Poslovna kola Megatrend

SEMINARSKI RAD IZ PREDMETA

MEUNARODNO POSLOVANJE

Studenti: Profesor:

Tanja Franji 028/08/1000 Dr. Tatjana Dragievi

Marijana Starovlah
Maja Terzi
SADRAJ:

1. UVOD

2. OSNOVNE ODLIKE TRGOVINSKE POLITIKE EU

3. EU I SPORAZUMI IZMEU JEDNAKIH SA CILJEM STVARANJA

ZAJEDNIKOG EKONOMSKOG PROSTORA

4. PRINCIPI NA KOJIMA SE ZASNIVAJU ZONE SLOBODNE TRGOVINE

5. RAZVOJ EFTA

6. ZAKLJUAK

7. LITERATURA
1. UVOD
Evropska slobodna trgovinska zona osnovana je 1960. godine i reakcija je na osnivanje EEZ-a,
kako bi se spreila opasnost o ekonomskoj diskriminaciji. EFTA je izgubila na znaenju kroz
pristupanje drava lanica ovoj zajednici (Velika Britanija, Irska i Danska 1973., a Portugal
1986.).

Evropska zajednica je 1973. godine s EFTA-om zakljuila Ugovor o slobodnoj trgovini. Od

1994. na snazi je evropski ekonomski prostor izmeu drava Evropske Zajednice i drava EFTA-
e. Nakon pristupanja Finske, vedske i Austrije EU 1995. godine, EFTA obuhvata samo jo
Lihtentajn, Norveku, Island i vajcarsku. Dravljani EFTA-e, po principu reciprociteta, imaju
pravo raditi u Europskoj Uniji.
2. OSNOVNE ODLIKE TRGOVINSKE POLITIKE EU
Prema potencijalima kojima raspolae, EU predstavlja najvee svetsko trite. Politika u trgovini
EU nosila je na poetku devedsetih godina neretko brojne nasleene komponente, koje je zarad
uravnoteenog razvoja valjalo otkloniti. Stoga se pristupilo opreznom rastu, koji je, sa jedne
strane, bio uslovljen padom rasta svetske trgovine, a sa druge strane definisanjem mesta i uloge
subjekata drava, odnosno njihovih razmena u okviru EU, ali ne na utrb njihovih interesa.
Takoe, ne i na utrb globalizacije trgovinskih tokova. Ujednaavanje uvoza i izvoza na poetku
devedesetih godina bilo je uslovljeno izraenim deficitom, koji je trebalo otkloniti. Takva
politika rezultirala je suficitom u razmeni sa svetom ve sredinom devedestih. Karakteristike te
razmene su indikativne u smislu injenice da najvei deo odlazi na razvijene zemlje, to bi sa
svoje strane trebalo da da odgovor na pitanje o znaaju koji EU daje tim veoma probirljivim
tritima i kvalitetu proizvoda koje EU nudi.

Meutim, to ne znai da se trgovina sa ostalim subjektima ne razvija. Karakteristina je veoma

razuena trgovina sa zemljama u razvoju, na koju otpada oko jedna treina. U periodu nakon
raspada Sovjetskog Saveza, dolazi do dinamikog rasta trgovine izmeu EU i zemalja lanica
Centralnoistone Evrope. Blee se enormne stope rasta izvoza EU u ove zemlje, a takoe se
uveava njihov izvoz u EU, ali po znatno manjim stopama. Takoe je indikativna struktura
proizvoda u toj razmjeni. Vidljiva je znaajna prednost na strani kvaliteta proizvoda EU, dok su
sa strane zemalja biveg istonog bloka uglavnom sirovine i proizvodi niskog stepena obrade.
Naravno, ovo je bio trend na poetku, jer je to bio jedini nain da te prvirede preive i opstanu.
Kasnije je poeo, sredinom devedesetih, vidljiv rast izvoza ureaja, maina, tekstila i odee to,
ipak, pokazuje da su se neke od privreda Centralnoistone Evrope donekle adaptirale na nove
uslove i krenule putevima znaajnog pribliavanja modelima privreivanja EU.

Evropska unija je poseban znaaj davala saradnji sa Rusijom. Procentualno, uee Rusije nije
veliko niti u uvozu niti u izvozu iz EU, ali pokazuje odreenu stopu rasta. Primjeuje se poneto
od tendencije adaptiranja ruske privrede na nove uslove, ali to je ipak samo nagovetaj. U
principu, ova razmena, iako joj se pridaje veliki znaaj, i sa jedne i sa druge strane, ima
karakteristike odnosa razvijenih i nerazvijenih. To potvruje fakat da u strukturi ruskog izvoza
dominiraju sirovine i energija.

Evropska zajednica ima posebne odnose sa zemljama Mediterana. U ovoj razmeni vidljiv je
dinamian rast. Suficit je na strani EU. Neujednaenost izvoza i uvoza govori o nekim optim
karakteristikama trgovine u EU. Pre svega, re je o zaokruivanju trgovinskog lanca u znaajnom
delu izmeu lanica EU. S obzirom na tehnoloku srodnost sa razvijenim privredama, vidljiva je
sve vea upuenost na njihovu meusobnu saradnju.

Evropska unija izgradila je znaajnu mreu sporazuma sa gotovo svim zemljama sa kojima
ostvaruje saradnju. Poseban tretman imale su zemlje u susedstvu. Ove tri grupe zemalja, zajedno
sa preostalim lanicama EFTA, su u najvanijoj opciji sa stanovita pravnog regulisanja odnosa.
Ti sporazumi su poznati pod nazivom Sporazumi o pridruivanju. Osim onoga dela koji se
odnosi na odreeni vid asocijacija, oni sadre i delove sa preferencijalima. Asocijativnost je
raznorodnog karaktera i u sebe ukljuuje, pored trgovinskih, politike, ekonomske, kulturne i
druge vidove i polja saradnje. To se zasniva na l. 238 ugovora o osnivanju Evropske unije, u
kome se kae da on moe sa jednom ili vie drava ili meunarodnih organizacija zakljuiti ove
sporazume, to obuhvata uzajamna prava i obaveze, zajednike akcije i posebne procedure.
Karakter sporazuma o pridruivanju vremenom se menjao. Stvorila se vrlo bogata praksa. Vrene
su razliite klasifikacije. Ono to bi se moglo smatrati zajednikom karakteristikom jeste
injenica da su to ugovori sklopljeni na dugi rok. Obuhvataju zajednike ciljeve, bilateralni su po
pravilu, imaju reciprone obaveze i prava i zajednike institucije. Neki autori vre podelu na:

1. Sporazume izmeu jednakih, sa ciljem stvaranja zajednikog ekonomskog prostora (EFTA),

2. Sporazume o pridruivanju, sa ciljem da se dobije lanstvo u EU,

3. Sporazume o saradnji sa zemljama Mediterana (uglavnom arapske zemlje),

4. Sporazume sa zemljama Afrike, Kariba i Pacifika, iji je osnovni cilj podrka razvoju
(Konvencija Lome) i

5. Ostale sporazume

a) Sporazumi EU sa Zajednicom Nezavisnih Drzava

b) Sporazumi EU sa razvijenim zemljama

c) Sporazumi sa zemljama Juzne Amerike

d) Sporazumi sa azijskim zemljama i grupacijama
3. EU I SPORAZUMI IZMEU JEDNAKIH SA CILJEM
STVARANJA ZAJEDNIKOG EKONOMSKOG PROSTORA
Veina lanica EFTA pristupila je Evropskoj Uniji. Sa svim lanicama bio je zakljuen Sporazum
o stvaranju zone slobodne trgovine. Da e zemlje EFTA pristupiti EU nagoveteno je tzv.
Luksembrukom deklaracijom, kojom je bilo predvieno znatno proirenje saradnje. Konano
ureenje saradnje bilo je realizovano 1992. godine, kada je zakljuen Sporazum o evropskom
ekonomskom prostoru, potpisan u Portu. Sporazum je stupio na snagu 1994. godine. Ovim
Sporazumom, koji spada meu najobuhvatnije sporazume u istoriji, sutinski je proiren evropski
ekonomski prostor; preostale zemlje lanice EFTA (Island, Lihtentajn i drugi) prihvatile su
gotovo celokupno zakonodavstvo EU. Stvorena je zona slobodne trgovine. Prihvaene su etiri
slobode, koje se odnose na razmenu kapitala, radne snage, usluga i roba. Osim ovih neophodnih
elemenata, Sporazumom je obuhvaen i deo politike koji se tie funkcionisanja trita, a odnosi
se na domen konkurencije, socijalne politike, zatite potroaa, ivotne sredine, razvojno-
tehnoloke dimenzije itd.

Meutim, bez obzira na svoj veliki i nezabeleen zahvat, ipak su pitanja poljoprivrede i fiskalne
politike ostala u domenu odluivanja zemalja lanica EFTA. Takoe, politiko-bezbednosna
pitanja i pitanja spoljne politike i pravosua nisu ula u domen zajednikog odluivanja.

Karakter ove saradnje posebno je zanimljiv sa stanovita donoenja odluka. Naime, u svim ovim
oblastima donose se odluke koje su kompatibilne sa odlukama organa EU. S obzirom na takav
karakter i proceduralna pitanja koja se tim putem afirmiu, postaje realna tenja svih subjekata
da to vie priblie proces donoenja odluka, kao dovoljnu garanciju da e se i doi do eljenih
rezultata.

Politiki organ koji koordinira ove aktivnosti jeste Savet ministara. Pri ovome treba naglasiti da
Evropska unija prva donosi odluke po pojedinim pitanjima i da tada prisustvuju predstavnici
lanica EFTA na radnom nivou. Tim putem se izbegavaju zamke paralelnog odluivanja. Tako
doneta odluka se usvaja konsenzusom na nivou organa Evropskog ekonomskog
prostora.Pokuavajui da odre neki vid inicijative, ove zemlje (EFTA) su formirale i Nadzorni
organ, slian Sudu pravde u EU.

Sporazum o evropskom ekonomskom prostoru sadri detaljne propise o modelu razmene izvan
sektora industrijskih proizvoda. To je takoe uraeno, i za robe iz ovoga sektora su ukinute sve
carinske i druge koliinske barijere. Za poljoprivredne proizvode ili proizvode ribarstva,
liberalizacija trgovine se odnosi na preteni dio roba koji je poreklom iz EU ili zemalja EFTA.

Re je o veoma detaljnom Sporazumu, koji ukljuuje brojne segmente i sektore, a oni se odnose
na pojednostavljenje carinskih procedura, tehnike propise i standarde, odgovornosti za
prouzrokovanu tetu i dr. Uzimajui u obzir sva ona ograniavanja koja proizilaze iz okolnosti da
u ovom sluaju nije re o carinskoj uniji i drugim vidovima zajednike trgovinske politike, ipak
se mora naglasiti visok stepen integracije, koji e, najverovatnije u bliskoj budunosti, evoluirati
u vie oblike ili pak u najpotpuniju integraciju, odnosno punopravno lanstvo preostalih lanica
EFTA u EU.
4. PRINCIPI NA KOJIMA SE ZASNIVAJU ZONE SLOBODNE TRGOVINE

1. Stvaranje zone slobodne trgovine mora biti potpuno u skladu sa lanom XXIV GATT-a, koji ih
dozvoljava kao izuzetak od opteg pravila o nediskriminaciji, pod uslovom da one olakavaju i
podstiu trgovinu izmeu zemalja koje ih sainjavaju i da pri tome ne stvaraju prepreke trgovini
prema ostalim lanicama WTO-a.

Zona slobodne trgovine je prihvatljiva u odnosu na uslove koje postavlja GATT, ako je
liberalizacija trgovine unutar zone obuhvaen je najvei deo meusobne trgovine, samo
najosetljiviji proizvodi mogu biti izostavljeni od liberalizacije, kao to su odreeni poljoprivredni
proizvodi. I nakon stvaranja zone slobodne trgovine zemlje pristupnice prema treim zemljama
ne primjenjuju vie carine i restriktivnije trgovinske mere nego u razdoblju koji je prethodilo
zoni slobodne trgovine.

2. Zone slobodne trgovine moraju po pravilu biti reciprone omoguavajui svim ugovornim
stranama jednaku korist.

3. Uzajamne povlastice odobravaju se samo proizvodima koji su poreklom iz zemalja koje

sainjavaju zonu slobodne trgovine. Stoga je bitan sastavni deo ugovora o slobodnoj trgovini,
protokol o pravilima, o poreklu, kako bi se spreilo zaobilaenje ovog principa preko treih
zemalja.

4. U ugovorima o slobodnoj trgovini dozvoljava se primena samo zatitnih mera u opravdanim

sluajevima, npr. U sluaju platnobilansnih tekoa ili u sluaju prekomernog uvoza nekog
proizvoda koji moe izazvati poremeaj na domaem tritu.

5. Ugovorima o slobodnoj trgovini ureuju se i sva ostala podruja vezana za meusobnu

trgovinu: unutranje oporezivanje, dravni monopol, pravila konkurencije, dravna pomo,
zatita intelektualnog vlasnitva.

Na prostoru evropskog kontinenta , pored Evropske unije postoje jo etiri zone slobodne
trgovine, odnosno carinske unije.

U zoni slobodne trgovine zemlje u meusobnoj razmeni reciprono i u celini ukidaju carinske
dabine i druge prepreke trgovini, ali prema treim zemljama i dalje primenjuju sopstvenu
trgovinsku zatitu. Osnovni cilj stvaranja zone slobodne trgovine je intenziviranje unutar-
regionalne ( intra regionalne ) razmene.
Iako je taj proces ve sam po sebi pozitivan, to znai da i sama zona slobodne trgovine sadri
dovoljan broj pozitivnih elemenata da bi opstala, vreme je pokazalo da je ona u najveem broju
sluajeva bila samo etapa ka uspostavljanju vieg oblika integracije.

Neosporno je da zemljama lanicama odgovara dovoljan suverenitet u voenju ekonomske

politike, to im je u ovom obliku integracije ostavljeno. Sprovoenjem sopstvene trgovinske
politike prema treim zemljama njima je omogueno da je kombinuju sa drugim instrumentima
ekonomske politike u postizanju nacionalnih i razvojnih ciljeva.
5. RAZVOJ EFTA

EFTA-u su osnovale Austrija, Danska, Norveka, Portugal, vedska, vicarska i UK. 1961.
godine Finska je postala zemlja suradnik EFTA-e, a 1986. potpuna lanica. EFTA-i se 1970.
godine pridruio Island a 1991. Lihtentajn. Od navedenih drava sve su osim Lihtentajna,
Norveke, Islanda i vicarske napustile EFTA-u zbog ulaska u EEZ ili EU.

Razvoj ekonomske integracije na tlu Evrope ima dugu istoriju. Moglo bi se rei da tee jo iz
perioda formiranja nacionalnih drava u 19. veku. Zaokruivanje teritorija Nemake, Francuske,
Italije i drugih zemalja je osim nacionalnog ujedinjenja imalo sve karakteristike ekonomske
integracije. Ali, ako bi se govorilo o meunarodnoj ekonomskoj integraciji u kojoj je naglasak na
dogovoru razliitih nacija o zajednikom voenju nekog segmenta ekonomske politike onda je za
Evropu najbitniji period posle Drugog svetskog rata. Ne treba zaboraviti da je formiranje
Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca samo delimino nosilo elemente meunarodne integracije s
obzirom da su samo Kraljevina Srbija i Kraljevina Crna Gora u prethodnom periodu imale
politiku i ekonomsku nezavisnost. Za process evropskih integracije su najbitnija formiranja
Saveta za uzajamnu ekonomsku pomo, Evropskog udruenja slobodne trgovine (European Free
Trade Association EFTA) i naravno Evropske ekonomske zajednice (European Economic
Community - EEC) tj. Evropske unije (European Union EU).

Osnovna razlika u formiranju ovih integracija je prihvaeni metod stvaranja novog ekonomskog i
politikog inioca na svetskoj sceni, kao i ciljevi integracije. SEV je formiran institucionalnim
metodom integracije. Odmah po osnivanju SEV-a formirane su nadnacionalne institucija koje e
voditi kompletan proces usklaivanja ekonomske politike zemalja lanica.

Za razliku od toga, funkcionalni metod integracije je bio dominantan kod formiranja EEZ i
EFTA-e, s tim to su planovi EU bili daleko ambiciozniji, a EFTA se zadrala na nivou zone
slobodne trgovine.

injenica da je SEV prestao da postoji 1991. godine, a da je i EFTA veim delom prisajedinjena
Evropskoj uniji (kao lanice EFTA su ostale vajcarska, Norveka i Island), jasno je da su ove
integracije pokazale razliitu efikasnost. U tom smislu bi uporedna analiza dala neke odgovore o
kriznim momentima integracije i nainu njihovog prevazilaenja. Bez obzira na metod
integracije, nakon dostizanja odreenog nivoa usaglaenosti ekonomskih politika zemalja unutar
integracije moraju biti prihvaeni i elementi drugog metoda integracije. SEV je na Savet SEVa
preneo vanu ulogu kreiranja novih poteza na putu pribliavanja ekonomskih poitika zemalja
lanica. Ali, problemi nastupaju kad je trebalo u sistem funkcionisanja uneti neke elemente
funkcionalnog metoda integracije. Tu ozbiljnu prepreku SEV nije uspeo da prebrodi.

Sloboda izbora koju namee trite je nametnula i slobodu izbora spoljnotrgovinskih partnera to
je uz sve ostale inioce dovelo i do prestanka postojanja SEVa 1991.godine. I Evropska unija
ula je u odreene probleme kada je u funkcionalni metod integracije trebalo uneti neke elemente
institucionalnog metoda integracije. S obzirom da se metodi integracije meusobno prepliu i uz
to i dopunjuju, kritini momenti procesa integracije nastaju kada jedan metod mora u cilju
uspeha dalje razvoja uneti elemente druge metode.

EFTA je pak, sa svojim skromnim ambicijama i bez elje prerastanja u vie oblike integracije
bila unapred osuena na odumiranje, timpre to je bila okruena razvojno vrlo jasno
orijentisanom Evropskom unijom.
6.ZAKLJUAK

EFTA (European Free Trade Association) Evropsko udruenje slobodne trgovine je

meunarodna trgovinska organizacija koja je uspostavljena stupanjem na snagu tokholmske
deklaracije iz 1960. godine. Osnovale su je Austrija, Danska, Norveka, Portugal, vedska,
vajcarska i Velika Britanija kao alternativu tadanjoj EEZ. Cilj je bio stvaranje zone slobodne
trgovine i stvaranje kasnije ekonomske unije. Island se pridruio 1970, a Finska je od 1961.
godine bila prvo pridruena, a od 1986. i punopravna lanica EFTA-e. Lihtentajn je postao
punopravna lanica 1991. godine. Veina zemalja EFTA vremenom su postale lanice EU ime
je njihovo lanstvo u EFTA prestalo. Sve dananje lanica EFTA osim vajcarske su i lanice
Jedinstvenog ekonomskog prostora EU.

Ugovori o stvaranju slobodne trgovine izmeu dve ili vie zemalja sklapaju se s ciljem
uklanjanja carinskih i necarinskih barijera u meusobnoj trgovini, kako bi se podstakao rast
trgovine meu ugovornim stranama, poveala ulaganja,i postigla vea transparentnost u
trgovinskim politikama i poslovnim predvianjima.
7. LITERATURA

1.Dr.Tatjana Dragievi Radievi, Megatrend, Beograd, 2007.

2.PeleviBranislav,Meunarodnaekonomija,Ekonomskifakultet,Beograd,
2006.

3.KovaeviMlaen,Medjunarodnatrgovina,Ekonomskifakultet,Beograd,2002.

4.www.wikipedia.com