CYBER PRAVO - PITANJA I ODGOVORI

1. Direktiva o elektronskim potpisima 1999/93/EC - Osnovna naela Direktiva o elektronskom

potpisu
Sve vedi razvoj elektronske trgovine moe se smatrati pozitivnim trendom koga treba podsticati.
Ipak, autentinost potpisa kod mnogobrojnih transakcija predstavlja odreene prepreke koje
oteavaju razvoj elektronske trgovine, kao i elektronskog poslo vanja uopte. U Evropskoj Uniji
nekoliko drava lanica imaju nacrt zakona ili pak donete zakone o elektronskom potpisu. Problem
dalje predstavlja razliit pristup regulisanja ovog problema. U skladu s tim, Evropska Komisija je 1999
godine usvojila Direktivu koja treba da obezbedi zajedniki pravni okvir za definisanje elektronskog
potpisa, odnosno ona treba da obezbedi definisanje pravne valjanosti elektronskog potpisa. Direktiva
ima za cilj da olaka primenu elektronskog potpisa i da propie kriterijume koji de sluiti kao osnova
za pravno priznavanje elektronskog potpi sa u dravama lanicama.
Glavne odredbe odnose se na injenicu da elektronski potpis treba da zadovolji iste pravne zahteve
kao i rukopisni, kao i da bude prihvatljiv kao dokaz u pravnim postupcima.
Direktiva je izgraena pod velikim uticajem amerikog udruenja pravnika vezanoga digitalne
potpise. Prema ovoj direktivi elektronski potpis oznaava poruke u elektronskom obliku koje su
priloene ili se logiki povezuju sa drugim elektronskim porukama i slue kao metod za svrhe
utvrivanja verodostojnosti.
Sertifikaciono telo u direktivi se naziva operaterom sertifikacione usluge. On predstavlja entitet,
pravno ili fiziko lice koje izdaje sertifikate i obezebeuje druge usluge koje se odnose na elektronske
potpise. Sertifikaciono telo izdavanjem sertifikata postaje odgovorno za tetu koju bi imalo bilo koje
pravno ili fiziko lice koje se oslonilo na sertifikat.

2. Direktiva o elektronskim potpisima 1999/93/EC - lan 1 Opseg Direktive

Ovaj lan govori o svrsi Direktive da olakava koridenje elektronskog potpisa i definie njihovu
pravnu prepoznatljivost. Uspostavlja pravni osnov za elektronske potpise i rad sertifikacionih tela,
kao i da ne definie nita vezano za za kljuenje i validnost ugovora.
Svrha ove direktive je da olaka koritenje elektronskih potpisa i doprinese njihovom pravnom
priznanju. To uspostavlja pravni okvir za elektronske potpise i odreene usluge certifiikovanja kako bi
se osiguralo pravilno funkcioniranje unutarnjeg trita.
Ona ne obuhvata aspekte vezane za sklapanje i valjanost ugovora ili drugih pravnih obaveza.

3. Direktiva o elektronskim potpisima 1999/93/EC - lan 3 - Market Access

Ovaj lan je veoma bitan i sastoji se od slededih sedam stavova:
1. Zemllje lanice EU ne smeju zahtevati prethodnu autorizaciju/akreditaciju od sertifikacionog
tela koje eli da pone sa pruanjem servisa sertifikacije.
2. Moe se definisani ema dobrovoljne akreditacije (voluntary accreditation) sertifikacionih
tela.
3. Svaka zemlja lanica EU mora uspostaviti sistem supervizije sertifikacionih tela (putem
odgovarajudeg nacionalnog supervizionog organa) koja izdaju kvalifikovane sertifikate.
4. Saglasnost odreenog SSCD ureaja sa zahtevima iz Aneksa III mora u svakoj zemlji EU da
bude verifikovana od strane javnog ili privatnog tela odreenog od strane same drave
(procedura Conformity Assessment). Odluka/sertifikat o tome da je neki SSCD saglasan za
zahtevima doneta od nekog odgovarajdeg tela u jednoj zemlji EU mora da bude prihvadena u
svim zemljama EU.
5. EC moe da ukae na opte prepoznate standarde za proizvode za elektronske potpise. Zemlje
lanice treba da pretpostave da de proizvodi koji zadovoljavaju definisane s tandarde
automatski zadovoljiti i zahteve: (f) iz Aneksa II i Aneks III.
6. Koriddenje ureaja/softvera za verifikaciju potpisa u svetlu preporuka iz Aneksa IV.
7. Koridenje elektronskih potpisa u javnom sektoru uz eventualne dodatne zahteve koji ne
treba da predstavljaju prepreke za pruanje servisa preko granica zemlje.
4. Direktiva o elektronskim potpisima 1999/93/EC - lan 4 - Internal Market Principle
Ovaj lan se sastoji iz slededa dva stava:
1. Svaka zemlja lanica EU treba da definie nacionalni zakon o elektronskom potpisu koji
treba da uredi pruanje sertifikacionih usluga u datoj zemlji, ali i da ne spreava pruanje
usluga sertifikacionih tela iz drugih EU zemalja.
2. Takoe, proizvodi za elektronske potpise koji su saglasni sa Direktivom (a to je utvreno
u odreenoj lanici) mogu se slobodno koristiti u itavoj EU.

5. Direktiva o elektronskim potpisima 1999/93/EC - lan 5 Pravni efekti elektronskog

potpisa
Najvaniji lan Direktive:
1. Zemlje lanice moraju osigurati da napredni elektronski potpisi koji se baziraju na
kvalifikovanom sertifikatu i koji su kreirani putem SSCD (jednom reju: kvalifikovani
potpisi):
a) zadovoljavaju pravne zahteve potpisa u odnosu na podatke u elektronskoj formi na isti
nain kao Dto svojeruni potpis zadovoljava te zahtveve u odnosu na podatke u
papirnom obliku; i
b) prihvatljivi su kao dokaz u pravnim postupcima.
2. Zemlje lanice moraju osigurati se elektronskom potpisu ne odbija pravna efektivnosti i
prihvatljivost kao dokaz u pravnim postupcima samo zato to:
- Je u elektronskoj formi ili
- Nije baziran na kvalifikovanom sertifikatu ili
- Nije baziran na kvalifikovanom sertifikatu izdatom od strane akreditovanog
sertifikacionog tela ili
- Nije kreiran pomodu SSCD ureaja.

6. Direktiva o elektronskim potpisima 1999/93/EC - Aneks I Zahtjev za kvalifikovani sertifikat

Kvalifkovaii sertifikat mora sadravati:
a) gdje je izdat kao kvalifikovani sertifikat,
b) identifikaciju provider-a i drave u kojoj je provider ustanovljen,
c) ime potpisnika ili pseudonim koji de kao takav biti ustanovljen,
d) odredbe posebnih odlika potpisnika koje su relevantne u odnosu na svrhu za koju se
potpis koristi,
e) podatke koji verifikuju potpis koji odgovaraju podacima koji kreiraju potpis, a pod
kontrolom potpisnika,
f) indikaciju perioda trajanja sertifikata,
g) identifikacijski kod sertifikata,
h) napredni elektronski potis provider-a koji ga je izdao,
i) djelokrug koritenja sertifikata,
j) ogranienja djelokruga transakcija za koje certifikat moDe biti koriten.

7. Direktiva o elektronskim potpisima 1999/93/EC - Aneks II Zahtjev za CSPs izdavanje QCs

Zahtjevi za provider-e koji izdaju kvalifikovanene certifikate oni moraju:
a) pokazati pouzdanost neophodnu za osiguranje certifikacijskih servisa,
b) osigurati operativnost brzog i sigurnog direktorija te siguran i hitan opoziv usluge,
c) osigurati da se dan i vrijeme izdavanja ili opoziva moe precizno odrediti,
d) verifikovati, na odgovarajudi nain, odreenu osobinu osobe kojoj je izdat kvalifikovani
sertifikat, ali u skladu sa nacionalnim zakonima,
e) zposliti visokosturno i moralno osoblje koje radi na provider-u,
f) imati kvalitetno osiguran i zatiden sistem provider-a,
g) poduzeti mjere protiv falsifikata i krivotvorenja,
 h) osigurati potrebna finansijska sredstva za neometan rad u skladu sa Direktivom
i) redovno i aurno stvarati baze relevantnih podataka i informacija, barem u elektronskoj -
formi,
j) ne pohranjivati ili kopirati signature-creation data,
k) prije potpisivanja ugovora sa strankom upoznati istu sa svim relevantnim informacijama i
uslovima koritenja,
l) koristiti pouzdan sistem za pohranu sertifikata, tako da:
- samo autorizovane osobe mogu pridi podacima ili ih mijenjati,
- moe biti provjerena autentinost informacija,
- certifikati su dostupni javnosti samo u onim sluajevima kada to odobri vlasnik
potpisa,
- sve tehnike promjene koje mogu ugroziti ove sigurnosne zahtjeve moraju biti
prijavljene.

8. Direktiva o elektronskim potpisima 1999/93/EC - Aneks III Zahtjevi za SSCD (Secure

Signature Creation Device)
Zahtjevi za secure signature-creation ureaje:
1. Secure signature-creation ureaji moraju barem osiguravati:
a) signature-creation-data koji se koristi samo jednom, te je tako i osiguran,
b) najpouzdaniju tehnologiju u datom momentu,
c) elektronski potpis mora osiguravati potpisnikovu legitimnost,
2. Secure signature-creation ureaj ne smije promijeniti podatke koje je postavio
korisnik, na bilo koji nain.

9. Direktiva o elektronskim potpisima 1999/93/EC - Aneks IV Zahtjevi za Secure Signature

verifikaciju
Preporuke za sigurnosnu verifikaciju potpisa, tokom ovog procesa treba osigurati:
a) podaci koriteni za verifikaciju potpisa moraju odgovarati podacima prikazanim na
verifikatoru,
b) potpis je adekvatno verificiran i korektno prikazan,
c) verifikator moe, kada je neophodno, ustanoviti sadraj verificiranih podataka
d) autentifikacija i validnost zahtijevanog certifikata u momentu verifikacije potpisa je
neophodno valjano utvrditi,
e) rezultat verifikacije i potpisnikovog identiteta se ispravno prikae,
f) koritenje pseudonima je jasno naznaeno, te
g) sve sigurnosno relevantne promjene mogu biti primijedene.

10. Osnovna uloga Zakona o elektronskom potpisu - ISPIT

Zakon o elektronskom potpisu u Srbiji je izglasan u Narodnoj Skuptini Republike Srbije dana
14.12.2004. i publikovan u Slubenom Glasniku Republike Srbije br. 135 od 21.12.2004.
Osnovna uloga Zakona se svodi na dve najvanije stvari:
1. Da propie uslove pod kojima je elektronski potpis pravno ekvivalentan svojerunom
potpisu,
2. Da propie uslove koje moraju da ispune Sertifikaciona tela koja izdaju kvalifikovane
sertifikate za verifikaciju kvalifikovanih elektronskih potpisa
Tamo gde se elektronski potpis i kvalifikovani elektronski potpis ne zahtevaju posebno
odgovarajudim Zakonom, njihova upotreba treba da bude na dobrovoljnoj osnovi.
Publikovanjem Zakona o elektronskom potpisu, kao sistemskog zakona, omoguduje se p
okretanje procesa auriranja svih relevantnih zakona koji imaju veze sa elektronskim
poslovanjem. U tim zakonima, kao najmanje to treba uraditi, treba svuda gde pie svojeruni potpis
dodati i kvalifikovani elektronski potpis u skladu sa Zakonom o elektronskom potpisu.
Zakonske odredbe mogu zahtevati usklaenost sa odreenim dodatnim uslovima za
koridenje kvalifikovanog elektronskog potpisa za aktivnosti dravne uprave.
Pomenuti uslovi treba da budu objektivni, proporcionalni, nediskriminatorni i treba da se
odnose samo na specifine karakteristike relevantnih aplikacija.
U lanu 45. Zakona se navodi da Nadleni organ donosi podzakonska akta za sprovoenje
ovog Zakona. U tom smislu, publikovana su etiri podzakonska akta koja su predviena u Zakonu, i to:
1. Pravilnik o voenju evidencije sertifikacionih tela,
2. Pravilnik o Registru sertifikacionih tela koja izdaju kvalifikovane elektronske
sertifikate u Republici Srbiji,
3. Pravilnik o tehniko-tehnoloDkim postupcima za formiranje kvalifikovanog ele-
ktronskog potpisa i kriterijumima koje treba da ispune sredstva za formiranje kv
alifikovanog elektronskog potpisa,
4. Pravilnik o bliDim uslovima za izdavanje kvalifikovanih elektronskih serti fikata.
Ova etiri podzakonska akta su prvi put publikovana u Slubenom glasniku Republike Srbije br.
48 od 7. juna 2005. godine. Nakon toga je izvrena revizija i nove verzije podzakonskih akata su
publikovane u Slubenom glasniku Republike Srbije br. 26 od 14.03.2008. godine.
Nakon publikovanja podzakonskih akata, neophodno je bilo realizovati aktivnosti na uspostavi
nadlenog Nacionalnog tela u cilju obezbeenja neophodne infrastrukutre za implementaciju
Zakona, a samim tim i Evropske Direktive o elektronskim potpisima.
U pomenutim podzakonskim aktima, navedeno je da de se data akta primenjivati od 1. jula
2006. to praktino znai da je to bio datum predvienog poetka implementacije Zakona o
elektronskom potpisu i podzakonskih akata. Taj datum je vie puta bio prolongiran sve do publikacije
nove verzije podzakonskih akata.
U meuvremenu, nekoliko drava u okolini (Makedonija, Republika Srpska, Crna Gora) u
svojilo je Zakone o elektronskom potpisu koji su se manje ili vie bazirali na nek im naim prethodnim
verzijama Zakona.
Zakon o elektronskom potpisu primenljiv je na pravna i fizika lica jer se sertifikati izdaju kako
fizikim licima tako i fizikim licima koji su pravni zastupnici pravnih lica.
U daljem tekstu je dat osvrt na odredbe Zakona, posebno istiudi karakteristine i veoma
vane odredbe, a posebno imajudi u vidu odredbe koje se odnose na specificiranje odreenih
poslova Nadlenog tela.
Zakon se sastoji od slededih 7 poglavlja:
1. Osnovne odredbe,
2. Elektronski potpis i kvalifikovani elektronski potpis,
3. Elektronski sertifikati i sertifikaciona tela,
4. Prava, obaveze i odgovornosti korisnika i sertifikacionih tela,
5. Nadzor,
6. Kaznene odredbe,
7. Prelazne i zavrDne odredbe.
Osnovne odredbe:
U prvom poglavlju, lanovi 1.-5. Zakona, daju se osnovne odrednice Zakona (lan 1.),
definicije pojedinih izraza (lan 2.), kao i odrednice vezane za elektronske doku mente (lanovi 3.-5.).
Posebno treba istadi da se lanovima od 3. do 5. ustanovljava pravna validnost i punovanost
elektronske dokumentacije. Dakle, iako se primenom elektronskih dokumenata ipak ne mogu
realizovati sve vrste poslova i pravnih radnji (izuzeci su navedeni u lanu 3), sva dokumentacija koju
treba uvati moe se uvati i u elektronskom obliku pri emu elektronski dokumenti moraju biti
elektronski potpisani.
Dakle, pomenute odredbe predstavljaju osnovne odredbe kojima se prepoznaje elektronski
dokument u naem pravnom sistemu i kao takve, svakako mogu predstavljati osnovu za primenu u
razliitim oblastima.
Elektronski potpis i kvalifikovani elektronski potpis:
U drugom poglavlju, lanovi 6.-11. Zakona, utvruju se osnovne odrednice Zakona vezane za
primenu elektronskog potpisa i kvalifikovanog elektronskog potpisa. U lanu 6. se, u skladu sa
Evropskom direktivom, utvruje da elektronskom potpisu ne moe da se ukine pravno dejstvo samo
zato to je u elektronskom obliku.
To pravo se ograniava u datom lanu na sve one poslove i postupke koji ne zahtevaju
primenu svojerunog potpisa. U lanu 7. se posebno istiu uslovi koje je neophodno da zadovolji
elektronski potpis da bi bio kvalifikovani elektronski potpis.
Kao to je ved ranije reeno, osnovna dva uslova za kreiranje kvalifikovanog potpisa su:
1. Kreiranje kvalifikovanog elektronskog potpisa pomodu sredstva za kreiranje kvalifikovanog
elektronskog potpisa (SSCD - Secure Signature Creation Device),
2. Da potpisnik poseduje kvalifikovani elektronski sertifikat.
lan 10. je jedan od kljunih lanova Zakona jer utvruje pravnu ekvivalentnost izmeu
kvalifikovanog elektronskog potpisa (i njegovo dejstvo na podatke u elektronskom obliku) i
svojerunog potpisa, odnosno svojerunog potpisa i peata (i njihovo dejstvo na podatke u papirnom
obliku).
Posebno se istie odrednica Zakona o pravnoj ekvivalentnosti kvalifikovanog elektronskog
potpisa i svojerunog potpisa i peata jer je to delimino i osnova za donoenje Zakona o nadlenom
telu za vremensku overu (Time-Stamping Authority).
lan 11. utvruje da Nadleni organ (Ministarstvo za nauku i zatitu ivotne sredine, u daljem
tekstu: Ministarstvo) propisuje tehniko-tehnoloke postupke za formiranje kvalifikovanog
elektronskog potpisa, kao i blie uslove koje treba da ispune sredstva za formiranje kvalifikovanog
elektronskog potpisa. Ovaj lan Zakona je stoga osnova za izradu odgovarajudeg podzakonskog akta.
Elektronski sertifikati i sertifikaciona tela:
Ovo poglavlje je posvedeno drugim vanim pojmovima i tehnologijama koji se uvode ovim
Zakonom, pored elektronskog potpisa, a to su: elektronski sertifikati i sertifikaciona tela koja ih
izdaju. U tom smislu, osnovne definicije elektronskog sertifikata i sertifikacionog tela su, zbog celine
izlaganja, ponovljene u lanu 12. Zakona.
lan 13. Zakona ukazuje da sertifikacionim telima nije potrebna posebna dozvola za izdavanje
elektronskih sertifikata,a lan 14. utvruje da NadleDni organ vodi eviden ciju sertifikacionih tela.
lan 17. Zakona je takoe jedan od kljunih lanova Zakona jer ukazuje na to koji podaci
moraju da se sadre u kvalifikovanom elektronskom sertifikatu. Ovaj lan se, u tom smislu, bazira na
Aneksu 1 Evropske direktive.
lan 18. Zakona je jo jedan od kljunih lanova Zakona jer se u njemu definiu kriterijum i
koje moraju da ispune sertifikaciona tela koja izdaju kvalifikovane elektronske sertifikate.
U lanu 20. Zakona, takoe kljuni lan, navodi se da sertifikaciono telo mora ispunjavati sve
uslove iz lana 18. Zakona da bi bilo upisano u Registar sertifikacionih tela koja izdaju kvalifikovane
elektronske sertifikate.
Prava, obaveze i odgovornosti korisnika i sertifikacionih tela:
etvrto poglavlje Zakona je posvedeno osnovnim pravima, obavezama i odgovornostima kako
korisnika kojima se izdaju tako i sertifikacionih tela koja izdaju kvalifiko vane elektronske sertifikate.
U tom smislu, prvih 5 lanova (lanovi 23.-27.) u ovom poglavlju se odnose na korisn ika i na njegova
prava i obaveze:
- Da moe da mu se izda sertifikat na njegov zahtev o emu sklapa poseban ugovor sa
sertifikacionim telom (lan 23.),
- Da moe sam da bira sertifikaciono telo izuzev u sluajevima koji su definisani
posebnim propisima (lan 23.),
- Da moe istovremeno koristiti usluge viDe sertifikacionih tela (lan 23.),
- Da se kvalifikovani elektronski sertifikat izdaje svakom korisniku na njegov zahtev na
bazi nesumnjivo utvrenog identiteta i ostalih Zakonom utvrenih podataka (lan 24.),
- Da je korisnik duan da uva podatke i sredstva za formiranje elektronskog p otpisa
od neovlaDdenog pristupa i upotrebe (lan 25.),
- Da je korisnik duan da odmah dostavi sertifikacionom telu sve informacije o
promenama podataka koji se nalaze u korisnikovom sertifika tu (lan
26.),
 - Da je korisnik duan da odmah zatrai opoziv svog sertifikata u svim sluajevima
gubitka ili otedenja sredstava za formiranje kvalifikovanog elektronskog potpisa (lan
26.),
- Da korisnik odgovara za sve nepravilnosti koje su nastale neispunjavanjem
obaveza iz lanova 25. i 26., osim ako ne dokae da otedeno lice nije preduzelo
sve Zakonom propisane radnje za proveru elektronskog potpisa i elektronskog
sertifikata (lan 27.).
Slededih 5 lanova Zakona (lanovi 28.-32.) se odnose na sertifikaciono telo i na njeg ova
prava i obaveze:
- Da obezbedi ispunjenje osnovnih dunosti kao sertifikaciono telo (lan 28.),
- Da informie korisnike o svim vanim aspektima upotrebe kvalifikovanog elektronskog
sertifikata (lan 29.),
- Da izvri sve neophodne aktivnosti u vezi funkcije opoziva kvalifikovanih elektronskih
sertifikata (lan 30.),
- Da uva kompletnu dokumentaciju o kvalifikovanim elektronskim sertifikatim a 10
godina nakon prestanka njihove vanosti (lan 31.),
- Da izvri sve neophodne aktivnosti u vezi sa prestankom obavljanja delatnosti (lan
32.).
U lanu 33. se navodi obaveza Nadlenog organa da propie najnii iznos osiguranja od rizika
za mogude tete nastale vrenjem usluga izdavanja sertifikata, dok je lan 34. Zako na posveden
utvrivanju uslova pod kojima je sertifikaciono telo odgovorno i uslova kada nije odgovorno za
mogudu tetu licima koja su se pouzdala u kvalifikovani elektronski sertifikat izdat od strane datog
sertifikacionog tela.
lan 35. Zakona je posveden uslovima pod kojima su inostrani elektronski i kvalifikovani
elektronski sertifikati ravnopravni sa domadim sertifikatima.
Nadzor:
Peto poglavlje Zakona (lanovi 36. do 41.) posvedeno je inspekcijskom nadzoru sertifikacionih
tela (koja su upisana u evidenciju i u Registar) koje vri Nadleni organ. U tom smislu, u lanu
36. se navode te osnovne obaveze Nadlenog organa.
Opseg posla pomenutog inspekcijskog nadzora je naveden u lanu 37. dok je lan 38. Zakona
posveden navoenju prava i dunosti koja imaju ovladena lica Nadlenog organa u vrenju
inspekcijskog nadzora.
U lanu 39. Zakona se navodi ta sve moe ovladeno lice Nadlenog organa da propie svojim
upozornjem, kao jednu vrstu opomene, ukoliko se utvrdi neadekvatan i protivzakonit rad
sertifikacionog tela, dok se u lanu 40. Zakona navodi da Nadleni organ donosi reenje o brisanju
datog sertifikacionog tela iz Registra sertifikacionih tela koja i zdaju kvalifikovane sertifikate ukoliko
ono prestane da ispunjava uslove iz lana 18. ovog Zakona.
lan 41. Zakona je posveden dunostima sertifikacionog tela koje u cilju sprovoenja
inspekcijskog nadzora moraju da omogude pristup u poslovne prostorije i podatke o poslovanju i
celokupnu poslovnu dokumentaciju, uvid u raunarsku opremu i informacion u infrastrukturu, itd.
ovladenim predstavnicima Ministarstva nadlenim za inspektorske poslove.
Kaznene odredbe:
lanovi 42. do 44. Zakona predstavljaju kaznene odredbe za razliite sluajeve nepotovanja
Zakona I odreenih njegovih odredbi definisanih u pojedinim lanovima.
U tom smislu, lan 42. se odnosi na prekrDaje korisnika i stoga su definisane kazne za sledede
grupe korisnika:
- Korisnik - pravno lice,
- Korisnik - preduzetnik,
- Odgovorno lice u pravnom licu,
- Korisnik - fiziko lice.
lan 43. Zakona odnosi se na kazne predviene za sertifikaciono telo, kao i za odgovorno lice
sertifikacionog tela.
 lan 44. Zakona odnosi se na kazne za prekraje u domenu uvanja podataka i sredstava za
proveru elektronskog potpisa onoliko vremena koliko je propisano da se uvaju s ama elektronska
dokumenta i te kazne se odnose na korisnike pravna lica, preduzetnike, kao i na odgovorna lica u
pravnom licu.
Prelazne i zavrne odredbe:
Ovo poglavlje sastoji se od dva lana (lanovi 45. i 46.) i odnosi se na utvrivanje da de
Nadleni organ doneti podzakonska akta za sprovoenje ovog Zakona u roku od 3 meseca od datuma
stupanja na snagu Zakona (lan 45.), kao i da Zakon stupa na snagu osmog dana od dana njegovog
objavljivanja u Slubenom glasniku Republike Srbije.

11. Osnovna uloga podzakonskih akata Zakona o elektronskom potpisu

Opisadu 4 podzakonska akta koja su predviena u Zakonu, i publikovana u Slubenom Glasniku
Republike Srbije br. 48 od 7. juna 2005. godine, kao i br. 26 od 14. Marta 2008. i to:
- Pravilnik o evidenciji sertifikacionih tela,
- Pravilnik o registru sertifikacionih tela koja izdaju kvalifikovane elektronske sertifikate
u Republici Srbiji,
- Pravilnik o tehniko-tehnolokim postupcima za formiranje kvalifikovanog
elektronskog potpisa i kriterijumima koje treba da ispune sredstva za formiranje
kvalifikovanog elektronskog potpisa,
- Pravilnik o bliDim uslovima za izdavanje kvalifikovanih elektronskih serti fikata.
Zakon daje opte odredbe i nije zavistan od tehniko-tehnolokih aspekata realizacije
elektronskog potpisa i elektronskih sertifikata.
U tom smislu, podzakonska akta, koja se mogu lake menjati u skladu sa razvojem od
govarajudih tehnolokih reenja jer ih donosi nadleni Ministar a ne Narodna skupDtina, bl iDe
odreuju sva tehnika pitanja vezana za Zakon o elektronskom potpisu i imaju uporite u
odgovarajudim lanovima Zakona.
U podzakonskim aktima je precizirano da je Nadleni organ, naveden u Zakonu o
elektronskom potpisu, u stvari Ministarstvo za nauku i zatitu ivotne sredine (u nastavku
Ministarstvo) koje je bilo nadleno za informaciono drutvo (lan 11. Zakona) i, shodno tome,
podzakonska akta je potpisao Ministar za nauku i zatitu ivotne sredine.
Podzakonski akti ne moraju da prolaze klasinu skuptinsku proceduru ved se odobravaju na
nivou Ministra.
Pravilnik o evidenciji sertifikacionih tela
Ovim pravilnikom propisuje se sadraj i nain voenja evidencije sertifikacionih tela koja
obavljaju usluge izdavanja elektronskih sertifikata na teritoriji Republike Srbije, nain podnoenja
prijave za u pis u evidenciju, obrazac prijave za upis u evidenciju, potrebna dokumentacija uz prijavu,
promena podataka i obrazac prijave za upis promene.
Ovaj pravilnik je predvien u lanu 16. stav 2, Zakona, a odnosi se i na na lan 15. Zakona po
kome je sertifikaciono telo duno da nadlenom organu prijavi poetak obavljanja usluga izdavanja
elektronskih sertifikata, najmanje 15 dana pre poetka rada.
lan 14. Zakona definiDe obavezu NadleDnog organa da vodi evidenciju sertifikacionih t ela.
Evidencija se vodi u papirnom i elektronskom obliku. Evidencija u elektrons
kom obliku je javno dostupna putem Web sajta Ministarstva.
Pravilnik o Registru sertifikacionih tela za izdavanje kvalifikovanih elektronskih sertifikata u
Republici Srbiji
Ovim Pravilnikom propisuje se sadraj i nain voenja registra sertifikacionih tela koja
izdaju kvalifikovane elektronske sertifikate u Republici Srbiji (u daljem tekstu: Registar), nain
podnoenja zahteva za upis u Registar, potrebna dokumentacija koja se prilae uz zahtev, obrazac
zahteva, kao i nain objavljivanja podataka iz Registra.
Ovaj pravilnik je predvien lanom 19. stav 2 Zakona. Registar vodi Ministarstvo u
papirnom i elektronskom obliku. Registar u elektronskom obliku je potpisan kvalifikovanim
elektronskim potpisom Ministarstva. Registar u elektronskom obliku je javno dostupan na Internet
strani Ministarstva.
Pravilnik o tehniko-tehnolokim postupcima za formiranje kvalifikovanog elektronskog
potpisa i kriterijumima koje treba da ispune sredstva za formiranje kvalifikovanog elektronskog
potpisa
Ovim pravilnikom propisuju se tehniko-tehnoloki postupci za formiranje kvalifikovanog
elektronskog potpisa, kriterijumi koje treba da ispune sredstva za formiranje i proveru
kvalifikovanog elektronskog potpisa, kao i nain razmene potpisanih elektronskih dokumenata,
postupak formiranja i provere kvalifikovanih elektronskih sertifikata i druga tehnika pitanja od
znaaja za sprovoenje Zakona.
U ovom pravilniku su navedeni i odgovarajudi meunarodni standardi i preporuke sa ko jima
moraju da budu u skladu postupci za formiranje kvalifikovanog elektronskog potpisa, kao i
kriterijumi koje treba da ispunjavaju sredstva za formiranje i pr overu kvalifikovanog
elektronskog potpisa. Ovaj pravilnik je predvien lanom 11. Zakona u kome se navodi da
Ministarstvo, kao Nadleni organ, propisuje tehniko-tehnoloke postupke za formiranje
kvalifikovanog elektronskog potpisa i kriterijume koje treba da ispune sredstva za formiranje
kvalifikovanog elektronskog potpisa.
U ovom pravilniku je naveden skup tehnikih pravila koja opisuju nain formiranja
kvalifikovanog elektronskog potpisa u skladu sa trenutnim tehnolokim, algoritamskim i
standardizacionim aktivnostima.
Kvalifikovani elektronski potpis se formira u skladu sa preporukom PKCS#1, a duin a
modulusa u asimetrinom kriptografskom algoritmu mora biti minimalno 1024 bita.
Takoe, kvalifikovani elektronski potpis se formira primenom jednog od
standardizovanih asimetrinih kriptografskih algoritama iz sledede grupe: RSA, DSA ili ECDSA. Pri
formiranju kvalifikovanog elektronskog potpisa primenjuju se i hash funkcije za dobijanje otisaka
poruke fiksne veliine (128 ili 160 bita). Hash funkcije se realizuju primenom standardizovanih
hash algoritama: MD5 (Message Digest) D rezultuje u hash vrednostima veliine 128 bita ili SHA-1
(Secure Hash A lgorithm) rezultuje u hash vrednostima veliine 160 bita.
Takoe je veoma bitno istadi da je u pravilniku navedeno (lan 7. pravilnika) da sredstvo za
formiranje kvalifikovanog elektronskog potpisa mora imati takva svojstva koja omogudavaju
naknadnu ugradnju novih algoritama u skladu sa daljim razvojem kriptografskih tehnika i standarda.
Pravila propisuje Sertifikaciono telo u skladu sa Zakonom o elektronskom potpisu i ovim
Pravilnikom.
Pravilnik o bliim uslovima za izdavanje kvalifikovanih elektronskih sertifikata Ovim
Pravilnikom propisuju se kriterijumi koje moraju da ispune sertifikaciona t ela koja izdaju
kvalifikovane elektronske sertifikate, kao i nain provere njihove ispunjenosti. Proveru ispunjenosti
kriterijuma za izdavanje kvalifikovanih elektronskih sertifikata vri Ministarstvo neposredno, odnosno
drugi subjekat kome je Ministarstvo poverilo navedene poslove. Izdavanje kvalifikovanih elektronskih
sertifikata u smislu Zakona i ovog pravilnika, podrazumeva formiranje i dodeljivanje kvalifikovanih
elektronskih sertifikata korisnicima, odnosno pruanje usluga sertifikacije. Kvalifikovani elektronski
sertifikat je izdat od strane Sertifikacionog tela za izdavanje kvalifikovanih elektronskih sertifikata,
mora da bude usklaen sa preporukom ITU-T H.509, i mora da sadri sledede podatke:
- oznaku da se radi o kvalifikovanom sertifikatu,
- skup podataka koji jedinstveno identifikuje pravno lice koje izdaje sertifikat,
- skup podataka koji jedinstveno identifikuju potpisnika,
- podatke za proveru elektronskog potpisa (javni klju asimetrinog algoritma) koji
odgovaraju podacima za formiranje kvalifikovanog elektronskog potpisa koji su pod
kontrolom potpisnika,
- podatke o poetku i kraju vaenja elektronskog sertifikata,
- identifikacioni broj izdatog elektronskog sertifikata,
- eventualna ogranienja vezana za upotrebu sertifikata,
- kvalifikovani elektronski potpis sertifikacionog tela koje je izdalo kvalifikovani
elektronski sertifikat.
 Kvalifikovani elektronski sertifikat mora da je usklaen sa preporukom ITU-T H.509 i
dokumentima: ETSI ESI TS 101 862 Qualified Certificate Profile i RFC 3739 Internet H.509 Public Key
Infrastructure: Qualified Certificates Profile.
Dakle, da bi se formirao kvalifikovani elektronski potpis neophodno je da potpisnik ima
kvalifikovani elektronski sertifikat koga izdaje sertifikaciono telo koje ispunjava odreene uslove
definisane u Direktivi Evropske Unije o elektronskim potpisima 1999/93/ES od 19.01.2000. godine i u
Zakonu.

12. Opte prepoznati standardi za proizvode za elektronski potpis (odluka 2003/511/EC, Aneks)

KOMISIJA EVROPSKE UNIJE

Uzimajudi u obzir Ugovor o osnivanju Europske unije, uzimajudi u obzir Direktivu 1999/93/EC
Evropskog parlamenta i Saveta od 13. decembra 1999. imamo:
1. Aneks II F i Aneks III Direktive 1999/93/EZ utvruju zahtjeve za proizvode za elektronski
potpis
2. Izrada tehnike specifikacije potrebne za proizvodnju i stavljanje u promet pr oizvoda,
uzimajudi u obzir trenutnu fazu tehnologije, vrDi se od strane relevantnih organizacija
ustandardizacijskoj oblasti.
3. CEN (Evropski odbor za normizaciju) i ETSI (Evropski institut za telekomunikacijske norme)
u okviru EESSI (Evropska inicijativa za standardizaciju elektronskog potpisa) nude
otvorenu i fleksibilnu Evropsku platformu za stvaranje konsenzusa za podrku razvoju
informacionog drutva u Evropi. Oni su razvili standarde za elektronski potpis proizvoda
(CWA-CEN sporazum i ETS I TSETSItehnika specifikacija) na temelju zahtjeva aneksa
Direktive 1999/93/EZ.
4. Mjere predviene ovom Odlukom su u skladu s miljenjem Odbora za elektronski potpis

USVOJENA JE OVA ODLUKA:

lan 1.
Referentni brojevi optepriznatih standarda za proizvode za elektronski potpis su propisani u
Aneksu.
lan 2.
Komisija de provjeriti implementaciju ove Odluke u roku od dvije godine od dana objavljivanja
u Slubenom Glasniku Evropske unije i obavijestiti Odbor osnovan na temelju lana 9 (1) Direktive
1999/93/EZ.
lan. 3
Ova Odluka je upudena dravama lanicama. Sastavljeno u Brisel, 14.7.2003.
Aneks
a) Popis opteprihvadenih standarda za elektronski potpis proizvoda treba da u sklad u s
uslovima propisanim u Aneksu II f Direktive 1999/93/EZ-CWA 14167-1 (mart 2003):
Sigurnosni zahtjevi za pouzdan sistem upravljanja certifikatima za elektronski potpis -
Dio 1: Sigurnosni zahtjevi sistema CWA 14167-2 (mart 2002): Sigurnosni zahtjevi za
pouzdan sistem upravljanja certifikatima za elektronski potpis - Dio 2: kriptografski moduli
za potpisivanje C SP operacije - ZaDtitni profil (MCSO-PP)
b) Popis opteprihvadenih standarda za elektronski potpis proizvoda treba da su u
skladu sa zahtjevima propisanim u Aneksu III Direktive 1999/93/EZ

13. Osnovna uloga Zakona o elektronskom dokumentu

Zakonska regulativa o elektronskom potpisu moe predstavljati samo sistemsku regulativu na
osnovu koje treba da se izrade dodatni dokumenti i propisi. Izmeu ostalog to je i zbog toga to
elektronski potpis sam za sebe ne moe da prouzrokuje nikakvo pravno dejstvo ukoliko se ne odnosi
na odreeni elektronski dokument.
Stoga je jedan od najvanijih zakonskih propisa koji se izvodi na osnovu Zakona o elektronskom
potpisu u stvari Zakon o elektronskom dokumentu. Meutim, veliki je problem to to to nije
adekvatno prepoznato od strane Evropske Komisije i to ne postoji odgovarajuda direktiva o
elektronskim dokumentima koja bi dala smernice za izradu lokalne regulative u zemljama Evropske
Unije.
Kao posledica toga je da se odreene stvari iz Direktive o elektronskim potpisima tumae
kroz elektronski potpisan dokument a sa druge strane mnoge stvari nisu u dovoljnoj meri regulisane
na nivou Unije.
Zakon o elektronskom dokumentu u Srbiji
Po ugledu na zemlje okruenja, i Srbija je donela Zakon o elektronskom dokumentu. Publikovan je
u Slubenom Glasniku Republike Srbijie 51/09 od 4.07.2009.
Zakon se sastoji od 25 lanova svrstanih u slededih osam poglavlja: I. Osnovne odred be, II. Izrada
elektronskog dokumenta, III. Dostavljanje elektronskih dokumenata, IV. uvanje i zatita elektronskih
dokumenata, V. Vremenski Dig, VI. Nadzor, VII. Kaznene odredbe, VIII. Prelazne i zavrne odredbe.
Ovim zakonom ureuju se uslovi i nain postupanja sa elektronskim dokumentom u pravnom
prometu, upravnim, sudskim i drugim postupcima, kao i prava, obaveze i odgovornosti privrednih
drutava i drugih pravnih lica, preduzetnika i fizikih lica (u da ljem tekstu: pravna i fizika lica),
dravnih organa, organa teritorijalne autonomije i organa jedinica lokalne samouprave i organa,
preduzeda, ustanova, organizacija i pojedinaca kojima je povereno vrenje poslova dravne uprave,
odnosno javnih ovladenja (u daljem tekstu: organi vlasti) u vezi sa ovim dokumentom. U nastavku su
date neke od najznaajnijih odredbi Zakona.
Elektronskom dokumentu ne moe se osporiti punovanost ili dokazna snaga samo zato to je u
elektronskom obliku.
Ako je propisom utvren pismeni oblik kao uslov punovanosti pravnog akta, pravnog posla ili
druge pravne radnje, odgovarajudi elektronski dokument potpisuje se kvalifikovanim elektronskim
potpisom, u skladu sa zakonom kojim se ureuje elektronski potpis.
Gore navedene odredbe ne primenjuju se na:
- pravne poslove kojima se vri prenos prava svojine na nepokretnosti ili ko jima se
ustanovljavaju druga stvarna prava na nepokretnostima;
- izjave stranaka i dugih uesnika u postupku za raspravljanje zaostavtine, formu
zavetanja, ugovore o ustupanju i raspodeli imovine za ivota, ugovore o doivotnom
izdravanju i sporazume u vezi sa nasleivanjem, kao i druge ugovore iz oblasti
naslednog prava;
- ugovore o utvrivanju imovinskih odnosa izmeu branih drugova;
- ugovore o raspolaganju imovinom lica kojima je oduzeta poslovna sposobnost;
- ugovore o poklonu;
- druge pravne poslove ili radnje, za koje je posebnim zakonom ili na osnovu zakona
donetih propisa, izriito odreena upotreba svojerunog potpisa u dokumentima na
papiru ili overa svojerunog potpisa.
Jedno od najvanijih pitanja koje se tretira u Zakonu je i izrada elektronskog dokumenta. U
tom smislu, definie se da se elektronski dokument izrauje primenom bilo koje dostupne i
upotrebljive informaciono-komunikacione tehnologije, ako zakonom nije drugaije odreeno.
Elektronski dokument koji predstavlja arhivsku grau izrauje se u standardizovanim formatima koji
zadovoljavaju potrebe trajnog arhiviranja, u skladu sa zakonom ko jim se ureuje arhivska graa.
Elektronski dokument koji je izvorno nastao u elektronskom obliku smatra se orig inalom.
Elektronski dokument koji je nastao digitalizacijom izvornog dokumenta ija forma nije
elektronska, smatra se kopijom izvornog dokumenta. Kopija izvornog dokumena ta ima istu pravnu
snagu kao i izvorni dokument, ako je:
- digitalizaciju obavio organ vlasti u vrenju svojih nadlenosti i ovladenja, odnosno
pravno lice ili preduzetnik u obavljanju svojih delatnosti;
- istovetnost sa izvornim dokumentom kvalifikovanim elektronskim potpisom potvrdilo
ovladeno lice organa vlasti, odnosno ovladeno lice pravnog lica ili preduzet nik.
Elektronski dokument ne moe imati kopiju u elektronskom obliku.
 Kopija elektronskog dokumenta na papiru izrauje se overom tampanog primerka spoljne
forme prikaza elektronskog dokumenta.
Kopija elektronskog dokumenta na papiru mora da sadri oznaku da se radi o kopiji
elektronskog dokumenta.
Pomenutu overu obavlja ovladeno lice organa vlasti za elektronski dokument u okviru
nadlenosti i ovladenja odreenog organa vlasti, odnosno ovladeno lice pravnog lica ili preduzetnik
za elektronski dokument iz delatnosti pravnog lica odnosno preduzetnika.
Pomenuto ovladeno lice svojerunim potpisom i peatom potvruje istovetnost kopije
elektronskog dokumenta na papiru sa spoljnom formom prikaza elektronskog dokumenta.
Kopija originalnog elektronskog dokumenta ima dokaznu snagu originala, odnosno overenog
prepisa tog dokumenta.
U Zakonu se uvodi i pojam vremenskog iga koji je ostavljen da bude blie odreen u
podzakonskom aktu Zakona.
Zakon o elektronskom dokumentu u Republici Srpskoj
Ovim zakonom ureuje se pravo republikih organa uprave, organa lokalne samouprave,
privrednih drutava, ustanova i drugih pravnih i fizikih lica na upotrebu elektronskog dokumenta u
poslovnim radnjama i djelatnostima, te u postupcima koji se vode pred nadlenim organima u
upravnom postupku u kojima se elektronska oprema i programi mogu primjenjivati u izradi, prenosu,
prijemu i uvanju informacija u elektronskom obliku, pravna valjanost elektronskog dokumenta, te
upotreba i promet elektronskog dokumenta.
Odredbe ovoga zakona ne primjenjuju se u onim sluajevima gdje se drugim zakonima
propisuje upotreba dokumenta na papiru.
Republiki organi uprave, organi lokalne samouprave, privredna drutva, ustanove i druga
pravna i fizika lica svojom slobodno izraenom voljom prihvataju upotrebu i promet elektronskog
dokumenta za svoje potrebe kao i za potrebe poslovnih odnosa i drugih odnosa sa drugima.
Organi i druga pravna i fizika lica iz stava 1. ovog lana koji su prihvatili upotrebu i promet
elektronskog dokumenta ne mogu odbiti elektronski dokument samo zbog toga to je sainjen,
koriten i stavljen u promet u elektronskom obliku. Elektronski dokument mora u svim radnjama
ukljuenim u dokumentacioni ciklus osigurati jednoobrazno obiljeje kojim se nedvosmisleno
utvruje pojedinani elektronski dokument i autor elektronskog dokumenta, informaciona cjelovitost
i nepovredivost elektronskog dokumenta, pristup sadraju elektronskog dokumenta kroz cijelo
vrijeme dokumentacionog ciklusa i oblik zapisa koji omogudava itanje sadraja.
Graa elektronskog dokumenta sastoji se obavezno od:
- opteg dijela koji ini sadraj - informacije u elektronskom obliku dokumenta,
ukljuujudi i naslov primaoca ako je elektronski dokument namijenjen slanju
imenovanom primaocu I posebnog djela koji ine jedan ili vie ugraenih elektronskih
potpisa i podaci o vremenu nastajanja i zavretka izrade elektronskog dokumenta, kao
i druge dokumenta cine osobine nastale prilikom njegove izrade.

14. Osnovna uloga podzakonskih akata zakona o elektronskom dokumentu

Pravilnik o izdavanju vremenskog iga podzakonski akt Zakona o elektronskom dokumentu
Ovaj pravilnik je publikovan 30.12.2009. u Slubenom Glasniku Republike Srbije br. 112/2009.
Pravilnik ima 40 lanova svrstanih u 6 poglavlja, i to:
I. Osnovne odredbe,
II. Blii uslovi i postupak registracije izdavaoca vremenskog iga,
III. Blii uslovi koje mora da ispunjava sistem za formiranje vremenskog iga,
IV. Blia sadrina zahteva za formiranje vremenskog iga, blii sadraj strukture
podataka vremenskog iga i postupak oznaavanja vremena koje je sadrano u
vremenskom igu,
V. Sadraj i nain voenja registra,
VI. Zavrna odredba Osnovne odredbe
Ovim pravilnikom propisuju se blii uslovi i postupak registracije izdavaoca vremenskog
iga, blii uslovi koje mora da ispunjava sistem za formiranje vremenskog iga, blia sadrina
zahteva za formiranje vremenskog iga, blii sadraj strukture podataka vremenskog iga,
postupak oznaavanja vremena koje je sadrano u vremenskom igu, kao i sad raj i nain voenja
Registra izdavalaca vremenskog iga u Republici Srbiji.
Blii uslovi i postupak registracije vremenskog Diga
lan 2.
Izdavalac vremenskog iga, uz zahtev za upis u Registar izdavalaca vremenskog iga podnosi
akt o optim uslovima za pruanje usluge izdavanja vremenskog iga (u daljem tekstu: Politika
izdavanja vremenskog iga), kojim se obezbeuje dovoljno informacija na osnovu kojih se
korisnici mogu odluiti o prihvatanju usluga i o obimu usluga.
lan 3.
Politika izdavanja vremenskog iga definie zahteve poslovanja izdavaoca vremenskog iga,
kao i procese i resurse izdavaoca vremenskog iga u cilju ispunjenja tih zahteva.
Blii uslovi koje mora da ispunjava sistem za formiranje vremenskog iga
lan 17.
Sistem za formiranje vremenskog iga mora da ispunjava uslove koji obezbeuju da izdavanje
vremenskog iga bude u skladu sa Zakonom, meunarodnim standardima i strunim p ravilima:
1. ETSI TS 101 861 DTime stamping profile;
2. RFC 3161 DInternet X.509 Public Key Infrastructure Time-Stamp Protocol (TSP).
lan 18.
Izdavalac vremenskog iga mora da koristi bezbedne sisteme i proizvode koji su zatideni od
neovladenih modifikacija.
Izdavalac vremenskog iga pre poetka obavljanja usluga izdavanja vremenskog Diga, kao i
periodino tokom operativnog rada, vri analizu rizika kojom identifikuje kritine servise koji
zahtevaju koridenje bezbednih sistema i visok nivo sigurnosti.
Izdavalac vremenskog Diga mora aktivno upravljati promenama svih kritikih sistema.

Blia sadrDina zahteva za formiranje vremenskog iga, blii sadraj strukture podataka
vremenskog iga i postupak oznaavanja vremena koje je sadrano u vremenskom igu.
lan 28.
Zahtev za formiranje vremenskog iga sadri kriptografski otisak (hash vrednost) elektronskog
dokumenta, odnosno elektronskog potpisa odreenog elektronskog dokumenta, koji se formira
koridenjem kriptografskog hash algoritma, kao i identifikator algoritma kojim je formiran
kriptografski otisak.
Zahtev za formiranje vremenskog iga mora da ispunjava uslove standarda RFC 3161 Internet
X.509 Public Key Infrastructure Time-Stamp Protocol (TSP)D. Zahtev za formi ranje vremenskog iga u
polju DcertReq, koje je definisano standardom iz stava 2. ovog lana, obavezno sadri vrednost True.
Za formiranje kriptografskog otiska iz stava 1. ovog lana koristi se jedan od sle dedih
algoritama:
1. SHA-1 (Secure Hash Algorithm) tako da veliina kriptografskog otiska bude
najmanje 160 bita;
2. RIPEMD-160 tako da veliina kriptografskog otiska bude najmanje 160 bita;
3. SHA-224, SHA-256, SHA-384 ili SHA-512.
Sadrdaj i nain voenja registra
lan 31.
Registar, u skladu sa Zakonom, vodi Ministarstvo.
lan 33.
Registar se vodi u papirnom obliku kao Knjiga izdavalaca vremenskog iga i u elektronskom
obliku kao Elektronski registar izdavalaca vremenskog iga (u daljem tekstu: Elektronski registar).
Zavrna odredba
lan 40.
Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u DSlubenom glasniku
Republike Srbije.
Meutim, i pored donoenja Zakona o elektronskom dokumentu i pratedeg podzakonskog
akta, kao i svih drugih povezanih zakonskih reenja, i dalje postoje velike prepreke za punu
primenu bezbednog elektronskog poslovanja i bezbedne razmene pravno validnih elektronskih
dokumenata. Pri tome, to nije samo sluaj u Srbiji ved i u celom s vetu.

15. Krivina dela protiv bezbednosti raunarskih podataka

Otedenje raunarskih podataka i programa
lan 298.
1. Ko neovladeno izbrie, izmeni, oteti, prikrije ili na drugi nain uini neupotrebljivim
raunarski podatak ili program, kaznide se novanom kaznom ili zatvorom do jedne godine.
2. Ako je delom iz stava 1. ovog lana prouzrokovana teta u iznosu koji prelaz i etristopedeset
hiljada dinara, uinilac de se kazniti zatvorom od tri meseca do tri godine.
3. Ako je delom iz stava 1. ovog lana prouzrokovana teta u iznosu koji prelaz i milion i petsto
hiljada dinara, uinilac de se kazniti zatvorom od tri meseca do pet godina.
4. Ureaji i sredstva kojima je uinjeno krivino delo iz st. 1. i 2. ovog lana, a ko su u svojini
uinioca, oduzede se.
Raunarska sabotaa
lan 299.
Ko unese, uniti, izbrie, izmeni, oteti, prikrije ili na drugi nain uini neupotrebljiv im
raunarski podatak ili program ili uniti ili oteti raunar ili drugi ureaj za elektr onsku obradu i
prenos podataka sa namerom da onemogudi ili znatno omete postupak elektronske obrade i prenosa
podataka koji su od znaaja za dravne organe, javne slube, ustanove, preduzeda ili druge subjekte,
kaznide se zatvorom od Dest meseci do pet godina.
Pravljenje i unoDenje raunarskih virusa
lan 300.
1. Ko napravi raunarski virus u nameri njegovog unoenja u tui raunar ili raunarsku
mreu, kaznide se novanom kaznom ili zatvorom do Dest meseci.
2. Ko unese raunarski virus u tu raunar ili raunarsku mreu i time prouzrokuje tetu,
kaznide se novanom kaznom ili zatvorom do dve godine.
3. Ureaj i sredstva kojima je uinjeno krivino delo iz st. 1. i 2. ovog lana oduzede se.
Raunarska prevara
lan 301.
1. Ko unese netaan podatak, propusti unoenje tanog podatka ili na drugi nain prikrije ili
lano prikae podatak i time utie na rezultat elektronske obrade i prenosa podataka u
nameri da sebi ili drugom pribavi protivpravnu imovinsku korist i time drugom
prouzrokuje imovinsku tetu, kaznide se novanom kaznom ili zatvorom do tri godine.
2. Ako je delom iz stava 1. ovog lana pribavljena imovinska korist koja prelazi iznos od
etristopedeset hiljada dinara,uinilac de se kazniti zatvorom od jedne do osam godina.
3. Ako je delom iz stava 1. ovog lana pribavljena imovinska korist koja prelazi iznos od
milion i petsto hiljada dinara, uinilac de se kazniti zatvorom od dve do deset godina.
4. Ko delo iz stava 1. ovog lana uini samo u nameri da drugog oteti, kaznide se novanom
kaznom ili zatvorom do Dest meseci.
Neovladeni pristup zaDtidenom raunaru, raunarskoj mrei i elektronskoj obradi podataka
lan 302.
1. Ko se, kredi mere zatite, neovladeno ukljui u raunar ili raunarsku mreu, ili pristupi
elektronskoj obradi podataka, kaznide se novanom kaznom ili zatvorom do Dest meseci.
2. Ko upotrebi podatak dobijen na nain predvien u stavu 1. ovog lana, kaznide se
novanom kaznom ili zatvorom do dve godine.
3. Ako je usled dela iz stava 1. ovog lana dolo do zastoja ili ozbiljnog pore medaja
funkcionisanja elektronske obrade i prenosa podataka ili mree ili su nastupile druge teke
posledice, uinilac de se kazniti zatvorom do tri godine.
 Spreavanje i organiavanje pristupa javnoj raunarskoj mrei
lan 303.
1. Ko neovladeno spreava ili ometa pristup javnoj raunarskoj mrei, kaznide se novanom
kaznom ili zatvorom do jedne godine.
2. Ako delo iz stava 1. ovog lana uini slubeno lice u vrenju slube, kaznide se zatvorom do
tri godine.
Neovladeno koridenje raunara ili raunarske mree
lan 304.
1. Ko neovladeno koristi raunarske usluge ili raunarsku mreu u nameri da sebi ili drugom
pribavi protivpravnu imovinsku korist, kaznide se novanom kaznom ili zatvorom do tri
meseca.
2. Gonjenje za delo iz stava 1. ovog lana preduzima se po privatnoj tubi.

16. Direktiva o elektronskoj trgovini 2000/31/EC

Osnovna naela:
EU direktiva o elektronskoj trgovini 2000/31/EC je publikovana 08.06.2000. godine, veoma
brzo posle Direktive o elektronskim potpisima.
Direktiva elektronske trgovine se sastoji iz:
- Paragrafa u preambuli ukupno ih ima 65
- lanova ukupno 24
Direktiva o elektronskoj trgovini je podeljena u slededa poglavlja, a poglavlja u sekcije:
- Poglavlje I - opte odredbe
- Poglavlje II principi
- Sekcija 1 - uspostavljanje i informacioni zahtevi
- Sekcija 2 - komercijalna komunikacija
- Section 3 - ugovori zakljueni elektronskim sredstvima
- Section 4 - odgovornost servis provajdera koji se nalazi izmeu
- Poglavlje III - implementacija
- Poglavlje IV - zavrDne odredbe
Komentar u odnosu na datu direktivu je da je ona imala veoma nizak uticaj na elektronsko
poslovanje i da je za sprovoenje date direktive, kao i materije koja ona propisuje, neophodno doneti
jo dosta drugih zakonskih reenja koja de preciznije definisati navedenu materiju.

17. Osnovna uloga Zakona o elektronskoj trgovini

Srbija
Zakon o elektronskoj trgovini je nastao potpuno na osnovu direktive o elektronsk oj trgovini i vie
zbog toga da se izradi Zakon koji pripada skupu obaveza koju je Srbija preuzela u okviru procesa
pribliavanja zakonodavstvu Evropske Unije nego zbog toga to je sutinski potreban i to sutinski
ini doprinos ureivanju materije elek onskog poslovanja.
U tom smislu, izraeni zakon verovatno nede imati mnogo uspeha i uticaja na sprovoenje
elektronskog poslovanja u Srbiji.
Zakon o elektronskoj trgovini je publikovan u Slubenom glasniku RS broj 41/2009 od
02.06.2009. Nacrt Zakona je pripremila radna grupa pod okriljem Ministarstva za trgovinu koje
je bilo nadleno za predlaganje ovog Zakona.
Ovim Zakonom se ureuju uslovi i nain pruanja usluga informacionog drutva, obaveze
informisanja korisnika usluga, komercijalna poruka, pravila u vezi sa zakljuenjem u govora u
elektronskom obliku, odgovornost pruaoca usluga informacionog drutva, nadzor i prekraji.
Zakon se sastoji od 23 lana svrstanih u slededih sedam poglavlja:
I. Osnovne odredbe,
II. Obaveza informisanja i komercijalna poruka,
III. Ugovori u elektronskom obliku,
IV. Odgovornost pruDaoca usluga,
 V. Nadzor,
VI. Kaznene odredbe,
VII. Zavrna odredba.
Sam tekst Zakona o elektronskoj trgovini nije u potpunosti adekvatan materiji koju propisuje a
ima i dosta problematinih odredbi u Zakonu koje se na izvestan nain kose sa odgovarajudim
odredbama Zakona o elektronskom potpisu. Razlozi za to verovatno lee u injenici da je Zakon
izraen iskljuivo pod okriljem Ministarstva trgovine a bez adekvatne i neophodne saradnje sa
Ministarstvom za telekomunikacije i informaciono drutvo.
Republika Srpska
Ovim zakonom ureuje se pruanje usluga informacionog drutva, odgovornost davalaca
usluga informacionog drutva, te pravila u vezi sa zakljuivanjem ugovora u elektronskom
obliku.
Odredbe ovog zakona ne odnose se na zatitu podataka, oblast oporezivanja, notarsku
djelatnost, zastupanje stranaka i zaitu njihovih interesa pred sudovima, te igre na sredu sa novanim
ulozima.
Ako ovim zakonom nije drugaije odreeno, na ugovore zakljuene elektronskim putem ili u
elektronskom obliku primjenjivade se odgovarajude odredbe propisa kojima se ureuju obligacioni
odnosi.
Kada se kao pretpostavka valjanosti i nastanka ugovora trai potpis lica, smatrade se da taj
uslov zadovoljava elektronska poruka potpisana elektronskim potpisom, u skladu sa odredbama
Zakona o elektronskom potpisu Republike Srpske.
Ugovorne odredbe i odredbe optih uslova poslovanja ugovora sklopljenih u elektronskom
obliku koje sklapaju davaoci usluga informacionog drutva moraju biti dostupne korisnicima usluga
na nain da im je omogudeno njihovo skladitenje, ponovno koridenje i reprodukovanje.
Davalac usluga i primalac usluga za rjeavanje meusobnih sporova mogu ugovoriti arbitrau,
odnosno medijaciju u skladu sa zakonom koji ureuju ta pitanja.

18. Direktiva o zatiti podataka o linosti

Osnovna naela
U pitanju je direktiva o zatiti pojedinca u vezi sa obradom podataka o linosti i slobodnim
protokom tih podataka, koja predstavlja temeljni dokument prava o zatiti linih podataka u pravnom
sistemu Evropske unije.
Cilj direktiva je usklaivanje zakonodavstava drava lanica i omogudavanje slobodne cirkulacije
podataka i informacija unutar Evropske unije.
Direktiva predvia da svaka drDava lanica uspostavi organ za kontrolu i zaDtitu podatak
a koji bi takoe imao ovlaDdenje da istraDuje i interveniDe kod suda u sluaju kada se kon atuje
prekrDaj normi o sprovoenju Direktive.
Prema pravilima EU Direktive 95/46/EC, drave lanice ovladene su da vre prenos podataka
o linosti u zemlju koja nije lanica EU samo ako je ta zemlja osigurala adekvatan nivo zatite
podataka o linosti, mjeren prema standardima EU.
Ako ovaj uslov nije ispunjen u nacionalnom zakonodavstvu trede zemlje, drava lanica je
ovladena da izvri prenos podataka u tu zemlju ako postoje garancije druge vrste u vezi sa zatitom
podataka o linosti. Tipina dodatna garancija ove vrste jesu ugovorene klauzule u ugovoru koje se u
cjelini ili dijelom odnosi na prenos podataka o linosti.
U pravu EU ved su donijete odluke koje se odnose na definisanje ugovornih klauzula kojima se
na direktan nain garantuje adekvatna zatita podataka o linosti prilikom njihovog prenosa iz zemlje
lanice EU u trede zemlje.
U tom smislu, Evropska Komisija upuduje strane ugovornice na tipine aspekte zatite
podataka o linosti, kao to su ogranienja koja se vezuju za svrhu obrade i upotrebe podataka,
kvalitet podataka i zahtev za proporcionalnoDdu, transparentnost, sigurnosti povjerljivost obrade,
prava lica na koje se odnosi podatak i sl.
 19. Osnovna uloga zakona o zaDtiti podataka o linosti
Zakon o zatiti podataka o linosti
Prethodni Zakon o zatiti podataka o linosti je donet 1998. godine (Slubeni list SRJ, br. 24/98 i
26/98-ispravka) a na osnovu Direktive 95/46/EC od 24.10.1995. godine.
Pomenuta direktiva se odnosi na zatitu pojedinaca u odnosu na procesiranje linih p odataka i
njihovo slobodno kretanje u okviru Evropske Unije. Direktiva zahteva od zemalja lanica da osiguraju
prava i slobode fizikih lica u odnosu na procesiranj e linih podataka, a posebno njihovo pravo na
privatnost.
Nakon te direktive su donete jo neke direktive tako da je bilo neophodno razmatra ti izmene
Zakona iz 1998. godine.
U tom smislu, u 2008. godini je publikovan nova verzija Zakona o zatiti podataka o linosti
koji se primenjuje od 1. jula 2008. godine.
Ovim zakonom se ureuju uslovi za prikupljanje i obradu podataka o linosti, prava lica i zatita
prava lica iji se podaci prikupljaju i obrauju, ogranienja zatite podata ka o linosti, postupak pred
nadlenim organom za zatitu podataka o linosti, obezbeenje podataka, evidencija, iznoenje
podataka iz Republike Srbije i nadzor nad izvravanjem ovog zakona.
Zatita podataka o linosti obezbeuje se svakom fizikom licu, bez obzira na dravljanstvo i
prebivalite, rasu, pol, jezik, veroispovest, politiko i drugo uverenje, nacionalnu pripadnost, socijalno
poreklo, imovinsko stanje, roenje, obrazovanje, drutven i poloaj ili druga lina svojstva.
Poslove zatite podataka o linosti obavlja Poverenik za informacije od javnog znaaja i zatitu
podataka o linosti (u daljem tekstu: Poverenik), kao samostalan dravni organ, nezavisan u vrenju
svoje nadlenosti.
Cilj ovog zakona je da, u vezi sa obradom podataka o linosti, svakom fizikom licu obezbedi
ostvarivanje i zatitu prava na privatnost i ostalih prava i sloboda.
Odredbe ovog zakona primenjuju se na svaku automatizovanu obradu, kao i na obradu sadranu
u zbirci podatka koja se ne vodi automatizovano.
Zakon o zatiti podataka o linosti ima ukupno 63 lana svrstanih u slededih 11 poglavlj a:
I. Osnovne odredbe,
II. Uslovi za obradu,
III. Prava lica i zatita prava lica,
IV. Postupak po albi,
V. Poverenik,
VI. Obezbeenje podataka,
VII. Evidencija,
VIII. Iznoenje podataka iz Republike Srbije,
IX. Nadzor,
X. Kaznene odredbe,
XI. Prelaz ne i zavrne odredbe.

20. Direktiva o zatiti podataka o linosti u elektronskim komunikacijama 2002/58/EC

Osnovna naela
Kao to je ved reeno, nakon EU Direktive 95/46/EC je publikovano jo nekoliko direktiva koje se
delom ili u potpunosti odnose na privatnost podataka o linosti.
Primer za jednu takvu direktivu je Direktiva 2002/58/EC od 12.07.2002. godine koja razmatra
procesiranje linih podataka i zatitu privatnosti u sektoru elektronskih komunikacija (Direktiva o
privatnosti u elektronskim komunikacijama).
21. Osnovna uloga zakona o zatiti podataka o linosti u elektronskim komunikacijama
Ovim zakonom ureuje se neophodan nivo zatite osnovnih prava i sloboda, a naroito prava na
privatnost podataka korisnika javnih telekomunikacionih usluga, radi omogudavanja slobodnog
kretanja podataka, opreme i usluga unutar i izvan zemlje.
Zatita iz stava 1. ovog lana odnosi se na obradu linih podataka koji su u vezi sa u slovima
pruanja javnih telekomunikacionih usluga u javnim telekomunikacionim mreama.
 Odredbe ovog zakona se ne odnose na aktivnosti dravnih organa u cilju zatite dravn e i javne
bezbednosti, odbrane zemlje, spreavanja i otkrivanja krivinih dela i ost varivanja opravdanih
ekonomskih interesa zasnovanih na ustavu i zakonu.
Odeljak I.
Osnovne odredbe (obuhvata lanove 1 i 2)
Osnovnim odredbama utvren je predmet zakonskog ureivanja, a to je zatita privatnost I
podataka u elektronskim komunikacijama.
Zatita se odnosi na obradu linih podataka korisnika elektronskih komunikacija koji su u vezi sa
uslovima pruanja javnih telekomunikacionih usluga u javnim telekomunikacionim mreama, a u cilju
slobodnog kretanja odnosno cirkulacije podataka, opreme i usluga, kako unutar zemlje tako i van nje,
odnosno kako se ne bi ograniavao slobodan protok ovih podataka iz razl oga koji su povezani sa
njihovom zatitom.
Prava koja se ovim zakonom tite, prema stavu 2. lana 1. ograniena su aktivnostima n adlenih
organa u cilju zatite od pretnji po bezbednost drutva, u skladu sa posebnim propisima.
Radi boljeg razumevanja, zakonom se daje znaenje pojedinih pojmova koji se koriste u zakonu
kao to su: podaci o lokaciji, podaci o komunikacionom saobradaju, elektronska pota, javna
telekomunikaciona usluga sa dodatnom vrednodu i dr.
Odeljak II.
Zatita privatnosti podataka (obuhvata lanove od 3 do 13)
1. Bezbednost elektronskih komunikacija (lan 3)
Odredbom lana 3. zakona predviene su obaveze davalaca telekomunikacionih usluga i
operatora mree u pogledu preduzimanja potrebnih mera u cilju zatite bezbednosti usluga, i mree i
obavetavanja korisnika o postojanju posebnog rizika po bezbednost mree i merama za otklanjanje
rizika i/ili njegovih posledica.
2. Tajnost elektronskih komunikacija (lan 4)
Odredbom lana 4. zakona radi obezbeivanja tajnosti elektronskih komunikacija u javnoj
telekomunikacionoj mrei i u obavljanju javnih telekomunikacionih usluga, pred viene su aktivnosti
ije se preduzimanje izriito zabranjuje bez prethodne saglasnost korisnika usluga. Radi se o
neovlaenom sluanju, prislukivanju, snimanju, uvanju ili bilo kom drugom obliku pradenja,
presretanja ili nadzora javnih elektronskih komunikacija i pripadajudih podataka o komunikacionom
saobradaju. Zabrana pradenja odreenih komunikacija ne postoji ukoliko se to obavlja na zakonit
nain, radi obezbeivanja dokaza o komercijalnim transakcijama ili drugim poslovnim
komunikacijama.
Predvieno je takoe, da je koridenje mree za uvanje informacija ili za pristupanje podatka
sauvanih u krajnjoj opremi korisnika doputeno samo uz njihovu prethodnu saglasnost.
3. Podaci o komunikacionom saobradaju (lan 5)
Odredbom lana 5. zakona predviena su ogranienja u pogledu obrade podataka o komunik
acionom saobradaju. Ograniava se obrada i uvanje podataka o izvrenom komunikacionom
saobradaju pretplatnika i korisnika telekomunikacionih usluga time to se svodi samo na potrebe
prenosa komunikacija a nakon toga podaci o izvrenoj komunikaciji se moraju izbrisati ili uiniti
anonimnim. Od ovoga je izuzeta obrada podataka neophodnih za obraun trokova (do roka
zastarelosti potraivanja) i obrada podataka u cilju p romocije telekomunikacionih usluga i usluga sa
dodatnom vrednodu. U ovom drugom sluaju obrada je uslovljena prethodnom saglasnodu
pretplatnika i korisnika.
Obrada podataka o komunikacionom saobradaju ograniena je i time to je doputena iskljuivo
ovladenim licima i na najnunije radnje.
Izuzetak je uinjen u odnosu na izvetavanje nadlenih dravnih organa u skladu sa posebnim
propisima, a posebno imajudi u vidu reavanje sporova u sluajevima meukonekcija ili tarifnih
sporova.
4. Specifikacija rauna (lan 6)
Odredbom lana 6. zakona obezbeuje se usklaenost prava pretplatnika da dobijaju tari fne
raune specificirane po stavkama, istovremeno obezbeujudi punu zatitu prava privat nosti
pozivajudih korisnika i pozvanih pretplatnika. Naime, davaoci javnih telekom unikacionih usluga su
duDni da automatski beleDe podatke o obavljenim telekomunikaci onim uslugama svojih korisnika, u
cilju obrauna troDkova obavljanja tih usluga, i moraju omoguditi korisnicima, bez naknade, uvid i
kontrolu podataka o uinjenim trokov ima i dostaviti bez naknade detaljnu specifikaciju rauna za
izvrene usluge.
5. Prikazivanje i prikrivanje pozivajudeg broja i s njim povezanog broja (lan 7)
Odredbom lana 7. zakona obavezuje se davalac telekomunikacionih usluga da besplatno
obezbedi korisnicima prikrivanje pozivajudeg broja za svaki pojedinani poziv, kao i da pozvanom
pretplatniku omogudi besplatno spreavanje pozivajudeg broja. Sa druge strane, davalac
telekomunikacionih usluga mora obezbediti pozvanim pretplatnicima i jednostavno odbijanje
dolaznih poziva u sluaju da je pozivajudi broj prikrive.
6. Podaci o lokaciji koji nisu podaci o komunikacionom saobradaju (lan 8)
Odredbom lana 8. zakona se obezbeuje da davalac telekomunikacionih usluga moe obraivati
podatke o lokaciji korisnika ili pretplatnika, bez podataka o komuni kacionom saobradaju, samo u
sluaju da postoji saglasnost datog pretplatnika ili uko liko se korisnik ili pretplatnik ne mogu
identifikovati na osnovu datih podataka. Korisnicima ili pretplatnicima mora se u svako doba pruDiti
mogudnost povlaenja nji hove saglasnosti za obradu podataka o lokaciji bez podataka o
komunikacionom saobradaju.
7. Izuzeci u prikazu pozivajudeg broja (lan 9)
Odredbom lana 9. zakona obezbeuje se da operator i davalac telekomunikacionih uslu ga
mogu obezbediti privremeni prikaz pozivajudeg broja koji je bio prikriven na izriit zahtev
pretplatnika koji trai da se ue u trag zlonamernim ili uznemiravajudim pozivima. Takoe se
omogudava prikaz pozivajudeg broja i obrada podataka o lokaciji korisnika ili pretplatnika za pozivne
brojeve koji se odnose na nadlene dravne organe i hitne slube.
8. Automatsko usmeravanje poziva (lan 10)
Odredbom lana 10. zakona obavezuju se operator i davalac telekomunikacionih uslug a da
omogude svakom korisniku ili pretplatniku jednostavno i besplatno preusmerava
nje poziva na bilo koji pretplatniki broj, kao i jednostavno i besplatno onemogudavanje automatskog
preusmeravanja poziva prema pretplatnikom terminalnom ureaju, koje je izvrila treda strana.
9. Imenik pretplatnika (lan 11)
Odredbom lana 11. zakona definiu se uslovi koji moraju da budu ispunjeni u sluaju d a davaoci
javnih telekomunikacionih usluga objavljuju javni imenik pretplatnika koji mora biti dostupan svim
korisnicima usluga, u pogodnom elektronskom i tampanom obliku. U tom smislu, pretplatnici imaju
pravo na besplatno obavetenje o nameri unoenja njihovih linih podataka u javni imenik
pretplatnika u elektronskom ili tampanom obliku, pravo na besplatno unoenje linih podataka u
imenik pretplatnika prema linom izboru vodedi rauna o nunom broju podataka koje je davalac
usluge imenika od redio za postizanje svrhe imenika, kao i pravo na besplatne provere, izmene,
dopune i brisanje linih podataka iz imenika pretplatnika. Pretplatnici imaju bespla nu mogudnost da
njihovi lini podaci ne budu uneseni u javni imenik pretplatnika. Pravna lica ne mogu traiti
ogranienje upisa u javni imenik podataka nunih za osnovnu identifikaciju i komunikaciju.
10. Nezahtevana komunikacija (lan 12)
Odredbom lana 12. zakona obezbeuje se da primanje nezahtevane elektronske poDte u ci lju
direktnog marketinga bude dopuDteno samo u sluaju da je korisnik usluga prethodno dao
odgovarajudu saglasnost. Drugim reima, nije dopuDtena nezahtevana komunikacija u svrhu
direktnog marketinga bez saglasnosti pretplatnika na koje se odnosi ili
u odnosu na pretplatnike koji ne Dele da primaju takvu komunikaciju. Takoe, nije d opuDteno, u
cilju direktnog marketinga, slanje elektronske poDte u kojoj se pogreDno p rikazuje ili prikriva
identitet poDiljaoca u ije ime se Dalje poruka, ili bez ispravn e elektronske adrese, na kojoj
primalac moDe, da poDalje zahtev za onemogudavanje takv ih poruka. Takoe, ovaj lan zakona
osigurava da legitimni interesi pretplatnika koj
i nisu fizika lica budu dovoljno zaDtideni u odnosu na nezahtevanu komunikaciju.
11. Tehnika obeleja i standardizacija (lan 13)
 Odredbom lana 13. zakona obavezuju se nadleni organi da obezbede informacije o
procedurama, tehnikim standardima i regulativi u smislu zahteva za specifine tehnike
karakteristike ureaja i opreme u telekomunikacionim mreama koja mora biti konstruisana na nain
koji je kompaktibilan sa pravom korisnika da zatiti i kontrolie koridenje njihovih personalnih
podataka. Takoe, ovim zakonom se osigurava da nede biti nametnutih obaveznih zahteva za
specifinim karakteristikama terminala ili drugih elektronskih komunikacionih ureaja koji mogu
spreiti stavljanje tih ureaja na trite.