UNIVERZITET U PRIZRENU UKSHIN HOTI

FAKULTET KOMPJUTERSKIH NAUKA (TIT)

SEMINARSKI RAD
Predmet: OSNOVE PRENOSA PODATAKA

Tema : GATEWAY

Mentor: Student:
Prof. amil Suki Adis Kalajdini
Sadraj

Sadraj ........................................................................................ 2
UVOD ........................................................................................ 3
1. GATEWAY (MRENI PROLAZ) ..................................... 4
1.1.Poznata mrea .................................................................... 6
1.2. Nepoznata mrea ............................................................... 6
2. GATEWAY PROTOKOLI ............................................... 10
ZAKLJUAK .......................................................................... 11
LITERATURA ......................................................................... 12

2
UVOD

Gateway je ureaj koji se nalazi u voru raunarske mree, slui

za komuniciranje sa nekom drugom mreom koja koristi drukiji
protokol. Zadatke gateway-a moe izvravati i raunar.
Drugi naziv za gateway je i prevodilac protokola. Posao koji
izvrava gateway nije jednostavan, u principu najbitnija stvar
koju radi je prikljuivanje na mreu s drugom vrstom protokola,
naprimjer gateway je u mogunosti povezati TCP/IP mreu na
IPX/SPX mreu.

3
 1. GATEWAY (MRENI PROLAZ)

Mreni prolaz je hardverski ureaj i/ili softverski paket koji

povezuje dva razliita mrena okruenja. Raunari u lokalnoj
mrei mogu da komuniciraju sa raunarima koji nisu u lokalnoj
mrei, samo posredno. Uloga mrenog prolaza (gateway) je da
omogui komunikaciju izmeu raunara koji se nalaze u
razliitim mreama, odnosno glavna uloga mrenog prolaza je
koneverzija protokola.Tu se termin Gataway koristi u smislu
mreni prolaz. On je povezan u mree izmeu kojih posreduje i
njegov zadatak je da paket iz jedne mree proslijedi u drugu
mreu i obrnuto.
Gateway omoguava komunikaciju izmeu razliitih arhitektura
i okruenja. Vri prepakivanje i pretvaranje podataka koji se
ramenjuju izmeu potpuno drugaijih mrea, tako da svaka od
njih moe razumeti podatke iz one druge. Mreni prolaz je obino
namenski raunar, koji mora biti sposoban da podri oba
okruenja koja povezuje kao i proces prevoenja podataka iz
jednog okruenja u format drugog. Svakom od povezanih
mrenih okruzenja mreni prolaz izgleda kao vor u tom
okruenju.
Zahteva znaajne koliina RAM memorije za uvanje i obradu
podataka. Radi u sloju sesije i aplikativnom sloju. Kako povezuje
razliite mree, mreni prolaz menja format poruka da bi ih
prilagodio kranjim aplikacijama kojima su namenjene, vri

4
prevoenje podataka ( iz ASCII u EBCDIC kod , na primer)
kompresiju ili ekspanziju, ifrovanje ili deifrovanje, i drugo.
Dakle, osnovna namena mrenih prolaza je konverzija protokola.
Radi izmeu transportnog i aplikativnog sloja OSI modela. Danas
u svetu postoji veliki broj autonomnih mrea, svaka sa svojim
razliitim hardverom i softverom.
Autonomne mree meusobno se mogu razlikovati po vie
karakteristika:
*algoritmima za rutiranje
* implementiranim protokolima
* procedurama za administriranje i
* voenje politike mree i dr.

No nezavisno od nabrojanih razlika, korisnici jedne mree imaju

potrebu da komuniciraju sa korisnicima povezanim na drugu
mreu.
Moemo imati dve vrste mrenih prolaza, jedna ima namjenu da
vri posredovanje prema poznatoj mrei ili poznatim mreama
ako je povezan na vie njih, a druga da vri posredovanje prema
nepoznatim mreama.

5
1.1.Poznata mrea

Poznata mrea je ona iji adresni opseg znamo unapred i znamo

koji je mreni prolaz povezan sa tom mreom. Primer zo to mogu
biti recimo dve lokalne mree u okviru jednog preduzea,
postavljene u dve zgrade. To su dakle mree koje su unaprjed
definisane i namjenski je postavljen mreni prolaz koji ih
povezuje. Taj mreni prolaz tano zna koja je koja mrea i kako
da prosljeuje pakete izmeu njih.

1.2. Nepoznata mrea

Nepoznata mrea je ona za koju ne znamo, a to je po pravilu

Internet. Kada ostvarujemo vezu sa nekim serverom na Internetu,
mi ne znamo kojoj on zaista mrei pripada, ve znamo samo
njegovu adresu. Zbog toga kaemo da aljemo paket nepoznatoj
mrei. Podrazumjevani mreni prolaz, poto ne zna kojoj mrei
treba da proslijedi paket, proslijedie ga nekom drugom mrenom
prolazu koji je u hijerarhiji iznad njega, a taj e se dalje pobrinuti
da paket ode na odredite. Kada nekom raunaru podesite
podrazumjevani mreni prolaz, to znai da ako treba da poalje
paket nekoj adresi koja nije u njegovo jmrei, da taj paket poalje
navedenom mrenom prolazu, a ovaj e znati ta dalje da sa njim
uradi. Tako raunar u lokalnoj mrei ne mora da zna nita van
6
svoje lokalne mree. O svemu ostalom brine se podrazumevani
prolaz.
Evo da pokaemo da primeru. Uzeemo dve podmree koje emo
definisati 10.10.10.0/25 i 10.10.10.128/25 koje su meusobno
povezane preko rutera, a taj ruter je povezan i na Internet.

Slika1.Dve mreze povezane ruterom

7
Ruter je povezan sa obe mree, u prvoj ima adresu 10.10.10.1 a u
drugoj 10.10.10.129. To znai da njega svi raunari iz mree
10.10.10.0/25 vide na adresi 10.10.10.1, a raunari iz mree
10.10.10.128/25 ga vide na adresi 10.10.10.129.
Svim raunarima u mrei 10.10.10.0/25 se kao podrazumevani
mreni prolaz (default gateway) podeava adresa 10.10.10.1,
dakle adresa rutera. Slino tome, u mrei 10.10.10.128/25
podrazumevani mreni prolaz je na adresi 10.10.10.129.
Pored toga, ruter je povezan i na Internet i na Internetu ima adresu
212.84.59.114. Mrena maska mu je /29 to oznaava kojoj
podmrei pripada ali to namanije bitno. Njegov podrazumevani
prolaz je ruter kod provajdera na adresi 212.84.59.113.
Ako sa raunara 10.10.10.4 elimo da poaljemo paket na raunar
10.10.10.2, poto su ta dva raunara u istoj mrei, paket e preko
svia biti prosleen direktno od jednog do drugog raunara.
Ako sa raunara 10.10.10.4 elimo da poaljemo paket raunaru
10.10.10.132, poto je ta adresa van mree 10.10.10.0/25, raunar
10.10.10.4 e paket poslati ruteru 10.10.10.1, koji je
podrazumevani mreni prolaz u mrei 10.10.10.0/25. Ruter e
primiti paket, videti da je on namenjen za mreu 10.10.10.128/25,
a potoje on u toj mrei, on e paket prosleditipreko svia,
direktno raunaru 10.10.10.132 koji je krajnje odredite. Ako
sada ovaj raunar odgovori, paket e ii u suprotnom smeru, prvo
na ruter 10.10.10.129, a sa njega u drugu mreu, odnosno na
raunar 10.10.10.4.
8
Ako raunar 10.10.10.4 poalje paket nekom raunaru na
Internetu, na neku Internet adresu, odnosno na bilo koju adresu
koja nije iz lokalnog opsega, poto on ne zna gde se ta adresa
nalazui, on e paket poslati svom podrazumevanom prolazu,
ruteru na adresi 10.10.10.1. Poto ni ovaj ne zna gde se ta adresa
nalazi, on e jednostavno paket da prosledi svom
podrazumevanom prolazu, ruteru provajdera na adresi
212.84.59.113, koji e dalejd aprosledi paket gde zakljui da treba
i taj paket e putovati od rutera do rutera, sve dok ne stigne na
odredite. Odgovor e se vratiti u suprotnom smeru.

9
 2. GATEWAY PROTOKOLI

Gateway protokoli se koriste za razmjenu informacija sa drugim

gateway-ima na to bri i pouzdani nain. Internet omoguava
dva tipa gateway-a: core i non-core. Svi core gateway-i su
upravljani preko Internet Network Operations
Center (INOC). Non-core gateway-i nisu upravljivi od ovoga
centra, ali jesu od vanjske grupe. Korporacije i edukaciske
institucije koriste non-core gateway-e.
Poetak core gateway-a je iz ARPANET, gdje svaki vor je pod
kontrolom vladajue agencije. ARPANET naziva ih stub
gateways, dok je bilo koji gateway koji nije pod direktnom
kontrolom (non-core u Internet teminu) se naziva nonrouting
gateway. Gateway-to-Gateway (GGP), se koristi izmedju core
gateway-a. GGP obino slui za irenje informacija o non-core
gateway-ima prikaenih na svaki core gateway, omoguavajui
da se routing tabla izgradi.
Termin autonomous system je jedna struktura koja je prikaena
na mreu, ali je nevidljiva ostalim djelovima mree. Izmeu
mrea, metod prenosa informacija izmeu unutranjih gateway-ja
se koristi Routing Information Protocol (RIP), i on je Interior
Gateway Protocols (IGPs).Na Internetu, dva vanjska gateway-a
koriste Exterior Gateway Protocol (EGP).

10
ZAKLJUAK

Mreni prolaz je obino namenski raunar, koji mora biti

sposoban da podri oba okruenja koja povezuje kao i proces
prevoenja podataka iz jednog okruenja u format drugog.
Svakom od povezanih mrenih okruenja mreni prolaz izgleda
kao vor u tom okruenju. To zahteva znaajne koliina RAM
memorije za uvanje i obradu podataka. Radi u sloju sesije i
aplikativnom sloju.
Kako povezuje razliite mree, mreni prolaz menja format
poruka da bi ih prilagodio krajnjim aplikacijama kojima su
namenjene, vri prevoenje podataka kompresiju ili ekspanziju,
ifrovanje ili deifrovanje, i drugo. Dakle, osnovna namena
mrenih prolaza je konverzija protokola.

11
LITERATURA
1. Mladen Veinovi, Aleksandar Jevremovi, Uvod u raunarske
mree, 2008
2. Velimir Sotirovi, Branislav Egi, Informatika, 2006
3. http://matcomp.ba/komunikaciona-oprema/aktivna-mrezna-
oprema
4. https://sr.wikipedia.org/wiki/Mre%C5%BEni_prolaz

12