UNIVERZITET U BEOGRADU

RUDARSKO-GEOLOKI FAKULTET
uina 7, Beograd, Republika Srbija

TEHNIKO REENJE M81

PROGRAMSKI SISTEM ZA PLANIRANJE EKSPLOATACIJE I DEPONOVANJA UGLJA

U CILJU UPRAVLJANJA KVALITETOM UGLJA

Naziv projekta:

UNAPREENJE TEHNOLOGIJE POVRINSKE EKSPLOATACIJE LIGNITA U CILJU

POVEANJA ENERGETSKE EFIKASNOSTI, SIGURNOSTI I ZATITE NA RADU

TR 33039

Novembar 2014
 Univerzitet u Beogradu, Rudarsko-geoloki fakultet Tehniko Reenje
Vrsta tehnikog reenja
Autori tehnikog reenja
Naziv tehnikog reenja
Za koga je raeno tehniko
reenje
Ko koristi tehniko reenje
Godina izrade tehnikog reenja
Verifikacija rezultata
Ko je prihvatio tehniko reenje
Primena rezultata
M81 Razvoj programskog sistema
Kolonja B., Kneevi D., Stankovi R., Lili
N.,Ignjatovi D., Jovani P., Stevanovi D., Kolonja
Lj., Bankovi M., Tomaevi A.
Programski sistem za planiranje eksploatacije i
deponovanja uglja u cilju upravljanja kvalitetom
uglja
Elektroprivreda Srbije
PD RB Kolubara,
TE-KO Kostolac
2013/2014
Recenzenti:
1. Prof. Ivan Obradovi, Univerzitet u
Beogradu, Rudarsko-geoloki fakultet.
2. Prof. Vladimir Malbai, Univerzitet u Banjoj
Luci, Rudarski fakultet Prijedor
Rudarsko-geoloki fakultet
Univerzitet u Beogradu
Elektroprivreda Srbije
2
 Univerzitet u Beogradu, Rudarsko-geoloki fakultet Tehniko Reenje

PROGRAMSKI SISTEM ZA PLANIRANJE EKSPLOATACIJE I

DEPONOVANJA UGLJA U CILJU UPRAVLJANJA KVALITETOM UGLJA

1 Oblast na koju se tehniko reenje odnosi

Tehniko reenje predstavlja Programski sistem za planiranje eksploatacije i deponovanja uglja u
cilju upravljanja kvalitetom uglja i pripada oblasti Energetike, rudarstva i energetske efikasnosti.

2 Problem koji se tehnikim reenjem reava

Osnovni cilj eksploatacije uglja na naim povrinskim kopovima je da za potrebe termoelektrana
obezbede dovoljne koliine uglja, potrebnog kvaliteta i uz minimalne trokove eksploatacije. Kako
se uslovi eksploatacije pogoravaju, a zahtevi elektrana i ekologa postaju sve stroi, neophodno je
uvesti sistem upravljanja kvalitetom uglja koji e omoguiti planiranje i nadzor tokom procesa
eksploatacije uz odravanje kvaliteta lignita u zadanim (potrebnim) granicama.
Razumljivo je, da sa aspekta rudnika eksploatacija delova leita slabijeg kvaliteta ima smisla i
opravdanja, jer se na taj nain ostvaruje vei stepen iskorienja leita, produuje se
eksploatacioni vek rudnika i eliminie pojava samozapaljenja odbaenog uglja na kopovskim
(rudnikim) odlagalitima jalovine. Meutim, zbog skoro redovne pojave da se kod leita lignita u
ugljenoj seriji nalazi veliki broj proslojaka jalovine (esto male monosti i razliitog poloaja) s jedne
strane, i maina kontinuiranog dejstva za masovnu proizvodnju (uglavnom rotornih bagera sa
velikim prenicima radnog toka) sa druge strane, dometi selektivnog rada su esto ogranieni, pa
homogenizacija uglja tj. meanje uglja boljeg i loijeg kvaliteta u cilju dobijanja zadovoljavajueg
izlaznog kvaliteta predstavlja najee i jedinu mogunost za usaglaavanje interesa kopova i
termoelektrana.
Kad se radi o problemima otkopavanja i korienja lignita za proizvodnju elektrine energije,
potreba za homogenizacijom je sve izraenija. Masovna viegodinja eksploatacija lignita dovela je
do toga da su esto najkvalitetniji delovi leita ve otkopani. Kako je potreba za ovom vrstom
energenta i dalje prisutna, zapoeto je otkopavanje leita uglja sa loijim kvalitetom. Otkopavanje i
korienje ovih ugljeva nametnulo je potrebu reavanja problema velike varijacije kvaliteta.
Homogenizacija se u rudarstvu moe smatrati kao deo jednog globalnog principa koji bazira na
zahtevu to potpunijeg iskorienja leita, naravno, uz puno respektovanje ekonomike celog
proizvodnog procesa. Ovaj postupak prua mogunost da se otkopavaju zajedno, a zatim
homogenizuju delovi leita sa razliitim sadrajima korisne komponente, delovi leita sa razliitim
sadrajima tetnih komponenata, delovi leita sa povoljnim i nepovoljnim koeficijentima otkrivke,
itd. Naravno, projektovani proces homogenizacije kao integralni deo celog proizvodnog procesa
mora biti podvrgnut ekonomskoj oceni.
Homogenizacija je, dakle, tehniko-tehnoloki i organizacioni proces meanja ugljeva otkopanih
razliitom opremom sa razliitih, meusobno bliskih, lokacija i transportovanih u jednom
integrisanom sistemu koji omoguava da se pre faze utovara u transportna sredstva kojim se ugalj
usmerava ka termoelektranama izvri ujednaavanje kvaliteta uglja, prema zadanom ili usvojenom
parametru. Ujednaavanje kvaliteta se podrazumeva vremenski (u kratkoj jedinici vremena minut)
i prostorno (u svakom vagonu). Uspeno sprovedena homogenizacija omoguie poveanje
koliina uglja ija eksploatacija je opravdana, smanjie trokove transporta, smanjie trokove

3
 Univerzitet u Beogradu, Rudarsko-geoloki fakultet Tehniko Reenje

sagorevanja uglja, transporta i deponovanja pepela, unapredie sistem zatite okruenja od

zagaenja, u prvom redu, u fazi sagorevanja i, saglasno tome, doprinee efikasnijem i
profitabilnijem korienju raspoloivih prirodnih resursa.

3 Stanje reenosti problema u svetu

Na bazi prouenih svetskih iskustava mogu se izvui odreeni zakljuci koji se, potom, mogu
koristiti kao ideje vodilje ili korisni detalji pri razvoju Programskog sistema za planiranje eksploatacije i
deponovanja uglja u cilju upravljanja kvalitetom uglja na domaim rudnicima.
Homogenizacija se bazira na integrisanim modelima upravljanja kvalitetom uglja (model
leita, tehnoloki model i model deponije). Po pravilu se tei uspostavljanju sva tri modela,
mada modeliranja deponije nema tamo gde one fiziki ne postoje. Moe se zapaziti da se u nekim
zemljama potencira model leita i tehnoloki model (Nemaka, Bugarska), a u nekim model
deponija (Grka) mada se u svim sluajevima ni jedan segment modeliranja ne preskae. Radi se
vie o specifinim (lokalnim) uslovima u grkim ugljenokopima gde struktura leita ("torta" ili
"zebra"), kvalitet uglja i tehnologija eksploatacije ne omoguuju direktno korienje tokom
eksploatacije homogenizovanog uglja ve se koriste deponije za postizanje maksimalnih efekata.
Gde god je mogue preskoiti fazu deponovanja (bolje rei dvostrukog deponovanja i na kopu i
na termoelektrani) ona se, kao dodatni troak, preskae ili se vre ekonomske analize ta je
isplativije: formiranje veih deponija i izbegavanje rada u dane vikenda ili obrnuto.
Kontinualno se vre dodatna uzorkovanja i analize kvaliteta radi dinamikog redefinisanja
"in situ" modela leita. U svim analiziranim sluajevima se tvrdi da su rezultati geolokih
istranih radova, dobijeni po metodologiji propisanoj za utvrivanje i overu rezervi, nepouzdani i
nedovoljno tani za uspostavljanje procesa homogenizacije. To je uslovilo potrebu razrade internih
uputstava za dodatno buenje, uzorkovanje i analiziranje. Pouzdani podaci se dobijaju kada se vri
uzorkovanje svakog litolokog lana pojedinano, bez obzira na monost ili debljinu sloja, jer se
time omoguava modelsko proraunavanje kvaliteta svakog reza bagera to daje potpuno pouzdan
podatak o kvalitetu uglja koji se moe otkopavati ili koji je upravo otkopan. Tako dopunjena baza
podataka omoguava kvalitetno planiranje proizvodnje.
Na svim kopovima postoji znaajna rezerva u kapacitetu bagera na uglju u cilju stabilnog
snabdevanja termoelektrana ugljem. Kao jedan od preduslova za uspeno upravljanje kvalitetom
postavlja se nunost raspolaganja sa opremom koja po svojim realnim radnim karakteristikama i
mogunostima zadovoljava potrebe sistema. Saglasno tome, na svim rudnicima postoji izvesna
"predimenzionisanost" osnovne oprema koja dozvoljava da se kvantitet podredi kvalitetu. Dakle, ne
moe se raunati na uspenu homogenizaciju uglja ili na upravljanje kvalitetom ako je rad kopa
skopan sa problemima obezbeenja fizikog obima proizvodnje.
"On line" analizatori imaju samo kontrolnu ulogu ne slue za planiranje i voenje procesa.
Dugo vremena se smatralo, a na naim prostorima i danas se esto smatra, da se ugradnjom on-
line analizatora zapoinje i zavrava homogenizacija uglja. Naalost, on-line analizatori na lignitu
su se pokazali nepouzdanim da bi se na bazi rezultata koji oni daju mogao voditi proces
homogenizacije. Jo bitnije je da upravljanje podrazumeva ugradnju i opcije po kojoj se moe
intervenisati ako se pojavi kvalitet koji je van odabranih (ili zahtevanih) granica. Sami on-line
analizatori mogu samo da pokau trenutnu vrednost (koja je esto samo okvirna), a druga
tehnoloka oprema, uklopljena u sistem, omoguava intervenisanje. Na bazi prouenih stranih
iskustava nedvosmisleno se pokazuje da on-line analizatori imaju samo kontrolnu ulogu i da ne
slue za voenje procesa upravljanja. Pored netanosti i moguih odstupanja od tane vrednosti
(primer basen Ptolemais) smatra se da je ili fiziki nemogue ili je skupo intervenisati kada on-line

4
 Univerzitet u Beogradu, Rudarsko-geoloki fakultet Tehniko Reenje

analizator konstatuje poremeaj. Zbog toga se sva modelovanja i upravljanja baziraju na

rezultatima klasine hemijske analize ugraene u geoloki model leita. Bez obzira na
nepouzdanost koju on-line analizatori nosi njihova ugradnja je potrebna kao dobar nain da se
utedi na kontrolnim smenskim, dnevnim ili nedeljnim analizama uglja klasinim metodama.
Sistemom je integrisano upravljanje kvalitetom uglja na relaciji vie kopova i vie
termoelektrana. Da bi se ostvarilo meanje ugljeva (homogenizacija) potrebno je fiziki raspolagati
sa vie kopova, mesta kopanja, odnosno bagera i/ili sa vie potroaa. Saglasno tome, uglavnom
se u sistem integrie vie kopova i termoelektrana ime se gorivo prati "od leita do loita".
Vetako, najee organizaciono, prekidanje i podela na rudniki i elektranski deo se pokazao kao
nesvrsishodan i ne primenjuje se.
Kao rezime moglo bi se konstatovati da je ugalj i za kopove i za termoelektrane postao roba
poznatog (deklarisanog) kvaliteta. Dakle, odbaen je princip da "rudari kopaju ta stignu", a
termoelektrane to sagorevaju pa plate koliko drava odredi i uveden potpuni trini princip po kojem
se sa rudnika isporuuje proizvod deklasiranog kvaliteta koji se saglasno tome i plaa, a
termoelektrana ima mogunosti da prilagodi svoj rad takvoj sirovini i ostvari profit. Ovakav pristup
omoguava i rudnicima i termoelektranama da u svakom trenutku znaju koliko su novca zaradili ili
izgubili i da, saglasno tome, mogu da utiu na poslovnu politiku. Ovo je naroito znaajno kada kop
i termoelektrana pripadaju razliitim vlasnicima (to je est sluaj).

4 Opis tehnikog reenja

Konceptualni model programskog sistema za planiranje eksploatacije i deponovanja uglja u cilju
upravljanja kvalitetom uglja na povrinskim kopovima prikazan je na slici 1.

Slika 1 Konceptualni model upravljanja kvalitetom uglja

Funkcionisanje ovog sistema se zasniva na nizu aktivnosti koje podrazumevaju:

Izradu geolokog modela leita

5
 Univerzitet u Beogradu, Rudarsko-geoloki fakultet Tehniko Reenje

Izradu tehnolokog modela leita

Operativno planiranje rada bagera na uglju

Formiranje modela deponije uglja

Formiranje modela uzimanja uglja sa deponije

Formiranje izvetaja za isporuku uglja termoelektrani
Ovaj konceptualni model, predvia kompleksno softversko upravljanje procesom proizvodnje uglja
uz kontinualnu kontrolu postignutih rezultata i uspostavljanje vie mesta na kojima se moe
intervenisati kako bi kvalitet isporuenog uglja bio uvek u ugovorenim (zahtevanim) granicama.
Osnovu za efikasno planiranje homogenizacije uglja predstavlja svakako kvalitetno razvijen sistem
(softver) na bazi konceptualnog modela. Ovaj sistem treba da verodostojno odslikava operativne
uslove rada na eksploataciji uglja kako sa aspekta geologije tako i sa aspekta tehnologije rada.
Za potrebe ovog projekta razvijen je Programski sistem za planiranje eksploatacije i deponovanja
uglja u cilju upravljanja kvalitetom uglja, ije su osnovne komponente prikazane na slici 2. Sistem je
razvijen u MS Visual Studio .NET 2013 razvojnom okruenju. Baza podataka je razvijena u MS
SQL Server-u, verzija 2012.
Softver se oslanja na rezultate modeliranja leita, tako da u konkretnom sluaju je u pitanju alat
"Minex" firme Geovia. Fleksibilnost reenja je obezbeena tako to se na ulazu mogu prilagoditi
formati zapisa i drugih alata za modeliranje leita. Osim toga, za puno korienje aplikacije je
poeljno posedovati i AutoCAD kompanije Autodesk, verzija 2010 ili novija, kako bi bilo mogue u
potpunosti iskoristiti sve funkcionalnosti softvera.

Slika 2. Komponente softvera za planiranje proizvodnje i upravljanje kvalitetom uglja

4.1 GEOLOKI MODEL LEITA

Uzimanje uzoraka za potrebe odreivanja kvaliteta uglja obavlja se tokom geolokih istrainih
radova. Na osnovu ovih ispitivanja utvruje se kvalitet uglja u celom eksploatacionom polju. Na
osnovu rezultata istraivanja razvija se geoloki model leita, definie eksploataciono polje,

6
 Univerzitet u Beogradu, Rudarsko-geoloki fakultet Tehniko Reenje

oprema za otkopavanje i transport. Definie se i tehnologija rada. Dakle, istrani radovi pre poetka
rada povrinskog kopa imaju izuzetnu vanost.
Geoloka baza istranih radova ugljenih basena Srbije (BpUBS) je koriena za izradu geolokog
modela leita "Tamnava Zapadno Polje" i modela kvaliteta uglja primenom softverskog paketa
"Minex" specijalizovanog za modeliranje slojevitih leita mineralnih sirovina, slika 3.

Slika 3 Profil geolokog modela kvaliteta uglja leita "Tamnava Zapadno polje"

Analizom raspoloivih parametara u bazi podataka o kvalitetu uglja, konstatovano je da su oni vrlo
heterogeni: uzorkovanje jezgra se radilo ranije na 5 m, a od 2000. godine kartiranje se mnogo
detaljnije i ide i do 10cm. Interpretacija parametara kvaliteta uglja na stari nain svakako nije
dovoljno pouzdana za potrebe homogenizacije uglja s obzirom da ova procedura u praksi ima
nedostatke pogotovo kada se radi o delovima leita gde postoji velika raslojenost (prisustvo veeg
broja proslojaka gline manje debljine) i slabijem kvalitetu uglja, tako da se stari podaci uzimaju
samo u zonama u kojima nema dovoljno novih podataka. U veini sluajeva pri odreivanju
kvaliteta korieni su razliiti kriterijumi selektivnosti za meuslojnu jalovinu, uglavnom oko 0,5m.
U pojedinim zonama gde su podaci nepouzdani, pristupilo se dodatnim operativnim geolokim
istraivanjima na terenu, odnosno uzimanju uzoraka sa otvorenih etaa na mestu rada otkopne
mehanizacije, na povrinskom kopu "Tamnava Zapad", kako bi se verodostojno mogao definisati
operativni geoloki model.
Pod operativnim geolokim modelom u kontekstu homogenizacije uglja se podrazumeva blok
model kod koga su dimenzije i orijentacija bloka u XY ravni prilagoene osnovnoj otkopnoj
mehanizaciji koja se koristi na odreenom kopu, dok se po visini etae tei to vernijem
reprodukovanju slojevitosti promene kvaliteta uglja u sloju. Formira se na bazi operativnih rezultata
geolokih istraivanja (slika 4), tako to se novi podaci unose u bazu podataka softvera i na dalje
se koriste kao osnova za izradu operativnih planova i tehnolokih modela rada osnovne
mehanizacije.

4.2 KREIRANJE TEHNOLOKOG MODELA

Na osnovu podataka o operativnim geolokim blokovima, koji se oitavaju iz baze, vri se kreiranje
tehnolokog modela rada osnovne mehanizacije koja se koristi za otkopavanje uglja. Prvi korak
predstavlja pozicioniranje etanih ravni, kako bi se ugljeni sloj podelio na otkopne etae. Etane
ravni se definiu kao povri, pri emu je mogue da nagib povri u razliitim delovima leita bude
razliit u skladu sa primenjenom mehanizacijom i potrebnim kapacitetom. Etane povri se

7
 Univerzitet u Beogradu, Rudarsko-geoloki fakultet Tehniko Reenje

diskretizuju na slian nain kao i samo leite, pri emu se koriste ve definisane dimenzije -
duina, irina i orijentacija bloka.

Slika 4 Primer pet susednih geolokih blokova sa tabelom kvaliteta uglja

Budui da geoloki model moe biti veoma glomazan za kompjutersku obradu i manipulisanje, s
obzirom da sadri i ve otkopane blokove, softver omoguava da se definie operativni tehnoloki
model za kratkorono otkopavanje samo delova leita. Ovim se poveava brzina rada, budui da
je broj blokova koje treba proraunati daleko manji. Osim kreiranja novog, omogueno je i
pregledanje postojeih modela, ali ne i njihova modifikacija. Umesto toga, oni se mogu koristiti kao
osnova za kreiranje novog modela kod koga e pojedini blokovi biti korigovani.
Definisanje tehnoloke podele se moe izvesti za bilo koji broj izabranih blokova (ili za sve blokove
leita) odjednom, a postoji i mogunost njenog definisanja za svaki operativni blok pojedinano.
Primenjena metodologija kreiranja podetaa u funkciji homogenizacije bie prikazana za otkopni
blok visinske etae bagera SchRs630, na povrinskom kopu "Tamnava-zapadno polje".
Na slici 6 prikazan je panel za kreiranja tehnoloke podele etae. Izabrani otkopni blok uglja se
sastoji od niza slojeva sa razliitim kvalitetom (vrednostima DTE), kao najvanijim paramatrom koji
se prati. Ostali parametri, bilo kog sloja u bloku mogu se oitati tako to se miem izabere
konkretan sloj. U sledeem koraku se vri izbor konkretnog bagera koji e otkopavati dati blok,
posle ega se vri podela bloka na podetae. Pri prvom prolasku kroz blok softver vri izdvajanje
eventualnih jalovih proslojaka koji e se otkopavati selektivno. Od ovakvih proslojaka se odmah
formiraju posebne podetae, a zatim se pristupa podeli preostalog dela ugljenog sloja na podetae.
Pri deljenju se vodi rauna o tehnolokim karakteristikama izabranog bagera, tako to e se visina
podetae kretati u intervalu 0,5D + 0,7D, pri emu se tei da broj podetaa bude maksimalno
racionalan. Za svaku podetau vri se preraunavanje parametara kvaliteta (DTE, A, S, w, itd.).
Proslojci ija je debljina manja od granice selektivnog kopanja otkopavaju se zajedno sa ugljem, pri
emu se kod proslojaka peska i ljunka uzima za DTE vrednost 0, a u sluaju gline vrednost e biti
negativna. Vrednost razblaenja kvaliteta uglja u sluaju otkopavanja proslojaka gline sa ugljem je
utvrena laboratorijskim ispitivanjima i krive zavisnosti su ugraene u softver. Na ovaj nain se

8
 Univerzitet u Beogradu, Rudarsko-geoloki fakultet Tehniko Reenje

uvek tei (ukoliko je to mogue) da ponderisani kvalitet uglja u okviru podetae bude u dijapazonu
kvaliteta koji zahteva termoelektrana.
Komponenta "Tehnoloki blok" slui za prikaz tehnolokog bloka. Kao i u sluaju prikaza geolokog
bloka mogue je na svakoj podetai ispisati vrednost svojstva bloka koje se prikazuje. Takoe je
mogue i tabelarno prikazati vrednosti atributa za razliite podetae. Osim prikaza, ova forma
omoguava i menjanje podele etae na podetae, korienjem konteksnog menija koji omoguava
razliite akcije. Stavka "Deljenje podetae na dve" deli podetau na dva jednaka dela. "Spajanje
podetae sa sledeom" i "Spajanje podetae sa prethodnom" vri odgovarajue spajanje podetaa.
Svaka od prethodnih akcija se primenjuje na prethodno izabran red tabele. Kolona "h" koja
oznaava visine podetaa se moe direktno menjati. Kada su promene zavrene, tehnoloki blok
se preraunava izborom stavke "Preraunaj po h". Takoe je mogue odjednom grupisati vie
podetaa u nove podetae. To se radi upisom u kolonu "Izbor". Poto se potom u kontekstnom
meniju izabere "Preraunaj po polju za izbor", spajaju se sve susedne podetae oznaene istim
unosom u polju "Izbor". Na slici 5 je prikazan primer kreiranja jednog tehnolokog bloka irine 50m
od dva geoloka bloka irine 25m.

Slika 5 Izgled panela za kreiranje tehnolokog bloka sa vie podetaa

Obino se veliina geolokih i tehnolokih blokova ne poklapa, pa je potrebno uraditi spajanje

geolokih blokova za pravljenje tehnolokih blokova. Postoje dva scenarija korienja ove funkcije:
takozvana runa i automatska podela. Dakle, program moe i automatski, na bazi prethodno
definisanih kriterijuma, da daje predlog optimalne tehnoloke podele. Planer tehnoloku podelu
raunara moe korigovati (visinu i/ili broj podetaa) ukoliko postoje operativni razlozi za to na
terenu, korigovana podela. Izabrana varijanta tehnoloke podele se na kraju snima u bazu. Na isti
nain mogue je vriti korekciju tehnolokih podela kreiranih pri kratkoronom planiranju
otkopavanja za itavo leite ili njegove delove.
U prvoj (runoj) varijanti ulazne podatke ini lista geolokih blokova, vektor koji definie
podintervale u bloku koji e biti dobijen spajanjem i informaciju koje blokove treba sa kojima spojiti.
Izlaz iz ovog postupka je lista tehnolokih blokova. Vrednosti atributa podintervala u tehnolokom
bloku se dobijaju kao prosene ponderisane vrednosti u odgovarajuim podintervalima polaznih
blokova.
U drugoj varijanti se podela na podintervale rauna automatski, ali je potrebno zadati kriterijum
selektivnosti i graninu vrednost DTE-a koja definie razliku izmeu uglja i jalovine. Kreiranje
podele blokova na podetae se vri korienjem genetskog algoritma (GA) integrisanog u
deterministiki algoritam. Postupak po kome se formira tehnoloki blok je sledei:

9
 Univerzitet u Beogradu, Rudarsko-geoloki fakultet Tehniko Reenje

1. Formira se pomona podela P koja predstavlja uniju podela na slojeve svih geolokih blokova.
2. Izvri se kreiranje pomonog bloka u skladu sa tom podelom.
3. U dobijenom bloku se na osnovu granice DTE-a za jalovinu identifikuju podintervali jalovine.
4. Susedni intervali jalovine se objedinjuju i pamte se kote podine i krovine objedinjenih intervala
koji su vei od kriterijuma selektivnosti. Niz tih kota definie novu podelu P'.
5. Svi intervali koji su tanji od praga selektivnog otkopavanja se pripajaju nekom od susednih
intervala. Ukoliko je mogue intervali jalovine se pripajaju intervalima jalovine, a intervali uglja
intervalima uglja. Ukoliko takvo spajanje nije mogue, onda se spajanje vri bez obzira na to.
6. Uoavaju se intervali jalovine vii od praga selektivnog otkopavanja i vri se optimizacija podele
na regionima izmeu tih intervala, dok oni ostaju fiksirani.
Optimizacija podele u okviru jednog regiona vri se na sledei nain:

Ukoliko visina regiona nije vea od dve minimalne visine podetae, optimizacija je zavrena.

Izraunava se minimalan broj podetaa M koji se rauna tako to se pretpostavi da e
ukupna visina regiona biti podetljena na podetae maksimalne visine. Posebno, ukoliko prva
podetaa bloka ili poslednja podetaa bloka pripadaju trenutnom regionu, njihova visina se
dodatno ograniava maksimalnom visinom prve podetae, odnosno maksimalnom visinom
poslednje podetae.

Izraunava se maksimalan broj podetaa N koji se rauna tako to se pretpostavi da e
ukupna visina regiona biti podetljena na podetae minimalne visine.

Za vrednosti k od M do N pokree se genetski algoritam koji pokuava da podeli region na k
podetaa dok se ne nae pravo reenje.
Genetski algoritam je definisan na sledei nain:

Veliina populacije je 200, broj generacija je 1000, verovatnoa mutacije je 0.005,
verovatnoa ukrtanja je 0.9.

Hromozom je niz od n brojeva od kojih svaki predstavlja visinu take podele od vrha regiona
na kojem se pravi podela.

Funkcija cilja je definisana kao zbir kazni za krenje ogranienja. Krenje ogranienja visine
podetaa se kanjava dodavanjem vrednosti 10000. Ukoliko je podetaa nia od maksimalne
dozvoljene visine, to se kanjava kvadratom te razlike. Podbacivanje DTE-a ispod minimalne
vrednosti se kanjava dodavanjem vrednosti 400.

Na kraju izvravanja GA, najbolje reenje se prihvata ukoliko mu je vrednost ispod 3000, a
odbacuje u suprotnom.
Na taj nain je mogue finije runo podeavati podelu i ako je ona napravljena automatski. Slika 6
prikazuje primere panela sa kreiranim tehnolokim blokovima sa vie podetaa. Sistem ima
ugraen sistem pravila koji se oslanja na Bazu tehnikih i tehnolokih parametara svakog bagera i
prilagoava tehnoloke blokove saglasno radnim mogunostima otkopne opreme, tako da e se
primenjivati razliita pravila za bager vedriar i za rotorni bager.
Opisanim postupkom se formiraju otkopni blokovi sa tehnolokom podelom za svaki od bagera.
Sledei korak je proraun parametara rada bagera u bloku, odnosno izraunavanje maksimalnog
kapaciteta koje bager moe da ostvari za prethodno uraenu tehnoloku podelu. I ovaj proraun se
oslanja na Bazu tehnikih podataka, a moe da se radi runo, blok po blok ili za seriju susednih
tehnolokih blokova.

10
 Univerzitet u Beogradu, Rudarsko-geoloki fakultet Tehniko Reenje

Slika 6 Kreiranje tehnolokog bloka sa vie podetaa

Slika 7 Proraun rada bagera u bloku

4.3 MODEL DEPONIJE UGLJA

Integralni deo sistema za upravljanje kvalitetom uglja svakako predstavlja i deponija uglja.
Smanjenje varijacije podataka na ulazu se postie formiranjem deponije odgovarajuih dimenzija,
naina odlaganja i broja slojeva. Grupisanjem eksploatacionih blokova i slaganjem slojeva
materijala, srednja vrednost tako formirane gomile je blia godinjoj srednjoj vrednosti od
pojedinanih vrednosti slojeva koji je formiraju. Softversko reenje omoguava simuliranje razliitih

11
 Univerzitet u Beogradu, Rudarsko-geoloki fakultet Tehniko Reenje

naina dimenzionisanja i formiranja deponije, i odreivanje optimalnog broja slojeva od kojih se ona
sastoji. to je broj slojeva vei, to je vei stepen homogenizacije, ali i trokovi formiranja deponije
su vei, te na softver pomae u izboru optimalne konstrukcije deponije (broja slojeva I zapremine),
u funkciji opreme koja ce raditi na deponiji.
Znaaj koji deponija ima u sistemu homogenizacije uglja zavisi od koncepcije njene upotrebe.
Ovakva upotreba podrazumeva koncepciju deponije sa vie paketa, konkretno je planirano 6, sa
definisanim Strata modelom odlaganja.
Softverski modul modelira funkciju homogenizovanja uglja na deponiji tako da se varijacija
parametra kvaliteta uglja za lot odnosno za definisanu koliinu uglja nalazi u ciljnom opsegu
vrednosti. Softver omoguava konfigurisanje simulacije, to ukljuuje izbor tipa deponije, zadavanje
veeg broja parametara kojima se preciziraju karakteristike i nain rada deponije, tip korienih
podataka. Nakon izvravanja simulacije, generiu se izlazne datoteke u kojima su sadrane
informacije o svakom odlaganju na deponiju i svakom uzimanju sa deponije koje je izvreno u toku
simulacije. Za izvravanje simulacije, potrebni su ulazni podaci o materijalu koji se odlae na
deponiju.

Slika 8 Izgled panela za planiranje rada deponije

Sledei korak je vizuelno pregladanje formiranih deponija i analiza rezultata korienjem izvetaja i
grafika koje sistem generie, a do kog se dolazi sa polaznog panela korienjem tastera
Izvetavanje. Izvetaji i grafici daju sliku odnosea parametara kvaliteta uglja polaznog i
homogenizovanog materijala. Takoe su implementirani grafici koji prikazuju koeficijent
homogenizacije (eng. mixing coefficient), vrednosti parametara pre i posle homogenizacije,
standardne devijacije ovih vrednosti, itd. Vizualizacija omoguava prikazivanje stanja deponije iz
razliitih aspekata, slikama sa pogledom odozgo (slika 9 levo) i slikom izabranog poprenog
preseka (slika 9 desno). Mesto poprenog preseka se bira pomeranjem klizaa na dnu forme. Sve
slike je mogue sauvati ili odtampati. Prilikom vizualizacije, mogue je birati parametar ije e

12
 Univerzitet u Beogradu, Rudarsko-geoloki fakultet Tehniko Reenje

vrednosti biti prikazane (polje za izbor Parametar), kao i birati paletu kojom e vrednosti biti
prikazane. Mogu je izbor palete nijansi sive ili u boji.

Slika 9 Primeri simulirane deponije: pogled odozgo (levo) i popreni presek (desno)

Ovakvim reenjem omoguava se optimalno raspolaganje ugljem odloenim na deponiji i poveava

efikasnost deponije u sistemu homogenizacije.

4.4 MODEL ZA OPERATIVNO PLANIRANJE PROIZVODNJE I KONTROLU KVALITETA UGLJA

Primarni cilj ovog modela je da pomogne planeru u kontrolisanju kvaliteta uglja koji se otkopava na
svim otkopnim mestima u planskom periodu. Ovi modeli optimiziraju proizvodnu koliinu uglja,
obino odreenu kao funkciju cilja za koju vai skup ogranienja koja definiu izvodljivost reenja.
Funkcija cilja i ogranienja su matematike funkcije varijabli i parametara odluivanja. Varijable
odluivanja su aspekti sistema koji mogu biti kontrolisani, dok parametri ne mogu biti kontrolisani
od strane donosioca odluke.
Ciljevi modela operativnog planiranja rada bagera su dvostruki. Prvo, treba da budu zadovoljeni
zahtevi vezani za kvalitet uglja u odreenom planskom periodu pri emu vae neka fizika i
geoloka ogranienja i koriste se odreena pravila i metode otkopavanja. Drugo, zahtevi vezani za
koliinu treba da osiguraju projektovanu smensku (dnevnu) proizvodnju uglja. Ova dva cilja imaju
najvii prioritet u operativnom planiranju jer izostanak kontrole kvaliteta i koliine uglja imaju
neizostavno nepovoljan ekonomski efekat za rudnik.
Prilikom formiranja modela, posebno se vodilo rauna o sledeim faktorima:

Operativno planiranje treba da bude u skladu sa kratkoronim, srednjeronim i dugoronim
planovima. Ovo ogranienje spreava otkopavanje samo uglja visokog kvaliteta ili niskog
kvaliteta i isto tako usaglaava razvoj rudnika sa dugoronim ekonomskim optimumom.

Model treba da je dovoljno fleksibilan kako bi verodostojno predstavljao stanje rudarskih
radova i za vreme perioda u kojima se javljaju tehnoloki problemi.

Za svaki planski period, npr. smenu, sve raspoloive otkopne maine i posade radnika
treba da su angaovane kako bi operativni trokovi bili to nii.
Softversko reenje implementira reavanje problema optimizacije Genetskim algoritmom koji pronalazi
minimum funkcije vie promenljivih pri definisanim linearnim ogranienjima. Programski sistem
softverski implementira algoritam optimizacije i njegovo integrisanje u integralni sistem za izradu plana
rada, odnosno za simulaciju rada vie bagera u definisanom vremenskom periodu na planiranim
pozicijama. Kao ulazne parametre dobija kvalitet uglja na pozicijama na kojima bageri rade (slika 10),

13
 Univerzitet u Beogradu, Rudarsko-geoloki fakultet Tehniko Reenje

kao i tehnoloka ogranienja koja moraju biti zadovoljena, a kao rezultat daje kapacitete sa kojima
pojedini bageri treba da rade da bi sistem funkcionisao na zadovoljavajui nain.

Slika 10 Pozicije bagera (levo) i tehnoloki blokovi (desno)

Na osnovu pozicije bagera se odreuju relevantni parametri rada bagera u konkretnom bloku koji
su potrebni za postavljanje uslova ogranienja optimizacionog modela. Minimalni kapacitet bagera
se definie kao ulazni tehnoloki parametar tog bagera. Maksimalni kapacitet koji bager moe da
ostvari u konkretnoj podetai radnog bloka oitava iz prethodno uraenog prorauna rada bagera u
tom bloku. Takoe se prate horizontalono kretanje bagera kroz radu sredinu i vertikalno pomeranje,
odnosno rad u pojedinim podetaama.
Obzirom da se postavljeni problem moe posmatrati i kao minimum apsolutne vrednosti razlike
isporuenog i optimalnog kvaliteta uglja, to nije tipian linearni problem, umesto linearnog
programiranja uvedena optimizacija korienjem genetskog algoritma (GA). Ukoliko se zahtevana
proizvodnja definie kao fiksirana vrednost, a ne opseg, tada se ciljna funkcija moe uprostiti i
svesti na problem koji se reava nekom od metoda linearnog programiranja, recimo simpleks
metodom. Kako je u specifikaciji problema zahtev bio implementacija robusnijeg i flekibilnijeg
reenja izbor je pao na genetski algoritam.
Prvi korak u implementaciji genetskih algoritama je da se formira model kojim se realan problem
prevodi na matematiki, pogodan za reavanje problema optimizacije kroz pretraivanje prostora
reenja. Optimizacioni problemi se opisuje ciljnom funkcijom koja treba da se minimizira, uz zadata
ogranienja. U GA svako potencijalno reenje optimizacionog problema, odnosno operativni plan rada
proizvodnog sistema, predstavlja jedinku koja se prikazuje jednim hromozomom. Parametri problema
se kodiraju kao geni u hromozomu i u ovom sluaju to su kapaciteti rada pojedinanih bagera.
Formiranje modela: Neka tehnoloki proizvodni sistem ini n bagera kapaciteta Qi, i = 1...n (broj
bagera). Neka DTEi, Ai i Si, i = 1...n su redom parametri kvaliteta uglja: donja toplotna mo uglja,
sadraj pepela i sadraj sumpora. Tada funkciju cilja (minimizacija odstupanja parametra kvaliteta)
u modelu optimizacije moemo definisati kao:
Fmin = |DTE1- DTEopt| Q1 + .. + |DTEn- DTEopt| Qn, (1)
Ukoliko elimo da radimo optimizaciju odsupanja kalorijske vrednosti uglja, odnosno donje toplotne
moi. Ukoliko elimo da nam optimizujemo, odnosmo minimizujemo odstupanje sumpora, tada e
funkcija cilja imati oblik:

14
 Univerzitet u Beogradu, Rudarsko-geoloki fakultet Tehniko Reenje

Fmin = |S1- Sopt| S1 + .. + |Sn- Sopt| Sn,

Ogranienja:
Tehnoloka ogranienja kapaciteta bagera:
Qimin<= Qi<= Qimax, i=1..., n (2)
Ogranienje zahtevanog kapaciteta proizvodnog sistema:
Qmin<= Q1+...+Qn<= Qmax, (3)
Ogranienje kvaliteta uglja - DTE:
DTEmin<=(DTE1 Q1+...+DTEn Qn)/(Q1+...+Qn) <=DTEmax (4)
Opciono: ogranienje pepela:
(A1 Q1 +...+ An Qn)/(Q1 +...+Qn) <= Adozv
Opciono: granienje sumpora:
(S1 Q1+...+ Sn Qn)/(Q1 +...+ Qn) <= Sdozv
Softver omoguava podeavanje parametara algoritma na panelu, tako da uz podatke o
operativnom planu mogu se podeavati i parametri genetskog algoritma. Softver odreuje
operativni kapacitet sa kojim treba da radi svaki od raspoloivih bagera na osnovu definisanih
tehnikih i tehnolokih ogranienja i na osnovu podataka o kvalitetu uglja u blokovima, odnosno
podetaama koje bageri otkopavaju.
Funkcija cilja u modelu je minimizacija odstupanja od optimalne vrednosti za termoelektranu, a to je
u ovom sluaju 6700 kJ/kg (5%), tako da je za reavanje konkretnog problema najpogodnija
funkcija minimizacije odstupanja od projektovanog parametra sagorevanja uglja u bloku
termoelektrane. Na panelu (slika 11) su prikazana ogranienja modela.

Slika 11 Ogranienja optimizacionog modela

Tokom simulacije je mogue dodatno konfigurisanje deponije (operatinvi podaci): procenat

odlaganja na deponiju, geometrija iz predefinisanih podataka uz mogunost izmene, broj slojeva.

15
 Univerzitet u Beogradu, Rudarsko-geoloki fakultet Tehniko Reenje

Da bi se korisniku pruila mogunost sistematske analize napravljenog operativnog plana, odnosno

uraene simulacije, razvijen za grafiki i numeriki prikaz rezultata. Nakon uraene simulacije,
mogue je analizirati dobijene izvetaje u grafikom i tekstualnom obliku.
Na panelu se dinamiki, u funkciji vremena, prikazuju tabele i grafici: kapaciteta i kvaliteta uglja za
pojedinane bagere, ponederisana vrednost kvaliteta uglja svih bagera i ukupan kapacitet
proizvodnje bagera koji rade na uglju, ulaz i izlaz sa deponije (rezultat homogenizacije na deponiji):
koliina i kvalitet.
Softversko reenje prua mogunost generisanja razliitih izvetaja po bagerima iza ceo sistem, a
izborom bloka na kom je pozicioniran bager moe se pregledati grafiki prikaz profila tehnolokog
bloka u kom radi bager. Ukoliko korisnik nije zadovoljan uraenim operativnim planom, moe
ponoviti simulaciju sa korigovanim parametrima, ponovo izvriti analizu i tako ponavljati proceduru
sve dok se ne pronae optimalno reenje operativnog plana
Sistem izvetavanja obuhvata: Plan rada svakog bagera pojedinano (koristi bagerista), Plan
rada svih bagera (koristi koordinator), Transporni modul (ukupan kapacitet svih bagera i ponerisani
kvalitet), Ulaz na deponiju, Izlaz sa deponije, Isporuka termoelektrani direktno sa kopa, Plan
isporuke po vozovima.

Grafiki prikaz plana rada predstavlja: Rad bagera, sa graficima kvaliteta i kapaciteta grupisanim
po danima, potom Odlaganje na deponiju, grupisano po danima, Transportni model (ukupan
kapacitet svih bagera i ponderisani DTE), Isporuku uglja termoelektrani sa deponije, Isporuku uglja
termoelektrani sa kopa (po vozovima i manjim lotovima).
Na slici 12 dat je prikaz izvetaja razvijenog programskog sistema

5 Primena razvijenog programskog sistema

Realizacija glavnih ciljeva u sektoru elektroenergtike u Republici Srbiji usvojenih u Strategiji razvoja
energetike Republike Srbije i Programu ostvarivanja strategije poverena je Javnom preduzeu
Elektroprivreda Srbije, koje je zadueno da realizuje strategijske razvojne ciljeve, a u tekuim
aktivnostima da realizuje energetske bilanse.
Pored glavnih ciljeva u sektoru energetike u Republici Srbiji ne mogu se zanemariti i oni koji imaju
manji znaaj u globalu, ali su veoma podsticajni za poboljanja tehno-ekonomskih parametara u
proizvodnim procesima dobijanja elektrine energije u ovirima sistema EPS. Planiranje
eksploatacije uglja na povrinskom kopu Tamnava-Zapadno polje sa uspostavljanjem centra za
upravljanje kvalitetom uglja ima kao osnovni cilj, da optimizira kvalitet primarne energije u procesu
sagorevanja u kotlovima TE Nikola Tesla B i postizanje vee energetske efikasnosti, u odnosu na
postojee stanje. To se postie projektovanom nadgradnjom tehnolokog procesa eksploatacije
uglja soficistiranim modelom, nabavkom potrebne opreme za centar i obukom kadrova kao
resursima sa kojima e se uticati na tehnologiju rada sistema na uglju iji e rezultat biti izraen u
postizanju zadatih graninih parametara kvalitea uglja. Uz taj osnovni, ne mogu se zanemariti i
ostali, ne samo ekonomski, ve i ekoloki u vidu eliminisanja nekontrolisanog sagorevanja uglja
niskog kvaliteta, toplotne vrednosti ispod 5,2 GJ/t. koji je imao isti tretman kao i jalovina i
deponovan na odlagalite sa izvesnom opasnou nekontrolisanog samozapaljenja i emisije
greenhouse gasova.

16
 Univerzitet u Beogradu, Rudarsko-geoloki fakultet Tehniko Reenje

Slika 12 Izgled izvetaja u razvijenom programskom sistemu

Razvijeni programski sistem za planiranje eksploatacije i deponovanja uglja u cilju upravljanja

kvalitetom uglja je u fazi implementacije u JP Elektroprivreda Srbije. U toku 2014. godine poela je I
faza implementacije sistema upravljanja kvalitetom uglja koja je obuhvatila obuku strunog kadra
za korienje sistema u RB Kolubara - Povrinski kop Tamnava Zapadno Polje. Ukupno je
odrano 10 kurseva iz oblasti operativnog planiranja eksploatacije uglja na povrinskom kopu
Tamnava Zapadno Polje u funkciji upravljanja kvalitetom uglja.

6 Zakljuak
Kvalitet lignita za potrebe termoelektrana u sistemu EPS ini sastavni deo tehnologije pripreme i
sagorevanja u kotlovima TE. U dosadanjem periodu eksploatacije lignita, kvalitet uglja kao
tehniko-tehnoloka kategorija nije bila aktuelna zahvaljujui povoljnim prirodnim uslovima, i
donekle, primenjenoj tehnologiji otkopavanja uglja, tako da se uspevalo, skoro uvek, postizati ak i
bolje performanse kvaliteta u odnosu na projektovane.

17
 Univerzitet u Beogradu, Rudarsko-geoloki fakultet Tehniko Reenje

Danas, ekonominost produkcije elektrine energije postaje presudna kategorija za poslovanje, ak

prioritetnije pitanje od obima proizvodnje, jer se nabavke nedostajue elektrine energije mogu
obezbediti na tritu, ali ekonominost je isto interna stvar racia poslovanja.
Osnovni cilj eksploatacije uglja na naim povrinskim kopovima je da za potrebe termoelektrana
obezbede dovoljne koliine uglja, potrebnog kvaliteta i uz minimalne trokove eksploatacije. Kako
se uslovi eksploatacije pogoravaju, a zahtevi elektrana i ekologa postaju sve stroi, neophodno je
uvesti sistem upravljanja kvalitetom uglja koji e omoguiti planiranje i nadzor tokom procesa
eksploatacije uz odravanje kvaliteta lignita u zadanim (potrebnim) granicama.
Konceptualni model razvijenog programskog sistema za planiranje eksploatacije i deponovanja uglja
u cilju upravljanja kvalitetom uglja na povrinskim kopovima obuhvata niz sledeih aktivnosti: izradu
geolokog modela leita, izradu tehnolokog modela leita, operativno planiranje rada bagera na
uglju, formiranje modela deponije uglja, formiranje modela uzimanja uglja sa deponije i formiranje
izvetaja za isporuku uglja termoelektrani. Ovaj konceptualni model, predvia kompleksno
softversko upravljanje procesom proizvodnje uglja uz kontinualnu kontrolu postignutih rezultata i
uspostavljanje vie mesta na kojima se moe intervenisati kako bi kvalitet isporuenog uglja bio
uvek u ugovorenim (zahtevanim) granicama.
Programski sistem je razvijen u MS Visual Studio .NET 2013 razvojnom okruenju. Baza podataka
je razvijena u MS SQL Server-u, verzija 2012. Softver se oslanja na rezultate modeliranja leita a u
konkretnom sluaju je u pitanju alat "Minex" firme Geovia. Fleksibilnost reenja je obezbeena tako
to se na ulazu mogu prilagoditi formati zapisa i drugih alata za modeliranje leita.
Programski sistem je testiran na primeru jednog povrinskog kopa Kolubarskog ugljenog basena i
nalazi se u fazi implementiranja u RB Kolubara.

18
 Univerzitet u Beogradu, Rudarsko-geoloki fakultet Tehniko Reenje

Literatura
[1] Bonisch R., Hohna U., Modern coal quality control for run-of-mine coal homogenization in the Lusatian
lignite mining area (Federal Republic Germany)
[2] Carpenter M.A., 1999, Management of coal stockpiles, IEA Coal Research, London
[3] Hofmann et al., 1999, On line determination of lignite quality in Rheinbraun opencast mines, "New
technologies for coal quality and homogenization", workshop, Athens.
[4] Ignjatovi D., Kneevi D., Kolonja B., Lili N., Stankovi R, 2007, Upravljanje kvalitetom uglja,
Univerzitet u Beogradu, Rudarsko-geoloki fakultet, Beograd.
[5] Kavourides K., Pavloudakis F., 1999, Determination of Ptolomais (Greece) lignite quality variations
supportive fuels and homogenization methods to improve lignite qualty for power generation purposes,
"New technologies for coal quality and homogenization", workshop, Athens.
[6] Kavourides K., Pavloudakis F., 2003, Use of on-line analysis systems for monitoring the quality
fluctuations of the lignite produced from a multi-layered deposit, Proceedings of symp. Mine planing and
equipment selection, Kalgoorlie.
[7] Kavourides K., Pavloudakis F., 2003, Use of on-line analysis systems for monitoring the quality
fluctuations of the lignite produced from a multi-layered deposit, Proceedings of symp. Mine planing and
equipment selection, Kalgoorlie.
[8] Michaelides X., 1999, Successful on line physical and chemical analysis of coal, New technologies for
coal quality control and homogenization, proceedings of workshop, Athens.
[9] Pavloudakis F., 1998, Sistem homogenizacije u odlagalitima uglja. Zbornik radova sa Prvog
meunarodnog savetovanja o povrinskoj eksploataciji uglja, ''Ugalj 98.'', Beograd.
[10] Pavloudakis F., Agioutantis Z., 1999, "Computer aided coal quality control and homogenization A
state-of-the-art-review", "New technologies for coal quality and homogenization", workshop, Athens.
[10] Pavlovi V, Ignjatovi D, 2012, Selective opencast coal mining by continuous systems, Faculty of Mining
and Geology, Belgrade.
[11] Stasinakis A., 1999, Homogenization in Megalopolis lignite center, "New technologies for coal quality
and homogenization", workshop, Athens.
[12] Stevanovi D, Kolonja B, Stankovi R, Kneevi D, Bankovi M, 2013, Application of stochastic models
for mine planning and coal quality control, 2013, Thermal Science, DOI REFERENCE:
10.2298/TSCI130201031S.
[13] Wall T. et al., 2001, A review of the state-of-the-art in coal blending for power generation final report,
Cooperative research centre for black coal utilisation, Callaghan.
[14] www.rgi-ms.com
[15] www.scantech.com.au
[16] xxx, 1999, Lignite in Europe, Rheinbraun Aktiengesellschaft, Cologne
[17] xxx, 2005, Upravljanje procesom homogenizacije uglja u cilju poveanja iskorienja niskokvalitetnih
ugljeva i utede mazuta u termoelektranama, Rudarsko-geoloki fakultet, Beograd
[18] Line konsultacije sa menadmentom rudnika uglja Marica-istok, 2004.
[19] Line konsultacije sa menadmentom rudnika uglja Laubag i Mibrag, 2004.
[20] Line konsultacije sa menadmentom rudnika uglja Megalopolis, 2003.

19
 PROGRAMSKI SISTEM ZA PLANIRANJE EKSPLOATACIJE I DEPONOVANJA
UGLJA U CILJU UPRAVLJANJA KVALITETOM UGLJA

Recenzentski izvetaj

Tehniko reenje TR 33039: Programski sistem za planiranje eksploatacije i deponovanja

uglja u cilju upravljanja kvalitetom uglja, grupe autora: Kolonja B., Kneevi D., Stankovi R.,
Lili N.,Ignjatovi D., Jovani P., Stevanovi D., Kolonja Lj., Bankovi M. i Tomaevi A.
razvijeno je za potrebe Elektroprivrede Srbije tokom 2013. i 2014. godine. Tehniko reenje
opisano je na 19 strana sadri 12 slika i spisak literature sa 20 referenci.

Opis tehnikog reenja sadri est odeljaka: 1. Oblast na koju se tehniko reenje odnosi; 2.
Problem koji se tehnikim reenjem reava; 3. Stanje reenosti problema u svetu; 4. Opis
tehnikog reenja; 5. Primena razvijenog programskog sistema i 6. Zakljuak.

U prvom odeljku autori konstatuju da tehniko reenje pripada oblasti Energetike, rudarstva i
energetske efikasnosti. U drugom odeljku izloene su osnovne karakteristike problema za koji
je tehniko reenje razvijeno, a to je velika varijacija kvaliteta uglja koja se nastaje prilikom
otkopavanja i korienja lignita za proizvodnju elektrine energije. U treem odeljku autori
iznose iskustva pri reavanju ovog problema u svetu. Konstatuju da se homogenizacija bazira
na integrisanim modelima upravljanja kvalitetom uglja, pri emu se u nekim zemljama
potencira model leita i tehnoloki model (Nemaka, Bugarska), a u nekim model deponija
(Grka). Nadalje, istiu da se kontinualno vre dodatna uzorkovanja i analize kvaliteta radi
dinamikog redefinisanja "in situ" modela leita, to je uslovilo potrebu razrade internih
uputstava za dodatno buenje, uzorkovanje i analiziranje. Svetska iskustva takoe pokazuju da
na svim kopovima postoji znaajna rezerva u kapacitetu bagera na uglju u cilju stabilnog
snabdevanja termoelektrana ugljem. Kada su u pitanju "on line" analizatori, oni imaju samo
kontrolnu ulogu ne slue za planiranje i voenje procesa, dok je sistemima integrie
upravljanje kvalitetom uglja na relaciji vie kopova i vie termoelektrana. Kao rezime treeg
odeljka autori konstatuju da je ugalj i za kopove i za termoelektrane postao roba poznatog
(deklarisanog) kvaliteta.

Sutina tehnikog reenje izneta je u odeljcima 4 i 5. U etvrtom odeljku najpre je izloen

konceptualni model programskog sistema za planiranje eksploatacije i deponovanja uglja u cilju
upravljanja kvalitetom uglja na povrinskim kopovima. Model se zasniva na sledeim
aktivnostima: izradi geolokog modela leita, izradi tehnolokog modela leita, operativnom
planiranju rada bagera na uglju, formiranju modela deponije uglja, formiranju modela
uzimanja uglja sa deponije i formiranju izvetaja za isporuku uglja termoelektrani. Autori
istiu da osnovu za efikasno planiranje homogenizacije uglja predstavlja kvalitetan softverski
sistem baziran na konceptualnom modelu. U tom cilju je u okviru ovo tehnikog reenja
razvijen programski sistem u MS Visual Studio .NET 2013 razvojnom okruenju, dok je baza
podataka razvijena u MS SQL Server-u, verzija 2012. Programski sistem koristi i rezultate
modeliranja leita dobijene alatom "Minex" firme Geovia. U petom poglavlju opisana je
implementacija razvijenog programskog sistema na jednom povrinskom kopu Kolubarskog
ugljenog basena.

Tehniko reenje pod naslovom Programski sistem za planiranje eksploatacije i deponovanja

uglja u cilju upravljanja kvalitetom uglja razvijeno je u potpunosti u skladu sa zahtevima koji
su definisani Pravilnikom o postupku i nainu vrednovanja i kvantitativnom iskazivanju
naunoistraivakih rezultata istraivaa, i shodno tome zadovoljava sve uslove za tehniko
reenje kategorije M81, odnosno priznat programski sistem koji se implementira u
Rudarskom basenu Kolubara.

Na osnovu prethodno navedenog sa zadovoljstvom predlaem Nastavno-naunom Veu

Rudarsko-geolokog fakulteta Univerziteta u Beogradu da prihvati tehniko reenje TR
33039: Programski sistem za planiranje eksploatacije i deponovanja uglja u cilju upravljanja
kvalitetom uglja kao istraivaki rezultat kategorije M81.

Recenzent

Prof. dr Ivan Obradovi

Univerzitet u Beogradu, Rudarsko-geoloki fakultet
Univerzitet u Beogradu, Rudarsko-geoloki fakultet Tehniko Reenje

22
Univerzitet u Beogradu, Rudarsko-geoloki fakultet Tehniko Reenje

23