FILMSKA KOLA DUNAV FILM

Beograd

KATEDRA za dizajn zvuka i muziku produkciju

/Sound design and music production department/

prof. dr Mihajlo L. orevi:

1. Pojmovi temperacije i intonacije

u novoj muzikoj teoriji

2. Predstavyawe i izraunavawe
muzikih intervala

Beograd
____________
2007.
 3.

(I) PO JM OVI T EM PERA CIJ E I INT ON ACI JE U NOV OJ M UZ IKOJ T EO RIJI

/Beograd, 1994. Rukopis/

Posmatrajui temperaciju i intonaciju kao znaajna teorijsko-praktina muzika pita~a, potreb-

no je naglasiti da se pravilno tumae~e ovih pojmova direktno odraava na kvalitet poima~a i
razumeva~a fenomena muzike kod svakog solidno obrazovanog muziara.
Poto teorija sistema DTR - Diskretnih tonskih relacija uslovava poseban pristup problemati-
ci temperacije i intonacije, u okviru ovog teksta izloeni su OPTI PRINCIPI KOJI
ODREUJU POJMOVE TEMPERACIJE i INTONACIJE.

1.
Pita~a temperacija i intonacija razliito su tumaena u okviru teorije i prakse tokom duge muz-
ike istorije. Ovaj tekst nema osobine muziko-istorijskog pristupa, ve se direktno odnosi na
obja~e~a navedenih pojava sa stanovita nove muzike teorije.

A. T EM PERA CIJ A

Pojam temperacije prema definiciji konvencionalne muzike teorije oznaava POSTUPAK

SREIVAA ODNOSA MEU TONOVIMA (INTERVALSKIH ODNOSA - tonskih relacicja).
Sa druge strane, pojam temperacije (prema mom razumeva~u) poseduje znatno ire odree~e. U
prethodno navedenoj definiciji, postupak sreiva~a odnosa meu tonovima mogao bi se oznaiti kao
vetaki (artificijalni), tako da je postupak sreiva~a tonskih relacija prema sutini i vrsti
takve ovekove aktivnosti determinisan kao tzv. vetaka temperacija. Meutim, postoji i tzv.
prirodna temperacija. Teza koju iznosim ukazuje da je pita~e temperacije univerzalno (opte pita~e)
muzike teorije i prakse, i da podrazumeva sledee:

TEMPERACIJA JE NAIN, VID ILI USTROJSTVO TONSKIH VISINA I IHOVIH

RELACIJA KOJI OBJAAVA IHOVU AKUSTIKO-MUZIKU PRIRODU (POREKLO I
NASTANAK).
KAO VID MUZIKE ORGANIZACIJE ZVUKA KOJI POSEDUJE ANTROPOLOKU
OSNOVU, TEMPERACIJA SE ISPOAVA U DVA OBLIKA:
1. PRIRODNA TEMPERACIJA
2. VETAKA TEMPERACIJA

Prema tome, kao termin , muziko-teorijski pojam a zatim i realna zvuno-muzika pojava, sa aspek-
ta muzike akustike TEMPERACIJA PRETSTAVA JEDINSTVEN VID (NAIN ILI POSTU-
PAK) MUZIKE ORGANIZACIJE ZVUKA U OBLASTI TONSKIH VISINA I IHOVIH
RELACIJA. Ona postoji bez obzira na to da li je prirodnog ili vetakog porekla.

SUTINSKA RAZLIKA IZMEU PRIRODNOG I VETAKOG TIPA TEMPERACIJE

NIJE JEDNOSTAVNA NI JEDNOZNANA, I ISPOAVA SE ESTO KAO SLOENA.

Da bi se razlika na relaciji prirodna - vetaka temperacija objasnila, potrebno je prvo odrediti

(opisati) pojedini tip (vid) temperacije. I prirodni i vetaki tip temperacije usloven je
ANTROPOLOKI. To znai da je uloga oveka u muzikoj organizaciji zvuka presudna, odnosno on je
pokreta takve organizacije. Na osnovu ove teze, moglo bi se zakuiti da ne postoji prirodni tip tem-
peracije, ve da je celokupna aktivnost oveka vezana za muziku organizaciju zvuka iskuivo ve-
take prirode. Meutim, za odree~e termina PRIRODNA TEMPERACIJA, NIJE ZNAAJNA
SAMO ULOGA I POSTUPAK OVEKA, NEGO I MUZIKO-TEORIJSKI PRINCIP NA
OSNOVU KOGA SU ODREENE TONSKE VISINE I IHOVE RELACIJE.

TAJ PRINCIP, U SLUAJU PRIRODNE TEMPERACIJE, OBJAJAVA DA JE ONA ZAS-

NOVANA NA PRIRODNOM TONSKOM SISTEMU IJA JE FIZIKO-AKUSTIKA OSNOVA
ALIKVOTNI NIZ TONOVA. Osim osobina vezanih za alikvotni niz tonova, postoje i drugi fak-
tori koji mogu uticati na odreiva~e tipa temperacije:
 -4-

a. ANTROPOLOKI FAKTOR /aktivnost vezana za oveka/

b. FAKTOR MUZIKE ORGANIZACIJE ZVUKA:
1. organizacija tonskih visina
2. organizacija tonskih relacija
v. AKUSTIKO-MUZIKI PRINCIP I OSOBINE REPRODUKTIVNOG MEDIJUMA
g. FAKTORI OZNAENI KAO REFERENTNI TIP TEMPERACIJE /tonski sistemi, nizovi,
lestvice, itd./

2.

AKO SE PRIRODNI TONSKI SISTEM, KAO PRIRODNI VID TEMPERACIJE ZASNOVAN

NA ALIKVOTNOM NIZU TONOVA, POREDI SA BILO KOJIM DRUGIM VIDOM (MODELOM)
TEMPERACIJE KOJI NIJE ZASNOVAN NA ISTIM PRINCIPIMA, ONDA SE ZA TAJ DRUGI
VID TEMPERACIJE MOE USTANOVITI DA JE VETAKI.

Meutim, poto je prethodno naglaeno da je postupak muzike organizacije zvuka samo jedan od fak-
tora koji mogu uticati na definisa~e pojma temperacije, potrebno je naglasiti SUTINSKU RAZ-
LIKU KOJA POSTOJI IZMEU PRIRODNOG I VETAKOG TIPA TEMPERACIJE. Ta razlika
mogla bi se predstaviti na sledei nain:

udski glas npr., moe se smatrati za tipian primer prirodnog tipa temperacije. egovo sta~e u
akustiko-fiziolokom i muzikom pogledu nije A PRIORI dato putem muzike organizacije tonskih
visina (ili relacija), ve je odreeno prirodom samog oveka (subjekta). U akustikom pogledu, udski
glas zasnovan je na prirodnom tonskom sistemu, koji je opet baziran na alikvotnom nizu tonova.
Prema tome, udski glas se sa gledita tumae~a pojma temperacije moe smatrati fenomenom koji
pripada PRIRODNOM TIPU TEMPERACIJE. Posmatrajui fiziko-akustiku prirodu udskog
glasa, izvan procesa muzike organizacije zvuka, navedena konstatacija sasvim je ispravna.
 -5-

3.

Instrumenti koji apsolutno odraavaju prirodni tip temperacije jesu npr. svi instrumenti gudakog
orkestra. Kod violine, ela, viole ili kontrabasa, ica je razapeta izmeu taaka A i B.
To je prirodni akustiki sistem, jer je mogui tonski niz izmeu dve take ODREEN I USLOVEN
TIPINO PRIRODNIM ODNOSOM KOJI SE MOE PRONAI KOD ALIKVOTNOG NIZA
TONOVA. ON UVEK PODRAZUMEVA POSTOJAE OSNOVNOG TONA. PRITISKOM PRSTA NA
NEKO MESTO NA ICI, AUTOMATSKI SE USPOSTAVA ODREENA RELACIJA JEDNOG
DELA ICE U ODNOSU NA DRUGI.
Kod pomenutih instrumenata moe se postaviti pita~e: POTO JE PRILIKOM IZGRADE
INSTRUMENTA (npr. violine) MUZIKA ORGANIZACIJA ZVUKA PRIMEENA OD STRANE
GRADITEA I NA OSNOVU E POSTAVENE ETIRI ICE U RELACIJI KVINTE (g - d1 -
a1 - e2), MOE LI SE OVAKVA POSTAVKA SMATRATI ZA VETAKI VID TEMPERACIJE?
Sa gledita muzike organizacije zvuka, odgovor bi svakako bio DA, JER JE POSTUPAK MUZ-
IKE ORGANIZACIJE ZVUKA SAM PO SEBI VETAKI. On se u ovom sluaju odnosi na fik-
sira~e tonskih relacija izmeu etiri ice. Treba naglasiti da su gudaki instrumenti izgraeni tako,
da mogu ostvariti prirodni tonski niz. timova~e pojedinih ica jeste vetaki postupak i rezultat
akustiko-muzike konvencije, koji nema uticaja na prirodu temperacije izmedju taaka A i B. Ukoliko
bi se izmeu taaka A i B uveo bilo kakav vid menzure (fizike podele), ne bi se vie moglo govoriti o
prirodnom tipu temperacije gudakih instrumenata.

PRIRODNA TEMPE RA CIJA je prema tome, vid muzikog ustrojstva zvuka kod odreene vrste repro-
duktivnog medijuma, koji se zasniva na prirodno-akustikim odnosima tonskih visina i ~ihovih relaci-
ja, tj. na prirodnom tonskom sistemu ija je podloga alikvotni niz tonova. Prirodna temperacija
uslovena je antropoloki, isto kao i vetaka, ali sa tom razlikom to ona iskuuje:
1. postupak modulacije pri kojem visine pojedinih tonova ostaju jednake vrednosti
2. princip enharmonijske zamene tonova

Ako npr. uzmemeo jednu cev odreene duine, cilindrinog ili konusnog spoa~eg i unutra~eg
profila, i ako na cevi izbuimo odreeni broj rupa i postavimo odgovarajui pisak da bi se mogao
proizvesti ton, onda smo de facto dizajnirali odreeni vid muzikog duvakog instrumenta. Poto su sve
tonske visine (definisane brojem, razmakom, veliinom rupa i ostalim parametrima cevi) odabrane slo-
bodno i ne postoji nikakav vetaki model ili uzorak tonskih visina i relacija, moglo bi se za taj
instrument rei da je ~egova temperacija PRIBLINA MODELU PRIRODNE TEMPERACIJE.
Osim toga ovakav postupak moe se opisati kao postupak odreiva~a akustiko-muzikih osobina
instrumenta na bazi alikvotnog niza tonova, koji realno postoji u prirodi svakog kompleksnog tona. Kada
bi se zatim na pomenutom instrumentu odsvirao ceo mogu spektar tonova, automatski bi bio uspostaven
odreeni tonski niz koji bi posedovao (ili ne) svoju unutra~u hijerarhiju: sme~iva~e tonova i ~ihovih
relacija prema odreenoj zakonitosti. Zatvara~em svih rupa na cevi dobio bi se osnovni ton. Meutim,
prilikom ponava~a istih tonova u drugim oktavama (preduvava~e), ~ihove visine ne bi bile apsolutno
jednake sa visinama osnovnih istoimenih tonova.
Duvaki instrument, iz navedenog primera, predstavao bi muziko-akustiki sistem blizak prirod-
nom, jer bi ostvarena organizacija tonskih visina i relacija bila zasnovana na principu alikvotnog niza
tonova, koji se opet, BAZIRA SAMO NA JEDNOM OSNOVNOM TONU. Pod pojmom OSNOVNI
TON OBINO SE PODRAZUMEVA NAJNII TON KOJI JE INSTRUMENT U STAU DA OST-
VARI, I NA OSNOVU KOJEG SE RAUNAJU DAI (ZA REPRODUKCIJU MOGUI) VII
TONOVI.

4.

U pomenutom primeru, osnovni ton bio bi proizveden zatvara~em svih rupa na cevi, tj. bio bi rezultat
vibracije ukupne duine vazdunog stuba u cevi.
Odreiva~e tonskih visina i ~ihovih relacija je dvosmeran proces: odreiva~em tonskih visina
automatski su odreene i tonske relacije, kao i suprotno, uspostava~e tonskih relacija automatski
uspostava i tonske visine ukoliko je uzeta bilo koja referentna tonska visina.
Iz grafa koji sledi, vidivo je da su pojave prirodne i vetake temperacije vrlo sloene i uzajamno
proete, tako da ih je teko ralaniti.
 -6-

To je ovom prilikom uraeno iskuivo iz razloga analize i teorijskog obja~e~a postupka tem-
peracije.

Graf predstava osnovne odlike koje se mogu ustanoviti u muziko-teorijskom tumae~u pojave
temperacije:

5.

Ako je uspostava~e tonskih relacija rezultat postupka muzike organizacije zvuka koju odlikuje
vetako me~a~e tonskih visina i ~ihovih relacija (PRI EMU NE POSTOJI SAMO JEDAN
OSNOVNI TON), moe se govoriti o VETAKOM TIPU TEMPERACIJE.
Vetaki tip temperacije nema nikakav lo predznak, meutim u muzikom smislu on poseduje speci-
fine osobine na osnovu kojih je izgraen temperovani tonski sistem koji je masovno prime~en. Vetina
i umee oveka ispoeni kroz vetaki tip temperacije mogu se posmatrati kao rezultat muzike orga-
nizacije zvuka u oblasti tonskih visina i ~ihovih relacija. U odnosu na vetaki tip, prirodna tem-
peracija u izvornom obliku mnogo je rea pojava. udski glas, koji se moe smatrati prirodno temper-
ovanom pojavom, ima svoje izvorno ustrojstvo ije su osobine date a priori kod postupka muzike organi-
zacije zvuka. Odreene tonske visine i relacije koje udski glas moe da ostvari, nisu proizvod muzike
organizacije zvuka (vetakog postupka), ve su rezultat namere (artikulisane ili ne) pojedinog subjek-
ta za takvom vrstom izraava~a, ~egovih vokalnih mogunosti i fizioloke prirode samog glasa.
 -7 -

PRIRODNI SISTEM PREDSTAVA JEDINSTVEN AKUSTIKO-MUZIKI SISTEM

KOJI NEMA SVOJ PANDAN (ekvivalent). SVI (do sada) POZNATI SISTEMI, IZUZIMAJUI
PRIRODNI TONSKI SISTEM, PREDSTAVAJU VETAKI VID TEMPERACIJE BEZ
OBZIRA TO SU MNOGI OD IH IZGRAENI PO UZORU NA PRIRODNI TONSKI SIS-
TEM, ILI SU MU VEOMA BLISKI.
Npr. frekvencija pitagorejske terce izraunava se kao kolinik prvog i posled~eg u nizu od 4 tona
koji su postaveni u relaciji istih kvinti: C - g - d1 - a1 - e2. Za interval male terce to bi bio
kolinik frekvencija prvog i posled~eg tona u nizu od 4 kvarte: c - f - bb - eb.

tonski sistem velika terca mala terca

1. pitagorejski sistem 408 294

2. sistem TH 400 300

3. prirodni sistem 386 316

N.B. U okviru sistema DTR (diskretnih tonskih relacija) mogu se ostvariti sve navedene tonske
relacije (vrednosti) jer je to najfleksibilniji i najpribliniji vetaki tonski sistem prirodnom
sistemu , inae zasnovanom na alikvotnom nizu tonova. Zahvaujui diskretnoj rezoluciji tonskih
relacija koje se baziraju na fenomenu ujnosti, sistem DTR poseduje pribline kvalitete prirodnog
akustiko-muzikog sistema, bez obzira to i on predstava artificijelni (vetaki) vid (tip,
model, projekciju) temperacije.

B. I NT ONA CIJ A

Pojam intonacije sa gledita konvencionalne muzike teorije podrazumeva TON, INTERVAL

ILI SAZVUJE (AKORD) KOJI DIRIGENT (hora ili orkestra) DAJE IZVOAIMA KAO
REFERENTNU TONSKU VISINU (RELACIJU).
U principu, DAVAE ILI ODREIVAE REFERENTNE TONSKE VISINE predstava pos-
tupak koji NE MORA UVEK BITI USLOV ZA POJAVU INTONACIJE. Mogue je da izvoa (sub-
jekt) sam sebi daje intonaciju i to bez odreenog MODELA INTONACIJE.

6.

POD POJMOM INTONACIJE PODRAZUMEVAM POSTUPAK ODREIVAA TONSKE

VISINE ILI RELACIJE U ODNOSU NA REFERENTNI MODEL BEZ OBZIRA DA LI JE ON
REALNE ILI FIKTIVNE PRIRODE. Referentni, ili intonativni model oznaava se kao: MODEL
INTONACIJE.
POSTUPAK USKLAIVAA GLASA ILI INSTRUMENTA PREMA MODELU INTONACI-
JE ODVIJA SE KROZ PROCES TIMOVAA. TIMOVAE je specifian proces koji poseduje
dve osnovne karakteristike:
TIMOVAE
TIMOVANJE
DIREKTNO INDIREKTNO
DIREKTNO INDIREKTNO

direktno timova~e (usklaiva~e) odreiva~e ekvivalentne tonske visine

tonskih visina i relacija, dato je kao
sposobnost glasa ili instrumenta
da automatski odredi ekvivalentnu
tonsku visinu ili relaciju u odnosu na
MODEL INTONACIJE
ili relacije, odvija se postepeno preko
posrednika - odgovarajuih tonskih visina
- relacija koje su u direktnoj vezi sa
MODELOM INTONACIJE
 -8-

(II)) IZ RA UNAVA E MU ZI KIH INTERVA LA

/Beograd, 1993. Rukopis/

Interval (tonska relacija) moe se u muzikoj praksi predstaviti ISKUIVO NA DVA NAI-
NA:
1. Interval je predstaven NEIMENOVANIM BROJEM koji je KOLINIK frekvencija dva tona
izmeu kojih se odreuje veliina relacije. Odatle je razumivo da se interval prime (. 1.) predstava
jedinicom (1) poto su obe frekvencije jednake i ~ihov kolinik je jednak 1 (1/1 = 1).
U sluaju da su tonovi razliitih visina, UZLAZNI interval e uvek imati brojnu vrednost veu od
jedinice (> 1) poto je vrednost frekvencije u brojiocu uvek vea od vrednosti frekvencije u imeniocu.
Obratno, ako je interval SILAZNI, ~egova vrednost e uvek biti ma~a od jedinice (< 1).

I (interval) = f1 / f2

U prirodnom tonskom sistemu baziranom na alikvotnom nizu tonova, gde se vrednosti frekvencija
tonova nalaze u odnosu prostih celih brojeva, interval (I) je najlake predstaviti u skladu sa definici-
jom: INTERVALI PRETSTAVAJU ODNOSE CELIH PROSTIH BROJEVA: 2:1 = oktava, 3:2 = kvin-
ta, 4:3 = ista kvarta, 5:4 = velika terca, itd. Ove vrednosti pored razlomaka mogu biti izraene i deci-
malnim brojem, pri emu smisao ostaje isti: 2 = oktava, 1.5 = ista kvinta, 1.33 = ista kvarta, 1.25 = veli-
ka terca, 1.2 = mala terca, itd.
INTERVALI (TONSKE RELACIJE) UVEK PREDSTAVAJU KOLINIK FREKVENCIJA
DVA TONA, TO SE NE SME POISTOVETITI SA MATEMATIKOM RAZLIKOM FREKVEN-
CIJA TA DVA TONA (f1 - f2). Predstava~e intervala kolinikom je nezavisno od registra u kome se
tonovi nalaze, tj. isti interval ima uvek istu vrednost. Sa druge strane, pri istom intervalu razlika
frekvencija dva tona se me~a zavisno od registra i ona zato nije pogodna za brojno (matematiko) pred-
stava~e intervala:

I. Ako se npr. uzme interval velike terce (v.3):

f1 = 16 Hz i f2 = 20 Hz sledi f1/f2 = 20/16 = 5/4 odnosno f = 20 - 16 = 4 Hz

II. f1 = 20 Hz i f2 = 25 Hz sledi f1/f2 = 25/20 = 5/4 odnosno f = 25 - 20= 5 Hz

N.B. Interval (relacija) moe biti predstaven samo odnosom tj. kao kolinik iji je rezultat
neimenovani broj (2 = brojna vrednost ili neimenovani broj; 2 Hz = imenovani broj).

2. Predstava~e intervala (tonskih relacija) U CENTIMA

Cent ( = cent) je merna jedinica specijalno ustanovena za muziko-teorijsku analizu intervala koju
je sredinom 19. veka u muziku praksu uveo poznati etnomuzikolog Aleksandar Elis (A. Ellis). Veliina od
1 dobijena je istim postupkom kojim je odreena vrednost jednog hromatskog polustepena sistema TH (tem-
perovane hromatike). Pri tome je ustanoveno da 1 temperovani polustepen sadri u sebi 100. Na osnovu
ove razmere, moe se izvesti vrednost intervala od 1 izraena neimenovanim decimalnim brojem, kao
to je opisano u prethodnim sluajevima. Uzmimo prvo u razmatra~e temperovani polustepen: PRIN-
CIP VETAKE TEMPERACIJE USVAJA SAMO DVA OSNOVNA INTERVALA IZ PRIRODNOG
TONSKOG SISTEMA, a to su PRIMA ija je vrednost 1, i OKTAVA ija je vrednost 2.

N.B. Vetaki tonski sistem(i) (vetaka temperacija) uveden je da bi se omoguio postupak modu-
lacije na instrumentima sa klavijaturom, koji su do kraja 16. veka bili timovani prema modelu
prirodnog tonskog sistema. Prirodni tonski sistem, ija je sutina ta da je (uvek) zasnovan na jednom
osnovnom tonu, u muzikoj praksi dozvoava samo modulacije u najblie tonalitete. Meutim, sa
stanovita teorijskih prorauna, nije ak mogua modulacija ni u bliske tonalitete: paralelni dur ili
mol.
 -9-

Dokaz:

Ako pretpostavimo da je poetni tonalitet C - dur, navedena referentna skala predstaja intervale u
prirodnom duru u odnosu na osnovni ton C:

Ako pokuamo modulaciju iz C-dura u bliski tonalitet G-dura, vrednosti tonskih relacija bie
sledee:

Iz navedenog primera modulacije C dur G dur, moe se primetiti da ton A u prirodnom C-duru

nema istu akustiko-relacijsku vrednost sa tonom A u prirodnom G-duru

Ako uzmemeo npr. modulaciju iz datog prirodnog tonaliteta C-dura u prirodni tonalitet D-dura,
akustiko-relacijske vrednosti u prirodnom D-duru imae sledee vrednosti:

Pri svakoj sledeoj modulaciji u okviru prirodnih tonaliteta, broj razliitih akustiko-relacijskih
vrednosti istoimenih tonova (koji imaju razliite frekvencije u tim tonalitetima), JEDNAK JE
RAZLICI BROJA PREDZNAKA TIH TONALITETA. Npr. tonalitet A-dura u odnosu na referentnu
skalu prirodnog C-dura, imao bi 3 razliita tona, tj. 3 razliite akustiko-relacijske vrednosti.
U sluaju mutacije u istoimeni tonalitet (C-dur u c-moll i obrnuto), akustiko-relacijske vrednosti
bile bi sledee:
 - 10 -

Ovim raunom dokazuje se ono to je poznato u muzikoj praksi ve nekoliko vekova: ako je u pita~u
embalo, natimovano po uzoru na prirodni tonski sistem u odnosu na osnovni ton npr. C, svaka modu-
lacija, a pogotovu ona u udaene tonalitete, odavae utisak uasne ratimovanosti u poree~u sa
istovetnom modulacijom u okviru sistema TH (temperovana hromatika - 12-tonski sitem).
Drugi problem vezan za prirodni tonski sistem, odnosi se na alterovane tonove. U prirodnim sis-
temima nemogua je enharmonijska zamena, koja je, sa druge strane, obavezna za instrumente sa dirkama.

Hromatski tonovi u prirodnoj lestvici posedovali bi sledee akustiko-relacijske vrednosti:

ALIKVOTNI NIZ TONOVA (harmonici, parcijali, komponentni tonovi):

Pokuaj da se ostvari prirodna hromatska lestvica enharmonijskog tipa, napraven je pomou

polustepenih relacija iz alikvotnog niza tonova:

Taj pokuaj rezultirao je tzv. francuskim timom, koji ipak nije dao zadovoavajue rezultate:

francuski tim:
 -11 -

Zbog svih navedenih problema, ustanoven je sistem TEMPEROVANE HROMATIKE - TH

(Tempered Chromatic), koji je omoguio uspeno reava~e problematike enharmonijske zamene kao i
modulacije u udaene tonalitete.

UST ROJS TVO TEM PERO VAN OG SIS TE MA

Sistem temperovane hromatike (TH) baziran je na ravnomernoj podeli oktave na 12 jednakih delova,
odnosno 12 hromatskih polustepena (ekvitemperacija = jednaka, ravnomerna temperacija). Zahvaujui
jednakim vrednostima (veliinama) svih 11 relacija, svi tonovi hromatske lestvice su potpuno ravno-
pravni, odnosno nema jedinstvenog (optevaeeg) tonalnog centra. To je omoguilo sve vrste modu-
lacija, enharmonijske zamene tonova, i kao kraj~u konsekvencu, pojavu muziko-teorijskog sistema
dodekafonije, koji je izloio Arnold enberg (A. Schnberg).
Kako se odreuje vrednost hromatskog temperovanog polustepena?
Za frekvenciju poetnog tona fo moe se odrediti polustepen navie ako se ta frekvencija pom-
noi sa vrednou temperovanog polustepena: f = fo x I; (I = interval). Ako se eli izraunati ste-
pen navie, onda se naravno poetna frekvencija (fo) mnoi dva puta sa vrednou intervala: f = fo x
I x I = fo x I2 , itd.Oigledno je, da ako se eli dobiti relacija oktave u odnosu na ton frekvencije fo,
potrebno je pomnoiti tu frekvenciju 12 puta sa vrednou intervala: f = fo x I12 = 2fo I12 = 2
tj. sa zaokruena tri posled~a decimalna mesta: 1,0594631.

Prema tome, tonske relacije u okviru sistema TH imale bi sledee akustiko-relacijske vrednosti:
 - 12 -

IZ RAA VAE I NT ERVAL A (TO NSKIH RELA CIJ A) U C ENT IM A ()

Poto je konvencijom usvojeno da jedan hromatski temperovani polustepen sadri 100, to znai da
jedna oktava, koja sadri 12 polustepena ima ukupno 1200. Iz toga je lako izraunati neimenovanu bro-
jnu vrednost koja odgovara intervalu od 1: 1 = 1200 deo oktave:

Za uzlazne intervale vai izraz: f = f0 x I, a za silazne

Za odreiva~e bilo koje vrednosti u centima vai sledei izraz:

pri emu f1 f2.

Iz navedenog izraza moe se dae preraunati:

Na osnovu dobijenog izraza sledi implikacija:

Prema gore navedenim izrazima, moe se pristupiti izraunava~u intervala (tonskih relacija) kao
i predstava~u relacija u centima (), sa napomenom da frekvencije dva tona moraju biti razliite:
( f0 f1 ).

Takoe je znaajno napomenuti, da se mogu pronai razliite skale nastale preraunava~em muzik-
ih intervala, koje esto sadre i netane (neprecizne) brojane vrednosti relacija. U principu,
potrebno je kritiki uzeti u obzir sve prime~ene metode, pa navedene rezultate iznova proveriti
matematikim ili drugim metodama, tako da rezultati budu ispravni. Tek u tom sluaju, mogue je
izvesti korektne zakuke.