Uvod

Filozofija egzistencije predstavlja pravac savremene filozofije koji u sredite svojih ispitivanja
postavlja problem ljudske egzistenicije (lat. existentia postojanje, bitisanje). Javlja se krajem
XIX veka i u prvoj polovini XX veka usled krize evropske civilizacije i razoarenja u ideju
opteg istorijskog napretka, bavei se protivrenim poloajem ljudske linosti u takvom
kontekstu.
Sam izraz egzistencijalzam, smatraju neki, skovao je francuski filozof Gabijel Marsel
sredinom 1940-ih, a an Pol Sartr ga je usvojio diskutujui o svojoj egzisencijalistikoj poziciji
na predavanju odranom u Parizu 29. oktobra 1945. godine. To predavanje je objavljeno kao
knjiica pod nazivom Egzistencijalizam kao humanizam koje je mnogo uinilo u cilju
pupularizovanja egzistencijalistike misli. Meutim, pojam egzistencije poznat je i razvijan i u
sholastikoj filozofiji kao oznaka za postojanje bilo koje pojedinane stvari, a sree se jo i kod
Aristotela i Platona.
Iako su se filozofi egzistencijalizma esto duboko razlikovali u svojim doktrinama, generalni
fokus njihove filozofske misli bio je usmeren na uslove postojanja individualnog oveka,
njegovih emocija, delovanja, odgovornosti i misli. Danski filozof Seren Kjerkjegor, koji je
posthumno proglaen ocem egzistencijalizma, isticao je da individua ima jedino odgovornost da
podari ivotu znaenje i ivi svoj ivot strastveno i iskreno, uprkos mnogim ivotnim preprekama
i smetnjama kao to su oajanje, strah, apsurd, otuenje i dosada.
Potonji filozofi postojanja zadravaju akcenat na individui, ali se u razliitoj meri razlikuju u
pogledu naina kako ostvariti i ta sainjava ispunjen ivot, koje se prepreke moraju savladati,
koji su spoljanji i unutranji faktori, ukljuujui ak i mogue posledice postojanja ili
nepostojanja boga. Mnogi egzistencijalisti su, takoe, smatrali tradicionalnu sistematsku ili
akademsku filozofiju previe apstraktnom i udaljenom od konkretnog ljudskog iskustva, kako u
stilu tako i po sadraju.
Medjutim, svi su se oni pozivali na Kjerkjegora i njegove misli bavei se primatom
individualne egzistencije, indeterminizmom u shvatanju ljudske volje i idejom graanskog
individualizma, odnosno graanskog oveka. Egzistencijalisti su bili otri kritiari Platonove i
Hegelove filozofije esencije, kao i hrianskog uenja, dajui primat egzistenciji nad esencijom.
Prema esencijalistima, ono to prvenstveno postoji jeste esencija, odnosno sutina ijim
ispoljavanjem nastaje egzistencija. To se najbolje moe ogledati u Dekartovom stavu Mislim,
dakle postojim koji su filozofi egzistencije preokrenuli u Postojim, dakle mislim, ime su
pokazali da egzistencija (postojim) predstavlja osnovu za ono sutinsko tj. esenciju (mislim).
Prema egzistencijalistima u okviru egzistencije se postie jedinstvo subjekta i objekta, ona je
prvobitna i predhodi esenciji, a ovek je baen u svet i osuen na slobodu. Stav da
egzistencija predhodi esenciji oznaava da ovek prevashodno postoji kao bie koje se kasnije
u toku svog ivota definie u svojoj sutini, koju sam odreuje. Francuski filozof an Pol Sartr je
u tom pogledu izolovao dve bitne stvari: prvenstveno ovekovu slobodu i njegovu mogunost da
se odreuje i izgrauje, i drugo, ovekovo dostojanstvo i uzvienost naspram drugih bia i stvari.
ovek je, dakle jedan projekat koji se subjektivno ostvaruje i on se, kao individua, izvorno stvara,
te stoga, po Sartru, ne moe postojati opta ljudska priroda.
Kao to je ve napomenuto, predstavnici egzistencijalizma, zalaui se za osobenost oveka,
ipak su se umnogome i razilazili u definisanju kategorije egzistencije. Oni su smatrali da ovek
pripada dvema sferama svakidanjoj i nesvakidanjoj. Nemaki filozof Martin Hajdeger ove
3
dve sfere predstavlja razlikom izmeu egzistencije i postojanja nesaobraznog egzistenciji. Po
njemu, ovekovo JA dolazi do izraaja samo onda kada se nae u kakvoj nesvakidanjoj situaciji,
suoen sa smru, strahom od nitavila i stvarnou ivota. Tek tada on obraa panju na svoju
egzistenciju i pronalazi put do svoga pravog bia. Sledei predstavnik, Karl Jaspers, istie da
ovek svoje pravo bie pronalazi u tzv. graninim situacijama ili ivotnim kataklizmama koje za
oveka znae borbu, stradanje, herojstvo, protivrenost, strah, oajanje i smrt. One su pokreta
pravog ovekovog unutranjeg ivota i praktinog delovanja, kada on mora da donese
odgovarajuu moralnu odluku o svojim buduim akcijama. ovek, iz ovako shvaene sutine i
ivotne situacije, izlaz trai oslanjajui se na Boga ili proglaavanjem sopstvene apsolutne
slobode. Ovakva reenja podelila su filozofe egzistencije na one koji reenje vide u transcedenciji
ka viem biu (Kjerkjegor i Jaspers) i pobornike apsolutne slobode (Sartr i Hajdeger).
U vreme krize savremenog drutva, suoenog sa brojnim nedaama i neprilikama, strahovima
od gladi i nematine, nuklearnog oruja, tekih i neizleivih bolesti, otuenja, dehumanizacije i
drugih, stvoreni su uslovi da egzistencijalizam ponudi prividna reenja na kojima poiva. Ona, u
tom pogledu, ima progresivnu ulogu u savremenom graanskom drutvu, istupajui kao borac za
ouvanje ljudske slobode i dostojanstva. Stoga moemo rei da su njena glavna obeleja upravo
pacifizam i humanizam. Ona deklarie ljudski ivot kao najviu vrednost, koji treba punim
pluima iveti, budui da je samo jedan. Zato ovek, ne drei u svesti injenicu da je smrtan,
drugaije se ponaa, nego kada je svestan prisustva smrti, zbog ega ne vidi smisao ivota i za
njega sve prestaje. Na ovome i religija privlai svoje vernike, propagirajui zagroban ivot i
ulivajui im nadu, s jedne strane, i nameui im strah od vie sile koji je pokreta i usmeriva
nihovih delatnosti.
Nakon drugog svetskog rata, egzistencijalizam je imao velikog odjeka u mnogim kulturnim
sferama, a najvie u knjievnosti i politici, gde je, kao najistaknjutiji francuski predstavnik bio
an Pol Sartr.

4
 an Pol Sartr ivot i dela
(1905 1980)

an Pol Sartr je bio francuski pisac, dramaturg, filozof egzistencijalizma i knjievni kritiar.
Nagraen je Nobelovom nagradom za knjievnost 1964, ali je odbio da prihvati nagradu u znak
protesta protiv vrednosti buoaskog drutva. Njegov dugogodinji saputnik bila je Simon de
Bovuar (1908 1986) koje je upoznao 1929. godine.
Roen je u Parizu 1905. Njegov otac an Baptist Sartr koji je bio oficir francuske mornarice,
preminuo je kada je an Pol imao samo 15 meseci. Nije mnogo pisao o svom biolokom ocu, ali
je veliku ulogu u njegovom ivotu igrala njegova majka Ana Marija vajcer, neaka Alberta
vajcera. Sartr je isprva iveo sa dedom, arlsom vajcerom, u Parizu, ali kada mu se majka
preudala 1917. sa porodicom se preselio u La Roel. U koli je bio izvanredan, ali njegovo
ponaanje je esto bilo nepredvidivo i arogantno. Diplomirao je na Vioj normalnoj koli u Parizu
gde je od 1931. do 1945. radio kao nastavnik. Za to vreme dosta je putovao, obilazei Egipat,
Grku i Italiju. Od 1933-34 godine studirao je u Berlinu gde je izuavao dela nemakih filozofa
Edmunda Haslera i Martina Hajdegera to e se umnogome odraziti na Sartrovu predstojeu
filozofiju.
U kafiima luke Antverp u Belgiji oko sebe je okupio grupu intelektualaca 1930. godine.
Poetkom drugog svetskog rata bio je regrutovan, da bi godinu dana nakon toga bio uhapen u
Nemakoj, ali je osloboen 1941. (mada je moda i sam pobegao). Ipak je ono to je najvie
cenio izgubio na kratko vreme, a to je bila njegova sloboda. U Parizu se prikljuuje pokretu
otpora i poinje da pie za asopise kao to su Le Lettes Francaise i Combat. Po zavretku rata,
on osniva knjievni i politiki mesenik Les Temps modernes, iji je naslov preuzeo iz
aplinovih filmova, i potpuno se posveuje pisanju i politikim aktivnostima. Takoe, pisao je i
za pozorita. Prilikom posete Americi 1945. Pogledao je film Graanin Kejn pa je otro
iskritikovao amerikog reisera i pisca Orsona Velesa zbog korienja retrospekcije, istiui da
njegov rad ilustruje dramu amerike inteligencije koja je bez korena i potpuno odseena od mase.
Sartr nikada nije pripadao komunistikoj partiji, iako je pokuavao da spoji egzistencijalizam i
marksizam, te je saraivao sa francuskim komunistima. 1940. godine postaje blizak sa Alberom
Kamijem koji je otvoreno kritikovao Staljinizam, gde je Sartr oklevao da li da sledi njegov
primer. Meutim, po objavljivanju Kamijevog Buntovnika 1951. njih dvojica su okonala
prijateljstvo.

ovek ne moe eleti nita ukoliko prvo nije shvatio da mora raunati samo sebe; da je sam,
naputen na zemlji u sred svojih beskonanih odgovornosti, bez pomoi, bez drugih ciljeva
osim onih koje sam odredi, i bez druge sudbine osim one koju sam skuje za sebe na ovom
svetu. (citat iz Bie i Nita, 1943.)

Sartrov rani rad karakterie fenomenoloka analiza koje podrazumeva njegove interpretacije
Haserlovog metoda. Dakle, njegova metodologija je fundamentalni ideal Haslerove
fenomenologije, toliko da ima oblik namerne i ejdetske analize. To znai da postupak kojim svest
dodeljuje znaenja predmetima je ono to se analizira, a ono to se trai u primerima koji se
ispituju je njihova osnovna struktura. U sreditu njegove metodologije je ideja svesti kao

5
namerne, to je ideja preuzeta od Brentana i Haserla. Sartr oznaava ovo vienje predstavljajui
svest transparentnom, tj. bez unutranjosti, ve kao da bei prema svetu. Osobenost Sartrovog
razvijanja Haserlove fenomenologije moe se ogledati u Sartrovoj metodologiji, njegovim
stavovima prema sebi i njegovim krajnje etikim interesovanjima.
Od njegovih dela moemo pomenuti sledea: romani Munina, Zid i triologija Putevi slobode,
dramska dela Muve, Iza zatvorenih vrata, Nesahranjeni mrtvaci, Bludnica dostojna potovanja,
Prljave ruke, i od filozofskih dela Imaginacija, Bie i nita i Kritika dijalektikog uma.

Ontologija Bia i Niega

Bie i Nita se moe okarakterisati kao fenomenoloko otkrivanje prirode svojstvene oveku, i
kao takva se posmatra kao nastavljanje ali i proirivanje tema koje se javljaju u Sartrovim ranim
radovima. Ipak, u poreenju sa njima, ontologija je predstavljena kao poetak i vodi itavog
razvoja njegovog istraivanja.
Jedno od glavnih obeleja ovog sistema je razlika izmeu dve vrste transcedencije fenomena
bia. Prvo je transcedencija bia, a drugo je svesti. Ovo znai da, poevi s fenomenom (to je
nae svesno iskustvo), postoje dve vrste stvarnosti koje ga podupiru, te su one transfenomenalne.
S jedne strane, postoji bie predmeta svesti, a s druge, bie same svesti. Ovo definie dva tipa
bia: bie po sebi i bie za sebe. Kako bi se iznelo ono to ih razdvaja, mora se ukljuiti
razumevanje fenomenologije niega. Time se otkriva svest koja se moe okarakterisati kroz
mogunost negacije, koja igra kljunu ulogu u naim egzistencijalnim uslovima.

Bie fenomena i svesti

U Biu i vremenu Hajdeger je predstavio fenomen pokrivanja i otvaranja bia. Za Sartra,

fenomen najpre otkriva stvarnost, nego to je pokriva. Kada se radi o statusu stvarnosti, Sartr
uzima u obzir fenomenalistiko vienje sveta kao tvorevinu zasnovanu na seriji pojava. On istie
da bie fenomena nije kao njegova esencija tj. ono nije neto to se predosea na osnovu tih
serija. Na taj nain Sartr se udaljava od Haserlove koncepcije sutine koja podupire jedinstvo
pojava jednog predmeta, i primie se Hajdegerovoj ideji o biu fenomena. Kao to bie fenomena
nadmauje fenomen bia, tako ga i svest nadmauje. Na taj nain Sartr pokazuje da ako postoji
opaanje, mora postojati i svest koja opaa.
Kada govorimo o povezanosti ova dva transfenomenalna oblika bia, nasuprot svesti koja
povezuje saznanje sa predmetom, Sartr uvodi vezu bia. Svest je direktno povezana sa biem
fenomena, to je Sartrova varijanta Hajdegerove ontoloke veze bia u svetu. Ono se od nje
razlikuje na dva osnovna polja. Prvo, to nije praktina veza jer je razliita od veze koja se moe
dosegnuti, ve je svest proizvodi. Drugo, ona ne vodi ka daljem ispitivanju bia. Za Sartra sve to
je u biu je dato u transfenomenalosti postojeih predmeta, i nema vie problema o biu svih bia
kao kod Hajdegera.

Dva modusa bia

Kao to je reeno, svest i bie fenomena premauju fenomen bia, to rezultira izdvajanjem
dva modusa bia koje Sartr, koristei Hegelovu terminologiju, naziva bie za sebe (pour-soi) i
bie po sebi (en-soi).

6
 Sartr predstavlja bie po sebi koje postoji bez opravdanja, neovisno od bia za sebe, to
formira apsolutno obilje. Ono egzistira na potpuno odreen i nerelacionalni nain. Ovo u
potpunosti karakterie njegovu transcedenciju svesnog iskustva. U poredjenju s biem po sebi,
bie za sebe karakterie nedostatak sopstvenog identiteta, to je posledica sledeeg. Postoji uvek
svest o neemu, stoga je ona definisana u odnosu na neto drugo. Ona van toga nema svoju
prirodu, te je potpuno transparentna. Poto bie za sebe uvek premauje izvesno svesno iskustvo
(zbog spontanosti svesti), svaki pokuaj da se dodje do njega u okviru nekog svesnog iskustva je
osuen na propast. Nije mogue identifikovati bie za sebe, poto i najjednostavnija identifikacija
sa biem po sebi je nemogua. Ovaj prikaz je jasan i u njemu problematino podruje bia
pripada biu po sebi, i to je ono na ta se Bie i Nita fokusira. Ali u isto vreme, postavlja se jo
jedno vano pitanje. Poto je Sartr odbacio ideju o poznavanju osnovnih injenica o biima u
Biu, ako je mogue ostvariti vezu bia sa sveu i sveta. Ovaj problem se objanjava na osnovu
razumevanja znaenja celokupnosti koju su bie po sebi i bie za sebe stvorili, kao i njenu podelu
na ove dve oblasti bia. Kako bi razreio ovaj problem, Sartr pronalazi kljuni koncept koji mu
omoguava da istrai prirodu bia za seve

Nitavilo (nita)

Jedno od najoriginalnijih doprinosa Sartrove metafizike jeste njegova analiza ideje o nitavilu i
tvrdnji da ono igra centralnu ulogu u samom srcu bia.

Sartr u svom delu objanjava primer kada ulazi u kafi da se sretne s Pjerom i otkriva njegovo
odsustvo sa mesta na kojem obino sebi. On ovo odsustvo naziva obilaenjem kafia. Vano je
rei da to nije samo psiholoko stanje, jer je tada zaista iskusio nitavilo. Ono nije samo rezultat
primene logike operacije, negacije, na predlog, jer nije isto rei da nema nosoroga u kafiu i da
tamo nema Pjera. Prva je potpuno logina konstrukcija koja ne otkriva nita o svetu, dok ova
druga to ini. Sartr kae da ona ukazuje na objektivnu injenicu. Ipak, takva injenica nije
jednostavno data neyavisno od ljudskih bia. Ona je proizvod svesti. Stoga Sartr razmatra
fenomen destrukcije. Kada zemljotres izazove odranjanje, on tada menja teren. Ako se grad uniti
na taj nain, smatra se da ga je zemljotres unitio. Za Sartra, postoji toliko destrukcije da su ljudi
grad okarakterisali kao krhkim. Ovo znai da je sama negacija umeana u karakterisanju neega
kao unitivim, to ini destrukciju moguom. Ali kako je takva negacija mogua? Odgoor lei u
tvrdnji da je mo negacije osnovno obeleje namere svesti. Dalje raspoznavanje ove moi
negacije vidi se u Sartrovom ophoenu premafenomenu ispitivanja. Kada ispitujem neto,
uzimam u obzir mogunost negativnog odgovora. Za sartra ovo znai da rukovodim ponitenjem
toga to je dato: ono stoga varira izmeu bia i niega. Sartr, potom, istie da ovo zahteva da
ispitiva mora biti sposoban da se odvoji od kauzalnih ciklusa bia, i da, ponitavanjem onog to
istrauje, on se odvaja od bilo kakvih determiniuih ogranienja. Sartr kae da je ime ovakve
mogunosti koje svako bie ima da bi sakrilo nitavilo koje je izoluje, je sloboda. Naa mo da
negiramo je stoga indicija koja otkriva nau prirodu kao slobodnu.

7
 Bie za sebe u Biu i Niemu
Struktura i karakteristike bia za sebe su glavna taka fenomenoloke analize u Bie i Nita.
Ovde je tema moi negacije svesti istraena u razliitim razgraniavanjima. Ona iznose centralne
tvrdnje sartrovog egzistencijalistikog shvatanja ovekovog stanja.

Nedostatak samoidentiteta

Analiza nitavila omoguuje fenomenoloko shvatanje bia za sebe, poto se mo negacije

svesti ostvaruje unutar bia. Primenjujui objanjenja moi negacije na predmet razmiljanja,
Sartr pokazuje kako refleksivna svest negira prerefleksivnu svest koju uzima kao svoj predmet.
Ovo dovodi do nestabilnosti u biu koje isplivava u razmiljanju: ono je rascepano izmedju
njegove postavke kao jedinstva i refleksivnog dojma kao dualnosti. Nedostataku samoidentiteta
Sartr je dao jo jedan obrt: on je postavljen kao zadatak. To znai da jedinstvo bia je zadatak
biu za sebe, zadatak koji se jednai sa tenjom bia da se utemelji.
Ova dimenzija zadatka uvodi temporalnu komponentu koja je u potpunosti opravdana
Sartrovom analizom privremenosti. Nedostatak podudaranja bia za sebe sa biem je u sreditu
onoga to je bie za sebe. U stvari, bie za sebe nije identino sa svojom prolou niti
budunou. Ono vie nije ono to je bilo, niti je ono to e biti. Tako da, ako uzmemo ono to
smo kao objekat naih razmiljanja, moemo uzeti ono to je sada u prolosti kao na predmet, mi
se zapravo udaljavamo od toga. Sartr kae da ono to smo vie nismo. Slino je i s budunou:
nikada se ne podudaramo sa onim to emo biti. Privremenost predstavlja jo jedan aspekt naina
na koji negacija se ostvaruje unutar bia za sebe. Ove vremenske ekstaze se mapiraju naosnovnim
karakteristikama bia za sebe. Prvo, prolost odgovara takvim uslovima ljudskog ivota da vie
ne mogu da biraju ono to je ve dato o biu. Drugo, budunost otvara mogunosti za slobodu
bia za sebe. Usaglaavanje slobode i tih uslova je generalno nepovezano, te zato predstavlja jo
jedan aspekt sutinske nestabilnosti u sreditu nia za sebe.

Projekat loe vere

Nain na koji se nepovezanost podele fakticiteta1 i slobode manifestuje, prikazan je kroz

projekat loe vere. Ali prvo treba objasniti Sartrovu ideju o ovom projektu. injenica da je
samoidentitet bia za sebe postavljen kao zadatak biu za sebe, jednai se sa odreivanjem
projekata za bie za sebe. Poto oni doprinose ovom zadatku, oni se mogu posmatrati kao aspekti
fundamentalnog projekta individue. Ovo odreuje nain na koji bie za sebe shvata bie i tako se
definie ba ta individua, a ne neka druga.
Meu razliitim vrstama projekata, projekat loe vere je od opteg znaaja za egzistencijalno
shvatanje onoga ta je ovek. Ovaj znaaj potie iz njegove etike vanosti. Sartr daje analizu
projekta loe vere je utemeljen na ivim primerima. Tako Sartr opisuje precizne i utive pokrete
konobara u kafiu. Takvim ponaanjem, konobar se identifikuje sa ulogom konobara na nain na
koji je bie u sebi. Drugim reima, konobar odbacije svoju pravu prirodu bia za sebe da bi
usvojio prirodu bia po sebi. On tako porie svoju transcedenciju kao bie po sebi zarad
transcendecije karakteristika bia po sebi. Na taj nain, teret njegove slobode tj. neophodnost da
odlui za sebe ta e da radi, je skinut s ramena poto njegovo ponaanje je kao postavljeno u
1
Neije mesto, telo, prolost, poloaj i osnovna veza sa drugim.

8
kamenu po definiciji uloge koju je izabrao. Mehanizam koji je ukljuen u takav projekat
podrazumeva nerazdvojivu kontradikciju. Zapravo, sama identifikacija u sreditu loe vere je
mogua zato to je konobar bie po sebi i moe da odlui da usvoji takav projekat. Tako da je
sloboda bia za sebe je preduslov za projekat loe vere koji ga porie. Subjekt definie svoje bie
kao bie po sebi to je rezultat naina na koji on reprezentuje sebe sebi. Ipak, subjekat je
odgovoran za lou reprezentaciju. Najzad, nita nije sakriveno, poto je svest transparentna, pa je
projekat loe vere gonjen dok je subjekt potpuno svestan kako stvari stoje u prereflektivnoj svesti.
Poto je loa vera samoobmana, javlja se problem nastajanja kontradiktornih verovanja. Primeri
loe vere koje Sartr daje u svom delu, slue da se istakne kako koncept samoobmane u stvari
ukljuuje projekat baziran na neadekvatnim reprezentacijama onoga to neko jeste. Stoga nema
potrebe pribegavati ideji nesvesnog da bi se takvi fenomeni objasnili. Oni se mogu objasniti
upotrebom podele bie za sebe/bie po sebi, kao projekti slobodno usvojeni od subjekta
individue. Prva posledica je to predstavlja alternativu psihoanalitikom objanjenju samoobmane.
Sartr je bio posebno zainteresovan da prui alternative Frojdovoj teoriji samoobmane, sa osvrtom
na mehanizme cenzure usled potiskivanja, gde su svi izvan svesti subjekta poto su oni nesvesni.
Razlog je to to Frojdova teorija umanjuje odgovornost subjekta. S druge strane, ovo je druga
posledica Sartrovog objanjenja loe vere, gde po Sartrovoj teoriji individua je odgovorna za
rasprostranjeni oblik ponaanja koji je kriv za sva zla koja je Sartr teio da opie u svojim
dramama. Za shvatanje egzistencijalne psihoanalize treba prvo ispitati ideju fundamentalnog
projekta.

Fundamentalni projekat

Ako projekat loe vere ukljuuje iskrivljenu reprezentaciju onoga to je bie po sebi i tako
obezbedi dobro objanjenje odreenih vrsta samoobmane, mi opet nemamo objanjenje
motivacije koja lei iza usvajanja takvog projekta.
Kao to je reeno, svi projekti se mogu posmatrati kao delovi fundamentalnog projekta, stoga
se treba usredsrediti na njegovu motivaciju. To to je bie za sebe odreeno takvim projektom
daje posledicu da ono svoj samoidentitet postavlja kao zadatak. Ovo zauzvrat rezultira u tome da
bie za sebe iskusi rascep usled refleksije i privremenosti kao jedneanje sa nedostatkom
samoidentiteta. Sartr ovo opisuje kao elju za bitisanjem. Ova elja je univerzalna i moe
preuzeti jednu od tri oblika. Prvo, moe biti usmerena ka direktnoj transformaciji bia za sebe u
bie po sebi. Drugo, bie po sebi moe afirmisati svoju slobodu koja ga razlikuje od bia po sebi,
tako da ono na taj nain trai da postane sopstvena osnova (odnosno Bog). Spajanje ova dva
momenta rezultira u tree: da bie po sebi tei ka drugom obliku bia, bie za sebe po sebi.
Nijedan cilj opisan u ova tri sluaja nije ostvariv. Trojstvo ova tri momenta je, za razliko od
Hegelovog teza-antiteza-sinteza trojstva, nestabilan. Ako bie za sebe pokua da ostvari jedan od
ta tri, sukobie se sa ostalima. Poto svi ljudski ivoti su okarakterisani takvom eljom (dodue u
razliitim individualnim oblicima), Sartr je dao opis ljudskog stanja kojim dominira iracionalnost
odreenih projekata.
Ova slika je posebno ilustrovana u Bie i Nita objanjavanjem projekata ljubavi, sadizma,
mazohizma, ili drugim reima, biografskim spisima ivota Bodlera, Flobera i ana enea. Sa
ovom idejom o elji za bitisanjem, motivacija za fundamentalnim projektom je objanjena u
pogledu metafizike prirode bia za sebe. To znai da izvor motivacije za fundamentalnim
projektom se nalazi unutar svesti. Tako je loa vera, kao vrsta projekta, motivisana na ovaj nain.
9
Individualni izbor fundamentalnog projekta je originalan izbor. Posledino, razumevanje onoga
to je Flober na primer, mora ukljuiti pokuaj da se razotkrije njegov originalni izbor. Ova
hermeneutika praksa tei da otkrije ta ini individuu jedinstvenom. Ovo prua egzistencijalnoj
psihoanalizi svoje principe, iji metodi podrazumevaju analiziranje svih empirikih ponaanja
subjekta to je usmereno na shvatanje prirode njegovog jedinstva.

elja

Fundamentalni projekat je prezentovan kao motivisan eljom za bitisanjem. U produetku

Sartr daje objanjenje elja koje su usmerene ka postojanju, iako se generalno smatra da su
usmerene ka posedovanju.
U prvoj kratkoj diskusiji o elji, Sartr je predstavlja kao potragu za podudaranjem sa biem
koje nije mogue. Stoga, u ei postoji nedostatak koji tei da bude zadovoljen. Ali zadovoljenje
ei nije njegovo potiskivanje, ve cilj ispunjenja bia u kojoj elja i zadovoljenje su ujedinjeni u
nemoguoj sintezi. Kako Sartr istie, ljudi se dre svojih elja. Samo zadovoljenje kroz
potiskivanje elje je uvek razoaravajue. Jo jedan primer koji objanjava ovu strukturu je
ljubav. Po Sartru, zaljubljeni trai voljenu i tako je integrie u svoje bie: to je zadovoljenje elje.
Zaljubljeni uporedo tei ka tome da njegova voljena ipak ostane van njegovog bia kao ona koju
eli, tj. on eli da bude u stanju eljenja. Ovo su inkompatibilni aspekti elje: bie elje je zato
inkompatibilno sa svojim zadovoljenjem. U poduoj diskusiji na temu Bie i posedovanje, Sartr
pravi razliku izmeu tri vrste odnosa koja mogu biti projektovana u elji. To su biti, initi i
posedovati.
On istie da se odnos elje sa injenjem moe svesti na jednu od druge dve vrste. On sumira
ispitivanje ove druge dve vrste u nastavku. elja izraena u pogledu bia je usmerena na sebe.
elja izraena u pogledu imanja je usmerena na posedovanje. Ali objekat se poseduje poto je
povezan sa mnom internom ontolokom vezom. Tom vezom, objekat se reprezentuje kao moja
tvorevina. Posedovani objekat je reprezentovan kao deo mene i kao moja tvorevina. U pogledu
tog objekta, ja sam predstavljen kao bie po sebi i obdaren slobodom. Stoga objekat simbolizuje
subjektovo bie, koje ga prezentuje tako da se ono odgovara ciljevima fundamentalnog projekta.
Sartr zato svodi kategoriju elje za posedovati pod kategoriju elje za initi, te preostaje jedna
vrsta elje, a to je za biti.

Odnosi sa drugima u Biu i Niemu

Dosad je predstavljena analiza bia za sebe bez ispitivanja koliko razliito individualno bie za
sebe ostvaruje interakciju. Izvan zanemarivanja problema unutranje subjektivnosti, vaan deo
Sartrove fonomenoloke analize u kojoj teme, o kojim se ve diskutovalo, primaju potvrdu u
interpersonalnom carstvu.

Problem tuih umova

Sartr konstatuje problem drugih umova koji naziva kako mogu biti svestan drugih i ispituje
razliite pristupe problemu tuih umova. Posmatrajui realizam, Sartr tvrdi da je pristup tuim
umovima nemogu, tako da je u realizmu pristup egzistenciji drugih samo ista pretpostavka. Sa

10
idealistike take gledita, drugi se mogu videti samo kao skup pojava. Ali transfenomenalnost
drugih se ne moe dedukovati iz njih.
Sartr takoe posmatra svoje fenomenoloke predhodnike, Haserla i Hajdegera. Haserlovo
objanjenje je zasnovano na percepciji drugog tela na osnovu kojeg, po analogiji, moemo
razmatrati drugog kao razliitu svesnu percepciju sveta. Ali pokuaj da se izvede tua
subjektivnost iz nae sopstvene nikada ne naputa orbitu naeg transcendentalnog ega, i tako ne
uspeva da se pomiri sa drugim kao drugaijim transcendentalnim egom. Sartr hvali Hajdegera
zbog razumevanja da je relacija sa drugim relacija bia, a ne epistemoloka. Ipak, Hajdeger ne
daje nikakvu osnovu za shvatanje koegzistencije Daseins (sa-bia) kao ontoloke strukture. Kako
bi objasnio prirodu nae svesnosti drugih, Sartr daje fenomenoloku analizu srama i kako se drugi
odraavaju u njemu. Kada provirimo kroz kljuaonicu, apsolutno smo posveeni onome to
radimo i na ego ne istie kao deo prerefleksivnog stanja. Ipak, kada ujemo patos kako krcka za
nama, postajemo svesni nas kao predmeta tuih pogleda. Na ego se pojavljuje na sceni
refleksivne stvarnosti, ali za druge on je predmet. Svakako, moe doi do empirijske greke o
prisutnosti drugih. Ali to se sve podrazumeva Sartrovu tezu da tu ima drugih ljudskih bia.
Objektifikovanje naeg ega mogue je ako je drugi dat kao subjekat. Po Sartru ovo uspostavlja
ono to se mora dokazati: poto drugi umovi su neophodni da bi se objasnilo stanje svesti kao to
je sram, ovo uspostavlja njihovo postojanje a priori. Ovo ne opovrgava skeptike, ve Sartru
obezbeuje prostor za drugog kao a priori stanje za odreene oblike svesti koje otkriva odnos
bia sa drugim.

Ljudski odnosi

Kada iskusimo sram, objektifikacija naeg ega porie nae postojanje kao subjekat. Ipak, ja
inim moe ovome izmai, a to je kroz objektifikaciju drugih. Reagujui protiv pogleda drugih,
njih moemo nainiti predmetom naeg pogleda. Ali ovaj odnos nije stabilan. Sartr uvia vanu
implikaciju ovog kretanja od objekta ka subjektu i obrnuto, kao to je razlikovanje jednog od
drugih poto se bie za sebe individualizuje. Tanije, objektifikacija drugih odgovara
potvrivanju nas samih tako to emo se razlikovati od drugih. Ova potvrda je ,ipak, osuena na
propast jer kroz nju mi poriemo tuu osobenost i samim tim poriemo ono sa im elimo da se
potvrdimo. Tako da zavisnost od drugih koja karakterie individualizovanje pojedinanog ega je
uporedo poreknuto. Nestabilnost koja time rezultira je tipino karakteristina za konfliktna stanja
naih odnosa sa drugima. Sartr ispituje primere takvih odnosa kao to su umeani u ljubavi,
sadizmu i mazohizmu. Najzad, po Sartru nestabilnosti koje se javljaju unutar ljudskih odnosa su
vid intersubjektivne loe vere.

Autentinost
Ako je slika koja priozilazi iz Sartrovih ispitivanja ljudskih odnosa beznadena, to je zato to
je loa vera sveprisutna i neminovna. Zapravo, Sartrova filozofija ima vrlo pozitivnu poruku da
imamo neogranienu slobodu i da nam ona omoguava da pravimo autentine izbore koji izmiu
iz okvira loe vere. Kako bi se razumela Sartrova ideja autentinosti treba prvo razjasniti
njegovu ideju slobode.

11
Sloboda

Po Sartru, svaki subjekat je nadaren neogranienom slobodom. Ovakva izjava moe delovati
zbunjujue budui da postoje oigledna ogranienja slobodu izbora svake individue. Naravno,
fizika i drutvena ogranienja se ne mogu zanemariti kada se radi o pravljenju izbora. Ovo je
ipak injenica koju Sartr prihvata poto je bie za sebe fakticitet. Ovo ne vodi ka kontradikciji
poto sloboda se ne definie kao sposobnost za delovanje. Sloboda je najpre shvaena kao odlika
prirode svesti tj. spontanost. Ali postoji vie od slobode. Usled toga Pjerova sloboda se ogleda u
njegovoj odluci da vodi rauna o svojoj bolesnoj baki ili da se prikljui francuskom pokretu
otpora, to su izbori koji nemaju postojeu podlogu, a odluka da bira jedan od ova dva pravca je
znaajna. Dakle, odabiranje jedne nije samo spontana odluka, ve ima i posledice za bie za sebe.
Kako bi ovo izrazio, Sartr prezentuje ideju slobode kao jednaku sa pravljenjem izbora, bez
mogunosti da se ono izbegne. Njegova koncepcija izbora se najbolje moe shvatiti u odnosu ka
originalnom izboru individue. On posmatra ceo ivot individue kao izraavanje originalnog
projakta koji se vremenom odvija. To nije projekat o kojem individua ima odgovarajue znanje,
ve je ono koje ona moe interpretirati ( a interpretacija je konstantno otvorena za ispravljenje).
Odreeni izbori su, stoga, uvek komponente u vremenu u okviru originalnog izbora projekta u
vremenu.

Autentinost

Sa idejom slobode kao spontanog izbora, Sartr ima sve elemente neophodne da se definie ta
je autentino ljudsko bie. To podrazumeva odabir na onaj nain na koji se reflektuje priroda bia
za sebe i kao transcendencija i fakticitet. Ideja autentinosti je blisko povezana sa Hajdegerovom
idejom, poto ona podrazumeva nain bia koje pokazuje raspoznavanje u odnosu na sa-bie.
Ipak Sartrova koncepcija ima jasne praktine posledice.
Ono to je zahteva od autentinog izbora je da ukljui odgovarajuu koordinaciju
transcendencije i fakticiteta, tako da se izbegnu zamke nekoordinisanogizraza elje za bitisanjem.
To se jednai sa neshvatanjem sebe kao slobode ili fakticiteta. Takav nedostatak podesne
koordinacije izmeu transcendencije i fakticiteta formira lou veru, bilo na individualnom ili
interpersonalnom nivou. Takva ideja autentinosti se zato prilino razlikuje od onog to se
uglavnom loe reprezentuje kao tipian egzistencijalistiki stav, pogotovo apsolutno davanje
prednosti individualnoj spontanosti. Nasuprot tome, prepoznavanje naina na koji naa priroda
interaguje sa naim fakticitetom pokazuje odgovornost da moramo da pravimo prave izbore.
Ovakvi izbori nisu zarobljeni u looj veri.

Etika dimenzija

Kroz praktine posledice, koje su predstavljene, moemo raspoznavati etiku egzistencijalizma.

Ve je istaknuto da nasumini izrazi neije spontanosti nije ono o emu je autentinost, to Sartr
naglaava u delu Egzistencijalizam kao humanizam. Tu on tvrdi da postoji etika normativnost o
autentinosti. O autentinom delovanju u odnosu na prirodu etikih izbora postoje mnoge tvrdnje
u delu Bie i nita koje naglaavaju kriterijum univerzalnosti koji nije mnogo drugaiji od
Kantovog. To ne treba da udi poto Sartrovi i Kantovi pristupi su bazirani na konanoj vrednosti
jake ideje o slobodi. Kako Sartr istie, izborom se individua ne predaje samo sebi, ve i celom
oveanstvu. Iako za Sartra ne postoje vrednosti a priori, subjektov izbor stvara vrednosti isto kao
to umetnik stvara u domenu estetike. Vrednosti tako kreirane odgovarajuim izvrenjem nae
12
slobode imaju univerzalnu dimanziju, tako da bi svako ljudsko bie moglo da ih svati ako se nau
u naoj situaciji. Stoga postoji univerzalnost koja je izraena u odreenim oblicima u svakom
autentinom projektu.

Zakljuak

Sartrovo egzistencijalistiko shvatanje onoga to je ovek moe se sumirati u njegovom

vienju da osnovna motivacija za delovanjem lei u prirodi svesti, a to je elja za bitisanjem. Na
svakom je oveku da koristi svoju slobodu na takav nain da ne izgubi iz vida svoje postojanje
kao fakticitet, ali i kao slobodno ljudsko bie. Na taj nain, on e moi vie da razume o
originalnim izboru koji njegov ceo ivot predstavlja, a uporedo i o vrednostima koje se njime
projektuju. Takve shvatanje se jedino moe postii ivljenjem ovog odreenog ivota i
izbegavanjem zamki strategije koje samoobmana namee, kao to je loa vera. Ova autentina
mogunost za ljudskim ivotom predstavlja realizaciju univerzalnog u pojedinanom ljudskom
ivotu.

13
LITERATURA:

1. Cox, Gary. (2006): Sartre: A guide for the perplexed, Continuum, New York
2. orevi, Miodrag R. (2009) : Filozofija, SPEEDgraf, Beograd
3. Savi, Mile; Cvetkovi, Vladimir N.; Ceki, Nenad (2006): Filozofija, Zavod za
udbenike i nastavna sredstva, Beograd
4. http://en.wikipedia.org/wiki/Existentialism

14