LJUDEVIT GAJ I VUK ST. KARADZIC Miodrag Popovié, Beograd Medusobno kulturno i knjizevno pribliZavanje Slovena u Austriji zapotelo je znatno pre prvog Gajevog i Vukovog susreta u Beéu 1833. godine. Nastalo u okviru tadagnje slovenske solidarnosti, na jednoj strani kao otpor pangerma- nistitkoj i panmadarskoj duhovnoj i polititkoj eskalaciji, a na drugoj kao izraz demokratskih kretanja medu samim Slovenima, njihovo kulturno povezi- vanje istovremeno je izraavalo i teZnju napredne inteligencije za prevazila~ Zenjem konfesionalne ogranigenosti i regionalne konzervativnosti, Medusobno knjidevno priblizavanje jeziéki srodnih Srba i Hrvata, kome Ge u mnogome doprineti V. Karadzié i Lj. Gaj, u stvari je bilo samo jedan oblik izrazito progresivnog procesa, koji je vodio ukljutivanju u moderne tokove evropske misli. Istorijski susret Lj. Gaja i V. KaradZi¢a u Betu 1833, godine pada u vreme kada je SetrdesetSestogodignji Vuk bio veé poznat Sirom slovenstva kao pisac koji se bori za nove, demokratske tokove u srpskoj knjizevnosti. Ime Vuka Karadiziéa bilo je poznato Lj. Gaju znatno pre susreta: Sest godina ranije, 1827 — u vreme Gajevog dakovanja u Gracu, njegov tadainji prijatelj Srbin Mojsije Baltié upoznao je Gaja s Vukovim delom. »Blagi ovaj i smjerni rodo- ljube, pige docnije Gaj o Baltiéu, »ima mnogo zasluga u razviéu znanja i znagaja svih onih koji su ga okruzavali, On meni prvi otkri nutrenju vrijednost éistoce narodnoga jezika, koji je jedini dostojan opéega imena ilirskoga, Trudom njego- vim ja, kako roden Zagorac, nauéih poznavati azbuku i valjanim izgovorom izgovarati Gist jezik. S njim prvim ditah narodne pjesme srpske, po Vuku na svijet izdane, te dokuéih i osjetih neprocijenjivost njihovuc. Gajevo mladalatko oduSevijenje za Vukovo delo — 1827. Gaju je bilo osamnaest godina — nesumnjivo je uticalo na njegovo duhovno stasavanje. Medutim, oduSevijenje za V. Karadziéa i narodne pjesme bilo je samo jedna epizoda u Gajevom kulturnom i idejnom razvitku. U toku est godina koje su ga delile od susreta s Vukom, Gaj je rado prihvatao ideje i drugih slovenskih pisaca, Pavla Safarika, na primer, OpStepoznat je uticaj Jana Kolara i njegove ideje 0 slovenskoj uzajamnosti na mladog Lj. Gaja za vreme njegovog skolo- vanja u Pesti. U razmaku od Sest godina izmedu ranog oduéevijenja Vukovim delom i susreta s Vukom, od daka koji se ushi¢ivao ¢irilicom i Stokavskim jezikom, Gaj je postao ideolog hrvatskog narodnog otpora madarizaciji. Njego- 93Miodrag Popovié va knjiga iz 1830, »Kratka osnova horvatsko-slavenskoga pravopisanja, poleg mudroljubneh, narodneh i prigospodarneh temeljov i zrokov«, koja predstavlja znatajan datum u budenju hrvatske kulturne svesti, nije bila napisana pod uticajem Vukovih ideja: u njoj se Gaj ne zalaze za Stokavski jezik niti mu Vukova azbuka sluzi kao osnova za reformu latinice. Otigledno, Gaj je veé 1830. u znatnoj meri samostalna liénost, Zija je misao pre svega izraz konkret- nih kulturnih i nacionalno politiékih potreba Hrvata. Po dolasku iz PeSte u Zagreb Gaj Ge jo3 vise ispoljiti samostalnost. Upo- znavsi domaée prilike, on ée se emancipovati ne samo od Vukovih no i od Kolarovih ideja: umesto slovenske uzajamnosti, zajedno sa drugim hrvatskim rodoljubima, zaloziée se za nacionalno i kulturno jedinstvo svih Juznih Slovena. Pogetkom 1833, na skupu u Vukotinoviéevom domu, na kome je mladi Gaj nesumnjivo imao vodeéu ulogu, biée donet zakljuéak da se na »bazi rimskog geografitnog i takoder tada etnografiénog imena za sve narode Juznih Slovenah uvede dijalekat Stokavski pod imenom ilirskim s Gajevim pravopisom kako bi se narod hrvatski, slovenski, srpski i bugarski na liberalnom temelju politike slobode i neodvisnosti u okviru imena ilirskog ujediniti nastajao« (citirano po knjizi Jocun Xopsar: »Jbynenur Taje, str. 64—65). Iz ovog zakljutka nastaée docnije Gajev program, odnosno ilirski pokret. (Iste godine Derkos ée u delu »Genius patriae« traziti zajednitki knjievni jezik Juznih Slovena, ali ne za sve Juzne Slovene, veé samo za one u Monarhijj). Za Gaja je karakteristiéno da se on ni pre ni posle ovog zakljutka ne od- rige Hrvatstva. Stvarajuéi 1832. godine prvu redakeiju svoje himne »Horvatov sloga i sjedinjenjec, on u nju unosi stihove: V kolu jesu vsi Horvati Stare derzave, Staroj slavi verni svati S Like, Kerbave, Krajnci, Stajer, Gorotanci T Slavonija, Skup Bo&njaci, Istrijanci Ter Dalmacija. Gajevo kolo otigledno je velikohrvatsko, Konaénu, ilirsku verziju iste pesme, u kojoj se u kolu javijaju i Srbi — umesto »Skup Boinjaci, Istrijanci ter Dalmacijac unosi »Bosna, Serblji, Istrijanci ter Dalmacijac — objaviée u »Danici« 1835. Iako ova Ginjenica na prvi pogled sugeri§e misao da je Srbe uveo u bratsko kolo posle razgovora s Vukom Karadzi¢em 1833, takav zakljutak teko se moze prihvatiti. Vuk nikada nije insistirao na nacionalnom i duhovnom jedinstvu svih Juinih Slovena, niti je Juéne Slovene smatrao ilirima, Njemu je, doduse, bila bliska misao o kulturnom i jeziékom jedinstvu Srba i Hrvata, ali ne i ideja o knjiZevno-jeziékom zajednistvu sa Slovencima. Za razliku od daka Koji se 1827. ushiéivao narodnom poezijom, prilikom susreta s Vukom 1833, Gaj se ose¢ao kao voda hrvatskog narodnog pokreta, Koji se uveliko stvarao na éelu sa njim. Fascinirani hipnotitkom moti Gajevog govorniékog dara, njegovi saradnici nazivaju ga »vitez vo duhu«, aon sam oseta se kao budu¢i nacionalni mesija. Dolazei 1833. u Bed, Gaj veé ima mesijanski 94Ljudevit Gaj i Vuk St. Karadzié cilj: audijenciju kod cara radi pokretanja zagrebatkog knjiZevnog lista i novina na narodnom jeziku. Gajeve tadainje posete Vuku bile su samo uzgredne. Ali, ni one nisu imale privatan karakter, veé su bile izraz opstih simpatija zagrebatkih rodoljuba prema Vukovom delu, a narotito prema ustanitkoj Srbiji, Derkosova knjiga »Genius patriaee najbolje svedoti kako su mladi Hrvati gledali na Srbiju: »Uzmi za primer, ako hoée8 Srbiju..., koja je toliko stoljeéa bila pod nesnos- nim jarmom despotizma, te se Ginilo da je gotovo svu dugu za uvek izgubila za predragu slobodu i za njene predivne posledice; kad je zbacila jaram sa sebe... ova Srbija... za kratko vreme postize tako znatan napredak u kulturi svoga jezika da iza tri druga bratska jezika, ée8kog, poljskog i ruskog, jedva kome ustupa prvenstvo«. Dajuéi otpor kulturnim, nacionalnim i drustvenim prilikama u feudalnoj Austriji, zagrebatka demokratska omladina, éak i ona u sjemenistu, Zelela je vet tada »sa Serbljem sjediniti se«. Izja’njavajuéi se za jedinstvenu ilirsku, odnosno juénoslovensku narodnost, mnogi iliri, Stanko Vraz na primer, a jo vise oni iz Slavonije i Bosne: I. Brlié, V. Babukié, M. Topalovié, G. Martié i drugi ne osjeéaju jasno granice izmedu Srba i Hrvata. Ljubav prema Vuku i ustanigkoj Srbiji dovodi kod njih do neke vrste poistovetivanja. Vrazovi redovi o Vukovoj zbirci lirskih narodnih pesama, na primer, puni su odudevijenja. (»Citah ju jutrom i veéerom; metah noéju pod uzglavije kanoti kakova zatravijena djevojka list od svoga ljubavnika«). U pismu Vuku 1839, Vraz bez okoligenja pie: »Ja Vas smatram kao utitelja moga; Vaie knjige kao uzore, polag kojih sam se trsio izobraziti sex. Iz jedne Vukove zabele3ke iz 1841. vidimo da se na spisku Vuku bliskih prijatelja, od ilira, pored ‘Vrazovog, nalazi i ime ilirskog pesnika Ivana Mazuranita. M. Topalovié, I. Brlié, F, Kurelac, S, Pejakovié takoder govore o Vuku sa odudevijenjem, nekri- tidki. Njima je Vuk jedini, neprikosnoveni uzor. Sa Gajem, reklo bi se, slutaj je neSto drugatiji. Kao ideolog ilirske narodnosti i zagovaraé zajednivkog jezika i knjiZevnosti Juznih Slovena, i on, kao i drugi razumljivo, ceni ustanitku Srbiju i srpsku narodnu poeziju, ali nema idolopoklonitki odnos prema Vukovoj lignosti, Dok se drugi ushiéuju Vukom i oko 1848, vide u njemu neprikosnovenu slovensku veliginu, Gaj vet 1833, neposredno posle susreta s J. Kopitarem i V. Karadziéem, pominje ih samo usput: u pismu D. Rakoveu, mirno, bez posebnog ushita i razumevanja za njihove ideje, Gaj pige: »Ja se ovde 2-naj boljge mi Horvatami zhadam, neko- Jiko put bi tulikajSe pri Kopitaru, i pri Vuku Stefanoviéu. Kada vu domovinu povernem se, njih stanovito z-tak vugodnemi glasi razvedril budem, da oni vu svojem upanju, glede? na domovinu, zevsemi utverdeni budu.« Kao Govek koji ima vlastite ideje i vlastitu nacionalno politi¢ku viziju, Gaj 1833. manje misli na Vuka i Kopitara a vise na odobrenje novina, koje ée biti glasilo njegovog, Gajevog, a ne Kopitarevog i Vukovog pokreta. Vukovo delo— —pesme i narodni Stokavski jezik — interesuje ga samo onoliko koliko se ukljuéuje u koncepeiju buduce ilirske knjiZevnosti. U interesu te knjizevnosti Gajeva »Danica« ée se veé u prvim brojevima zaloziti »da i drugi uéeni domo- roci, vekivetne slave vrednu peldu gospodina Dra Vuka Stef. Karadziéa nasledujuéi, u gornjoj takoder i srednjoj Iiriji Sto berie sve naravsko-narodne pjesme marljivo saberu i takvim natinom za prosvjetno potomstvo od propasti 95,Miodrag Popovié saguvajuc. Ali ni ona neée posebno glorifikovati Vukovu litnost. Veé tokom prve, 1835. godine, »Danica« ée postepeno, umesto kajkavskog, uvoditi Stokav- sko nareéje. Ali, ni tom prilikom, neée biti pominjan Vuk niti ée njegovo delo biti isticano kao uzor novog knjiZevnog jezika. Bilo je u svemu tome svakako i taktitkih obzira prema zagrebatkoj sredini, narovito prema Kleru koji se te3ko odvajao od kajkavitine. Ali svakako i Gajeve Zelje da uvodenje 3tokav- skog naregja kao buduéeg hrvatskog knjizevnog jezika prikaze kao spontan i autohton proces koji odgovara domaéim kulturnim potrebama, Mora se priznati da izmedu Stokavskog jezika u Gajevoj »Danicic i Vuko- vog, narovito onog kojim je pisao do 1835, postoji ofigledna razlika. Na potetku svoga rada, Vuk se évrsto drzao narodnog jezika svoga kraja, hercegovatkog nareéja, kao osnove buduéeg knjizevnog jezika. U »Srpski rjetnik« 1818. unosi iskljuéivo revi iz Jadra. Sredinom tridesetih, a narovito %etrdesetih godina, u doba kontakta s ilirima, dolazi do izvesnih pomeranja u Vukovim shvatanjima © srpskom knjizevnom jeziku: on vise ne insistira na hercegovatkom, veé na jugozapadnom, bosansko-dubrovatkom nareéju. Pod uticajem dubrovatke knji- Zevnosti, koju ée upoznati preko ilira, umesto hercegovatkog devojka i Gerati pisaée djevojka i tjerati, Prihvativii istovremeno i ideju o sinteti’nom knjizev- nom jeziku, za koju su se pre njega zalagali Pavle Safarik i Ljudevit Gaj, Vuk Ge u »Srpski rjetnike iz 1852. uneti reéi iz svih srpskih i hrvatskih krajeva, ne samo Stokavske nego tak i neke éakavske i kajkavske. Ali, i pored toga, jezik kojim on pike, po nekim osobinama, razlikovaée se od Stokavskog jezika »Danice ilirske«. Prilikom prvog susreta izmedu Vuka i Gaja u Beéu verovatno su manje dole do izraza razlike u jeziku a viSe neka druga pitanja. Vuk Karadzié delio je u celini Kopitarevo miiljenje o tri junoslovenska naroda tije dimenzije odreduju tri posebna jezika (Slovenci-kajkavci; Hrvati-takavei; Srbi-Stokavci). Gaju je medutim ovakvo shvatanje, po kome bi on, kao kajkavac, bio Slove- nae, bilo neprihvatljivo. Do razlika u gledistima moralo je doti i zato Sto ni Vuk ni Gaj 1833. nisu imali taénu nauénu predstavu o jezitkim i etnigkim prili- kama kod Juznih Slovena. Vuku, na primer, nije bilo jasno dokle se prostiru Srbi. Odmah po dolasku u Beé, on ée u predgovoru »Maloj prostonarodno} slaveno-serbskoj pjesnarici« napisati kako podjednako voli sav srpski narod od Crnog do Jadranskog mora, a éetiri godine docnije re¢i ée u predgovoru retnika da Srbi Zive u prostoru izmedu Timoka i Jadranskog mora. Dvadesetih i tride- setih godina Vuk ée pod pojmom Srbi obuhvatiti i muhamedance u Bosni i Her- cegovini, kao i katolike u Slavoniji, vojnoj granici, Dalmaciji i Istri. Vukova kolebanja odgovarala su duhu vremena, odnosno razdoblju u kome se stvarala moderna nacionalna svest. Ona je u vetini juZnoslovenskih pokra- jina bila tek u nastanku. Na podruéju koje je Vuk odredivao kao srpsko Zivelo je etnigki srodno stanovni8tvo, razjedinjeno dréavnim granicama i verama, ali vezano istim jezikom. »Ko ne zna,« pisao je Dositej u pismu Haralampiju 1783, »da Zitelji érnogorski, dalmatinski, hercegovatki, bosanski, serbijanski, horvat- ski (krome muza), slavonijski, sremski, baéki, i banatski, osim Vlaa, jednim istim jezikom govore?... razumevam koliko pripadnike gréke erkve toliko i latinske sledovatelje ne iskljugavajué ni same Turke, buduéi da zakon i vera mote se promeniti, a rod i jezik nikadac. 96Lfudevit Gaj i Vuk St. Karadzié Dok je u Srbiji i u Juénoj Ugarskoj uglavnom bila obavljena nacionalno- litiéka kristalizacija, slitan proces kod Hrvata, narogito u Slavoniji i Dalma- ciji, tek je potinjao. Neki medu Hrvatima, na primer Vukov prijatelj Ignjat Brlié, koji je 1833. svoju gramatiku nazvao ilirskom, videli su svoj put u utapanju u Srbe. Vise u svesti pojedinaca no u realnosti, u prvoj polovini XIX veka posto- jale su dve moguénosti u razvitku etnitki srodnog sveta izmedu Timoka i Jadranskog mora: kristalizacija u posebne nacije oslanjanjem na razlitite driavno-istorijske tradicije i druge individualne osobenosti, ili postepeno stapa- nje u jedinstvenu naciju na bazi zajednitkog jezika, narodne poezije i opite duhovne srodnosti. Vuk je viSe naginjao drugom putu; postepenom stapanju u jedno, Mladi hrvatski rodoljubi iliri, okupljeni oko Ljudevita Gaja, takode su tezili slignom cilju. Ali izmedu njih i Vuka bilo je i razlike. Dolazeéi iz sredine koja je nacionalnu svest potvrdila ustankom protiv Turaka i vet uveliko stvarala viastitu drzavnost, Vuk nikako nije mogao da se odrekne srpskog imena. Naprotiv, kao ideolog demokratskog nacionalizma u narodu dije mede jo§ nisu bile jasno oznatene, nastojao je da srpsko ime Sto vise profiri, te njime obuhvati i Hrvate. »... Njih je te3ko nagovoriti da priznadu da su Srbic, vajka se on u pismu Justinu Mihajloviéu 1836, »a mi bismo ludi bili kad bismo pristali na to da ostavimo nage slavno ime i da primimo drugo mrtvo [ilirsko] ... koje danas u sebi niSta ne znavi«. Po Vukovom mi&ljenju, jedinstvo je bilo moguéno samo kao dalje nacional- no okupljanje oko kulturnog i nacionalno-oslobodilatkog pokreta koji je veé zapoteo kod Srba, tj, kao postepeno ostvarivanje Sire jugoslovenske nacional- nosti pod srpskim imenom. »Samo da je Sokce dotle dovesti«, ka%e on u pismu Musickom 1833, »da reknu da su Srbi i da prime naia slova, a neka veruju Sto im drago (i Nemaca i Madara ima od tri zakona, pa su opet jedan narod)«. Gaj i iliri traZili su reSenja koja su vise odgovarala njihovim prilikama. Odriéuéi se svog narodnog imena Hrvat, oni su kao zajednitko, srpsko i hrvat- sko, uzeli ime »ilire, Koncepeija ilira zahvatala je Siri etnitki i geografski prostor nego Vukova. Dok je Vuk, oslanjajuéi se uglavnom na filoloSka istra- Zivanja, kao narodnu celinu tretirao samo Stokavce, Gaj je imenom iliri obuhva- tio i sve Gakavee i kajkavee, ubrajajuéi medu poslednje i Slovence. U programu za izdavanje novina krajem 1834., on se obratio »svetloj i prepoStovanoj gospodi svakoga stalifa i reda slavnoga naroda slavenskoga vo juzneh stranah kakoti Horvatom, Slavoncem, Dalmatinom, Srbljem, Kranjcem, Stajercem, Koruscem, Boinjakom, ter ostalim Slovencem, vsem zadnjié (konagno) roda naiega u jeziku Ijubiteljem i zavetnikom.« I Vuk i Gaj i8li su ka istom cilju, ka jedinstvu, ali su im veé polazne pozicije bile razligite. Vukova namera je bila da prosiri obim nacije prema zapadu kako bi se u svom demokratskom otporu konzervativnom srpskom gradanstvu u Ugarskoj mogao osloniti i na zapadne srpskohrvatske krajeve i njihovu kulturnu tradiciju. Gaj, pak, verovao je da ée stapanje Srba i Hrvata u jedinstvenu ilirsku naciju spretiti dalju madarizaciju Hrvata i omoguéiti nesmetan ekonomski i politi¢ki razvitak hrvatskog gradanstva. Medutim, uprkos razlikama u gledanju na dalji tok nacionalne kristaliza- cije medu Juznim Slovenima, idejne srodnosti izmedu Vuka Karadziéa i Liude- ™ 97Miodrag Popovié vita Gaja, kao i njihove medusobne veze, bile su blize nego Sto to na prvi pogled izgleda. Gajeti i razvijajuéi ono Sto nas spaja, Gaj i Vuk, u osnovi, pod razligitim imenima, ilirskim i srpskim, stvarali su kulturno i duhovno jedinstvo kako bi Srbi i Hrvati snaznije zakoratili u evropsku kulturu i brée izvojevali polititka prava i nacionalne slobode. Njih je medu sobom vezivala ne samo srodnost ideja nego i lina poznanstva, kao i Zesti medusobni kontakti. U januaru 1835. u Zagrebu ée se pojaviti Gajev knjizevni list. On ée se, ne sluéajno, zvati isto kao i Vukov almanah — »Danicas, najpre horvatsko-dalma- tinska, a potom ilirska. Nee mnogo potrajati a u Gajevom listu, umesto ranije kajkavStine, ovladaée Stokavstina, dijalekt kojim je govorila vecina »ilirskog« naroda: Srbija, Bosna, Hercegovina, Crna Gora, deo Dalmacije, vojna granica, Slavonija, Srbi u Ugarskoj. U minulim stoljecima na njemu su pisali dubro- vaéki, bosanski i neki dalmatinski pisci. Na njemu je bila ispevana i epska narodna poezija. Na éelu sa Gajem iliri iz civilne Hrvatske, kajkavei, svesno su Zrtvovali jezik kojim su njihovi preci Hrvati ne samo govorili no i pisali. Bogata dubro- vatka knjizevnost na Stokavskom nareéju, rasprostranjenost StokavStine na hrvatskom etnitkom podrugju, srpskohrvatska narodna poezija, filoloske teo- rije Jana Kolara i Pavla Safarika o jedinstvenom juZnoslavenskom jeziku, a pre svega Zelja za jedinstvom sa Srbima, uticali su na Gaja i druge kajkavce da se opredele za zajedniéki srpski i hrvtski jezik. Sa stranica »Danice« éesto Ge se éuti glasovi u prilog jedinstvu. Veé prve godine izlazenja ona ¢e doneti hvalospev narodnoj poeziji. »Svi uteni pjesnici«, stoji u 45. broju za 1835, »i jezikoslovei Europe, kojim ove nage pesme znane jesu, ne mogu se dosta i dovoljno natuditi njihovoj izvornosti i krasoti«. U »Da~- nici« ée se pojaviti i Vukove pesme iz lajpei8kog izdanja: »Marko ukida svadba- rinu«, »Marko i Musa Kesediija«, »Kosovka Djevojkae, »Zidanje Skadrac, »Mali Radojicac, »Hasanaginicac i druge. U Srpkinji Kosovki Djevojei iliri ée prepoz- nati svoju sestru. Godine 1840. »Danica« ée doneti i Vukov oglas za novo izdanje narodnih pesama. Oglas ée biti, s Vukovom dozvolom, stampan hrvatskim pravopisom u ilirskoj jeziékoj redakeiji pod punim Vukovim potpisom. »Za Slavene rimskog zakona«, pise u Cirilskoj redakciji oglasa, »kako za nau bra¢u ilirsku tako i za ostale rodene na severu i zapadu, prilozi¢e se u potetku ove prve knjige tablica, po kojoj ée svaki do ru’ka moéi nauiiti éitati [6irilicu], jo8 pravije da retem, odmah Gitati potetic, Godine 1840. ilirska »Danica« ée prestampati iz Vukove »Danice« »Prvu godinu vojevanja na daije«, a naredne godine, iz istog almanaha i »Drugu godinu vojevanja na daijec. U toku ove saradnje Vuk Karadzi¢ ée se i litno susretati sa Lj. Gajem. U proljeée 1837. on i Gaj ponovo ée se sresti u Betu. Tom prilikom Gaj ée se preko Vuka upoznati i s NjegoSem. Crnogorski vladika i vod ilirskog pokreta krojiée te godine u carskoj Vijeni planove za oslobodenje svih Juznih Slovena od Turaka uz podrSku Rusije. U ovu stvar svakako je bio upuéen i Vuk Kara- d2ié, za koga policijski izveStaji tvrde da je tog proleca bio stalno u NjegoSevom drustvu. Tako je Vuk, i pored povremenih susreta s Gajem i ilirima stajao po strani od ilirskog pokreta, zalaganje Ljudevita Gaja za knjiZevno-jezitko jedinstvo 98