RADNIKI SA VETI

Ideja radnikih saveta nastala je kao vid suprotstavljanja

nove alternative drutveno-ekonomskih odnosa dravno-svo-
jinskim, nezavisno od nepovoljnih socijalno-ekonomskih, kul-
turnih, politikih i meunarodnih prilika. Namesto admini-
strativnog koncepta socijalizma raala se koncepcija slobodnog
socijalizma, na drugoj drutveno-ekonomskoj osnovi. Ovaj
proces zapoeo je sputanjem nadlenosti, odnosno prenoenjem
ovlaenja na nie organe, ali u atmosferi stalne bojazni od
meunarodnih okolnosti, dezorganizacije drutva, i anarhije. U
tom oslobaanju drutvenih snaga od stega birokratizma i
zastarelih shvatanja napredovale su drutvene nauke, dobijala
polet teorijska misao, zainjala se organizacija socijalistike
demokratije.
Teorijska misao bila je krajnje nerazvijena, jer se oekivalo
da sovjetski teoretiari i politiari daju odgovore na pitanja
koja su se zaista bila umnoila. Bilo je i nepisano pravilo da
SSSR, odnosno Staljin daju ton. Veliki deo kadrova je bio
zauzet praktinom socijalistikom izgradnjom. Stoga se do
1948. kopirao Staljin, sluilo njegovim citatima, pozivalo na
Lenjina. Kod jugoslovenskih komunista ipak je postojala tenja
da trae originalnija reenja, ali da se time ne izaziva sukob sa
SKP(b) i ne dovodi u pitanje neprikosnovenost s o v j e t s k i h
teorijskih postavki.
Do tada umrtvljena staljinistikim ideolokim totalitari-
zmom u komunistikom pokretu, teorijska misao jugosloven-
skih komunista usmeravana je na kritiku valorizaciju istorije
KPJ, a prvenstveno na otkrivanje novih puteva revolucije.
Jugoslovenski komunisti nalazili su teorijsku osnovu i podsticaj
u obnavljanju izvornih marksistikih ideja o dravi prelaznog
perioda (posle proleterskog osvajanja vlasti), u ispitivanju
iskustava Parike komune, sovjeta u dvema ruskim revolucija-
 RADNIKI SAVETI * 0 "

ma, radnikih saveta u Bavarskoj, A u s t r i j i i M a a r s k o j nakon

prvog svetskog rata, kao i iskustava j u g o s l o v e n s k e revolucije,
posebno narodnooslobodilakih odbora. Na organizaciju tih
o d b o r a , partizanskih odreda i , uopte, narodnooslobodilakog
pokreta poelo se ukazivati kao na otelotvorenje samoupravne
prakse i duha.
U toku 1949. KPJ je dala inicijativu za poveanje uloge
r a d n i k a u proizvodnji i njenoj organizaciji. Poelo je obnavlja-
nje zapostavljenih proizvodnih savetovanja direktora i istaknu-
tijih radnika. Meu rukovodeim lanovima partije voene su
diskusije o stvaranju organa preko kojih bi radnici upravljali
poslovima preduzea. Olivera Pavii navodi da se radniko
upravljanje pominje na sednici Privrednog saveta i Centralnog
odbora Saveza sindikata Jugoslavije (SSJ) 11. maja 1949.
godine, na kojoj je dolo do kritike direktora kao nosilaca
birokratizma. Sindikatima je namenjeno da pomognu u razvija-
nju stimulansa radnika u izvrenju plana. Direktorski oportu-
nizam" morao je da se razbija radnikom sveu", dok
direktori vie nisu smeli da se kritikuju odozgo". Porast
proizvodnje traio se u uslovima neispunjenja plana i pri
nestaici radne snage i sirovina. Podsticane su forme politike
demokratije u fabrikama i ustanovama". U razgovoru s Titom u
Splitu u leto 1949. godine reeno je da se odlunije podre
samoupravne tendencije u preduzeima. Ideja o decentralizaciji
dravne uprave javila se pre nego je i sazrela misao da se
upravljanje preduzeima preda radnicima. Iskustvo Parike
komune govorilo je u prilog pribliavanju vlasti narodu i
pretvaranju narodnih odbora u najvie njene organe. Odbaciva-
nje staljinistikog centralistikog upravljanja" i poetno pre-
noenje poslova s centralnih na nie organe izazivali su otpor
dela kadra koji se nije mirio s novim koncepcijama i gubljenjem
steenih pozicija. Svetozar Vukmanovi, jedan od uesnika u
onovremenim raspravama u politikom aktivu CK KPJ, naziva
ovaj otpor nijemom opozicijom" u samoj partiji. Kako decen-
tralizacija uprave i vlasti nije nita bitno menjala u drutvenim
odnosima, jer su dravni organi i dalje raspolagali vikom rada,
javila se ideja o predaji preduzea radnim kolektivima na
upravljanje.
U nas je prilino odomaena teza da su narodnooslobodila-
ki odbori bili poetak samoupravljanja, koja je prihvatljiva
samo kao daleki i opti nagovetaj. Inae, radniki saveti ne-
2 9 0
SOCIJALISTIKA JUGOSLAVIJA

maju nikakve organske veze sa narodnooslobodilakim odbo-

rima kao organima revolucionarno-demokratske samouprave
jer oni anticipiraju vid novog drutveno-ekonomskog odnosa. O
ideji samoupravljanja razmiljali su teorijski Kardelj, Kidri
ilas, iako je odluka doneta posle razgovora sa Titom. Kardeli
pominje prolee 1949. godine, bez blieg preciziranja sadraja
toga razgovora sa Titom. Jovan orevi, koji je radio na
formulisanju zakona o radnikim savetima, ima o poreklu ovog
zakona drukije miljenje od ondanjih i savremenih politiara i
oficijelnih pisaca. Po njemu, to je bila politika odluka, pri
emu se poziva na Titovu ocenu ovog akta. orevi smatra da
je uvoenjem samoupravljanja trebalo napraviti distancu prema
sovjetskom modelu. Dodali bismo da je na toj osnovi bila
omoguena i uspenija odbrana Jugoslavije od pritiska SSSR-a.
Nerazvijena etatistika dravna i drutvena organizacija Jugo-
slavije nije mogla na toj osnovi izdrati udar dinovskog
staljinskog aparata moi: propagandnog, politikog, ekonom-
skog, vojnog. Samoupravljanje je istovremeno uvoeno u uslovi-
ma najvieg centralizma vlasti u Jugoslaviji. Za orevia je
samoupravljanje, zapravo uvoenje radnikih saveta bilo ta-
koe sredstvo da se povea proizvodnja putem vee zaintere-
sovanosti radnika, jer je privredna situacija bila tragina".
Ideju o radnikim savetima svojata i Milovan ilas u spisu
Nesavreno drutvo, objavljenom u Londonu 1970. u izdanju
emigrantske Nae rei". On ocrtava stanje u zemlji sledeim
reima: Zemlja se guila u korovu birokratije a partijske voe
je spopadao gnev i uas od neizleivosti samovolje politikog
aparata, koji su sami izgradili i koji ih je na vlasti drao." Tada
je njemu palo na um" da jugoslovenski komunisti ponu sa
ostvarivanjem Marksovog slobodnog udruivanja neposrednih
proizvoaa, to jest da im se prepuste fabrike na upravu, s tim
to bi oni bili obavezni da plaaju samo porez i druge nune"
trokove za dravne potrebe. Ideju je izloio Kardelju i Kidriu.
Na sastanku sa predstavnicima Sindikata, Kardelj je ilasovu
ideju spojio sa idejom postojeih radnikih saveta, kao saveto-
davnih organa uprave. Zauzet drugim poslovima i odsutan iz
Beograda, Tito je bio van ovih zamisli, ali je brzo s h v a t i o
(pojednostavivi" komplikovane Kardeljeve i ilasove ideje)
da je re o Marksovoj paroli fabrike radnicima", to mu je bilo
prihvatljivo, iako je u poetku smatrao da radnici jo nisu zreli
za usvajanje te ideje.
 RAD NICKI S A V E T I 2 9 1

Nesumnjivo je da su vodei komunisti toga vremena, Tito,

K rdeli, ilas i Kidri najpre bili u toku sazrevanja i uobliava-
ove ideje. Kardelj i ilas se samo razilaze oko toga kod koga
> a orvo nikla ova ideja. Isto tako, njihove hronologije se bitno
3 zlikuju: dok Kardelj govori o proleu 1949. (to je po naem

miljenju prerano), dotle ilas govori o proleu 1950. (to je

s v a k a k o prekasno), jer su pre toga bili uvedeni radniki saveti
kao eksperimentalni oblik. Po Kardelju, Tito je o tome obave-
ten u Splitu, a po ilasu u Narodnoj skuptini FNRJ. ilas
oigledno brka razvoj ideje o radnikim savetima i odgova-
rajueg zakona, popularno nazvanog Zakonom o predaji fabrika
na upravljanje radnicima, iako se radi o istovtnom procesu
koji je sazrevao i dobijao svoju prvobitnu organizacionu fizi-
onomiju u vidu savetodavnih radnikih saveta (eksperimen-
talnih) u toku 19491950, dok nije ozakonjen polovinom
1950. godine.
Kasniji hroniari razvoja samoupravljanja zabeleili su da
je vlada FNRJ formulisala ideju o stvaranju radnikih saveta
prilikom razmatranja mera za usavravanje rukovoenja privre-
dom. Prema toj ideji, radniki saveti su imali da izrastu u
stvarne organe samoupravljanja. U prvoj fazi predvieno je da
se oni obrazuju samo u nekim veim preduzeima. Vladin
zakljuak je glasio da se na razgovore o ovom pitanju pozovu i
predstavnici sindikalnih rukovodstava. uro Salaj i Boris
Kidri ovlaeni su da potpiu Uputstvo o osnivanju i radu
radnikih saveta dravnih privrednih preduzea, koje je doneto
23. decembra 1949. i odmah poslato glavnim odborima republi-
kih sindikata i preduzeima u kojima je trebalo da se obrazuju.
U Cl. 1 Uputstva stajalo je: ,,U cilju punog ostvarenja ustavnog
naela o neposrednom ueu radnika u upravljanju privredom
i u vrenju privredne kontrole, kao i u cilju aktivnog angaova-
nja radnika u borbi za izvrenje planskih zadataka, u dravnim
privrednim preduzeima osnivaju se radniki saveti. Pravilnom
organizacijom i radom radnikih saveta prua se mogunost
radnicima da dobiju ne samo jasniji uvid u rad i probleme
preduzea nego im se prua mogunost neposrednog uticaja
kako na probleme proizvodnje tako i na probleme samog uprav-
jjanja preduzeem. Na taj nain radnici e sticati ogromna is-
kustva i pruaju im se sve mogunosti da se iz redova radnika
]os vie i bre razvija kadar rukovodilaca preduzea." lan 2 je
odreivao nadlenost i zadatke radnikog saveta, koji je trebalo
2 9 2
SOCIJALISTIKA JUGOSLAVIJA

da aktivno uestvuje u reavanju svih najvanijih pitanja pre-

duzea" i da budno prati rad i pomae unapreenje proizvodnje
i rada u preduzeu". Stvaranjem radnikih saveta nije se, prema
Uputstvu, umanjivala uloga direktora ni sindikalne podrunice
u preduzeu, koja i nadalje ostaje rukovodilac socijalistikog
takmienja i mobilizator radnike klase u cilju izvrenja i
premaenja planskih zadataka".
Radniki saveti su uvedeni u 215 jugoslovenskih preduzea,
i to: 80 u Srbiji, 67 u Hrvatskoj, 39 u Sloveniji, kao i u nekim
preduzeima u drugim republikama. Prvi radniki savet, od 13
lanova, izabran je 31. decembra 1949. u fabrici cementa
Prvoborac" u Solinu, kod Splita. Vodei ovu akciju, Centralno
vee Saveza sindikata Jugoslavije uputilo je 3. januara 1950.
pismo glavnim sindikalnim odborima u kojemu su razraena
naelna pitanja rada i sastava radnikih saveta. Rukovodstvo
Sindikata poslalo je tim forumima novo pismo 11. januara,
zahtevajui da posvete panju ekonomskom obrazovanju
radnika.
Radniki saveti su pominjani u razgovorima o udarnicima i
inovatorima, odnosno na proizvodnim savetovanjima, kao oblik
sistema moralne stimulacije. Izbor prvih radnikih saveta nosio
je obeleje politiko-ideoloke mere sa jakim naglaskom propa-
gandistike akcije (parole i transparenti, fotografije izabranih,
publicitet u tampi, manifestacije, itd.). Izbori su, takoe, sluili
glavnom cilju podizanju morala u kritinoj situaciji. Maja
1949. na sednici Privrednog saveta i Centralnog odbora Saveza
sindikata Jugoslavije dolo je do kritike direktora kao nosilaca
birokratizma. Sindikati su imali da pomognu razbijanju di-
rektorskog oportunizma radnikom sveu".
Na osnovu odluke vlade FNRJ, zakonodavni organi su
pripremili prvi Nacrt zakona o radnikom upravljanju privre-
dom. Prilikom njegove izrade Boris Kidri je radniko samou-
pravljanje oznaio kao poetak kraja birokratizma". U zemlji
je ve bilo obrazovano 520 radnikih saveta. Narodna skuptina
FNRJ ozakonila je radniko samoupravljanje na sednici od 27.
juna 1950. donosei Osnovni zakon o upravljanju dravnim
privrednim preduzeima i viim privrednim udruenjima od
strane radnih kolektiva. Vladinim Uputstvom od 22. jula
regulisani su prvi opti izbori za radnike savete i njihove
upravne odbore. Od avgusta do oktobra osnovano je 7.136
 RAD NICKI S A V E T I 2 9 3

radnikih saveta, u koje je izabrano 155.166 radnika i slube-

nika.
Prema Titu, koji je podneo ekspoze u Narodnoj skuptini
prilikom usvajanja ovog zakona, do njegovog donoenja svi
drutveni procesi u mladom jugoslovenskom revolucionarnom
drutvu" nalazili su se pod kontrolom drave. Gotovo nijedna
sfera drutvenog ivota od privrede i sitnog seljakog
domainstva, pa sve do kulture, nauke i umetnikog stvarala-
tva nije ostala izvan sistema dravnog upravljanja ili
rukovoenja. Preispitivanjem dotadanjeg puta jugoslovenskog
razvitka i metoda izgradnje socijalizma, KPJ je dola do
zakljuka da se mora suzbiti proces podravljivanja drutva,
koji je pretio da potkopa vlast radnike klase. Partijsko
rukovodstvo je pri tom polazilo od duha jugoslovenske revolu-
cije i ideje klasika marksizma o odumiranju drave u socijali-
zmu, posebno od Marksovih analiza iskustva Parike komune.
Sutina revolucionarnog zakona" iz juna 1950, koji je izraa-
vao osnovne elemente nove generalne linije KPJ u izgradnji
socijalizma u Jugoslaviji", sastojala se u uvianju da se proces
odumiranja drave ne moe odlagati za budunost, da KPJ ne
sme izgubiti bitne odlike revolucionarne partije radnike klase i
izroditi se u deo aparata za vrenje vlasti, i da se dravna
svojina mora pretvoriti u drutvenu, koja e biti pod upravom
neposrednih proizvoaa. Ova u biti nova koncepcija izgradnje
socijalistikih drutvenih odnosa davala je prednost stvarala-
tvu i inicijativi radnih ljudi, a ne dravi.
Prilikom ozakonjivanja samoupravljanja juna 1950. Tito je u
Narodnoj skuptini FNRJ izriito rekao da Zakon ne dolazi
preuranjeno", ve s izvjesnim zakanjenjem", emu su dopri-
nele iluzije o sovjetskom obliku socijalizma i nekritiko presai-
vanje sovjetske doktrine i prakse na jugoslovensko tlo.
Po Titu, predavanje fabrika na upravljanje trebalo je da
sprei da se u privredi ugnjezdi jedna zarzana bol jest, koja
nosi ime birokratizam" i spada meu najvee neprijatelje
socijalizma ba zbog toga to se uvlai neprimjetno u sve pore
drutvene djelatnosti i ljudi ispoetka ni sami nisu toga
svijesni". Jugoslovenski komunisti gledali su u predaji zemlje
seljacima i fabrika radnicima ne apstraktne propagandne
parole", ve, kako je to formulisao Tito u Narodnoj skuptini,
nov program socijalistikog odnosa u proizvodnji, u pogledu
drutvene svojine, u pogledu prava i dunosti trudbenika". Tito
 <5 " SOCIJALISTIKA JUGOSLAVIJA

je nazvao Zakon loginom posledicom dotadanjeg socijalisti-

kog razvitka i revolucije u Jugoslaviji. KPJ je prihvatila
marksizam ne kao dogmu, ve kao sredstvo za rukovoenje, za
orijentaciju u svakoj konkretnoj situaciji, pa ma kako ona bila
zamrena. Marksistiki prilaz je podrazumevao da principe
razvoja svake zemlje razrauju i primenjuju oni koji su izrasli iz
njedara zemlje", koji poznaju njenu istoriju, njene obiaje,
njene slabosti i pozitivne strane. Uvoenjem radnikih saveta
KPJ nije apsolutizovala jugoslovensko iskustvo, nije smatrala
da je put Jugoslavije jedini put, koji moraju slediti sve zemlje.
Naprotiv, polazila je od toga da razliiti ekonomski, kulturni i
drugi uslovi trae i razliite forme rada, to je znailo odbaciva-
nje svih ema i recepata.
Radniki saveti su negacija sovjetske prakse, birokratizma
pre svega, put pribliavanja radnika upravljanju, otimanje od
sovjetskih uzora, podstrek za veu produktivnost. Radniko
upravljanje nije negiralo dravu u sferi upravljanja, ve je, ta-
vie, drava preko radnikih saveta postizala sredstva podstica-
nja radnika na veu proizvodnju, a na drugoj strani radnici su
sami razvijali zatitu svojih interesa.
U najteim meunarodnim i unutranjim prilikama (bloka-
da zemlje, izbijanje korejskog rata, ivot u oskudici, politike
represije na selu i protiv pripadnika IB i drugih protivnika
poretka) KPJ je razvijala ideju o odumiranju drave, pozi-
vajui se na uenje Marksa, Engelsa i Lenjina da taj proces
poinje s dolaskom proletarijata na vlast, i to prvo u oblasti
privrednih funkcija drave, ne odjedanput" ni skokovito",
ve postepeno", da bi se otklonila opasnost od anarhije.
Uvoenje radnikih saveta u Jugoslaviji ocenjeno je u svetu
kao eksperiment. Decembra 1950. godine Morgan Filips, gene-
ralni sekretar Laburistike partije Velike Britanije, govorio je
da e svaka socijalistika stranka na svetu morati, ukoliko
jugoslovenski pokuaj uspe, da ponovo razmotri svoj stav
prema industrijskoj demokratiji, uzimajui u obzir iskustva
jugoslovenskih radnika.
Britanske diplomate videle su sutinski cilj jugoslovenskih
voa u reformama koje su preduzeli da se stvori dravni i
ekonomski sistem koji treba da bude stvarno socijalistiki, tj.
onaj koji e, unutar okvira godinjeg drutvenog plana i pod
optom upravom Narodne skuptine, staviti kontrolu javnih
poslova u ruke onih koji rade i udaljiti se to je mogue vie od
 RAD NICKI S A V E T I 2 9 5

sovjetskog sistema u kojem uska vrhuka naredbodavno upra-

vlja stanovnitvom. Meutim, razvijajui dalje svoju analizu bri-
tanske diplomate, ako ova liberalizacija ili decentralizacija ili
sistem socijalistike demokratije, kako to Jugosloveni vole da
zovu, bude stvarnost, dalje sledi da mora biti uinjen kraj bilo
emu to bi zadralo centralizovanu kontrolu ispod oevidne
liberalizacije upravljakog i privrednog mehanizma. Dilema s
kojom se Jugosloveni izgleda suoavaju jeste kako reforme
uiniti stvarnim u situaciji kad se ne ini moguim ieznue
vrhovne kontrole Partije^ Prenagljeno je", citira britanskog
ambasadora u Beogradu edomir trbac, sugerisati da grupa
komunistikih voa moe odluiti da uini kraj upravljakoj
ulozi koju vri njihova partija. Verujem, ipak, da su jugosloven-
ski voi iskreni u njihovom novom socijalizmu: verujem da su
logini dovoljno ne samo da nastave da se udaljuju od staljini-
zma, nego takoe da vide da je produeno postojanje partije u
njenoj uobiajenoj ulozi inkompatibilno s njihovim reformama;
verujem da su oni dovoljno hrabri da prihvate injenicu da su
logina konsekvenca njihovih koraka ka odumiranju drave
koraci ka odumiranju diktature komunistike partije."
KPJ je menjala generalnu liniju u krajnje tekoj i dramati-
noj situaciji. Da bi se uvelo samoupravljanje trebalo je razgra-
ivati tek ustanovljeni administrativni sistem rukovoenja, a
dravni ekonomski monopol postepeno transformisati u slobod-
nu trinu privredu. Za put samoupravnog preobraaja nije bilo
konkretnog uzora; taj put je bio nov i neispitan, skopan s
neizvesnostima. S kopiranja se prelazilo na traenje. Iako
svedena na najvanije objekte, industrijalizacija, vrena pod
izvanredno tekim uslovima, izvlaila je narodu i poslednju
snagu i blokirala inicijativu masa. Informbiroovske klevete"
relativno su lako odbacivane, ali su stara shvatanja o socijali-
zmu" bila duboko ukorenjena u Partiji. Dramatika vremena i
nastupajuih promena ila je, u stvari, u prilog centralizmu.
Raskid sa starom praksom i naputanje ranijih uzora teklo je u
znaku unutranjih greva i lomova u svijesti i dui". Preovla-
ivalo je saznanje da se zemlja ne sme zatvarati prema svetu.
Umesto u provincijskom" i autarhinom zadovoljavanju so-
bom, izlaz je nacten u privrednom, politikom i kulturnom
otvaranju prema svetu, ali bez prenagljivanja, koje bi dovodilo
u pitanje zapoete unutranje procese. Jaanje idejno-politikog
jedinstva Partije nije smelo da slabi njenu zainteresovanost za
 <5 " SOCIJALISTIKA JUGOSLAVIJA

operativno rukovoenje drutvenim poslovima. Njena nedelji-

vost i monolitnost isticane su kao kontrateza svakom pokuaju
razjedinjavanja.
Radniki saveti su imali od 15 do 120 lanova, a u
preduzeima s manje od 30 zaposlenih itav kolektiv je inio
radniki savet. Radni kolektivi su birali i opozivali lanove
radnikih saveta optim, neposrednim i tajnim glasanjem.
Izborni mandat trajao je godinu dana, ali je kasnije produen
na dve godine. Radniki savet je odluivao kao kolektivan
organ. Donosio je najvanija akta preduzea (pravila, pro-
izvodne i finansijske planove, tarifne pravilnike), zakljuke o
poslovanju, birao i opozivao lanove upravnog odbora, odluivao
o raspodeli dela akumulacije kojim je preduzee raspolagalo. U
vreme uvoenja radnikih saveta taj deo akumulacije bio je
beznaajan, a pravila su donoena uz saglasnost dravnih
organa. Ovlaenja partijske organizacije, upravnog odbora i
direktora u neposrednom upravljanju preduzeem i u personal-
noj politici bila su bitna. Prema oceni etvrte gradske konfe-
rencije KP Beograda, uloga partijskih organizacija u rukovoe-
nju preduzeima naroito je porasla posle uvoenja radnikih
saveta. Poimence su pomenuta preduzea (Zmaj", Sutjeska",
Staljingrad" i druga) u kojima su partijske organizacije
uspeno rukovodile radnikim savetom".
Radnikim samoupravljanjem naelno se negirala uloga
drave u rukovoenju privredom, stvarala osnova za buduu
reorganizaciju drutva na samoupravnim osnovama, i u zaetku
konkretizovala ideja o novom tipu drutveno-ekonomskih od-
nosa u socijalizmu. Stvarno samoupravljanje neposrednih proiz-
voaa bilo je ipak simbolino. No administrativno-operativna
podreenost preduzea dravnim organima zamenjivana je
sistemom uzajamnih prava i obaveza. Ranija podela preduzea
je ukinuta i ona su prenoena u nadlenost republika i lokalnih
zajednica. Ovim se faktiki anticipirala budua koncepcija
komune kao osnovne drutveno-ekonomske i politiko-teritori-
jalne zajednice. Mnoge vane privredne grane prenete su u
nadlenost republika.
Radniko samoupravljanje inilo je prve korake u nerazvije-
noj zemlji, s nasleenim i novim protivurenostima, s jakim
uticajem drave u privredi i drutvu, s ostacima staljininistike
ideologije, s birkoratskim tendencijama koje nisu presahnjivale.
Spoljni faktori drava i partija odluujue su uticali na
 RAD NICKI S A V E T I 2 9 7

organizaciju i rad preduzea. Organi upravljanja pokazivali su

tenju odvajanja od radnih kolektiva. U preduzeima je radni-
ko upravljanje smatrano oblikom zadovoljavanja uih interesa
kolektiva na raun drutvene celine. Neki upravljai videli su u
radnikom samoupravljanju mogunost da zasnuju vlasniki
odnos nad osnovnim sredstvima. esto je klju upravljanja
ostajao u rukama grupa iz uprava preduzea. Izvor ovih pojava
bio je nizak materijalni i kulturni nivo velikog dela radnike
klase, koja je uglavnom poticala sa sela i nije uspela da se u
meuvremenu prekuva u fabrikom kazanu". Slubenici nago-
milani za vreme administrativnog rukovoenja privredom zadr-
avali su snaan uticaj u organima upravljanja. Pa i u strukturi
KPJ bili su uticajniji od ostalih slojeva.
Obim rada dravne uprave neprekidno se proirivao do
1950, to je imalo za posledicu umnoavanje njenih organizacio-
nih oblika i porast inovnike armije. Dravna uprava je
preuzimala sve vei broj funkcija u oblasti planiranja, privrede,
dravne kontrole, javnih slubi. Njeni organi reavali su najraz-
novrsnija pitanja s podruja proizvodnje, prometa robe, saobra-
aja, graevinarstva, nauke, kulture, narodnog zdravlja, socijal-
ne zatite, socijalnog osiguranja. Njihovo polje delovanja bilo je
sve ire, a ovlaenja sve vea. Posle 19481949. poeo je da se
ispoljava strah od ovog dinovskog aparata, koji je pretio da
postane tutor i gospodar drutvenog ivota u celini. Pre nego
to je Narodna skuptina FNRJ donela Zakon o upravljanju
privrednim preduzeima izvrena je, u februaru i martu 1950,
reorganizacija organa dravne uprave, kojom se smanjio broj
saveznih i republikih ministarstava i drugih tela. Od ove prve
reorganizacije zapaala se tendencija decentralizacije upravlja-
nja u prvredi i drutvenim slubama. Reorganizacijom dravne
uprave 1951. godine nastavljeno je prenoenje poslova sa
saveznih na republike i s republikih na lokalne organe
uprave. Istovremeno su osamostaljivane privredne organizacije
i ustanove drutvenih slubi. Ovaj proces je poznat pod
nazivom decentralizacija i debirokratizacija". Prilikom decen-
tralizacije, debirokratizacije i deetatizacije premeteno je 100
hiljada inovnika iz dravnog i partijskog aparata, ali to nije
znailo i faktiko smanjivanje administracije ve samo prese-
ljenje" dela slubenika u privredu.
Naelno pravo radnih ljudi da upravljaju poslovima radnih
organizacija zahtevalo je dublju reorganizaciju lokalne samou-
 <5 " SOCIJALISTIKA JUGOSLAVIJA

prave, osnovice za promenu celog politikog sistema. Narodni

odbori su, po zakonu iz 1952, dobili ovlaenja kako u
poslovima od neposrednog interesa za komunalni, socijalni i
kulturni razvitak lokalne zajednice, tako i u svim drugim
poslovima koje su bili pozvani da vre. Uporedo sa proiriva-
njem njihovih ovlaenja jaala je i njihova materijalna osnova.
Struktura im je, takoe, znatno izmenjena: narodni odbori
srezova i gradova uveli su vea proizvoaa; ukinuti su izvrni
odbori i poverenitva; pored zborova biraa, saveta i komisija,
kao ustanova neposredne demokratije, prvi put je uveden i
lokalni referendum. Promene u drutvenim odnosima i drutve-
noj organizaciji nisu mimoile ni pravosue. Na etvrtom
plenumu CK KPJ, odranom 1951, podvrgnute su kritici
samovolja i nezakonitost u radu pravosudnih organa. Ova
kritika se zasnivala na injenici da su svi vidovi samovolje
suprotni zapoetom procesu debirokratizacije i naglaavanju
uloge graanina pojedinca u upravljanju drutvenim ivotom.
Na plenumu je istaknut princip da jaanje interesa graana za
kolektivan rad u izgraivanju nove drutvene organizacije ne
moe da se odvoji od jaanja njihove svesti i uvrivanja linih
prava i sloboda. Zatitu prava pojedinaca i sigurnosti linosti
trebalo je da pravno potvrde Krivini zakonik i sudska kontrola
upravnih akata.
Za novi institucionalni sistem samoupravljanja izgraen je
nov privredni sistem 19521954, koji je dirigovano plani-
ranje zamenio planiranjem osnovnih proporcija, dao preduze-
ima odreenu samostalnost i uveo nov nain investiranja
preko saveznih, republikih i lokalnih fondova. Planiranje os-
novnih proporcija osiguravalo je razvitak proizvodnih snaga i
spreavalo kapitalizmu uroenu anarhiju drutvene proizvo-
dnje i raspodele". Novi privredni sistem ni izdaleka nije istisnuo
dravu iz privrede niti je bio dovoljno podsticajan za razmah
proizvodnje, raznih inicijativa i poslovnosti radnika i radnih
kolektiva. Dravno upravljanje osnovnim sredstvima za proiz-
vodnju ukinuto je 1954. Jo 1951. godine u prometu je prestala
administrativna podela robe. Time se ve nagrizao dravni
monopol u trgovini i davao podstrek razvijanju trita. Stvarani
su uslovi da se trini odnosi ureuju pod slobodnijim dejstvom
ekonomskih zakona. Cene su, u naelu, poele da se obrazuju u
zavisnosti od ponude i potranje.
 RADNIKI S A V E T I 2 9 9

Prelaz na samoupravljanje, decentralizacija uprave i prome-

ne u privrednom sistemu bili su poetni koraci razgraivanja
administrativnog sistema socijalizma, koji je u Jugoslaviji na-
stao u prvim posleratnim godinama. Uprkos naelnom znaaju
zapoete deetatizacije, njen doseg se nije mogao precenjivati.
Izdaci za narodnu odbranu i prenapregnuti" planovi izgradnje
iscrpljivali su zemlju. U borbi s neprijateljskim snagama rastao
je i aparat prinude. Od radnih ljudi zahtevani su krajnji napori i
samoodricanje. Osnivanjem radnikih saveta 19491950. nije
se diralo u dravnu akumulaciju. Prve promene u sistemu imale
su prvenstveno znaaj otvaranja jedne nove perspektive.
Rad na Prednacrtu ustavnog zakona zapoeo je decembra
1951. godine. On je bio shvaen kao prilog borbi protiv
pretvaranja izvrnog dravnog aparata u samostalnu silu nad
drutvom, u despotiju dravno-kapitalistike birokratije" i kao
organski nastavak svih mera koje smo preduzimali od osniva-
nja radnikih saveta do danas". Za razliku od prvog ustava
FNRJ, ovaj ustavni zakon je traio nova reenja, jer nije imalo
od koga kako kae M. Pijade da se prepisuje". Strunjaci
su radili po direktivama Politbiroa. Kardelj je rukovodio
ustavnom reformom, a Moa Pijade bio angaovan kao para-
grafopisac". Nastajui u procesu debirokratizacije, demokrati-
zacije i decentralizacije (tri D"), u uslovima jedne opte
antibirokratske klime, ustavotvorci i lanovi najvieg partij-
skog rukovodstva su za sva zla optuivali birokratiju, izvrne
organe vlasti, dravni aparat. Jednom reju, tada su i vladajue
drutvene strukture bile opsednute razbijanjem birokratizma".
No tada nije bilo dvoumljenja da je Jugoslavija federativna
republika" a ne federacija republika". Tom prilikom se
isticalo da bi ak i pomisao da se radi o federaciji republika"
mogla koristiti potencijalnom neprijatelju da je razbije na
sastavne delove. Istrajavanje na federaciji je polazilo od toga da
je revolucija nala u toj dravnoj pravnoj formi najbolje reenje
za nacionalno pitanje u Jugoslaviji. Federacija, bratstvo i
jedinstvo i socijalistiki patriotizam su sakrosanktna reenja.
Jugoslavija je vodila i dobila bitku protiv Informbiroa kao
jedinstvena dravna celina i u znaku socijalistikog patrioti-
zma. Antibirokratski talas tih godina, podstican i rukovoen od
vrha, naglaavao je znaaj radnikih vea u skuptinskoj
strukturi i strukturi narodnih odbora. Kao da su postojale
zamisli da se uz potovanje nacionalne ravnopravnosti kao
 <5 " SOCIJALISTIKA JUGOSLAVIJA

kamena temeljca jugoslovenske federacije ubrza proces

samoupravne integracije. Polazei sa te platforme, pisci ustav-
nog projekta su predvideli zadravanje dvodome strukture
Narodne skuptine, ali sada sa Saveznim veem i Veem
proizvoaa. Vee naroda prestajalo je da postoji kao odvojen
dom, ali se zadravalo u drugoj formi. Vee naroda se moglo
odvojiti kao telo iz sastava Saveznog vea svaki put kada se
budu razmatrala pitanja od znaaja za odnose republika i u
federaciji. Poslanici Vea proizvoaa predstavljali su delegate
radnikih saveta i drugih privrednih organizacija trudbenika"
zaposlenih u proizvodnji, transportu i trgovini (srazmerno
doprinosu trudbenika" drutvenoj zajednici izraenom u dru-
tvenom proizvodu). Novo Vee proizvoaa trebalo je da
izraava ono to je Marks nazivao diktaturom proletarijata, to
jest da osigura rukovodeu ulogu radnike klase u raspolaganju
vikom rada.
Sa ovom reformom na udaru se nalo indirektno biranje",
kao suprotno praksi radnike klase u istoriji. Prema Titu,
parola radnike klase u borbi za svoje pravo bila je uvijek
direktno pravo glasa". Meu principijelnim pitanjima, voe
jugoslovenske revolucije su odbacivale nacionalni klju" prili-
kom sastava Prezidijuma, smatrajui da bi njegova striktna
primena mogla u ovo telo dovesti manje sposobne ljude.
Ve tada Boris Kidri je uoavao da decentralizacija, ako se
bude sprovodila na dravni" nain moe dovesti do prenoenja
teita birokratije iz centra" na federalne jedinice. Posle VI
kongresa SKJ pojedini komunisti su upozoravali na mogunost
stvaranja novih subjekata birokratizma.
Ustavni zakon od 13. januara 1953. Ustavni zakon o
osnovama drutvenog i politikog ureenja FNRJ s ustavnim
zakonima narodnih republika, donetim u prvoj polovini te
godine, izraavao je i potvrivao drutveno-ekonomske i poli-
tike promene do kojih je dolo u periodu 19501952. Ustav-
nopravno se zaokruivao politiki sistem koji je odgovarao
nastalim i buduim promenama. Usvojene ustavne odredbe
predviale su vie novih dravnih i politikih oblika nastajue
socijalistike demokratije, koja je inila sadraj novog politi-
kog sistema: radnike savete, vea proizvoaa u narednim
skuptinama i narodnim odborima, zborove biraa, referendu-
me, izvrna vea, republike, sreske i optinske savete. Ustavni
zakon je drutvenu svojinu nad sredstvima za proizvodnju i
 RAD NICKI S A V E T I 3 0 1

samoupravljanje proizvoaa i radnog naroda proglasio za

osnove drutvenog i politikog ureenja, ime je pravno izrazio
n a s t a j u i sistem socijalistike demokratije kao oblik politike
organizacije drave prelaznog perioda. Promene u drutveno-
-politikoj strukturi obuhvatale su jaanje skuptina i ostalih
predstavnikih tela u svim drutveno-politikim zajednicama
od komune, preko republika, do federacije uvoenjem
vea proizvoaa, oslobaanjem privrede od operativnog i
neposrednog meanja dravnih organa, prilagoavanjem rada
Partije i drugih drutveno-politikih organizacija novim uslovi-
ma i novim odnosima.
Savezni ustavni zakon iz 1953. i ustavni zakoni narodnih
republika ukinuli su vladu FNRJ, odnosno republike vlade,
kao i ministarstva, zamenjujui ova poslednja dravnim sekre-
tarijatima i republikim sekretarijatima. Smisao tih promena
bio je da izvrna vea postanu nosioci politiko-izvrne funkcije
vlasti i da se u budunosti rasterete nepotrebnih upravnih
poslova. Iz sistema dvodomnosti nestalo je Vee naroda, predvi-
eno Ustavom od 1946. Ustavni zakon promenio je status Vea
naroda na taj nain to ono od 1953. nije vie bilo ravnopravan
dom Savezne skuptine FNRJ nego samo vee s ustavnim
poloajem", iji bi se lanovi izdvajali iz Saveznog vea u
sluaju da treba zatititi princip nacionalne ravnopravnosti. No
takva situacija se u praksi nije ni javila do 1963, kada je donet
trei jugoslovenski ustav. Saveznu narodnu skuptinu i dalje su,
meutim, inila dva vea: Savezno vee i Vee proizvoaa.
Poslanike Vea proizvoaa posredno su birali radnici zaposle-
ni u proizvodnji, transportu i trgovini. Ustavni zakon je
omoguio da se uvede funkcija predsednika Republike umesto
Prezidijuma Narodne skuptine, koji je isuvie podseao na
sovjetsku strukturu vlasti. Umesto ranijeg kolektivnog efa
drave, Prezidijuma Narodne skuptine FNRJ, predviena je
ustanova predsednika Republike. Za prvog predsednika Repu-
blike izabran je Josip Broz Tito. Ustavni zakon je davao osnovu
za podrutvljavanje javnih (drutvenih) slubi, naroito u
kulturnoj i socijalnoj olasti. Samoupravljanje u privredi je tim
pre trebalo da se proiri na podruje kulture i prosvete
saglasno Marksovom stavu protiv proglaavanja drave za
vaspitaa naroda".
S obzirom na datu fazu razvoja, ova ustavna reforma iz
januara 1953. imala je prelazan karakter i sadravala dvojake
 <5 "
SOCIJALISTIKA JUGOSLAVIJA

elemente: one svojstvene klasinoj dravi i one svojstvene

politikoj organizaciji u prelaznom periodu.
Promene drutveno-politikog sistema nisu jednoduno
prihvaene ni u KPJ, koja ih je pokretala i nadahnjivala.
Empirika istraivanja otkrivaju da mnoga lokalna rukovod-
stva nisu u ovoj fazi razumevala promene izvrene stvaranjem
radnikih saveta. Radniki saveti su negde tretirani samo kao
savetodavni organi. Mada je sistem administrativnog rukovoe-
nja u Jugoslaviji kratko trajao, koreni su mu bili veoma duboki.
Jedan broj komunista je strahovao od dezorganizacije"; rad-
niki saveti su negde tretirani samo kao savetodavni organi
uprave preduzea, umesto kao organi upravljanja; iznosilo se i
miljenje da je uvoenjem samoupravljanja sindikalna organiza-
cija izgubila smisao.
Broj lanova KPJ porastao je od polovine do kraja 1948. sa
448.175 na 530.812; decembra 1950. dosegao je 607,443; 1951. se
popeo na 704.617, a 30. juna 1952. iznosio je 779.382. U
poreenju s brojem lanova polovinom 1948, KPJ se 'za etiri
godine gotovo dvostruko uveala. Poveavanjem broja lanova
ona je postajala masovna partija, zadravajui izvesna kadrov-
ska obeleja; njen nagli rast posle 1948. bio je posledica prijema
dotadanjih lanova SKOJ-a, partijskih kandidata i drugih
graana, naroito mlaih, koji su prihvatili koncepciju samou-
pravnog razvoja i odbrane nezavisnosti Jugoslavije, ugroene
od socijalistikih zemalja. Istovremeno s primanjem novih,
iskljuivani su ili otpadali oni lanovi koji su se solidarisali s
Rezolucijom Informbiroa iz linih motiva ili nerazumevanja
sutine sukoba. Od juna 1948. do jeseni 1952. iskljueno je iz
KPJ oko 60.000 lanova, kanjeno ostalim kaznama preko
31.000, dok se u zatvoru nalazilo izmeu 12 i 13 hiljada onih
koji su se izjasnili za Rezoluciju i radili protiv nezavisnosti
Jugoslavije. Veliki broj lanova je napustio partiju, naroito na
selu.
Brojno uveana, KPJ je u okviru zapoetog procesa debiro-
kratizacije traila nov metod rada i politike akcije. Postepeno
se oslobaala dela profesionalnog aparata. Njeno vodstvo nasto-
jalo je da drutveno-politike organizacije ostajui pod
rukovodstvom Partije dobiju veu meru politike samostal-
nosti. Dokumenti iz ovog perioda sve vie ukazuju na znaaj
idejno-politike aktivnosti KPJ u izgraivanju novih, svesnih
graana socijalizma, koji sami odreuju svoju sudbinu. Oiveo
 RAD NICKI S A V E T I 3 0 3

je teorijski rad i poelo preispitivanje mnogih dotadanjih

kanona. Razvoju teorijske misli najvei doprinos dali su ruko-
vodei ljudi i istaknuti naunici u KPJ. Drutvene nauke su se
oslobaale dogmatskih okvira, dajui svoj prilog destaljiniza-
ciji.
Direktivnim pismom od 22. juna 1950. republikim partij-
skim centralnim komitetima Centralni komitet KPJ je traio da
se politiki sekretari sreskih komiteta oslobode dunosti pred-
sednika sreskih narodnih odbora, a i dalje biraju za predsedni-
ke izvrnih odbora sreskih organizacija Narodnog fronta. Ovom
direktivom takoe je zahtevano da se najbolji lanovi biroa
sreskih partijskih komiteta (izuzimajui politikog sekretara)
biraju za predsednike sreskih izvrnih narodnih odbora Bio je
to prvi znak razdvajanja partijskih funkcija i funkcija vlasti,
koje su objedinjavane u linosti sekretara komiteta i predsedni-
ka narodnog odbora.
Istovremeno, Centralni komitet KPJ je, povodom decentra-
lizacije privrede, formiranja i organizovanja radnikih saveta i
upravnih odbora u privrednim preduzeima, isticao da te
promene u sutini predstavljaju forme socijalistikog naina
upravljanja privredom, koje omoguavaju sve ire uvlaenje
radnih masa u rukovoenje njome, sve ire razvijanje socijali-
stike demokratije, a da su uperene protiv birokratizma. U
direktivnom pismu CK KPJ iz juna 1950. isticalo se da nije
dovoljno samo predvideti nove organizacione forme pa smatrati
da je time reeno pitanje uvlaenja masa u rukovoenje
privrednim poslovima, nego je potrebno stalno razvijati stva-
ralaku inicijativu masa, stalno podizati socijalistiku svest
masa".
Interes za prouavanje karaktera drutvenih odnosa u
socijalizmu i problema prelaznog perioda porastao je posle
Petog kongresa KPJ. Ponovo je poeo da izlazi organ CK KPJ
Komunist, otvoren je Institut drutvenih nauka, sa zadatkom
da priprema marksistiki kadar, razvila se mrea partijskih
kola. Od Petog kongresa do polovine 1952. prolo je kroz Viu
partijsku kolu uro akovi" 560 sluaiaca, kroz srednje
partijske kole 3.016, kroz nie 14.180, a kroz partijske kurseve
3.282.
Linija KPJ nailazila je, meutim, na otpore u njoj samoj i
van nje, sudarajui se sa ilavim konzervativnim shvatanjima.
Veliki broj komunista bio se navikao na metod rada koji se
 <5 "
SOCIJALISTIKA JUGOSLAVIJA

svodio na nareivanje i prenoenje direktiva, na kampanju i

improvizaciju, uz gledanje na drutveno-politike organizacije
kao na pomagala. Za te komuniste predstavnika tela su bila
dekor. Oni su apsolutizirali mo i efikasnost izvrnih organa. U
osnovi njihovog otpora leao je i strah da ne izgube steene
drutvene privilegije. Direktivni metod rukovoenja nije vie
odgovarao novim uslovima. S druge strane, viepartijski si-
stem, kao oblik politike organizacije graanskog drutva,
nije mogao biti alternativa. Takvo reenje odgovaralo je samo
onim snagama koje su gledale da socijalistiku demokratiju
zamene buroaskom. U pronalaenju novih oblika i metoda
rada, kao i odgovora na ostala sudbonosna pitanja razvitka,
KPJ je mogla da se osloni samo na svoje iskustvo i osnovne
ideje klasika marksizma. v
Odluka da se sazove esti kongres KPJ doneta je na Petom
plenumu CK KPJ maja 1952. godine. Tom prilikom Tito je
ocenio da je Peti kongres KPJ imao izvjestan karakter
vanrednog kongresa", polazei od razmera i uea dve i po
hiljade delegata. esti kongres je ve trebalo da ima karakter
redovnog kongresa"; on je imao biti kratkotrajan u poreenju
sa Petim kongresom koji je trajao od 21. do 28. jula 1948.
godine i bio zasien" referatima. Po Titu, pripreme za Peti
kongres su bile izvrene na brzinu, ali je bio na nevjerojatnoj
visini". Statut donet 1948. bio je u stilu ruskih". Dosadanji
program nije vie odgovarao. Milovan ilas je smatrao da ,,u
njemu ima svaega, tamo se pominju Rusi i mnogo ta drugo".
Od ilasa je potekao predlog da se izrada programa odloi za
neki od narednih kongresa. On je takoe predloio Titu da se
kongres odri u Zagrebu, jer je to u duhu naeg decentrali-
zma". Tito je ilasov predlog dopunio i ulogom radnike klase
Zagreba u predratnom periodu, te da je pokret bio najjai u
Hrvatskoj. esti kongres je trebalo da izrazi i sumira promene u
drutveno-politikom razvitku u uslovima sukoba sa SKP(b),
odnosno Informbiroom. Kongres je, po Statutu, trebalo da se
odri 1951. godine, ali je na plenumu utvreno da se organizuje
u Zagrebu oktobra 1952. godine.
Glavni problem kojim se bavio esti kongres KPJ (SKJ)
odnosio se na ulogu partije u uslovima samoupravljanja.
Odluku o njegovom sazivanju za jesen 1952. doneo je Peti
plenum CK KPJ, odran 27. maja te godine. Kongres je odran
u Zagrebu od 2. do 7. novembra 1952. Pretreseni su problemi
 RAD NICKI S A V E T I 3 0 5

jugoslovenske meunarodne saradnje, analiziran i ocenjen ka-

r a k t e r sukoba izmeu Jugoslavije i SSSR-a, blie odreena
sutina procesa decentralizacije i demokratizacije" u privredi i
vlasti, dat osvrt na ekonomska kretanja u zemlji i na organiza-
ciono-politiki razvoj KPJ od Petog kongresa. Glavni referat na
estom kongresu Borba komunista za socijalistku demo-
kratiju" podneo je Josip Broz Tito.
Kongres je osudio blokovsku podelu sveta i metode hladnog
rata, agresivnu politiku i kolonijalizam, izjanjavajui se za
miroljubivu koegzistenciju, nemeanje u unutranje poslove
drugih drava, davanje pomoi nerazvijenim zemljama, ravno-
pravnost u meunarodnim odnosima. Staljinova revizija mark-
sizma i njene posledice po razvoj odnosa meu socijalistikim
zemljama, meunarodni radniki pokret i borbu za socijalizam
u svetu (shvatanje o sukobu socijalizma i kapitalizma kao dva
dravna sistema i dva svetska trita, pridavanje socijalistikog
karaktera jedino drutvenom sistemu SSSR-u, koji je, kao
takav, opti uzor, itd.) podvrgnute su najdubljoj kritici. Uvoe-
nje radnikog samoupravljanja oznaeno je na estom kongresu
kao preloman dogaaj u razvitku socijalistikih drutvenih
odnosa. Potvren je kurs ka oslobaanju privrede od dravne
intervencije i pridat vei znaaj objektivnim ekonomskim
zakonitostima. Bavei se delovanjem zakona vrednosti u ekono-
mici socijalizma jo od 1950. godine, Boris Kidri je na estom
kongresu jo vie produbio svoja gledita o ovom centralnom
pitanju stvarnosti i budunosti socijalizma. Kongres se zaloio
za princip dobrovoljnosti i demokratizma u razvijanju zadru-
nog pokreta, za snaenje materijalne osnove kola i naunih
ustanova, te povezivanje interesa kolstva i nauke s interesima
privrede.
esti kongres je proklamovao novu drutvenu ulogu Komu-
nistike partije Jugoslavije, izraenu i promenom njenog naziva
u Savez komunista Jugoslavije (SKJ). Novo ime trebalo je da
naglasi pribliavanje Partije Marksovom savezu komunista" i
njeno pretvaranje u pokret koji bi se sve vie odvajao od
klasine politike organizacije. Uvoenje radnikog samoupra-
vljanja, praeno decentralizacijom dravne uprave, zahtevalo je
odreivanje novog mesta i uloge KPJ u politikom sistemu, kao i
nove metode i oblike njenog rada. U Rezoluciji o zadacima i
ulozi SKJ esti kongres je odbacio funkciju partije kao ne-
posrednog operativnog rukovodioca i naredbodavca u drav-
3 0 6
SOCIJALISTIKA JUGOSLAVIJA

nom i drutvenom ivotu. Od nje se trailo da postane ideoloka

avangarda radnike klase i drutva u celini. Izjanjavajui se za
SKJ kao osnovnu usmeravajuu snagu drutva Kongres se
odrekao koncepta podravljene partije, iz koje, kao komandnog
centra, vode sve niti ivota i akcije. U uslovima samoupravlja-
nja SKJ je trebalo da postane osnovni politiki i ideoloki
inilac. Prema pomenutoj rezoluciji, Partija ni u novim uslovi-
ma nije prestajala da deluje kao vodea snaga drutva, ali se
menjao njen nain rada. U novoj strukturi SKJ je proglaen za
osnovnu drutvenu idejno-politiku snagu, koja se ubeivanjem
bori za usvajanje svoje linije ili stavova svojih pripadnika. U
Rezoluciji estog kongresa (ta. 9) doslovno je stajalo: Savez
komunista nije i ne moe biti u svom radu neposredni operativ-
ni rukovodilac i naredbodavac ni u privrednom ni u dravnom i
drutvenom ivotu, nego svojom politikom i idejnom aktivno-
u, u prvom redu ubeivanjem, deluje u svim organizacijama,
organima i ustanovama da se usvajaju njegova linija i stavovi,
ili stavovi pojedinih njegovih lanova." Savez komunista je,
prema Rezoluciji, najsvesniji i najorganizovaniji deo radnike
klase, radnog naroda. Osobine i uloga komunista, lana
Saveza komunista, ispoljavaju se u njegovoj svesnosti, politikoj
i drutvenoj aktivnosti, nesebinosti, portvovanju, privrenosti
ciljevima, linoj moralnosti i skromnosti."
Za promene koje je doivela KPJ u periodu deetatizacije
nije bilo presedana u itavoj njenoj istoriji. Menjajui
drutveno-politiku strukturu 19491953. Partija se i sama
menjala, kako u svom biu, tako i u svojoj organizaciji i nainu
rada. Reorganizacija KPJ neposredno posle o s l o b o e n j a zemlje
nije se mogla meriti s promenama izvrenim na estom
kongresu. Partija se 1945. prilagoavala novim uslovima ruko-
voenja, ali nije dirala u svoj kadrovski karakter, nain
rukovoenja u ulogu u sistemu vlasti. Godine 1952, meutim,
ona je od kadrovske politike organizacije postala masovna. U
razdoblju 19491953. lomila je administrativni sistem rukovo-
enja, koji je sama stvorila, sa svim opasnostima da u vlastitim
redovima izazove otpor snaga koje su time gubile pozicije u
vlasti i drutvu. Dotle integrisana u sistem dravne vlasti kao
vladajua sila, ona se dobrovoljno" izjasnila za distanciranje"
od te vlasti i pristala" da deluje kao osnovna u s m e r a v a j u a
ideoloko-politika snaga jugoslovenskog drutva. Pored krenja
novih puteva, ona je morala da izgrauje i novu doktrinu o
 RAD NICKI S A V E T I 3 0 7

socijalistikim drutvenim odnosima, a na drugoj strani da iz

svojih redova odstranjuje konzervativne, staljinistike snage i
suzbija prikrivene antikomunistike napade spolja.
esti kongres je, takoe u skladu sa zapoetim promenama
u drutvenim odnosima i sistemu, u optim crtama odredio i
nov poloaj drugih drutveno-politikih organizacija. Pod ta. 4.
Rezolucije navedeno je da je osnovna uloga sindikata da budu
kola socijalistikog demokratizma i masovnog radnikog
upravljanja". Sindikati su dobili u zadatak da predstavljaju
,,klasu kao celinu u odnosu na pojedina preduzea, kao i da se
brinu o pravilnom funkcionisanju nagraivanja, o biranju
radnikih saveta, socijalnom osiguranju, masovnom vaspitanju
radnika, a takoe o aktivnoj ulozi radnika u organima vlasti".
Odnos komunista prema Narodnom frontu Jugoslavije defini-
san je njihovom pripadnou njemu kao glavnoj, osnovnoj
organizaciji u kojoj i preko koje treba da se razvije njihova
politika, a takoe i idejna aktivnost". Nova uloga SKJ nala je
organizacioni izraz u Statutu, usvojenom na estom kongresu.
Odvajanje SKJ od dravne vlasti i menjanje njegove uloge i
metoda politike akcije proizlazilo je iz usmerenosti revolucio-
narnih snaga na izgradnju samoupravnog drutva u Jugoslaviji.
esti kongres je, na jednoj strani, ukinuo spregu partije i
dravne vlasti, ali je, na drugoj, propustio da temeljno razradi
nezamenljivu ulogu svesnog faktora u daljem razvoju samou-
pravnog drutva. Jednostrano isticanje znaaja delovanja ko-
munista primerom, ubeivanjem i vaspitavanjem masa nije
moglo da zameni potrebu za mobilnou SKJ kao osnovne
ideoloke snage drutva, pogotovu u vreme kada je ono
doivljavalo dramatine promene.
U skladu s promenama u politikom sistemu zemlje, etvrti
kongres Narodnog fronta Jugoslavije pretvorio je ovu organiza-
ciju u Socijalistiki savez radnog naroda Jugoslavije (SSRNJ).
Deklaracija o njegovim ciljevima i zadacima i njegov statut
odreivali su ga kao masovnu javnu tribinu graana razliitih
ideolokih pogleda. U lanstvo SSRNJ primani su graani koji
su prihvatali opte ciljeve: socijalizam, nezavisnost zemlje,
demokratizam u razvoju drutva. Normativno gledano, SSRNJ
je trebalo da se pretvori u svenarodni parlament" koji stalno
zaseda i u kojem svaki dobronamerni graanin" moe da
iznese miljenje, predlog i kritiku.
 <5 " SOCIJALISTIKA JUGOSLAVIJA

Jugoslovenska omladinska organizacija, nastala spajanjem

SKOJ-a i Narodne omladine Jugoslavije decembra 1948, dobila
je na Petom kongresu Saveza socijalistike omladine Jugoslavi-
je marta 1953. podsticaje za samostalniji razvitak u uslovima
samoupravljanja. Krajem te godine Antifaistiki front ena
postao je, na svom etvrtom kongresu, Savez enskih drutava,
organizacija polupolitikog i polucentralizovanog" tipa.
Platforma utvrena na estom kongresu je, pored osnovne
ideje da komunisti, kao idejno-politiki radnici, moraju da
razvijaju inicijativu, izraavala i princip razgranienosti partije
i dravne vlasti kao pretpostavku vodee idejno-politike uloge
SKJ u drutvu. Preorijentacija na nov stil rada i akcije nije bila
nimalo jednostavna. Zemlja se u vreme proglaenja nove uloge
SKJ nalazila u tekim ekonomskim i politikim uslovima.
Promena naina rada i drugi procesi demokratizacije izazivali
su otpor. Za novo organizovanje SKJ nije postojao nikakav uzor
u prolosti ni sadanjosti. Naelno naputanje ranijeg stila
rukovoenja i izgraivanje novih puteva socijalistike demo-
kratije teklo je u znaku otre borbe protiv dveju osnovnih
suprotnih tendencija. Otpor su pruale, s jedne strane, birokrat-
ske snage, a s druge sitnoburoaska stihija". Komunisti koji
nisu mogli ili nisu bili spremni da razumeju nove odnose i
uslove delovanja i dalje su smatrali drutveno-politike organi-
zacije za transmisione poluge, potcenjivali ulogu i znaaj
predstavnikih tela, ljubomorno uvali privilegije iz prethodnog
perioda, potovali iskljuivo ulogu izvrnih politikih i drav-
nih organa, ostajali siepi za vanost idejno-politike borbe. Na
drugoj strani, pod udar kritike dolazila su shvatanja socijali-
stike demokratije u sitnoburoaskim sredinama koja su izjed-
naavana s graanskom, formalnom demokratijom i s naputa-
njem marksistike idejno-politike platforme. Samoupravljanju
nije odgovarao direktni metod rukovoenja, dok je politiki
pluralizam protivureio odnosima uspostavljenim na osnovi
drutvene svojine.
Primena novog metoda rukovoenja uticala je na slabljenje
uloge SKJ u drutveno-politikom razvitku. Rukovodstvo je
kritikovalo tue" tenje u Partiji (karijerizam, oportunizam,
malograantinu itd.), preputanje razvoja stihiji i komotan
odnos prema drutvenim obavezama. Lik komuniste je poeo da
blijedi". Razmatrajui pojave nesnalaenja i pasivnosti",
Drugi plenum CK SKJ juna 1953. zahtevao je da se uini kraj
 RAD NICKI S A V E T I 3 0 9

pasivizaciji komunista i antisocijalistikoj delatnosti, te da se

presee aktivnost onih snaga koje su nastavljale da rade na stari
nain. U tom smislu, Centralni komitet SKJ uputio je iste
godine pismo svim partijskim organizacijama u kojem je ne-
gativno ocenio pomenute slabosti.
Britanski izvetaji i analize o estom kongresu koje je
objavio edomir trbac stavljaju naglasak na Titovu ocenu
kongresa kao punog izraza jugoslovenske pobede nad Komin-
formom". Jugoslovenski pogled na Staljina i aktivnosti Komin-
forma znaio je totalnu jeres za istinskog komunistu". Kardelj
je u spoljnopolitikoj analizi podvlaio da svet nije vie
nepregledni okean kapitalizma" jer postoje dva sveta u
svakoj zemlji". Jugoslovenska politika se s tim u vezi obraala
svim progresivnim snagama, pridajui vei znaaj svojoj aktiv-
nosti u OUN. Za cinine Britance bilo je to izdano goenje u
Jugoslaviji delegata iz inostranih socijalistikih partija ili
sindikata". U ,,prekrtavanju" KPJ u Savez komunista Jugosla-
vije ambasador Malet je video elju da se jugoslovenski reim
distancira u oima sveta od mrlja komunizma". Jugoslovenska
politika, smatrao je, teila je da izbegne saveze izvan Organiza-
cije ujedinjenih nacija, koristei svaku priliku da ojaa svoju
nezavisnost i bezbednost. Verovao je da su jugoslovenski voi
spremni da se udaljavaju od staljinizma, da iskreno grade novi
socijalizam" u formi radnikih saveta, ali ne i da ispuste
vrhovnu kontrolu partije nad drutvom. Smisao promene
naziva partije videli su u tome da KPJ prestane da bude
izdvojena elita koja izdaje nareenja naciji", te da postane
jedna ak i najznaajnija od organizacija u kojoj e
politika i drutvena svest naroda nai izraz u okviru Narodnog
fronta". Ali britanski diplomata ne skriva skepsu i govori o
mogunosti povratka administrativnim merama. Ja ne pretpo-
stavljam da e Tito i drugi komunistiki voi", kae Malet,
zazirati od direktne ili 'administrativne' akcije kad smatraju
da je hitno potrebna. Oni nee rtvovati svoja postignua i
karijere ak ni antistaljinistikoj teoriji. Oni su, ipak, napustili,
u ime ove teorije, brojne pozicije vlasti, kako je mehanizam
centralne drave bivao decentralizovan, i angaovani da deluju
koliko god je mogue ubeivanjem. Ljudima, u stvari, mora biti
dat izbor i pre nego to ga uine, oni moraju biti ubeeni da je
socijalistika alternativa prava". lanovi partije moraju biti
spremni da vre svoju novu obrazovnu i vodeu ulogu. To e
 <5 " SOCIJALISTIKA JUGOSLAVIJA

primeuje dalje ambasador zahtevati znatan napro samo-

obrazovanja mnogih koji su tek stigli do nivoa pismenosti, to
treba da im omogui da se osposobe za funkciju masovnog
obrazovanja na irokom frontu. U svetlu napora sada zahteva-
nog od partije, sumnje i strahovi izraeni na kongresu zbog
njenog brojanog razvodnjavanja, ideolokih i moralnih stan-
darda, zauzimaju posebno znaenje.
Slom politike kolektivizacije doveo je 19521953. do
naputanja administrativnih mera, a podstrekavanja slobodnog
udruivanja poljoprivrednih proizvoaa. Sem nepovoljnih po-
litikih i ekonomskih posledica kolektivizacije, na ovaj novi
kurs bitno je uticalo uvoenje radnikih saveta u industrijskim
preduzeima. Nove ideje o demokratskoj osnovi socijalistikog
razvitka u Jugoslaviji nisu vie mogle da se mire sa starim
metodama.
Seljake radne zadruge formalno stvarane na dobrovolj-
noj osnovi, a u sutini pod uticajem niza prinudnih mera
ekonomske, politike i psiholoke prirode nisu mogle da
nadive samoupravni kurs razvitka. esti kongres SKJ radikal-
no je raistio s oblicima izgradnje socijalizma na selu po
ugledu na sovjetsku praksu. Iskustvo je pokazalo da nerazvije-
na agrotehnika osnova jugoslovenskog sela, s nedemokrati-
nom primenom agrarne politike, nije mogla da obezbedi uspeh
kolektivizacije, koja je samo dezorganizovala poljoprivrednu
proizvodnju, smanjila prinose i izazvala omrznutost partije od
sitnih zemljinih vlasnika, ija su se gazdinstva posle agrarne
reforme 19451948. znatno umnoila, prevazilazei broj onih
iz vremena Kraljevine Jugoslavije. Sa stanovita poljoprivredne
strukture, u poreenju s 1931. poveao se i broj gazdinstava
ispod pola hektara zemlje. Situaciju je pogorala i druga
agrarna reforma, iz 1953. godine, ozakonjena posle naputanja
politike kolektivizacije i nerentabilnih seljakih radnih zadru-
ga, pod motivacijom da se sprei drutveno raslojavanje na selu,
odnosno jaanje dela seljatva kupovinom novih povrina.
Zakonski minimum je 1953. sputen na 10 hektara, s izuzetkom
porodinih zadruga, patrijarhalnih porodinih zadruga na Ko-
sovu i u Crnoj Gori, uopte u onim krajevima gde se zemlja po
pravilu obraivala ekstenzivno ili bila slabijeg kvaliteta. Prema
tadanjem shvatanju, 10 hektara je bilo ona granica od koje
poinje stalno iznajmljivanje radne snage; a ispod te granice se
nije smelo ii, kako se ne bi povredili interesi srednjeg seljaka.
 R A D NICKI S A V E T I 3 1 1

Socijalistiki preobraaj sela zamiljen je na novim osnovama:

ponovno naglaavanje znaaja otih zemljoradnikih zadruga i
stvaranje velikih poljoprivrednih dobara sa statusom samou-
pravnih organizacija.
U uslovima ograniene industrijalizacije uslovljene bloka-
dom sa Istoka i tekim probijanjem na zapadna trita neke
jugoslovenske pokrajine ipak su se bre razvijale od drugih,
zahvaljujui novoj situaciji, gde je faktor geografskog poloaja
(u centru zemlje, daleko od granica) a na drugoj strani
bogatstvo ume i ruda neophodnih za izvoz na zapadna trita
radi kupovine maina favorizovao daleko vea ulaganja. U
industrijskom razvitku zaostajala je Makedonija, to je izaziva-
lo nezadovoljstvo u toj republici. Na konferenciji Privrednog
saveta odranoj na Bledu 1952. raspravljano je o nezadovoljstvu
rukovodeih makedonskih kadrova zaostajanjem Makedonije a
posle toga na Brionima 25. avgusta 1952. na sastanku kome su
prisustvovali Tito, E. Kardelj, M. ilas, B. Kidri, Lazar
Kolievski, Krste Crvenkovski i Vidoje Smilevski. Edvard
Kardelj je na ovom sastanku istupao protiv industrijalizacije
radi industrijalizacije, gledajui na pomenute i uopte sline
zahteve kao na ostatak ruskog shvatanja" industrijalizacije,
2'.apravo religije industrijalizacije". Ukazivao je i na negativne
trenutne tekoe i nemo drave da dalje ulae zbog sue,
izdataka za vojsku i deficita u devizama. Istovremeno je istakao
jedno principijelno pitanje industrijalizacije, smatrajui da
prilikom graenja treba voditi rauna o celini i njenom skladu,
a ne o gradnji samoj za sebe olienoj u ovoj cementari ili onoj
staklari, dakle pitanje koje Jugoslavija nije uspela da savlada
do danas. Na Titov predlog zakljueno je da se Makedoniji da
perspektiva razvitka, i s tim u vezi 5,5 milijardi dinara in-
vesticionih sredstava.
Mada je prema pomenutom zvaninom rezultatu podnetom
meunarodnim organima (Konferenciji za reparacije) u ratnom
naporu izgubila 1.700.000 ljudi, Jugoslavija je prilikom prvog
opeg posleratnog popisa 1948. imala 15 miliona i 772 hiljade
stanovnika. Prve posleratne godine pokazivale su izrazito visok
prirodni prirataj stanovnitva, koji se kretao oko 15 na 1000
stanovnika. ena je bilo vie nego mukaraca (1000 prema 926).
Zemlju je odlikovala izrazita agrarna struktura stanovni-
tva jer je poljoprivredno stanovnitvo 1948. inilo vie od dve
treine ukupnog stanovnitva. Udeo poljoprivrednog u ukup-
 <5 " SOCIJALISTIKA JUGOSLAVIJA

nom stanovnitvu iznosio je 67,0%, a nepoljoprivrednog 33,0%.

U gradskim naseljima nalazilo se 1948. 3 miliona i 312 hiljada
stanovnika, to je, procentualno gledano, iznosilo 21,0%,
ukupnog stanovnitva. Unutranje migracije, karakteristine
posle svakog rata, uzele su velike razmere i 19441945. iza-
zvane ratnim poremeajima, povratkom repatriraca, ponovnim
naseljavanjem starih ognjita, agrarnom reformom i koloni-
zacijom, zadravanjem vojnika i oficira u gradovima, pristi-
zanjem radnika sa sela, aka i studenata koji su pohrlili da
nastave ili dovre kolovanje u velikim gradskim centrima.
S poetkom industrijalizacije unutranje migracije uzele su jo
veeg maha, naroito u vidu fluktuacije radne snage. Samo
1948. 3 miliona i 100 hiljada stanovnika je promenilo mesto
stalnog boravka.
Prilikom prvog opteg popisa utvreno je da je u Jugoslaviji
bilo 7 miliona i 741 hiljada aktivnog stanovnitva. Naglo
narastanje aktivng stanovnitva svega tri godine posle rata
moe se objanjavati i poetnom industrijalizacijom, a pre svega
ekstenzivnim zapoljavanjem. Smatralo se au raditi u drav-
nom sektoru. Uprave preduzea se nisu rukovodile racionalnim
merilima prilikom zapoljavanja. Dravni sektor je nairoko
otvarao vrata svim ljudima koji su hteli da rade. Iz ovog
vremena poznati su propisi sa administrativnim sankcijama za
neradnike.- Graani koji nisu eleli da rade oznaavani su kao
skitnice ili ak kao saboteri u najdrastinijim sluajevima.
Nabrekli dravni aparat, koji je rukovodio svim delatnostima,
imao je posla na svim nivoima sa struno slabim kadrovima
(bez kole ili sa jako niskim kolskim kvalifikacijama), koji su
preuzimali poslove ref erana ta, kontrolora, magacionera, evi-
dentiara, pisara, itd. Pojam nezaposlenosti je bio gotovo
nepoznat. Statistika pokazuje da se na kraju izvrenja petogo-
dinjeg plana (1952) u Jugoslaviji vodilo 45.000 ljudi kao
nezaposlenih, meu kojima se nalazio najvei broj onih koji su
birali posao, ili nisu hteli da naputaju gradove. Godine 1947. je
bilo ukupno milion i 132 hiljade zaposlenih radnika u dr-
avnom i drutvenom sektoru. Od toga je na privredne de-
latnosti otpadalo 930.000 i na vanprivredne 202 hiljade. Naj-
vei broj je radio u industriji i rudarstvu (382 hiljade), u
saobraaju i vezama (159 hiljada), graevinarstvu (142 hiljade),
ugostiteljstvu i turizmu (112 hiljada), poljoprivredi i ribarstvu
(51 hiljada).
 RAD NICKI S A V E T I 3 1 3

Popis stanovnitva po nacionalnom merilu izvren 1948.

pokazivao je porast pripadnika nacionalnih manjina. Najvei
narod su Srbi sa 6.547.117; slede Hrvati 3.784.353, Slovenci
1.415.432, Makedonci 810.126, Crnogorci 425.703.
Albanska nacionalna manjina je imala 1948. godine 750.431.
Muslimani (808.921) iskazivali su se kao neopredeljeni musli-
mani", 1951. kao Jugosloveni neopredeljeni", 1961. kao Mu-
slimani" u smislu etnike pripadnosti i tek 1971. kao Muslima-
ni u smislu narodnosti". Maara je 1948. bilo 496.492. Meu
Vlasima popisano je 102.953 pripadnika ove etnike grupe u
istonoj Srbiji, koja se tokom vremena asimilovala, iako je
zadrala svoj jezik i neke obiaje. Turci, uglavnom u
Makedoniji, su se pribliavali broju od 100.000 (precizno,
97.954). Nijedna od drugih nacionalnih manjina nije prelazila
broj od 100.000: Bugari (61.140), esi (39.015), Nemci (55.337),
Rumuni (64.095), Rusi, Ukrajinci, Slovaci i ostali. Poljska
manjina iz Bosne (Prnjavora) iselila se u zapadne oblasti Poljske
na osnovu sporazuma jugoslovenske i poljske vlade. Krae
vreme su prvaci eke i slovake manjine vodili agitaciju za
iseljenje u stari kraj, ali je ona kasnije obustavljena.
Ugovorom o miru s Italijom 1947. i Londonskim sporazu-
mom 1954. u sastav Jugoslavije je ulo oko 655.000 ljudi, dok se
oko 370.000 iselilo u druge zemlje.
Eksproprijacijom buroazije i veleposednika uobliavana je
prvih posleratnih godina nova socijalna struktura Jugoslavije.
Sprovoenjem konfiskacije, agrarne reforme i nacionalizacije
buroazija je izgubila raniju ekonomsku mo. Deo gradske
buroazije, koji se nije priklonio novom poretku i naao mesto u
dravnoj slubi, dugo je odravao svoju egzistenciju prodajom
nakita, nametaja, slika i drugih kolekcija, starih odevnih
predmeta i iznajmljivanjem stanova, mada se od toga jedva
moglo iveti, zbog niskih zakupnina i drugih ograniavajuih
mera. Nekonfiskovana imovina pripadnika graanskih klasa
davala je samo pravo gole svojine", bez veih koristi, s kojim
su ile samo glavobolje. Ima pisaca koji s pravom kau da su u
tim vremenima sopstvenici zavideli onima bez imovine. Na selu
se vodio rat protiv kulaka, koji e se naroito zaotriti posle
prelaska na kolektivizaciju 1949, vodei pretapanja tzv. seoske
buroazije u srednje seljatvo. Posle aprila 1948. nastali su sitni
trgovci, kojih je nakon osloboenja bilo 101.033. Nezavisno od
velikog broja privatnih trgovaca oni su ostvarivali nesrazmeran
 <5 " SOCIJALISTIKA JUGOSLAVIJA

promet preko svoje trgovinske mree. Predratni javni slube-

nici" su nestali jo u toku rata ili su se posle osloboenja
zaposlili u dravnom sektoru privrede ili u upravnom aparatu.
Broj zanatlija se skoro prepolovio: od 506.000 pre rata na
361.212. Zanatlije su naputale svoju delatnost zbog nedostatka
poslovnog prostora, sirovina, poreske politike i drugih ograni-
avajuih mera, neobezbeenog podmladka, prelaenja u dru-
tveni i dravni sektor privrede. Sumnje drave u sve to je
nosilo peat privatnog vlasnitva, pa makar bilo i zasnovano na
radu, imalo je za uzvratnu posledicu nepoverenje zanatlija u
budunost svoje delatnosti. Zapoljavanje u dravni privredni
sektor otklanjalo je neizvesnosti kako da se preivi koje je
donosila budunost. Zapoljavanje se lako dobijalo, jer je
dravna privredna oskudevala u strunim radnicima. Industri-
jalizacija zemlje uticala je na gaenje niza individualnih zanat-
skih delatnosti, od kojih su mnoge imale dugu tradiciju i
pribliavale se umetnikim zanatima. Ovu oseku zanatstva
preiveli su uz teke uslove ivota i rada tek zanatlije koje su se
bavile sitnim opravkama (obuari, bravari, krojai, itd.). Veliki
deo zanatlija preao je u drutveni sektor, zapoljavajui se u
zanatsko-preraivakim zadrugama.
Univerzalni zanatski majstori odgovarali su dugo posle rata
nasleenoj kategoriji usitnjene industrije zanatskog tipa, ka-
rakteristinoj za predratnu industriju, s malim fabrikama i
niskim kapacitetom proizvodnje. Ova pigmejska" preduzea
zadrala su se i u prvim godinama jugoslovenske industrijaliza-
cije. Gotovo polovina industrijskih preduzea 1952. imala je do
60 radnika. Za mentalitet tog univerzalnog majstora karakteri-
stini su precenjivanje fizikog rada, shvatanje o jednakosti
svih stomaka" (egalitarni sindrom" ili uravnilovka"), na-
jamna psihologija" udruena sa sitnosopstvenikom sveu".
Bitne promene u nasleenoj strukturi stanovnitva vrila je
brza industrijalizacija apsorbovanjem ogromne radne snage iz
prenaseljenog jugoslovenskog sela. Nekvalifikovani radnici sa
sela osposobljavani su na teajevima za rad u industriji i
drugim delatnostima. Ceni se da se od 1945. do 1950. zaposlilo
oko 1.200.000 ljudi, od ega oko 90% u industriji i drugim
privrednim granama. Godine posle rata karakteristine su po
naletu" stanovnitva sa sela na gradove. Ostaci buroazije
govorili su o poseljaenju" gradova. U velikim gradskim
centrima jedno vreme se razmiljalo o ograniavanju doseljava-
 RAD NICKI SAVETI 315

nj a iz unutranjosti administrativnim merama, ali se od toga

odustalo. Zapoljavanje u dravnom sektoru je podsticano,
administrativno i materijalno. Nezaposleni su izuzimani od
obaveznog snabdevanja. Najvei deo jugoslovenskog radnitva
inila je kategorija polutana", seljaka-industrijskih radni-
ka. Polutani" su se psiholoki teko odvajali od zemlje, ali ih
je, s druge strane, privlaila industrija, uopte zaposlenje u
gradu, obezbeujui im vea primanja i besplatno zdravstveno
osiguranje. Zbog probitanosti dvostrukog osnova egzistenci-
je" broj polutana" se stalno poveavao i narednih godina. Ovaj
beg" sa sela uticao je, na jednoj strani, na poetak njegovog
pranjenja", a na drugoj, na proces raspadanja patrijarhalnog
sela. Selo je bilo glavni nosilac akumulacije za potrebe industri-
jalizacije, dajui ne samo materijalne izvore ve i radnu snagu
za industriju.
Najznaajniju i najveu promenu u drutveno-ekonomskoj
strukturi stanovnitva predstavljalo je apsolutno i relativno
smanjenje broja poljoprivrednika. Dok su oni 1931. inili preko
tri etvrtine ukupnog stanovnitva, ve 1948. njihov broj se
smanjio na oko dve treine.