-~-

'"

""

ZBIRKA
JUGOSLOVENSKIH
PRAVILNIKA ZA I STANDARDA
GRAf):EVINSKE KONSTRUKCIJE
1. DEJSTVA NA KONSTRUKCIJE
2. BETONSKE KONSTRUKCI..JE
3. CELICNEKONSTRUKCIJE
4. DRVENE KONSTRUKCIJE
5. ZIDANE KONSTRUKCIJE
6. GEOTEHNIKA I FUNDIRAN..JE

C')/ BETONSK,E
~~2 KONSTR.,UKCIJE
BEOGRAD 1995
ZBIRKA
JUGOSLOVENSKIH PRAVILNIKA I STANDARDA
ZA GRADEVINSKE KONSTRUKCIJE

Knjiga 2 BETONSKE KONSTRUKCIJE

Tom 1 i 2

Urednici
Prof. dr Aleksandar Pakvor
Prof. dr Mihailo Muravljov

lzdavac
Gradevinski fakultet Univerziteta u Beogradu
u saradn j i sa
Jugoslovenskim druStvom gradevinskih konstruktera i
Saveznim zavodom za standardizaciju
Odgovorni urednik
Prof. dr Zivota Perisic

Glavni urednik
Prof. dr Aleksandar Pakvor
Tehnicki urednik
Dragana Bogavac

KOIke
Olga Kalember

Slog
Biro za AOP, Jelena Dimic
~Iampa
Zavod za graficku tehniku
Tehnolosko-metalurikog fakulteta Univerziteta u Beogradu
Beograd, april1995. godine

TirltZ
500 primeraka

TOMl TOM 2
ISBN 86-80049-20-4 ISBN 86-80049-20-4
ISBN 86-80049-24-7 ISBN 86-80049-25-5
 PREDGOVOR
U okviru Strateskog projekta tehnoloskog razvoja Uvodenje Evrokodova i osvajanje
novih metoda projektovanja proizvoda i tehnologija u gradevinskom konstrukterstvu
Srbije, koji zajednicki finansiraju Ministarstvo za nauku i tehnologiju i Ministarstvo za
urbanizam, stambeno-komunalne delatnosti i gradevinarstvo Republike Srbije, Gradevinski
fakultet Univerziteta u Beogradu, u saradnji sa Jugoslovenskim drustvom gradevinskih
konstruktera i Saveznim zavodom za standardizaciju, organizuje u Beogradu, od 14. do 16.
juna 1995. godine, Jugoslovensko savetovanje EVROKODOVI I JUGOSLOVENSKO
GRADEVINSKO KONSTRUKTERSTVO.
Na Savetovanju, konstrukterima Jugoslavije ce biti prikazani program i sadrzaj svih
Evrokodova za konstrukcije za razlicite vrste konstrukcija i materijala, osnovna filozofija i
postavke Evrokodova za pojedine oblasti gradevinskog konstrukterstva, novi evropski
standardi za materijale, kao i generalne uporedne analize Evrokodova i nasih pravilnika.
Detaljnije ce biti razmatrani Evrokod EC2 - Proracun betonskih konstrukcija i Evrokod
EC3 - Proracun celicnih konstrukcija, koji su, zajedno sa Nacionalnim dokumentima za
njihovu primenu najznacajnijih zemalja Evrope, u izdanju Gradevinskog fakulteta
Univerziteta u Beogradu, vec objavljeni na nasem jeziku.
Ocekuje se da ce na Savetovanju biti pozitivno ocenjena orijentacija gradevinskog
konstrukterstva Jugoslavije da se u celini, ili najveCim delom, Evrokodovi prihvate kao nasi
buduCistandardi. U tom slucaju, ocekuje se i preporuka 0 daljim akcijama, posebno u
pogledu inovacije Jugoslovenskih standarda i pripreme nasih Nacionalnih dokumenata za
primenuEvrokodova za konstrukcije.
Publikovanje ZBIRKE JUGOSLOVENSKIH PRA VILNIKA I STANDARDA ZA
GRADEVINSKE KONSTRUKCIJE, u izdanju Gradevinskog fakulteta Univerziteta u
Beogradu, u saradnji sa Jugoslovenskim drustvom gradevinskih konstruktera i Saveznim
zavodom za standardizaciju, po svom znacaju predstavlja ne sarno prvo istovremeno
objavljivanje svih Jugoslovenskih pravilnika i standarda iz oblasti gradevinskog
konstrukterstva, nego i prvi znacajan korak za pripremu uvodenja Evrokodova u nasoj
zemlji.
ZBIRKA JUGOSLOVENSKIH PRA VILNIKA I STANDARDA ZA GRADEVINSKE
KONSTRUKCIJE, ukupnog obima od preko 5.600 stranica, sastoji se od sest knjiga,
odnosnodeset tomova:
1 Dejstva na konstrukcije
2 Betonske. konstrukcije (2 toma)
3 Celicne konstrukcije (3 toma)
4 Drvene konstrukcije
5 Zidane konstrukcije
6 Geotehnika i fundiranje (2 toma)
2

Urednici svih knjiga Zbirke duguju veliku zahvalnost gospodi Kseniji Ivanovic, iz
Saveznog zavoda za standardizaciju, na ogromnoj pomoCi u kompletiranju i pripremi
Zbirke.
Knjiga 2 Betonskc konstrukcije saddi sva vazeca akta domace tehnicke regulative iz
oblasti betona, armiranog betona i prethodno napregnutog betona. U njoj su saddani
pravilnici koji se odnose na navedena podrucja, kao i JUS standardi na koje se pojedini
pravilnici pozivaju i koji su neophodni za njihovu primenu.
Standardi koji se daju uz pravilnike odnose se uglavnom na materijale: beton i njegove
komponente, celike za armiranje i prethodno naprezanje, smesu za injektiranje kablova za
prethodno naprezanje i dr. Oni obuhvataju dva osnovna segmenta problematike standarda
na podrucju materijala - uslovc kvaliteta i metode ispitivanja. Radi lakseg koriscenja
Knjige, prvo su dati svi aktuelni pravilnici za predmetnu oblast, a iza njih su stampani
prateCi standardi. Pri ovome su pojedini standardi razvrstani ne po granama i grupama
(oznakama) JUS-a, vec po materiji koju obraduju (cement, agregat, voda, dodaci betonu,
beton, celik za armiranje, celik za prethodno naprezanje, smeSe za injektiranje kablova i
ostalo).
Verujemo da ce ova Knjiga tehnicke regulative, koncipirana na napred opisan nacin, biti od
koristi najsirem krugu zainteresovanih, a u prvom redu diplomiranim gradevinskim
inzenjerima koji su u praksi suoceni sa potrebom permanentnog konsultovanja aktuelne
tehnicke regulative.
Urednici

Beograd, aprila 1995. godine

SADRZAJ

TOM!

PRAVILNICI
Pravilnik 0 tehnickim nonnativima za beton i annirani beton
(Sl.list SFRJ Iln 1) 3
Pravilnik 0 tehnickim merama i uslovima za prednapregnuti beton
(SI. list SFRJ 51n 1) 99
Pravilnik 0 tehnickim nonnativima za beton i annirani beton spravljen sa prirodnom i vestackom
lakoagregatnom ispunom
(SI. list SFRJ 15190) .120
Pravilnik 0 tehnickim nonnativima za projektovanje, proizvodnju i izvodenje konstrukcija
ad prefabrikovanih elemenata ad neanniranog i anniranog celijastog betona
(SI. list SFRJ 14/89) .208
Pravilnik 0 tehnickim nonnativima za beton i annirani beton u objektima izlozenim agresivnom
dejstvu sredine
(SI. list SFRJ 18192) ..256
Pravilnik 0 tehnickim nomlativima za celicne zice, sipke i uzad za prednaprezanje konstrukcija
(Sl.list SFRJ 41/85 i 21/88) 269

STANDARDI

Agregat
JUS B.BO.OOI/1984.
Prirodni kamen. Uzimanje uzoraka kamena i kamenih agregata. 285
JUS B.B2.009/1986.
Prirodni agregat i kamen za proizvodnju agregata za beton. Tehnicki uslovi. 292
JUS B.B2.010/1986.
Separisani agregat (granulat) za beton. Tehnicki uslovi 299
JUS B.B3.100/1983.
Kameni agregat. Frakcionisani kameni agregat za beton i asfalt. Osnovni uslovi kvaliteta 305
JUS B.B8.001/1982.
lspitivanje prirodnog kamena. Otpomost na dejstvo mraza. 309
JUS B.B8.002/1989.
Prirodni kamen. lspitivanje postojanosti na mrazu. lndirektna metoda sa rastvorom
natrijum-sulfata. 311
JUS B.B8.003/1986.
Prirodni kamen. Ispitivanje rnineraloSko-petrografskog sastava 314
JUS B.B8.004/1986.
Kameni agregat. Ispitivanje mineraloSko-petrografskog sastava. 316
JUS B.B8.010/1980.
lspitivanje prirodnog kamena. Odredivanje upijanja vode. 320
JUS B.B8.01211987.
Prirodni kamen. Odreaivanje pritisne cvrstoee .322
JUS B.B8.013/1960.
Ispitivanje prirodnog kamena. Ispitivanje postojanosti pod uticajem atrnosferilija 324
JUS B.B8.0151l984.
Ispitivanje otpomosti prema habanju bruSenjem. 327
 VI

JUS B.B8.017/1987.
Prirodni kamen. Odredivanje savojne cvrstoee.
332
JUS B.B8.029/1982.
Kameni agregat. Odredivanje granulometrijskog sastava metodom suvog sejanja
335
JUS B.B8.030/1986.
Kameni agregat. Odredivanje zapreminske mase u rastresitom i zbijenom stanju. 338
JUS B.B8.031/1962.
Ispitivanje peska i sljunka. Odredivanje volumenske tefine i upijanja vode (sljunka).
340
JUS B.B8.032/1980.
Ispitivanje prirodnog kamena. Odredivanje zapreminske mase sa porama i
supljinama, zapreminske mase bez pora i supljina i koeficijenta zapreminske
mase i poroznosti.
342
JUS B.B8.033/1993.
Kameni agregat. Odredivanje drobljivosti u cilindru.
345
JUS B.B8.034/1986.
Kameni agregat. Odredivanje lakih cestica...
.348
JUS B.B8.035/1984.
Kameni agregat. Odredivanje vlaZnosti.
350
JUS B.B8.036/1982.
Kameni agregat. Odredivanje koliCine sitnih cestica metodom mokrog sejanja
352
JUS B.B8.037/1986.
Kameni agregat. Odredivanje slabih zma.
355
JUS B.B8.038/1982.
Prirodni i drobljeni kameni agregati. Odredivanje sadIiaja grudvi gline.
356
JUS 8.B8.039/1982.
Kameni agregat. Priblizno odredivanje zagadenosti organskim materijama.
Kolorinletrijska metoda """""
358
JUS B.B8.040/1982.
Kameni agregat za beton i malter. Ispitivanje agregata zagadenog organ skim materijama 360
. JUS B.B8.042/1984.
Kameni agregat. Hemijsko ispitivanje agregata za beton i maltere
362
JUS B.B8.043/1990.
Kameni agregat. Ispitivanje habanja kamenog agregata pomoeu Devalove maSine. 367
JUS B.B8.044/1982.
Prirodni i drobljeni kameni agregati. Ispitivanje postojanosti prema mrazu natrijum-sulfatom. 370
JUS B.B8.045/1978.
Ispitivanje prirodnog kamena. Ispitivanje prirodnog i drobljenog agregata masinom
"Los Angeles". ""'"'''' 374
JUS 8.B8.047/1960.
Ispitivanje prirodnog kamena. Definicija oblika i izgleda pomine zma agregata
378
JUS B.B8.048/1984.
Kameni agregat. Odredivanje oblika zma metodom kljunastog merila.
380
JUS B.B8.049/1984.
Kameni agregat. Odredivanje oblika zma metodom zapreminskog koeficijenta. 382
JUS B.B8.056/1986.
Kamen i kameni agregat. Odre<1ivanje alkalno-silikatne reaktivnosti. Hemijska metoda. 385
JUS B.B8.057/1986.
Kameni agregat. Ispitivanje alkalno-silikatne reaktivnosti metodom sa malter-prizmicama 392
JUS U.M1.057/1984.
Beton. Granulometrijski sastav mesavine agregata za beton
398
 ......

VII

Cement
JUSB.Cl.{x:n/1976.
Ispitivanjecementa. Standardni pesak. ..403
JUS B.C1.00911982.
Cement. Beli portland-cement. Definicija, klasifikacija, tehnicki uslovi i ispitivanje
beline cementa ... ... .406
JUS B.C1.01111982.
Cement. Portland-cement. Portland-cementi sa dodacima. Metaluclki cement.
Pucolanski cementi. Definicije, klasifIkacija i tehnicki uslovi. 409
JUS B.Cl.012l1979.
Cement. NaCin isporuke, pakovanja, smestaja i uzimanja uzoraka 415
JUS B.C1.01311980.
Cementi niske toplote hidratacije. Definicija, klasifikacija, tehnicki uslovi i primena. 418
JUSB.Cl.OI411982.
Cementi. Sulfatnootpomi cementi. Portland-cement. MetaiurSki cement. Definicije,
klasifikacijai uslovi kvaliteta. .422
JUSB.Cl.OI5/1982.
Cement. Aluminatni cement. Definicija, klasifikacija i tehnicki uslovi 425
JUS B.C 1.01 811959.
Pucolani.Kvalitet i ispitivanje. 427
JUSB.C8.020/1975.
Cementi.Metode hemijskog ispitivanja cemenata proizvedenih na bazi portland klinkera. 435
JUS B.C8.02111980.
Aluminatni cement. Metode hemijskog ispitivanj a .455
JUS B.C8.02211976.
Cement. Ispitivanje cvrstoce cementa. .457
JUSB.C8.023/1982.
Cementi. Metode ispitivanja fizickih osobina cementa. 462
JUS B.C8.02411963.
Odredivanje specificne povrsine portland-cementa. 470
JUSB.C8.025/1979.
Cement. Autoklavno sirenje cementa 474
JUS B.C8.02611966.
Odredivanje specificne povrSine cemenata, pucolana, zgure i slicno. 477
JUSB.C8.027/1975.
Cementi. Odredivanje toplote hidratacije cementa metodom termos-boce 485
JUSB.C8.028/1975.
Cementi. Odredivanje toplote hidratacije portland-cementa i cementa sa dodacima
metodon1rastvaranja. .491
JUS B.C8.02911979.
Cement. Skupljanjc ccmcntnog maltera usled sUSenja. 502
JUSB.C8.050/1981.
Odredivanje sadrfaja vazduha u cementnom malteru 504

Dodatak za agregat
JUSU.M4.020/1959.
Laki betonski agregati za prefabrikovane blokove. Uslovi kvaliteta i metode ispitivanja 509
JUS U.M4.02111959.
Laki agregati za laki beton za termicku izolaciju. Uslovi kvaliteta i metode ispitivanja. 513
JUS U.M4.02211959.
Laki agregati za izradu lakog bctona za konstrukcije. Uslovi kvaliteta i metode ispitivanja 516
 VIII

JUS U.M4.023/1980.
Agregati za lake betone i maltere. Temllcki obradeni prirodni materijali. Ekspandirana
glina. T ehnicki uslovi. """"""""""""''''
.521
JUS U.M4.024/1980.
Agregati za lake betone i maltere. Temllcki obradeni prirodni materijali. Ekspandirana
glina. Metode ispitivanj a. '''' 525
JUS U.M9.010/1957. "''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''
Upotreba lozisne zgure kao agregata za nearmirani beton i nearmirane prefabrikovane
OOtonske blokove. """"""'''''''' .537

Voda
JUS U.M1.058/1985.
Beton. Voda za spravljanje betona. Tehnicki uslovi i metode ispitivanja 541

Dodaci betonu
JUS U.M1.034/1981.
Beton. Dodaci OOtonu. Definicija i kIasiflkacija.
557
JUS U.M 1.035/1982.
Beton. Dodaci OOtonu. K valitet i proveravanje kvaliteta.
559
JUS U.M 1.036/1981.
Beton. Dodaci OOtonu. Ispitivanja uticaja dodataka na osobine betona. 564
JUS U.M1.037/1981.
Beton. Dodaci OOtonu. Prethodno ispitivanje radi izbora dodataka OOtonu sa odredenim
agregatom i cementom. ""''''''''''''''''''''''''''''''''''
'''''''''''''''''''''''''''''' .567
JUS U.M1.038/1981.
Beton. Dodaci OOtOllu.Ispitivanje uticaja dodataka OOtonu na cementnu pastu i malter. 569
JUS U.M 1.039/1982.
Beton. Dodaci OOtonu. Ispitivanja fizicko-hernijskih svojstava
571
JUS U.M1.044/1982.
Beton. Dodaci OOtonu. Ispitivanje uticaja dodataka na koroziju armature 580

TOM 2

STANDARD I

Beton i betonske konstrukcije

JUS U.C5.050/1987.
Projektovanje i gradenje visokih industrijskih dimnjaka od armiranog betona. 589
JUS U.E3.010/1987.
Hidrotehnicki beton. Tehnicki uslovi za izradu i upotrebu. 604
JUS U.E3.020/1987.
Projektovanje i gradenje puteva. Tehnicki uslovi za izradu cementnobetonskog kolovoza. 616
JUS U.E3.050/1981.
Prefabrikovani betonski elementi. Tehnicki uslovi za izradu i ugradnju.
635
JUS U.Ml.004/1992.
Beton. Betonska tela (epruvete). Oblik, mere i dozvoljena odstupanja.
655
JUS U.M1.005/1984.
Beton. Izrada i nega OOtonskihtela za ispitivanje cvrstoCe.
657
JUS U.Ml.009/1993.
Beton. Odredivanje zaprerninske mase OOtonasa porama i supljinama. 661
 "
IX

JUS U.M!.OlO/1957.
Ispitivanje cvrstoce betona na zatezanje pri savijanju prizmi. (Koncen!risano optereeenje u
663
sredini raspona).
JUS U.M1.01111957.
Ispitivanje cvrstoce betona na zatezanje pri savijanju prizme. (Optereeenje u treeinama
665
raspona).
JUS U.M1.012/1957.
Ispitivanje cvrstoce betona na pritisak na delovima prizmi dobijenih prilikom sloma
667
savijan jem. Modiflkovana metoda kocke.
JUS U.M1.014/1959.
Beton. Dejstvo materijala agresivnih prema betonu i zastita od njih. 668
JUS U.M!.015/1978.
673
Beton.lspitivanje vodonepropustljivosti betona.
JUS U.M1.016/1992.
Beton. Ispitivanje otpomosti betona prema dejstvu mraza. 675
JUS U.M1.019/1981.
Beton. Odredivanje vremena vezivanja betonskih mesavina merenjem otpora pri
681
utiskivan ju igle.
JUS U.Ml.020/1992.
Beton. Odredivanje cvrstoce pri pritisku betonskih tela izradenih od sVeZeg betona. 684
JUS U.M1.022/1992.
Beton. Ispitivanje zatezne cvrstoce betona cepanjem. 687
JUS U.M1.025/1982.
Beton. Odredivanje statickog ll10dula elasticnosti pritiskoll1. 691
JUS U.M1.026/1992.
Beton. Odredivanje dinamickiog ll10dula elasticnosti i Poasonovog koeflcijenta. 694
JUS U.M1.027/1983.
699
Beton. Odredivanje puzanj a (teeenja).
JUS U.Ml.028/1982.
Beton. Ispitivanje hOll1ogenosti betpna pri mesanju betonskomll1esalicoll1 703
JUS U.M1.029/1983.
705
Beton. Odredivanje zapreminskih defonnacija.
JUS U.M1.030/1982.
Beton. Odredivanje sastava svezeg betona ll1etodoll1ispiranja. 707
JUS U.M1.03111982.
Beton. Odredivanje sadIiaja vazduha u svezell1betonu. 711
JUS U.M 1.032/1981.
713
Beton. Merenje temperature svezeg betona.
JUS U.M 1.040/1993.
Beton. Odredivanje cvrstoce pri pritisku betonskih tela izvadenih iz oCvrslog betona 715
JUSU.M1.041/1986.
Beton. Odredivanje indeksa sklerometra i kalibracionekrive. 718
JUSU.M1.042/1987.
Beton. Odredivanje brzine ultrazvuka i izrada kalibracione krive. 722
JUSU.M1.045/1987.
726
Beton. Transportovani beton. Tehnicki uslovi
JUSU.M 1.048/1985.
Beton. Naknadno utvrdivanje pritisne cvrstoce ugradenog betona. 728
JUSU.M1.050/1987.
Beton. Kontrola proizvodne sposobnosti fabrika betona. 734
JUSU.M1.051/1987.
Beton. Kontrola proizvodnje u fabrikarna betona za beton kategorije BII. 738
x
JUS U.M1.052J1987.
Beton.Minimalnaopremaza laboratorijepri fabrikamabetona. 744
JUS U.M1.055/1984.
Beton. Ispitivanje otpomosti povrsine betona na dejstvo mraza i soli za odmrzavanje. 747
JUS U.M 1.056/1993.
Beton. Ispitivanje kolicine i faktora razmaka pora u aeriranom betonu: Metoda
linijske mikroskopske analize. 751
JUS U.M1.0631l993.
Beton. Odredivanje ravnomernosti raspodele cementa i vade u svezoj betonskoj meSavini.
Metoda sa radioakti vnim izotopima. 758
JUS U.M8.05011966.
Ispitivanje konzistencije betona pomocu mere sleganja. 762
JUS U.M8.05211966.
Ispitivanje konzistencije betona pomocu mere rasprostiranja. 764
JUS U.M8.0541l968.
Beton. Odredivanje konzistencije betona pomocu Vebe aparata. 766
JUS U.M8.056/1978.
Beton. Ispitivanje konzistencije betona pomocu sleganja vibriranjem. 768
JUS U.NO.05011966.
Gradevinski elementi. Meduspratna noseea konstrukcija. Opsti uslovi. 770
JUS U.N1.300/1991.
Celijasti beton. Proizvodnja. primena i ispitivanje prefabrikovanih elemenata ad
gasbetona i penobetona. Opste odredbe. 778
JUS U.N1.30211987.
Celijasti beton. Armirane krovne i meduspratne ploce od autoklaviranog gasbetona
i penobetona. : 784
JUS U.N1.30411987.
Celijasti beton. Annirane zidne plaCe od gasbetona i penobetona. 793
JUS U.N1.305/1990.
Celijasti beton. Fasadne izolacione i pregradne plaCe od autoklaviranog gasbetona i penobetona. 801
JUS U.N 1.30611991.
Celijasti beton. Izolacione plaCe od gasbetona i penobetona. 807
JUS U.N1.31l11987.
Celijasti beton. Odredivanje statickog modula elasticnosti pritiskom. 812
JUS U.N1.31211987.
Celijasti beton. Odredivanje puzanja (teeenja). 817
JUS U.N1.313/1988.
Celijasti beton. Odredivanje propustljivosti vodene pare prefabrikovanih elemenata
ad autoklaviranog celij astog betona. " .821
JUS U.N1.31511988.
Celijasti beton. Odredivanje otpomosti prema smrzavanju prefabrikovanih elemenata
ad autoklaviranog celijastog betona. 831
JUS U.N2.060/1989.
Betonski prefabrikati. Ivicnjaci. Tehnicki uslovi 836

Celik za armirani beton

JUS C.A4.001/1986.
Mehanicka ispitivanja metala. Statisticka ispitivanja. Ispitivanje zatezanjem. Tennini i definicije. 845
JUS C.A4.002J1985.
Mehanicka ispitivanja metala. Staticka ispitivanja. Ispitivanje zatezanjem. 873
 .~

XI

JUS C.A4.003/1985.
Mehanicka ispitivanja metala. Ispitivanje tvrdoce po Brinelu 898
JUS C.A4.004/1985.
Mehanicka ispitivanja metala. Ispitivanje udarom. Metoda po Sarpiju (epruveta sa u-zarezom) 903
JUS C.A4.005/1986.
MehaniCka ispitivanja metala. Staticka ispitivanja. Ispitivanje savijanjem. 907
JUS C.A4.013/1993.
Mehanicka ispitivanja metala. Konverzija vrednosti tvrdoce celika u vrednosti zatezne cvrstoce 913
JUS C.A4.016/1986.
Mehanicka ispitivanja. metala. Ispitivanje nee jednostavnim uvijanjem. 920
JUS C.A4.018/1986.
MehaniCka ispitivanja metala. Ispitivanje nee naizmenicnim savijanjem. 923
JUS C.A4.019/1986.
Mehanicka ispitivanja metala. Ispitivanje nee namotavanjem. 927
JUS C.A4.025/1985.
Mehanicka ispitivanja metala. Ispitivanje udarom metoda po Smpiju (epruveta sa v-zarezom). 929
JUS C.A4.032/1986.
Mehanicka ispitivanja metala. Izracunate vrednosti tvrdoee po Brinelu. 934
JUSC.A4.034/1985.
Mehanicka ispitivanja metala. Referentne ploCice koje se koriste u aparatima za ispitivanje
943
tvrdoee po Brinelu
JUSC.A4.035/1966.
Mehanicka ispitivanja metala. Dinarnicka ispitivanja. Ispitivanje zamarilIljem. Opsta naCela. 947
JUS C.BO.OO2/1986.
961
Sistemoznacavanja vrste celika i celicnog liva.
JUS C.B6.013/1986.
Celicnafica za zavarene armature. Tehnicki uslovi 968
JUSC.K6.020/1987.
Vrueevaljanicelid. Betonski celici. Tehnicki uslovi. 975
I JUSC.K6.021/1987.
i Hladnooblikovani celici. Betonski celici - tor-<:elici.Tehnicki uslovi 983
!
.
.
'. JUs C.K6.120/1986.
991
Vrucevaljani celici. Betonski celici. Oblik i mere.
JUSC.K6.121/1987.
Hladnooblikovani celici. Betonski celici - tor-<:elici. Oblik i mere 999
JUS C.T3.003/1984.
Zavarivanje i srodni postupci. Postupci zavarivanja i lernljenja. Termini i definicije. 1004
JUS C.T3.010/1984.
Zavarivanje i srodni postupci. Klase kvaliteta zavarenih spojeva izvedenih topljenjem na celiku l009
JUSC.T3.051/1961.
Tehnika varenja metala. Ispitivanje kvaliteta zavarenih spojeva. Ispitivanje razaranjem
eelicnihspojevazavarenihelektrolucnoiliplinski. : 1019
JUSC.T3.054/1984.
Zavarivanje. Suceoni zavareni spojevi izvedeni topljenjem celika. Ispitivanje popreenim
boCnim savijanjem. , ... 1029
JUSC.T3.055/1984.
Zavarivanje. Suceoni zavareni spojevi izvedeni topljenjem celika. Ispitivanje savijanjem
1033
sa lica i korena sava
JUSC.T3.056/1991.
Zavarivanje. Suceoni zavareni spojevi izvedeni topljenjem celika. Ispitivanje
popreenim zatezanjem " .." :...1037
xu
JUS U.M1.090/1982.
Beton. Odredivanje adhezije izme<tu armature i betona. 1040
JUS U.Ml.091/1986.
Grac1evinske zavarene armature I11feZe. ""'''''''''''''' 1046
JUS U.M1.092/1987.
Bi-annatura. T ehni~ki uslovi """"'" 1055
JUS U.N1.310/1981.
Celijasti beton. ZaStite armature protiv korozije. """" 1059
'''''''''''''' '"''''''''''''''''''''
Celik za prethodno napregnuti beton
JUS C.K6.033/1982.
Celici za prednaprezanje. Proveravanje geornetrijskih karakteristika i pomine zice, sipki i uZadi. ...1063
JUS C.K6.034/1982.
Celici za prednaprezanje. Ispitivanje zatezanjem 1065
'"''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''
JUS C.K6.035/1982.
Celici za prednaprezanje. Ispitivanje izotermske relaksacije .
1072
JUSC.K6.036/1982.
Celici za prednaprezanje. Ispitivanje osetljivosti na koroziju u amonijum-tiocijanatu 1075
JUS C.K6.037/1982.
Celici za prednaprezanje. Odredivanje duzine prenoSenja sile prednaprezanja. 1079

SmeSa za injektiranje kablova za prethodno naprezanje

JUS U.E3.015/1986.
Injekcione smeSe za injektiranje kablova za prednaprezanje. Tehni~ki uslovi. 1093
JUS U.M8.022/1984.
Injektiranje. Ispitivanje pritisne ~vrstoce injekcione smeSe. 1098
JUS U.M8.023/1984.
.Injektiranje. Ispitivanje izdvajanja vade i promene zapremine injekcione smeSe l099
JUS U.M8.024/1984.
Injektiranje. Ispitivanje protocnosti injekcione smeSe. 1102
JUS U.M8.025/1984.
Injektiranje. Ispitivanje otpomosti injekcione smeSe na mraz. 1104

Ostalo
JUS L.J9.01O/1989.
Laboratorijska sila. Tkana I11feza ad zice, izbuSena ploea i elektri~nim putem [ormirani
listovi. Nazivne mere otvora. , 1109
IUS U.C9.400/1984.
Projektovanje i izvodenje drvenih konstrukcija. Drvene skele i opiate. Tehni~ki uslovi. 1112
JUS U.J9.cXH/1988.
Injektiranje objekala osteeenih zemljotresom Tehnicki uslovi 1122
JUS U.Ml.046/1984.
Ispitivanje mostova probnim optereeenjima. , ""'"'''''''''' ...1134
JUS U.M1.047/1987.
Ispitivanje konstrukcija visokogradnje probnim optereCenjem i ispitivanje do loma 1138
JUS U.M8.300/1985.
Merenje kapilamog upijanja vade i utvrdivanje koeficijenla kapilamog upijanja vade
gradevinskih materijala. """'" ,. ..1142
 BETON
I BETONSKE KONSTRUKCIJE
.............-

UDK 624.97.004.12
- 589
JUGOSLOVENSKI

STANDARJ;>
PROJEKTOVANJE I GRADENJE VISOKIH JUS
INOUSTRIJSKIH OIMNJAKA 00
.
SA OBA VEZNOM ARMIRANOG BETON A
U.C5.0S0-
-1987.
PRIMENOM

ad 1987.1CJ.U Pravilnik br. 07-93/135 ad 1987-06.15;Slufbeni IIstSFRJ, br. 54/87.

Industrial high chimneys of reinforced concrete

Predmet standarda

1.1 Ovim standardom utvrduju sa tehnieki uslovi ZI projektovanje i gradenje visokih industrijskih dimniaka
(u daljem tekstu: dimniaci) sa spoljnim planom od armiranog betona i zidanom oblogom. ili bez nie. iz-
radenih na lieu mesta, visina preko 20 m, a ne odnosi se n. dimnjake sa oblogom od prefabrikovanih ele-
menata.

1.2 Pod dimnjakom, u smislu ovog standarda, podrazumeva se inienjerski obj.kat z, odvoc!enja dimnih i ot-
padnih gasova (u daljem tekstu: gasovi) u atmosferu priradnim, prisilnim ill kombinovanim uzgonom.

2 Veza sa drugim standardima

Spisak st.ndarda sa Kojima je ovaj st.ndard u vezi dat j. na kraju standarda.

3 OpSte odredbe

3.1 Izrada projektne dokumentacije za dimnjake mofe poe.ti poSto se pribave podaci 0 hemijskim i termi-
ekim pogonskim uslovima rada dimnjaka i poSto sa na osnovu njih i vafecih propisa odreai:
1. grupa hemijske optereeenosti (tabel. 1),
2. osnovne velieine dimnjlk. (visin., unutra!nji precnik) i njegove zanite (obloga itd.).
3. siStem za!tite pllitl i iz.bora materijala Z8 zdtitu,
4. oprema, kao i potreb~i mom; uredaji. Zl kontrolu rad. dimnjaka, sa podecima potrebnim ZI njihovo
ugradivanje, koriseenje i odnavanje.

5..:..velicina natpritiska i potDritiska u dimnoj cevi u stacionarnom pogonu i prelaznim rezimima.

32 Prema sadrfaju SO, u gasovima i vremenskom trajaniu pogona dimnjaka sa temperaturom gasova ispod
tacke oro!avanja na unutraSnjoi povrSini obloge (prvi red u tabeli 1). adnosno unutar obloge (drug; red
u tabeii 11, ;zraienom u casov;ma u toku jedne godine {h/al, dimnjaci sa razvmavaju premo agresivnosti
sredine u tri gruoe hemiiske optereeenosti (slab., srednja i jakal a prema tabeli 1.

Tabell 1 Vrem.e, u cas/godin.

H.mijskl optareeenost
.,
..--
I slabo (I) "'Mnja (II) jlkl (III)

1 < 10 10 do 50 > 50
2 ,< 50 50 liD500 > 500

Vrednosti u ta:.li 1 vde ZJ sadrZ.j SO, od 15 ppm. Za dl\Jg8 sadri. SO, we Utab,;; manj. obr-:
-
nute proporcionaino sadr:;!;u 503,

f iidlnle ':., ~ !! 11ZA VOD Z.A STAH8iWa81.ua.JU

"
590 .;:~..,
=-=

U ednosu na sadruj SO. u gasovima, dimnjaei sa zidanom oblogom se uvek razvrstayaju" Igrupu, bez
obzira na koncentraeiju SO.. Ovo 50 ne odnosi na hemijsku opterecenest noseoih metalnih elemenata dim.
njaka. ukoliko ih i~a. a koju treba odredivati u sYa.~.omkonkretnom'slucaju i u odnosu na sadriaj SO,.
Kada dimni gasovi sadrie visoku ::koncentracjju HCI i HF, Hi druge hemijske agresivnesastojke, mora sa u
svakom konkretnom slucaju odrediti grupa prema tabeli 1, nezavisno od sadriaja SO,.

4 Materijali
4.1 Materijali za izradu spoljnjeg plaita

4.1.1 Za izradu spoljnjeg plaSu dimnjaka mogu sa upotrebiti svi materijali koji ispunjavaju usIove utvrdene
propisima za primenu betona i armiranog betona, osim ako ovim standardom nije drugacije odredano.
Odredbe iz prethodnog stava vate i za nee in spravljanja, ugradivanja i negoyanja betona, kao i za naein
uzimanja i ispitivanja kontrolnih uzoraka u eilju dokaza propisanog kvaliteta proizvoda.
Pri proceni podobnosti upotrebljenih materijala pretposuvlja se da je spoljni plan dimnjaka dinamieki
opterecana konstrukeija.

4.1.2 Za izradu spoljnjeg plaSta kisalootpomih dimnjaka III grupe prema tabeli 1, sa yazdulnim meduprosto-
rom izmedu spoljnjeg plaSta i obloga, sme se upotrebiti armirani beton samo ako je om~ Stalni nad.
zor unutraln;e pomin. spoljnjeg plaita i omogueeno odrfavanje zaStitnog premaza armiranobetonske
povrsine.
Za sprayljanje betona spoljnjeg plaita dozvoljena je upotreba dodataka koji sadrie sastojke hlora samo za
dimnjake I grupe iz tabele 1 ovog standarda.

4.1.3 Kapa dimnjaka se izvodi od liyenog celika, armiranog betona zastieenog kiselootpomim ;:remazom, od
kiselo01;l0rnih keramiekih blokova Hi drugog materijala, zavisno od sastaya otpadnih gascva. Kapa dim.
njaka na sme spreeiti toplotno lirenja obloge.

4.2 Materijali za izradu sistema zlilite spoljnjeg plata i upotreba

4.2.1 - Bez obzira na temperawru gasova dimnjaka i"grupu prema t. 3.2 ovog Standarda, armiranobetonski plan
dimnjaka mora biti ZlStieen od direktnog kontakta sa gasovima.
U sistem eve zaStite spada:
- obloga dimnjaka sa svojl", osJoncima,
- izolacij.,

- vazdusni meduprostor izmedu obloge i plaita,

- kiselootpomi zaWmi premaz na planu Hi oblozL
U svim slueajevima mora se predvideti obloga (ill jednako yredna zaStita) plaSta. Obloga mote biti izra-
dena od opeke, obiene, vatrostalne ili kiselootporne.
Ukoliko sa za izrlldu oslonca obloga ili drugih nosiyih dalova obloge upotrebi eeliena kons:rukeija, mora
sa doklZlti efikasnost njane toplotne i antikoroziona zdtite za dimnjaka II i III grupe, kada sa u svakom
sluClju za izrlldu obloge mOra upotrebiti opeka sa perom i tlebovirna na 4 strane.
Ilbor materija" ZI oblC91 i sistem zaStite i njagovo projektovanje vrli 58 na osnOYU podataka 0 re!imu
rada dimnjaka, ko;i 58 naroeitD odnose na:
1. 8kstremne protoka gall U normalnim I abnormalnim ustovima rada;
2. tel)anu YUbI na uluu v-voda u dimnjak U normalnim i abnonnalnilll uslovima rlda;
3. graniene t8mpemu.. gasova u normalnim a posebno u abnonnalnim ustovima 8ksplOlt8Cije, sa nazna.
kom njihovog .._atnag trajanja poCeY od u!aska do ispada~ Iz pogona;
4. granici'll t8mpemu.. vazduha okoline dimnjaka;

.
5.- pIOYa;
6. konc:entr8Ciju 'hemijski !tetnih sastojaka u gasovima, n..oeito sadr!lja SO" NO x ,HF, Hel;
~croC8ntrlCiju abl'8Zivne prai;';' u gasovima;
6. viii", maksimalnih temperatUra tlCaka oro!8vanja pod razlieitim pogonskim ustovima;
9. ..tim rllda dimnjaka u odnOlU na njegov kontinuitet odnosno periodienost;
 591

10. ucestalost prekida rada radl tehnicke kontrole I odrtavania;

11. moguee izmene rezima rada u toku eksploatacije.

422 Za izradu obloge moze 50 upotrebiti puna opeka od .gJine ili radljalna opeka od gllne prema propisima 0
jugoslovenskim standardima Za pune i radijalne opeke od gline, ako su ispunjeni sledoe; us.lovi:
1. temperatura otpadnlh gasova t 300C;
"
2. I grupa (prema t. 32 ovog standarda);
3. marka opeke M ;;. 150;
4. zapreminska mas a "Yo;"1,8 t/m3.
Samotna opeka se moze upotrebiti ako ie:
1. pritisna cvrstoea prema propisu 0 jugoslovenskom standardu JUS 8.08304;;' 20 N/mm',
2. zapremlnska masa prema standardu "Yo~ .1,9 t/m3.JUS 8.08302
Upotreba pune opeke od gline i samotne opeke za dimnjake III grupe nije dozvoljena. a za dimnjake
II 9rupe dozvoljava se njihova upotreba ako je, pored gore navedenlh uslova kvallteta, i:
1. rastYorijivost u 70 %.tnoj wmpomoj kiselini %,
"5
2. upijanje vode prema standardu JUS 8.08302" 10 %.
Kjseloo~oma. o~~~- ~<?!~._se upotrebiti za i~adu obloge bez obzira na grupu hemijske opt!r!~2~osti
dimnjaka ako je bez !upljina i ako ie:
1. pritisna cvrstoea prema standardu JUS 8.08.304 ~ 40 N/mm',
2. lOpreminska masa "Yo 2tl m3,
':'
3. rastvorljivost u 70 %.tnoj sumpomoj klselin; "2.s %,
4. "pijanje vode p",ma standardu JUS 8.08.302';; 10 %,
. .
5. otpornost premo zagrevanju-hladenju, p",ma standardu JUS 8.08~6, all od sobne tempera1Ure do
450 C: 10 zag",vanja/hle"'enja,
6. temperatura atp.dn ih gasova < 1 000 . C.
4.2.3 Za izradu ozlda mogu se upotrebiti:
1. pr. temperoturorra ga$Ova n'!lm od 300 c za dlmnjake I grupo moze se upotnbiti produz"i i ce.
m.ntni malter mark. 100 I OOlji, Izroden sa cementima prema standardlma JUS B.C1.01!. ':14 i
015 i sa peskom mineralnog porekla bez primesa karbonata, gllne, organsklh i slicnih Stetnih matari.
jal!. ili drobljeni rr.~terii2l1 od pecenih l~rnljanih proizvoda od glioe i njenih me!ayina;
2. za dimnjake II grupe mora se up~trebiti kiselootporni malter;
3. bez obz;ra na temperatur" otpadnlh gasova I grupu opasnosti, za izradu oblo~ rl"logu sa upotr.bj~ ,iIi-
katni malteri na bazi tecn-og kalijumo""g I natrijumovog silikata prema st<1ndardu JUS U.M2.014.
4. za ozid ad SafilotPe i k~~ji)otpome OP~I(I!i za delove dimnjaka oa odrtojanjt..~ ad 'trha jednakor" rr~.
njem od peto<tr~kog unutrasnjeg pn!cnik,. "Diogo pr; vmu, bez obTjr. na grwpu, mora se uPlHrebiti !
i
silikatni ",alter.
HenJljski otPorni ma!teri na bazi $;!,motnog giar1u!ata, bitumena ifj s:ntJtlcke smale pre upot.~~e ooncy:\'"
no ugrad,'*~ mora;u se ispitivati w pcg:'Jdu hemlj!ikog dglovanj~ na osooine maitera, a ~a: ocito .) oori0su
na c\lr:;;:oCc, /3premil"'Sku ma$l:1, c','r!106.1 ;:;rianjanja, sta!nost lapramir:e i plz,stj(::';C")tecenja I
~"od de!o',(a.
njem prit:ska i terT1peratur~.

4.2.4 Materijal za'zoiaci,iq in~'klen:t, \iur~,~,~:'J;rle~!:~ '..1.J11iJ,

c<;:-jdi sL}, za e;I'ITI~nte niefl,-f.zahitf;' 1.a prii:vf5ti.
termickim, ~'-3tickim ~ hp.rr,;j'ik:rn l'sL'wima rf':Ern.a mda di~"T;i',pJK;.L
Y~.'lie,r:'\nr1~":;1C1Var,Jri I)~ "10ra bi1:i
j
ntpcJf~:'; r~;:id: ',I~}je1nsekata ! 1'ruid:j, m<Hi'!Uti ~o:rtoja(\e. st""lJkture, na srnu meniat! u ~""9lecu $\'ojih
"~'.
.~nov";:'rl oS:JDc';c ,,"ri de.!Q...a;~iu '~(;;Jioter hlJdl1oCe. rtar,:mja i prola~ ,daif'nja 1 ,ne $Ii.\! bitt z.ap.;;j!jiv
(,n:, !tet.~iI jJ;:' dru~ grJdevin~Ke mf.it~rifillp.uP:)!."'.:Ji;ene U i.:rradi (~imn1a:ka"
A~.:o se ilolaclja POS:'3\f!j')'/':3 'Spo:;:',~jpov~inu orida cb!o!J!- 0112 morP.lbid ki:t:.eloo'l:P'!'rna:i r-P.,ap.mr1:.H';!uc.a.
jzcl.lc;0ni f,!,"'~e',ii:tr:~J oj,~h.J 0'-1'.)~1f'::
mNah. bit t:;.,ko postavrjeni da fit' sprec3'Jaju ;;c)boJoo 'a~;jaH:~
i ractijalnLJ pom~'inj! ct~ja;y~ r.!3~";J'~;r"niO::;' dj:ai3Cij~. c'dn(~":r) :~t~'.f!OOPOk"Hr:;11dlmnjh CCi'; ?i~<oih. :~m
vise
O~.ionci CDI('~.~ dirn"'i,;'..::a tree'; 1;'-,JJ~: m,:'rajlJ ;,:U zasti<:eni ki~'P.:ioo1:PQ;r'~Y:":' ! \'~:if.);\:uror.>urtliivofn Z::,&.:;:!.
J(Jm: mora PO~~D:. ..'::'~7\Je':~.:;: S'~;Dliari:'J i c.x;woo&njJ kondf\.f11ara iz c:ffir.icka.

42.5 Pogodnirrl ki(ieIC'.'o~. -- ::I <Jr;'- n mer'", ~~ ;;:?-,~tit;tj i.lnurl':~;.;nja ~,:rarr3 ;)!a$!a ; ::;'1(:, ~~',':>~;:;-' ..
- ~C' <c
nije p::rW~;o 1,,:<i)L ~;- ; ,;r:'...~;');:'-';:2 njifpE:. ,J-..rakva zaSt;t!:~ u s~ic. ,_sLy.'ima "r"':jr"?: -J.....
"'01 -":
"
"_","--r~ -- -- ._.'-~,-- -'~
592

vldetl i Z8 spoljnu povr!lnu plalli prl nlegovom vrhu a na delu duline jednake trostrukom pre~niku spolj.
njeo pldta prl vrhu. Klselootpoml premazl moraju bltl hemilskl, terml~kll vremenskl postojenl, vodone.
propu.tljivl I dlfuznootpoml. U zevionastl od predviaene !irlne pukotina, ani moraju biti I doveljno de.
formabllnl,lnaCe se moralu obezbadltl posebnlm merama. Kiselootporni premazi debljinemanjeod 1 mm
mogu .a upotmbltl keo ladlne mere zellite .emo ne mestlmo gde Ih Ie mogufe kontroll..tll po potrebl
obnovltl.
'
Ako se obloge uvrbva u vlslnllPollnjeg pla!ta, od delovenle klsellne mora se za!tltltllizolacloni slol, e

rl.7. 1,
me(luprostor Izmedu
'1.;.
pldta I .
Izolaclle od prodora spollne
I',
.
vlage. Ako Ie obloga
. zavdena, Iznad
'
I
,
ple!ta,
".,' I.,i'I',J' '.
, more se oslguratl odvod ' oborlnlklh voda.
Ukoliko postojl opasn~t ~ ltetnog delavanle spollne sred!ne ne spollnl ple!t, more se predvldetll od.
gover8jute zeitlte kl"loo~mlm premazom spollne povlilne spolinJeg plalte.

,.,
',1'\ !

i5 Omove pronWun8 '

i&.1 , "nlll op.~eenle

5.1,.1 , ,:,ollvost delave konstrUkclJe dlmnleke mora .. dokazatl proreC,!nc;>m II odnosu na Ilede6a delovanla:
. 1. stelne optereeenje,
2. delovanje vetre,
3. temperatuml uticall,
4. selzmlCko optereten)e,
5. razlike prltlske u popreCnom preseku,
6. korlsno optereeenle.

'5.1.1.1 Stelna optereeenje koje oplllreeulu spolini pla!t dimn)aka su:

e) 10pstVenamese pla!ti, '

b) deo ma.. obloge koju nosi ple!t,

c} proetnjene mlSl n~lo!8ne prdlne Ilebdeteg papele,
d)
me" wlh stelnlh uredele okeCenlh 0 plait.
Ze potrabe proreCune odreduje .. Inakslmalno I minlmelno gravltoclono opteretenle za wakl posmetrenl
,

popreCnl prasek spollnleg plelte.

,
Mekslmelno grIYltaclono optereeenle Ie zbir opteraten)a 8 + b + maks. C + d.
,
Mlnlmelno grIYltaclono opllll'8l!enleIe zblr optereeenia 8 + d. ' '
'iZe poIedine fue Izvodenle radove treba odredl,1 makslmalno i minimalno optereten)e prema stYarnom
. stenlu.
I
"
;" I 11
'
pretpostlYkom da Ie OIovina Izve-
~7f; Utlcall "elnag optereeenje ne Ipol)nl pldt uvode 18 u prora~un ~
: dep<>gIpollnleg pldte u neglbu od 1 : 500 prema vertlkall.
(z) reCunue prema obrascu:
&.1.1.2 Hortzontelno delovenle vetre u prevcu duvan]a na dlmnlak W

!:;.L..7

W (z) . c . q . A

gde 10:
c - ..rodlnemlCkl kOlflcl)ent (kOlflcl)ont obllke),
q . .qa+ O,003z,ukN/m','
,q. - osnomo deJltYO votre,
:'." Z - viline Izned IIIren8, u m,
"
- povrIlnelzloloneuzlmedelltYUvetre,
.:
U m' .
%e villne z > 300 m

. q. + 0,9, u kN/m'
"
 593

5.1.12.1 Osnovno dejstVo vetra qo raeuna .e Iz obrasea:

qo = !.(1.25-~' V~; iJ Pa
2 8000
gde ie:
h - nadmorska visina terena. u metrima,
Vb - osnovna brzina vetra odredena na osnovu podataka nadleme hidrometeOroloSke slufue kao brzi.
na osredn;ena u Intl!rvalu od 5 s na visini od 10 m iznad tl!rena, koja 50 na otVorenom 1I!renu bez
prepreka javlja u proseku svakih 50 godina.
Ako su osmatranja brzine vetra v..sena u intervalu od 1 h (Hi u nekom drugom vremenskom intervalu raz.
lieitom od 5 s), osnovna brzina Vb za interval od 5 s odreduje 50 pomoCu dijagnlrTla na sliei I, gde je V
osnovna brzina osrednje~~_u _vrem~u ad 1 h, a V osrednjena brzina u vremenu t.. be>
t
2,0

Vt Izgradena okol ina

VbO
Otvoren prostor
1,5
1,1.
1,3
r 1,2
Obala velikih vodenih
povrSina (jez.ro, more)
1.1
1.0
3600 600 300 60 6

30s t j~
~
Slika 1 Izgrad.na okolina OtVoren prostor

Za brzine vetra VJ sa povratnim period am razlicitim od 50 godina osnovna brz;:-.a

Vb korigu;e se 1=<:'.i\O~
cU dijagrama na slici 2.

1.5

!
V.
--L
--
!

-- i
Vb
/,0 i f-'"
---
1---
1
--,
- I
i

f
0,5 I
i
I
1
t
a i
5 10 50 100 500 7:;00

.. Vi u god{nama--

Slika 2
594

premat. 4.2.1za osnovnoopter~je

:5.1.1.2.2 Ako ne postojeizmerenipodaciza odre6ivanjeosnovnebrzineVb
vet~m 0/., uzimaju so sledete_~dnosti:
- I zonaq. - 450 Pa (N/m'j,
- II zona q. - 750 Pa (N/m~),
- III zona q. - 1300 Pa (N/m').
Zone intenziteta vetrova u SFRJ date su na karn na sliei 3, pri ~emu u III zonu ulaze i sva izlolena meso
ta iz I i II zone nadmorske visina iznad 800 m.

II JMII-

SliQ3

OVlovno delovanja vem q. se poveeava za q. - 0,15 kN/m' kada je dimnjak na uzvi~ic:iviSoj ad 30 m

iznad okolnog torena ~iji je uspon prama uzviSiei veti od 1 : 3, a smanjuje so ~ 30 % u tazi izgradnje

Iko ova ne trajl dule od 2 godina.

5.1.1.2.3 Aerodinami~ki koefieijent C odnKIujl so iz ob..lsca:

.}.,
C - Co

gellje:
C. - kOOlkcioni faktDr.
0,95 ,a za poIigonalne proseke uzimaju
Za eilindrietle konstrUkcij. krulnog proseka uziml"se da ie C. -
.. vradnosti praml tab81i 2.
), ..rodinami~ki koefieijent koji rabJnl iz izraza:
"- "
j),Q05J1,/dm, geleje:...
J -_,65 !
h , - visina dimnjakl ilOad torena, ili dulinl dimnjaka ako jl postaVljln napravouglOOog
neki objlkat, "res8U
"

dm - pre~nik upisanog kruga u prosek na polovin; visine dimnjaka: kod

dm - ~
 595

I
rabela 2

~Uglova
poligona Co
.-.

16 1,00
14 1,05
12
10
I 1,10
1.25
8 1,40
6 1,55
5 1,65

Za krulne pre<eke spoljnjeg precnika D uzima so da je na intervalu visine dimnjaka t:.h povrsina il!olena
?ejstvu vetTa jednaka A = t:.h" D.

Who

~ b

Slika 4
U slucaju pravougaonog preseka odreduje so horizontal no dejstvo vetra W (zl prema t. 5.1,1 ~ ovog
standarda i slid 4 iz obrasca:

q . A,
Wx (z) = Cox.
Wy Il) = COy'
q . A,

gde je:
koeficijenti odredeni iz dijagrama na slici 5 zavisno od pravca duvanja vetra odredencq ug.
Cox' COy -
10m,
W - .j (z) + W~ (z),
W: .
Ar - rafunska povrSina dela dimnjaka visine tJ1 izlazena dejstVu vetra.
Uzima se da je A, = tY>. b, gde je b > a.
Ako je 10 fJ 80, za proracun efekata od torzionih momenata (na primer, u loni plaSta sa otvonma)
" "
racuna sa sa ekscentr;citetom e site W u odnosu na telisto preseka velitine e = 0,1 a.
Za drugaeije oblike konstrukcije dimnjaka i u slucaju vise dimnjaka, kad je medusobni razmak manji od
sestostr"kog 5POIjnjeg precnika plaSta, aerodinamicki koeficijent Co i racunske povrsine A izlotenede-
lovanju vetra odreduju se posebno u sv.kom konkretnom slucaju.
596

20
'LII I I I
-I--~. ~If-P
- '-- ---4--
L...- -"-- - --,--_-.J I
~. ~'i<'~'~
,-I-
!,S ~I I I T
-
- \.
. c
,ox C
-.
ov I
I
:-(J,!'-
' - I
L-
J ~' .' -',L"k 1
~'\.' 1 I
.L-
' 08
. H- ~-1'-- "
~--'--~ -
iC i'- I 1/
0 1.0~- -
r~I .:..j. 'I ....-~~I'" --
-1--/-,:'.
L--
-=-
'il _J.... ~I----}
rr.
-=- -- .--=-46
-- - -
-
1
-- -If " -- - - _l!:L
a5
,ll ff,
-0 - - I -
- "!I I ---.., .. -"
- ~/i-'
! "
I"
-,-1 I
~I
~~'--
-r- -. ~3- T~I~
i
iill/ ." "r -.0.2
=
0 I0 ~<:v - -- I
~T'-
30. 60 90. --->
~ .
Slilul5

Slilul6
I
. i
f
I

 597

5.1.12.4 Dinamicko delovanje vetra u pravcu duvanja uzima se u obzir poveeanjem statickog delovanja vetra iz
t..5.1.1.2 ovog standarda na:

op . C . q . A. u kN (</> 1)
'to" = >

gde je:
op OPo. 11.
-
i(Zapravougaona
, preseke uzima se duvanja u pravcu ivice i faktor opza nepovoljniju od dve glavne osovine
--
,preseka.l.
Vrednosti OPoi 11odreduju se iz odnosa:
11 = 1 zah:>50m
11 - 1,05-h/1000zah<;;;50m
I{)o
= 1 + (0,Q42. T - 0,001 9 . T') . 6 - 0,6:>
gde ie:
h - dutina plaita,
T - osnovna perioda slobodnih oscilacija plaita, u s,
6 - logaritamski faktor priguSenja: ako ne postoji tacnija vrednost, mote se uzeti 6
- 0,1.
Osnovna perioda slobodnih oscilacija plaita odreduje se pod pretpostavkom da je pl8!t elastiCan !tap 110.
mogenog preseka. Za dimnjake konstantnog preseka Hi sa visinom .Iinearno pro~nljiv09 pcavougaonog
ili krutnog preseka velicina T odraauje sa iz obrasca:

T
O,eS
1 + 2 (1 -
bolb)'
. ~.r;- O/~. h' ,Ulr
E' bm

gde ie:
E - modul elastiCnosti plaita, u MN/m',

-'" - zapreminska mesa armiranog betona plaita, u rim'.

G - sopmena mesa plaita, obloge i delova konsuukcije dimnjaka.
G, -
sopstvena mesa plaita,
bo - sirina gomjeg praseka (kod pravougaonog pre.ka dutine ivice u pravcu vetra, iii spoQni prec:nik
krutnog praseka.!.u m,
b. - sirin. donjeg praseka, u m,
h - dulina plaStaod tamelja do vma. u m.

5.1.12.5 Sam dinamick->g delovanja velra prama t. 5.1.1.2.4 ovog standarda; kod dimnjaka Uobicaj- konstrUk.
ciie i krutnog keda je G/V < 2 rim' (G ja ukupna mase dimnjake izned tamelje, e V zapremine
~I.seka,
unutar spoljna pov:iine dimnjakel. mera se proverili uticaj oecilacija dimnjaka upravnih na pr8Vac duva.
nia vatra.
Uticaj dinamiekog delov.nje vetra ne dimnjake izrazito tankozidnih praNke, kod grupe dimnjaka iIi u
spacijelnim slueejevima. more se proveriti pmel:nim ispitiv8njirna.

5.1.12.6 Ekstremne vradnom momenta u vertikelnom preseku plaita uslad .neravnomemog ruporeda horimn-
talnogdelovanj8 vetra po obodu plaita reeunaju 18 iz obrazac:a:

M -:!: O.os2 q' D' zakIC:>10-3

M -:l:O,07Bq . D' zak/D<;;;10-4

gde ia:
0 - spoIini praenik pla!ta, u m,
q
- delovan;a vem.prama t. 5.1.1.2,
k - brojn8 vrednost hrapavosti omotafa p:aita.
Z8 betonsku POYrSinuuzim8 se da je k = 0.01 m.
598 .

5.1.1.3 '. Toplotni uticaji gasova i temperatum; klimatski uti",ii spoline okoline na konstrukciju dimnjaka moraju
S8~re,d,iti u.najnepovoljnijoj kombinaciji sa ostalim ,.,'cajima, uz pridrfavanje sledetih U5lo~a.;,.~
1. razlika temperatura spoljnje i unutrasnje povr.sine SP(;"\~jeg plaSta ne sme biti veca od 120. C,
.2. u proracunu uticaja i dokazu upotrebljivosti materijal. "'zima.so da se spoljna temperatura T nala1 u
intervalu -10.C';; T';; + 30 'c,
3. ukoliko ne postoje podaci procenjeni na osnovu meteorolc\lcih merenja za datu konstrukciju plaSta
(boja, debljina zida spoljnjeg plaSta), delovanje osuncavanja piaSta 50 racuna Za temperatumu razliku

od 30. C izmedu suprotnih strana plaSta.

Pri utvrdivanju ekstremnih vrednesti temperature obloge, izolacionih materijala i spoljasnjeg pima uzima
50u obzir sledete: "

1. ako je odnos unutra!njeg precnika prema debljini zida veci od 10, mote 50 proracun temperatur,e spro,
vest! kao za raYne zidove,
2. ako je meduprostor izmedu spoljasnjeg plaha i obloga ventiliran, uzima 50 u obzir dejstVo ventilaciie,
3. u slueaju posebnih uslova rada dimnjaka (razlieita temperatura ulaznih gasova) mora se proveriti dej-
stYo temperatumih razlika]Jsled neravnomemog strujanja gasova,
4. ako ne postoie tacne vrednosti za koeficijente prelaza toplote, mogu 50, kad je to opravdano, uzeti
sIedete vrednosti:
Za unutrasnju stranu obloge:
au = 8+v(W/m'KI
gde ie v srednja brzina gO$ova, u m/s.
Za spoljnju stranu spoljnjeg plaSta:
a . =
Za unutra!nju
24W/m'K
stranu spoljnjeg plasta i spoljnu stranu obloge, ako ie ventiliran meduprostor:
am - 8W/m'K
U slucaju neventiliranag prostora iZ'T1edu plasta i obloge, ukl;ucujuci toplotne provodljiv"st; ..,azduS'
nog sloja, za temperature spoljne povrSine obloge:
dc.80.C:
"n = t2W/m'K
iznad 80 DC: n =20 W/m' K
--
Kada
"
se proverava pogodnost materijara na tamperaturi, a narocito kada se radi 0 :!.aStit'lim premazima.
mura sa uzeti da je:
a, = 6, W/m11<

U slutGju rada dimnjaka;ia brzim promenama

~mper"T!Uie gasa mors ~ r):ovent; naponsko stanje Qbloge
slueaj nestabilnag prelaza roplot'! stanle zagri!VJnja od~""no hladenjai
(poce",o
" 0 re,"permu-
Koeficijenti prelaza toplote. uSted radijacije mo"" 50 zanemariti za temperature do 200 C Z"
ru jznad 500C mOle se u~ti da je koeiicij~nt orelaz3 loplote usled racFjadje beskonacnc vt!;ik;. U in-
te~aiu ad 200 c do 000 C, umesto tacna t;rednosti. mul.e sa sprovesti kcntrola z.a oba eks:tre~lna slu-
6aja.
~

Za koeficijente toplotne provodliivosti i tempera!ume d:LiHdCi~~at, aka 0'11 nisu u~vrdeni ispi"tivaniem,
uzimaju se vrednosti iz tabele 3.

Tabela 3
i~~-~~,:--
n_-I :1
a '~~"

Armiranl boton
Vrste ~:terija!a

" t ; :c
-+ ,...:
I 1
(]
uK"
:
I
I {}
Zia od b':li';:neopeke 0,8' "
'
Zid od kiseiootporne opek. i $il;k..~nog
I.
1A
I

6
\! "

maltera
I I .

OzidadSamo~_" L-~~__L~ J
I
"
 599

5.1.1.4 Prl odreaivanju seizmi~kih uticaja, ako se ne ndi direktna dinami~ka analiza dimnjaka, monju se umti u
.
obzir i vi!e oblika oscil~vanja koj; p~ pravilu ugrolavaju visoke deonice dimnjaka.
5.1.1.5 Razlika pritisaka kod dimnjaka sa ventilacijom
.
izmeau plaJta
. i obiogemola bitl izostavljena Iz prora~u'
na.
KOOdimnjaka bez ventilacije naprezanja usled nzlike pritlsaka moraju biti re~unski kontrolisana i uzeta
u obzir.
5.1.1.5 Za prora~un platformi oslonjenih na spoljni plat uzima 18 korisno opteratenje 00 2 kN/m' ,ukoliko u
posebnom slu~aju ono nije veCe.U prore~unu spoljnjeg plaJta avo Op!8rec!anjemola bltl zanemareno.

'5.2 Op.retanje obIogt

U prore~un oblogt uvade . opteretenje prema t. 5.1 .1 ovog standarda, s tim Ito . moreju uzetl u obzir,
ako to zah,."a konstrukcija obloge, I interakcijska delovanja Izmeau plalta i oblogt usled:
- stalnlh Op!8reeenja,
- deformacija
.izmltklh utlcaja,
- lzazvanlh delovanjem vetra i _mperatUre.

6 Pronlcun spoljnje9 plUta

5.1 Prontun spolJnjeg pIaJta viii. prema odredbama proplsa za beton I armiranl beton, pri temu 18 pouzda'
nost konstrukClje mora dokazati proratunom prema gnnltnim stanlirila u OOnosu na:
- nOlivost,
- upotrebllivOlt.
Proretun prema grani~nlm stanlima sile u horizontalnlm presecima ooretSuju. pod pretpostaYkom do Ie
spoljni pldt elasti~an !tap i zanemarujuei uticaj otVora u plaJtu. Sile u vertikalnlm presec:ima mogu .
ratunatl u ravnim sistamima (krulnl pmenovi, ramovil.

5.2
-
NOIlvost konstrukcije
ovog standarda. Pri tome:
spoljnjeg pldta dokazuje 18 za najnepovoljnije kombinacije
.
delovanja Iz t. 5.1.1

1. delovll'lje vetra I .Izmi~kih uticaje ne uvOOe 18 istovnll1W1O U proratun; .

2. Iile u preseclma spollnjeg plaita ooreauju . uzlmajuei u obzir defonnacije osovine plaita 00 utlcaja .
stalnih op!8retenja,.cIelovanja v8tra I 18mperatUre;
3. deformacije od 18lzml~kih ilia u dokazu nosivostl spoljnjeg plaita .. uzimalu 18 U obzir;
4. o~ekivanl kos pofolaj dlmnjaka usled nerwmomemog sleganja .mella more 18 UZIstiu obzir;
5. proretun vertlkalnlh preseka spoljnjeg platta viii 18 za Ullcaj deiovanla vetre I temperatUre, all 18 ova
delovII'IJa ne uvade istovremeno u proretun.
U prore~nu konstrukcije dlmnlaka uticajl 18mpemure IspoIjainje i 18hnololkel tntireju 18 kao pro-
menljlva Op18retenja.
Momentl
njihovim mno-jam
drugog redo oorea",u . Iz sratunatlh krivina spoIjnjeg
neuvetani", stalnim wrtikalnlm QP18reC\IIljeml'rue 11 vocICi rabIna 0 potat.
. uzima u obzir sedejltvo DtlgnUIDg
platta
.
i OOgovarajutih dIform8ciia I

nom negibu OIOYIMpIaJta prema t. 5.1.1 CMJgstandardL Pri -

betona Izm84u prllina. Priblilno Il1018. sedejstvo bltDn8 u DtIgnUtOj zoni sa prsIi- _I Ii obzir I
smanjenjem D 15" momeneta dRltlOQrede. nbma1ih bez sadejstva -gnUIDg b8tDn8.
po je spoIjnji pI8II:konstamncig III. vIiinom IIn8mo
Moment! drugog redo ne moraju .. uzatl u obzir
promenliivov pmeka I ako Ie ispunjen uslov:

It . h v'NlEi < 0,1

pje:
h - dutina spoljnjeg pla!ta 00 18melja do vma.

N - vertlkalno OptIr8tenj. najnlteg pre18kaspoljnjeg. pldta.

E - modul elasti~osti betona,
I - najmanji moment inercije neoja~anog nomogenog pt88ka spoljnjeg plalta pri temelju dimnjaka.
600.

6.3 Upotrebljlvost konstrukcije spoljnjeg plaha prema t. 5.1.1.6 ovog standarda mora 51 lNek dokazati pro.
r.~unom granl~nog "stanja deformaclje I lokalnlh ohleenja (prslina) spoljnjeg plana usled onih utlcaja
kojl . ,javljaju utoKu eksploatacije dimnjak.. Ukollko se ovl utlcaj;" razlikuju od prora~unsklh delovanja
preme t. S .1.1 ovog standarda, ovo se mora posebno obrazloflti u prora~unu spoljnjeg plaSta.
Deformecije 1P0ljnjeg plaita i lokoln. oheeenja na njemu ne smeju bltl veel od nlfe navedenih vrednOsti:
- proratunsko naginjanj. spoljnjeg plana dimnjaka usled neravnomernog slegania temelja izazvanog ver-
tlkalnim stalnlm optereeenjem ne sme blti veee od H/600;
- horizontolno
konstrukclje
pomeranje
spoljnjeg pluta
vrhe spoljnjeg plaita
od osun~avanja,
dimnjaka
ratunato
od delovanja
$8 pukotinama
vetra I nojednakog
u zategnutoj
zagrevania
zoni, no sma blti
voCeod H/300; ,

- napon zatezanja u armatUri, procenat armiranja odnosno pro~nlk armature I deblji"" zida spoljnjeg
plaita moraju biti tako lzabrani da maksimalna granlroa flrina prslina (au) rie bude veCa od vr:mnOsti
odredenih proplsima,za armlranobetonske konstrukcije, bez obzira na velic!lnu zaStitnog sloja betona.
Uslov; sredine procenjuju'se u odnosu na agreslvno delovanie atmosferskih utlcaja i hemljsko optereeenje
gasova, posobno prema polofaju o~eklvanog lokatnog osteeenja spoljnjeg plana.

7 Proracun oblogil

7.1 Dokaz noslvosti oblO9\! vril prora~unom prema dopuStenim naponlma za najnepovoljniju kombinlCllu
"~
optereeenja prema t. 5.1.1 i 52 ovog standarda I odnosi so na obloge krutnog proseka.
Jednovremeno 51 ne uzimaju uticajl od vetra i selzmi~kih delovanja.

7.2 GranlC!ne vrednostl napana u horizontalnlm preseclma oblOgll odreduju 58 na sledeel nacin:
Za kombinaclju optereeenja:
- stalno optereeenje i selzml~kl uticaji, ili
- nalno optareeenje I slle interakcije Izmedu spoljnjeg pl~ta i obloge usled delovanja vetra I temperatU-
re
~reduje 58:
- najveei ivi~ni napon prltiska horizontalnog krumog preseka ciia je zatezna evmoea zanemarena, a naj-
manie pola obima se naJazl pod stalnim pritiskom,
- najveCi ivi~nl napon Zltezanja za homogen horizontalni krumi presek oblogll.
Ovako sraC!unatlm Ivicnim naponlma pritiska i zatezania horizontalnog krutnog preseka dodaju sa napo'
ni usled temperatumlh uticaja a ukupni naponi ne srneju biti veei od vrednosti dopuStenlh napona Iz
tabele 4.

Tabela 4
Dopustenl napon u MPa
I
Vrsta opeke Mark. opeke Vma maltera
na prltisak pri savio na zatezanje pri sa-I
janju obioge vijanju obloge
Puna opeka od gli. 150 Produfnl, cernenfn; malteri mar- 1,0 0,5
ne ke 100iIivoCe '

~tnlopeka 200 KiseloolPoml kit premo stander. 2,5 1.0

Kiselootpoml > 350 du JUS U.M2.014 3.5
opekl

73 Gr..iC!ne vrlClnosti n.pona u vertikllnim presaciml obloge od uticejl t8mp8l'8t11r.i razlik. pritiska iz-
mtdu unutrd~ie I spoljn. sredine zidl obloge ne smtju biti voCeod dopuiltnitl preme 1IbtIi 4.
U proreC!unu neponl mole $I, u ntdOlUtku tatnih vrednosti, uzeti dl it ,1 tIttIIinaati ome u
cemll1tnorn mllteru E~ - 5 000 MPa, odn~o ozida II kiselooqlOnlinl kl- R.. - 2\ lOCIM\'I.
 601

U proral!unu utica/a negat!vne ,.zlike p,itlska (potpritisak} pretpostavlja 58 d. posto/I U /ednom pravcu
odstupan/e od knifnog oblika preseko obloge za 2 %.

7.4 StabllnOlt zidnl obloge more M dokazotl Iko Ie ono vila od 20 m.

7.5 Baz obz;ro ne srei!unata nopone u zldu obloge prema t. 7.2 17.3 ovog standarda, deblJlna zida obloge ne
sml bltl "",nJI od, 10 em.
Ze klselootP~ml oZ,'d ,:"or'lu 58 upotreb,ltl opeke sa perom, I fl~tjom po I!ltavom obl'1'u. SpoJnlce moreJu
bltl debl/lne od 2d~,
""mm.

B Otvori '
8.1 Neponl IZllvlnl otvorlme u apol/n/em pilltu morelu 58 uzatl U obzlr. Ako postoll vila Otvorl u pldtu,
ondl58 onl mogu ..nltrltl nazlvlsnlm ako su prama sllel 6 zadovollenl sledl61 ullovl:
1) .v :> 1,5
maks"b T_,;:> r :'j
21.v :> maks. iiT.~ ~ 0,6 mikS:F" ,,'
gell/l r unutr8lnjl rldlJus apol/n/ag platte. ,Kod pravougaonog presekl r 58mofa zamenltl sa Ut6, gda la
.
UoblmprasekaspolJn/egplatta. 1
U bllzinl otvore mote 58 raCi,",,! da horlzontalnl presek spolJnJeg piette ostaJI ravan ako JI Cista Ilrloa
otvora manJa od r I vlslna m.nll od l,5r..
8.2 Podvlakl Izn~ Iispod otvora u apollnJlm plaltu raCunolu se %aoptarleen)a p
gdaJe: . - a . d,
a -' najVlel napon u h~rlzontalnom neoslebljenom preseku spolJnleg plaho u vislnl podvloke,
d - debljlna zldo spollnJlg plolto. '
,

Ako Ja Ilrlna otvo~a b manJa od unutr.!nJeg poluprel!nlk. spoljn/eg platte na tom mestu, podvl.ka sa
mofe re(!unetl za raspon ,- 1,1 II b I keo povrllnskl nosal!'.

8.3 Ako prema proraCunu nlll potrebna veea armatura, vartlkalna armatura spolfnJeg plaha na meslu .olvoro,
kod krufnih pr_ka uveeana za 20 %, rasporeduje se podjednako na boenim stranama otvora na lirinl od
2.5 . d. Ankarovonje irmoture podvlake mora bltl osigur.no.;a duflni od najmanje 60 % od odgovara/u.
. .
6s dul108 Ivlce otvora, a armatura mora bitl povezana uzenglJama na vlslni od 0,7 b.

:8.4 Podvlake Iznad otvora u oblozl traba ral!unatl keo' s.lobodno oslonjene greda na 2 oslonee sa rasponom
od i';' 1. t5 b, ravnamamo optere6snje Jednako podel/enlm taratom p
- a. d kojl 58 odrecSuje na odgo.
v~r~u~1 nal!ln pram a t. 8.2 ovog Itendarda. tlllell,lne otvora na mob bl'tl veea od poluprel!nJka prale'
ko obloge na tom mntu. Vlslno podvlake mora bltl vaea od 0,7 . b. gdeJeb lirlne otvora.Posebnlmkon.
stiukelonlm marama mora. oslguratl priJem vartlkalnih optarteenJa ne boCnim vertikalnlm stranama
otvore.

8.5 Ako oslgurenja otvore prama prethodnol tal!kl nlla mogu6s. u ovu svrhu sa moraju upotrebltl zatvoranl
ermiranobetonskl rarnovl.
telll!nl nosel!l mogu . korlstltl za otvore do 2 m IlrlO8, ell morelu bitl zattl6snl od uticala toplote I ko,
rozlla.
Svodovl sa mogu predvldetl za otvorl Ilrlne od 1 m, sa uglom od nejvlla 30 1 moraju bltl zaltltenl od
uticaJa toplote.

9 Temet) dimn)aka,

Prorai!un I konstrukdla temalJa dlmnJaka morase Izvliltl za naJnapovolJnl/e kombinaclJ. utlc:aJa,poeebno

'IOdaa re(!una 0 moguam promenema dajstva ad uzgena I n...tog matariJala na tlmetJnoJ, konstrUkcIJl.
"Moreju preduzatl m.re da . n. prakore(!a dozvoljenl deformaclJ~ uslad tra/nlh VWtikalnih IItic8la
proplsanlh
" ovlm stendardom.
Posebno It mora vodltl ral!una 0 zehltl konstrukelje temel/a ad tarmll!klh I hemijsklh Utk:aja:. po potrl'
bl obazbedltll prlstupa(!an I ventiliran prOltor izmedu dlmna CIVil tameija.
602

10 KonstrUkeioni padlei

10.1 Prolekto.va~- deblji~a zidl spolinjegpldta no sme bi.timan.,a od 20 em ako se upotrebliava klizajuta
oplata. Prl upoirebl drugll18hnologlie gradonia ova debljina mote se smanjiti. ali no ispod 15 em.
Projektovlna dabljlna c'!istog zaltitnog sloja batona do armature he sme biti mlnia od 30 mm.
Oo~oIjeno odstUpanle iZY~enih od proje.~tovanih dimenzija mora biti manie od vrednosti iz tabole 5.

Tabela 5
6..
Oebtjlna zida 0,1 d, odnosno40 mm
SP: (d)
-
Vertlkalnost 20 em za H.. 100 mm
o_ine SP '. 0.002a . H zaH>100mm
Prec'!nik 20 em zaO..10m
sp., 0.020. 0 za 0> 10m
.SI' -.poljdnji plait.
-
102 KoIic'!lna armlture ugracJene u spoljnl plait. morana procentom Irmiranja. ne sma biti manja od 0,3 "
Zl vlrtikalnu annaturu. . .
Me4usobno rastOjanil vertikalnih lipid no sme bit! va od dabljlne zida. odnosno od 25 em. a hori~-
talnlh nl VIele od 20 em.
potrebne Irmature.
U lednom preseku "!II . nastavit! najvila 25
"
103 U konstrukeijl spoIjnjeg pldta moraju . predvicleti na poc'!etku reviziona vratl dovol/nm dimenzija, a
ak' postoii pristupac'!an meduprostor izmedu ;::.aSta i obloge. i mogutnost izlaza na spollnle supenilte
pri vrhu.

10.4 (('onstrukciia obloge mora bit! takve da omogueava njeno horizontal no I Vlrtlkalno lirenje biz ltetnog
uticaja naspoljnll plait..
NaltlVCl obIoge.~raju bit! tako zaptivenl da nikakve ltetne materije ne mogu prodreti u prostor izmedu
.
obloge I spoIinjeg eldta.
10.5 Oovodna za otpadne gaSOVl ne sme blti osIonjena na oblogu niti opteretlna temperaturnim dilate-
-
cij- I mora poItojati mogutnost nl- zamane.

11 Opreml
Svlld dimnjak mora imatl opremu za panjanje. Ukoliko je vazdulni meduprostor izme4u pldta I oblogo
prlIN'pac'!en.ovakva oprema mora postojati i u ovom mecSUprOltOru. U unutralnjost obloge nlil dozvo-
Ijlno postaVijanje opreme za panjenil.
Oproma za panjanje mora bit! takodl usklacSena i potpUna u odnosu na meme uredljl i opremu Z8 korif-
.6enje. tahnic'!ku konttOlu i odrtlvanje dlmnjlka iz t. 32 ovog standarda.
Zavlsno od hemijlka optare<!enooti I uslova oitaline. $VI delovi opreme. posebno meulnl. moraju bit!
za1t16en1 od korozljl.
U sllIc'!aju jekl hemiiske optel86enooti dlmnjaka prama tabeli 1 ovog standerda mora . ~I agrasilt-
r..:iIt nastalag kondenzeta i obezbedlti odgovarajuc'!a oprema za to I u sluc'!aju nastajanja vodanag kond..-
zata.

12 Izvodenje redOV8
g
~: :);!nj~', pla:;:a r'or3 biti uskladeno ~~ignutom cvr-
'~.1 :=-/odenje i ndPr8dov~n:e radov. r.3 ;.:onitr..:~<c
j St~",m.
. "" =---
.- ~.' ..-'" -
 ",iQ3

,
122 Oplata mora biti taka postavll.na da bud. obezb.aen kontinuitet ,poljnj. i unutr.snje povrSine plaSta i
vertikalnost osavine p~a. Oplata mar. biti dovoljno zaptivena kako ne bi dollo do isticanja cementnag
ml.ka i stYaranja poroznih m.ta na beton,koj povrSini pcdlotno~ koroziji.
Pri upotrebi kliiljute opllte spoljnja I unutraSnj. armatura moraju biti cvrsto POVezanlu stebilnu celi.
nu. Horizontalna armatUII mora biti, po mo~Cstvu, prva do opiate a horizontaln. prsline nastal. u toku
kllzlnja opiate moraju .. zetvoriti ..dim malterom tako da se asiguraju nasivcst i Zlnita cd korozije
ugradenl armaturl.
Nij. dozvoljlna upotrwba plellicnih pocjm.teea i drteea pri montati armature.
12.3 Obim i ne4!in kon1rOlelcYali..ta ugracJenogbetooa moraju II vriit; kako prema vateeim propisima, tako i
na svakih 16 m vi.ine dimniMa.
12.4 Temperatura materijala ~jonih za izradu obloto nl sm. biti pri ugracSivanjunill cd + 5 'c. Iz.
reda oblogo na temper8Wrema itpod 0 'C nije dozvoljenl, OIim ako 58 preduzimaju mIre kao za red u
zimskim uslovima. Ako .. ozid inodi sa kiIeIoetpoo..im kitom,1emperatura ozida za vrem. v.zivenja n.
sme biti nib cd + 10 .C. Ov.k.. ozid, klO i zaiti..i premezi, mora.. do pcstlzanja davoljnl cvrstoe. zzi..
Stititi cd uticaja kiJe, snega i kondenZMa.
NapredOV8'1jlredov. prilikom izrede obloge tokom 24 h mora biti u skledu sa brzinom V8Ziv.njai obri-
tavanja upotrebljanog materljlla..Pri pojavi tempernura itpod + 10 'c nopredovanje redoVi mora biti
usporeno u zavilnosti cd trajenja ovakvih ternpet1ltUra, i~ usklac1enosa oblzbeaenjern rada u zim.klm
uslavima.
Pasll ugradnjl kiHloulpomi !)Zid i ozid u cementnom i produtnom malteru moraju biti cdrlavani na
temperaturama vilim cd + 15.C nojmanje 48 h.
12.5 Ozid .oblogo .~ upotsaile mora biti dovoljno otporan na mehanicka, 1ermicka i hemijska optlretenja.
Zato IVI delovi ~ koli .. izlolenl u 1!ui>loataclji deIovenju temperatura iznad 100.C moraju pret.
hodno blti osutoni no nitim tI!mper-'ma. Pmces suienj. mora biti usklaaen sa istim m.rama n. kat.
lovskom prostrojenlu i 1o!1ttu.

13 Gbavuna pov- taMiCka kontrola.j odriavanje

13.1 Pr891edkGnotrukaije I opI8rM - II YriltinajnwIjejed8nputu toku choegodine..
Prillkom.ekog IIfIII88t .. IZIIdIIj0 I'8IUII8N , UtVf&nimned8n8cionaI oiIa-
- :..,.,".
tenjima
Ipoed\oI8niM
..-
132 Swald
di"", -- ~ zIIItidIoI .

hemijakih I--ill
811 obzinl no IIUPU
uti8eja.
"'''.
, l.-Iecija mora bi1i ZIiIW8I8 011

I
13.3 Svakl~, aM .. i wiaIIIi""""""":18 vazduklu
pIovidbu.mcn
biti .
obetd.n.5iF8ia81:ij8 I , ~
J

VIU u 1r '[..

- .
JUS8,DU04 - Y8oe8IoIi~ - OIIr'edIvante
prhi8e
m.x. ..
11...1"" ~.- 11' "-II"""""
JUS
8.D1.-- """1 --. 08bine.
0dr8dIw8nje
j..... , -
JUsa.cul11
- c , I1.>..4J"'" '."-"' rid...............
~ _. ~,. .~""7i uaIoooi
JUS8.CUl14
- ci.eMi.r - .~ J """" _. 08IInicije. j ..
kl8lltlr8cila
...~
JUSI.C1.o1" -c:..int. ~ -. OI8IIIi8IIa,Id8IitIII8Ije
I WIni&i ueksvi
JUSU.8G.o14-~ ,. K~.,; kitZ8oDdIriIiIIoocpame
I""""" PI"""""
ifIduID1IItll
.......
NI_"""", lI-'teIuot--ea , ruSIISoOij.
two4tH1/7442od4.It1874. ,.. -..-
 Ukupno strall3 12

604 _..--
JUGOSLOVENSKl JUS
Hidrotehnicki beton
STANDARD U.E3.010
TEHNICKI USLOVI ZA IZRADU I UPOTREBU 1987.
SA OBAVEZNOM
PRIMENOM
. Pravilrolkbr. 07-93/124 od 1987-06-15;Sluibenl IistSFRJ, br. 54/87.
ad 1987.10-14

Hydrotechnical concrete. Technical . requirements

. - for manufacture
. and use

1 Predmet standarda

Ovim standard om se utVrduju uslovi za izradu hidratehnickog betana I njegovu ugradnju u hidratehnicke -
kanstrukcije.

2 Veza ~ drugim standardima

Spisak standarda sa kolima je ovai standard U lIezi dat je na kraju standarda.

3 Definicije

3.1 Hidrotehnicka kanstrukcija - objekat Iii njegovi l:Ielovl kojl su stalno ill povremena u dadiru sa vadorn.

3.2 Hidratehnieki beton - betan kajl se upotrebljava za Izvodenje hidratehnlckih kanstrukcija I kaji zbag
toga Ima pasebna svajstVa;spada u kategorlju B 1\ prema propisima za betan i armirani betan.

4 Vrste hidrotehnickog betona

4.1 Vrste betona prema poloiaju konstrukcije u odnosu na nivo vade

4.1.1 Padvadni betan je betan kaji ja stalno u vadl.

4.1.2 Beton u zonl pramanlJlvog nivaa la beton u zani kaja sa za abjakte u reci raeuna ad kate minimal nag
vadastaja do kate maksimalnag votlastaja, plus 1 metar, da~ se za abjekte u maru zona pramenljivag
nivoa adreduje prajektom.
4.1.3 Be~an Iznad nivaa voda j. beton kajl 58 nalazl iznad "promenljivog nivoa vade".

4.2 Vrst. betana u zavisnorti ad dimenzlja I pololaja kanstrukcija

4.2.1 Masivni beton je beton koji se ugradujeu konstrukcione delove ~ija ie najmanja dimenzijavec3 ad 1 m, a
osobenosti,
zapremina ve~a ad 10 m3. U zavisnosti od tip a i namene objekta, uslova i 'konstrukcionih
masivnl betan se prajektam maie podelitl na betan spoljasnje zone i beton unutrasnje zone.

42.2 Nemasivni bet an Ie bet on koji se ugraduje u konstrukcione delove cija je bar iedna dimenzija manja \
od 1 m.

4.3 Vrste betona proma prltlsku vade na betan u konstrukciji

4.3.1 Beton pod prltiskom Ie betan u konstrukciji na koji vada vrsi prltisak kaji Iznos; najmanje 1 bar.

! 4.3.2 Beton bez pritiska je betan u konstrukciji na kaji voda vrsi pritisak kajl je manjl od 1 bar.

4.4 Vrslll betona u pogledu agresivnosti vode kao srodine

4.4.1 Beton koji nije ugroien delavanJem voda kaa agreslvne sredine,

I izelanje V~~A VODZA S~ANDAIlDIZACUU -. c1.~ ..-"-

~J_-- -_:~
 ...

,S'ron, 2 JUS U.D.010

605

4.4.2 Beton koji je ugro!en delovanjem vade kao agresivne sredine.

5 Uslovi kvaliteta sastavnih del ova betona

6.1 Cement

6.1.1 Cement kojl se upotrebljava za spravl)anje hidrotehni~kog betona mora imati svojstva prema propisima
za beton i armlrani beton i prema standardu JUS B.C1.011.

6.1.2 Ukoliko se to projektom konstrukcije ili projektom betona zahteva, za masivne betone hidrotehni~kih
konStrukclj. moraJu se upotrebljavatl cemenU nlske toplote hldrataclJe, prema standardu JUS B.C1.013.
yd.
Ukollko ova) uslov niie Ispunjen a termi~kim prora~unom se ne dokale suprotno, mora se primeniti
ta~ko hladenje betona ill druge odgovaraju6e mere prema t. 62.32.

5.1.3 Za betone Izlohne uticajima agresivne sredioe mora se upotrcblti cement koli poseduje svoJstva pave-
~ane otPornosti prema tim uticajima. prema propisima za projektovanje i Izvollenje betonskih i arm ira-
nobetonskih konstrukcija u srediname jzlo!enim agresivnom delovanju vade i tie. Za betone izlofene uti4
coJu sulfatnoDgreslvnc cradlna mora la upotrobltl lulffttnootpornl comont promb Itnndnrdu JU~ B.C1.014.

5.1.4 Ako su karakteristike betona uslovl)ene upotrebom cementa sa naro~lto izrofenlm osobinama, onda se
to posebno riavodi u projektu 'konstrukclja, kao I u projektu betona.

5.1.5 Ilbor cementa vrli se na osnovu prethodnog ispltlvan)a.

6.2 Agregat (granulatJ

5.2.1 Agregat ko)i se u;:>otrebljava za spravlianje hidrotehni~kog beton. mora imati svojstva prema proplslma
za beton i armirani beton i prema jugoslovenskim stand~rdima la agregat za beton.

5.2.2 Izbor agregata vrsi se na osnovu rezultata prethodnog ispitivanja.

5.2.3 PoJas granulomotrljskog sostava mesavlne .gregata utvrllu)e se na osnovu prelhodnih Ispltivanla.

5:2.4 Najvete zrno u meS8vini agregata mora biti u skladu sa propisima za beton i armirani beton; za masivni
-
beton najvece zrno agregato ograni~va se na 125 mm.
5.2.& U zavisnosti od namene hidrotehnl~kog betons odreduje se n.ajveea frakcija 8greg8t8.
Krupan agregat m~re S8 separ~~_ti najmanje u 2, 8 najvi!e u 4 frakcije.
Ukoliko je granulometrijski sastav sitnog 8grega,t8 nepovoljan. onda je obavezno njegovo prosejavanje ns
dye frakcije, od kojih jedna mora bitl od 0 do 1,mm.
Ukupan broj !rakcija agregata ne sme da prede lest.

5.2.6 Betoni izloleni delovariju mraZ8 moraju biti izradeni od agregata-otpornog prems smrzavanju. Kona~na
ocena 0 upotreblj ivosti agregata daje se 08 osnovu Ispitivanja izvrsenih na betonu izra(!enom od toga
agregata.

5.2.7 Betoni illoieni eroziji (abraziii i kavitaciji) moraju biti izradeni od takvog ageregata da prilikom ispitiva-
nja betonskih opitnih tela budu ispunjeni'uslovi za otpornost prem, eroziji (abraziji odnosno kavitacij;)
utVrdeni projektom konstrukcije.

5.3 Voda

Za spravljanje betana mora se upotrebiti voda za koju postoje dokazi da ne deluje ~tetno na beton, od.
nosno da odgovara uslovima standarda JUS U.M 1.0&8.

5.4 Codeci betonu

Za spravljanje betona moZe se upotrebiti sarno dodatak betonu zs koji je u toku prethodnog ispitivanja
potvrdeno da obezbeduje poboljhnje odredenih tehnickih karakteristika betona. Kvalitet dadatka mora
odgovarati standardu JUS U.M1.03&.

L .
.& Armatura
Za armiranje semoral upotrebiti celik
beton.
koji zadovoljava zahteve utvrdene u propisu za beton i armirani
606 JUS U.EJ 010 J
Sir"""
e,

6 Uslovi kval iteta betona

6.1 Oplti usl""i

,
,prilikom projektovanja hidrotehnl~kih konstrukcija odreduju sa obavelno tehnl~kl uslovj u pogledu pri-
tl50e ~vrstoce I vodonepropustljivosti. a po potrebi I u pogledu otpomostl prema delovanju mra.a. za.
tezne cvrstoce i druglh osobina hidrotehnickog betona.
DokBziv8nje da su O$tvareni tehnic3kl uslavi za hidrotehnickl betan vrsi 58 ispitivanjem betonskih tela
prema iugoslovensklm standardima za beton.
Marka hidrotehnlckog betona 1MB 90) je normirana ;;vrstoea pri pritisku. u MPa. koja se .asniva na ka-
rakteristicnoj ~vntoei u starostl od 90 dana.
Merodavan rok .a vodonlpropustljivost I cvrstocu pri zatezanju jl 90 dana od jzrade betonskih tela. Ovaj
role mote se produtiti na 180 Iii skratiti na 28 dana. Ito se utvrduje projektom.
Pored navedenog merodavnog roka moraju sa vrliti i dopunska Ispitlvanja na hetonskim telima starim 28
odnosno 1 dana. Pr! tome Ie potrebno da 58 za svaku vrstu betona posabno utvrde odnosi izmodu re~ulta.
to ispitlvanja dobijenlh u dopunskom i u morodavnoon roku.

6.1.1 (:vrstoee betona pri prltlsku

6.1.1.1 Za konstrukcije
I elemente ad hidrotehni~kog betQna upotrebljavaju so hidrotehlli{:ki b6tOlli mark., 1O,
.
15,20.25.30,35,40,45,50,55,60.
6.1.1.2 CYrsto~a pri pritisku odreduje se na betonskim telima prema propisima
'za betan i armirani beton, ispi-
tivlnjem u merooavilom roku.
Prj izradi betonskih tela iz betonske mesayine se odbacuju zrna agregata veca ad 1/3 najmanje dimenzije
betonskog tela. Ispitivanje se vr~i prema standardu JUS U.M 1.020.

6.1.2 Vodonepropustljivost

Vodonepropustljivost se utvrduje ZI svaki objekat odnosno njegov konstrukcioni element koji je izlozen
pritisku vade. Vodonepropustljivost 58 ne utvrCfuje za beton unutrasnje zone masivnih konstrukcija.
Za hidrotehni~ki beton oznake vodonepropustljivost Sll V--2, V-4, V--6, V-B, V-12.
Pri izradi betonskih tela Iz betonske mellvine odbacuju se zrna agregata veca od 1/3 naimanje dimeaziie
betonskog tela.
I'fada i nega betonskih tela za ispitivanje vodonepropustljivosti vrsl se prema standaruu JUS U.M1.005.
Ispitivanje vodonepropustljivosti betona vrll se prema standardu JUS U.M 1.015.

6.1.3 Otpornost prema delovanJu mraza

6.1.3.1 Otpornost pr~ma delovanju mraza odre<luie se projektorn konstrukcije Z.l waki hidmlehnicki obiekat
posebno prema klimatskim uslovima. Marke otpornostl prema delovanju A1raza su M-50, M-100,
M-1S0 i M-200.
Otpornost prema dulovanju mr3Z" sa lie utvrdujc za bctoll lJkvih dclov<1 kuu.;tluLclj.1 kl.1ji III:Ce LJili ido-
leni delovanju mra...

6.1.32 Prj i'lredi betonskih tela iz beton5ke mebvine odbacuju sc una agregata veca od 1/3 l1;]jlll<ll1jedinmnzije
betonskog tela.
'spitivanje otpOrnostl prema delovanju mraza mora se vrSiti po standardu JUS U.M 1.016, s tim da ispiti-
vanje p~lnje posll 28 dana.

6.1.4 Zatezne ~vrstoea betona

6.1.4.1 Zate.na cvrsto6a betona, ukollko je prodvidena projektom, odreduj~ se tim pro;ektom za svaki hidroteh.
nifkl obj,kat posabno. Projektom se odreduje i metoda za ispltil.anje.
6.1.4.2 Zate,na cvrstoe.. betona savijanjem Ispltuie se u merodavnom roku na betonskim telima oblika prizme
prema standardu JUS U.M1.004, pri cemu optereCenje uvidu koncentrisane sire deluje u sredini raspona
do pojo.. lama. 'spitivanle.e vrli prema standardu JUS U .Ml.01O.

r ' ~ ~ "... -.... .., "

"'---~ ,..,'_'''"
-"
 4 JUS U.E3.010
" .-..----. 607

6.1.4.3 Zalezna ~VrSloeabolona pri zalezanju ccpanjem isplluje so na kockama ivice 20,25 I 30 cm ili na cilin-
drima pr.~nlka 15 cm i vislne 30 cm premo standDrdu JUS U.M1.022.
6.2 Posebni uslovl
6.2.1 Dlpornosl belona prema hemljskom agreslvnom delovenju sredlne

Ze hidrolehni~ke objekte ill delove objekata koli su u dodiru sa sredinom agresivnom prema botonu
upotrebljevaju se beloni otporni prema vrsti I Slepenu agresiv~og-delovanla kojl so u konkretnom slu~aju
o~ekuju, III so predvi<la za!tila odgovarajueim tehnl~kim merama.
Radi dobijanja podalaka za projektovanje belonskih hidrolehni~klh konstrukcija ob.vezno se. prelho-
dnim ispllivBnjem vode i 1.la k.o sredine.. ulvr<luju stepen i vrsta agresivnosll prema bolonu. Ova Ispitlva-
nja sa vrle 4 pUla u toku jedna godlna (u svakoj sezonl jednom).
Podaci 0 vrsli I inlenzitetu o~eklvane agreslvnostl,k.o i zatl\Ovl u pogledu kvaliteta betona, utvr<luju so
projektom konslrukcije.
Konlrolna isplliv";,ja u toku gra<lenjB vrh se svaki pUI kada se posumnja u promenu kvalit.ala vode ill
Ila, ili kada se prilikom iskopa za podzemne konstrukcije nal<le na podzemnu vodu.
Dokaz 0 tome da Ii je I u kojoj meri boton olporan prema odredenoj agreslvnosti dobi)a se na osnovu re-
" zullala.lspitivanja izvrlenih prema propisi;:"a za projektovanje i izvo<lenje betonskih i armiranobotonsklh
konstrukclja u sredlnama Izlo!enlm .greslvnom delovanju.

6.2.2 Dtpornost betona prema erozill (abraziji i kavitaclji)

~rojekal konstrukclje mora da sadr!i podatke u kojoj Co meri I koliko dugo oblek.t IIi pojedlni nlegovi
delovl bltl Izlo!enl delovanju eroziJe III kavltaclje, odnosno 0 brzlnl protic.nja vode, kilO I 0 nepenu I
vrsti erozionog delovanja "8n03a.

6.2.2.1 Abr.zlja

Projeklom se za svaki objekat posebno odre<luju osobine belona I zaslitne mere koje se sprovode radi .
poveeanja olpornosti belona prema abraziji nastaloj delovanjem vode sa vu~nim nanosom,

6.2.~.2 I~avitacija
Z. delove konslrukclja objekala kod kojlh mole da nastupi kavilaclja mora so projektom odredlti to.
lerancija u pogledu ravnostl povrSina belon., kDOi sa"av beto"a I druge zastitne mere koje treba predu-
zell radl poveeanja olpornostl povrslna belona.
6.2.3 Termi~ka svojslva
6.2.3.1 ProjeklOOl konstrukcije za masivne bolonske brane, a 'po potrebl za druge masivne objekle, odre<luje se:
naJviSa lemperatura belona u objeklu, koja obuhvata temperaturu sve!e ugradenog betona i poveeanje
temperature betona ..usled hidrrnacije cementa, kao i mere ko;e se preduzimaju radi regulisanjB tempe-
raturnog r.!lma u betonu I spre~avanja pojava hetnlh noprslina u objektu veeih od 0,3 mm.
Projekal konslrukclja mora termlcklm proracunom da doka!. d. su mere koje Ireb. preduzeti radi regu.
IisanJ. temperaturnog relima dovoljne i da neCe bill prekora~ena najvis. proplsana lemperatura betoN
i dopusleni temperaturni gradijent.

6.2.3.2 Regulisanje lemperaturnog rdima obuhvata primenu konstrukcionlh I tehnolo!kih mera.

. U konstrukcione mere spadaju:

- Izbor opitrnalnog tiPB sislema konstrukclje,

- podela konslrukcije na lame Ie pomoeu dllatacionih spojnica i na'blokove pomoeu radnih spojnlca,
- odredivanje opilmalnih dimenzija bloka,
-: primena a~miranog betana.
U lehnoloske mere spadajui.
- upotreba cemenla niske toplote hidratacije,
I
- podela ~tona masivnih konslrukcija na spoljnu i unulrasnju zonu (jezgrol.
-~
- kolifi;;~-c~ment8 na najmanjumaguCumeru,
smanjenie '.

- upotreba odgovarajueog dodalka betonu.

- primena mesavine agregatatto je moguee krupnijeg zrna,
1
,

,-----... !
 JUS U.E3.010 Strona 5
608
I -
-
-
postizanje
praizvodnja
snilsvanje
sto vece zbijenosti
betona uiedna~enog
temperature
betona prilikom

sveleg betana
kva1iteta,
(hladenie
ugradlvanja,

sastojaka).
li
..

I -
-
zastita povrsina
utvrdivanje
ad zagrevenia.
optimalnih
hladenia I atmosteriie,
rokova za nanosenie novih blokova na stare.
!
, - hladenie ugradenog betona cirkulacijom hladne vade kroz covl u betonu.
!
i
7 Deformacijska svojstva betona
1
7.1 Modul elastl~nostl

Ukoliko je u projektu konstrukcije. odnosno u projektu betona.predvldeno Ispltivanie stati~kog modula

.Iastl~nostl. ispltlvanje se vr!1 ~r.ma standardu JUS U.M 1.025.

7.2 Punnje Ite~enle) betona

Ukoliko Ie
. u projel<tu konstrukcile. odnosno projektu betona.
. predvldeno I,pltivanle teeenia (ptIZ3nja).
ono S8 mora proveritl U obimu utvrdenorn projektom konstrukcijo, odnosno projckton1 hoton;), N:\~in
i.pltlvanja utvrden Ie u standardu JUS U.M 1.027.
.
7.3 Skupljenje betana (zapreminske detonnoclje'

Ukollko je u projektU kon.trukcile. odnosno projektU betona, pred~ideno ispltivanle skupljanja, one se
mora proverld ne ne~lo. I u oblmu utvnfenom projektom konstrukclJe. OOno.no projektom betona. Ne-
ein ispitivanja utvrden je u standardu JUS U .MI.029.

1) Projekti: konstrukclje, ol1anizac:ije gradenja i betona

8.1 Projekat konSlrukclje marl dl sadrlll:

- u.love kVllitetl Slstavnih delova betona;
- uslove kvaliteta o~vrslog betona;
- uslove kvaliteta sveleg betona. za.novano na prethodnlm ispltivanjlma za veee I znaeainlle obiekte.
I to: poj.. granulometrijskog sastava agregata. maksimalno dopu!teni vodocementnl laktor. kao I gra.
nice varijacije yodocementnog faktora, konzistenciju svezeg betona (izrazenu granicama), na;manju
odnosno najveCu kolicinu cementa za 1 m3 gotovog bet?na;
- eventualnu upotrebu i optimalnu kolicinu"dodatka betonu:
- na~in kontrole kvaliteta i termic-kih uslova;
- izvodenje betoniranja u slojevima, sa radnim spojnicama i dinamiku izvodcnja;
- nastavak betonlranja;
- term;ek; prora~un 20 mas;vne betonske konstrukcije proma t. 6.2.3.1 ~

11.2 Projekat organizacije mora da sadrI;:

- snabdev.nJe 1 prolzvodnju agregata;

- snabdevanje cementom;
- 50abdevanje vodom;
- proizvodnlu beton.;
- transport betona;
- ugradlvanje svdeg betona;

- negu I zaSlitu sveleg ; oevrslog betona;

- obezbedenje tenmiekih uslova utvrdenlh projektom konstrukclje.

8.3 Projekt betona. pored zahteva Iz proplsa za beton i armlr~nl beton. mora da sadetl I naeln kontrol. ter.
mlekih uslova Iz projekta konstrukclje.

"--~~-4t"-..,.~~"---;::, ',~~<.. ":,,..........-----.- --'-_"~"".""1""""""'''''''''--

 Sir",," 6 JUS tJ.r HUll , ~.--_.- 609
"__d -,,
I
9 Izvodenje betonskih radova
I
9.1 . Oplte odredbe
j 9.1.1 Za izvodenje betonskih konstrukcija sme se upotrebiti samo beton za koji je prethodnim ispitivanjem
;.
utvrdeno da ispunjava uslove kvatiteta date u projektu konstrukcije i projektu betona.
\I.
9.1.2 Za Izvodenje betonsklh konstrukclja mora se obezbedltl potrebna koll~ina agregata po frakcijama, potre-
i bna koll~lna cementa istog izvora iste vnte I klase, kao i dovoljna koli~ina vode za predvideno betonira-
nje.
"
9.1.3 Pre po~etka Izvodenja betonskil1 radova moraju se Izvrllti sva potrebna istratlvanja I Ispitivanja sa sas-
tavnim materijalima betona koji ~ se upotrebljavati, vodeei pri tom ra~una 0 predvidenoj tehnolagiji
izvodenja betonskih radova. U slu~aju da su ova prethodna ispitivanja izvrsena ranije, na gradilistu se.
mora proverltl sastav betonske mdavine, u9radlvost betona. ~vrstoCa prl prltlsku I vodonepropustlji-
Yost.

9.2 Spravljanje betona

9.2.1 Dopusts se sarno mehani~ko mehnje betana prems propisima xa beton I sfmiran beton, prl eemu se
homo!!"nost mase kontrol~e preme standardima JUS U.M1.028 I JUS U.M1.030.
9.22 Dozlranje !rakcija I19regato. cemente. vode I dodetka betonu vrll, sa (po masl) u kilogramlme. Ne dozvo.
IJava se kumutatlvno maren)e' dozlran]e vl!e od 3 frakclje I19regata.

9.2.3 Pre po~etka radova proizvoda~ betona mora da dokaie ispravnos! uredaja za dozlranje sastavnih delova
betona. U pogledu homogenosti beton mora zadovoljiti uslove utvrdene u t. 9.2.1.

92.4 Vreme meSanja betona mOfa se odrediti oa osnoyu prettiodnih ispitivanja.

92.5 Pri prainjenju betonske meblice moraju se preduzetl potrebne mere da se spreei segregacija betonske
mesavine.

9.3 Transport betona

9.3.1 Naein transporta sveteg betona i potrebna oprema odr~uju se projektom za izvodenje betonskih radova
i svih kerakteristienih uslova I svojstava sveieg betona na gradilistu.

9.3.2 Izborna~ina transportalsveleg 1betonsod_~~t~nske mesalice do mesta ugradivanja mora sel izvditi taka
da se obezbedi sto kraci put i vreme transporta. PrenoSenje se mora izvrlitl bez Stetnih potresa kojl bi
mogll prouzrokovati raslojavanje svefeg betQna ili gubltak cementnog mleka. odnosno cementnog
maltera iz sveze betonske mesavine.
Nacln transporta mora obezbedlti homogenost sveieg betona I konstantnost njegovog sastava i konzisten-
ciJe. Kontrola pravllnosti na~ina I kvaliteta transporta vr~i se prem! jednoj od metoda za mer9nj~ konzi.
stenclje, prema standardima JUS U.M8.050, JUS U.M8.052. JUS U.M8.054 i JUS U.M8.056.

9.3.3 Sve2 betan se transportuje auto-mesalicom, trakom, vagonetima, kranovima, pneumatskom ili beton-
skom pumpom, kao i kamlonom sa speoljalnim koSem.

9.3.4 Prl upotrebl betonske pumpe ill pneumatskog transporta betona povremeno se proverava homagenost
svdeg betona i konstantnost nlegovog sastava.

9.3.5 Nije dozvoljenoda se naknadno dodaje voda betonskojmdavlnl. Betonskamdavina mora pre samag
u9radivanja Imatl konzistenclju u granlcama utvrdenlm projektom betona odnosno prethodnim ispiti-
vanjem.

9.3.6 Na mestu istovara sveteg betona vislna slobodnog pada ne SOled...prede 2 m. U slueaju da se tal uslov
ne maze ispuniti, moraju se preduzeti mere radi spre~avanja raslojavanja betonske meSavine.

9.4 Priprema~ ZBbetoniranje

9.4.1 Pre ugradivanja beton8 mOfaju se proveriti dimenzije elementa odno!ino konstrukciie u koju se beton
ugraduje, fistoc8 i 1l8uljenost oplata, ukr~cenje i zaptivenost opla~a..polofaj i rastojanje 8r~ature

1
.
j
 JUS U.E3.010 S1Tona 7
610 ~....--

9.4.2 Temeljna povrslne preko koje treba da se u9radi prvl radnl sl<?j betona mora neposredno pre pocetka be.
toniranja biti oeistena od nevezanlh i slabo vezanih komada .tene, brifljivo oprana, a neelstoea I zaostala
vod. mor.ju .e potpuno od.tr.nltL

9.4.3 Ukoliko iz temeljnog tl. izvlre podzemn. rod., mora se Izvr!itl njeno kaptlranje I odvodenje van mesta
betonlranja. '

9.4.4 Pro nestavk. betoniranj. preko povrline ranije ugradenog radnog bloka iii dela konstrukelje ta povr!ine
mora se prlpremltl kako sledl:
- ukloni .. cementna skrama sa eele povrslne bloka, odnosno konstrukeije, mlazom vazduha i vode pod
prlti,skom od 3 do 6 bar prl kraju vezlvanla betoni, iii posle zavr!enog vezivanja betona mlazom kvar.
enog peska pod pritlskom od oko 7 bar, . tim da evrsto~ betona ne bude manja od 5 MPa, iii se to
. .
moh obavltl nakom drugom odgovarajuCom metodom;

- uklonl sa neelstoea I odstrane otpaci;

- uklone se nevezena I slabo vezena zrna agregata;
- oeistl se povr!ln. beton. hd pra!lne, . zatim se opere vodom pod pritlskom:
Priprema po.cilne betona, odnosno konstrukc1je, Izvr!1 se pre postavljanja armature. Neposredno pre be.
tonlranja mora se ponovlti pranje vodom I uklanjanje vode.

9.4.5 Postavljanje opiate I armature mofe otpoeeti tek po!to evrstoea betona prl prltlsku dostigne vrednost od
najmanje 2,5 MPa,

9.4.6 aetoniranje mofe poCetl tek kada su svl prlpremni radovi izvr!enl Ispravno I kada se to plsmeno utVrdL

9.4.7 Najkral:e vreme za nastavak betonlranja odreduje se projektom konstrukeije.

9.5 U lira/! ivanje betona

9.5.1 aeton se ugraduj. odm.h posle Izrade t zavr!enog tran~port..

Ukoliko nlje mogute Ispunltl ovaj uslov ill odgovarajuei uslov prema propisima za beton i armirani be-
ton, taj se beton moh upotrabitl samo ako se prethodno dokafe da ima potrebnu ugradivost prema jed.
noj ad metoda Z8 merenje konzlstencije.

9.5.2 Zbijanje betona se vr!1 neklm ad mehanlcklh sredstava za zbljanje svde betonske mase radi postizanja
pradvldane gustine.

9.5.3 Prl ugrodlvanju veelh I o.setljivih konstrukeionlh elemenate prekldl (rani I nepredvidenl nastavel betoni-
ronJa) se moraju Izvesti u skladu sa proplsima za beton I armlronl beton.

9.5.4 po.tupak pripreme svehg batona i betonlranja, kao i transport, moraju bitl takvl da ne dode do zastoja
ugradivanja svdag betona.

9.5.5 Razastlranj. svde betonske mase mora se izvr!itl taka de pri tome ne dode do raslo;avanja betona.
Ruastlranje svda betonske mase pomoCu pervibratora nije dopu!tano.

9.6 aetoni",nje prl vlookim spoljnim tamperaturama

9.6.1 U toplom vremenskom perlodu, kada temperatura vazduha prelaze 26.C, obavezno se meri temperatura
svahg betona..

9.6.2 Temperature svdag betona za nemasivne betonske konstrukei;e ne sme da prede + 30 'c, dok se za ma-
sivna betonske konstrukcije temperatUra svefag betona mora odraditi projektom betona.
Da bl se obezbedilo da temperatura svdeg betona na preda granlee Iz t. 9.6.1, treba predvideti odgova.
rajute mere Iz t. 62.3.2.

9.7 Betonl",nje prl nisklm spoljnim tamperalurama

9.7.1 8etonirlnje pr! nlskim temperaturama okolnog vazduha, tj. Ispod + 6 'c, moguee je uz prldrbvanje mera
Z8 zimsko betoniranje, u kale pre 5vegaspada zagrevan;e sastojaka betona, kao I prlmena mera ze toplo-
tnu Izolael)u beton..
9.7.2 Dozvol)avo se zagrevanle agregata ili vode pod uslovom da temperatUra meavine vade I agregato pre j
dodavanjo cemanta ne prede + 30 .C.' I

L.-. ... ~-"J

StnonaS JUS U.E3.010 611
I
~.7.3 I
i Ne dozvoljava se upotreba smrznutog agregata u betonskoj me~avinl.

! 9.7.4 Temperatura ugradenog sveleg betona u trenutku nanolenja narednog slola betona mora bit; iznad
+ 5.C.'

! 9.7.5 Toplotna ;zolaclia betona mora bitt takva da obezbedl naimanje 50 % projektovane cvrstoCe pri prltisku
pre nego Ito beton bude izlolen dejstYu mraza.

I{. 9.7.6 Skldanje opiate u zimskom perlodu mole sa izvr~itl samo ako su p'reduzata mara da razlika temperatura
'j u jezg". I na povrllnl buda manja od 20 'c.
! 9.B Nega betona ,
9.8.1 Svdi beton mora sa prl transportu i ugradlvanju, kao I'posle zavr~tka ugrac:llvanja,za vrame vOllvanla
I ocvrfclvanjl, oslguratl od dajstva sunea. mraza, vetra, promaje, loleg vre"",na i drugih atmoslarsklh
nepagod..

9.8.2
I Za vreme kile iii iakog sunea moralu se povr~lne svellg betona zaltititl.

9.8.3 Sveie ugradenl beton treba negovati polivaniem vodom, pokrlvanjem ill koriscenjem specijalnlh premaza.

I 9.8.4 Za negu betona mole sa upotrebltl voda kola no dekJje Itetno po vezivenje.1 ocvr~cavanje cementa u
betonu.

I 9.B.5 ZlIttlta trebe da traje neprekldno naimanie 7 dana; za poiedine konstrukelje ova zritlta mofe da traja
dufa, a tacno vrarne morl.e odreditl prolektom kon.trUkell~'1 projektom betona.
9.8.6 Beton treba zaltiti ti od potresa a ocvrsli beton I od preranog oPtereCenj~.

9.9 Sanaella betone

9.9.1 SIaOO ugreden beton mora .a uklon!ti, a kavernozna mesta produbitl do zdravog betona. Ovako ;zvedene
rupe moralu sa ispunitl dobro ugredenlm betonom istog kvaliteta kao u konslrukciji. 1spunlavan/a ovih

;''Pa moze sa vrlitl ml "im betonom. Umelto eementnog vezlva mogu se korlstiti i druga vOliva.

9.9.2 Ukoliko se utYrdi da nlje obezbedena vodonepropusl/ivost tralena po projektu betona, ili no spojnici,
ili je vodopropustljivost poslediel nastanka naknadnlh nlprslin. i pukotina: mora se Izvrlitl sanaelja svih
takvih mestl Injektiranjem iii nekim druglm pogodnim nacinom, I po projlktu sanaeije.

10 Pretabrikovani bet on ski elementi

Prelsbrikovanl betonski elem.enti moraju ispunjavati uslove standard a JUS U.E3.050.

11 Kontrola kvaliteta betona

11.1 Kontrols kvalitetl sastavnih dalovi betone

11.1.1 Cement se ne sme upotrebiti ukoliko se za svaku veCu isporuku koja prispe na gradili~te ne raspolate
rezultatlma kojl se odnose na cvrstoCu i toplotu hidratacije (ako je uslovljena projektom konstrukeije).
Prilikom prlspe~a cementa na gradllilte mora se evldenti,ati svaka partiia po redosledu dolasl.., odnosno
po datumu mlevenja i po tom redOsledu se cement mora ugrsC!ivati.

11.1.2 Agregat mora bltl uskladllten na podlozi sa koje Ie omogueeno otieanje vode ocedene iz agregata. Frakci-
je agregata moraju bitt taka odvojene da ne dolszi do njihovog mdanja.

11.1.3 Ukoliko 58 agregat dub v,emens nslazl uskl.di~tcn lIa otvo'Dnom pro,toru, mo.a so p,o up:>trou. ,JlO'
veriti da nlie u meduvremenu zapaljen ill za9aden nekim stetnim materljama.

11.1.4 Sad,fal prl~lnastlh i gllnovltih cestles u sitnom agll'!!atu i granulometrljskl sastav svllt frakefja ag'"~.t3-
moraju 5e ispiti~ati svakodnevno, dok. 58 povrsinska Ylaz~ost sitnog agregata ~ora ispitivati pri svakoj
uocenoj promenivlafnosti a najmanle jedanput u svakorradnoj smenl.

'r~~~'~-'--'--,---,, ~,,- ..'. ,.._,.~:,,-~............-

~'''''. ,'''-
 ~

JUS U.E3.010 Stcan. 9

612 """..,...
~".'''''''''-'~'-'''' ~''''

Kod8 se kontrolom gr8nulollletrijskog sast,JVJ pojedlnih frakcija agregata ulvrdi da je doslo do promena
koje bl'mogle prl utvr(lenom uedeu frakcija dovesti do odstupanja U odnosu na usvojeni granulometrlj.
ski po)as melavine agregata. mora se izvrliti potrebne korekcija ueelea pojedinih frakcija u melavini
rodl uklapel1ja u usvojenl grnnulomotrljskl poJus mclavine nyragau.
Z.'spitivanje treba prlmenitl postupke predvidene u standardima JUS 8.82.010 i JUS 8.82.009.

11.1.5 Kvalltet vode za spravljanje betona proverava se kada se uoe. promene za koje se pretpostavlja da bi
mogle bltlltetne za beton.

11.1.6 Dodaci betonu se kontroiliu prema st.ndardima JUS U.MI.034, JUS U.M1.035. JUS U.M1.036,
JUS U.M1.037, JUS U.M1.038 i JUS U.M1.039. Dedaci betonu mora)u blti uskladiSteni i euvani prema
Upulltvu prolzvo(laee.

11.2 Kant",l. sprwljanl. betana

11.2.1 Uredajl za doziranje; spravljanje betona moraju se kontrolisati prema standardu JUS U.MI.050.

11.22 Najmanje jedanput dnevno mora se IIzetl uzorak betona iz betonske mdalice I Ispita~i radl utvrdlvan)a
stepena homogenosti, grenulometrljskog sastava meSavlne agregata i kolleine vade za spravl)anie betona
premastandardlmaJUSU.M1.028 I JUS U.M1.030.
11.2.3 KonzistenciJa svdeg betona mora se proveravatl najmanje ..aka 2 h po Jednoj od metoda utvr(lenih
u jugoSlovensklm standardima.
11.2.4 Keda se priman;uju dedaci za uvlaeenje vazduha, onda sa kollelna vazduha u svezem betonu proverava
najmanje jedadnput u radnoJ smenl prema standardu JUS U.MI.031.

11.2.5 Temperatura svdeg betona pri izlasku Iz melalice mora se meriti najmanje )edanput u radnoJ smeni, a
pri temparaturama spoljnjeg vazduha nl!im od + 5 c vilim od + 25 'c najm"n;e jedanput u toku 2 h. t
bpitivanje se vrll prema standardu JUS U.M1.032.

11.3 Konuola pripreme za betoniranja bloka iii konstrukcije

11.3.1 Provara priprema za betonirenje mora obuhvatitl:

- bri!ljiv pregled svih dalov. stenovita podloge;

- konuolu stepena vlalnosti tla, ukollko je podloga od nevezanih materijala;

- kantrolu svlh slabih I Isprskanih dalova na povr~lni oevrslog betona, kada podlogu eini ranije ugrul'lclli
baton;

- kontrolu
optereCen)e
predvi(lenih
i sl.).
mera radi spreeavanja nepovollnih uticaja na oevrleavanje (mehanieki udari,

11.3.2 Pre prijema bloka iii konstrukcija provrerava se da Ii su dir"enzije u skladu sa projektom, kao i isprav.
nost povrlina podloga za betoniranje i eistoea povrllna pripremljene armature. Takode se proverava is.
pravnost postavllene ol'late I armature. keo I delova koil treba d. se ugrode po prolektu. Oslm toga, pia'
vera obuhvata kvalltet varove na ermaturll zaptlvenost opiate radl spreeavanJa curen)a cementnog mleka
i maltera.
11.4 Kontrol. tra"'porta betana
Kontrola transpona betona se sastoji u maren)u homogenosti, konzistenci;e i temperature 1vezeg betona
po izlasku iz betonske mdalloe I posle obavljenog transpona (pri eemu odstupanja moraju biti u dopu'
Itanim grenlcamel, kao i da Ii ja transponovanja betona obavljano u skladu sa t. 8.3.
U slueeju da se u okviru ovlh provera utVrda nedopultana odstupanJa, mora;u so preduzatl mere za nji.
hovo otklanjanje. ukl)ueujuci I zamenu neispravne opreme.

11.5 Kontrole spravl;.nja I ugradivanja betona

Ova kontrola mora da obuhveti:

~ provaru spremnostl i.lspravnosti uredaja za spravllanje betona i opreme potrebne za ugradivanje be.
tone bez z8stoja;
- prove", da Ii Ima svih potrebnih materijala u dovoljnim kolicinama, kao I radne snage po broju i
kvalilikacijama;
,
~ ,.,---
 S...n. 10JUS u.fb.010
613

- proveru de. II ie fz..!ena priprema radi obezbedenja nesmelanog beton/ranja u slu~aju nepovoljnih at.
mosferskih uslova tokom beloni,anja;
- proveru dall je izvr!eno obozb8"enje osvetllen)a kada se betonlran)e Izvodi u toku notl;
- vizuelrlo'prOveravah)e konzlstencl)e svele botonske me!avl;;e, kao I proveravanle po~ odgovaralu'
Ce opreme u odre(lenlm terminima;
- proveru mera za spre~evanle nedopu!lena seg,agaeile;
- oeenu zbljenosti ugradenog botona vizuelno, a po potrebi
izotopi, vadenja uzorakalz ugradooog botonaltd.);
i neklm mernim postupkom (radioaktlvnl

- osmatranja da Ii ylslna radnog slola botona odgovara primenlenom tipu pervibratora odnosno vibrato.
n, yodetl prl tome raeuna 0 ponebno! brzlnl ugradiyanla;

- star no vodenle raeuna da se vlbriranje sprovodi ravnomarno I prema optimalno utvrdenom retlmu,
imaJutl u vldu da su nedovollno I preterano vlbrl,anla Ilelnl;

j
- utvrdivanjada II su krutost I: zaptivenost: spojeva opiate zldovoljavajutl;
- utvrCllyanje da II j, armatura postavllena u projektovani polotal;

I - blag_emeno uklanjanje vode Iz ~melja I sa povr!ine ugra"en~ botona pre nego Ito otpo~ne nano.
lenJe I ugradlvanl..'ovo, slgia;

.1 - proveru preduzotih mera u slueaju da dode do prekfda ugradiyanJa betona (obr.zovanJe pogodnlh
radnih spolnlea 1 negevanje ugradenog hetona), koo i vodenje racuna 0 tome prilikom nastAvfiania
ugradiyanja betona.

I
11.6 Kontrola AOgovanja. I.uhlte ugradenog betona

11.6.1 Kontrola negovanja I zaStite betona obuhvata:

- proyeru odrtayanja .Ialnertl povrllna ugradenog belo~a u toku prvm dana otvrlCavania u skladu sa
t.9.8.5;
- praveru sprayedenja zastitnih mera radi obezbedenja betona u toku ocvr.icavanjaod mogucih po-
tresa,kao i delova :1rmatur::i ~rugih lIgra(fenihdclova Qrldefnrmis3n)a;
- proveru odrlavanja usyojenih rokoya za skidanje opiate;
sagledavanje isp~aYnostj sproyodenja utvrdcnih mera za negovanje betona pri betorriranju U 2.imskim
-
uslovima.

11.6.2 Posle sk idanja opiate mora se tzvrsiti pregled svih povr~ina da 58 utvrde eventualni ncdostaci i otklone
oSteeenja, prema t.8.9.1.
U slucaju poiaye oStecen)a na betonu moraiu se utvrditi unoei I odmah preduzeti mere da 58 takva 0;-
letenia ubuduee Izbeynu.
Ukoliko 58 otkriju oSteten)a prema t. 9.9.2, pristupa 50 Izradi projekta sanaeije.

'11.7 Kontrola kvalitete pro;qedenog betona

11.7.1 Ova kontrola sa sastoji u dokazivanju k"aliteta pruizvf!denogbctena pomo~u betonskih tela, cila se iz-
rada, negovanje I ispitlvan). vrll u laboralorijsklm u,lovima.

11.7.2 Kontrola kvaliteta betona koii 58 prolzycdi sastoil se u cdredlvanju njegoye evrstoee pri pritisku, vodo.
nlpropustljiyo.tl I otpornostl prema dejstvu mraza i cvrstote pri zatezanju (kada 58 to zahteva). I'ri sva-
.
kom navedenom Ispitiyanju mora 58 odredlti -zapreminska masa betona ":'erenjem betonsklh tela.

11.7.3 Radi kontrole cvrstoee bet0f11 pri pritisku, pri kontroli proizvodnje beton. proizvedcnog za brane, tc-
molle I drugs maslvne hidrotehnleke konstrukeile pOlrebno je iuadlt; belonsk. tela prema propislma z.
beton I armlran; boton I rezultate ispitivanja obraditi prom a standardu JUS U.M 1.05 i.
Ukollko so boten tranoportuje od fabrike beton~ do mesta ugradlyanja prema standarduJUS U.M1.045,
onda je potrebno Itradltll botonska tela za "kontrolu soglasnostl sa uslovlma kvellteta" prema prop;jlma
za beton i armlranl bo'ton.
Obim dopunskih Ispltlvanla prema t. 6.1 odreduje so proieklom bolona.
. -
11.7.4 Radi kontrole vodonepropurtljivortl betona mora 58 Izvriltl Ispillvanje prema standardu JUS U.M1.015'
najmanje ledne serije betonskih tela za svaklh 2 000 m3 ugradenOg betona, I to za syaku vrstu betona
.
ponaosob, ukollko se projektom betona ne predvida veei oblm ispltlvanja.

, ..., ...,..
,-- -P" "".,.''''-'''''''''''
'" ""'''' ''
614 JUS U.E3.010 S,i8"j;'1 t
11.7.6 Kontro!no I.pltlvanle betona prema de).tvu mra.. mora 58 izvrlitl najmanje dva puta godllnje.

11.7.6 .
Radi kontrole /!vrrtote prl zatezanju betona. kada Seto iahtev.: potreban broj batonskih tel. odredlce
.e projektom konnrukcije i projektom betona za svaku vrnu betona koja 58 proizvodi i ugraduje.

11.8 Prove... kva/ltete ugrllClenog betona

\11.8.1 Provera kvallteta ugradenog betona obuhvata:

- pregled .tanja povrllna batona posle skidanja opiate I utvrdivanje eventualnih nedortataka. s!abih
merta.lupl;lna, napralina; pukotlna I sl., kao I u kontroUeventualno Izvrlenlh sanaelonlh mera;
- p7egled Izvedenog spalanja betona na mestlma radnih spojnlea; provera Ie vrli vadenjem betonsklh
jezgara na mastlma odr"'enlm u prolektu betona;
- odredivan;e /!vrltoca prl prltlsku, cvrstoee prl zatezanju, vodonepropustljlvostl, otpornostl prema
delovanju mraza I zapramlnske gurtlne ugradenog betona na batonsklm tellma dobi)enlm vadenjem
Jugara Iz konstrukeije; ukoliko projektom nile druga/!Ije pradvldeno. vadenje ijezgra, radi napred
navedenlh kontrolnlh Ispitlvanja kvallteta ugrad.nog batona vrli 58 na najmanle 6 % izvedenlh rad.
nlh blokova brane, odnosno u odgovarajuco) srazmerl ako 58od njlh mote obradom dobiti dovoljan
broj betonskih tela za predvldena Ispltivanja, prl /!emu 58 obim ispitivanja cvrstoce betona pri zate.
zanju I otpornostl preme dalovanlu mraza mola smanjlti;
- u .i.tematskom pregledu eve~tualnih neravnina na povrllnama betona, koJe ne smeju bitl vece nego
Ita je za odnosnl konstrukeionl deo odredeno u4)rojektu konstrukeije I projektu betona;
- ukoliko 58 to zahteva projektom konstrukeije i projektom belona, merenje temperature ugradenog
betona takode sa vrli u oblmu I na nacin dat u prqjektu.

11.8.2 Provera kvallteta betona u toku eksploatDCiJe objekta vrll sa prema programu osmatranja objekta.

12 Zevrina ocena kvaliteta betona u konstrukcijj

Da bi mogla da so Izvrll zavrlna oeena.kvaliteta u konstrukei)1 prema propisima za baton I armlrani b.-
ton. moraju 58 u tehnlckq) dokumantaeijllmati rezultatl svlh prethodnlh I kontrolnlh ispitivan)a la:
cement,
-
- agregat,
- vodu,
- dodatke betonu,
- sve! rocvrs!1 beton.

Vela 58 drugim standardlma

JUS B.Cl.0l1 - cement. Portland-cemant. Portland-cementi sa dodacima. Metalurlkl eementi. Pueo.

lanski cement. Definielje, klasifikaeija I tehni/!kl uslovi
. JUS B.C1.013. - Cementi .niske toplotne hldrataelje. Definieija, klasifikaeija, tehnicki uslovi I prlmena
- JUS B.Cl.014.,.. Cement!. Sulfatnootporni eementi. Portland-cement. Metalurlki cement. Definielje,
klasifikaeija I uslovl kvaliteta
JUS U.Ml.004- Ispitivanje betona. Epruvete (betonska tela). Oblik, mere i dozvoljena odstupanja
JUS U.M1.010- Ispltlvanje cvrstoce betona na zatezenje prl savijanju prlzml (koneentrisano optere.
ten;e u ...edinl raspona)
JUS U.M1.016- Beton. Ispitlvan;e vodonepropustljivostl betona
JUS U.M1.016- Beton. Ispltivanje otpornoni prems dejstvu mraza
JUS U.Ml.020- Beton. Odredivanje cvrstoce betonskih tela Ilradenih od sve!eg betona pri pritisku
JUS U.Ml.022- Beton. Ispitlvanje latelne cvrstoce betona eepanjem
JUS U.Ml.025- Beton. Odredivanje ststickog moduls elasticnosti pritlskom
JUS U.M1.C27- Beton. Odre<1ivanjt' plizanjn (tecenjaJ
JUS U.M1.028- Bl:lton. I~pith:anj(! :1om:JW)p' Ii betona pri me!anju betonskom mCSalicom

-. , .-.
...............

SIIII'. 12 JUG U,:3.U 10 615

JUSU.M1.029- Beton. OdredivanJe zapremlnskih doformacija

I JUS U.M1.0~0- Beton. Odredivanje sastava svezeg betona metodom ispiranja

JUS U.M1.031- Beton. Odredivanje sadrzaia vazduha u svezem betonu
JUS U.M1.032- 8eton. Merenje temperature svefeg betona
JUS U.M1.034- 8eton. Dodaci betonu. Definicije i klasifikacija
JUS U.M1.03S':" Beton. Dodaci betonu. Kvalitet i proveravanje kvaliteta
\ JUS U.M1.036- 8eton. Dodacl betonu. Ispitivanje uticaja dodataka na osobine betona
~ JUS U.M1.037- Beton. DOOlcl betonu. Prethodno Ispitivanje radllzbora dodatka beton'" sa odre"e.
nim agregatom i cementom
JUS U.M1.036- Beton. DOOacl betonu. Ispltivanje uticaja dodatka betonu na cementnu pastu I malter
JUS U.M1.039- 8eton. Dodacl betonu. Ispitivanje flzil:ko.hemijskih svojstlva "
JUS U.M1.044- Beton. Dodacl betonu. Ispltivanje uticaja dodataka na koroziju armature
JUS U.E3.050- Prefabrikovani betonski elemen~i. Tehnil:ki uslovi za izradu"j lJgradnju
JUS 8.82.009 - Prirodnl agregat i kamen za proizvodnju agregata za beton. Tehnil:ki uslovl
JUS B .B2 .010 - Separisani agregat (granulat) za beton. Tehnil:ki uslovl

, JUS U.M1.0S0-
B.ton. Kontrola prolzvodne spo,obnostl fobrlka betono
JUS U.M1.0S1- Beton. Kontroll proizvodnje u fabrikama betonl za beton kat.gorije 811
JUSU.M1.04S- Beton. Transportovani beton. Tehnicki uslovi

N. osnoV\.l milljenjl Republitkog sekretarijata 111kulturu ~f1 Srl:::jp. I-Ir. .11J..B1/14-01 od 4. 11 1974. ne plata te pore?: nft pf'O,net
:~,",,,q,,,j ~
..",1;
-j' .-. r,~o' ~ I
~
~tafY'p" 'r-"iI!
 Ukupno .trane j 9
616
JUGOSLOVENSKJ Projaktovanja I graaanJa putava JUS
STANDARD TEHNI~KIUSLOVIZAIZRAOU
KOLOVOZA
U.E3.020
SA OHAVEZNOM CEMENTNOBETONSKOG 19R7.

PRIME!:IM
od 1988~1.23 Pravilnik br. 07-93/205 od 1967.08-04; Slufbenl Ii.t SFRJ, br. 69/87.

fflqulfflmenrs for comant concrste sleb pavement

rachnica'

Ovaj standard je nastao fflvlzljom standarda JUS U.E3.020 iz 1.964. godlna.

SADRZAJ
Strana
.2
1 Predmet .t1Inderde
.2
2 Veze .e drugim .t..derdima
.2
3 Dall nlei)a
.2
4 Tahniekl u.lovl .. kolovoznu kon.trukel)u
.2
4.1 DlmanzionlsanJa
Tipovi kolovoznih konstrukelja .3
4.2
.4
4.3 Uslovl ZI alamente kolovoznlh konstrukclja
.4
4.3.1 Na.lp I postellica \:
.4:
4.3.2 Kolovozna konstrukclja
Uslovi kvalitate ze metarljala . .9
6 .g
5.1 Cement.
.10
5.2 Agregat. .1.
.10
5.3 Voda
.10
5.4 Cellk
.10
5.5 Hemljskl dodaci betonu i plgmentl
.11
5.6 Beton
5.7 Podlolni m.terijall
. 12
5.8 Materijall la ispunu .12
-'
5.9 Materijali ZI obradu pov,;ine . 13
6 Uslovi za spravllanje betone . 13
Sastav. .13
6.1
Kollein. eestica do 0,25 mm .13.
6.1.1
6.1.2 Kollelna vode I konzistencij. . 13 i
6.1.3 Kolleln. mikropore . . 13'
Proizvodnj. betona . 14
6.2
Ilrada eementnobetonskog kolovozo .14
7
7.1 Ugradiv.nje betona . 14
7.1.1 Prip,ema podloge .i4
7.1.2 Oplat. I kolo.ek . 14
~
.1.3 Transport-betono" .14 i
7.1.4 Nano!enje betone I poleganje armetu,e .14'
7.1.5 Zbllenla betona I lav,lna obrade pov,!lne .14
7.1.6 Betonl,onje pri ni.kim I vlsokim temperatu,ama .15
7.1.7 Prekldl betonironj. . 15
7.2 Izrada spojnlca .15

1I,lzd..je
1 SA VI!ZNI ZA VOD ZA ST ANDARDlZACJJU T
It 2 JUS U.E3.020
617

72.1 I..ada prlvldna lpojnlce . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 15

722 Izrada pritllnuta lpojnlce . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .15
72.3 Izrada proltorna IpoJnlce . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . ..16
72.4 Malinaza razenJeIpoJnlca . . . . . 16
72.5 Za/lvanja IpoJnlca . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . ... . . . . . .16
72.6 'zradamofdanlkaI kotvl . . . . .16
7.3 Nagaizaltita betona . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .16
7.4 Impragnaella . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. 16
7.5 Uslovlpultanjo kolovo.. u saobraeaj .16
8 U.lovl kvallteta """""""""""""""""""
17
6.1 Prathodna ilpltlvanja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . ..
"""""""""""""""""""""""""" . 17
62 Probno pol)e , . . . 17
8.3 Kontrola prolzvodnje betona ." . . . . 17
8.4 Kontrola saglalnosti sa uslovima proiekta konstrukelje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . 17
8.4.1 Najmanja ueestalost ispitlvanla svoistava oevrslog betona . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .17
8.42 KritariJumi praUzlmanja po poledinim svojstvlma .., . . . . .18
8.5 Naknadno dok8llvanJa kvalltata 18
8.5.1 Nakn~no dokazivanie pritlsne evrstote batona 18
8.52 Noknadno ulvrdivanje zalezne evrstote betona . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .18
6.5.3 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . .18
Naknadno Ispltivonje drugih Ivolstava betona
\i
~
P,redmet standarda ~

Ovlm standardom se ulvrduju uslovi I naein izrade eementnobetonskog kolovoza za sve vrSle pUleva I !
saobraeajn ih povrllna.
Ovoj standard se ne odnosl na posebne naeine Izrade cementnobelonskog kolovoza na moslovima. na
I
cemenlnobelonske kolovoze od prefabrlkovanih elamenata I prenapregnute cementnobetonske kolovoze.

I
2 Veza sa drugim standardima

Spisak standarda sa kojlma je oval standard u vezl dat je na kraju standarda.

i
3 Definicjja
l
Camantnobetonskl kolovoz je kruta kolovozna konstrukcija u kojoj je agregat velan cementnim vezivom.

4 Tehnit'!kj uslovi za kolovoznu konstrukciju

4.1 D;manzionlsanja

Dabljlna kolovozne konstrukclje sa cementnobetonskim kolovozom odredu;e sa proiektom.

Kolovozna konstrukciJa 58 cementnobetonskim kolovozom mora bltl u stanJu da neposredno prlmi sao.
broeajno opteraeenJa I da ga Istovrameno ra.podeljuja na posteljleu. baz Itatnlh posledlce za naslp I
!emeljno tlo. Camentnobetonskl kolovoz mora da ..ltitl nosete slojeva kolovozne konstrukelje. nasip i
!emellno tlo od neposradnog uticaja padavina.
Najm.n)a dabl)lna naarmlranlh camentnobeton.klh kolovoznlh ploea mora Iznosltl na Javnlm putavlma
I 'lObraeajnlm povrllnama:
- II vrlo telkim saobraeaJn;m opteretenjem (preko 1 000 proia.. naziv.
nog osovinskog opleretenja (Noo) od 80 kN proseeno godiJnja dnevno
na najopleretenljoj saobraeajnoj tract) 20 em
.a te!kim .aobraeajnim optereten;em (301 do 1 000 prolaza NOD 8\) kN
na dan i traku) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 18 em
 JUS U.E3.o:1O .Ir 3
618

- Sl astalim Slobraeajnim optereCenjima (do 300 prolaza NOO 80 kN nl

dIn i traku) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 16em

- rlzorvlslnim I polake
za blclklisto 10cm
""",,""""""""""""""""
Saobratljno optereCenja sa odradujo praml stlndlrdu JUS U.C4.010.

42 Tlpovl kolovomih konltrukcl)a

U princlpu, kolovoml konstrukcill Sl comontnobotanskim kolovazom sa SlSt"ji 00:

cemontnabotonsko kolovazno plaC!o,

-
vozlnag (vozivom stobillzovonag) slo)1 I
-
(tamponal.
no..zlnog (mohonlC!kl stablllzovlnog) slolo
-
p:4klzani su na sllkama 1 I 2.
Tipovi kolovoznih konstrukcija sa comontnobotonskim kalovozam

Moro u em

..,.
..

@-@
1 0
! 0 . 0 C>
0 0 D.~..
~ Q' 0
. \V 0 D~D
0 \) c
0~ CI'o

Slika 1 - Dvoslo)ni comentnobetonski kolavaz

Cemantnobotonska kolovoznl ploC!a kod lednoslojnog I kOO dvosla)nog cemantnobetofllk.. kokwo..

~ (habajutii donjl sloj) moh so izraditi sa IIIbez arroature.

.~
-\ Mera u em

danj! slaj baton a

-
0 @-@ jednoslajn! betan
-
. D'
~

6 Do ~ -
sloj bitumenam v..anag agragata

. :'0 0. 0 slaj comontam vozanag agrogata

c::, -
1\ 0 . o.@ 0
w, fO\" D 00 - plasticna fali)1 (papir)

..~
\!.I .....
- slojmohanlcki stabMlzavanag agrogata
D D' .' (tampon)
.

D'c::.. ~C>'v~
a. - flltankl -

i
CIt. uO .-0 sloj (natk8rl1 takltH pultinaj
0
1 - nBllp
11 - poboiliani zavrtni
Ilol""""

SIIkl2 - Jednaslojni comentnobotomki kolavoz

I 4 JUS U.e3.070 619

4.3 Uslovl ZI elements kolovoznih konstrukeija

4.3.1 Naslp I posteljlea

Naslp I posteljica kolovolnih konstrukclja sa cementnobetonskim kolovolom mogu bltl ilvedenl illem.
1)lnog iii klmlnog materljlll, prema standlrdu JUS U.E 1.010.
Kamonl I mdani materlja' mole se ugraditl mehonll!klm stabllilovan)em, u svemu prema standardu JUS
U.E9.022, I Zlvrlnl slof lemljanag materlja'", u debljlnl nllmanje 20 em, troba dl je stabililovan krel!om
proml stlndlrdu JUS U.E9.026III odgovlr.ju6im hldraulil!nlm vellvom.
Ilgrldnjl cementnobetonskog kolovOll proml ovom stlndlrdu uslovl)lve nlsip I posteljlcu Sl odgovlrl'
juoom nosivol6u, profilom, revnol6u I stabllnol6u, u svemu prlml standlrdlml JUS U.El.012, JUS
U.E8.010 i JUS U.C4.016.
Posteljlea Ispod cementnobetonskog kolovoza mora bltl ilvedena u dovoljnoj lirln; I prilagoaena tehno.
logijl ugraalvanja cementnobetonskog kolovOll.

4.32 KolovOlnl konstrukeijl

Kolovoma konstrukcija sastojl se ad cementnobetonske kolovolne plol!e I siojevllspod nje.

4.32.1 Slojevi Ispod cementnobetonske kolovolne plol!e
Slojeviispod cementnobetonske kolovolne plol!e morelu bltlilvedenl:
- la vrlo te!ko i te!ko saobra6ajno optere6enje, prvenstveno od velenlh agregato Itipovl I i II na slikama
1 12).
- za srednje saobrsC8jno optereeenje aU vezanih i/ili mehanicki slabillzovanih 89regat8 (tipovi I, IIi! II I
na slikame 1 i 21,
-. ze lako I vrlo laka saobral:ajno optereoonje Qd mehani~ki stabilizovanih agregata (tipov! III i IV na sli- ~
kama 1 12).
za biciklisticke i pesacke staze ad mehanicki stabilizovanih Ksmenih nlaterijala i/ili hidraulil~nim vezivi.
I
-
(tipo,,; III I IV na slikoma
mo stabilizovanih lemljanlh moterljala poboljs.nog zovrinog sloja naslpa
112). ,
Izrada cementnobetonskog koloVOZ9 prems ovomst~mdardu uslovljava izradu: \
.- ,Ioj. od bltumeniliranog materljll. po vrul:em postupku premo standardu JUS U.E9.021,
- ,io)o ad materiille stabllizovanlh cementom premo stlndordu JUS U.E9.024,
- .loJa od moh.nltkl stablllzovonih agregatl Iii klmenog m"terIJa'" pre"'o s'.,:,,;o.-du JUS U.E9.022 I
- osut:h ..vramanlh pod log. le puteve pram. .tandlrdlme JUS U.E9.020 i .1"" U.ElI.028.
Patrebnu zo~titu nlslpo I postel)lco protlv dejstva mralO trebl oslgurotl odgo,,"olu6om debljl"",,, sloj.
meh8nl~ki stabillzovanog Dgn:'gat~(tampooe), u, kojhn sa mogu u tu svrhu, (~~i;:,!(;no IIi u celiol, zame.
j
niti potrebni slojvvi bitwnenom ili cernentOf!! '/ezanih ngmgata.
Patrebno ol!uv.njc tistote mehonil!kl stabl',wv<nog agreg.t., ugraBenog no po"eljic: ad hldrou'itnirn
velivom st.blllzovanog zemlj.nag m.teri)al.. treb. obelbedit: odgovaraluCim m.~u,l~iem lfilter od ne.
tk~ilOgtfkstH8 Hi{JruJog pOgOd:10gmateriJaln!.
4.32.2 Cementnobetonsk~ kolovo;ma p'oca
Cementnobetonske kolovoz:na pioctl moie se sastojeHi iz jednog Hi dV8 sioja. Ked jzrade u dve sloj~ po
pravilu primiJn}uju se za pojedine slojeve betoni razlicitog
kvaliteta. ali spravljeni iz i$tog cementa.
Cementno0etonska kolo'lozna plo~a ima na celoj sirir.i j;;tu debljinu, po pravHu 511jednosuanirn poprec..

nim nagiuoCi.
4.3.2.2.1 Spo}nice (Sastavc' 'f

Radi skupljanju i istez8nja usled tempc(8tumih prome;1a, cementnobetonski kolovozi sa dele poduz~
nim i popfecnj~n spojnic,1mB nn cementrmbetonske kolovozre ploce kvadr2ltnog obfika. Ukoliko je sid-
na cement"1obetomkoQ kcloliOlt'J v~Ca od 4 m, ona Cj~deli do te velicine poduznim spoinicarna/! to:
- prividnim $pojnit.:arr.~ .Ii

- DritisnutirTI (r3dnim] <;poJnicama.

nn1i'lR rJf'armiran[h betonskih koiovoznlh plo?;~~ koja fie ~me bit; '/~ca ad 25-{.truke dcbljinc bc\onske ,
ploCr',l' mOle iznositi do 6 m, odreduje s:e ralrn~kom poprecnih spojni~ kojc mogu biti:
--- pri'.ddne,
prostorne.
-
I

./
 ,

620 JUS U.E3.020 Strano 5

- pritisnute,
pod uglom od 75 do 90 na o.u puta.
Popre~ne .pojniee dveju .usednih trake moraju se sa podutnom spojnlcom .u~ell"v,,'1 u jed""J l"~,j.

Meduprostor (tleb) spojnice mora biti ispunjen odgovarajuam materijalima prem. t. 5.7.

4.3222 Prividne spojnice

Prividnim spojnicama osigurano je da pri prekora~enju zatezne fvrstoCe betona oa cementnobetonskom
kolovozu pukotine nastaju ne kontrol i.anom mestu.
Dubina zareza prividne popre~ne spojnice (na .Iikama 3 i 4) mora iznositi 25 do 30 % deblj!ne kolovozne
plo~e, a ~irina 3 do 4 mm. Dubina I ~irina razreza prividne poprecne spojnice kod betonskih kolovolOih
ploca du~ine do 6 m mora imositi kao u tabeli 1. !oirina pukotine se odreduje ujutru na najmanje 7 dana
starom betonu.
Tabela 1
Razrez prividne poprecne
~irina pukotine ispod zareza
spojniee
usled skupljanja
(m.....) dubina !irina
(mml (mm)

do 1 25 8
1 d~ 2 30 12
izn.d 2 35 15

Mere u em
Q8
--tt-
Iza/avani maldanik
'" ?2, tpm'

'" ,- co
'v
'"
S?-

--- Umetak (lerva)

13,25 13,25

50.0

Slika 321 - Poprecna prividna spojnica sa umetkom (primer nearmirane cementnobetonske kolovozne
ploce debljin~ 22 em)

Mt:!re u em

/za/avani ,,!o!Jdnik 22 mm
'"

. .
Q
",,-
'" g"""'~

Umetak (Ierva)

Slika 3b - Poprecna prlvidna spajnica sa umetkom (primer armlrane cementnabetanske kalovazne

place debljine 22 em)
--
81ronl 8 JUS U.E3.020

621
Mere u em
/z%vsni moidsnik mm
"'22

~
"'-4~
CJ
,.."..
"""

1.:j25 1],25
5QO
""1
Slika 4 - Popreena prividna spojnica bez umetka (primer nearmirane cementnobetonske kolovozne ploee
debljine 22 em)

Mere'uem

CJ I
~ Kotvs'" 16 mm
'"
-"'-'
f

??

I
I
l---
Umerak (lerva)
--.,I

Slika 5 - Pod ulna privldna spojniea

Dublna lorela podu!ne prividne spojnl"" (sl. 5)'llnosl 30 do 40 % debljine kolovolne ploce, a Ilrlna 3
do 4 mm. Dub;narazrez! morajznositi25 mm.a !irina6 mm.
4.3.2.2.3 Pritisnute spojnice
Pritisnutim spojnicama koje razdvajaju
oementnobetonske kolovozne ploce p ceioj debljini izvodi se
prikljucak novih ;;'mentnobetonskih kolovoznih ploea na vec ocvrsle cemer,tnobetonske kolovozne
place. Kod tih spojnica ns ostavJja se nikakav prastor ze istezanje i one razdvaj8ju cementnohetonske ka.
lovolne ploee jednu od druge po oeloj debljini.
Dubina ralreza poduzne pritisnute spojnice (sl. 6)
I poprecne pritlsnute spojnioe (sl. l) mora iznositi
35 mm, a lirina razreza 10 mm.

Mereu em
Premsz
-'
"-,~--,-,,,-,-,-,
~~~
~~=-- L ..~ 16mm
-1 1-
--~
L-__- 80.0",,-
'",~z bitumenfr2
Slika G -- Podulna pritisna spojnica (primer nearmirane eementnobetonske kolovozne ploce debljine
22 em)

1
622 JUS U.E3.020 Strana 7

10 Mere u cm
-i t--
U')
,..,.

Izolovani molda'!.~_</J_22 mm

~, - <:>

-I ~<:>
~\

\ Premaz bitumenom

6QO

Slika 7 - Popreena pritisna spolnlea

4.3.2.2.4 Prostorne .pojnice

Prostorne spolnice koje razdvajalu cementnobetonske kolovozne plcee po celoj deblilnl I omoguCavaiu
nllhova istezanie Izvode se samo na prlkljueelma cementnobetonskog kolovoza kod ob/ekata {mostovl,
vijadukti} silk. 8 11/ u odvajanje cementnobetonsklh kolovoznlh ploea od krutih postrojenja na pute-
virna, npr. !ahtov. I ivienjaka (slik. 9).
Dubin. fleba popreene proSlorne spo;nlce (sl. 8) mar. iznoslti 35 mm, . !irin. fleba u cementnobeton-
skim kolovomlm ploeama do 25 mm.

Mere u em
2,0
~rr'.'lta~!!!..~ IzolO'!~nlmo~danik...t?5 m".',

~I= ''''"" g
<:>
~~
~

i! I
I
1

I 6,0 ~ 14<15 I 1J,J5

~I
I
I
so,o
J--~ -~--'

Slika 8 - Popreena prostor~a spoinl~. na kolovozu Isprod mo.tov.

Mere u em-

Profil Z8 z8ptiv8nje

<:>
~-
~

ElastilJni umetak
(stlropor)

Slika 9 - ProSlorna spojnlea za prlkljue.k kod objekta

SItIno B JUS U.E3.020
623
4.3.2.2.5 Moldanlel I kotve
Z. prano!..nje optere6mJa i osiguranja vislnskog polofaja betonsklh kolovoznlh plo~a kot! popre~nlh
spojnlca moraju se predvldetl moldanlel, a Z8 spre~avanje razmlcanja cementnobetonsklh kolovoznlh
ploea kod podulnih spojnlca predvldetl kotve (sidra) (slike 10, 11, 12 I 13).

Mereu em
J7.5
I~I
I
~ I I

Popr.(!na

12.5 spoiniea

12SPopre(!na
poinica

Slika 10 - Raspored moldanlka kod popreene prlvidne spojnice (na putu sa po dye vozne trake u Is-
tom praveu)

Mere u em
~ 75,0 7~0
--11 1I

1~~
~Korpa

- I - Podulna prividna
KotVa .
- spoinica

I
75QO I 750.0 I

Slika 11 - Raspored kotvl padulne prividne spojnice i

'!
!:1

Mere u em

&1

7.5
Sredina
kolovoza
~!L' "---~
ES 'r=~~
,

P.FF~3F=:
.
.

--!
Slika 12 -

. t

'
Detalj korpe

MJo.QJo.QJO,qJo.O,J1W,Jo.QJ9Qd.O,O .Jo,O?I,~)7,rXl.O,JQOI
"

,Slika 13 - Raspored moldanika kod prostome spojnice

'f2S
'
'Spoljainia Mea
'kOIOVOZB
.

"
~~
Mereu em

r;
':)

12.~
624 JUS U.E3.020 Str.n. 9

4.32.2.6 Armatura
Na neramomemom podtlu III ukotiko dulln. eementnobatonskih kolovoznih plo~a prelezl 25..truku
debljlnu tih plofa treba predvldeti
- jednostruku (gomjul ill
- dvostruku (gom)u I donju)
armaturu, za koju se korlstl 18varene mrebsta armature I to:
- ze vrlo teAko, teAko I srednje saobra~jno opterel!enje najmanje 1.1kollflni 3 kg/m' ,a
- 18 lako I vrlo leko seobrel!ejno opterel!enje najmanja 1.1kolielni 2 kg/m' .
Ukollko se oe&kuju vellke I nerevnomeme slegenla ill druga vanredna opterel!enie eementnobetonskog
kolovoza, projektom trebe predvldetl dvostruko ermlranle eementnobetonskih kolovozoih plofa.
p pute ve~ od koliflne poprefne armature.
Kollflne podufne armeture 1.1mrebma mora bltl prlbtilno 1
Gustine ermatura se pove~ve 1.1smeru prame Ivlel ploea (sl. 14).
Gomlu armeturu trabe pradvldetl u dublnu 4 do 7 em pod povrAlnom cementnobetonskog kolovoza, e
don)u ermeturu na)men)e 3 em od donje Ivlce cementnobetonske kolovozne plofe.
Prefnik llee u mrdastoj ermeturl trebe Iznos;t; najmanje 5 mm. Razmak podulnih lica I/ill Aipkine
sme blti vetl od 15 em, a razmak poprefnlh llea ne ve~ od 30 em.

Mereu em

-"~.
EI
. ~
:1 \\' t ,
:,
: I
:
- - : - ~~
-=-\~
I
= =:::===- -

<:Jl;

\
~
'

,,

"I'
\~mI
,
I
~

I ,:
I
.

It'
I I \
l\\'
I
I
, I

I
.

~~
I
:~
'
~""
~"

I :

2.~ ,]xlS,8 , 20xJO,O ~ ]x/S,8

J~-'
70aO "26 t
"
"'1

Stika 14 - Raspored llca u mrelastol m-aiuri

5 Uslovi kvaliteta za ma1Brijale

Kvelltet metarljala I betona za cementnobetonske kolovoze more u svemu odgovaratl jugoslovenskim

standardlme I proplslma za beton I armiranl beton, kao I dodatnlm zalltevima ovog standarda.

6.1 Cement.
Za Izradu betona 18 cementnobetonske kolovoze moraju se upotrebiti cementi klase 35 11145 od portland-
cementnog kllnkera koli Ispunjeveju ustove kvalitete prema standardima JUS B.C1.011I JUS B.CI.013 I
kojl zadovolleveju sledel!e dodetne 18htave:

- sedilaj dodeteke nelvlla 15"

sedrlaj C.A do (m/m),
(m/ml, od toga pucolene nejvlle
6"
(m/m).
- 10"
- finota mlevenje po Blenu (Blelnel do 370 m' /kg, kod dodetke pucolene do 390 m' /kg,
- vode ze standerdnu konzistencllu do 29" (mimI,

- potetak vezlvenja kod 20 DC nekon 2 h,

- pofatek vezivenje kod 30 DC nekon 1 h.
- levo)ne tvmoc!8 nekon 28 dene nelmen)e 6 MPe.
Svi stolevi betone u Istom profilu betonske kolovozoe plote moraju se sprevliatl od Istog cemente.
~'\)~'\)~~~ ~"l~

Ii.2 Agreget

Ze pripremenle betane preme avam stenderdu more se upatreblti egregot kaii Ispunjeve uslave kveliteu
preme stenderd/me JUS 8.83.100 I JUS 8.82.010 I dodetne us/ave premo avam "e"derdu.
Otpamast kemenag egregate preme drabljenJu,adredena prema standardu JUS B.B8.045 za gradaciiu
(postupak Los Angeles) more bltl:
"B"
e) za kamenl agregat za habajucl slaj cementnabetanske kalavozne place:

- za vrla telka saabreeaina aptereeenle najvi!e 16 % (m/m),

-.. tetka saabraeaina aptereeen)e nalvi!e 18 % (m/m),
- za asta'a saabracaina aptereeenia nefvl!e 22 % (m/m),
b) za kamenl agregat za danil sial cementnabetanske kalavazne place najvl~ 30 % (m/m).
Otparnast zrna kamenag agregata velieine preka 4 mm prema smrzavaniu, adredena prema standardu
JUS 8.B8.044 Iznasl:
- za habaJucl slaj cementnabetanske kalavazne place nalvl!e 3 % (m/m),
- za danji sial cementnabetanske place naivl!e 5 % (m/m).
Velicina nalveeeg zrna agregata ne sme bltl veea ad 1/3 debljlne slala betana.
Granulometrijski lastay rnelayine egregata utvr(luje se ispitiyanjern, pri cernu 5e yodi rafuna 0 usloyirna
kvaliteta, a naclnu I uslavlma trensparte I ugra(Jlvania betana.
Agregat za habajuci sial cementnabetanske kolovazne place za vrlo te!ka, te!ko i srednie saobraealno
opterecenje mora sadrhti u naziynim frakcijama iznad 8 mm najmanje 50 % mase drobljenih lrn8.
I
6.3 VOOa

Za izradu betona mofe se upatrebiti vada za kaju postaje dakazi da je podobna prema standardu JUS
I
U.MI.058.

6.4 ~alik

Za armiranje cementnobetansklh kolovoznlh ploca upatrebl)ava se mrelasta armatura MAG 500/560 I I

MAR 500/560 prema standerdu JUS U.MI.091.
i
Za maldanlke moraju so upatrebljavati!ipke ad glatkog cellke ad (:0200 fGA240/3601 a za kotve
!ipke rebrastag eelika (:0503 (RA-400/500-2) prema standardu JUS C.K6.020, kaa I propisa za betan
I armiranl beton.
Moldanici sa maraiu izradlti u dullnl od 500 mm,l to kad cementnobetanskih kolavo..:
- za vrlo te!ko i te!ka saabraealna apterecenie ad !Ipki nezivnag precnlka naJmanje 22 mm, a
- za astala saobracajna optereeenja ad !Ipkl precnika najmanje 16 mm.
Moldanici maraiu abavezna biti Izalavanl po ""Io~ dulinl adgovarajuclm premazom, a sarno ;zuzetno ,
se mole upatrebitl bitumen za premaz.
Kod cementnobetonsklh kolavoza katve se izra(Juju:
- za v.lu InSku, te!ko I srodnlo I.obrol-"Ina oPloloeo"jo ad Ilpkl procnlka 10 111mI du!l"o OUUm,n,.
- z. oSlala saobr.cajna apteroeenia ad !Ipkl precnika 14 mm I duline 600 mm.
U Ilucaiu upatrebe !ipki ad glatkag celika, umesto rebrastog cellka mora se paveeati dullna kotve za
10%
Kotve moraju biti odgovarajuee izolovane sama na sredlnl u dulini 200 mm.
Karpe za osiguranje adgovaraiueeg polabia maldanika i katva u cementnabetanskim kolovoznim plaea-
me Izradulu se ad zavarene mrehste armature precnika lice 5 mm.
Armaturne mrele i !ipke za moldlll1lke I kotve moraju so transportovadl uskladihiti prema praplsu ..
betan I ar"!iranl ~eton. Kvalitet calika za cementnabetanske kolavoze ispiluje se prema prapisima za
baton I armirani' beton I preme odgoveraiuClm .tandardlma.

6,6 Hemlllki dOOocl !>otonu I pigment!

Kod pripremanla betona mago se upatrebiti dodacl betonu za platlficlranje, aeriranje i1ioslguranje dru-
gih svojstava koii zadovoljavaiu uslove kvaliteta premo standardu JUS U.MI.035.
Pre prlpreme betana sa dOOaclma mora so praverlti da 11dodatak odgovara deklarl.anol namenl prema
standardu JUS U.M1.037, I to sa cementam koji ea se upotrebljavati za pripremu betana.
 JUS U.E3.020 Str.n. 11
626

Ukoliko se zahtBva bojenje betona mogu se upotrebiti odgovarajuci anorganski (mlneralnn pigmentl
prema standardu JUS H.CI.010, za koje ja prethodno dokazano da ne uticu Stetno na svojstva baton a za
cementnobatonske kolovozne ploce, utvrdene ovlm standardom.
6.6 Beton

Ocvrsll beton mora ispunJavatl uslove utvrdono u t. 5.6~1 do 6.6.6.

5.6.1 Cvrstoca

CvntoCa botona odredule se markom betona MB I minimalnom zateznom cvrstoeom pri savilanju 'zo'
Zahtevane vrednosti cvntoCa za predvldena saobrac.lna optoretonja date su u tabell 2.

Tabela 2
Predvlden~ saobracaj- M8 Zatezna cvrstoca pri
no opterocenje savijanju
IMPa) IMPa) 'u

vrlo telko 40 5.0

telko 35 4,5
ostalo 30 4,0

5.6.1.1 Marka betonadetinisanaje 10 %-tnim traktilom normalne raspodele rezultata ispitivanla pritisne cvrsto-
to kod starosti betona od 28 dana. Projektom konstr~kcije moie se MB detinisati cvntoeom pri starosti
vecol od 28 dana.
56.1.2 Zatezna cvrstoCa pri savilanju ispitule se na prizmam. 10 X 10 X 40 em prema standardu JUS U.MI.01O.
Vrednosti u tabell 2 predstavljaju 1 %-tni traktik normalne raspodele rezultata ispitivanja pri starosti
od 28 dana.
5.6.2 Vodonepropustljivost
Marka vodonepropustljivosti prema standzrdu JUS U.MI.015 pri starostl batona od 28 dana ne sme blti
nih ad V6 za botone u cementnobatonsklm plocama koji su neposredno izloieni atmosfenkim uticaji-
mI.

5.6.3 Otpornost prema mrazu i sollma ZI odmrzavanje

Beton nosivog slola cementnobetonskog kolovoza koji je izlo!en ciklusima smrzavanja i odmrzavanja mora
odgovarati minimalno marki smrzavanja 200 prema standardu JUS U.M 1.016 pri starosti batona od 28 da.
n8.
Otpomost povr!ine betona habaJueeg sloja u podrucjimo gde se upotrebljova so za odmrzovonle led.
mora odgovarotl stoponu oStoeonJo..0" promo stnndurdu JUS U.MI.056.
5.6.4 Otpornost prema hobanJu
Habanja habalutog sloja "buienjem, ispitano prema standardu JUS 8.88.015 prl starosti betono od 28
dona, ne sme bit! veee od 18.em'/50 em2 u suvom stanju I 35 em' 150 em2 u vodom zosicenom stanju.

5.6.5 Dabilina eementnobetonskih ploca

Debljino pojedinog sloja k80 i celokupna debljina cementnobetonske kolovozne ploce mo!e odstupati od
prolektomodrodenedebljlneza nolvl!e 1 em. - .
Dabljlna cementnobetonskog kolovozo odreduje se nolzbu!enim )ezgrima precniko 15 em.

5.6.6 R 0 v no! t, v I sin a I pro v a e e e men t n 0 bot 0 n 5k 0 9 k 0 I0 v 0 Z0

Dozvoljono odstupanja povr!ine cementnQbetonskog kolovoza od ravnosti, projektovane vislne I prav..
na bilo kom mestu na kolovozu data su u tabell 3.

.'
StrInt 12 JUS U.E3.020
627
Tlbel13
Predvidena saabracajna Dazvaljena adstupanje
aptereCenje
'ad ravnosti ad visine ad provca
mm mm mm

- vrla te~ka. tdka i sred-

nje 4 :t_20 30
- Ilka 6 :t 40 50
- vrla Ilka i drugl 6 :t 40 100

Odstuplnje u pagledu rlvnasti adreduje se ravnjacam duline 4 m u bila kam palabju letve.
Dazvoljena adstupanjl pavr~lne cementnabetanskag kalavaza ni u kam pagledu ne smeju prauzrokavlti
primetne neravnine kaa nl Zlastajanje vade nl kalavazu.

6.7 Podla!n; materijali

Plastlcna fali;1 debljinl do 0,1 mm sa 100 ".tnam istegljlva~cu kad temperatura ad + 5 do + 30C mo.
ra .e upatrebitl ispad cementnabetanskih kalavaznih placa ukallka .e one ugraduju nepasreuna nl slaj
mehanlckl .tlbilizavanag klmenag materijall.
Plasticni natkani tekstil $I adgavarajucam spasabnasCu zadrbvanjl finih cestiea mole se upatrebiti
ZI .prehvlnje utlsklvanjl flnih ce.tlca Iz zemllanag matarijala U nadgradenl sial.

6.8 Materijali Zl ispunu

Zllspunu kad .pajniea magu se upatrebitl umeci i mase Zl zalivanje (.1. 15).
('-..

Mereu am

Masa za zalivan;e
Prethodni premaz
(ukoll,; ,e potreba) V"'I
~. Razrez spo;nice
Donia ispuna
(gumlnl tralea)
<:)
t.Q"
Zarez
'.
spojn;ce
I' ~
ZaIt/tnl umetale
(uleolileo Ie potrobon) - ~ - -
O~
Puleo tin.

Slika 15

Umecl u prastarnim spajnlclml ne smeju sprecavaU istezanle cementnabetanskih

kalavazni"
Inavremena maralu biti talika kruti da se ne izabllce pri zbijanju betana. Oni ne smeju placa. ua
biti tapljivi
vodl nit! upijati vadu Iz svdeg betana. Aka se upatrebljavaju umeci ad mekag drvata ani maraju biti
ravni, pravilnih iviea i baz cvarava i adgovaraluCe zaStiCen!.
Ukalika .e u prividnim .pajnieaml prod vida ugradnja danjlh umetlkl. ani maraju biti ad pagodnog
mI'
terijall kaji nlje tra~n. nljcdee ad zaStICenagmekag drveta iIi plastike i adgavarajueeg ablika dl sa kad
ugradlvanjl betanl ne bl izablicill.
U Izrezanl prividni lleb maraJu se ugraditi prafill Zl zaptivlnje ad mlterijll. kajl nile tra~n . kajl je
ellstic.n i malo upijl vadu.
MI'. Zl ulivanje spajniea mora blti elasticn. i mora Im.tl svajstva prem. standardu JUS U.M3.095.
628 JUS U.E3.020 Strano 13

6.9 Ma18rijall Z8 obredu povrllne

Za zatltu, ne90 I Impregneciju povrllne cementnobetonskog kolovole mogu se upotrebitl hemilske za-
titno sredstve Z8 odgoverojua. nomenu. None..nl film lotltnog sredstvo moro eflkasno delovati nojmo-
nje 7 dana a do prl tome nl u ~pmu ne remetl proces vellvanjo cemento I nema itetnlh flll~klh utlcajo
no povrllnu betono.
Zo povea.nje otpora kllzanju I otpomostl premo habanju povrline cementnobetonsklh kolovola mogu se
prlmenltl odgovarojuCi m018rl)all Z8 povrllnsku obrodu.

6 Uslovi za spravljanje betona

6.1 Sastov
Sostav betonske melovlne lO cementnobetonske kolovolne p!o~e odreduje se no temelju prethodnlh
ispltlvan)a svdeg I o~vr1log betona s predvidenim moterijallma, la predvidene uslove graden)o I namenu
kako je to zahtevano prema proplsima za beton i armlrani beton za kategorlju betona B II.
KolI~lne sastoJaka betonske melavlne Izra~unavaju se u masama I apsolutnlm lapreminama, a receptura
betona ;skaluje se u kllogramima.

6.1.1 K 0 II ~ ; n a ~ est I com a n j ; hod 0,25 mm

Ukupna koll~ine cementa I lma agregata manjih od 0,25 mm ne sme blil mania od vrednostl navedenih
u tabell 4.

Tabele 4
Ukupna koll~lna comonla I ~oStico
Nejveea frekcljo ogregote,'
< 0,25 mm, u kg/m' ugraaenog
umm betona

najmanje

4do B 500
B do 16 425
16 do 32 350
32 do 63 300

6.12 KolI~lno vode I konzlstenclja

KolI~lno vodo I konlistencijo svdeg betona mora se odrediti prema propisima la beton ; armirani beton
toko do jo rospolollv;m sredStvlma omo9Ooono toko ugrodivonje I dobro zbilanje betono i postllanja pro-
plsonlh svojstove svdeg I o~v"log betona.
NoJveea vrednost vodocementnog faktora (odnosa vode i cementa) za cementnobetonske kolovozne
plo~e ;e 0,50.

6.1.3 KolI~lna mlkroporo

Betonl Z8 cementnobetonske kolovoze moroju bit; earlranl zbog Izlolenostl delovanju mraza i soli.
KolI~ina uvu~enog vazduha u svelem betonu, premo standrdu JUS U.Ml .031, mora odgovarati vredno. ~

stlma navedenlm u tabell 6. ~

!
Tabela 5
Najveoo frakclja Kollclna uvu~enog
8gregata,Umm valduha, u %

4do B 7 do 10
Bdo 16 6do 7
16 do 32 3do 6
32 do 63 2do 3

Faktor razmaka mlkropora vell~ine pre~nika manjih ad 300 j!m.

SIron. 14 JUS U.E3.020
629
8.2 ProinodnJa betona

Batonska mebvina ZBcementnobatonska kolovoza moraju sa proizvodltl u labrikama batona koja u po-
gladu oprame I postupka rada moraju Ispunjavati uslova utvrdana u stondardlma JUS U.M1.050, JUS
U.MI.051 IJUS U.M1.052.

7 Izrada cementnobetonskog kolovoza

7.1 UgrodlvonJa baton a

Baton zo cemantnobatonsk! kolovolOa plofe mora sa ugradlvatl preme projektu betona u skladu s propl-
sima zo baton I armlran; beton.

7.1.1 Prlprama pod loge

Ukollko se I.pod cemantnobeton.klh kolovoznth plofa nelazl keo pOdloga slol materljele koJi bl mogao
oduzetl betonu vodu, potrebno je takvu podlogu:
- pokriti odgovaraluclm podloinim matarljalom (plastlfna lolila, il1avl papir),
- poprsketl bltumansklm vezlyom III
- nakvasltl vodom.

7.1.2 Opiate I kolosek

Beton 58 ugreduje Izmedu lik.ne oplete koja mora bltl o.lgurana od pomeranja u bilo kom .meru kako
bi 58 po'ttgla zohtevana !Irlna, vl,ina I ravnost eementnobeton,kog ko'ovoza, Iii fini!erom
(klrznom) oplatom. 'a vufenom
'
Kao oplata mogu se upotreblti felik i beton (npr. unapred Izgradena cementnobetonska Ivlfna trakel.
Orvo 58moie upotrebiti kao oplata ze izradu cementnobetoh'kih kolovoznlh plofa:
- na putevima za leko I vrlo leko seobraeajno optereeenje,
- na blelkll,tifkim I pebfkim 'tazama i,
- u krivinama.
Svaka oplata mora premazati adgovarejucim "ed'tvlma za odvajanje, I to pre ugradivanja betona.
'e
Kod Izgradnje cementnobetonskog kolovoza u trakama, kolo...k ,e maZe po'tavljatl na tek ofvnll beton
kad oval po'tlgne najmanje 50 % ad zohtevane pritl,no fvrstoee.
Oplatu I !Ino koje kori'te ma!lno za zblJanjo I ravnanje i povr!ine po kojlma ,e krecu ma!lne za ugradnju
ko)e nl,u vodene Slnama, moraju bid 'tabilne I fi'te kako bi bila o,igurana zehtevana vi,lna i rayno,t
cementnobetonskog kolovoza.
7.1.3 Tran,port betona
Beton se mora transportovatl do me,ta ugradivanja na nafin I pod uslovlma koji sprecavaju ,egregaeiju I
,u!enl' botona kao I promono u ,e'tavu I ,vol'tvlma betono.
7.1.4 Nanohnjo betona I polaganje armature
Nano!enje betona moiepofetl kad je mesto ugradivanja (padloga, oplata ltd.) uradeno u 'vemu prema
projektu kon'truk.cije I projektu betona.
Ukoliko beton razastire u dva IIIvl!e ,'oj.va, debljlna ,vakog sloja mora Iznoslti najmanje 5 em.
'e
Svekl sloj betone mora 58 revnomemo ,Ipati i rezastlrali. Oonjl
"oj botona ne razastireti ,uvl!e
unapred, da ,. ne bl i,u!lo iii poceo vezivatl pre nanoSenje I zbijanja gomjeg sloja.'me '0
Za eementnobeton,ke kolovoze ze vrlo te!ko, te!ko I "ednje seobreeejno oPtereeenje razastlranje keo I
ugredivanje betone mora 58vr!iti Iskljuclvo ma!ln,ki.
Mreiasta ermature mora reyno i potpuno nalegatl, kako ,e pri zbljanju gomjeg ,Ioja ne bl ugibala. Prl
nastavllanju armature u uzdumom preveu, armatumo mreie moraju se preklapati za dye nJlhove polje, e
najmenje za 20 em. Ne poprecnlm ,pojnieema ermetume mreie preklapeju za jedno polje. Na svlm
.pojnlcome armatume mreia mora ,e oslguretl prodv pomeranja. 'eNa ,pol nicoma beton,kih kolovoznlh
plofa armatura prekida na duilnl od 10 em.
'e
7.1.5 Zbljanja bet on a I zavr!ne obrada poydlna
Beton ;
'e mora ne coloj povr!lnl O8lojdebl]inl betonskog ,'oja zbilatl potpuno I raynomemo mdlname
630 JUS U.E3.020 Strano 15

koje deluju celom ~Irlnom ugra(!ivane trake I ~iJI hod mora bill ujedna~en I neprekldan.
Z. zbijanje batona za cementnobetonske kolovoze na putevima sa lakim I vrlo lakim saobraeajnim
opU!retcnjem. za biclklisti~ke I pe~~ke steze keo I ze ivi~ne treke, ne pro~irenjim" I o~trim krivineme,
kao I nepr.vllnlm povr~lname. mogu se upotrobltl ru~nl porvlbratorll ru~ne vlbraelono plo~a 1\1<laske.
Beton se moze zbijatl u celokupnoj debljini cementnobetonske kolovozne plo~e, bez obzlra u koliko slo-
jeva je beton bio razastrt.
Hebajuci sloj betona mora se ugraditi:
- prl toplom I suvom vremenu najkasnije 1 h pri temperaturi od + 30 Cm, a najkasnlje pola sata pri
temperaturi veeoj od + 30 'C;
- prl hladnom i mokrom vremenu 2 h posle ugra(!ivanja donjeg sloja betona.
Potreban broj prelaza lingerom III vibraeionom daskom I pervlbratorlm. odre(luje se na probnom poilu.
Ukollko se ne postile ravnost i ujedna~enost betona na povrsinl habajueeg sloja, na tim mestlma se po'
novo nanosi dodatna kolicina betona i zbija dodatnim prelazom finisera iIi dr:ugim sredstvom. Dodl!lvanje
cementa, vade ili meltera nije dozvdljeno.
Za zavrsnu obradu kolovozne povrsine i za puteve za vrlo tesko, teSko I srednje saobraeajno opterecenje
moraju se upotrebiti vibraeione gladillce koje su vodene koso ill upravno s osom puta i deluju na eelu
!irinu treke ccmentnobetonskog kolovoza.
Za postizan;e zadovoljavajueeg kllznog trenla, povrsina eementnobetonskih kolovoznih plo~a i iza masi.
ne gladilice se obradi metlom ili posebnom maSinom upravnom na osu puta. Klizno trenje I otpornost
prema habanju povrsine cementnobetonskog kolovoza mogu S8 postici ravnomernim posipanjem odgova-
rajuClm materijalom.
Potpuno ug.e(!ivanje cementnobetonskih kolovoznih plo~a mora se zavrslti:
- pri top 10m i suvom vremenu za manje od 2 h, a
pri hlednom i vietnam vremcnu za manjo ad 3 h posle pofetka pripreme betona u fllbrici bctona.
- \
7.1.6 Betoniranje pri niskim i visoklm temperaturama

Ako se betoniranje vrsl pri spoljnim temperaturama ispod + 5 'c I iznad + 30 'c treba osiguratl posebne
mere izvodenja betonskih radova u posebnim prilikama, prema propisima za beton i armirani beton.
Temperatura betona na mestu ugradivanja ne sme biti:
- nib od + 10.C kod temperatur; vazduha 0 'c,

- .
nlh od + 20 C kod temperature vazduha - 3
. C,
- vise od + 30 'c kod te;"perature vazduha Iznad + 25 'c.
7.1.7 Pre kid I bet 0 n i r.a n j a
Svaki prekid u radu mora biti predviden planom betoniranja u projektu betona i mora se poklapati s
dovrsenjem jadnog polja kako bl bilo moguce izraditi tehni~ki i tehnoloski odgovarajutu spojnieu u
cementnobetonskom kolovozu.

72 Illada .po;niea

Kod spojnica beton mora imati Ista svojstva i kvalitet kao i na ostalim delovim. cementnobetonske ko-
lovozne plo~e. Postupak Izrade spojnlea mora osigurati da razrez spojnica Ima odredene mere.
7.2.1 Izrada prividne spojnlee
Prividne spojnice moraju blti pravovremeno Izre~ane kako eementnobetonske kolovozne plo~e ne bi
zbog skupl)anja betona nekontrolisano Ispucele.
tiirinarazrez8prividnespoJnicezevisiad velicine-oeekivanogpomicanjaploea, a odredujesepremata-
bellI.
722 Izrade pritisnute spojnlee

Priti.nu1l! spojniee mogu bitikonstrukclone I radne.

Kod podulaih (konstrukeionih) pritlsnutlh spojniea treba vertikalnu povrsinu (zid) o~vrslog betona do-
bra natopiti prethodnim premszims. Potrebna kolifina tog sredstvs znvisi od njegove viskoznosti i pora-
zltet" 00t0113. Na osu~oniprethodnlpromaztrobapre nustavkaradovammetipremazu kolifinl od 1,0
do 1,5 kg/m' .
Kod poprecnih pritisnutih spojnic8 mora se pre nastavka rndova vertikolna povrsina ocvrslog betona rav-
nomcrno promazati odgovar8Ju~im sredstvom.
Iv8no 18 JUS U.E3.020 631

7.2.3 Izrada pros torn a spojnieo

Umeel u prostomlm spolnleama moraju bltl postavllenl pre po~etka ugradlvanja betona. ani moraju na
celokupnoj duEnl dobro nalegnuti na podlogu I bltl osiguranl od pomleanja i Izvrtanja.
Umetak mola bltl upult.n najvl!e 50 mm u baton.
Debljlna umetka mora bltl najmanja 2 mm od I1rin. rozreza.
Razraz prostornog sastavka mola sa Izvr!ltI 2 do 3 dana posla ugradnja betona.

7.2.4 Malina zo rezonja spolnlea

Malina za razanle zaraza I razreza moraju oslgurati ravno urezivanja sa oltrlm Ivleama.

7.2.5 Zallvanja spolnlea

Pra Ispunj..anja llebovll razrazl moraju bltl suvll o~lla.nl. Za ~ila.nla moralu 58 prlmanltl odgovarajua.
eatka a po potrabl komprlmovanl vazduh.
Zldovl r.zraza premazu/u sa prvo prathodnlm pramazom. Masa za zallvanje 51 uncal u razraze pogodnim
spr.vama,. rozrazl Ispunlavaju potpuno do povr!ine, po potrabl I sa vile dopunjavanla.

7.2.8 Izrada moldanlka I kotvl

Moldanlcl I kotva postavljaju sa pre ug~adlvanja batona Iii vlbriranjam u zbijanl sloj betona istovremano
sa ugradnlom betona.
Moldanld I kot.. sa tako da Ide u sredlni cementnobetonske kolovozne plo~e. ani se ugra-
~t":'.!!:'J~
.:lulu vibrlranjem, a mogu sa I prl~vrstitl na zavarene korpe I postavliati u umetke popre~nlh prostornih
spojniea Iii u oplatu kod pritlsnutih spojnlea.
Za puteva la vrlo ta!ko I te!ko saobr.eafno opterea.nja, ralmak Izme.:lu moldan Ika na sme bit I ve~1 od
300 mm (sllka 10, I naeln). Izulav ukoliko je Ispod betonskog kolavoza Ilveden slo) cemantna stablllza-
ella (sllka 10,11 naeln).
Kod prostornih spojnlea na led an kraj moldanlka morolu se stavitl tahure od lim. iIi plastlke, tako da
cementnobatonska kolovolOe ploea mogu dllatlrat!.
Kotve sa ugradulu na ravnlm dalovlma purev. sa razmakom 150 em, au krivinama sa radljusom manilm
od 600 m sa razmakom 50 em u prvol I posl.dnjoj tre~inl dullne cementnobetonske kolovolne ploee I sa
rumakom 150 em u srednloj tret; nl ploea.

7.3 Nega I zaStita betona

Camentnobatonsk; kolovoz mora so kako za vreme ugradlvanja batona tako I posla ;zgradnle la!tltltl I
brllilivo negovotl.
Negovanja betona mora so zapo~eti odmah posle zovrlene povr!inska obrade s..leg ugradanog betono.
Zo negu ugradenog svdeg ; o~vrsCavaju~g betono mole so prlmenltl vlalenie (prskanie ,It vlalenja preko
odgovara)u~ih moterijala na povrSlnl betona - lute III asure) ili oitgovarajuCa tekul, hemijska zaltitna
sredstva.
Hamijskim zaltitnim sredstvom mora se ravnomerno poprskati povrSina lako osulenih cementnobeton-
skih kalovazoih ploea (sa mutnim slajem) takoda se postigne ravnomernost filmo (zatvorenast povr~ine).
Cemantnobetanski kolovoz moro se odmah posle ugradnje lastltiti nisklm pokretnim zaStltnim krovovi-
ma svetlih boja koji su sa svih strana zatvorenl u trajanju od najmanje 6 P.
Vlalenjam sa mora odrlavati mokra eela povrS!na cementnobetonskog kolovola najmanja 7 dana ill do~
beton na postign. 60 % predvidene marke betona.
Pokriva~ima (od slame iIi drugih materilala) mora se ~reelti brzorashladivanja mladog batona dnk b.',on ne
postlgna nalmanje 50 % prop!sana cvrstoa..

7.4 Imp18gnacila

Za zaltitu betona od delovanja soli povrllna cementnobetonsklh kolovoznih plo~a mola sa impregnlsatl
odgovarajuc!im sradstvlme. Eflkasnost impregnacijskog sredotva mora sa prathodno ispitat\.

7.5 Uslovi pult8nja kolovoz8 u saobrKaj

Batonski kolovaz mola sa korlotlti za gradilisni saobraCaj kad beton postigna najmanje 70 % zahtevane
632 JUS U.E3.020 Strono 17

marke betan8, 8 ukoliko ]8 cementnobetonski kolovoz izgraden 08 sloju cementne stabilizacije oakan
postizanja 50 % zahtevano marke betona.
Cementn"betonski kolovoz predaje se saobraeaju nakon 28 dana od dona zavr~etka poslednje pl06e na
deonicl ili ranlje, ukoHko su postignute tr~fene 6vrstoa. betona proma projektu.
8eton mora postl~i projektovanu fvmo~u do nastuponja mrazeva. I

I
8 Kontrola kvaliteta

8.1 Prothodna !spltlvanja

Pre p06etka betonlranj. moraju se izvrsiti prethodna Ispitivanja svefeg i 06vrslog betona u smislu t. 6.1, I
a prema propisima z. baton I armirani beton. Za 06vrsH beton moraju se ispitati svojstva iz t. 5.6.1 do
5.6.4 I odredili vellflne skupljanJa.
Srednja vrednost rezultata ispltivanja zatezne 6vrsto~ pri savijanju mora biti veca za najmanje 1,0 MPa
od vrednosti utvrdenih u tabell 2.
I
t
8.2 Probno polje ~
f1
Na probnom polju proverava se i dokazuje:
Ispravnostpostupaka za spravljanje,transport j
I
ugradivanJesve~eg batons,
-
f
- povrslnska obrada kolovozno plofo,
- sa6enje I zaHvanjo spojnica,
- kvalitet 06vrslog betona prema zahtevima iz t. 5.6.

8.3 Kontrola proizvodnje Detona

Kontrola proizvadnje betona u fabrici betona vr~i se prema standardu JUS U.MI.051. Na gradili~tu ,e
I
mora prllikom uzimanja uzoraka za kontrolu u'agla~eno'ti ispitatl:
- konzistencija,
- sadrhj vazduha(kod aeriranihbetona) i I
- tamperatura betona pri spoljnim temperaturama i,pod + 5
c i iznad + 25C, I
8.4 Kontrola saglasnostl sa uslovlma projekta konstrukcije

Ispitivanje betons Z8 kontrolu saglasnosti vrs; sa

"8 uzorcima koJi se uzimaju n8 mestu ugradnje.
8.4.1 Najman]a u6estalost ilpitlvanja pojedinih svojstava 06vr,Iog betona data je. u tabeli 6.

Tabela 6 - Ufestalost Ispitlvan)e I najmanjl bra) ispltivanja za dokaz kvallteta 06vrslog

belO"a za ceo
objekat

Jedno ispitivanje na kolicinu ugra. Najmanji ukup.

Vrsta ispitivanja denog batons u m3
nl broj
kod no,eceg kod habajuceg ispitivanja
,Ioja ,Ioja

Pritlsna fvrsto~a 200 200 30

(300 mesavina) (150 meSavina)
Zatezna 6vrstoca pri savijanju 400 200 30
"-
_.
Vodonepropustljivost 600 400 10
Otpornast prema mrazu. 2000 1000 5
OtpornoS1premIJmrazu i solima
- 1000 5
Otpornost prema habanju..
- 1000 5
Debljina plo(:a
1000 ---
. Kod Jednoslojnih kolovoz8 obavezne su obe vrste Ispitivanja.
.. Otpornon prema habanju redi se na IzvatteOlm uzorcima ns kojima se ispltuje debljina plo~e.
 18 JUS U.E3.020
51"""
633
8.4.2 Krlt erlluml preuzlmenlo premo paJedlnlm IvaJstvlmo
8.4.2.1, Morkobetane
Dokaz marke betons vr!i 58 prema kriterijumima Z8 ocenu postignute marke po partljama prama propisi-
me Z8 beton I armlrani beton.
8.4.2.2 Zotezna cvrstaa. pri savlJanJu
Od svaklh 10 uzastapnlh rezultata I,pltivenfa
'ama Jedan sma bltl nlll ad vradnostl u taball 2 zo najv!!a
0,5 MPo.
8.4.2.3 Vadaneprapustljlvast
Od ,vokih 10 uze'tapnih rezultata I,pltlvonja ,ema jeden sma bid nlll za jednu marku od marka vodana.
prapustljlva'ti praplsane praJaktam.
8.4.2.4 Otpamast prema mrazu
Od svakih 5 uzastapn/h rezultata Ispitlvanjo loma jadan sma Izdrlatl 50 elklusa mania ad praplsana mar.
ka smrzavenja prema prajektu.
I
8.4.2.5 Otpamast prama mrazu I sallma r
Od svoklh 5 uzaS1apnih rezultota Ispitlvanfa 'ama Jedan mole pastlcl stepen apterea.nJa pavr!ine ,
prema standardu JUS U.Ml.055. "I" c

8.42.9 Otpamast prema habanju

Od svakih 5 uzastapnih razultata Ispitivanja sarno Jedan sme pastiei hobanje bru!enjem do 23 em' /50 em'
u suvam j do 45 em' /50 em' u vodOrnzasleonam stanju.

8.5 Naknadna dakazivanja kvallteta

8.5.1 Naknadna utVr(livanja prltisne cvrstaea batana vr!1 sa prama Standardu JUS U.Ml.048 I time da
mora
primenltl sarno razorna metoda. 'a

8.52 Noknadno utvrdlvanje zatezne cvrstoca prl savijanju betona vr!1 sa na eillndrlma Izvadanlm iz kolavolOa
ploce, pod uslovima da Se prethodno odredi na prabnoj deonlei korelaeija Izmedu prltisne cvrstoce I
za'
tezne cvrstoCe pri savijanju I to na nejmanje tri prizme koje su bile isecene Iz kolovozne ploce u nepo.
srednoj bllzini keo I eilindri.

8.5.3 Naknadna ispitivanje drugih $Vojstava betona vr!1 se na cilindrima Izvadenim iz kalavozne place.
8.5.4 Za svaki pojedlnacni negativni rezultO! i,pitivanja'iznad dozvoljenog broja nekog od prapi,enih svoj'teva,
Izuzev marke betona, more se izvaditi i ispitati onoliko uzoraka koliko proplsuju odgovarajuci jugaslo'
venski standardi.
U slucaju dob;jenje negetivnih vredno,ti mora se postupiti u skladu sa propisima ze beton i ermirani be.
ton.
8.5.5 Visina cilindra za sva ispitivanja mora odgovarati celokupnoj projektovanoj debljini betonske place.

Veza sa drugim standardima

JUS 8.82.010 - Separi,ani agragat (granulat) za betan. Tehnickl u,/avi

JUS 8.83.100
- Kameni a9re9at. Frakcionisani kameni agreg3t za beton i asfalt. Osnovni uslovi kvali.
teta
JUS 8.88.012 - Prirodni kamen, Ispitivanle cvrS10Ce na priti,ak
JUS 8.88.015 - Ispitivanje atpomoS1i prema habanju bru!enjem
JUS 8.88.044 - Prirodnl i drabl]eni kameni agregat. Ispitivanje postojenosti prema mrezu natrijum..ul
latom
JUS 8.88.045 - Ispitivanje prirodnag i drob/Jenog agregata ma!inam
"Los Angeles"
JUS 8.C1.011 - Cement. Portlend-cement. Portland-cementi sa dadeelma. Pucolanski cement. Defi.
elja, klasillkeeija I tehnlckl'uslovl
 JUS U.E3.020 Strano 19
634

JUS B .C1.013 - Cement! nlske toplote hldratecl)e. DallnlclJa. klaslflkeclla. teh"l~kl uslovll prlmene
JUS C.K6.020 - Batonskl ~elik. Okrugll vru6e valjanl
JUS H.C1.010 - Anorgenskl plgmenti. Kleslflkeclje mlnerelnlh plgmanete
JUS U.C4.010 - ProJektovenje I gre~enje puteve. Odre~ivenja ukupnog ekvivalantnog seobreCajnog
opteretenle ze dimenzionisenja esfeltnlt1 kolovoznlh konstrukclje
JUS U.C4.016 - Projektovenje I gradenja puteve. Kllmetski I hldrolo~kl uslov!
JUS U.E1.010 - Projaktovanja 1 gre~en)a puteve. ZamlJenl redovl nalzgredn)1 puteve. Tahnl/!kl uslovl
ze Izvr~nje
JUS U.E1.012 -
ProJektovenja I gradenje puteve. Osetl)ivost materl)ala tla na deistvo mraza
JUS U.E6.010 - Projektovanje I gradenie pu\J!va. Noslvost I ravnost ne nivou posteljice
JUS U.E9.020 -
Klasi/!na I savramene pod logs za puteve. Tehnl/!kl uslov; za izradu
JUS U.E9.021 - Asfaltni putevi. Tehni/!kl uslovi za Izradu gornjih nosivih slojeva od bitumeolziranog
materljala po vrueem postupku
JUS U.E9.022 - Noseel slojevl podloga ze puteve od mehanl/!kJ stablllzovanog tin. Tehnl/!kl uslovl za
izradu
JUS U.E9.024 - Projektovanja I graden)e puteva. Izrade nosecih slojeva kolovoznih kMstrukclJa pute.
tava od materljala stabilizovanih cementom I sli/!nim hidraullenim vezivima. Tehnic..
kl uslov!
JUS U.E9.026 - Projektovanje i graaen)e puteva. Izrada stabilizovanog tla kre/!om I izrada noseGih
konstrukcila za puteve od materiJala stabilizovanlh kre/!om
JUS U.E9.02B - Projektovanje I gra~enje puteva. Izrade don)ih nosecih slojeva ad bitumer.iliranog
materijala po vru6em postupku. Tehni/!ki uslovl
JUSU.M1.005 - Beton. Izradal nega betonsklh tela za ispitivanje /!vrstoCe
JUS U.M1.010 - Ispitlvanje cvrstoCe betona ne zl!ltezanje prl savijanju ndzm; (konr.e~tri,,"no optere'
6enje u sredini raspona)
JUS U.M1.015 - Beton. Ispitlvanie vodonepropustlilvostl betona
\ JUS U.M1.016 - Beton. Ispit!vanje o\pornosti prema dejs\vu mraza
l JUS U.M1.020 - BelCln. Odredivanje /!vrstoCe betonsklh tela izre/lenlh od svezeg beton. pri rritisku
! JUS U.M1.035 - Beton. Dodaci be!onu. t~vali~et i provensvanje kvaliteta
JUS lJ.M 1.037 - Beton. Ood.cl betonu. Prethodno Ispitlvanje radillbora dodataka betonu .. odre~e'
, ni~ agreg.tom I cementam

t t[
JUS U Jv11.048 - Beton. NaknadAo utvrdiva"je prithn. cvrsto{:e ugradenog betona
JUS U. :',11.050 - Beton. Kontrola prolzvodne sposobnosti fabrlke betona
JUS U.M1.051
_. Betol'. Kontrola proiz.odnje u fabrikama betona ZBbeton kategorlje B II
pr; fabrik.ma betor,.
\" JUS U .M1.052 - Beton. Minimalne opre",a za laboratorije
JUS U.M1.058 - Beton. Voda za spr.vljanje beton.. Tehni/!ki us101l;i metode ispitivanja
. U.M1.091 ,
JUS - Grat1evinskozavarene mrelaste armature
JUS U.M3.095 - Mas<:za zaliv""ie sesta.aka na kolo,olima
JUS U .MB.OS5 - Beton. Isphivanje otpornosti betona na dejstvo mnUd i soli za odrnr zavanje

Na osnovu mi~lieni8 Republi~kog sekretarijata za kulturu SR Srbije br. 413-81/ 74'()2 od 4. II 1974. ne placa se porez na oromet
~t8mpa Savezrii zavod za standardizaciju Beograd
-
DK 691.81 635
.IUGOSLOVENSKI
STANDARD J!PREFABRIKOYANIUETOJIIsKi ELEMENll'j JUS
SA alIA VElNOM ! Tehni~ki uslovi za izrodu I ugradqju IU.E3.0S0 '
PRUoIENOM 1981.
-.
od
'''8'-04-27
I Pravll~lkbr.60'::'468111 od 1981.!i3:'O;Slut+nllilt SFRJ. br. 18/81.
,
I
Preiabrlcdtei concrete-units. Technical requirements for manufaclure and m~untlng

I--

..
II Predmet standarda

Ovim standardom Ie utvrduju uslovi za izradu projekta, uslovi za kvalltet upotrcbljenih materijala I
kvalitet gotovih prefabrikovanlh betonskih elemenata, uslovi ~a njihovu, proizvodnju. transport I
montatu, kao I na~in proveravanja kvallteta upotrebljenUl materijalfi Igotovih "refabrikovanUl betonskih
. ,
elemena II.

2 Definicije

2.1 Prefabrikovani betonski elementl su takvi gradevinskl elementl (komponente) od betona, armJranog I
pr,ednapregnutog betona, kojl Ie ugraduju m montlraju posle ~ostlzanjapotrebne ~vrsto~ betona
odredene projektom.
'1.'1 Beton po ovom standardu je beton proizveden sa prhodnim III drobljenlm kamenim IIJregatom,
zapreminske mase u o~vrslom stanju od 2200 do 2800 kg/m3, On mo~e biU armiran okruglim III
rebrastim betonskim ~elikom, zavarenim armaturnim mretarna od hladno vu~ene ~ice iii Bi-~el1kom, iii
prednapregnu tim tlcarn&, uudima 111!Ipkama od visokovrednog ~el\ka.

13 Oblast primene
'

3.1 Odredbe oVOg standarda primenjuju sa na prefabrifovane betonske elemente sledcclh vrsta:

- elemente od nearmiranog betona,

- ,Iemente od armlranog bQtona,

. ,- elemente od prednapregnutog betonli,

3.2 Odredbe ovoga standarda ne primenjuju sa na elemente I konstrukcije koje su trajno izlozcne temperatura-
ma,.preko 70C, na elemente sa krutom ~eHcnom armaturom i na elemente od lakoagregatnih vrsta beto-
na. 1'0

~4
Opsti uslovi
,4.1 Pri projektovanju, prolzvodnjll primen! prefabrikovanlh betonskih elemenata po ovom standardu moraju
HIprimeniU odredbe ovog standarda, tehni~ki normativi I jugoslovenski standardi koji se odnose na ovu
oblast, kao I posebnl zahtevl postavljenl projektom.
4.2 Prl projektovanju, prolzvodnjl I ugra<livanju ill montall prefabrikovanih betonskih elemenata I
konstrukcija mo~e se odstup!tI od pojedinlh odredaba ovog standarda na na~in odreilen zakonom.

4.3 Prefabrikovani betonski elementi mogu se proizvoditi u fabricl-X'ogonu, na poligonu iii na gradili!tu
neposredno uz objeka!.

Ilrd8Ie SAVEZNI ZA VOD ZA STANDAaDlZAClJU ,

 636

4.4 ProizvodaC prefabrikovanih betonskih elemenata duzan je da u toku proizvodnje vrsi kontrolu kvaliteta
(kontrola proizvodaCa) saglasno vazeCim tehnlCkim noramtivima, jugoslovenskim standardima I ovom
standardu. Cilj te konlrole je praCenje osnovnih osoblna upotrebljenih materijala, proizvedenog sve~g I
oCvrslog belona i osoblna prefabrikovanog elementa zahtevanill projeklom.

5 Uslovi za izradu projekta

5.1 Opste odredbe

5.1.1 ProizvodaC prefabrikovanih betonskih elemenata i konslrukcija duian je da pre poCetka proizvodnje
raspolaze pOlrebnom projektnom dokumenlacijom, I to:
a) projektom prefabrikovanog elementa ili konstrukcije,
b) projektom tehnologije proizvodnje,
c) program om kontrole kvallteta.

5.1.2 Projekal prefabrikovanih belonskih elemenala I konslrukcija mora sadriall sve delove predvidtme u
propisima za beton i armirani beton i propisima za pred~apregnuti beton. Osim sadrzaja iz prethodnog
,1 stava, projekal za izvodenje mora sadrzati jos I sledeCe:
'i
a) radionJCke crteie prefabrlkovanill betonskil; elemenata,
b) crteie spojeva i veza elemanata i veza za os tale de love konslrukcije,
c) projekat tehnologije proizvodnje za fabriku'pogon.

5.1.3 Oslm delova iz taCke 5.1.2, projekat prednapregnutUl betonskih elemenata mora obuhvatiti I sledeCe:
a) karakleristike odabranog sistema prednaprezanja;
b) dovoljan prostor za Izvrsenje radova na prednaprezanju, predviclen projektom;
c) vrstu i naCin zaslite kablova za prednaprezanje;
d) 'vrsle i naCin ispitivanja koja treba izvrsili pre, u loku i posle prednaprezar~a;
e) faze prednaprezanja i veliCine sUa k"jlma se prednaprezanje vrsi u pojedinim fazama;
f) mCunske vrednosll ugiba elemenala.

5.1.4 Projekal belonskih elemenata prednapregnutill putem adhezlje Celika I belona mora, osim delova
navedenih u taCkama 5.1.2 i 5.1.3, jos sadriali:
.~ a) naCin apliciranja sila u ~ablovima;
.
b) naCln merenja pocetne sile u kablovima i granice dozvoljenih odstupanja;

5.1.5 Ukoliko sc za ubrzano oCvdCavanje betona prednapregnutih betonskih elemenata prlmenjuje termiCka
obrada betona, projekal mora posebno uzeli u obzir uticaje termlCke obrade na elasliCna I plastiCna
svojstva betona, na prianjanje betona i Celika i na gubilke sila prednaprezanja.
Kao lermiCka obrada belona smalm se njegovo veSlaCko zagrevanje na vise od 35C.

5.2 Sadriaj projekta

5.2.1 Projeklom prefabrlkovanog belonskog elementa se odreduju:
a) oblik I dimenzlje elemenala;
b) fiziCko-mehanlCka i druga svojstva;
c) dokaz sigurnosli za oCekivana oplereCenja putem s~allCkog ili drugog promCuna, Iii odreden
eksperimentalnJm ispitivanjem;
d) podruCje namene elemenata.
 JUS U.EJ.050 ~ 637

5.2.2 Radioni~ki ertet prefabrikovanog betonskog elementa mora da sadrti sledete podatke:

- oznaku elementa i vezu sa ostaJom dokumentacijom,

- izgled u tri projekcije i geometrijske mere,
- poJotaj, izgled i vrstu ostaJih delova koji se ugraduju u elemenat,
- erlcle armature, njen polotaj u elementlll tablleu speclfJkaeUe armature I kablova,
- zapreminu i masu elementa,
- oznake obrade pojedinih povdina,
- oznake i kvalitet materijaJa,
- ertete, polotaj i uslove za delove koji se ugraduju u elemenat a potrebnl su za prolzvodnju,
deponovanje i montatu elemenata,
- stepen ta~nosti i dimenzija,
- ~vrstotu betona prilikom vadenja elemenata Iz kaJupa.
5.2.3 Crteti spojeva i veza prefabrikovanil1 betonskih elem~nata moraju da sadrte podatke 0 polotaju spojeva
u konstrukciji, kvalitetu i vrstl materijala, redosledu i uslovlma !zvodenja.
5.2.4 Projekat tehnologije proJzvodnje, deponovanja I transport a prefabrikovanlh betonsklh elemenata mora
da sadrti potrebne dispozicione i druge ertete, opis proizvodno~ proeesa sa uslovlma proizvodnje,
opremom i m~inama, speelfikaeije i proracune.
Projektom tehnologije proizvodnje moraju bit! odredene osoblne sveteg i ocvrslog betona, malters i
drllgih potrebnih materijaJa za ugradivanje, kao ! gotovog elementa.
5.2.5 Projekat montate mora da prikate dimenzionalno odreden polotaj elemenata u konstrukelji ill sklopu, sa
oZllakom svakog elementa, oznaku primenjenih detalja, spojeva, redosled montate elemenata u
konstrukclji i druge zaJ1teve koji su bitni za izvodenje sklopova I stabilnost konstrukelje.
Projekat montate dutan je da pribavi !Ii lzradi !zvodac montatnih radova.

5.3 Sigumost elementa

5.3.1 Stati~kim, odnosno d!naml~kim Iprora~unom prefabrikovanog hetonskog elementa iii konstrukclje
moraju se obuhvat!tI sva stanja opteretenja od proizvodnje do sklopa u konstrukcljt.
Prema potrebi moraju ~e obuhvatiti i naknadnl ~Jjdugotrajnl efektl kao !to su skupljanje I tccenje betona,
pad napona prednaprezanja I dr. Proracunom se mora dokazatll stepen naknadnc monolitlzaeijc sklopa
elementa, mot no!enja I deformabiJnost spojeva Iletajeva.
5.3.2 Dokaz sigurnosti elementa ili konstrukeije provodi se prema propisima za beton I armlrani beton i propl.
slllla la prednnpregnutl beton I drugllll tehlllckhn normntlvlma I jugoslovellsklm slnndnrdlm8.

5.3.3 Mot no!enja nosivih nearmiranih betonskih prefabrikovanih elemenata mora se dokazali eksperimental.
lIim ispitivanjem do lorna, primenjujuti koeficljent sigurnosti 2,5.

5.4 Konstruktivne pojedinosti

5.4.1 MinimaJne dozvoljene dimenzije armiranill i prednapregnutill betonskih elemenata i njlhovih del ova su:
a) la povr!lnske clemente (plote, lldov! I st.)
- punogpreseka . . . . . . . . . . . .. 4 em
I

- slotenog i sandutastog preseka 3 em,

b) za linijske elemente (grede, stubovi i sl.):
- za pune pravougaone i druge preseke 6 em,
- za slotene preseke (I, T, L i sl.) 3 em,
- zazidovesandutastihi roWljnihnosa~a . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3 em,
e) za istaknule delove elemenata
3 em.
 638

5.4..2 Linijski nosati od armiranog betona izlo1eni savijanju moraju se u prilisnutoj zoni za fazu eksploatacije
armirati najmanje sledetom armaturom:
a) nosati lirine do 8 em i dutine do 4,0 m sajednom lipkom betonskog gvotda 4>6 mm;
b) svi ostali nOBati sa najmanje dye lipke betonskog gvottla 4>6 mm.
l'ostupajllti prema propisima za beton i armirani beton, propisima za prednapregnuti beton i ovom stan-
dardu, projektant ovakvog prefabrikovanog betonskog ele'1'enta mora da odredl potrebnu armaturu u sva.
kom pojedinom slutaju. I

5.4.3 Za kuke I sidra, ugradene u prefabrikovani betonski ele~enat, radl omogutavanja njegovog iransporta,
koeficijenat sigurnosttproliv loma i izvlatenja mora blli n~jmanje K = 5,0.

5.5 Spojevi elemenata

5.5.1 Pod spojem se podrazumeva natin povezivanja montatnih elemenata medusobno, kao I montatnih
elemenata sa ostalim delovima konstrukcije, u prostoru spojnlce.
Pod spojnieom se podrazumeva prostor Izmedu dva ili vile montatnih betonskih elemenata koji se sastaju
u konstrukcljl, kao I prostor Izmedu montatnih betonskJh elemenata I ostalill delova konslrukelje.

5.5.2 U zavisnosti od funkcije, spojevi se Izvode kao:

a) spojevi kojl prenose utieaje (opteretenja) - nosetl spojevi;
b) spojevl kojl ne prenose ulieaje opteretenja, vet zatvaraju prostor - zatvorenl spojevi;
c) spojevi koji ne pre nose utleaje opteretenja I ne zatvaraju prostor - otvorenl spojevi.

5.5.2.1 Spojevi koji prenose ulieaje opteretenja izvode se kao:

a) Spojevl kojl prenose utieaje (opteretenja) I za koje se mora ratunskl ill eksperimentalno dokazall
ispunjenje funkelje I stepen sigurnosli. Ovl spojevl mogu bill Izvedenl kao suvl, lepljenl, Ispunjenl
malterom, aernlranll ostvarenl mehanltkim sredstvlma ili konstrukeljarna.
b) Spojevllepljenl epoksl-smolama I drugim slntelitkim smolama debljine ad I do 3 mm mogu primali i
ulieaje od opteretenja. Za ove spojeve projektom se moraju definlsali:
- zahtevane mehanltke karakterlstike sredstava za lepljenje,
- geometrljskl oblik I natl" obrade spoljnill pove!ina radl efikasnijeg prijema napona smieanja u
spoju, kao I ellminaeije koneentraelje napolla.

- veste Ispitlvanja lepkova pre njihove upotrebe;

- uslovl I natin kontrole Izvodenja radova pri lepljenju.
c) Spojevllspunjenl mallerom na bazl eementllog ili sintetitkog veziva, Ilrlne od I do 3 em, koji prlmaju
utieaje opteretenja moraju biti trajno izloteni pritisku od lIajmanje 1,5 MPa.
Maller ne sme korozivno delovati na armaturu, telik za prednaprezanje I delove kojl se vezuju.
Projektom ovakvih spojeva moraju se definlsali mehanltke I druge osoblne mallera, natln njihovog
ispitivanja, kao I uslovi I natin kOlltrole Izvodenja lIa spoju.
d) Armiranl spojevl, prednapregnuti Hi lie, koji prenose opteretenje, moraju Imali najmanje lirinu od
10 em I u njlma najmanje polovina armature u preseku mora bill nastavljena preklapanjem ili
zavarlvanjem.
Projektom ovakvih spojeva moraju se defmlsali detaljl spoja, uslovl I natin Izvodenja, trenutak
prednaprezanja, temperatura sredine u momentu spajanja (ako je od utleaja na konstrukelju) I drugo
!to je od znataja za nosivost spoja.
e) S~j prefabrikovanog elem<:j1ta sa delom konstrukeije koji se betonira na mestu, mora u projektu bill
definisan u pogledu ut1c~a koje prima, geometrijskog oblika betona I armature, stanja povrllne
otvrslog betona I drugih uslova pod kojima se nastavljanje izvodl. '

5.5.2.2 Zatvorenl spojevi kojl ne prenose opteretenja izvode se kao:

a) Spojevi k~jl ne prenose opteretenja a Imaju funkciju zatvaranja prostora (zatvoreni spojevl) i kojl se
moraju konstrulsali vodeti rat~na 0 materijalu za spajanje, polotaju spoja u konstrukeljl,
temperaturnlm dilatacijama konstrukeije I drugim ulieajima od znataja.

~ -
 639

b) Zalvorenl spojevi kojl u konstrukcijama ne menjaju velicinu pod uticajem optereeenja, temperaturnih
I drugih uticaja i kojl se mogu popunjavali neelasticnim materijalima.
c) Zatvoreni spojevi koji u konstrukciji menjaju velicinu pod uticajem optereeenja, temperaturnih i
drugih uticaja I koji se moraju popunjavati trajno elasticnim materijalom, prl cemu ~irina spojnice
mora. iznositl najmanje 8 mm.
5.5.2.3 Otvoreni spojevi koji ne prenose optereeenja,l koji se moraju konstrulsali vodeei racuna 0 polofaju spoja
.
u konstrukciji, temperaturnim I drugim uticajima od znacaja, pri cemu ~irina spojnice mora iznositl naj-
manje 8 mm.

5.6 Konstrukcije montatnih objekata

5.6.1 Konstrukcije novih sistema montalnih objekata svih vesta moraju imati kompletnu projektnu
dokumentaciju, saglasno ovom standardu, pre nego Ito pocne redovna proizvodnja prefabrikovanih
elemenata.
5.6.2 Pre uvodenja u prlmenu novih sistema montatnih objekata od betonskih prefabrikata svih vrsta, za koje
se ne mote sarno racunskim putem U potpunosti odredlli kompleksna stabilnost objekta u pogledu svih
ocekivanih uticaja, sistem mora biti eksperimentalno Ispitan na modelu ill u prirodnoj vellclni. Cilj
eksperimentalnoa npitivanja je dokazivanje slgurnosli konstrukcije tokom gradenja I posle Izvdene
monolitizacije objekta u pogledu dej~tva svih ocekivanih optereeenja i uticaja.

6 Uslovl za kvaIitet materijala

6.1 OpUe odredbe

6.1.1 Za proizvodnju prefabrikovanih betonskih elemenata mogu se primenjivati sarno materijali i delovi za
ugradlvanje predvidenl tehnicklm normaUvlma, jugoslovensklm standardima I projektom.
6.1.2 Materijali i deloti za ugradivanje moraju se skladl~liti tako da se ocuvaju njillOve osobine. Za materijale
koji se mogu oltetili ili Izgublti zalltevana svojstva ako se skladBte na otvorenom prostoru, mora se
.
obezbedlti odgovarajuee skltdl!tenje u pokrivenom ili zatvorenom pr!>storu.

6.2 Agregat za beton

6.2.1 Agregat koji se upotrebljava za spravljanje betona mora odgovarati pro pisirna za beton i armirani beton.
Granulometrijskl sastav agregata mora blli prilagoden armaturi, delovima za ugradivanje, oblJku,
dimenzijama I funkcljl prefabrikovanog betonskog elementa, obezbedujuel dobru ugradljivost,
kompaktnost I obradljivost sveleg betona. .

6.2.2 Najveea krupnoea zrna u mdavini agregata ne sme bili veea:

a) od jedne treelne najmanje dlmenzije elementa kojl se beton!ra;
b) od najmanjeg slobodnog razmaka ~ipke armature u horlzontalnom redu, uzimajuei u obzir polotaj
elemcnta prilJkom izrade;.
c) od jedne cetvrtine dimenzije linijskog elementa priblitno kvadratnog iii krutnog prcseka.

6.3 Cement
6.3.1 Cement koji se upotrebljava za spravljanje betona :za nearmirane I armlrane prefabrikovane betonske
elemente mora odgovarati propisima za beton i armirani beton, a za prednapregnuti beton propisima za
prednaprcgnuti bcton, odnosno valeeim jugoslovenskim standardima za ccmcnt.
6.3.2 Ako sc u proizvodnjl prefabrikovanih armiranobetonskih elemenata primcnjuje termicka obrada sveteg
betona (zagrevanje, zaparivanje, dodavanje pare betonu prilikom me!anja I sl.), cement se mote
upotrebitl sarno ako se prethodnim eksperimentalnlm Ispitlvanjem utvrdi njegova pogodnost I njegovo
pona~anje prl termlckoj obradl.
640

6.3.3 AJuminatni cement moze se upotrebiti sarno za nearmirane nenoslve prefabrikovane betonske elemente
ili za beton armiranih prefabrlkovanih betonskih elemenata, pod uslovom da so prethodno eksperimen-
tainim putem dokaze pogodnost njegove primene na odnosni tip prefabrikovanog elementa, kao i
usvojena tehnologija spravljanja, transporta, ugradivanja I negovanja ovakvog betona.

6.4 Voda
6.4.1 Voda za spravljanje belona za nearmirane i armirane prefa~rikovane belonske elemenle mora odgovarali
propisima za beton i armirani beton, a za prednapregnuli beton propisima za prednapregnuli beton.
I
6.4.2 Morska voda se ne sme upotrebili za prolzvodnju betona armiranih i prednapregnutih prefabrikovanih
betonskih elemenata, kao i za nearmirani beton prefabrikovanih betonskih elemenata kod kojih izbijanje
soli na povdillu elementa lieU nameni elementa.
6.5 Dodac! betonu '
6.5.1 Dodaei betonu za nearmirane i armlrane prefabrikovane betonske elemenle moraju odgovarati propisima
za beton I armirani beton, a za prednapregnuti beton propisima za prednapregnuti beton, odnosno jugo.
slovenskim standardima za dodatke betonu.
6.5.2 Svezem betonu prilikom spravljanja moze se dodavati boja, pod uslovom da ~tetno ne uti~e na
projektovane osoblne betona.

6.5.3 Dodael belonu moraju se skladi!tlti na na~ln Kojim se spre~ava dejslvo 'nepovoljllih ~Inilaea koji mogu
dovesti do promene osobina dodataka.

6.6 Beton I

6.6.1 Za prolzvodnju prefubrlkovanDl betonskih elemenata sme se upotrebili sarno beton za kojl je, na osnovu
prethodnih Ispllivanja sa istim sastavnim delovima koji te se upotrebitl za betonlranje elemenata,
eksperimenlalno utvrileno da ima osobine predviilene projektom, propisima za beton i armlranl beton
odnosno proplslma za prednapresnuU boton, koo I druslm tehnlOklm normaUvlma Ijusoslovonsklm stan-
dardima,
6.6.2 Za kvalitet betona i maltera vaZi sledete:
a) Kvalltet betona odreiluje so projektom prefabrikovanog betonskog elementa Hi konstrukcije, a
ozna~ava se markom betona.
Projektom se moze predvideti da beton pored oznake marke ima i oznake drugih osobina (~vrstote
pri zalezanju, otpornosti prema habanju, stepena vodonepropustljivosli, otpornosti prema mrazu,
otpornosti prema agresivnim utieajima I dr.).
b) Za armirani beton prefabrikovanih betonskih elemenata ne sme so predvideti niza marka betona od
MB 200, a za prednapregnuti beton od MB 300.
c) Betoll I silllozrni belollski mailer za Izradu nosetih spojeva anniranih i prednapregnutih prefabrikova.
nih betonskih elemenata treba da una najmanje onaj kvalitet koji ima beton za clemente koji se
medusobno spajaju.
dj Kvalilel eementnog maltera zu populljavallje spojniea mora bill projektom definisan, s 11m~to malter
lie moze 1mall manJu marku od M SO.

6.6.3 Minimalne koliOine cementa u 1m3 gotovog betona moraju biti u skladu sa propisima za beton i armira.
ni betoll.
Ako betonska mehvina Ima maksimalno zrno agregata od 16 mm, koli~ina cementa iz prethodnog stava
mora se povetali najmanje za IS %, odnosno za 30% ako je maksimalno zmo agregata 8 mm.

6.6.4 Kvalitet betona so dokazuje:

a) Za beton prefabrikovanih betonskih elemenata odredivanjem marke betona prema propisima za belon
i armirani beton.
b) Za prednapregnute prefabrikovane betonske elemente starosti manje od 28 dana proizvoila~ mora
osim dokaza marke betona, dokazivali i kvalitet betona za starost pri kojoj se elemenli prednaprezu, 1
to na uzorcima ~uvanim pod jednakim uslovima pod kojiJna su se tokom proizvodnje nalazili i sami
clementi.
 641

e) Ukoliko je dostignuta marka betona ugradenog u prefabrikovane betonske elemente manja ad

zahtevane marke, ovakvi elementi se ne smeju upotrebiti.
Izuzetno ad odredbe u preth~dnom stavu, kada j~ dostignuta marka betona prefabrikovanog betonskog
elementa ve6a od 70 % od projektovane marke betona, izvoda~. mora zalltevati da se utvrdi stvarno stanje
kvalileta betona proizvedenih elemenata, I da se obezbede dopunska teoretska ili eksperimentalna
ispilivanja proizvedenih elemenata. Ukoliko se ovl.j, Jspitilvanjima utvrdi da dostignuti kvalitet betona
zadovoljava tralene uslove, projektant mole dozvoliti primenu I ovakvih elemenata.
U svim ostalim slu~ajevima proizvedeni iJi ugradeni elementi ne magu se upotrebiti bez odgovaraju6e
sanaeije elemenata, sa eiljem da se isti dovede u stanje predvideno projektom.
6.7 Celik za armlranje i prednaprezanje
6.7.1 Za armiranje i prednaprezanje prefabrikovanih betonskih elemenata moze se upotrebiti sarno ~elik prema
jugoslovensklm standardlma, proplsima za beton I armiranl beton I proplsima za prednapregnuti beton.
Pored vrsta ~elika iz prethodnog stava, mogu se upotrebiU I druge vrste ~elika ako se prethodno
eksperimentalnim putem dokaze da se upotrebom tib ~elika obezbeduje slgurnost i trajnost konstrukcija
i elemenata od prefabrlkovanog betona.
6.7.2 Za zavarene armature mogu se upotrebiti sarno ~e]jcl
za koje je prethodno eksperlmentalno dokazano da
su zavarljivi.

6.7.3 Prilikom skladi!tenja, ~elik za armiranje .mora biti slolen posebno po vrstama i pre~nieima !ipki, vode6i
ra~una da ne dode do prljanja ~elika za armaturu ( npr. masn060m, praUnom, blatom i dr.).
Celik za prednaprezahje mora se transportovali I skiadi!titi saglano propisima za prednapregnuti beton.

6.8 Sme!a za za!titu kablova za prednaprezanje

Sme!a za za!tilu kablova za prednaprezanje mora odgovaratljugoslovenskom

standardu..
6.9 Delovi instaIacija

Kada se u batonska prefabr!kovane elemente usra(\uju delov! Instalac!ja, dlmn!, vontilaclonl III drusl
kanaH, oni moraju biti od takvog materijala i tako ugradenl da ne dode do nepovoljnog medusobnog
utieaja, !to treba dokazati ispitivanjem.

7 Kvalitet gotovih elemenata

7.1 KVlllitet betona

Kvalitet betona prefabrikovanih betonskih elemenata mora ispunjavti zallteveproplsa za beton I armira-
ni beton, propisa za prednapregnuti beton i ove uslove, odnosno dopunske uslove aka su ovl propisani
projektom.

7.2 Oblik I dlmenzije elemenata

7.2.1 Oblik i dimenzije prefabrikovanih betonskill elemenata predvldaju so projektom elemenata III
jugoslovcllsklm standarJol11.
7.2.2 Toleraneije dimenzija prefabrikovanill betonskill elemenata odreduju se u zavisnosti ad funkeije
elemenata u sklopu i odnosu elemenata sa ostalim elementima u sklop,u. Na osnavu ovih krilerijuma bira
se stepen ta~nosti kome element mora odgovarati. .
7.3 Slepeni ta~lIostl I dozvoljena odstupallja
a) Za prefabrikovane elemente i delove koji se ugraduju u elemente predvidelll su slede6i stepeni
ta~nosti:
S t e pen t a ~ nos t i I odnosi se na polOlaj delova koji se ugraduju u prefabrikovani betonski
-
elemenat, a koji sluze za vezu sa drugim elementima I velO sa drugim podsklopovima kojl zatvaraju
objekat, zatim svi detalji vezani za drlanje, pololaj Hi prodore inslalacija I clementi sa posebnim
zahtevima u pogledu oblikovanja objekata.
642

S t e pen ita t nos t I 2 i 3 - odnose se na ko~;trukcione I fasadne elemente kojI se medu-

sobno vezuju mehanItkIm, lautIm I delImitno elastitnim vezama iIi koji nbu neposredno povezanI
vec medusobnIm odnosom stvaraju rastojanja (spojniee).
S t e pen I tat nos t I 4 I 5 - odnose se na konstrukeione i ostale elemente kojI se u sklopu
medusobno I za ostale elemente vezuju monolItnim i prednapregnutIm vezama.
S t e pen tat nos t I 6 - odnosl se na sve elemente kojI nisu obuhvaceni stepenlma tatnosti 1,2,
3,4, I 5.
b) U zavisnosti od stepena tatnosti I odstojanja mernih tataka dozvoljena su sledeca odstupanja:

Tabela 2
Odstojanje mernih tacaka, u mm
Stepen
do 100 100 do 200 200 do 1000 1000do 2500 2500d070oo
tacnostl
Dozvoljenaodstupanja (:I:)u mm

I 2 3 4 5 6
2 3' 4 5 6 8
3 4 5 8 10 15
4 5 6 12 15 2\J
5 8 13 21 23 30
6 10 20 25 30 35

U slucaju da su merne tacke na razmaku vecem. od 7000 mm, dozvoljena odslupanja propIsuju "C
projektom u zavlsnost! od vrste elomenata I natln. njihovoll oslanjanja I povozlvanja u konstrukclji.
Pel tomc odslupanja ne III1cjubltl manja od vrcdnostl za odgovarajucl stcpcn taenostl, dalih u
prethodnoj tabllel za rastojanje mernih taeaka ad 2500 do 7000 mm.
I
e) Dozvoljena odstupanja ad velleine projektovanog iii standardom predvidenog ugla utvrduju se putem
dImenzija dijagonala. Razllke u dlmenzijama dIjagonala za pojedine stepene taenost! ne smeju bitI
vece od velitlna predvi4enih u prethodnom stavu.
d) Detonski prefabrlkovanl elementl clje stvarne mere ne odgovaraju projektu Hi standardu, moraju se
posebno obeletit!. Upotreba ovih elemenata prl ugradlvanju na objektlma dozvoljena je sarno uz
saglasnost projektanta.

7.4 Izgled povnine elemenata

7.4.1 Povr~ine prefabrikovanih betonskih elemenata moraju biti ravne, ukoliko to projektom nlje drugatlje
predvideno, i ne smeju sadrtavati gnezda nastala segregacijom betona.
7.4.2 Dozvoljen. odstupanja u pogledu neravnlna moraju se odreditI u projektu, s tim da je najmanje
odstupanje od raVllost!:I: 3 mm na I m dutIne. Nadvi~enja elemenata u momentu proizvodnje i
deformacije nastale usled prednaprezanja nlsu obuhvacenl ovom merom tolerancije.
7.4.3 Dozvoljava se pojava povrlinskih naprsHna na betonsklm prefabrikovanlm elementhna saglasno proplsima
za beton I armirani beton, ukollko to projektom nije drugatije predvideno.,

7.S Slojevi za finalizaciju elementa

Veza slojeva za fInalizaciju elementa i betonske mase elementa mora trajno I sa slgurnolcu da obezbedi
funkcionalne karakterIstlke elementa, predvidene projektom IIIjugoslovenskim standardom.

7.6 Nosivost prefabrikovanog elementa

NosIvost prefabrlkovanog betonskog elementa u odnosu na spoljne utieaje kojima je Izlolon u svim
fazama proizvodnje, transporta 1 montate, kao I posle monolitizacije objekla, mora najmanje odgovaratl
zallievimaprojekta, tehnitkim normativima i jugoslovenskim standardima.
 ;
643

I
8 Proizvodnja elemenata

8.1 Fabrika - pogon za iuadu prefabrikovanih betonskih elemenala

8.1.1 Fabrlka -pogon za prefabrikaclju belonskih elemenata mora bil\' opremljena ma!lnarna i uredajima
polrebnlm za pravilno skladi!lenje agregata I cementa, za spravljanje, transport / / ugradlvanje betona, za
transport I prolzvodnju elemenata i njihovo obeletavanje I skladiUenje.

8.1.2 Beton mora bili spravljen me!alicarna sa prinudnim me!anjem ili druglm slstemima me!anja koji
obezbeduju ujednaeen kvalitet svete betonske rnase, saglasno jugoslovenskom standardu.
8.1.3 Fabrlka - pogon za prefabrikaciju belonskih elemenala mora raspolagali dovoljno velikim zatvorenim
prostorom u kome st odvija proizvodnjaelemenata.,Dozvoljava se da se prolzvodnja delimieno obavlja I
u otvorenom prostom.
Bilo u pokrlvenom, bilo u otvorenom proslom, prolzvodnja se mote obavljati sarno pod uslovom da su
sprovedene polrebne tehn/eke I tehnolo!ke mere koje obezbeduju normalno ugradlvanje sveteg belona,
kao I odgovaraju~e oevr!~avanje ugradenog betona. ;
,8.1.4 Skladi!te gotovih elemenata mote bili zatvoreno, p,okriveno ili olvoreno, s lim da se clementi deponuju
na tehnleki ispravan naeln (podloge, temeljl, pragovi, so!ke I dr.) 'koji spreeava o!te~enje elemenata.
Mora biti omogu~en bezbedan utovar elemenata u tr,ansporlna sredslva.
8.1.5 Fabrika - pogon za prefabrikaclju belonsklh elemenala mora bill opremljcna luboralorljoll1 za leku~u
konlrolu prolzvodnje koju obavlja proiZvodae. Ova kontrola odnosl se na saslojke betona, beton I gotove
betonske elemente.
8.1.6 Prolzvodnja betona mote se obavljat!sarno na temperalurarna od S e C I vl!e.
Izuzelno se dozvoljava prolzvodnja betonal na temperaturarna okolnog vazduha nWm od S eC, uz uslov
da su preduzete potrebne mere za betoniranje na nlsklm temperaturarna, !to mora bit! deflnlsano

8.1.7
projektom tehnologJje prolzvodnje.
\
Proizvodae je dutan da vodl evidenelju 0 lemperalurl
.
u proiZvodnom prostom, mere~1 je naJmanje na
I
poeetku, u sredinll na kraju radne smene.

8.2 Izrada prefabrikovanih elemenata na gradiliUu iii na poligonu

8.2.1 Oprema za prolzvodnju prefabrikovanih elemenata na gradilmu iii na pollgonu mora blti dovoljna da
trajno obczbedl proizvodnju elemenala zalllcvanog kvalilela.
8.2.2 Konlrola kvalitela od slrane proiZvodaea mora bit! obezbedena u gradili!noj ili drugoj laboraloriji.
8.2.3 Prolzvodnja na otvorenom prostoru mora se obavljati po uslovima t. 8.1.618.1.7 ovog slandarda.

8.j Opiate i kalupi

8.3.1 Opiate I kalupl za prolzvodnju prefabrlkova/llh betollskUI elemenala konstruUu se od malerijala I
na naein koji zavisl od zahteva za odredelli elemenat, postavljenih u projektu Hi jugoslovenskom
standardu. OpIate i kalupl moraju obezbedlti da se oblik I dimcnzije elemenla odrtava}u u granlcama
proplsanih dozvoljenih odstupanja dimenzlja.
8.3.2 KOIIslrukcija oplata I kalupa mora bili takva da se 0111po otvrdnjavanju belona magu sklnuli bez
o!le~enja elementa. -
644

8.3.3 Opiate I kalupl moraju blti tako konstruisanl I Izra<lenl da prilikom transport a (tokom proizvodnog
procesa) ne dolazi do njihovih deformacija koje mogu. !tetno utlcati na stabilnost kalupa i
prefabrikovanog elementa. ,
Svl delovl opiate I kalupa,kojl slufe za prh~vr~lvanje za transportnl ure<laj ill sredstvo (kuke, plote, uAlee,
zavrtnji i dr.) moraju imati dovoljnu sigurnost da omogu~e bezbedan transport opiate I kaJupa punih
svefeg betona iii otvrslih prefabrikO"Vanih elemenataJ

,8.3.4 Za premazivanje opIate I kalupa mogu se upotrebiti ~arno sredstva koja ne dovode do Izmene izgleda I
boje element a nlti del~ju agresivno na svdi I otvrsli beton i armaturu.

8.4, Armatura i njeni skJopovi

8.4.1, Armatrura prefabrikovanih betonskih elemenata mora se polofitl u oplatu Hi kalup u kolitinl, obliku I
polofaju opisanom u projektu ili jugoslovenskom standardu, u skladu sa propisima za beton I armirani
-- beton i propisima za prednapregnutl beton.
,
8.4.2 Radi obezbeilenja projektovanih oblika I polofaja armature u prefabrikovanom betonskom elementu,
Aipke armature moraju biti me<lusobno tvr~tc povezane iIi zavarene. '
I
8.4.3 Pre potetka ugra<llvanja betona u oplatu ill kalup mora se prekontrolisati oblik, polofaj i potpunost
projektom predvl<lene armature, vode~1 narotito ratuna 0 debljlnama zaUltnil\ slojeva betona nad
armaturom.

8.S, Zavarivanje telika za armiranje

8.5.1 Zavarlvanje telika za armiranje prefabrikovanih betonskih elemenata ,sme se vrAlti sarno u skladu sa
odilovarI\Ju41m t.hniOkim normativima I jUliollvoonskim atandardima koji Ie odnose na ovu oblal!.

8.5.2 ' Pr! jzradl ZDvarenih mreu I prostomih annaturnih sklopova kada je preenlk lipki 14 mm ill manji, mora
se uvck primenltl elektrootporno varlvanje ill kontlnuaJno olektrddno zavarlvanje pod zaWtom gasa.

Na armaturnirn mrefama izra<lenlm od hladno vutenog telika ili fiee, dovarlvailje fica iii kotvi sme se
vdili jedino le"lektrootpornim zavarivanjem.: '

8.5.3 Nose~1 vorovl tellka za armlranje moraju svojlm dlmonzljama, polotajem I kvalitetom odgovaratl
zahtevima postavljenim u projektu i odgovaraju~ln\ telmitkim normativirna ill jugoslovenskim standard 1-
ma.
8.6 I
Kablovi za prednaprezanje
8.6.1 Prlprema kablova
a) Kablovl za prednaprezanje Izrailuju se no natin kojl predvi<la slstem prednaprezanja koji se
primenjuje. Materljal za prolzvodnju kablova pre upotrebo mora bllilspltan, lJ. moraju blli dokazana
svojstva hatena projektom. tehnitklm normatlvirna ill jugoslovenskirn standordlma.
b) Prlprema kablova mora se vrAlti na tistom prostoru. Za vreme proizvodnje kablovi ne smeju biti
zaprljanl uljima, mastima I-dr. nltl dolOll1i u dodir sa materljama koje Izazlvaju korozlju telika ill
stvaraju uslove za pojovu elektrohemijske korozlje.

8.6.2 Transport kablova

Za vreme transporta od mesta prolzvadnje na mesto ugra<livanja, kablovl I eevi, ukalika se u njlma naJOle
kablovi, moraju bili zaUi~eni od mehanltkih o!te~enja I ad dejstva korozije.

8.6.3 Ugradlvanje kablova

a) Polafaj kablova ili kablovskih kanaJa u konstrukcijl mora biti u skladu sa polatajem odredenim
projektom. Dozvoljavaju se odstupanja od pala!a~a predvi<lenog prajektom data u tabeli 3.
 645

Tabela 3
Dozvoljena odstupanja, u mm
Presek nosa~a na
mestu kabla po visinl po ililni,

do 20cm 2 do 6 ,5

od 20 do 100 em 6 do 10 10

izna.d 1do em 10 20

b) Fikslranje kablova mora se Izvditi lako da se za vreme betonlranja ne mogu pomlcali sa svog mesta.
Drta~i kablova moraju blli poslavljeni na dovoljnom razmaku da obezbede kontlnualnl tok kablova i
,
svedu na minimum njihova lokalna savijanja.
c) Pre po~etka betoniranja potrebno je Izvrliti pregled polotaja kablova iii opiate za kanale kablova.
Takoile je polrebno praverili eventualnu zapllvenost cevi za kablove (malqoskopski pregled, vazduh
pod priliskom, voda). '"

d) U toku betoniranja mor~ se vrliti stalna kontrola' polotaja kablova I.nepropustljivost cev!.
Dozvoljena odstupanja pod a) ne smeju se prekoraelti ni u toku betoniranja.
Mora se spre~ltl prodiranje cementnog mallera u cev, a ako je do toga dol10 cevl se moraju Ispratl
vodom.
e) Posle zavdenog betonlranja mora se proverlti da U je dollo do prodiranja maltera u cevi, do njihovog
blokiranja ili blokiranja kablova I izvrllli eilcenje cevl, odnosno oslobailanje kablova (pomeranje
kablova, ispiranje, produvavanje).
f) Krajevi kablova I kotve, ako su ugra<lene u beton, moraju posle betonlranja blli za1ticenl od korozlje
do trenutka prednaprezanja, kao i od mogucnosti pradiranja vode u kanal kablova.
8.6.4 Privremena zaHlta kfblova
Ako temperatura vazduha poste betonlranja padne Ispod 3 c I ako'postojl oposnost od mraza narednlh
dana, kablovskl kanall se moraju osloboditi vode ispultanjem u najnizim ta~kama kanala 111
produvavanjem vazduhom pod prlliskom.

8.7 Delovl za ugradivanje

8.7.1 Delovi za ugrac1ivanje u prefabrikovane betonske elemente (kolve, delovi instalacija, delovi za vezlvanje
elemenata, industrijski proizvedenl elementl I dr.)' postavljaju se u kalup elementa pre beloniranja na
naein predviden projektom elementa I tehnololkirn procesom proizvodnje. Vrsta, osobine, mesto I
polozaj delova za ugradivanje moraju u svemu odgovarati projektu ill jugoslovenskom standardu.

8.7.2' Ukoliko se prillkom naknadnog prednaprezanja projektom predvlc1a ugra<livanje kotvi u beton, one se
moraju postavltl ta~no na predvidenim mestima I ~vrslo Cikslratl uz oplatu za to predvldenim prlborom,
kako ne bi dollo do njihovog pomeranja prilikom ugradlvanja betona.
Dozvoljena odstupanja od proj~ktovanog polotaja data u t.8.6.3 vaze i za kotve. Ugao koj! spoljna
povr1ina kotve zaklapa sa kablom mora iznositi 90 sa dozvoljenim odstupanjem od 3 .

8.7.3 Cevi koje slute za vodenje kablova mogu biti krute, celicne, od nabranog Uma ilJ plastlcne.
Za cevi moraju biti dokazana sledeca svojstva:
- da ne izazivaju koroziju celika za prednaprezanje,
- da su krute uz dovoljnu elasti~nost za oblikovanje krlvlna kablova i
- da ne propuUaju vodu.
646

,
8.7.4 Ukoliko se kanali kablova ostavljaju u betonu pomocu gumenih creva pod pritlskom ili na sUcan nacin,
m'ora se Ispitivanjem dokazati da su takvi kanali standardnog poprecnog preseka po celoj dutinl, kao I da
njihova ods.upanja od projektovanog polotaja nlsu veea od onih Ikoja su navedenau tackI8.6.3,pod a).

8.7.5 Cevl moraj~ blti nepropustljive za vodu I u spojnlcl uzmedu dva prefabrlkovana elementa kojl se
naknadno z'Jiedno prednaprem. ,
8.7.6 PriklJucct
najnitim
+ InjektiranJe,
tac\ama, a ukoliko
odnosno
je njihov
drenam,
razmak
moraJu se postavlti na lu'ajevlma kabla, na naJvi!im I
veel od 30 m I izmedu nJih.,
~- ~_...
--
8.7.71 Mernl instrumenti ili otvorl za kontrolu sile u kablu moraju se tako postaviti da je moguca efikasna zaltita
ka blova na tim mesUma.

8.8 Spravljanje betona

8.8.11 Beton za prefabrikovane betonske elemente mora se spravljlti 58llasno proplsima za beton I armlranl be.
ton, propisima za prednapregnuti beton, ovom standardu I druglm jugoslovensklm standardima.

8.8.2 Frakcije agregata u fabrlcl betona moraju blti tako deponovan. da ne dolazl do njihovog me!anJa I do
..:
naknadnog prljanja agregata.
. 8.8.3 Prilikom spravlJanJa betona ne smeJu sc stavlJaU razliclte vrste cementa u Istu sme!u.
8.8.4 UkoUko postoje zahtevl za beton I u pogledu spolja!njeg jednolikog Izgleda elementa, cement I agregat
'
koji se ~potrebljavaju za spravljanje betona moraju blti Iste vrste I Iste Isporuke.
8.8.5 Kontrola ispravnosti uredaja za merenje sastavnih delova betona u fabrlci betona mora se vditl pre
p"!tanja postrojcnja urad, a zaUm najmanJe Jedanput godl!nje.

8.9 Trnnspurt !letona

8.9.1;" Od mesta Izrade do mesta ugradlvanja svet beton se mora transportovati na nacln I u uslovlma koJima se
obezbeduje homogenost njegovog sastava.
8.9.2 Ako se beton'transportuje na temperaturama vazduha nltim od 5 .C, moraju se preduzell odgovarajuce
za!titne m~re za transport betona na nlskim temperaturarna. '
8.9.3 Ako se beton transportuJe na t~mperaturarna I relativnoJ vlatnosti vazduha koja omogucava prekomerno
iSIl~Jvalljcbetono, beton so od tsullvanja mora zoWtl na odgovaroJuel nacln.
8.9.4, Svetem betonu u toku transporta I posle njega ne sme se dodavati voda.

8.10 I Ugradivanje betona

~(
8.10.1 Beton se, po pravUu, ugraduJe odmah posle spravljanja. Ukeliko nlj. moguee ispunlll ovaJ 'uslov, takav
beton 50 mote upotreblti sarno ako se prethodno dokato da Ima potrebnu ugradljivost.
8.10.2 UgrodlvonJe botono mora so vr!11Ijednlm od pogodnUl mehanlckih Irodstov. z. zbljonj. svoto botonsk.
rnase, sa cUjem da se postigne najveea moguca gustina betona.

8.10.3 Ugradivanje betona u prefabrikovanl betonskl elemenat ne sme se prelddati sve dok se betonlranje jednog
eloment. ne zavrli.
lzuzetno, ugradlvanJe betona se mot. preklnull sarno nl nacln I pQ/1 uslovlma kojl su predvldenl
projektom.
Ako do preklda ugradlvanja betona dode ulled nepredvldonth uzroka (prlnudno prokldanje), prolzvodac
prefabrlkovanog betonskog elementa Je dutan preduzeti mere da takav prekld ugradlvanJa betona ne
utice !tetno mi osoblne elemenata zahtevane projektom.

8.ll Negovanje sveteg betona

8.11.1 : Sveti beton mora se zaltititi od nepovoljnog deJstva sunca, kite, mega, mraza, vetra I promaje prilikom
transporta, ugradlvanja I nakon zavr!enog ugraalvanja, kao I tokom pocetka vezlvanja I ocvr!cavanja
betona. Posebne mere negovanja betona moraju ~e predvldell projektom tehnologlje.
 .647

,
8.11.2 Ukollko je beton kojl otlvr~ava izloten moau(\no,ltI smnavanja, mora Ie lijegova zaltlta I njegovo
negovanje sprovesti tako i u toliltom trajanju da beto!' pre prv.. rash1a4lvanja na tatlku smnavanja vode
dOltigne ~vrstoeu prl pritisku od najmanje 10 MPa.

8.12 I Ubnano otlvdeaV8llie betona

8.12.1 ! Ubrzano o~vrleavanje betona tokom proizvodnjo prefarlkovanlh elemenata mote Ie provelll:
MIO"*"
a) termltlkom obradom betona,
b) hemijskim dodaelma betonu.
e) druglm eksperlmentaino proverenim postupcJma.
8.12.2 Pre prime_ubrzanog otlvrleavanja betona mora so eksperlmentalnlm putem dokazati da OV8kvaobrada
ne uti~e nepovoljno na zahtevanl kvaUtet prefabrikovanog betonskog elementa, a posobno na tlvrltoCIi
. ,
betona, pojavu prllina Ilzmenu Izgleda povrline elementa.
,
8.12.3, Za ubrzano otlvdeavanje betona uz pomoe hemljskih dodataka mora so prethodno dokazall da ne postojl
moguenost nastanka korozJje tlelika za armlranje I prednaprezanje.
8.12.4 IJksporimenlulnlm pulom mora so za svaku vutu prefabrlkovanlh belonsklh elemenata odredlll poaoclan
postupak terml~ke obrade.
8.12.51 Po zavr!etku tennl~ke obrade beton prefabrikovanlh betonsklh elemenata mora Imall najmanje takw
tlvrstocu koja je neophodna za daije proizvodne operaelje (podlzanje elemenala, vadenje Iz kalupa,
transport I skladillenje elemenala I II), all ne manje od IS MPa. Mlnlmalna tlvnloea belona lobzlrom
na proces proizvodnje, odreduje se za svaku vrstu prefabrikovanlh elemenala statitlkim prora~unom u
projektu i proverava u ~ealnlm uslovima prolzvodnje.
8.12.6 Brzina hladenja prefabrikovanog betonlkog elementa nakon zavrlene termitlke obrade mora bltl takva da
ne dode do pojave naprsUna ill druglh oltetenja elementa.
8.12.7 U faz! hladenja, prefabrlkovanl alament na Imo bill !zloten ulloaju tamper.ture koj. J. &avllo od 200e
nlta od temperature prefabrlkovanog betonskog elementa. Takvo hladenje heba, po potrebl, sprecUI
zamtnim merama (zadriavanje elemenata u zatvorenom prostoru odgovarajuee temperature, pokrlvanjem I
toplotnom izolaeljom elementa, zalt\tom od vetra, hladne kile, snega, utieaja mrlZa I dr.).
8.12.8 Kada Je temperatura okoinog vazduha veea od 10C, posl~'zavrlene termltlke obrade I hladenja elementa
mora so nastaviti sa negovanjem betona vlatenjem najmanjo 3 dana. :
'
,8.12.9 Za Ivakl prefabrlkovanl olemont DI lrupu olomenat. koJI 10 IItovrolllello lorllll~kl obraduju mora Ie
vodltl evidonelja 0 olt~renom '..oplotnom rellmu prlte!mlOkoj obradl beton.. T~mper~tur. so mora med-
Ii u intervalima potrebnlm da Ie nedvoamlsleno dobijo sllka ostvaronol tomperatumog rotlma tokomt~r-
mi~keobrade. '
, i
8.13 Prednaprezanje prefabrlkovanlh betonsklh oIemonata I kODitruk1:ija

8.13.1 Radovl na prednaprezanju prefabrlkovanlh botonlklh olomenata amoju so vrlitl sarno na proltoru koji jo
posebno obezbedon prollv oposnoltl od kllzanja III popullanja (oslobadanja) kablova za prednaprozanjo I
!lrodaja za ukotvljavanje.
Ovaj prostor mora bill ogradon radl spreOavanja prolaza Ilea koja ne u~estvuju u procosu rada I
snabdeven tablom sa natplsom kojl upozorava na opunost.

8.13.2 Prcdnaprezanju elemenata III konstrukcije qd botona smo so pristupltl tek kada Ie ultanovl da
postlgnuta Cvnioea botona odgovara projoktu.

8.13.3 Na OIllOVU Ispltivanja Celika pdmenjenog za prodnaprozanjo (ole dJjagram), moraju so proma po~otnlm
sl1ama u kablovima IzraCunati po~otna Izdutenja za ~akl kabl posobno.

8.13.4 Oprema za prcdnoprezanjo (prose, pumpo I dr.), kab I kotvo za ankorovanjo kablova mosu so upotroblll
sarno ako IU Ispravno Ilspltano.
648 .

.
8.13.5 Pre nego !to se pristupi prednaprezanju mora se proveriti da Ii su kablovi slobodni (pomieanjem u
kanalima), krajevi kanala propisno obradeni i kotve ispravno postavljene.
Takode mora se proveritl makrOskop~ putem da Ii na betonu, a speeljalno na aukerolm blokovlma, ne
postoje naprsline, gnezda u betonu 111druga slaba mesta. Svi nedostacl na betonu koji bi mogli negativno
utieaU na prednaprezanje moraju se prethodno otkJonlti.
Prednaprezanje kablova vdi se po redosledu i Cazarna predvidenim projektom prema postupku
propisanom zaodnosni sistem prednaprezanja.
Za dute kablove koji su pod znatnim utieajem trenja potrebno je Izmeriti stvarnl! velitlnu trenja i Izvr!iti
korekclju potetnih slia ukollko je to potrebno. ave Izmene vr!! projeklant.
~.13.6 ' Potetna sUa prednaprezanja meri se titanjem pritisaka na manometru pumpe, a kontroli!e se merenjem
Izdutenja kabla. a prednaprezanju kablova vodl se zaplsnik u sldadu sa proplsima za preunaprcglluti belon.
.
U zaplsnlk se unose I sva zapatanja u toku rada koja mogu blli znatajna za procenu valjanosti
prednaprezanja.
Ukoliko se kablovl ne magu prednapregnuti u granlearna predvldenim projeklom, prednaprezanje se
mora obuslavlti. a ovome se obave!lavaprojeklant. Daljl rad na prednaprezan]U mote se obavljatl samo
u saglasnosll sa projektantom.
18.13.7 . Posle zavrlenog prednaprezanja potrebno je u najkra~em vremenu Izvrliti zaWtu !cablova.
Kablovi kojl su prednapregnutl moraju bltl za!tl~enl najkasnije 30 dana posle prednaprezanja.
Ukoliko se trajna zailita kablova ne mote Izvrlill u roku od 30 dana od belonlranja, mora se fzvesll
prlvremena zailita sredstvom koje ~e kasnije bili bez poslediea uldonjeno.

18.14 SpravijarIJe smde za zaltltu kablova za prednaprezanJe

8.14.1 Spravljanje smele za zalUtu kablova za prednaprezanje mora se vrllti specljalnirn melalieanla koje mogu
da stvore skoro kololdalnu konzlslenclju. admeravanje sas~vnih del ova smele vrli se po masi.
8.14.2 Vreme melanja mora da bude prllagodeno tlpu melallee I ne sme bltl dute ou tellrl mlnuta.
8.14.3 . Posle zavrlenog melanJa smela se mora procedltl kroz odgovaraju~e slto da bl se oslobodila krupnljih
zrnilea I gromuljlea.
8.15 1 Zaltlta kablova za prednaprezanJe lr\iektlranJem
8.15.1 Trajna zaltlta kablova za prednaprezanje prefabrik?vanih betonskih elemenata vdl se Injektiranjem
smele za zaltltu kablova u kanale u kojirna su kablovi poloteni.
.: 8.15.2. Za vreme Injektiranja mora se vodill zaplsnik 0 za!tIti kablov-, icojl se unose svl podaei znatajni za
. ocenu kavaliteta rada. "
Zaplsnlk mora sadrtatl: podatke 0 objektu, konstruktlvnom delu f kablu, datum I vreme Injektlranja, t!p
melavine, podatke 0 opreml za Injekt!ranje, pritlsak na manometru pumpe, temperaturu vazduha,
podatke 0 kontrolnim uzorelma I opls svih zapatanja 0 proeesu rada sa l!emama, skleama i dr.
8.15.3 . Prlvremena zaltita kablova vdl se u skladu sa zahtevlma projekta ill prema posebnlm uslovima izvodenja,
kada stalnu zaltitu nije mogu~e blagovremeno Izvrliti.
8.15.4 Prlvremena zaiUta kablova vrll se smelarna koje su olporoe prema smrzavanju, koje Imaju antikorozlvna
svojstva I posle odstranjivanja ne utitu nepovoljno na kvalitet Irajne za!tite.
avakve smele mogu se upolreblt! sarno ako su Ispltane.

8.16 ' ObeletavanJe elemenata

8.16.1 PreCabrikovanl betonskJ element mora bit! na vidlj!v i trajan natin obeleten odredenom oznakom,
datumom proizvodnje I oznakom proizvoclata, sve do zavr!etka montate. Prefabrikovni elementi istog
oblika I dlmenzija, ali razlitite marke betona ili razliWo armirani, moraju nosili nedvosmislenu oznaku
tlpa elementa.
 .649

8.16.2 Na svakom prefabrlkovanom betonskom nose~em elementu mora bltl oznaeena gornja strana elementa
(prema polotaju I~ konstrukcijl), kako bl se Izbegla mogu~nost pogre!nog ugradlvanja
- monta~e
elementa.
8.17 , Transport I skiadiUenje elemenata
8.17.1 Prefabrlkovanl betonski element! moraju 50 tako uskiadi!titl, transportovatl I postavitl da se spreel
njihovo prekomemo naprezanje ill o!te~enje.
8.17.2 Kada je neophodno da se prefabrlkovanl betonski elementl skladl!ta I transportuJu sarno u odredenom
polo~aju, moraju se prl skiadl!tenju I transportu koristltl odgovaraju~1 uradajl kOJI~a obezbadltl pravilan
I
polo~ajelementa.
Tankl paneli (debijina manJe od 10 cm) III odnos. debijlnn prem" dutlnl manJeg od 1/40 mornJu se
skindUUtI i transportovnU u vartlkulnom III prJblltno vertlkulnom polotnJu, ukoliko proJektom nlJe
predvldeno transportovanJe I uskiadi!tanJe u horizo;ntalnom plotaJu. Na mestlma dodlra mora Se predvl-
detl za!tltnl matefiJai.
8.17.3 i Prefabrlkovanl elementl moraJu Se tako skladlUlU da ne mota do~1 do njlhovog prev;tanJn UIpada, prl
eemu oznake poJedinlh elemenat,a moraJu blti potpuno vidlJlva u momentu kada se prJstupa utovaru IIi
manlpulaclJI sa elementlma.
8.17.4 Prefabfikovanl elemanti sa Ilnallzlranom spolJa!nJom povrClnom u zavr!nom stnnju mornJu se na
odgovaraJu~1 nalHn u skiadl!tu za!tltitl, kako ne bl dono do o!te~enja ovih povr!lna iii celog elementa.
Ako Je to potrebno, skiadl!tenJe ovakvih elemenata mora 50vrml u pokrivenom ili zatvorenom prostoru.
8.17.5 .Posle proizvodnje, a pre ugradlvanja, prefabrlkovanl elementl mOfaju staJati u skladl!tu fabrlke - pogona
ill na mestu proizvodnJe na gradil1!tu najmanJe 3 dana.

9 Uslov! montaze

9.1 Montota elemenata

Montata prefabrJkovan~1 betonsklh elamanata ill konslrukcija vrAise saglasno plOJektu montnta.
,
9.1.1 Za obJekte raspona ve~eg od 20 m 111vlsine ve~a od 10 m,lll kada postoje specll1Cnl zahlevi prl montan
objekta, (gradenje Iznad ve~ih vodenih tokova, saobra~ajnlca za Javnl saobra~aJ, postoJe~lh objekata ill
postroJenJa I sl.), oslm del ova predvldanlh u t. 5.2.5, proJ~kt montate mora sadrtatlJo! I slede~a delove:
a) tehniCki opls I uslova montatn,
b) vremenskl plan montata,
c) proJakat skela kOJIsadrn crtat I statiCki proraeun,
d) spisak opreme I uredaja za monta!u sa dafJnisanim tehnlCkim I drugim karakteristlkama,
e) elaborat 0 marama zaUlte na radu.
9.1.2 Sisteml monta!nog gradenJa objekata moraJu za karakterlstiCne slueaJave prlmene sistema gradenJa Imatl
I projekat montaJ,e kojl sadrn delove pobrojana u taekama 5.2.5 19.2.2.

9.2 Projekat skele

9.2.1 Statleki proraeun skela mora blti izradan u skladu sa odgovaraJu~lm telmlekim normaUvima I
jugoslovansklm standardlma koji vatn za konstrukciJe od matarlJala od kojeg sa skela grad 1.
KoaficiJant slgurnosti skela na prevrtanja mora Iznositl najmanja 1,5.
Tehnleki opls skale mora sadrtatl naeln montata, upotrebe I ukJanJanJa (damonta!e) skele.
9.2.2 Za proraeun skele uzlmlllu se, ako posebnim tehnlCkJm normativima I jugoslovenskJm standar,lima nije
drugaClje odredeno, slede~a optere~anja:
a) masa .skele zaJedno sa svim uredajlma I postrojenjima (ako ta postroJenJa rade sa udarom, uzlma sa
odgovaraju~1dlnamlCkikoefieijenat,s tim!to on na mota bltl manJIod 1,2);,
650

b) lopltvenl mua betonaklh prafabrlkovanlh ehRlenata I druglh optere~en)a koj. skela prima u
najnepovoljnljlm slueajevima, 888luno fazama I postupku montue;
c) pokretno optere~enje od Ijudl koje ne mok biti manje od 100 kg/m';
d) horizontalne sile koje nutaju usled rada dizallca I drugih postrojenja prem~ stvarnoj vellelnl;
e) pritlsak vetra na skelu, postrojenja za rad na skell I montlrane prefabrikovane betonske elemente,
l8IIuno odlovaraju~ tehnlekim normativima ill jugoslovensklm standardlma;
f) prltlsak tekute vode Ileda;
~dlovaraju~lm tehnleklm normativima iii jugoslovensklm
.~ leizmlekl uticaj, sagluno -
standardlma;
h) drup nepomenuta optere~enja kojlma skela mote bill luotena pre I u toku motlta1.c betonskU.
prefabrlkovanih elemenata.

,u PI- 0Ip8i&ac:ije padlliila

9.3.1 hvo4ae rado.. na montal! dutan je izradlti plan oraanlzaclje Iradiliita na osnovu stanja terena u
nepOllOdnoj bUztnl objekta, postoje~ih saobra~ajnlca I drugih objekata.
,9.3.2 Plan olJanhacije Iradilliia mora sadrtati podatlte 0:
a) mti, rasporedu I odriavanju saobra~ajnlca za spoynll unutralnjl transport na gradlilltu;
b) mti I meatu Izvora enerllle potrebne za radove na montat!, keo I 0 meltu prlkljueka na ove Izvore;
c) naeinu razvodenja I polotaju razvoda elektriene enerllje za mallne I osvetljenje, vazduha pod
prllilkom, plja~e Iindustrljske vode I drulOS;
d) raaporedu I velleln! prostora za deponovanje prefabrikovanila betonskih elemenata, opreme, alata I
qog materijala, kao I 0 naelnu deponovahja e1emenata;
e) naelnu Istovara, pretovara IUutovara elemenata, opreme I ostalOJ materijala;
f) vrsti, karakteristlkama I polotaju dizallca I sredstava za transport, Istqvar, utovar I pretovar, kao!
droae opreme za montatu;
a) ruporedu, vellelnll vnti privremenih obejekata na Iradilllt\l.
I
Ako radove na montatilzvodl vile Izvo4aea, njihovl planovl ollanlzacije Iradlllita moraju bitl usaglaten!.

9." Spilak ure4aJa I opreme za montatu

Spisak uredaja I opreme za montatu, kao sastavnl deo projekta moot_, obuhvata sve maline, uredaje I
opremu kojl se korlste prlllkom montate I mora sadtati njDlo" OIIIOYIIetel1l1leko-eksploalaclotle
kantteristike. '

9.5 UIede8je padililta

9.5.1 Gradillite na kome se v<ll montua betonskih prefabrikovanih elemenata ill konstrukcija mora bill
uredeno tako da omOJu~uje nesmetano I sllumo Izvodenje nih radov,,:
;9.5.2 hvodae ndova dutan je da za sve vreme Izvodenja radova obezbedi siBuran transport I laetanje Ijudl na
aracllllltu.

9.6 s t ko_tnokcije za vreme montale

9.6.1 Prefabrlkovutl betonskl elementi, odnosno konstrukcije, moraju 50 montirati postupno, na naeln kojim
Ie oIJeabe4uje:
a) ItaWInoat I nepromenl)lvost obllka montlranog elementa UIdel a konstrukcije u svim fazarna montate;
b) stabl~t e!ementa I dovoljna moo nolen]a pri oplerdenjima za vreme montate;
c) .!pmost objekta I rado.., opreme, materijalaI Ijudl.
j
9.6.2 Stabllnost e1emenata III konstrukclje tokom montue mor.a se obezbedlti pravllnlm postupkom montue
po.tavijanjem staloih III prlvremenih poduplraea I veza predvi4enih projektom sa ciljem da se obezbedi
.. projektom zahtevanl polotaj elemenata u objektu I slluropst pri radu.
]zvodenje daljilt radova na montlranim konstrukcijama dozvoljava se posle izvrlene monolitizacije I
ukru~lvanja konstrukcije. '
 651

9.6.3 Pre oslobadanja kuke dlzal1ce za montatu, moraju se elementi kojl se montlraju slgurno priCvrstitl
pdvremonlm JIJslwnhn vozum&.

.9.6.4 Delovl montiranih konstrukeija mogu se koristiti za priCvdCivanje IIJ ukruCivanje dizaliea ili drugih
uredaja za montatu sarno ako je to predvldeno projektom.

:9.7 Zailitne mere

9.7.1 IzvodaC radova. dutan je da pei organlzaeIji radova preduzme sve mere polrebne za zaWlu pojedlnih
javnlh uredaja, objekala I postrojenja, kOJI se na)aze na podmCju gradlliUa.
9.7.2 Izvoda~ cadova je dufan da sve saobra~ajne prolaze, objekte j
radne staze'koje se naJazeJspod rnonta!nih
, ~onsl,:"keIja jasno obelet! I zaitJU od delova koj! Ispadaju u loku neposrednog Izvodenja monlatnlh
radova (p~dlzanja Ilransporta elemenala). Tokom monlate mora 50 na svlm prolazlma, slazama I uredajl.
ma obuslavltllaobraCaj I odstranJll svlljudl kojl ne ucesivuju u monlat!.
9.7.3 KRda poslojl opasnost od udara groma, uzvodaC radova na montat! prefabrlkovanlh betonsklh elemenala
I

IIJ konstrukeIja dutan je da na odgovarajuCI naCIn zalllil konstrukcIj~ skele I radna mesla.

,9.7.4 Pd montafi prefabrlkovanih betonsklh elemenata iii konstrukeija nad vodom, izvodaC radova mora
I
obezbeditJ neposredno nlzvoOOo od mesta rada, spasUaCId Carnae sa neophodnim priborom za
spasavanje, kao I stalno prisustvo spastoea.

9.7.5 Pri montat! vlsoldh objebta IzvodaC radova mora preduzeti I mere zaltlte propisane odgovarajuClm
normatlvlma 0 vazdulnoj plovldbl.

10
,-
, Kontrola kvaliteta materijala

10.1 Beton, .
10.1.) ProizvodaO betonsklli prefabrlkovanili elemenata ! izvodaC radova na montati dutnl su da utvrde kvalitet
betona, ugradenog u prolzvedene prefabrlkovane belonske 'elemente I njlhove spojeve u svemu sugalsno
proplslma za beton ! armiranJ beton, proplslma za prednapregnull beton i Ovom standardu.
10.1.2 Radi kontrole kvallteta prolzvedenog betona mora; se Izraditi najmanje jedno probno betonsko telo u
svakoj raOOojsmeoJ od svake veste betona koja se u toj radnoj smenl ugraduje.
Ukollko se prolzvodnja veil u vile radnih smena, a dnevna koliClna jedne vrsle betona ne prelaz! 100
ugradenog betona, mote se Izradllljedno probno belonsko lelo dnevno od Ie vesle belona. m'

Projeklanl prefabeikovanog beionskog element~' za slotene ill posebno waCajne konstrukelje mote
zahtevalll veCIbroj Ispltivanja u radnoj smenllll radnom danu.

10.1.3 Ukollko prolzvodaC prefabrlkovanih betonsldh elemenala dobija transporolovani belon proizveden van
mesta gde Se prolzvode elementl, a transpG>rl belona Iraje dute od 30 mln, uzlmanje uzoraka belona
mora se vrlltl na meslu njegovog ugradivanja.
10.1.4 Utleaj uslova za ugradivanje i negovanje belona u prefabrlkovanom belonskom elemenlu ispituje se
'
pomoCu belonskU, lela fzradenlh od sveteg belona uZolog na meslu ugradlvonjo. U 10m sluCaju uslov! za
ugra4Jvanje I negovanje belona u uzoreima moraju odgovarati uslovlma za ugrailivanje I negovanje belona
u elemenlima kojl se prolzvode. Ova konlrola sprovodl se prema potrebi.
Izuzelno od uslova navedenlh u prel11odnom slavu, kada se vrll lermfCko obrada sveteg belona
(zagrevanje belona, zaparlvanje, dodavanje' pare belonu prillkom melanja I sl.), za svaku serlju elemenala
kojl se lermiCId obraduju mora se zajedno sa elementima obradill najmanje jedna belonska koeka.
Priblitna CvesloCaove belonske koeke ispilaCe se posle Izabranog roka I rezultal uporeditl sa prillsnom
CvesloCom koeaka od belona ovili elemenata kojl su negovanl pei standardnim uslovima.
652

10.21 Malter I
Prolzyodal! prefab~lkoYanlh betonsklh elemenata I izyodal! radoya na monfa1i moraju da uJyrde kvalitet
maltera ugradenog u prefabrlkovane betonske elemente I njlhove spojeye,'saglasno propislftfa za beton i
annlrani beton I proplslrna za prednapregnutl beton,jugoslovensklm standardlma I ovom sta4dardu.

to.3 : ,Celik za arm1ran~G;~prezanje-, , ,

Proizvodal! prefabrlkovanlh betonsklh elemenata dutan je, da utvrdi kvaHtet I!ellka za armlranje I predna.'
prezanje u svemu prema proplslrna.

10.4 Savovi armature illlpojnlh deloya

-0 .

10.4.1 I'rOIZYOOal!prefabrlkovanlh betonsklh elemenata mora da utvedl pre pol!etka prolzvodnje za svaku vestu
lava Ilvaku vntu i dlmenzuju I!ellka kojl se Zlvaruje u po~tojetim lokalnim uslovlma, kvalitet ava na po
,

.
3 probna uzorka.
.
i 10.4.2: Tokom Izvodenja cadova na zavarlvanju, svakodnevno se moraju uzlmatl uzorel od svake vrste Izvedenlh
yarova I to:
a) jedan uzorak lava Izlolonog I!lstom Zltezanju,
b) tei uzorka aVOYSIzlolonlh lavijanju 111smlcanju.
Ako Ie pei kontInuainom radu na zavarlvanju dnevno zavaruje manje od 40 lavova Iste vrste. molo Ie
brojuzoraka za Ispltlvanje srazmerno broju Izvedenlh avova smanjltl, all tako da se najmanje jednom
nedeljno mora Izvelltllspltlvanje koje je po oblmu odeedeno prelhodnlrn stavom.

",
110.5. '1
Smela za zaltltu kablova za pmtnaprezanje
Prolzyodal! prefabrlkoyanlh betonsklh elemenata 111Izvodal! radova na mota11 mora dokazatl kyalltet
smela za zaltltu kablova za prednaprezanje za sve elemente za koje Ie zaltita kabloya veil Injektiranjem,
. , prema zahtevima proplsa Za prednapregnutI beton,jugosloyenskim standardlma I oyom standardu,

110.6i, MateriJai II zavrlau obradu elemeoata, zaptivanje Ipojnica Ilnstalacije

I
, ..
iO.6.1~ Pr~IzYodae prefabrlkovanIh betonsklh elemenata mora obezbediti dokaz za kvalitet za sve veste i Isporu.
eene kollelne materljala koji sIute za zavrlnu obradu elemcnata I delova Instalaclje koje se ugraduju,
saglasno odgovarajutim,tehnll!KIm normatiyima,jugoslovensklm standardima i oyom standardu.

10.621 Trajno elastll!ni materljall za zaptivanje spojnica prefabrlkovanlh betonsklh elemenata moraju imati
dokaze 0 elastil!nostl I postojanostI na temperaturama od .30.C do 70.C.

11 Kontrola kvaliteta gotoylh elemenata

11.1 Oplte odredbe

11.1.1 Syl proizvedenl betonskl prefabrlkovani elementi prema ovom standardu definlsani su projektom ili
standardom I podlem sistematskoj kontroli kyaliteta koju mora obezbedltl proizvodal! elemenata.
Kontrola kyallteta prefabrlkoyanlh betonsklh elemenata obuhvata:
- kontrolu ugradenlh materljala I deloya za ugradivanje (kotve, industrijski proizvodi, delovi instalacija I
dr.).
- kontrolu dlmenzija I obllka,
- kontrolu Izgleda povrtina,
- kontrolu mehanil!klh osobina Ul nosiyostl.
Za prefabrlkovane betonske elemente kojl slulo za obezbedenje toplotne, zvucne I dr~ge izolacije moraju
se tralone osobine kontrolisatllspltlvanjem prema odgovarajutim tehnlCkim normativima I jugosloven.
skim standardlma.
 653

Ukoliko to prQjekat iIi jugoslovenski standard zalitevaju, vr!l~e se za pojedine Yrste prefabrikovanih
betonskih elemenata I druge vrste kontrole kvallteta prodvldene projektom UIstandardom.

,11.1.2 l'roizvoda~ betonskih prefabriko~ -elemenata mora 'na sistematskJ na~ln da prikuplja dokaze 0
kvalitetu betonskih prefabrikovanih elemenata zalitevane projektom, standardom ill ovim standardom I
stavlja lit na ra~polaganje korlsniku elemenata.

:11.2 Obllk I dlmenzije demenata

11.2.1 Kontrolu dlmenzlja j oblika prolzvedenllt prefabrikovanlh betonskih elemenata vrli prolzvoda~ kojl 0 to-
me mora vodlti odgovaraju~u evidenclju. Kontrola dlmenzija i oblika prefabrlkovanlh betonskih elemena-
ta mote se vrliti j putem slu~ajnllt uzoraka u periodlma kada je ,prolzvodnl proces stabllan. Stabllnost
prolzvodnog procesa kontrolile se prema standardu JUS A.A2.021.
.
11.2.2 Ukoliko projektom UI standardom nfje druga~lje predvideno, ad prolzvedene koll~lne prefabrikovanih
elemenata u jednoj radnoj smenl kontrolUu 18 dlmenzije na najmanje ~etirl komada gotovih prefabriko.
vanlh elemenata.
'11.3 lzgled povrilrie elemenla

Vizueina kontrola Izgleda povrllne I obijenost! lviea mora se vrUt!. za svaki prefabrikovanl betonskl
elemenat. Ukollko Ima nedostataka kojl utl~u na funkcJonainolt elemenata, onl Ie moraju uklonltl
popravkom elementa pre Isporuke I ugradlvanja.

( 11.4 Nosivost eJemenala

11.4.1 Noslvost elemenata mole se eksperlmentalno utvrdlt! u slueajevlma leada 18 rijlltovo ponalanje ne mote
'
ra~unskJ pouzdano I jednoznaeno utvrdJtI, UI kada se opravdano pretpostavija da takvlm proraeunom ne
bl postoje~e rezerve noslvostl mogle bltl obuhva~ene. Zavlsno od svojstva koje se Ispltuje, Ispltlvanje
elemenata III njlltovlh spojeva mot.e se vrlltll na modellma.

11.4.2 Kada jedan prolzvodae prolzvodl tokom jedne godlne vile od 500 prefabrikovanih betonskih elemenata
Istog tipa, a tI elementl IU Izlot.enl savljanju, vellkom ekscentrlenom optere~enju III jzvljanju la >.>
mora Ie Izvrlltllspltlvanje noslvosll ovlh elemenata. 70,
'
Ako jugoslovenskJm standardom za taj elemenat nlje drugaeije odredeno,lspit~anje se vrli tako 110se trl
komada elementa Istog tipa, od prve ve~lkeserlje
o~ 1500 komada, moraju Ispltati do loma.

Pod Ilpom elementa 18 u ovuj ta~kI smatraju elemenll Istl po funkcijl, a sll~nl po obliku I dlmezijama
popreenog preseka. Ako. se prolzvodl nekollko vrsta prefabrlkovanlh elemenata Istog tipa, kojl se
medU50bno razllkuju po optere~enju' I naprezanjlma, Isplta~ se ona vrsta elementa koja je Izlotena
najve~im naprezanjlmL

11.4.3 Pre/JbrlkoVani beto~kI elementl Izlot.eni pritisku, zatezanju UI pritisku sa malim eksoentrltetom ne
moraju se ispltatl do loma na uzorclma ako kontrola kvaliteta betona, kolMlne I polo!aja ugradene
armature ne pokazuje nedostatke.

Ukollko 18 pojave nedostacl u pOgIedu kvalitet~ betona, kollelne I polotsja armature HiBe jiive
~edozvoljene velike naprsline, I ovl elementi moraju ,18Ispltati saglasno zalite virna ta~ke 11.4.2

11.4.4 Ispillvanje prefabrlkovanllt betonskih elemenata prema ta~kama 11.4.2 I 11.4.3 mora se Izvrllti na
prose~nlm uzorclma elemenata uzetlm Iz teku~e prokvodnje.
654

I"I i.4.5'~ Pri odredlvanju dozvoljene nosivostl prefabrlkovanih betonsklh elemenata kojl 50 Ispituju do loma mora-
-ju"S; uzetl slede~I'mInIniaJni koeflcljentl slgurnostl. protlv lama:

:iifzii element!' lzIote~~s~~an~uill_~ellkom~kscentrlte~u - koeflcijenat 1,8;

..b) za elemente Wotene pritlsku ili pritlsku sa ma1lm.e~scentricitetom - koeficljenat 2,2;'

-.
c) za elemente lzlotene zatezanju - koeflcijenat 2,4;

. d) za elemente lzIotene smlcanu (od popre~ne sile ill torzija) - koeflcijenat 2,4, odnosno smatra 50
da postojl dovoljnaslgumost prema lomu ako elemenat-konstrukcija
. ne popustl pre, nego110popustl
od savijanjakoje btovremeno deluje.

'11.:4,.l ..r ~glbl elemenata Wolen! savljanju mo;~j~ bltl u saglasnostl sa proplsma za beton I armlranl ~eton.

11.4.7 Koeflcljentl slgurnostl prOtlv loma moraju bltl Istl ill Yeti od onlh predvldenlh projektom, tehnl~kJm
normatlvima, jugoslovenskJm standardima ili ovim standardom.
PrUlkom Ispltivll\Ja sa povetanlm ra~unsklm opteretenjem elementl ne smeju pokazlvatl prekomerne
deformacije ill naprsllne.

.11.1.8, \ Prllikom Ispltivll\Ja noslvo~ti I deformacija prema ta~karna 11,4,2111.4.3 , sva tri ispltana elementa
. moraju najmanje odgovuati uslovima Iz. taOaka 11.4,S 111,4.6,
Ako pri Ispltlvanju jedan elemenat ne Ispunl te uslove, Ispltlvanje 50mora ponovitl na nova tri elementa.
-Ako svl novl elementi zadovoljavaju uslove, onda je celokupno Ispltlvanje zadovoljilo.

-~oprl prvom Ispltlvanju dva 111sva trl Ispitana elementa ne zadovolje, Ui ako prl ponovlJenom
ispltlvanju Jedan elemenat ill vile njih ne zadovoljawju, o~da kvalltet elemenata za 50rlju na koju se Ispi-
tlvanje odnosnl ne odgovara. U tom slueaju mora 50 sa SVIm;elem~ntlma 50rlje na koju 50 Ispltlvanje odno-
.
II pOllupltl"alaano odredbama propl.. Z8 belon I armlranl; beton.

112 ProveravaIlie ta{:~osti montaie

12.1 Polotaj montlranog prefabrlkovanog betonskog elementa III konstrukclje mora se proverltl pogodnlm
na~inom merenja pre definltivnog u~vrltivanja ill monolitizacije konstrukcije. 0 nadenom stanju mora se
sastavltl zaplsnlk..
12.2, Eventualna Ispravka geometrljskog obllka konstrukclje mora se vrlltl tako da ne remetl stabllnost, moc
nolenja I izgled konstrukclje,

~ N. o'"ovu mllllen)- Republltkog I8kr8t8rlJetl Z8kulturu SR SrblJ8br. 413-81/7~O2 od 4.111914. ne plete.. por.z na promet

!Itlmp. Soveznl zovod Z8 ...nd.rdlzocliu - 88O\1'od

 655
UDK b91.32'bBO.113.B Ukupf18 ,
stnna 2 -
'

JUG0510VENSKI Beton JUS

.
STANDARD BETONSKA TELA (EPRUVETE) U.M1.004
sa obaveznom Obltk, mere t dozvoljen.odstupanja
prtmenom " 1992.
,~ 1993-02.20'i
O..Jstendlrd obJavlJln Je u ..Slufbenom IIIN SRJ". br. 46/92.

Concrete - Concrete test spectmens - Shapes, dlmenstons and tolerances

Ovaj standard je nastao revlztjom standarda JUS U.Ml.004 tz 197b. godtne.

PREDMET STANDARDA

Ovlm standardom se utvrduju obltcl I mere betonsklh tela (epruvetal kOla slu2e za
Ispltlvanje osoblna oevrslog b~tona I dozvoljena odstupanja mera.

2 OBLIK 1 MERE

Betonska tela (epruvetel Izraduju se u obllku kocke, cllindra III prlzme ugradl-
vanjem betona u kalupl! HI seeenjl!m 1z oevrslog betona.

2.1 Ko~ke

Stranica kocke prema slici I lznosil d 100, ISO, 200, 250 i 300 mM.
=

if8
Sl1ka1
2.2 Cllindri

Pre/':nik osnovl! ci lindra prema slic I 2 iznosil d = 50,,100. 150. 200. 250
300 mm.

Vlslna cillndra (h) Iznosll dill 2d.

.c::

Sl1 ka 2

Jl hdanj. 'SAVEZNI ZAVOD ZA STANDARDIZACIJU

656

2.3 Priz..
2.3.1 Mere pr1zme prlkazane na sllel 3 Imaju vrednostll d . 100, 150, 200, 250 I
300 mm, L . 3 d, 4 d I 5 d;

~~ L
,g'

Sl1ka3
prema
2.3.2 Ako konstrukelja odnosno element ne omogu~ava va~enje epruveta mera
prema
ovom standardu, mogu se Izv~dltl odnosno obradltl epruvete u obliku prlzmi
gra-
t. 2.3.1 kod kOjlh du2ine u odnosu na najmanju popre!nu meru moraju bltl u mote
nleama Izmedu 3 d i 5 d a kod uzoraka u obllku ellindra prema t. 2.2 vlslna
b I tI. d do 2 d.

3 TOLERANCIJE OBLIKA I MERA

3.1 Mere ne smeju da odstupaju od utvrdenih za vile od 0,5 Yo.

prlzml kao I Izvodnlee sa

3.2 ugao kOjl obrazuju dye susedne strane koeki III
bazom ellindra mora da bude 90 t 0,5'.

3.3 Neravnlne na nale2u~im stranama kockl I prlzml namenjenih Zl 5va i5pitlvanja

kao I cilindara namenjenlh za ispitivanja priUska ne smeju bit! ve~e--.od.
0,000 5 d.

za ispitlvanje zltezanja
Odstupanje odpravostl Izvodniee cilindara namenjenih
pomo~u eepanja ne sme blti ve~e od 0,001 d.

JII'pl h.a:ni n Ihndudiuclla - Btovrld

ZIYDd
.. tlnoya .Ulltnl' "inilhnhl n hltara I\.putli\t Srbijt br. \13-3013192 ,d
2\.07.1992. nt plitl 51 porn na prottl
Zabr.nltno prtUnplvlnje Isvt vrllt aanolannjl)

2
UOK 891.32:820.11.820.17
657
JUGOSLOVENSICI
STANDARD
Beton JUS
IZRADA' NEGA BETONSKIH TELA ZA ISPITIVANJE
SA OIA VEZHON
U.Ml.OOS
PIUNENON
{:VRSTOCE 1....
od 1984-12.14 P,."llnlk br. 50-1'149/1 od 1983-12-27;8IlIIblnl lilt SFRJ. br. 49/84.

ConCt11". Making and curing of test specimtms for strength tests

1 Predmet standarda

Ovlm standardom 58 utvrdulu postupci Izrade / nage batonsklh tala Izradenlh od sve2eg betona na gradll/.
Itu I u laboratorljl a namen;enih Ispltivanju evrstofe batona.

2 Oblik i mere

Obllk I mere betonsklh tela moraju odgovaratl standardu JUS U.MI.004. Gom;a nazivna vellelna najvebl
frakelle agregsta betonska melavlne ne sme da bude veta od 1/4 najmanle dlmenzlje betonskog tela.

3 Oprema

3.1 Kalupl
3.1.1 Izrada
Kalupl moraju bltl od neupljaju~eg materijala kojl ne reaguje sa cementom, dovoljne evrsto6a da 58 spre-
el deformlsen;e, I konstruisenl tako da 58omogutava vaden;elzradenih betonsklh tela bez olte~enja. Kad
kalup skloplJen, mora.. obezbedlti da sa_nl delovl budu kruto poveZ8l'll,kako za vreme punJenJa ta-
'e
ko I prillkom docnljeg rukovanja n&punjenlm kalupom. Kalupj moraju bltl vodonepropusnl.
3.1.2 Tolerane/je
Ked je kalup sklopllen I spreman za upotrebu, mora da Ima ta~nost dlmenzlia I obllka u slede~im granlca.
ma.
3.1.2.1 Dlmenzlje
Dublna kalupa kao I rasto;an;a Izmedu bUo kojeg para suprotnih unutrdnjih povr~ina ne smeju se razliko
vatl ~ nazlvnih dlmenzlia za vila od :I:a,s %.
3.1.2.2 Upravnost
Unutra~je povrllne kalupa medusobno kao I u odnosu na dno kalupa moraju bltl pod pravlm uglom.
Odstupanje od pravog ugla mole da Iznosl nafvlla 0,50.
3.1.2.3 Neravnlne
Neravnlne unutra~ilh povr~lna I dna kalupa ne smeju iznoslt! vUe od 0,0005 d, gde je d dullna od9Ovara.
ju~e Ivice kalupa.

3.2 Na.taVcl

Pri punjenju kalupa mora so upotrebltl nastavak unutramjih dlmenzlja Istlh kao unutraloJe dlmenzije ka.
lupa, koi; so montira na kalup tako da su njegove unutraloje povrllne u Istoj ravnl sa unutralnJlm povrli.
nama kalupa.

, Izdanje SA VIl!ZNI ZA VOD ZA STANDARDIZACUU

T I
658

3.3 S a Z8zblj8n..

Za zblI8I1jebetona u kalupe upotrabllava Ie llIdno od 111Id8tlhsrlldsuva.

3.3.1 Alpka Z8 probadanle

A!pke Z8 probed8l1je je prava gvozdena Jlpka prefnlka. - 16 mm I duflne /- 600 mm, nobljena na oba
kraja.
3.3.2 Ovozdenl nabljaf
Ovozdanl nobllaf kojl . upotr8bllava nlzradu batonlklh koc;aka lvlea d - 200 mm mora da lma donJu
povrllnu kvedratnog obllka .. Ivlcama od 120 mm ~ mlnlmalnu ma.. 12 kg. Ovozdenl nabljaf kojl ..
upotrabljava Z8 Izredu betomklh kocaka lvleed - 160 mm mora da Ima donju povrllnu kvedrotnog obllka
.. Ivlcama od 100 mm I mlnlmalnu malU 8 kg.

3.3.3 Vlbraclona Igla

Spollnl prel!nlk 19lene sme bit! m8l1jlod 19 mm nl vec!1od 40 mm. FrakvenclJa vlbratora uronjenog u be.
tonol<u ml\lUna srne bltl manja od 7000 vlbracila u mlnutu.

3.3.4 Vlbraclon lito

Frakvenclja vibraclonog stoia ne Ime bltl manja od 3600 vlbraclla u mlnutu, a amplituda mora bltl
0,76 t 0.1 mm. Mora. obezbedltloigurno prll!vrlc!lvanje kalupa za vlbraclonl sto.

3.4 Opmna za nagovanje betonlklh kocaka

Za MgOVanjabetonlklh kocaka upotrebljavaju .ede, bazenl .. vodom IIIurtKtallza klimatlzaclju.

3.4.1 Kade 111 bazeni 18 vodom
Jlldna III vile keda III buena moraju da budu napunjenl flstom vodom kola Ie obnavlja najmanie ied.
nom melefno, a odrfava II na temperaturl od 20 t 3"C.

3.4.2 . Urellaj za kllmatlzaclfu

UrtKtlljza kllmatlzacllu mora da osigura u prostorlJl za kllmatlzacllu da vazduh bude relatlvne vlafnostl
;> 96 I temperature od 20 t 3 C.
"

4 Izr8da betonskih k0C8ka

4.1 PrIpt8'!'8 I pun..nJa kalupa

Pre pun..nja unutralnje povrllne kalupa premazuju II tanklm II0jem mlneralnog ulja III nekog drugog
srlldstva koje ne reaguja .. cementom de bi Ie Iprefllo prlanjanje betona na kelup.
Kod rufnog zbllanJa probedanjem gvozdenom Ilpkom IIInlbljanjem gvozdenlm nobljafem kalup II punl
u 2 Iloja, a kod zbljanja vlbrlranlem kalup II punl odjadnom.
Kollflna bet?"a u naltavku mora da bude tollka da nakon zavrtenog vlbrlranja debljlna betona u nastav.
ku Izned kalupa bulla oko 10 do 20 vlsin. betonlkog tel..
"
4.2 lblj betona.

4.2.1 Oplte odredbe

SrlldstVaza zbljanja betona u kalupe odoblraiu II prama tabell.
4.2.2 Rul!no zbljanje probadanjem
Rul!no zbilanje betona probedanjem vrJl II gvozdenom Ilpkom. 5vakl 1101. probeda naimanle jlldnom
AI ..,aklh 1000 mm2 , prll!emu Ilpke mora de prodlra I u donjl prethodno zbljen Iloj.
 659

Mere konzlltendle
Opll (grlnlce)
konzlstendje VEBE SI8genJe RllprostlrlnJe Mere sIegenII Sredltvo ZI
(stepenll (em) (eml zbllinje

Krute vile od 11 0 - vec!eod 1,25 vlbrlCionllto III nabllK

51100pllstl/!- 5do 10 2do 5 do 40 1,11 do 1,24 vlbrlclonl ItO, vlbrecl.o-

nl nl Igle III nlblile

Pllstlenl 2do 4 6do 10 40 do 50 1,04 do 1,10 vlbrlelonl sto, vlbriclo-

nl Igtl, Izuzetno Ilpkl

Teklb men'" od l' 11 do 18 50 do 65 do 1,03 IIpkl

4.2.3 Rueno zbllinj. nlblJlnJ.m

Ru/!no zblJln" nobljlnjem vrll Ie gvozdenlm nlblJleem. Povrllnl .Iojl Je podoljenl nl 4 mostl noblJlnJI.
SVlko od OVI4 mlltl zbljl Ie II noimlnje po 3 udlrCl nobljlnlem II villne od 15 em.

4.2.4 Zbljlnle vlbrlelonom Iglom

Vlbrlelonl Igil zlronl Ie vertlkllno I brzo u beton do dublne prlbll!no 20 mm Izned dnl kllupe. Vlbrl.
rlnje Ie nlltovljl lYe dok ne prestlnu dl II pojlvtJuju nl povrllnl mehurltl vlZduhl I dok . ne obrlzuje
tlnlk Iloj mllterl preko IYlh zrnl krupnog IgreDlte, I tedl Ie vlbrlelonllgll pollko Izvllel vertlkllno Iz
betonl dl ne bl oltlvlll IZI .be rupu u betonu.
4.2.5 Zbllinle vlbrlelonlm Itolom
Kllup morl dl bude prl/!vrlt!en III dl Ie evrito drfl nl vlbrlclonom Itolu. VillrlrlnJe Ie nlstlvtll IVI dok
ne pr8ltenu dl II pojlvllulu nl povrllnl mehurk!1 vlzduhl I dok . ne obrlzuje tlnlk Iloj melterl preko
.vlh zrnl krupnog IgreDlte.
Morl .. Izbegevltl prevlbrlrenJe.

4.3 Revnenjo gomjo povrllne betonsk. kocke

N~ltlvlk . ukllnll odmlh po zlvrletku vl6rlrlnjl. Vitek betonli Izned gornje Ivlce kilupi skldl II eelle.
nlm lenjlrom I garnj' povrllnl . zegledl mlltrljom.

5 Nega betoolkih tela

Odmlh po Izredl, betonskl tell u klluplml lmelteju . nl moltl}lltk!enl od vlbrldlll udlrl I pod UI'
lovlme relltlvne vle!nostl vllduhe od nljmen" 95 I temperlture od 20 i 3"c Zl vremo od 24 h, I Izu.
"
zetno 3 dene, rl/!unllutl od momentl !prlvl)lnjl betonl. Nlkon ovog II vrlllkidenje kllupe.
Vllfnolt . postl!e odlehvlnjem b.tonlklh tell u kondldonlrenlm proltorljlml IIIlspod vllfnlh krpe.
odnosno nekog drugog odgovlrejuteg vllfnog miterllill Zlttk!enog od gubljenJI vllge vodonepropusnlm
pokrlve/!em.
Betonskl tele . ozne/!lvlJu u ellju rlspoznlvlnjl, oslobe(leju kllupe bez potrelmll I odmah potepeju u
ked. II vodom III stlvljlJu u kllmltlzlrlnu proltorlju I drfe tlmo.VI do Isplt/vlnjl odnosno ulnsporte.
Ako se betonskl tell Ispltulu yen mettl gde IU Iprlvlllnl, onl . plkuju u eVrlte drVlne IInduke u vie!.
nom pe.ku, vllfnoj strugotlnlill drugom pogodnom meterljllu IIInl drugl odgoverejutl neel';'dl .. Ipr..
el gubltek vle!nost/ Zl vremo trensportovlnje.
Ze vremo trensportl betonlkl tell morlju bltl zettltenl od zlmrzlvlnjl.
660

ettonll<t ttlt mortju bltl u Itbortiorljl ntlmtnlt 24 el.. pre Ispltlvenjl. Po doprtrntnju u Itborttorlju
bttonll<l ttll .. ponovO ItIvljlju U kedl . vodom IIIarntlttju u kllrntdzov- proatorllt pod nlVtdenlm
uslovlml. Od sprlvljlnJI do IspltlvlnJt ne sme .. dozvolltl dl u bllo kolt vreme betonskl kocke budu
Izlo!lnt IsullvlnJu.

8 Izveit8j 0 i.pitiv8I1ju

Izvettef 0 Ispltlvenju morl dl Itdr!lsltdtt!e podltkt:

- dltum I en Izrede,
- omlkl uzorkl betonl prime sttnderdu JUS U.M1.004,
- nleln zbljlnjl,
- nlfln"'9l,
- dltum I enll<ldenjl ktlupl,
--neeln zelthe betonl ZIvrtme trlnsportt,
- vrnu 1tp1tlVtn)1.

Vezl .. druglmstlndtrdlml

JUS U.MI.004 - Isphlvenlt betonl. EprUVttt (bttonskl telt!. Obllk, merl I dozvoljlnl odstupenjl

No mllIIenItA_blW!kog -,-llota.. kulturu SASrb,etw. 41UI/74-02 0014.111874. noplot.. portZ .. p-

-8--'
S- _nl_od..".rdordIucIJu
 661
UOK 691.32:624.131..431.5:004.1 Ukupno strana 2

JUGOSLOVENSKI Beton JUS

STANDARD ODREmV ANJE ZAPRF.M1NSKEMASE U.M1.009
BETONA SA PORAMA I AUPLJINAMA
1993.

Oiaj standard objnljen je a .Slatbcn08 "stn S1IJ", br.59/93.

Concrete- Deter..JnlltJon or bf/ lit rf(m:< fty or concrete

PRF:DGOVOR

Ovaj standard je uradlla Komfsfja ~a standards f~ oblasti betona I armlranog be-

tona.

1 PREDKF.T

Ovlm stsndardom se utvrduje nar.ln ocfr"dtvnnjs znpremlnske'mase betona ss porsma I

9up1jlnama.

2 VE1.A SA DRUGIH STANDAROIHA

Odredbe stsndarda na koje se ovaj standard pozlva Istovremeno vsze I kso odredbe
ovog standarda. Navsdena Izdanjll Sl1 vaHla IJ vreme objsvljlvsnja ovog standards,

a ksds se on primenjuje, korlstp SP nll.lnovlja l~danja navedenlh standarda.

JUS U.H1.004, Beton - Betonsko tela (epruvete) - Obllk, mere i dozvoljena odstu-
panja
JUS U.m.005. Beton - I~racfo I np&1I hetonsklh tela za ispltlvanje cvrstoce

3 OF.FJNICIJA

1.lIpremtnska maS8 baton8 58 pOrllmll t A,~ljtnAm8 je odnos nJegovemsse prema nJe-

govoJ ~spremlnI S8 pornmn f Aup1.11naml!, prl utvrdenoJ tempersturl I vlaznostl
aredln.. u koJoJ se odreduJp..

Or.tIkrlplorh bt!ton, z'prp~lnsk. ~"s. M t i in twot.oMkotelo. Ispltlvanje

J"r".' ~"r' "_h.
T l~dl!nJn SAVF.7.NI 7.AVOn 7.A STANDAROI7.ACTJU
662 ~-
~
,-'

4 OPRE""

4.1 Vaga za mer en .Ie mas II "p.ton~ldh ll'l A (rprIlVrtA). mora biti taRva da omoguci
merenje SA tecnoscu od 0,1 \ mA~~~

4.2 telicno RljllnAsto mlldlo. ~A porlplom od nAjmAn.le 0, I mm.

s F.PRlIVF.TIt

F.pruvete mouju bit i urll"nnr prrm~ ~t ~nrl~T!111 .IU!; U. m. 005.

ObHk epruveta i do?voljpnll orl~t"l'~n.!A morA.!1I "'tf prllma standllrdu JUS U.M1.004.

6 POImJPAIt

6.1 thl8a beton...kog telA odrll<llljr ~r pomo.:u VAgII sa tacno!!cu od 0, I % mase i

ir.razava sa u grllmima.

6.2 Zspremina se odreduje fr.rIlClInA""n.lllm b; m'l1ra dobijenih merenjem betonskog

tela (epruvete) kljunllstim merflom f l?rA?Ava se u kubnim centimetrima.

7 IZUCUNAVANJE

ZapreminskA mllsa !III pouma i 1\111'1.1fn~m,l h:rAClInava se po obrascu:

..,
= -
II
.I 000
"I

gde .Ie:
..,
- zApr..minska mA~A ~A por~mA I ""pl.pnnmA, 11 ~.l1ogr"m:!mA po kubnom metru,
M - mas A beton~kog tela, II grnmlmn.
V - zApr..mina beton~kog tp.III. II kllhnlm crntlm".trlma.
I 000 - koeficijent zn pretvArnn.!" g/~m3 11 kg/m3.

Rer.uluti se zaokrl1zuju na :!: 10 "81m3.

~l~~p~ ~~vr7nl 7,vNI 7' "I.nd",dtz~r.lju - 8!'(><jrad

Ha rn;ooyo litljenja "inisb!slv~ u kollorn Fop',I-likp foll-ijp hr.~13'1011/97. od 7.4.07.1992. ne plata Be PJrez na prol.
Z~hr~nJono r~1,or"""I" (ne vlst. ".not.v~nja)
r'

2
 663

WGOSLOVENSKI
'apl.I..nl. Ivnloe. b.lon. n. ..I...nl. JUS
STANDARD
prl ..vllanl. prl.ml U. M 1.010
CKolleonlrl.ono o..loro'o"'o .. .rodlll' ro...ono. tWll7

N8IDen. alandarda Za svako J8plllLvanje poot.rebna Je aerlJa od oaJ-

mBIIIIe hi epruvete. EpnlV'8le treba odrtavatl u
Ovel otandaird obubV&ta postupalo za <><Ir'evanle vlazI 1M! do l8p1J\11vanj...
!vr8tiOCena zatezanJe prl aavIJanJu betonskth
I
primll tJI;IeIU tvke u _eku manJe ad 15 X n
~ em, lakoncentrleanlm opter~enjem u nedlnl 4 P08lupak
l1IIIpOIUI. 4.1 Epruveta za illl>lbivanje treba cia ae okren.e na
GnU .1I'anl1 kola Joj Ie Jlzradena t eentrlfno po-
J 2 Un"aj za lapitlvanje 8Iav! na deo :z.aOIII.Im.IanJe.Deo za pN!n0'8 opte-
~enJa treba da Be doV'ede u clod... aa eomJom
~ UredaJ treba dol topunJava 8l~e ""love. poVt'A:nom eplUVete cIu! almet.r8lie Izmedu osLo-
naea. Ako Be ne poct!#>e pootpuoo lia1ecanJe po

I 2.1 Op~1e deJstvu,Je u lreddzJi rupona upravno

na oPter~enu povrtmu prJane, P' eemu deo eeloJ AI.rlnIepIV''''te kPd aela za ce>wenje ~I
za O8IanJanje treba da Ie talto konatrWlan, da za ~"'Je, Z>boctoea ito ... povrtine ""ru-
slola I realtclJe koJa deJ~u .. pclzmu budu vete na meatu dodira neravne, povri.lne epruvete
I
uvU vel'tlka1ne I bez e\alcentr:cl\eta. na meatu dodLra treba poravnati de bI ",,' po9II:,&o
JY.AP\II1OnalepnJe.
u Pnlvae reakdla ot.reba da Je paralelan praveu
deJltvuJ~ ~a za VTelJ\e OVOI N- CI8I~eot W.lII1um1oatni
lopKivanJa. '""0 cement kao !I pOdeane meikwioe eumpoI'a .a zr-
I u Opt<in<!enle ae raVDOmem<> pove6ava, , 10 tako
n88tlm materlJaJdma prlznatl aU kao p<>8OdnIza
poravnavanje itvrdollllh betoOllklh ""ruveta.
I dol ae lZbeiJ1u udarl. ~ (zrDVnava~em IloJ.. o8Iavlja Ie

i .9f$n1 ~/ne

I
M 4o-"iI'''''~e
cet:n8 .Jip..-"

f
-I
I

I fppuvela

f
iI
"!!Wend>
,s/"p/f8
cet/CnB ~

I
If

I
!I 2.4 DodIme IvIca dela za preDOll opte~eoJa I Ivlee pre opte~enJa naJmanje 2 ~888 rad! 8IvrdnJa-
del.a za oeianJllllje ne ameJu otstupltl od ravol v~a; IluaVDlOVaJ~em .Ju od cementa 0818-
od 0,011own. vita .e dovolJtl<I vremeaa za BtvrdnoJavanJe de
"""e
Serna u.redaJa za IoBpItlvanJedata Je na aI. 1. bl Be obezbedKa nJeeova otporoost protlv pr-
ak~a ill tei!enJa prillk<>m nanol'enJa optere-
I 3 Epruvela za lapltlvanje
.
~
Epnweta trebe da Ima raapon Mo prlbJjtnJJe '. u OpterefenJe mole nallo povatl do pribU-
Jednak 2,11pula V!lsmt epNVete na mestu IoI>L- !no &f1'I.vrecbI8tI
"" opItereoJa priUltom .Ioraa;
~nja. poIII1etop OROBe poatupno pov.va . 11m dB

UIt..-
- I
8LUZ88N1 LI8T l'NaI
SAVEZNA KOMISIJA ZA STANDARDIZACIJU
BI'. _1M'
664 .

p mak8\m&l1IO opterKenje zabele-

JIOvKanle u kraJnJem vlaknu ne prelad =
- ieno na mBllnl za Iapltlvanje u kl.
10 Iq/.".,.a u mmutu. Za ~e <!ftba \!PO-
trebltt mallne na mebanl&1 poeon ae poItrel- b prOleena Itorina epnwete u em,
oom liavom ..8bdevencm zavoJnlcom koJa Ie
= p en. vlalna
krKe brzlnom od 1,25 mm u mluutu. \tad ma-
h
I
= rupon u em.
""ruv'"
u em,
IIna rad! bel opterKenja. =
Na.-na. Trilna prlzme nlje ...eta u .,rnll
Merenj. epruvet. prora~un.
5
MeRnja aa ~ do 1 mIllmlllna vrII~e Ie
rad! odredlvanla p me Irlne I t Izveltaj
vete u preoeku lIoma. v""" ""ru-
IzveUal 0 lapl1IWanju mora de obuhvatl oIecI1Ke:
a) omaku epruvete:
. Pl'Orafunavanje bl proseenu Ilrinu la ta~ 011 1 mm:
Cvn.loh na zalelanje prl ..vtJanJu do Ilome el prOlleb>u wlnu aa taen~ od 1 man;
orae.mevaae Iz aledK" .,braoca: dl pon u em;
3,P.1 e) maltllmalno oplerKeDle u kc;
pa
= 2. b. h' f I evr&lo<!una zatezanle do aklma, arae.malu I
zaokrull1enu na 0,5 kllom':
Ide Ie:
BI evro~a na zalezanje pri lavl- ,I ned'OIIIatke na epruvetl I
= }anju dO aloma u toe'c:m',
hI atarart epruvete.

Ovaj .tand.nI vall od 1 .eptembra 1857

 . 665
JUGOSLOVENSKI I.plll.eni. I.r.lo&. ".Ione ne ..I..enl. J' U S
STANDARD
prl ...IJ.nlu prl.m. U. M1.01'
COplorolo..'o
u Iroll r o.... 191:17

1 NameDa standarda (c) pravae reekcl'Je mora bltl paralelan pravcu

~la koje de;uju na prlzmu za aVO vreme Ilpl'.
OvaJ ltandard obuhvata postupak za odre<SlvanJe tlvanJa;
~vntOCe na zatezanJe prt I8v:1Janju betonlke (d) opber~enJe treba ravnomemo ~avatl, I
:II pr'.zme, ~IJe 8U IIvloe u prese~ 15 X 15 em lit
j vt~e, 88 opter~nJem u tre6:nama rlUillOna.
10 tako de ae Id>egnu udarl;
(e) odn08 otalojenJa Janedu ta6ke dejstva opte-

I z Urectaj

Sbanderdno
Za Ispitlvanje

opbe~nje u tre6Inama raspona

~nJa I blJ!el osLonca prema vdeln/ grede
lie eme d!a bude manJ I od 1.
Pravel opte~Ja I reokelja OIOgu Ie odrtavotl

f prdmenjuje ae prtJllltom ls,pJtlvUlJa betona na aa-

v:lJanJe 18 o~1dm uredaJIma JroJI obezbe-
paralelnJm

!e se Izb~
dobro am:Mjenom
zelobova I ploea. Ekscentl1la>oat
.!erlen/rn oslonclma.
upotrebom
o,pter~enJa
Vezll,
In<>-

dlliJu cia 8IJe koJe deluJu l1li prlzmu budu vert!-

kalne I da deJltvujU eentrtaw. Serna uredaJa
J koJi zadovolJava ovaJ uslov data Je na sl. 1.
3 Epmveta
I Na- Na kaUtad ~Ja- Raspon ~ruvete prlbll!no Je Jednak troatrukoJ
vaju nealat1dtmlne metode"" oplereltvanja. Prdlt-
vlBInt epruvete. Za svako 1sp1livanJe potrebna Je
loom upc'trebe takv:l.h metocJoa" dobljent rezulta II serlJa od najmanJe trt eprume.
moraJu Ie dovelbl u uzaJamnl odnoo aa rezuJta-
tlma dObljenJrn !spltlvanJlma po ata.ndardu. Ure-
I daJ ,zalspltlvanJe betona na I8vdJanJe treba
f POItupak
I konatrulaatl tako cia zadovolj4 1dede6e uslove:
(a) obotoJanJe :zmedu 08lo08ea
I U Epruvetu treba c:entrtaatt na osk>nce prt remu
~ tIII~ka u koJIOIa gornja IIlrana odlfDV'lU'a10rnJoJ atral1ll prtllkom

f deJatvuje
dab! uredaJ;
(b) opter~enJe
opter~enje mora ostatl slalno za

mora <lelovatl upravno

eno na opter~enu povriInu prlzme;
I eentr!:-
,
brade. UredaJI koJI prenose opter~enJe posta-
vlJaju se to'ko da na gomlu povrIInu de1ulu u
tr~lnama IzmedU 051=.
potpuno ~elanJe
Mo ne po"tllDe
po oeloJ Mrlni""e,pruvete koa

.
J
"iI
glen, me.f/~
IJpl!IPi100/e
ri1

i
I
I epl'vJ/ele

f ClqRo'I'IC~./~'~.i7I.:rI(O .tzlYle
po C6Yo/ f/'lnl epl'vPCfCS'
tj/.~
" .J
I L,
l
.
d

I.
a
I
~/q7e 1Tl8l.i1n~
~i1 IjPli'il/i1/?/t?
I
..km8 VI"6'd'Co/8Z8 A1p111Y8~ cPl'ofloce 178 za~ze0i'
.Ie o..o~Mc'e/?/em v IPeCinemi1 ?"tM..ol7e

UkUltDO mana J

8LV%B8N1 LIBT I1fU

Sr. 11/111'1 SAVEZNA KOMISUA ZA STANDARDIZACUU
666

urellaja .. opteretenje tU za osIanJanje (zbotJ P lnIIImImalno naD- aptereeenje zabele-

=
toRB lto au povrldna ~ruveto na meatu dodIra !eno D8 mallnt ORt",lti.vanJe u kg;
neravne), pavrAlne na mestu dodlra mDraJu ae
da bj, ae poat~o b =
I
r- uem;
poravnatl poIpuIIo naleganJe.
= proeema IInna epruvete
p~
u em;
vlslna epruvete u em.
4.2 Opterehnje a.. mo!e naaLo pove<!aU prlbJiino cto h
Na
= Te!lna prlanoe nile unata 11 IOrn}l
50" vrednosl>! opiereeenJ a priUkom sloma, pasle
Ioga 000 se postupno pov~ava, a Urn da pove- proral!ull.
Cande napona kraJ.,Jem vllnamu De pre1az.t 1.2 A4to prelom naBiupl Izvan arednJe tr~lne ra-
'"
10 Iqt/cm' u mlollw. &poDa, no na raslolaaJu kole n.I.}ev~e od 5%
NapulJU'lI"'" ("tit II)OJ-tlund cen\unt UA alu.nlnntnt rlWlpOOUl, hret.o<\l1nil r.aLe Jo prl ouwJ'JDIIJU
.rD-
cement, luw I. pogod>>e meAavine awnpora as ~unava sa 1&.I~eg obraaea:
zr"""",,", materljaUma priznatl au k80 pogodnl za a.P.a
poravnanJe atvrdnutdh beioDlllktb El>ruveta. P<>- jIs=-
ravnanJa awnpo"";' moraJu .e ostavW. .. stvr/!- bl>'
nJavaJu bar 1 ~a. pre nano6enJa opter~enja;. !Ide Ie:
cementnUn poraVllanllma mora sa oatavitl do-
vollno vremena za stvrdnlavan.Je, cia bI. oba.
a
=
otlatoJanle 'UnI}e preloma oct blJ!eg 08lonca.,
mere... po oaovInl donJe povrMne priune
be,ma n)lhova ol;>ornoet protlv prekanla !II. te- u em.
~ooJa pod <>I>ter~enle<n. 41.3 AM pre10m nulupl lIIven erecIn}e ~Ine ra-
apona DIIo4:aIolanJu ko.Je Ie ve6e ad 5% raspaN!,
5 Mermje eproveta poale Ispitivanja rezul t.u !tIpIUvanla odba<:uju se.
Meren}e .D taal- oct 1 mm treba vrI\tI. radl
oIIreillvanla pro~ne 7 Izveltaj
/tin"" i prooe~ne vislne
epruve1a u preseku 91oma. IzveMal 0 wpltivanju treba dB obuhvatl e1ed~e:
I) omai<u epruvela;
. Pro"'~UDavaDja b) ~ llriftl I. tai!noil:uad 1 nwn:
8.1 Ako ae epruveta pre\omi. u arednloj ~nI ra- 0) p~u vi8!nu oa Wnoi6u 0111 nun:
apona, ~Ioc!a .priJikom sloma araronava .e Iz d) raspon. u em;
llede6e1 obrasca: e) maksimaino D8neaeno op\erenle u kg;
P .1 I) 'i!vr8IOOlpriIIIkom ~ Ii zookru-
fjos=- gllenu na 0,&II8Icm';
b. h'
I) nedoetatke na epruvetl;
Ide Ie:
/IS = OvrII\.oto M za<tezanje prf 88v!JanJU U b) atarOBt epruvete t d80 Israda t
kg/em'; I) zaprentnaku te!lnu epruvete.
 667
I.pltlvanla Ivr.tota ...tona na prltt..k JUS
WGOSLOVENSKI na d.lovlma prl.'" do""'nl.. prlllkom
BTANDAlW .to.a .."I18n8.. , U. M1.012
ModHllCo"ana
...toda kock.' 1907

. NameDa standarcla 4 Postupak

U OdreduJe Be ..mo kraJnJa i!vratoCa na prttlaak.
OvaJ slandllro obulwata postupak za odn!4Iva- ' Epruvete Be ~ltuJu Izmedu dye plo~ ad IW-
!!I nJa ~betooa na priUaak, prl mnu Be kao
ep~ .. --1IIvenJe UlMJltrobijavsdu delovl dot 6e6Ika IaDJenIiru tanje ad 20 mm. Premik are-
.Ii prizml doblJem priUkom sloma sav1Janjem. rU!noCZ810bapr... Ireba da bude ravan najmaDje
7B" vUIne poede. Plate Ireba cia budu takvth
dlmenzlja da dodIme povrtlne budu aMmo
I Z Epruvete kvadratoe. pa moraJu JlDati dIme"""Je rayne 11-
rln! taploftvane prtzme. Gornja plota poatavlJa 88
f DeIovI prlzml. dobiJeni prHolkom aloma, koJI su
odabnuli .. IBpiUvanje na pl'llU8ak,moraju !mati
ceol11lenoIznad donje ploj!e. Serna za UI'edaJ koJI
obezbeduiIe centri8anJe IIOmle pIIol!e u odno8u

i
I
du!lnu laD" Je naJmanje za B em Va ad vl-
... erede , moraju bIU bea pnkot1na, okmje-
Ill> povl'itna &IIcIr:UIIh oeevtdnlh nedoetataka. U
na donju pnkazana Ie na aI. I. Vodlce owl ure-
dala ueba uk:IonlUrpre oofetka opter~I'V8nla.
NHIa apiere6lna,Ja
Optere6tvao,Je treba vrtlti bea udara; pokft'Ina
clava ... &rp!tlvanJe ~e 88 bnbwm od
3 Prlpftmanje _ka p"""
oko 1,25 rom na mInut, kod P"1IZI1OIIi boda preas.
Kod h'.draul1i!nJb preaa cple~nje treba pode-
u Gornja , donJa pcmttna pr1zme monrju ae po- .It! na atalnu bnIInu u cran1cama oct 2,5 :!: O,B
I rllVDatL IzravnavaJ~ alciI treba da pokri'e celu
IIriDU primle i cia bucIe takve duUne, da Be
kif em' ... sekund1.
I pl<M!epreko kolll!. 88 opte~enJe molU Proral!unavanje I Izveltaj
5

i u
postavlJe-
P"""""ploj!a budec..trteno
podeIavortI, 181<0dB IIOrnja
tznad donJe plate.
U razdoblJu Omedu ~1t!.vanJa prIzmJ. Ioao sreda
Ukupno opt~enJe u kg koJe poIade p""
isplJIIIvao,Jeprllikom sloma UJIOI'kaIreba prlbe-
let1tt pa ev.w~
za

na pritlMlo .rai!un..U u kif""",

.
I
I IJIplUvao,Ja delova poaIe aloma ao koc:ki,
epruvete treba odrtavat( u vlalDom proatoru Jo\I
pod voIdnom krI>om.
uzlmajua kao povrtlnu pcp...enog preaeka pro-
.elt earnle 1 donJe dodlrne povrilne. Vma slome
, izI!ed bellona ueba da .e opItu.

-I
yOdice gorF?/6 d;>Z/.s~ pVC8
D
I
.
f
a
I
-

I
a

~o_,
8LU:tB8HI LIS'I' rNJU
Br.- SAVEZNA KOMlSIJA ZA STANDARDIZACIJU
 DK 691.3:
668
BETON JUS
JUGOSLOVENSKI
STANDARD DEJSTVO MATERt1ALA ACRESIVNIH
I Z.'I.$TIrA OD NJIH
PREMA 13ETO%\"U U.MI.Ol4
1959

U cwom .t4nda7'du primen;ene

(napr. jedinica tenne kiZopond -su ;edinice
kp, ponJ -ve!iCina i ";moue O:make p1"ema JUS
p, milipond ,. mp).
kAl.040

:! 1 Predmet staDdarda
.:
,
A OVaj .taDdard obuhv.ta IVe wste betona Izlofene vodama ill v:aiD1m vntama tla, ikIojesadrfa ma-
tertle lime za beton, Jaao ito su morska voda, moevarDa voda, agresivne podzemne I ot;ladne vode

!
Ii 2
i !ndwtrl3lra vode.

Acresivue vade i materije i njihovo dejstvo

"
-<
Za betan su uopite ltetne vode Iooje nemaju ntkaltvih iii '!<DjeiD>a)u vrlo malo raslvormih aasto-
! jaka (ta~. 2.1), dooje sadrie slobodne klseline (tat. 2.21 do 2.24), aulfata (tat. 2.3). soli magnezijuma
i
81
~. 2.4) ill Izvesne soli amouijuma (tat. 2.5). Ostm toga, za beton mogu bit! !telne I ma..U I ulja
(tat. 2.6).
I
:8 Vode droje ne sadn.. nlkaLLVe III samo vrlo malo rastvorljivih sastojaka, dai<le, koje su skora hemislt!
2.1
i tlste, raslvaraju kretna jed:njenja u belA>1>u,narocrto a... sadrie s1obodnu ugljenu ddselInu (tat.
i 2.23), naprimer vade ,ldinice ltd.

i
=
2.2 Vade sa slobodnim ldse:!Dama
Deo vezlva biva ispran, 06taje
Vode sa slobodnlm kisellnama
dejstvuju -ra5tvarajuel na cement I agregate l<oji sadrie !<arbonate.
samo Sokelet od agregata. Jake d<iselIne Itetnije su od 8Iabih klsellna.
mcgu se poznati po pH -
wednoS'ti') (Iooncentracija jolla vodonli<a)
.. manjoj od 7, ltetne za beton postaju .kad je ..pH- manje od 6. K!seIiIne DB 'lIDje najte!Ce naUazimo
!e navedene su pod ~. 2.21 do 2.2..
0
J1'
2~1 Siobodna sumpoma oid.>eIina je jaka kiselina i svagda rastvarajuCl dejstvuje 118 cemenl i 118 4<arbo-
Ii
..
nalne agregale.

i 2.22 ~rvodonlk (HIS) je slaba kiseIma I stoP manje utite 118 beton. Opama je nj- sk:tonost
da sa V82duhom stIva.ra sumpomu Ik1iseIlm1 (H.sC>.) (tat. 2.21) I IftIltatne soil (ta~. 2.3). Mote se
~ pomatl.po svom mlrlsu na pokVare<>a jaja.
i!
~ 2.23 Ugljena Jdseltna dejslvuje raslvarajuci na !act cementa. Njena lIII'"eslvnosl je razlI~lte- ja&e, pre-
'8 -roa tome da II voda sadrii mnogo ill malo bikarbonata III zemnlh alkallja (u prvom redu kalcijom-
!J billrarbonata). Ako je voda bogata u bikarbonatlma onda mote da bude mnogo sIobodne ucljene ;d-
0
e sellne, .a da beton ne bude n"'l>adnut. PrI nezna tnoj sadrl:inl biIkarbonata, ftC I male 1kD~ slo-
~ bodne ugljene 'meline napadaju beton. Stoga se u ~im slutajevima mora odredlU >ugljena 1.dse..
ri
;;e Una koja ram"ara kreftl, ranije nazivana :-agresivnom ugljenom .kiselinDmc.
0
2.24 Humusne kiseline su za stvrdnu~ beton malo opasne. Xo, one se retlko pojavljuju same. veCiDom
~:s s~ jednovremBDo pojavljuju i druge slabe orgall3ke Iletne lcisellne iJi mlneralne ik1sellne Csumpoma
:I 1Ids!,lina [HoSO.I, sana ikisellna (HCl. Ipak, stVTtlnjavanje sveZeg betona mogu da s~ nezna-
.
0
tne kolU!lne humusne klsellne.

t 2.3 Sulfali mogu vec u razredenom :astvoru da napadnu beton. Njihov uticaj postaje veW<! pri naiZ-
menlfonom dizanju I spuStanju niroa vode kao I pli jaf<!m strujanju vade. Us1ed uzajamnog dej-
pH
Ii siva izmedu ~cta I alumlnljumlria.slda sa sulfatnlm jonom (50"-) stvara se, u zavlsnoati od
~ m tri1aa1c:ijumaJuminat sa vrlo ,-e!>:wm sadrfinom laistalne vode III
gips, a Dba izazivaju j..:", bu-
'g brenje 1 mogu da izazovu razaranje betona.
>
f:
0- 2.4 Soli magnezijuma i to ikako magnezijumsulfat tako i magnezijumhlorld sletn<i dejstvuju 118 beton.
=u Kod njih nastupa uzajamno dejsn-o sa kalcijumok5idam cementa. koji se zamenjuje macnezijum-
i ok:sidom. t3L!.ood.a se magnezijumh:droksid
dole se kod magnezijumsuJ1ala jed:lovremeno
talo!i iz:rnedu zrna peeka kao celta i.elatinoma masa.
StVara gip.; (Iaf. 2.3), a drod ",agnezljumh1<>rida kalci-
0.
= jumhlorid.

~ 2.5 Sem amonijumkarbonata. amoniju:::1O!~a1ata i amQNjumfluorida .kDji su r.eS::<od1jivi. sve ostale

~ amonijum.soli ~tetno utieu na bC';Dn. Amonijum-.soli raspadajuSe usled de~s~d slobodno~ ia oslo-
bodenog laeta iz betona na amomj:i.~ i radilkal-kiseline. Radikal..r:ciselina spa]a .se sa kalcij-umoksido!n
(CaO) ta~no take.. Ikao Ik-ad bi slobodna 2-\iselina ncposredno delovala na beto:1-

I) pH manje od 7 kiselo
pH ravno
=
7 neutralno
pH j =
v"cc ad = bazicno Ukupno 51.rane :

SLUZBENI LIST FNRJ

2. ~Jnova
Broj 11 $11 ;>AVEZNA Kfj:\USIJA ZA STA~'DARDIZACIJU IX .mo.
:'.I..;i:'t ~ JUS Y; :.-:. ~!1,:
'...-.-. 669

:..~ M.: ;:! :~:~~tQ d~]uju r.a i.'~'. ~ .:-t prl!nI!1 nji:1O\."rn .pofp.klu. hemiskom sastayu i fizik.alnim
Q.tObl.I;\I1\a.

2.01 ailJne I !lv?UnJske mull I ulJa

M.etnl S1I za belon, pooIlo th kalcljuma\<ald !>clona tepa I 0.;010-
dona lusellnoa mast! ..,.,j. k.aJaijumoIuldom u malou mame klsellnc. .
'0
"" ""
2.82 Minfll'alna u.j" t mast! nbu Itetnt za beton, L'l.ito ne sadrte kbeUne. Prema lskustvu. P;\~, :ninc.
roJaa ulJa treoY'lljiw, C<\'al1l.ta .e..to sadrie I blljne III tlvotlnjJoke mutt III ulja. TRda v>il IRe.
2.81. -
2.83 LoIoo teena ulja mogu fVl'8loc!u b"lona zMlno da smanJe. kada p polipuno nat.ope.

3. Vl'lt. voda i ajlhov utlcaj oa beton

,.1 MonIoa "ode .adrtt leao AkodIJlve s.IIoJke 1'>11magnczljuma I 5.11 SISmpOrne ldseUne. Vee prema
delu mora tz qa potlee voda lkoUelna sa.toJuka tkodlJlvU. za beton Je ..azllelta. NllI'OCItosu Ite-
tnt ...Iojct mom. vode: m&1(I1ezljwnsulfat (1II1gS0.), macn..ijumhlorid (MaC") I UlIJena k!solln.
(COt).

Voda otv Ja""*"'1 mora Ima pr!.hHtno Iedeel Aslav:

Sastoak KoMe1na u mp/I

S-
SO, 2970
2+
Me 1420
2+
Ca .57
CI- 21250
+
N. \1810 I
+
K 390
Uk:upna prosrona Ilan...t ot""reno, J.dralll mora Iznoat Prlblano 3.8'1., uz napomenu da JO
'R
.1'noo1 vode uz oba1u nf!e ed navodene prol.~J" al..,.,' I "ad. I na 3,5'/., a lcallluld usled prill-
,
canja ala.ko vede na nlfJu vr<odnoal Prlrodn. III velta6k.e lIIane vede mogu da ImaJu sU~an sastav
ok.eomol'lt.<evoda.
3.1 , ugljenu klsellnu
Plan""'ke I IzViJl'SlreVMe au hemlskl vrlo elste (tat. 2.1), a uzgred ladde
IooJ. I'Utvanlkr, n.,.,... tzv.~""'"
~iaol. (t.,f. 2.23).
3.3 BarakD voda, bal'O'/lta t!a, podzconn" voda ! refna veda Itotne. su onda, okad su hcmlskl 8I<oro flste
(tat. 2.1) III uko ::aarie sdobodr.e ktoollne (tat. 2.2) Ui sulfate (ta~. 2.3), kao 11IIpI'. elps,

u Alka1ne vod. (!to;. ~e n3j~eiCe 3UreCu u craDitni.rn, porflrnim I aUMlm tlerenima) stV<II'aju alkalnu
h~U2Ju koor.eldh cemenata (~to u alumlna1lnorn cementu), dok 9U za portlandc:emente bezo-
pasn..
3.::; Indw.tcis.::e ",('ije. Co;! indu:Jtr'..a~,:ili voda ~~;jto sou Ucl.ne w bckm olp<t<1ne vod: koksa.ra. rud.nika
u.ctJa, lac,"t::':l ccl~o:z:~ .i. i~era, !i.tavionica. labrika boja, y..Jyoda za galvanisanJ~ ~ mh'~{ora. Pored
~cstvnih ""gon3loih t ,,,org'''l.odcIh '.<.Isellna u nJIma jO ':,'cinom sulfal-Jon (50#-) sastoja.:< r<oji
&tetno acJ.tvuJe n~ ;:0:"". Vode od lspiranja .:gura I gomila rudnih Jalovlna kao I one koje prolaze
Iaroz =st.?" ir.CoJ3trJ.:.d."! materijala mogubltl tteme. I
tl" Ispod gomlla ova1ov1h maleriJal. I njlhovo
5U5ed~ :T':">f;uU loku .,godina da se natope materljama 'Iroje ';',1 sletlne za beton.

.. Slulajev\(t~uP .i.. !,ohcbno hemisko ispitivanje

~.l (";(,~.Q .~,t ~1')':1.,.'~
7.'''''~:~!.;t.Il\.."H~'ih vod.1 I zemUIJta: k4rn.kIlerts~u. tt'trtm8 cboJcn~t tlB, lr.1uflvnnje
!:LtlJI t dtu.~l.h J.!"I!t ::odo.h -".,rtc po tru1...~t. ItvDlZ"anJe mchuro pUna (barnkJ pUn, ugUcna klscllna),
""',
kJsela .,.ct:kc;ja !;1!...'\'fa 1.tJ..:fnus h3rtija". crveno obojena). Opasnl sastojc1 se sa slgumo~l:u odre-
duju ~ah}() i; ~'~'[;.:~l~"t.r' .~1.:1.or.~.
4.~ Alto au 1><>('.=';'1' ':rn<'","I.,,, tn'b,
d" I"Jdl!u u tilma I \'udama sa sum!\jlvlm hernJ.oklm osoblnama
114 th 8: 'J ;;:d~~ ~~ o:te 'b(:t~.:::.lo1 td (!11)O'\1, cevi I tst.).a...oDda::a...:tla:1..Yvd..L..u..w'iiLJU ,,,..till..I 1u--
mL*i 1Ip&taLt.V~~ ~l~...;~uju lTiOra dB sadrfJ podatl(b U pH. sadr.fi.ni caO, M,gO,
'''Vl.uUCl
l"e.O., 500, C'> '..:..;".~;,>j'" ~ '}:J':: !':'-,,!vnra t!cref), H.s, NH. J 'hlara (CI). Re1JUltat owe ~lth'an;a
.'"
Je odJ~~."\c-J. :--.11.
;!1;...T~i.:-;~e Y: -=~:'.i.~J';t~3ec\u21et1 radi 7.Altlt-e .betona. 0 nKinu uzima.nja 1:;o.oMa r."~~:
!ohpodac::i dati ~iJ ...t tsC'. ',-.

,tetna tekuCa v(".da. ifk) 1it ";t.. .~.._,<,~.::' J~ :xl ~tetl;.c ~taj~c~. jer se StaStojct .kojt. &:00-., !j~lno obn....
Ij..;u. 71ft n;~;t'.-~"" ,it...~,}'~~-".I.."',~J ~r..>-:~.-~ hao grube Inf..,m1ativne vrednreti ut.eU:

~~~ ~ .,_"!. ~
 JUS t:.:.:l.014 Strana:::
670

- voda je slabo tt.etna ,18 beton, alto je sadr1aj itetnih autojaka ipl'ema taf. 2 veel od 300 mp'I,
a manjl od 1000 mpl1, 111aJr.o je 'PH vrednost manja od 8:
- 111ako je 4IH Yrednort manja od S.
voda je jalDo ltetna 18 beton. alto je sadrtaj .tetnih wtojaka prema ~ Z veCI od 1000 mp'l.

Pouulan 8uI1 0 It_tl' za beton u pojed1nafnom sluaju sarno na o&n~\'U ovih Ir.!ormativnih
yrednOiti Dlje mocuc! I njeca mote dati samo Iskusan stn.-a.jak.

5 Opita razmatranja
Beton je utoWto otpornijl UkIoll:koj~ ~ i vodanepropusnljl. Svako 1>"veeanje povrtiDa napa-
5.1
danja (radDi _va, pWwtiDe, <>stre ivlce) olaldava napad.
!.2 SvwII, joi nedoooljno atvrdmtU bet... osetljivijl je na napade od starol, stvrdnutog betona.
protiv
50S P:eI:bodno .tvrdnjavanje !.&vanvade itetne za betOll, po pravllu, povava ot;:ornost belflaa
8II1'tI8iVDIh
. voda I zemljUta.,
u Napad u podrufju ,prornenll'iVOl vodostaja, popravllu, jafi je 012napada M delove gradevine oItoji
.. .talDo n&laze iIpod nivoa vode (v. 11ai!. 4.3 tekuCa voda).
S.S U mcmokoj vodl mote beton u ,podl'Ufju pUme i oseke jecln<>vremenoda bude izloien I ja."" meha-
ojedanju usled leda I udarima valova.
ni&lm n8Prezanjlma, napr. brouIeDjou ~
M Voda koja je Itetna za stVrdnut! beton maie i~ da bude po/lodna za spravljanje betona. Morska
voda, nB1Irimer,moie se u0p4te bez dvoumljenja ~it! 18 Sl!>ravljanje betona, sem Z3 betou
od aJumlnatnog cementa, kojl se &me spravljati sarno sa vodorn kvaliteta vode 18 pice. Po pravllu.
nIa1 upotrebljlve vode ... ve6lm sadr!ajem sol! od 3,S"" vode kaje sadrie Idseitne i Ieee<, ;";'0 I 01-
pacine vode ltavionica, !abrloka boja, zavada za lalvaclsanje I 4aaksara.

S.7 U vodama koje sadrte sulfata, a narofito u morskoj vodi, betonl od alwninatnih cemenata. od meta-
tnjanja no
lurtk1Ih cemeaata bogatih ZIUfOIII, a ,pod Ina~ istim ruslovtma lmaju """!>tte duiI 'Vek
betoni od portlandcemenata uobitajenog sastava. Ovo razlIfito ,ponaIenje
.
naro<!lto je uoBjlvo okod
meavlna sa malo cementa.
Dodatak pllcolana pomerwtlm cementima ;>okazao se kao dOOar. DodataJt pr'.mesa za zan-aranja')
.
--tava 18 stvannje- vamulnlh para I plastifu.atora betona ta.roc1e mote da produii vek.

6 Mere za povecaDje otpomosti betoDa prema dejstvu stetDih materija

8.1 0p6te mere rad! poveeanja otpornostl betona -. z8jttta od slabo agreslvnih voda.
~ajvainija prelpoetavlta za otlpomO<rt betona i jednovremeno dovol)n8 wtlta protiv ..1abo agre-
slvne vode je izrada Uo guJl:eg I vodonepropusti VOl betona. Sloea svei1 beton De sme da b:>de suvtle
raslresil tlI suvlle te!ko obradljlv, da bt 58 magao I prt naoatntm, tdoom rada Deiz!!et::im pro-
menama sastav," bOspreioamo sabitt i posttl:l ravnomemu strukturu.
tetlna ''Od,!
Uzimajul:l 'U obm u taf. 8.Z utvrdeni vodocementni faktor (teilna - ) ~~ se cia ~vei
cementa
beloh bude neAto .mekJic, no lto bt bilo polrebno s OOzlrom na predvlden postupak naIIijanja.
Obradljivost se mate povel:anjem IIi smanjenjem sadrtlne cemeIltne lr8Ie pri1aIodIti potrebi ugradl-
vanja. Neprekldnim nadzorom mora se pobrinutll 18 to, da se prop!sanl vocIottmeDtni faklDr stalno
odriava.
c.n Gnnulometrislol ...stav agregata I koliBna vezlva mora;u bitt tal... odabrani da se predvldenim
postupiwm sabljanja dolXje bespr...oran. ravnomemo gust ,beton. oNaroI:ito Ire!>a oImrUti
pain;u na to da se belan ne nrn...a (segrCltra) nitl da Izlua.je vodu. Za nabljanje \:eba prt-
mentti postupkA! kojl obel>beduju veiiku vodoneprapusU;lvost betona. PraradljlYOSt 1 -..odon~
pustljlvost betona mogu se poboijlati dodavanjem pucolana IU pogodnlh p""-, ill, i jednlh i
dt'Ugih. To je narofito vaZno 18 d..love gradevlne 100;1se nalaze pod jednostraUim prtlllsmm vode.
Ispltlvanja iPogodnost! vrie se po JUS. . . . (u pripremt). Obradljlvost betona treba staIno nad-
mat!.
6.IZ Sadriaj vazduha nabijenog sveieg betana ne treba da Imos1 vile od l,St". Taj sadrfaj oci:'edu~ se
raWnanjem zapremlne ill pomoI:u sprave za mer<nje sadriaja 'va:zduba sveieg betona JUS . . .
(u pripremi). Ako se. radl ,povec:anja veka trajanja, dodaju 'primese koje obrazuju vll2llh:3ne pore. '
tada aadrtaj vazduha u sveiern beton'U treba povel:att najv!le do s'l..

G.IZ Cvrstota vmva mora da odgovara ~toCl portlanckemenata i portIandcem ta dodac::na (vidi
JUS B.CI.OIO). U slutaju izloienostl delovanju sulfalnih voda za izbor vrste ""
vezlva treba uzeti u
olszlr taf. 5.7.
6,14 Betonso:<a teta \reba. a.o je ;,kako Y1"l!Uce, izradltl odjednom bez prekldanja. ':>Itre tv:<:e oje
olUjavaju nB1Iad treba po mogucnosli zalomlti. At,., su zbog gradevinskih ill lzvoda&~tehDI6kih
razloga radni sastavci neizbeini, enda ih p" mogucstvu postavijatt iznad ill isIpod kolekanja vn-

!) "primese za z.atvaranJe sa aredstva u UP\h"anje koje sprt('av.ju ulaz \"cdt u kapilun1 liltem.

~~-- - -- - .-- -- ---.----.-

Strana' JUS v.Ml.0H
671

dostaja. Da bi se po8tIcli ~ i ita y;je sa<!uvao monolltni okar",:c.ter beton.

neohodno je da se briII.Jivo lOkloni prIJrlJuentm lIOVriinama naJvW\ sloj ~ethodno ugradenO~
betona. Ovo i% raz.lcca ito je ovaj IIoj botJ,at cemmtnim muljem I. po 9nvUu. protlc.an f!nim na.
plSllnaina. 1.::k.i.anlanje se vrtl III po&Ie dovrilldO. Vl!2:ivanja ill. bolle. PD8ie POI9Unoc sYrdnlavanjd
a pre dallec aetoniranla pomoCu ?Ode pod pri1d8kcm sabljenoc vazziuha, pejfanoc mlaza. odno~
SIlO o~...vanja dI-. Pn nastavljan:la betoalranla mora se pr1!djua>a povn!na betona terne-
11110 IkIvuIti. CIm prii<:juo!ne povrilDe paa.le Ir.valenla postanu vlame. bez slaja, 1WIOoi se najpre
tanak sloj 'i.stoc betona, uz IZ08tavljanje a..pn01l acregata. Zatim treba DaStaviti sa betoniranjem.

6.15 Pollio je svet betoo DIIO'Otito oeet1jiv na ,.Ivnu vodu, a nepropustncst betona za vodu raate sa
nj...vom staro66u, acreotvnu vodu 1nba 110 dute obtraDjlvali od betona.
t
6.16 Pr- il>ltumenom !:Ii 'k.al:ranom kao osnovnom matenjom u ob1d:ku raatvona ill emuJ:O!je mocu blU
kwlsnl u zaAtltu betooa za 'V!'eme njecO\l<lC stvrdnjavanja od delovanja ~Ivne vode.

6.17 A.k.o se ne mate da radl u ...voj temeljnoj jami. mon da se betonIra pod vodom (napr. ~
beton cradevinama u maruI, moraju se naroetlo uzeti u ob.u nafela za betonJranje pod vodom;
"a
prl betonIranju pod vrlo agresiV1lOlDvodom sadrtaj cementa ne blli manji od 400 kp na m'
cotovoII betona.
-

6.1' Naroettu painju tnba obratlti na preradu I ugradlwnje belona kao I DB pouzdan cradevins:<i
nadzor. da bl 58 dobio ...,t, ~ beloa, dobro zahorBlLih IPOV!'tiI>L

8.2 Dopw>ake '.men! unite - zaitlta od vrlo agrcslvnlh voda.

6.21 U betoau 1coj1Ie lzJoten vrlo acrestvnlm vod.:una sadrtaj 'sabljeDOl svetec beto oarede"
-
ra~ po ~ iH opravom za ""","",je sadr!aja vazduha, da IzDosInajviH 1'1,. A.'kose
upotrebi pucolan IU prim oIeojeobruuju vazduine pore onda vlltl tK.. 6.12. Ove su mere napr.
dewo:jne za beton iIzloIen deJatvu monIt1t vode.
622 A!<o pod 6.21 navedene mere ne Ugledaju do\'o!jne, mora .e pobrlnul1 za to da vOOa ne <lode u
DfJP08"edan - 58 betonem. To mote da se postlgne cradevlns:<O-teImiac>im merama. kaonapr.
odwcSenjem vode dIrenar10m ill "I'Uitanjem nJvoe podumDe vOOe, izoIovanjem po nafelima 121013-
~Ir.e namazIma za izolovanje. opastama za i2Dlovanje, lIStalt meatiIaoom, <>motatlma 00 ve-
-
!taaaIh materlJe, obl_njem 11<.IinUrom.izolovanlem glioom iii ImlaClonim trakama.
63 C:elime armature u betonu lzJoteDom morskol ,'odi ill dnJcIm ja:ko agrestvnlm vod<:ma moraju biU
pdkrIvene slolem betona od najmanje 50 mm debljlne. Ukoliko se moeu da po,ave Ibro.Senje peskom
I ojed8n,je ledom ~je debUi _ll1tnl sloj, mjl treba Ua bude sto otpomijl prerna habanju.
""
6.4 Svi -arrniranl delovi J delovi Ioojl su medu80bno -povezani armaturom moraju 58 cradlti 00 iste vrste
cementa.

7 UzimaDje monka vode i da

Pri- u:oi.manja uzara.ka vode I tla redl utwcllv3nja nlihove agr...lvnostl za beton moraju .~
opreduzeti izvesne mere predootroinasti. da bi se bobeglo gubljenje vaZnih sastojaka., tj. treba obn-
tit! patnju da uzorei za vreme tramporla do ml"3ta i",itivanja ne i2mene evoje bitne osobine. Pri
nestrumom uzimanju uzoraka vode mote se deli.miCno Hi sasvim. izgubiti s.adr!aj ugJjene. kiseltnc
(CO.) I sumpor vodonika (HsS), a pri ,w:imaDju 'UZOI'a'u Ua sadrl:lna sulflda gvoZda (FeS) I pirita.
Am se probijaju raznovrsnJ slojevi Ua. n8IPr. prllikDm gradenj3 lernelja 00 betona, preporua.je se
da se =i u:zmu Iz svaok.og s:.oja. I rode mocu. veC prema sl<>lu iz koga potillu, da budu razliflte
I da TaZ:lt<)VI'mO ~ju beton, zbog fega treba pojedinafno uzimat! vode i% ih slojevo.

7.1 Uzim.anje uzora:.<a vode

Ix otvorenth vooa 'UZOra~ se uzima zahvatanjem vode 1.1 Cistu bocu .Pre punjenja boca se oplakne
iIStom vodom. Boce moraju da buodu izradene ad u v-odi ;x>stojanog Hi rezi.slentnog otakla. kaje 00-
van bar hJdrolili6k.oj (<lasi 2 (pre:na JUS. . . .).
Podzemnu vodu treba puniti u hoce neposredno ,posle ~ljenJa. Za svald. uzarak vOOe potrebne su:

- dve boce 00 ok.o 112 do 1 litra "apr"min".

iskuvanim (u odredivanje tvrdoee.
,:<oje .., dobro zalvaraju
.adriaja rut!ata,
fepovtnu
hlonda.
od plul... sv...e
jedinjenja magnezljuma. gvotda.
amonijmns:rth soli. reakdje);
od po ~ do 300 em' ~e; u ""ala> od ovih
- <lYe manje staklene hoce sa 1m.:Senim fepom
p j,raha od mramora (kalcijumlrarbonata).
hoca mora se pre punj"nja vo:;om nasuti po 3
~ voda. ima wazito natruo mir'.s (na sumporvodonr!t (HsS) onda je potrebno .;uti jot dye b<1ee
p ,:uistalisanog kadmiju:nacetata
od 112 do I litra. U njih se stavija pre punjenja vodorn 0:<0 1
(radi odredh.anja sadrfaja sum:pOCY'Xioni.&a).
Sve boce treaa tako napuniti vodom odredeno:'n za ispitivanje, da izmedu cepa i t~osti 05tane mali
vaz.d.uW pI"OS".or. Da se 6epovi :H~ c':-:ore Hi -:1e budu istisnuti, treba ih kr.picom ~tati i ~vrsto
SVf'zati. Boce se moraju tran.:..;portC";ati u sanctuctma i~jenim pilQvir.om ili -stru~otincm "Xi
dr-veta.
 JUS U.Ml.'Ilt SInD. 5
672

UZOI'ke vadene treba slat! po mrazu zboc opalnO>ll.i

ad smnavanja I prskanja bI>ea.S obzIromcia
ad ItrutnDl uzlmanja uzoraica vode uvtsi pouzclaOOlt rezu1tata anaHza, uzimanje ~ IIvell:
tr8ba cia Vlie strutne IicL
7.% Uztmanje uzanU tla.
Svele izvadeDi uzor&:l:tla slavlja sa II Z boce u tiR>klm ,rlcini oil po I I "",rftDine.
Prllikom puajenja matarljal Ie IuImadom drveta tvrstlO lltisne. da iii se iztIell1e lupljlne. Boca se
bermetleld zatvaraju teporn ad pluta i peta"tenjem.
UIOnIk .hltt za adredlvanjen-. ..wda lVOala. pirita. reaAeije tla ild.
Ummanja tJa mora vriiU stnoeno lice.
"""'a
7.3 t:.lanove .. ispiUvanja
Ispltlvanje IIIOraka vade i tla u pocJedu njihova agrelivnosti za beton m;'c" 'Jiit! .:uno strutno oprc-
mlj- laboratlOrije.

Ovaj sWuIud ,'ail od 1 jwIa 1859 god.

~..'---
 DK 691.32.001.4 .673
JmOILOYl!NSD Beton JUS
STAMWtD ISPmVANJE VODONEPROPVS11JIVOS11
SA OM VEZNOII . IIEI'ONA U.Ml.015
1978.
NDIBNOM
od 21. X 1971. PrniWt br.I2-I0633/1 ad I. VI 1971; SIdIeai lilt SFIU... 51/71.

CDnan& Method of Tat fOf' /~ of tX1IUfttc

I Predmet standanla
1 0YIm ItaDdarciom Ie utwduje poItUpU lIpItiYulja 'IOdoDepropuItJiWltl betona.
I
2 Def'micija

f
II
VodoDepropustljiYOlt
prodInDju Iaoz beton.
betona je 0I0b1Da betona cia .. pri odre4eDom pritilku tOda II1pIOItaYI Djeaom

Marice YOdoaepropUltljiYolti betoaa lit: B-2. B-4. 8-6. B-8. B-12. pri eemu bmjb 2.4.6.8 I 12

Ir oznat\anju
Za uwbI
pritIIke. u bar. koje beton mora cia Zldovolji
wdoDepropustljiYolti betona ~. B-6. 8-8.
prema odredlillll8 0Y0I1t8DdaIda.
B-121181111j1 Ie DpUiti pojaft bpi na pnDjoj

r
.:;
pcmtiDi na pet oct Int tela iIpiWIih~- poItUpku koji ocbeCIuje olf atmIud.1 tim claje pnu DiIu
muku Zldow1jilo ri lellt tela.

IJ
Za martu YOdoD8p1OpuIItljtwlti
IIpitIDa prema poItUpku kojI ocbeCIujeOftj1It8IIdud.
betona B-2 118 IDIII .

Marb 1'OdonepopultijlYOlti betona .propiIuje .. projektom fa mid objekat. odDoIDo Djesov

zapaziti ~ft bpi na aomJo.I pcmIIDI tri tela

I1 koDltrUktimi elemenat. ako je YOd~WIt jedaD oct UIIovalM1iteti.

f.
it 3 IspitiYlDje
j
.
a 3.1 Tela fa ilpitiftDje (epnneta)

Tela moraju imati obUt cilIDdra preenlka I YiIiae po ISO mm iii pIoee dlmenzije 200 mm X 200 mm
)(

150 mm.
f
;II
Tela mosu bltl Izra4ena oct svetea betona iii izvI4ena jz oemtos !letona IJIr84eaoI U objebL Vldenje
c:IIindaraYdi .. blllJijom .. dijamantIkom Jaunicom. DIjraDije28 dana poa1eupa4lvmja betolll.
fI. Za ilpitivanje voctonepropuatljiwltl potJ8bno je Int tela nne4enih dimeDzija fa uwbI B-4. B-6. B-8.
B-12. a tri tela n8ftdeDih dimenzija fa marltJ!.B-2.
E
..
.;;
~ 3.2 Oprema
lspitlvaDje vodooepropUltljivolti betona mote Ie riti na avakom ure4aju kojl ilpunjavalledete 1IIioft:

- cia olDCJllltllje dovocteDje vode pod pritiIkom na donju osnow tela. na povdiDu u obIIku krup
pret\Dika 100 mm;

- cia ima J1IOIIIenOitpoveQDja. odrtavanja I isJdjueivanja dejstva vode pod ptitilkom fa svako telo
poaebno;
.
- ciaostaVljaslobodnu somju omow tela radi oamatranja fa vmne ispitivanja;

I..... SA VEINI ZA VOD ZA ST ANDARDIZACUU

I
I
674 -

Mor za ispitmnje saeinjavaju:

- cillnclrieDi omotaet izra4eIII ad eelienih beIaYDih cm.lIDutralDjea pl8e.uD 155 mmi... 150 IIIID
za cillDdn. .
odnOlllO eelieDi omotaet unutnJDjih dimeDzija 205 mm X 205 mm I viJiD8 150 mm za
plate;
- poIUda za pripremanje, odnomo topljenje m.- za za1mnje;

- VIp ad 20 q, sata~ merenjaad 1 ..

3.3 PrtpIea8
Pre poeetka ispitiYIDja treba imtitI pripmnu tela I prownvanje ispramOlti uredaja.
Tela .. ispituju u plOpisaDoj stuoJti koja ne mote biti mania ad 28 dana. Sedam dana pre poeetka
lrelativne U!nosti vazduha 65 t 5 %.
ispitivanja tela tRba unetl u prostoriju temperatUre 20 t 2 c
Na omovi tela DI koju treba cia deluje voda pod pritiskom. isbnpaYi Ie povrIina u obliku lauga preenika
l00mm.
Tela olllienih povrtina DI vazduhu ltavljaju Ie u eellene omotaee zapejane do tempenture bliske taeki
topljenja mll8 za zalivanje.
Prostor 1zme4u eelienOl omotaea I tela man .. ispuniti istopljenom muom kolofoDijuma i panfma.
kDji su Izmetani u odnosu 2: 1. ill nekim dflllim Jlllteri;jalom.
Pripmna uredaja sutoji Ie U provenvanju ispravnolti SYih manometan I ventila. kao I provenvanju
ispl8Yllosti uredaja kao coline.

3.4 PoItupak
Prostorija u kojoj It vrti ispitivanje tRba cia ima tempenturU 20 t 2C i relativnu vla2nolt vlZduha 65 t
S%.
lspitivanje poeinje dejmom vade pod pritiskom ad I bu, a zatim It. do postizanja zahtevaDOl pritiska,
poIie svaIdh osam euoYl pritisak vade poveCaYlza po 1 bu," tolenndjom od t 0,2 bu.
Aka .. u toku ispitivanja DI aomjoj povrtini nekOll ad 6 tela pojave kapi vade, treba zapillti pritisak I
vrema.
SJddani! eellenih omotaea VIti It otapanjem mase za zalivanje, eljl It trlJOvi moraju potpuno uldoDiti ..
.
povdine tela.
Dubina pradon vade odnduje It poIie zavrienOll ispitivanja DI taj Dlein Ita It tela poloma po izvodnici,
a zatim izmere visine kvaienja (u em) na prelomnoj povrIiDi.

3.5 ZapinIK
U zapisDik 0 ispitivanju moraju It unetl sledea podaci:

- opltl podaci 0 betonu.

- postiIDuta muka vadonepropustljivosri,

- starost betona na poeetku I na kraju ispitivanja (dana),

tela pre poeetka ispitivanja (kg/dm3).
- zapreminska JOstina m.-

- kolleini vade upijene u toku ispitivanja (a),

- najveta visina kvdenja. dubina prodon vade (em).

- gnfieki prikaz prodora vade koji se predstavlja oblikom okvdene prelornne povrtine,

- ocana rezultata ispitivanja.

Veza sa drugirn standudima

JUS U.M1.0I4 - Dimenzije, tolenncije i nameDi betonskih tela

t7H)2 od 4. II 1974. no plafl .. porez nl promo'

NI 0Il1O... mollienil Repubbtkol "'Uetuojau .. kulturu SR Srbije 11<.413-11
Sump. Sanz"1 zavod11'landirdlDt'IJU- kotTld.
 675
UDK 091.32:020.172.251.18 Ukupno stnlna 0

JUGOSLOVENSk1 Seton JUS

STANDARD ISPITIVANJE DTPORNOSTlSETDNA U.M1.010
sa obavezno8 PRaIA DEJSTVUI1RAZA
pri_no8 1992.
od 1993.02.20.

Ov8jstlndard objavlj.n j. u ..sluib.nom 1is1uSRJ". br. 46/92.

Concrete - Method of test far resistance of canereteagainst freezing and thawing

Ovaj standard nastao je revizij08 standarda JUS U.Ml.010 iz 1977. godine.

Prilozi A i S su sastavni dao ovog standarda.

PREDHET STANDARDA

Ovim standardom utvrduje se postupak ispitivanja otpornosti betona prema dejlitvu

mraza:

- destruktivnom metadom.
- nedestruktivnom metodom.

2 VEZA SA D~UGIM STANDARDIMA

JUS U.Ml.004, Beton - Betonska tela (epruvete) - Oblici. mere i dozvoljena odstu-
panja
JUS U.Ml.020. Beton - Odredivanje ~vrstoee pri pritisku betonskih tela izradenih
od sveteg betona
JUS U.Ml.026, Beton -
Odredivanje dinami~kog modula elastienosti Poasonovog
koeticijenta
JUS U.MI.040, Beton - Odredivanje ~vrsto~e pri pritisku betonskih tela izvadenih
iz o~vrslog betona
JUS U.J5;""600. Toplotna tehnika u gradevinarstvu - Tehnieki uslovi za projektova-
nje i gradenje zgrada

3 DEFINICIJA

Oznake otpornosti betona prema dejstvu mraza su: M-50. M-IOO, M-150. M-200. M-250
i H-300, gde brojevi ozna~avaju najveei broj ciklusa naizmenicnog smrzavanja i
odmrZavanja koji moraju izdrtati tela ispitana prema postupcima utvrdenlm ovim
standardom. pri ~emu prose~na evrstoea pri pritisku smrzavanih tela mora iznositi
najmanje 75 Y,"od proseene evrsto~ koju imaju nesmrzavana tela ekvivalentne sta-
rosti (etalonil kod destruktivne metode; kad nedestruktivne metode dinamicki mo-
du! elastienosti betona smrzavanih tela mora da iznosi najmanje 75 Yo od dinamie-
kog modula elastienosti betona kOji imaju nesmrzavana tela zasieena vodom. "

Otpornost betona prema dejstvu mraza utvrduje se projektom za svaki objekat. od-
nosno njegov konstrukcioni elemenat. ako je otpornost betona prema dejstvu mraza
jedan od uslova kva1iteta.

II izdanje SAVEZNI ZAVOD ZA STANDARDIZACIJU

.676

4 ISPITIVANJA

4.~ TelA ZA ispitivAnje (epruvete)

Tel. koja se ispituju prama dejstvu mraza moraju imati oblik kocke, dutine stra-
nice 150 .. ili 200 mm, odnosno oblik prizme 400 mm x JOO mm K 100 mm prema stan-
dardu JUS U.Nl.004. Otpornost beto~ prem. dejstvu mraza mote se odredivati i na
uzorcima cilindrienog oblika koji su izvadeni bulilicom sa dijamantskom krunom iz
gotovog objekta ili probne ploee najranije 28 dana posle ugradivanja betona.

Preenik i visina cilindra treba da iznose po J50 mm ili preenik 50 mm i visina

56 .-, ili da se epruvete 400 mm x 100 mm K 100 mm izre!u iz izvedenog veeeg kva-
dra iz gotovog objekta najmanje 28 dana posle ugradivanja betona.

Ukoliko konstrukcija odnas.no elemenat ne omogueava vadenje uzoraka navedenih mera

prema standardu JUS U.NJ.004, mogu se. izraditi odnosno obraditi epruvete kod ko-
jih dutine u odnosu na najmanju popreenu meru moraju letati u rasponu izmedu 3 i
5 puta popreena ~ra.

Broj epruvet. .z. ispitivanje destruktivnom metodom zavisi od utvrdene marke ot-
pornosti prema mr.zu i mora biti u skladu s. vrednostima datim u tabeli J, a za
nedestruktivnu metodu potrebna su 3 tela.

TAbelA 1

Otpornost betona prema dejstvu

mraza prema destruktivnoj metodi
Opis
N-50 M-loo N-150 N-2oo N-2S0 H-300

broj ciklusa posJe kOjeg se 50 100 150 2uO 250

vrli ispitivanjeevrstoce i
'pri priti5ku 50 100 150' 200 250 300

broj tela koja se izla!u 3 3 3 3 3

smrzavanju-odmrz.vanju 3 3 3 3 3 3

EO 3 3 3 3 3
broj teia-atalona EI 3 3 3 3 3 3
Ell 3 3 3 3 3
ukupan broj tela u jednoj
seriji 6 15 15 15 J5 J5

4.2 Opr...

Oprema se sastoji od:

4.2.1 Uredaja ZA hladenje dovoljnog kapaciteta da odrtava stainu temperaturu

vazduha od - 20 .C t 2 .C sa automatskim registrovanjem temperature vazduha u
uredaju u blizini betonskih tela;

g;
4.2.2 Vage taenosti 1 g, a za male epruvete vage taenosti 0.1

4.2.3 Uredaja za odredivanje evrstoee betonskih .tel. pri pritisku prema standar-
du JUS U.Nl.020 odnosno standardu JUS U.Ml.040;

4.2.4 Uredaja za merenje dinamiekog modula elastienosti betona pr... stanoardu

JUS U.Ml.02b.

2
 677

4.3 Pripr-
t
4.3.1 Pr2 poeetka ispitivanja sva tela 5e stavljaju u vodu temperature 20 'c
t 3 'c, kOja treba da je najmanje 2 cm iznad gornje povr~ine tela. do zasicenja
vodo.. Zasicenje se postite kada razlika izmedu dva uzastapna merenja Base.nije
veca od.0,2 ~ Im/m). Masa tela pre i posle potapanja odreduje se ..renj.. na va-
gi.

4.3.2 Priprema uredaja za hladenje obunvata proveravanje njegove ispravnosti.

20 'C t 2 'C u trajanju
unolenje epruvete u uredaj i dovodenje temperature na -
ad jednog easa.

4.4 postupak
20 'c t
Jedan ciklus se sastoji ad S8rzavanja na ustaljenoj temperaturi ad t- 3 'c ta-
t 2 'c u trajanju ad 4 h i odmrzavanju u vadi t.-perature ad + 20 'c
kode u trajanju od najaanje 4 h. Prekidi u toku jednog sarzavanja ne dozvoljava-
jU se.

4.4.1 Destruktivna ..tada

4.4.1.1 Na dan poeetka ispitivanja otpornosti prR8B dejstvu .raza .ora se ispi-
tati evrs~oca pri pritisku 3 etalona.EQ'

4.4.1.2 Za oznaku M-50 vrli se ispitivanje evrstoce pritiska. na 3 tela kaja su

ekvivalentne starosti koja nisu bila izlo-
izdrtala 50 ciklusa i na 3 etalona EI
lena dejstvu mraza. lspitivanje se vrsi neposredno posle vadenja tela iz vade.

4.4.1.3 Za oznaku M-lOO vrsi 52 ispitivanje evrstoee pritisko. na 3 tela posle-

ekvivalentne starDsti kaja nisu bila
oDavljenih 100 ciklusa i na 3 etalona Ell
izlcitRna s.rzavanju.. Ispitivanje se vrh nepDsredno posle vaaRn.;a tela 1% vode.
meauispitivanja se vr~R posle 100.
4.4.1.4 Za oznake M-l~O. M-200. M-~O i M-300
1~0, 2~odnosno 250 ciklusa na isti naein kaa za oznaku M-IOO.
pDvrjina. tela treba
4.4.1.~ Ukolika se za vreme ispitivanja pajaVR oStecenja
izmeriti i snimitl.

4.4.1.6 Ekvivalentna starost T odreauje SR. zbog usporenag prirasta evrstoce

prema sledeelm obrascima:
pri pritisku za vreme smrzavanji.

- za tri ciklusa smrzavan.;a i odmrzavanja u toku 24 h:

h)
T 8
a + 0.2 n Iciklus 4 h + 4
R

- za dva ciklusa smrzavanja I odmrzavanja u toku 24 h:

. a + 0.35 n Iclklus 4 h + najmanjR 4 h kod 1. odmrZavanja)

Te

-
za jedan clklus smrzavanja I odmrzavanja u toku 24 h:

h)
T = a + 0.8 n (ciklus 4 h + 20
e
goe .;e:
a - starost uzoraka lu danima) na poeetku smrzavanja,
n - "b;.Oj ciklusa naizmenienog smrzavanja I odmrzavanJa pre ispitivanja cvrstoee
pritiskom.

3
678
4.4.1.7 Da bi se utvrdio stepen otpornosti betona prema dejstvu mraza destru~-
tivnom metodom, prose~na ~vrsto~a smrzavanih tela uporeduje se sa prosecnom evrs-
tOeom tela-etalona ispitivanih pri ekvivalentnoj starosti. Ako se prosecna cvrs-
toea smrzavanih tela oznake M-1OO. M-150. H-200. H-2S0 iN-30O posle odreder~g
broja smrzavanja i odmrzavanja pri meduispitivanju smanji za '~5 Y. u poredenJu sa
prosecnom cvrstocom tela-etalona ispitanih pri ekvivalentnoj starosti, ispitiva-
nje se obustavlja. Otpornost betona prema dejstvu mraza je postignuta ako je 1$-
punjen uslov iz t. 3.

4.4.2 Nedestruktivna metoda

4.4.2.1 Pripreme se tri epruvete prema t. 4.3.

4.4.2.2 Prvo merenje dinamickog modula elasticnosti betona vrh se na dan pocet-
ka pripreme uzoraka prema t. 4.3.

4.4.2.3 Drugo merenje dinamiekog modula elastienosti betona vr~i se posle posti-
zanja zasieenja beton5kih epruveta vodom; ovo se postize kada razlika izmedu o~a
uzastopna merenja mase nije veca od 0,2 Yo (m/ml.

4.4.2.4 Naredna merenja dinamickog modula elastienosti betona vrse se posle s-a-
kih 25 eiklu5a smrzavanja-odmrZavanja.

4.4.2.5 Stepen otpornosti betona prema dejstvu mraza prema nedestruktivnoj roe-
todi utvrduje se uporedenjem dinamiekog modula elasticnosti betona zadnjeg mere-
nja sa dinamiekim modulom elasticnosti betona drugog merenja po t. 4.4.2.3. Ot-
pornost betona prema dejstvu_mraza postignuta je ako Je ispun)en uslo~ iz t. 3.

4.5 Izratavanje rezultata

Minimalni uslovi za otpornost prema dejstvu mraza i ucestalost ispitivanja kao

oeenjivanje p05tignutog kvaliteta dati 5U u prilozima A I B.

4.6 Izve~taj 0 ispitivanju

U izve~taj 0 ispitivanju unose se sledeci podaei:

- op~ti podaei 0 betonu;

- podaci 0 telima na pocetku ispitivanja: mere (eml; povrsina (em%l; zapremina
(emJ); zapreminska masa suvih'i vodom zasieenih tela (kg/m'); starost (dani
i ~vrstoca pri pritisku etalona EO odnosno dinami~ki modul elasticnosti be-
tona pre i posle zasicenja vodom;
- ekvivalentna starost (dan) i .evr~toca pri pritisku te~a-etalona El i Ell;
- starost Idani I evrstoea prl prltlsku tela koja su 15pltana prema deJ5t.u
mraza odnosno dinamieki modul elastienosti betona;
- vizuelni pregled tela pre i posle ispitivanja;
- postignuta otpornost prema dejstvu mraza.

~
 679

PRILOG A
(normativanl
Mini.alni uslovi za otpornost prema dejstvu mraza

Betoni kOji su za vreme eksploatacije izlozeni jednom od navedenih uticaja moraju

ispunjavati mlnimalne us love za otpornost prema deJstvu mraza po ovo. standardu u
zavisnosti ed vrste betena, klimatske zene, ciklusa zamrzavan)a 1 odmrZavanja.
kie i izle:vnesti agresivnej sredini:

r.i;~:i1ja otpcrMst ~reu d!jst".'1: Ira:3

!

n.raalno 'lia:na sreullu

\ /IiDa
JQreu VI1i il-fat"i
aqrtSlvna sredlna
I
I
vla:Msi i agresnaa sredina
I

I .
.f I
I~ovru!na
I
V1!Qa'
III U ,Odl
I
. l
prolenl jl\1 vIioa
i ;rean,a I
lata
I.
!
vrsb betDAi
~ tliuiska :Dna II II
I III! I II
i
!Ji
! I lIt III
! i Ii II: I
Dbitan nearllranl i arlUinl belon I K-50 I K-IOO
I
!
~-150 I N-~':.O

hldrotehol:ti belDn. neirluani I anuani

- dlretloo IzlDien I u DlYtUprolenilivog
I i

vodosta,a Ii-! 00 ti-15v "-200 K"cSu

I
I I
!

1- svi osuli
I neirluanl
hidrolehnlOtI beloni
I K-lt'O
!
iH50 rt-C1V
I I
I banju, I arlu~nl
erezl)1 I slltoo
oetDnlo izloieDl ha-
I I r,-150
i

1 I K-IOv I I
r,-2l'O- ti-25!j

l--i11-10(1 n-150
I
n-.w
I.hzm belva
I Ii i
"-:51.'
I I
belonsil loi.vozi i .~;1lt [.nslrutclle (;-.00 n-~50
K-200 i I
"-3~'1)
I
I
pnonapregllJtf betonite hnslrukel je K-IS(; n-~(til fI"~5;)
n-lOu , I I
I
spoljaJnI betonskl lutoYi
I Nw I n-25(t I 11-3'.'" I
u! Ii Ini siDj aD arulure uveoen natnono I
(SiniCl;a) K-200 K-250
I I I

vlig~1 c~arazulf'ia se uhej) pr~'eni reutlvne v!iZnGill v<:aunJ, j pODorbl,olll'O' .;!iooi

1) PodpO-iTeeenOI
polirazult!VIse UhCi) HlDsienlija odnosn. proUDa DIVoavooe,
I
!
Debljina za!titneg sIeja mera biti u skladu sa vazeeim propisima za beten i ar-
mirani beten.

Klimatskezene I, 11, III su prema standardu JUS U.J5.600,- Ciklus sllrzavanja i

odmrzavanja za klilliatsku zenu I je d.o 10 puta gedisnje. :a kl imatsh' zonu 11 Od
II do 30 puta gedi~nJe, a za klimatsku zenu III veel ed 30 puta godl~nie,

=
680
PRILOG 8
I normiltiviln I
ue..talast ispitiviinjA i a~8njivanja pastignutag kvalitetil

8.1 ueSTALOST ISPITIVANJA KOD PROIZVODNJE BETDNA

Zil b8ton8 za kaj8 .8 trail adr8dena otpornost pramil dejstvu mraza proizvoda~ be-
tan. 8Or. d. uzim. ukupiln broj epruvetil u jednoj seriji nil 5Vilkih ~ 000 m3'proiz-
vedenog beton., iI nilj..nje jedilnput godilnje.

8.2 ueSTALOST ISPITIVANJA ZA DOKAZ POSTIGNUTOG KVALITETA UGRAE>ENOGBETDNA

Za betane Zil kOje .8 tr.li odreden. otpornost betonil premil dejstvu mrazil mora se
uzeti ukupan broj epruveta u jednoj serlji posebno za sVilki abjekat.

8.3 OCENA POSTl6NUTE OTPORNOSTI BETONA PREtIA DEJSTW I1RAZA

Ocena postignute otparnosti betonil prema dej5tvu mrilZII vrli se na osnovu rezul-
tilta ukupnag brajil epruvetil u jednoj seriji.

Ocenjlvanje otpornosti beton. prema dejstvu mrilU vrli 5e po kriterijumima iz

t.~k8 3 avag stilndard..

!tupa Save:ni UYCC li stanaardi:aciju -

Seograd
Ila csnovu liUjenja ftinishrstva za iuIturu Rep"bliie Srbije br. ~1:;-:;01::i92od 2;.07.1992. oe ph,a se perez na prolet
Zabranje~o pre!h..aVinje IS'le "51! uar.ohvanja)

6
 DK 691.32:001.4
681
JUGOSLOVENSJa
STANDARD
Beton
ODREBIV ANJE VREMENA VEZIVANJA BETONSKIH
JUS
SA OIlAVEZHOM MESAVlNA MERENJEM OlPORA PRI UTlSKIVANJU IGLE U.M1.019
PlUMlHOK
1981.
ad 1981-113-16 PraMik br. 31-19604/1 od 1980-1 2-23; Slutbeni lilt SFRJ. br 2/81.
.

Cont:nte. TErM of Jetting of concrete mixtun$ by penetrrltion rt!$utan(%

Predmet standarda

1.1 Ovaj standard utvrdoje metodu za odre4ivanje vremena vezivanja betona. cije je slepnje vete ad nule.
ispitivanjem konzistencije maltera izdvojenog sejanjem iz betonske mellvine.
Vreme pocetka i kraja vezivanja betona utvrduje se merenjem otpora pri uti~vanju ipJa u malter izdva-
jen sejanjem iz betonake meAvine.
1.2 Metoda ispitivanja mote se primeniti i za odre4ivanje uticaja nekih promenljivih velicina na vreme veziva-
nja betona. kao Ito 111:temperatUra cementa. doziranje sastavnih delova betona. dodaei betonu i drugo.

2 Definicije
2.1 V- poeetltaftZiftnja- vreme proteklo od prvobitnog dodira vode i cementa. pa $Ve dok maJter iz.
dvojen iz betona ne poka2e pri utiskivanju igIe otpor od 3,5 MN/m>.
2.2 Vmne traja oezmmja - vreme proteklo od prvobitnog dodira vode i cementa. pa $Vedok malter izdva-
jen iz betona ne poWe pri utiakivanju igle otpar od 28 MN1m>.

3 -Oprema
Koristi se sIedee& oprema:

- Posude za uzorke maltera - cvme. vodonepropustljive. neupijaj~ i nenauljene poIUde.lautnog ill

pravougaonog poprecnog preseka koji ne sme biti manji od 150 Mm. Visina posude ne SIDe biti manja
ad 150 Mm.
Aparat za merenje otpora pri utiskivanju igle (penetrometar)
- - sa oprugom i sa me.mim instrumentom
opsega merenja od 45 do 600 N (sa podelom od 10 N ili manjom) ili ltidraulicki aparat a mernim
instrumentom opsega merenja od 650 do 900 N (sa podelom od 10 N ill manjom); serija ipJa sa pop
recnim presecima: 645.323. 161. 65. 32 i 16 mm>. Svaka igIa mora da ima zarez (memu znacku) na
odstojanju od 25 mm od vrha. Igla preseka od 16 mm> he sme biti duta od 90 mm kako ne bi dollo
do njenog savijanja.
- Igla za nabijanje pri ugradivanju - celicna. okrugla. prava tipka precnika 16 mm i dutine oko 600 Mm.
sa vrhom zaobljenim u obliku polulopte.

4 Pripremanje uzorka maltera

4.1 Od betonake mellvine koja se ispitUje odabere se reprezentativni uzorak betona. Posuda za ispitivanje na.
puni se malterom do visine od najrnanje 140 Mm.

4.2 lz uzorka betona izdvoji Ie say Malter prosejavanjem kroz sito sa kvadratnim otvorima od 5 DDD.pri ceo
mu se malter zadrtava na neupijajucoj povrtini.

I ...... SA VEZNI ZA VOD ZA STANDoUDIZAWU

I
682

4.3 Malter se ponoYo dobro Ncno promela na neupijajua>j podlozi i nabijanjem iglom sa zaobljenim krajem
ugradi u posudu. laJa se utilkuje jedanput nlsvakih 6.5 em' povrtine uzorka. a rasporeduje ravnomemo
po preaeku uzorka. Posle zavrten08 nabijanja lupka ae po stranicama posude da bi se zatvorile lupljine u
malteN koje ostaju posIe uliskivanja igle i da bi se iuavnala povrlina uzorka. Posle zavrtetka pripreme
uzorka; pontIna maltera mora bili najmanje 10 mm ispod gomje lvic:e posude kako bi se omogucilo pri-
kupijanje i ncSl11lltaDo uklanjanje votte izd\Ojene iz mal18ra i de bi se izbegao dadir iunedu povr!ine malte-
ra i Zl!tltntll pokrivaca ptllma t. 5.

s Nesa uzorka malten

5.1 Uzorei maltera se spravljaju na temperaturi ad 20 :t 2C i relalimoj vlatnosli ad 65 :t 5 %.
5.2 Uzorei se mogu spravljati i negovali I u dNgim uslovima koje bira i zahteva naNciiae. a 11050mora na-
vesli u weltaju.

6 Broj uzo~
Moraju 50 napraviti najmanje tri zasebne metavine za svaku promenljivu kolicinu koja 50 ispituje. pri
cemu 50 za svaku metavinu sprovadi zasebno ispitivanje stvrdnjavanja. 1st!broj melavina mora 50 na-
praviti svakog dana za svaku promenljivu kolicinu (t. 1.2).

7 Postupak ispitiYanja

Izdvojena voda 50 uldoni sa povrtine uzorka maltera neposredno pre ispitivanja utisklvanja pomoeu pipe-
te ili nokog dNgog pogodnog instNmenta. Da bi Ie olaklalo sakupljanje vode. uzorak maltera treba pUlji-
vo nagouti za oko 12 prema horizon tali, stavljanjem podmetaca ispod jedne strane. 2 minuta pre uk1a-
njanja izdvojene vode. Igla odgovarajueeg kalibra poeev od najveceg poprecnog preseka. zavano od
stanja stVrdnjavanja maltera. stavlja Ie u aparat za merenje otpora prodiranja igli pri utiskivanju. Pritis-
kivanje It izvodi jednoliko vertikalno nanite sve dok igla ne prodre do dubine od 25 mm. kako je to na
njoj oznaceno. Vreme utiskivanja igle do dubine od 25 mm treba da je priblitno 10 sekundi. Upotreb-
Ijena sila i vreme uztiskivanja zapisuju 50 od Itenutka dodira vode i cementa. U narednim ispitivanjima
moraju Ie izbegavati mesta gde je povrlina maltera poremeeena prilikom prethadnih utiskivanja igle.
Rutojanje izmedu dva mesta utiskivanja igle ne sme biti manje od dva precnw igle koja so upotrebljava.
odnosno ne manje ad 15 mm. Rastojanje izme4u meSta utiskivanja isle I zida posude ne sme biti manje
od 25 mm.
Ispitivanja utiskivanja treba vrtili u intervalima ad jednog casa za normalne metavine i normalne tempe-
rature. pri cemu 50 pocetno ispitivanje izvadi po isteku 3 do 4 casa od pripreme metavine. Za melavine
sa dodatnim sredstvima za ubrzavanje vezivanja i pri visokim temperaturama prvo ispitivanje se obavlja
posle I ili 2 casa. a sledece u intervalima ad pola casa. Pri niskim temperaturama ili za betonske mela-
vine sa dodaeima za usporavanje vezivanja poeetno ispitivanje utiskivanja igle mote 50 pomeriti na 4 do
6 casova ili cak vik. Naredna ispitivanja utiskivanja wode 50 u intervalima od I casa. sve dok poraSt
otpora utiskivanju igle ne poWe da su potrebni kraci intervali.
Najmanje lest ispitivanja odre4ivanja otpora utiskivanju isle mora 50wrliti za svako ispitivanje sIVrdnja-
vanja. a vremenski intervali izmedu odre4ivanja otpora utiskivanju igle treba da su takvi da omoguce do-
I;ijanje toka krive stVrdnjavanja sa tackama na jednakom rastojanju. Sa ispitivanjima treba nastaviti sve
dok se ne postigoe najmanja vrednost otpora ad 28 MN/m'.

8 Izracunavanje

VrednoS! otpora utiskivanju igle. u MN/m'. dobija Ie kada

. 50vrednoS! za silu pri kojoj 50igla urisne do
"";,te ad 25 mm podeli poprecnim prelelcom igle.
 ,C
683

9 Preciznost
Dnevna preciznolt vite metavina za aparat sa jednim operatorom iznOli t 2S min.
Srednje vreme vezivanja za dye serije ispltivanja, u kojima se u svakom korilte trj metaYine, ne ueba da
adltupa za vite ad 20 min ad srednje vrednOlti dva ispltivanja.

10 Izyejtaj

U izveltaj moraju bltl unueni "edea podaa:

- podaa 0 betonskoj melavinl;

- vrsta I koli~ina cementa, sitnos agregata i krupnog agregata (uklju~uju~1 najveU uno I granulaciju
agregata) I odnos vade prema cementu;
- vrata, priroda I pracenat dadatka betonu koji Ie upotrebljava;
- nega uzorka maltera prema t. 5;
- sadrtaj vazduha u svetem betooo i natio oore4ivanja,
- konzistenclja betona i metoda kojom je odre4ena konzistencija;

- temperatura maltera posle izdvajanja sejanjem jz betona;

- promena okolne temperature za vreme trajanja ispltlvanja;
- datum ispitivanja; ,
- krive -za svaku promenljivu velitiou odnosno uslov betona, Jalo Ito je navedeno u t. 6;rezultati za lVa
tri ill vile ispitlvanja stvrdnjavanja moraju Ie predstavitl grafitki posebno, pri temu Ie otpCirutiskivanju
igle prikazujeu MN/rn2 u tasonma i minutimana apsc:isi,gdevrednostiad 3,5 MN/m2 1'1tu ~
ju bltl predstavljene sa najrnanje 15 rnm;
- vreme vezivanja - vreme potetnOg i krajnjeg vezivanja prema deflnicijl u t. 2.1 I 2.2 koje Ie tatUM sa
prosetnim proteldim vremenom, odre4enim jz nacrtanihkrivih,pri ternu je bio dastignut otpor pri uti.
kivanju igle od 3,5 MN/m2, adDOlllo 28 MN 1m2; vreme vezivanja se izrataV8 u ta_ima i minutima bez
zaokrutivanja.

N. o.noyu millenia Repubh~k"ll..kro"rjj... ,,. SR Srb,jo br. 413-81/74JJ2 od 4.111974. no plaia so ~r..na pnlmel
''''UtU
Stampa SaW'mi
'.a slanc1ardil.Jaju- 8copId
zavod
684 Ukupno strana 3
UDK 091.321020.173

JUGOSlO\IENSI(I BETON JUS

Odr8divanje ~vrstoe8 pri pritisku U.Hl.020
STANDMD
sa obavezna. betonskih tela izradenih
priMnOll od sveleg betona 1992.
ocI11183-OZ-2o.
..

Ov81118nC18rd abJavll8l'l j. u .,slutbenom IldU SR.r. br. 4&/92.

Concrete - Deter.ination of ~o.pres.ive strenght of test spe~imens

Dvaj standard je nastao revizij08 standarda JUS U.Hl.020 iz 1978. godine.

1 PREDtET STANDARDA

Ovim standardom se utvrduje postupak ispitivanja ~vrsto~e pri pritisku. betonskih

tela izradenih od sveteg.betona.

2 VEZA SA DRUGIH STANDARDIHA

Obli~i. mere i doZvoljena od-

JUS U.t11.004, Beton - Betonska tela (epruvete) -
stupanja
JUS U.t11.00:!. Beton - Izrada i nega betonskih tela za ispitivanje evrstoee
JUS U.t11.040. Beton - Odredivanje ~vrstoee pri pritisku betonskih tela izvadenih
Iz o~vrslog betona

3 BETONSKA TELA (EPRUVETE)

3.1 Oblid i .re

Obli~i ! mere betonskog tela moraju odgovarati standardu JUS U.Hl.OO4.

3.2 Kontrola mera i oblika

3.2.1 t1ere

Proveravaju se mere ozna~ene na sli~i I.

.~.
~
S1Ika I

II i zdanj e SAVEZNI ZAVOD ZA STANDARDIZACIJU

JUS U.MI.020:1992 685

3.2.2 Prover a uglava

Praveravanje uglava vr~i se na mestima aznaeenim na slici 2.

Slika 2

3.2.3 Ravnast pavr~ina

Ravno5t se praverava sama na nale:ueim pavr~inama.

4 lZRADA 1 NEGA BETONSKIH TELA

lzrada i nega betanskih tela v~~i se prema standardu JUS U.Ml.005.

5 OPREMA

5.1 Uredaj za ispitivanje - presa

5.1.1 Presa mora imati:

mehanizam za regi5trovanje optereeenja,

- kapacitet kOji omogucava da se 10m betonskog tela obavi pri opsegu od 0,2 do
0,8 kapaciteta prese pri cemu 5ila mora delovati centrieno i ravnomerno,
dye ploce od celika preko kOjih se prenosi optereeenje, od kOjln bar jecna
-
mora biti sa sfericnim zglobom; tvrdoca celicne ploce mora da bude 55 HRC 00
dubine od 5 mm,
ploce moraju biti takvih mer a da deformacije pod optereeenjem ne mogu izaz-
vati prekoracenje tolerancija njihove ravnosti.

5.1.2 Presa i pribor moraju se ba:dariti jedanput godi~nje, kao 1 posle

svakog
remonta ili promene mernog aparata.

5.2 Vaga
Vaga za merenje betonskih tela mora biti takva da omoguei merenje sa ta~no~eu
od
0,1 Yo mase.

5.3 Pribor za merenje mera

- celicno kljunasto merilo za merenje sa podelom od najmanje 0,1 mm.

- uglomer sa podelom od 0,5.

6 POSTUPAK OqREDIVANJA OVRST06E PRI PRITlSKU

6.1 Priprema betonskih tela oblika cilindra

Gornja povr~ina valjka obraduje se prem. standardu JUS U.HI.040.

Neposreono pre pocetka ispitivanja moraju se obrisati povr~ine ploea prese kao
povrline betonskog tela.

2
 JUS U.I'I1.020:199C!
686
da 5ila oeluje upra~no na
Tela u obliku kocke sta~ljaju se na plocu prese tako
pravac ugradivanja betona i centrieno.

Za cil~ndriena tela 5ila .ora da deluje parilelno iz~odnici cilindra i centricno.

Telokofe se ispihije stavlja se na sredinu donje ploee prese. a zatim se gornjil

ploca lagano i bez udara postavlja centricno. Brzina nanosen,a optereeen,a mora
da iznosi O,b t 0.4 MPa/s. Usvojena brzina .ora se bez ikakvin promena-udara za-
drtati do loma tela. Zabeleti 5e maksimalno optereeenje.

evrstoea pri pritisku raeuna se prema izrazu:

F
a
fk odnosno fbC
A
gde je: . I)
e~rstoea kocke. u megapaskalima
,
fk -
fbc - e~r5toea cilindra,.U megapaskalima.
F - 511a loma, u njutnlma,
A - povr~ina preseka, u kvadratnim milimetrima.

evr5toea pri pritisku zaokrugljuje se na prvu decimalu.

7 IZVElTAJ 0 ISPITIYANJU

izvestaja kOji mora da sadrzi sledece

Rezultati ispitivanja prikazuju 5e u ~idu
,
podatke:

- naziv konstrukcije (objekta).

- oznaka konstrukcionih elemenata na kOje se odnosi uzorak.
- projektovanu marku betona.
- datum ugradivanja betona.
- naein ugradivanja betona.
agregita. ./Osta
- sastav betona (vrsta i kolieina cementa. poreklo i frakCije
i kolieina dodatka betonu. poreklo i kolicina vode) ,
- 5tarost na dan ispitivanja.
- oblik i mere,
- evr5toe~
zapreminska masa.
- pri pritisku,
- naein negovanja betonskog tela do ispitivanja.

11 I IWi =I H/ I 18'.

Ihapi SiVtZniUYPd U shndudiuciju Beogrid -

h OlnovuaiUjenjl Hinist..rshi U kalturu Rtpublikt.Srbije br. '1:;-3013/92od 2'.07.1992. lit plifi 51 FortI Gi prolEt
Zibnnjtno pnHIlPinnjt (syt yrste UOOhnnjil

3
 687
UDK 691;32:620.17 Ukupno straM 4

JUGOSLOVENSK I S.ton JUS

STANDARD ISPJTJVANJE ZATEZNE eVRSTOCE U.Hl.022
sa obaveznaa SETONA CEPANJE/1
prim.no. 1992.
od 1993-02.20.

Ovaj S1Indard objavljen je u ,.sluibenom lislu SRJ", br. 46/92.

Concrete - Determination of tensile splitting strength of test 5peci..ns

Ovaj standard je nastao reviz1jom standarda JUS U.Hl.022 iz 1981. qodin..

PREDMET STANDARDA

Ovim standardom odreduje se postupak ispitivanja zatezne ~vrsto~e betona cepanj.m

betonskih tela izradenih od svefeq betona ili izvadenih iz oevrslog betona.

2 VEZA SA DRUGJM STANDARDIMA

JUS U.Ml.004, Seton - Betonska tela (epruvete) - Oblici. mere i dozvoljena od-
stupanja
JUS U.MI.020, Beton - Odredivanje evrstoee pri pritisku betonskih tela izradenih
od svefeg betona
JUS U.Ml.040. Beton - Odredivanje evrsto~e pri pritisku betonskih tela izvadenlh
iz oevrslog betona

3 BETONSKA TELA (EPRUVETEI

3.1 Oblici i mere

Oblici i mere betonskih tela moraju odgovarati standardu JUS U.111.004.

3.2 Kontrola mera i oblika

Kontrola mera i oblika vr~i se prema standardu JUS U.111.020.

~ OPREMA

4.1 Presa i merni instruaenti

Presa za ispitivanje mora odgovarati standardu JUS U.MI.020.

4.2 Podmetaei

Podmetaei mogu biti od furnir-ploea ili lesonita.

Upotrebljavaju !Ie samo jedanput i stavljaju izmedu ~etonskog tela i preSE prema
sl. I.
Mere podmetaea su: sirina ..., O.ld odnosno O.la.
debl;:na 31: I mrn.
dufina veea od aUZlne betonskog tela.

II izdanje SAVEZNI ZAVOD ZA STANDARDlZACIJU

 .

688
Mere u
-

;;
..,

..
..,

-~-'-'-'-'-'
-'-'-'-'-'-"

;
..,

a
a/2 0/2

;:
..,

0.1 a

Slika1
4.3 Vaqa i pribar za merenje

Vaqa i pribor za merenje su prema standardu JUS U.MI.020.

:5 POSTUPAK ISPITIVANJA

:5.1 Obelefavanje linija

Dbelefavanje linija na betonskim telima duf kajih se primenjuje linijski pritisak

prikazano je na sliei 2.

:5.2 Priprema prese i betanskaq tela

Neposredno pre poeetka ispitivanja moraju se obrisati povr~ine plaea prese. kao i
povr~ine betonskoq tela i eelieni padmetae.

Betonska tela sa padmetaeima apisanim u t. 4.2 stave se u presu (slika' I).

Tela u obliku koeke stavljaju se na ploeu prese taka da sila deluje upravno na
pravae ugradivanja betana. Za eilindriena tela sila mora da deluje duf izvodniee
cilindra. Telo kOje se ispituje stavlja se preko podmeta~a na sredinu donje ploee
prese, a zatim se gornja ploea preko podmetaea postavlja aeentri~no. lagano i bez
udara.
 689
'.3 Dpteret:ivanje

Opteret:ivanje se mora vr~iti bez udaraca sa konstantnim prirastom opteret:enja

0,2 t 0,1 MPa u sekundi. sve do loma.
od

8e1.2i se opteret:enje pri lomu.

Prilikom opteret:ivanja ne sme dot:i do kontakta betonskog tela I prese.

I
I
I
I
I
I
)------
/
"/'ITllli-
a
Slika 2
6 1ZRAeUNAVANJE

6.1 Za betonska tela cilindri~nog oblika zatezna ~vrstoea dObijena cepanjell

izra~unava se prema obrascu:

2 . F
f
bz
=
11' d . L

gde je:
fbz - zatezna ~vrstot:a dobijena cepanjem,u megapaska1ima1"
F - slla cepanJa, u njutnlma.
d - preenik cilindra. u mi1imetrima.
L -
du2ina cilindra. u milimetrima.

6.2 Za betonska tela oblika kocke zatezna ~vrstoea dobijena cepanjem

i zr aeunava
se prema obrascu:

2 . F
f
bz = IT .
a'
gde je:
fb - zatezna ~vrstoea dobijena cepanjem. u megapaska1imall.
F z - si1a cepanja. U njutnima.
a - stranica kocke. u milimetrima.
6.3 Vrednost zatezne ~vrstot:e dObijene cepanjem zaokru2uJe se na jednu decimalu.

6.4 Zapreminska mas a se odreduje prema standardu JUS U.M1.009.

1) j r:. 1 HIU!,
=

?
690
JU5 U.rll.u22:1~~2

7 IZVElTAJ D ISPITIVANJU

RezultAti ispitivAnja prikazuju se u vidu izve!taja kaji mora da sadrti slede~e

podAtke:

- nAziv konstrukCije (abjekat),

- mestA vAdenjA uzarakA aevrslag betona iz konstrukCije (!ematski prikaZ),

- aznAkA kanstrukcianih elamenAtA iz kOjih 5U izvadene epruvete, kaa i aznake

epruveta,

- projektavanu marku betona,

- datum ugradivanja betona,

- naein ugradivanja betona,
- sastav betona (vrsta i kolieina cementa, porekla i frakCije agregata, vrsta
i kolieina dodatka betonu, poreklo i kolieina vOdel,
- starost na dAn vadenja uzoraka i na dan ispitivanja,
- ablik i ..ere,
- ZApreminsku masu,
- zateznu evrstoeu dobijenu cepanjem,
naein negovAnja betonskog tela do ispitivanja,
-
- vizuelnu
grafski
acenu
snimci).
izgleda epruvete pre i posle ispitivanja (eventualno fota-

Haapa 5nezni zavod a shndudizacij~ - Beograd

pla,a 5= Frez na Fraet
Ha 05novu .iUjenja "inishrsha za k~lt~ru Rlp~blike Srbije br. H3-3013H2 cd ...07.19;:. "I
Zibranjeno pre!tupava.nje (SV! vrste ul:1oh'fi:1jaj
DK 691.32:620.173
691
JUGOSLOVENSKI
STANDAItD
Beton JUS
ODREDIVANJE STATltKOG MODULA
SA OIA VEZNOM ELASTltNOSTI PRITISKOM
U~MI.02S
If82.
PltIJoCENOM

ad 198J.02.o3 Pr8wilnikbr. 50-14718/1 od 1882-08.29; SIuib8ni lilt SFRJ, br. 72/82.

Concntll. o.,.""iMoOil of mtic modulul of tl/8ticity in comp,.,;o"

cw.; m~rrJ Ie U IkIMlu . prwilogom mndMrill MtII1uMrodM ~nizllCii. n lt1IfIdNrIizeciju ISO/OIS

6784 iz '978. godine.

1 Pndmet stIIndardl

Ovim lt8nd8rdom .. utvrcSuje natln adredivenjastatiCkog madule el8ltiCnosti batona pritilkom, ispitiva-
njam izradene epruveta iIi dobilene va4enjem i~ konltrUkcije.

2 Princip

lua4ena iIi epruveu izvadena i~ konstrukcile opteretuje .. i raster'tlCuje ; utVrcSuju nestsle deformacije;

3 Definicija
SmiCki madul el8ltiCnOlti betone dllfinisen je formulom:

~, uMPa,
I!.I!

gde je:
Aa - rullka napona
.
(ad 1/3 pritilne Cvntoat batona) i poCetnog napona
b
(ad 0,5 MPal,
I!.I! - razlika srednjih vrednosti dil_ija koie odgovaraju naponima i
. Db'
a koii .. odl'8duju na bazi
- e dijagrama D alueaj rllltenl4!enja.

4 Opnll1lll

4.1 Uredaj U ilpitivanje mora biti u Ikledu sa ualovirna datim u It8ndardu JUS U.M1.D20. On mora biti
sposoban da om..i adredeno optereeenje pri definisanoj brzini i da va adrti na dostignutom nivou.
4.2 Instrumenti U merenje deformacija (na primer, ekltenzornetar .. ogledalom ili aliCnol rnoraju de omogu-
te merenje na duiini ad najmanje 2/3dimenzlje d epruveta i da au tako posUvljeni da taCke D marenje bu-
du na jednakim adstojanjirna ad krajeve epruwta, a u ilto vrema da adstojanje ad kraja epruvete bude
jednako najrnanje 1/4 duline epruveta. Merenja moraju da budu izvriena na najmanje dve merne linije
suprotne jedna drugoj. U alueaju epruveta i~adenih u horizontal nom poIoialu, merenje .. vrti na hoC-
nlm stranama epruveta koje au bile vertiulne prilikom iuade.

5 Epruv8te

5.1 Epruvete IU cilindri preCnika 160 mm i viline 300 mm. Mogu .. koriltiti i drugi tipovi koji au u skladu
.. odredbarna It8ndarda JUS U.M1.004 pad uslovom da .. adnOi dutina/dimanzija nalazi u gr...icarna
2 .. LId.. 4 i da dirnan~ija d bude nalrnanje jednaka Catiri puta najvete dimenzija agregata D beton.

I IEcIInje IAVUM ZAVODZA ITNeAaIUMDU

I
692

5.2 U lIutaju izvllSenih iIi apruvete iHtenih iz konstrokcJja moa Ie odstupiti od nawedenih obIveznih
ullo-. Ita mora biti naznaeano u izvatl8ju 0 ilpitivanju.

6 1zr8da epruvet8

8.1 Nalmanja 8 apruveta 13 Z8 odradiVlnja pritisna evntota, a 3 za isptivanje modula oIastiC!nOltil mora biti
izrllSeno i euvano prama propilima za baton i ..mirani baton.

8.2 Njihova dimanzije moraju odgovarati odredbama prema standardu JUS U.MI.004.

8.3 Ako IU primenj- druga metoda C!uvanja epruvef8. npr. u lIuC!ajevima epruvata izvadenih iz konstrukci-
je. to onda mora biti /8Ino naznaeano u izva!taju 0 ilpitivanju.

7 Zlpreminlk8-
7.1 Zapreminllca 11188 batona dobija Ie raC!unski iz odllOl8 mau epruvata i zapremine epruvete i izraC!unava
Ie 18 ~C!nottu :I: 1 ".

7.2. M- tala dobija Ie maranjem.

73 Zapremina Ie izraeunava na OInOVU izrnerenih dimenzija epruvata.

8 Ispitiv8nje

8.1 Och4lvanje prltl8ne tvn1Dt8

8.1.1 OdredivanJa pritisne evrltoat batone vrs; Ie na tri apruveta istog oblika dimenzija i porekla kao i one
koj. Ie korilte za odredivanj. ltetiC!kog module elastiC!nOltii izradenih i euvanih pod istim uslovima.
8.12 Srednja vrednOit pritisn. evrstoat fe odreduje napon koji Ie mora primeniti kada Ie odreduje stetieki
modul elaltienolti.

8.2 Postupek

Epruvata 18 instrumentima Z8merenj. poItavi Ie centrieno u uredej za ispitivanje.

Epruvefa 18optareti 18 .0,5 MPa i oC!itai zabeldi stanje na lvakaj memoj liniji.
b
Napon 18 poveeava postepano brzinom od 0.8:1: 0,4 MPa u sakundu dok sa ne dOltigne napon koji Ie
.
jednak tretlni pritlsna evrltote batona 10. f/31. Napon sa zedrti 60 I i za vreme od IledeC!lh30 I oC!i-
vjja od
ta 18 i zabeldi ltenje na wako; mernoJ Joniji. Ako Ie regiltrovane promena dutina razlikuju za
20 od njihova Irednje vrednOlti, epruvata sa mora ponovo centrirati u uredaju za ispitivanje i ponoviti
"
ilpitivanje. Ako je nemogute amanjiti razJike na manje od 20 ". razultati ispitivanja . ne uzimaju u
obzir.
Ako Ie centriranje bilo zedovolj.vaju6a, smanji sa optereC!enjeiltOm brzinom kao kod nanoienja, dok 18
ne dOltip poC!atnibazni napon .0,5 MPa; napon 18 zedrti 60 I i zabele!e stanja na wakoj mernoj
b
liniji.
Izvrie sa jol naimanja 1I"idodatna cikJusa ilpitivanja korilteC!i istu brzinu optereC!enja i r8ltereCiVlnja i
zedrfavajuti ilte napone a. i za vrema od 60 I.
b
Pasle 1I"idodatna ciklusa ponovo Ie odredenom brzinom optereti epruveta do naponl o. i posIe C!ekanja
od 60 I i Z8 vreme od sledeCih 30 loeltaju sa stanjl nl wlkoj mernoj liniji. Zatim sa smanji optereC!enje
iltom brzinom klo kod nanoienjl, dok Ie ne doltigne poC!etninlpon b .0,5 MPI. Ovaj nlpon Ie zadrti
60 I i u lIedeCih 30 I oeitlju .. i zabelea ltanjl nl IVlkoj mernoj liniji.
Kedl IU lva merelljl elastienOlti zavrlena, poveCa 18 optereC!enje epruvete. prema utvr"'tnorn prirastu
opt8l'eCenj'. do Iome epruvew.
Ako 18 pritisna evrstoat epruvete razJikuje od fe vile od 20 ". to sa morl navasti u izveltaju 0 ;spiti.
vlnju.
 693

9 Rezul18ti ispitivllnj8

z. iU8tunlv8IIje Slatitkog modulI elMtitnooti E merod8V11II je srednje vredn- otitaV8llja 1111

mernim
c
liniieme dobijenim prilikom r_etenja u pos/ednjem ciklUlU.
Stetitki modu' ~8Ititnoeti E., u MPI, izretun_.. preme fonnuli:

Ec -~ ~
geleje:
lID-a . -a b
Stednjlvred~ rl%liketitanjl u pos/ednjemciklusu
~ . ~.
I0 mernl~a

a. - nepon pri vetem opteretenju, u MPe, la. . f/31,

ab -potetni nepon Ca. .0.5 MPeI.
Rezultati .. Z80krugljujU 1111600 MPe nejblilim vrednostima a vredn_i V8t\e od 10000 MPe, I 1111
100 MPe nejblillm vrednostima ispod 10000 MPe.

10 ~zveltaj 0 ispitinnju

Izveitej 0 ispitivlnju morl dl Mdr!i:

10.1 Pod8tk8 narutloc8 ispitivenjll:

10.1.1 Oblvezni podlci:

II oznlke epruvete,
bl dltum Iprlvlilnil epruvete.
cl nltin tuvenjl,
dl Slarost epruvete u momentu predlje nl ilpitivlnje.

10.12 Ne'Oblvezni pod lei:

el tip - konltrukcijl,
fl deo - element konstrukcije (geleje ugre4en betonl,
gl markl betona.

10.2 Pod8tIc8 Iroja .je Iabontorijl Z8 llpitlvanje:

al stanje epruvete prilikom primanjl i eventualna abrada,
bl tip i dim8llzije epruvete,
cl nltin tuvanja.
dI datum ilpitivanja,
el sterOit epruvete,
II apreminska mesa betona,
g) tip i broj instrumenata ZI merenje I merna baa,
h) srednje vrednosti pritisne tvrnote epruvete a odredivanje f.,
il pritilne tvrstote epruvetl korittenih ZI odredivenje Slatitkog modula elastitnosti,
j) Slatitki modul elastitnosti ZI sVlku epruvetu,
kl primedbe.

Vezl $I drugim standlrdi"",

JUS U.MI.004 - Ilpitivanje betona. Epruvete Cbetonlka teili. Oblik, mere i dozvoljena odstuplnjl
JUS U.MI.020 - Beton. Odredivanje tvrstoCe betonlkih tell izradenih od sveteg betona pri pritilku
No 0 ml.jonjo RopybIltllog ook nj o kulNN SR Srt>ljetw. 41~ll1n4-(l2 od 4.111974... pia. no-
--'
~ ""soW.";
.- u --IudI.. - -.,.,
694 Ukupno strana :5
UDK 691.32:620.179.163

JUGOSLO\/ENSKI Baton JUS

STANDARD ODREDIYANJE DlNAttleKIH I'IODU.A U.Hl.026
ELASTIONOSTI I POASONOY06 KDEF!CIJENTA
1992.

Ovallt8ldard objavljll'l ja u ..sluibanom liltu SRJ'". br. 48/92.

Concrete - Determination of the dinemic 80dulus of elasticity and Poisson's ratio

PREDHET STANDARDA

Ovim standardom se utvrduju na~ini odredivanja dina.i~kih modula elasti~nosti be-

tona i Poasonovag kaeficijen~a za beton.

2 YEZA SA DRUG!H STANDARDII'IA

JUS U.Ml.004. Beton - Betanska tela (epruvete) - Oblici. mere i dozvoljena od-
stupanja
JUS U.Ml.00:5. Beton - Izrada i naga betonskih kacki za ispitivanje ~vrstoee
JUS U.Ml.040. Beton - Odredivanje ~vrstace pri pritisku betanskih tela izvadenih
iz ocvrslog betana

3 DEFINICIJA

3.1 Dinami~ki madul elasti~nasti (EgJ defini~e se formulom:

Ed K . m . f2
'"

gde je:
K - konstanta-kojazavisi ad oblika i mera epruvete.
m
f
- masa epruvete.
- rezanantna frekvencija.

3.2 Poasonav kaeficijent (p) defini~e se formulam:

J)
EdL
= - I
2 E~ITR

gde je:
EdL - langitudinalnidinamicki madul elastienasti.
EdTR
- torzioni dinamicki madul elasticnosti.

4 OPREMA
frekvencija, kaji se sastaji iz 51edeeih
4.1 Uredaj za odredivanje rezanantnih
delava:

I(V kHz. Tacnast ad-

4.1.1 Generator frekvencije sa radnim podrucjem ad 50 Hz do
redlvanja frekvenciJe mora da bude I Yo.

4.1.2 pajacivac izlaznih signala.

4.1.3 Uzbudivac titraja (sanda ada~iljac). ciji je pakretni tlea u kantaktu sa

epruvetam i ne sme imati masu vecu ad 0.2 Yo mase epruvete.

I izdanje SAVEZNI ZAVOD ZA STANDARDIZACIJU

JUS U.Ml.02b:l~i2
695

4.1.4 Prijemnik titraja (sonda prijemnik). eiji je pokretni deo u konhktu .a

epruvetom i ne sme imati masu vecu od 0.2 Yo ma.e epruvete.

4.1.5 POjaeivae prijemnih signala.

4.1.6 Indikator amplituda signala.

4.2 Podmetaei, kOji moraju biti linijski nljvec. Sirine lIB dutine epruvete

taenosti mera od +1 mm.

4.3 Vaga. sa mogucnolcu merenja ma.. do 20 kg. sa taenoScu od 10 ~.

4.4 Metar. za merenje dutina. 51 tlenoseu od 1.0 m8.

5 EPRUVETE

Epruvete moraju biti cil indrienog ili prizmatienog oblika prelll standardu
JUS U.M1.004.

6 IZRADA I eUVANJE EPRUVETA

Izrada (najmanje 3 epruvete) i euvanje epruveta moraju biti prem. ,t.ndardu

U.M1.(14(1.
JUS U.Ml.005. a vadenje i obrada epruyeta pr_a standardu JUS

7 ODREDIVANJE REZONANTNIH FREKVENCIJA

7;1 Preko emisi:;,.,e sonde u epruvete s. uvode titraji eije frekveneije kontinu-
irano rastu od najmanje ka najvecoj-vrednosti.Istovremenose na indikatoru prati
pOjaean izlazni signal i utvrduje rezonantna frekvencija.

7.2 Odredivanje longitudinalnih frekvencija

Polotaj i podmetaea emisi.::>:1e (E) i prijemne (P) sonde prikazani su na sliei I.

-41
I8J
I-L- ciJ
W
1/2 M 1
1/2

j t
Slika 1

i?
 JUS U.Hl.026:1992
69~

7.3 Odr..lvanje transverzalnih frekvenclja

Polotaj1 pod..ehea Hiso!!e (E) i pr1j~ne (PI sonde prikazani su na sliei 2.

~
E~ pt ~tp

a22~I
~
} o.ss2 I
~
} 0,21{ I
I
D3
w
J i
Sl1ka 2

7.4 Odr..1vanje torzionih frekvencija

Polotaj1 podmetaea ..isione lEI i pr1jemne (PI sonde prikazani su na sliei 3

Et tp Et tp

I
~I D3
1/2 M ., 1/2
W
J I
t
Sl1ka 3

8 IZRAOUNAVANJE DINAKIOKIH MODULA ELASTIONOSTI (Ed) I POASONOVOG KOEFICIJENTA

( v)

Izraeunavanje dinamiekih modula elastienosti. u megapaskalima. i Poasonovog koe-

flcijenta Iz rezonantnih frekveneija. mase i mera epruveta vrii se na sledeei
naeln:

8.1 Za longitudinalne titraje eilindrit!:~ihepruveta:

m . 1.

5,1943 . 10-5 . .
\Z
EdL =
dZ

Za longitudlnalne titraja prizmatienih epruveta:

m . 1
4,079 . 10 -5 . . fLz
EdL =
dZ

3
_<.J.::J W..I~ ...'~-'::
''-''::~: 697

gde je:
m -
masa epruvete. u kilogramima.
1 -
dulina epruvete. u centimetrima.
fL - preenik
rezonantna frekvencija longitudinalnog titranja epruvete. u hercima.
d - eilindra odnosno straniea preseka priz... u eentimetrima.
8.2 Za transverzaine titraje eilindrienih epruvetal

2 1,6392 . 10 -5 . e /I . L3 .
EdT 1T2
d4

Za transverzalne titraje prizmatienih epruveta:

m . ].3
EdT 2 0.9654 . 10 -5 . c d4
. 1T2
gde je:
m -
masa epruvete, u kilogramima.
1. - dulina epruvete. u centimetrima.
fT - rezonantna frekveneija transverzainog titranja. ,u hereima.
d - preenik eilindra odnosno stranica preseka prizme. u centimetrima.
e - korekcioni faktor eije su vrednosti za epruvete razlicitih oblika i mer a i .
razlieitih Poasonovih koefieijenata date u tabeli 1.

Tibeh I

POasOflOY
koeficijent Vrednosti c

k
0.2887 i 00140 0.160 O,1g0 o.2'),j 0,220
-
L
-I
I
I
I
I
1.0)9 I ,OO~ 1.009 1.(<)9
0,010 000
I 1,008 1'0081 1,ova 1.0Oi 11,009
I I I
0.020 000 I 1,033 1,033 1003. 1,03' l,v35 1.1:35 l,v35 1,036 1.03.
I
0.030 000 1.075 1,075 1.076 1,0i? l.n I,on 1.080 1.081
- 11'074
1,030 10134 10136 11138 1,140 10I'tI 111~3
0,040 000 1.131 1.133
0,050 000 1,200 1,203 1,205 1,208 1,210 1,:!3 10215 1.218 1.220 I
0,060 000 1,285 1.288 1,292 1.295 1,299 1,303 1.30. 1,31') 1.314
I
0,070 000 1,382 1,387 1,:i92 1,397 1.402 1,.07 I,m 1.%161 1.021 I
0,072 175 1,404 1,%09 1,%15 1,420 1,%25 1,.30 1,43:' 1,4.0 I.o'~ I
0,080 000 1,493 l.m 11,5V6 11,512 I 1.518 1,52. 11,531 1 1,537 115-;' I

gde je:
k - polupreenik epruvete.
L -
dulina epruvete.

d
Za prizmatiene epruvete k =
3,46..

d
?a eilindriene epruvete k =
4

4
 Jll::: U.:-I:. =.:;: 1992
'-
698
8.3 Za torzione titraje cilindrienih epruveta:

-~ ... I.
EdTR . 0.~193 . 10 . dZ
. fZTR
Za torzione titraj. priz..atienih epruveta kvadratnog pre9E~a:

m . I.
EdTR
. 4.B2~. 10-~ . . fZTR
dZ

!Ide jel
.. - ...a epruvet.. u kilogra8ima.
~ - dulina epruvete. u centi..etrima.
r.zonantna frekvencija torzionog titranja. u hercima.
fTR -
d - preenik cilindra odno.no stranica preseka prizme. u centimetrima.

B.4 Izraeunavanje Poa.onovog koeficijenta

Poasonov ko.ficij.nt izraeunava .e prella formuli datoj u t. 3.2.

9 IZVElTAJ 0 ISPITIVANJU

Izveltaj 0 ispitivanju mora da .adrlil

- .a.tav betona.
-- ..ereepruvete.
-
-
starost epruvete.
zapre..insku masu betona u zasi~enom stanju.
-
-
u.lov. odlelavanja epruvete.
rezultate ..erenja.

Itnpl Suezni nvod n stlndudiuciju - Beognd

Ii OInow aiJljenjl ftinishrshl n kulturu Repuhlike Srbije br. H3-:;OI:;/;e od e~.Oi.l;!:. lit ph~i Sf pore: r~ .rout
Zlbnnjeno preHuplVInje IsV! vute ullUlhvanjl)

5
DK 691.32:620.173 699
IUGOSLOVENSKI
ST ANDAItD B81Dn JUS
SA 01" YUNOM
ODAEDIVAN.IE PUZAN.IA ITEeENJAI U. M 1.027
1883.
PtIMlHOM
OIl 1813-12.23 PIwiII!Ikbr.1iO-1CM17/1ad 118U1-a;""""'''""" br. IO/D.

eonC:iw,.. o.r.n"/lJ8tk1n Mfotmion

0'

1 Predmet 1t8nd8rd8

Ovim I1and8rdom . utvr4uje neln odr8d1v8lli. puzanj. (lKanj.1 betAln. pod odradenim tannohigro-
maVl/.ldm ualovim..

2 Definicija
Puzanje1tKan/.1 betA1n8
j. vramensJcapodutna d8f0nnacija~klijalno op18ndanlhIlnl/.klh.leme-
nau Izlolanih u odr8d8nom tr8nUtku t - tk dugo1rajnom delovanju k-1II08 napon. pritl.. koji
mora UIIovoIlavati U8Iov ok
'" '/31'e - p,itl- evrna betonaI.

3 Uzotci
3.1 Uwrclsu prizm. III cilindrl u .kladu .. odr8dbarn. It8Itd8-da JUS U.M1.004, pod ullovom d.. adnOi
dutlne uzarka ILl prama poprKnoj dimanzi/ildl n.lazi u wanic8n. 2 "'LId <:4.

3.2 PoprKn. dimanzi/. Id! mora biti odabran. talco cia n/- WIIIIeIn. buda najmanje jadnak. l!.tvoroItrUkoj
vradllOltl otvora gomjeg lib! najV86a micelle u malavinl 8III'8II8t8 z. beton.

3.3 IJPitivan/. .. aprovoda n. .rili ad 9 uzor.ka ad kojlh 3 uzork. luzorci H'" liuta Z8 ilpitlvanja zap,..
minlldh daformacija hkupl/.njal beton. Iti. 3 uzorlt. (uzorcl ,p" . odr8cJlvanja pritl- evrltOt8
'.
beton. ('c), . 3 uzorka (uzn "c"l z. "*811/. ukupnih driormaci/. ...It) pod koMtantnim naponorn
uk.
3.4 U Ilu/!aju Icorlillan/. uzoraka Izv_nih !z gotDYih Iconstrukci/. mota . odstupitl ad obawznih uslowa
prem. L 3.1 do 3.3, I tim d. to mora bit; nazn.eano u izvalt8ju 0 lapitivanju.

4 Izr1lda i ~UYanja uzorau

4.1 Uzorci moraju cia woo iu_ni prelNI propisima z. beton i .nnirani II8ton; tarnpar.tur. I vidnolt
prostorii. IJ kojoj Ie iuaduiu uzorci mora blti 20 t 4oe, odnosno 65 t 5 ", pri /!emu.. maril.1i i
pribor z. iv&du uZC>rakamoraiu prethodno prilagoditl navedenoj t8mpera1Uri I vl&tnOiti.

4.2 Izradeni uzon:i .. tuva;u u kalupim. i u vlalnom prostoru sa naimanj. 95 relativna vieinorti, 24 t 0,5 h,
"
pri tamperatlJri ad 20 t 4oe, a zatim .. vade iz k.lupa, obalefav.ju i nlf8dnih 48 h drfe u pijaCoi vadi
tamperature 20:t 4"e.

4.3 Uzorci . po' 72 t 0,5 h ad zavrietka izrade veda Iz vade, briJu vlab10m krporn i izlafu kondicionir.
nim tarmohigrometrijskim uslovim., prl I!emu moraju biti taka postevljeni da .. pod utica;.m Ikuplj.nja
II8mn. mogu potpUno slobodno ddonnisatL

SAVEDII ZAVODZA ITANDA_IIIYWJU

I"'" I I
700,<

4.4 Kondlcionir8lli t8rm0h.-1rillki UIIovIpr8M t. 4.3 podraunwvl/u konlwl1nu t8f11P8t'IUlN od

20 :I:4C I ulllpnlCl dlfinil8llU konrIIntnu vlGnolt. Uzorci ZlVilnOod ullovl prim- da1DgbelDl'll,
"
IlPitulu pod IIIdKim rdimiml rliatMw vldnmtl:
- za konI1rukclje i llImen18 u -oj IrIdIni (unu1rlinji proItDrl . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 40:1: 5 ",
- n konl1rUkcl/li llImen18u vlalnojII'Idlllnslabodanpratwl. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 70:1:5 ",
- II konI1rukclje i 1*-,18 nepondno iZ11811
v~ povrtinI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 90:1:5
'"
jz konl1rUkcija,
4.5 Ukoil~ . uzorci euvl/u nl neki drugI neeln, nl prImIr u Iluel/8viml uZOl'8k1IzvllSlnih
to men da budll- nlZlll/!eno u izvIttI/u 0 illlitlvlllju.

5 InstrUment/ Z8 mentnje deformlcija

5.1 Za m.lII/I dlfonnlClla mogu . primeniti nepomlenl in prIIIOenll1lll'lli.lnitrumenti (dIfonnetri,lka18n-

zome1rI, komP8'1tor1 I dr.1 kojl . na uzorkl prievrteulu prako IpICilllnlh ~ anlcerl, flllll'1 i II.

5.2 Teenalt m.lnjl .

dlformlCija ~ora da budl nl/m8ll11 0,5 10 -6, upoU'lbljlnl inlUument! morlju da
omoguc\8 m..njl nl dufinl koja jl nljml. jednake 2/3 dl_lle d,pri i!lmu. instrument! IIO'tW'
III/u nllI'Idinu uzorkl 1:Ikoda .'''ihowl odItoj8n/a od Itre/IVauzortca budu jednlkl nljm8lljl L/ 4.
5.3 DefonnlCijl uzorka m_. nl nl/m8llje dI ~ ilnijesuproUII jldnl drugoj; ullueljuuzoreklizl'l-
4111ihu horizon18lnom poloialu -II .. vril nl botnim 1tr8ll1m1kojelU bile vll'tlkllne prilikom iz-
r...

6 Ured8ji Z8 opt8re6iv8nje

8.1 11 /1 UZOI'8k8Ik8Ilalnim liiaml pritilkl moll II mllzovlti primenom odgov-eiutih urllJljl, i to:

- u,.,... II opI'IIglml,
- ur141/1 II polugaml,
- hldrlUllekih url4l/a,
- pneumatie1(ih url4lja i dr.
6.2 UaIovl kojl nlVldlni url4lji morl/u da zadoYolje IU II8dKi:

- taenolt n8ll0-la op18nClnji u grlnicama do 3 ",

- odrfllV8IIji zlh18v8llOgnivOi op18rlcl8njl tokom illlitlv8llja II razillcom nl vec!omod 3 ",
- mog~1t prICiznog CIIItrlrll1ja uzorkl,
- mog~nolt ravnomlmog poveCavanjl op18runjl do nivol koji odgovarl odaInnom naponu ak'
- sig\Jrnolt rada II url4ljem, odnoeno mogutnolt Ilkog marlnja dlformlCljl.

7 Izvodenje ispit/vanja

7.1 Na uzorcima I ,,:." prvo merenje daformlCija vrii .. 72 :I:0,5 h POlle ZllVriltkI izrldl uzorkl, a zltlm
"a"
polla 4 i 7 danl; ukoliko .. zahtlva marlnil punnjl (tleenja' betona od nekog vremena u in18rvalu
'k
ad 4 do 7 danl, drugo merenil dlformacijl ovih uzorlka vrii . u vremenu
'k'

7.2 U slueaju kada jl rk vec\8ad 7 dana merenje deformlCije uzorekl ,.." i ,,:." vril 58pol" svlkih narednlh
7 dana, kao i u lImom vremenu
'k'
7.3 U vrlmanu koje jl unapred definisano i koie oznai!ava stlrolt betona (u danima. pri koioj 58 uzorci
'k'
Izlaiu, konltantnom naponu ak' prvo - vril ispitivll1jl priti- evm0c\8 betana; ~na vllk'!ina
"c"
fe dobiil 58 kao sradnia vradnolt pritiene evrstoCe uzorlkl ..b".
 701

7.4 Uzorci ,,c" .. u vrtm8l'lU t > tk iZ'du konswnnom naponu u kojl j. unapred dottinilln, odnosno koji
k
zadavoljlY' ullav uk <;"/3; Izazlv.nj. ovog napona vrti II neposredno POIIt meranja (ooitavanj.) dafor.
mecija uzoraka ,,a" i ,,c", pri /!emu c.lokupan pol1Upak illlglnja uzoraka ,,c" naponil'!'a mora bitt oblY.
IJ.n u kondicionlranim ullovima, IIgI~o t. 4.4.
7.5 Naponi kojima II uzorci Izlatu POVeClveju58 r.vnornamo bninorn ne menjom od 1,0 MP'/IIVI dok..
hi dostigne nivo napona Ok; n.kon 60 I od momenta dostizlnja v.IiI!ine Ok rlllistruj. Ie promena defor.
macij. uzoraka ,,c" I, ako .. dIformecij. koje odgovaraju illZVanom naponu
Ok rnedulObno razlikuju za
vi. od 20 od lVoj. Irednje vrednOlti, mora .. ponovo Izvrtiti Clntrirenj. uzorka u urec!ai'~ ZI ispitiv.-
" primenj.no optareCenj..
nje i ponoviti

7.6 Ukoliko razlike daformacija koj. odgovaraju naponu ok nii. moguee lVesti u granice utvn:lene u t. 7.5,
to mora de bud. jalnO namano u izveitaiu 0 ispitiv.nju.

7.7 POIIt izazivll1j. napona uk I registrovenja ostvarenih deformacija uzorka u Ikledu sa t. 7.5 I 7.6, u
"c"
vremenu t > tk naltlVlia .. 51 merenjem dottormacija uzorak. ,,a" i "c"; ove daformacije Ie mere nakon
tk + 3 dana, tk + 7 dana, tk + 14 d.na, tk + 21 din i tako redom, posle lVakih narednih 7 dana.
7.8 Deformaci;. iz t. 7.7 regiltruju .. do kraj. v_na koje ie zahUIVano,odnOlno do ltebilizacije, s tim d.
ov.j rok lie mote biti kraCi od tri met8CI rKunajuci od vref\1lh'
tk'

8 Rezultati ispitivanja

8.1 D.formac.. puzanja (tII!enjal betona pod dejltVom konstantnog napon. ok [dilatacija e1St (Uk) 1 koje.
su deflnisane z. t >tk' izrKunaveju II po obrascu:

e1St{t,tk) = euk(t),- (tj

-
e'k e'nI" Itk'

gde je:
-euklr) - deformacija (dilatacijal izmerenanauzorcima "c",
(t) - deformacijaIdilatacijalizmerenana uzorcima,,a",
"k
e
trl" Itk I - trenutn. deformacija Idilataeija) izmerena ne uzorcima
"c"
kau rezultat primene nepona
Ok (razlika deformacija (dilatecijal nakon I pre nanoienja apla,.eenj. na uzorke u vre- .
"c"
menu tk)'
8.2 D.formac;je Idilatacija) naveden. u t. 8.1 iudava;u Ie u mm/m; kao rezUit"ti Ispitivanja i'K"U;U Ie
,redn;e i ekstremne vrednosti .ulh pojedinaenih rezultata kojl odgovaraju odrec!enom vremenv c ;. tk
zaokrugljene nl 0,01 mm/m.

8.3 Specifieno puzanjc (tecenje), odnosno koeticijent teeenja betona (Uk)' dcfiniSe sa 58911.'11"10
t. 8.1 i
8.2 na bazi OOnoll: '"

<{J It,tk! ~ "f ,Ol_:"'k)

-"
e tr.n Itk}

9 IzveStaj 0 ispitivanjJ

9.1 Izveitaj 0 is,:Htivanju mora da sadrti grallck; il; 1i01",lamr) ;>rika~an. vredn"stie,.l(t,Ck} ;
(C,tk)' tj. ~ri-
kaz datih velieina U tunkciji vremena. '"

9.2 Ostali ob..el~1 podaci kOji sa uno,", u izvesre; su ,'edee;;

- ~astav betvfia,
- vrsta ulorai(i.

I,
702

- dlu,ou Ipr8Vljlnjl (batonirlnjll,

- nle.. tWIn;1 (negovln;II, .
iZ..njl uzonIcI naponiml, odnOtIIOVr8mI tk'
- d-
- priti1n8 tvrnou batonl f
c'
- I1IpIIIIak'
- tip i 1Xnon inIIru_1I ZI m8mlje d8f0rm8Cija.
-
-
vntI i kIrIkt8l'istik8 Uf8dljl ZI iuzivenj. (prim8null\lPOni ak'
prin8lba.

VOIZIII drugim ItIndwdlml

JUS U.Mt .004- Ispitivenje batonl. Epruve. (batonskl .111. Oblik, rn8r8 i dozvoljenl odstuplnjl

N. o",,'.J\j mltljen.. M8tJUL,!tt",UIjt

WtU'~...i..C8 D kulturu SR Srbl;. tw. 41J..81/74-02 od 4.111974. ne pta. para.. prom81

~t.mP8 S.'e.zni t.8VOO UI n8nt1ardi18c:i,u - 3809r8d

DK 691.32,001.4
703
JUGOSLOVENSKl
STANDARD
Beton JUS
ISPITIVANJE HOMOGENOSTI BETONA PRI ME~U
SA OIAVEZHOM BETONSKOM MEiALICOM
U.M 1.028
1982
PlUMENOM
od 1982.07.07 Pmrilnik br. 50-6238{1 od 198241-30; SWbIni H. SFRJ, br. 24/82.

CorIcrna eoncr.ra mixer. Oarrmift8rion of lIotrIogIity

1 Prldmet standarda

Ovim standardom 58 utvrduje natin Ispitivenja homogenosti vletne, plesaitna I tee", konzistencije be-
tona pri meMnju betanskom meMUcom.

2 Postupek

2.1 Uzimenje uz0nk8

2.1.1 B ro j uzoreke
Z. ~v.ku vmu baton. vla1na, plestit", itee", konzistancije defini58ne p..m8 standardu JUS U.M8.066
mora 58 ispitati ",jmanje 10 uzor.ke iz 3 maiavlne.
Ako 58 odredenom maialicom meM betan samo jedne konzistencije. onda 58 mora ispitati ova vrlta b..
tona.
2.1.2 N.tin uzim.nj. uzorak.
Sav baton iz metlllice 58 izrutuje u korito presaka 60 X 60 an. duline najm.nje 300 an. Iz korita 58
uzim. radom 10 uzor.ka sveleg betona,prama st.ndardu JUS U.MI.030,po celol dulini korita.
Visina slobodnog pede ne sme biti veea od 1 m. a vislna sloja betona u koritu sma biti najm.nje 40 em.
.
2.2
-
Odredivanje konzistencije sve;!eg beto",

Konzistencija sve;!eg betana odreduje so prama standardu JUS U.MB.056.

2.3 Odredi..nje- sve;!eg

beto",
Sastav sve;!eg beto", odreduje 58 pram. standardu JUS U.ML030.

3 Kriterijum za ocenjivanje homogenosti betona izmeianog betonskom meialicom

Beton izmaian betonskom me~licom ocenjuje 58 kao homagen ako standard", devijacija za kolitine
cementa nije veea od 10 kg/m) j standardna devijaei;a za vodocementni faktor ne prelazi 0,03.

4 IzveitJlj 0 ispitivanju

U izveStaju moraju biti n.vedeni. pored rezultata ispltivanja po ovom nandardu, i sledeti podaci:

- tip betonske maialiee i batonare.

- primenjena vrstaagregata i cementa,
- natin smeStaja agregata i eamenta u betonari,
- natin.doziranja agregata. cementa i vode. i dodat.ka betonu.
- natin i redosled punjenja maialiee.

I izdanje SA VEZNI ZA VOD ZA STANDAaDlZACUU

I
704

- precilnolt
nltln prainjenjl m"'lice.
--
.
doZlr8njlkDmpo- b8c01l8pri podKimI prolzvaClatiura" D dozitan'"
~Id rednielklu. meIIticead potetlal punjenjl do zlWt8tlalpqtnieni8.
- ~ elstag --Ie ad DriItk8 punjenj8mdatic8do PDtIdc8.IIf8tnIenja,
- u_jenl.-
- u_jeni -
meIIvillemilwalnag "8gIUI,
i IcDnz~ijllVet. b8c0...

Veu . drugim ltandlrdim.

JUS U.M1.030- 88tOn. Ochdivanj8.- wet... b8IolI8 m8tOdom ispir.njl

JUS U.M8.068 - 8eton. 'spitiv.nje konziltencija b8c0na pomotu llegenjl vibrlr8njam

N8o..-u mltljenjo RoI>ubIltkOll"r8I8rijoQ.. kultUN SR Srbijo br. 413-81/74-020<14.111974. no - no prom..

S;tl"'DI S8vezni z8VOdn ttand.rdiuciiu - Beogr8d

OK 691 32'620 173
'705
JUGOSLOVENSKl
Sf ANDARD Beton JUS
SA OBAVEZNOM
ODRE>IVANJE ZAPREMINSKIH DEFORMACIJA U.MI.029
1983.
PRIMENOJoi
od 1983-12.Z! Pravilnik br. 50-10487/1 od 198346-28;Sluibeni lilt SFRJ. br. 50/83.

Concrete. DBtlIrmination of deformation

1 Predmet standarda

Ovim standardom 58 utYr4uje nafin odredivanja zapreminskih deformacija betona pod odredenim termo-
higrometrijskim uslovima.

2 Definicija
Zapreminske deformacije betona (skupljanje i bubrenjel predstavljaju vremenske deformacije ko;e 58 is-
poljavaju u vidu smanjivanja dimenzija neopteretenih betonskih uzoraka u toku vremena.

3 Uzorci
3.1 Uzorci .. prizme ili cilindri u skledu sa odredbama standarda JUS U.MI.004, pod uslovom da. odnos
duiine uzorka ILl prema popretnol dimenziji (ef)nalazi u granicana 2 < Lid < 4.
3.2 Popretna dimenzija Ief) mora biti odabrana taka da nlena velieina bude najmanje jednaka e&tYorostrukoj
vrednsoti otYor. gornjeg sita najva frakeije maJavine agregata za beton.
3.5 Ispitivanja . sprovede na .rijama ad naimanje tri umrka.

3.4 U slueaju koriitenja uzoraka izvac2enih iz gotovih konstrukcija mole 58 odstupiti od obaveznih uslova
prama 1. 3.1 do 3.3, s tim da to mora biti naznafeno u izvettaju 0 ispitiYanju.

4 Izrada uzoraka i uslovi ispitivanja

4.1 Uzorci moraju da budu izradeni prema propisima za beton i armirani beton; temperatura i vla!nost pros-
torija u kojoi . izr~uiu uzorci mora biti 20 t 4C, odnosno 65 t 5 %, pri temu $8 materijali i pribor za
izredu uzoraka moraju prethodno prilegoditi navedenoj temperatUri i vla!nosti.
4.2 Iz~ni uzorci Ie euvaju u kalupima i u vlafnom proltOru sanajmanje 95% relativne vla!nosti, 24 t 0,5 h,
pri tamperaturi od 2D t 4C, a zatim $I vade iz kalupa, obele!avaju i narednih 48 h drie u pijatoj vodi
temperature 20 t 4C.

4.3 Uzorci . posla 72 t 0,5 h od zavrietka izrade vade iz vode, brilu vle!nom krpom i jzlaiu kondicionira-
nim tarmohigrometri;skim uslovima, pri eemu moraju bitl tako postavljeni da .. tokom ispitiYanjamogu
potpUno slobodno deforniisati i da $I merenje deformacija moze vrliti bez pomeranja uzoraka.

4.4 Kondicionirani termohigrometriiski uslovi prama t. 4.3 podrazumevaju konstantnu tIImperaturu ad

20:!: 4C i unapred definisanu konstantnu vlainost, ukoliko $I ne zahtllva drukeije. Uzorci zavisno od
uslovaprimenedatog betona,iSP.itujupod sledeeimrefimimar~'ativnevlainosti: "
.
- za konstrukdje i elemente u suvoj sredini (unutralnii prostoril. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 40:!: 5 %,
- 'za konstrukcijei elementsu vlafnoj sredini(slobodanprostor). . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 70-t 5 %,
- za konstrukcije i elemente nepasredno iznad vodene povrline . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 90 t 5 %.

SA VEZNI ZA VOD ZA SfANDAIIUIIZAoCIIU

''''' I I
 706.
I
4.5 Ukoliko .. uzorci fuvaju na neki drugi nafin, na primer u slufajevima uzoraka izvldenih iz konstrukcija.
to mora da bude jasno naznafeno u izvettaju 0 ispitivanju.

5 Merenje deformacija

5.1 Za merenje deformacija mogu sa primeniti nepomifni iIi prenosni merni instrumenti (deformetri, eksten-
. zometri, komparatori idr.) koji sa na uzorke prifvrtCuju preko specijalnih stega, anken, repera i sl.

5.2 T afriost merenja deformacije mora da bude najmanje 0,5.10-5. upotrebljeni instrumenti moraju da omo-
gut. merenje na dulini koje je naiman]e jednaka 2/3 dimenzije d, pri femu sa instrumenti postavljaju na
sredinu uzorka tako da njihova odstojanja ad krajeva uzorka budu jednaka najmanje L/4.

5.3 Deformacije .. mere na,najmanje dYe merne linije suprotne jedna drugoj; u slufaju uzoraka izra&nih u
horizontalnom polohju merenja sa vrw na bofnim stranama koje su bile vertikalne prilikom izrade.

5.4 Prvo meren]e daformacija vrii sa 72 t 0,5 h na1<on zavrWtka izrede uzoraka. a zatim posle 4 i 7 dana;
posle ovoga dal;a marenja sa vrw pasla svakih narednih 7 dana.

6.6 Deform8Cije uzorakaregistruju sa do kuja vremena koje ja zahtevano, odnosno do stabilizacija procesa.
s tim da ovaj rok ne m~e biti kraCi od tri meseca.

6 Rezultati ispitivanja

Zapreminske deform8Cije betana izra1avaju sa u mm/ m u adnosu na prvo merenje posle 72 t 0,5 h; kao
rezultati ispitivanja iskazuju sa sradnje vrednosti svih pojedinafnih rezultata koji odgov.aju odredenom
vrernenu, zaolaugljene na 0,01 mm/m.

7 Izveitaj 0 ispitivanju

7.1 Izvdtai-o ispitivanju mora da sadri; grafifki iIi tabelarno prikazane rezultata ispitivanja data u vidu
zavisnosti vrerne- deform8Cija.

7.2 Osteli obavezni pod8Ci koji sa UIlOtl u izvettaj su sledati:

- ..stev betane,
- broj 1vrste uzoreke.
- datum sprevljenje (betoniranjaJ.
- nafin fuvanje (negovanjel.
- tip I tafnost instrumenta za -je daform8Cije.
- primed be.

Veza.. drugim standardlme

JUS U.Ml.004- Ispitivanje betonL Epruvet8 (betanske talal. Oblik. ment i dozvoljena odstupenja

N80- mlliJonjl""",blltkog .kr8lllrljetaIS kullUnI SA Srblle br. 41Hl/7442 od 4.111974. lie pia. --..--
$tlm.,.$8wcrni
z8VOd - 8808r8d
D ..nd8rdiZ8clju
OK 691.32,001.2
707
JlJGOSLOVENSKI
STANDARD
Beton JUS
ODREDIVANJE SASTAVA SVEZEG BETONA
SA OBAVEZNOM METODOM ISPIRANJA U.M1.030
1982.
PRlMENOM
ad 1982~7~7 Pravilnik lor, 50-5236/1 od 1982-03-30; Sluzbeni list SFRJ, br. 24/82.

. Concrete. Oetennination fresh composition of concrete by rinsing

1 Predmet standarda

Ovim standardom s. Utvrduje nac;n odredivanja koJic;ne cementa, agrogata i vode u svezem betonu me.
todom ispiranja.

2 Oprema

Za odr""ivanje sastava SV&og betona potrebna je sledeea oprema;

- vaga od 1 kg, sa tacno!Cu od 0,1 g,

- vaga od 20 kg, sa tacno!Cu od 1 g,

- vaga od 100 kg, sa tacno!Cu od 10 g,

- sito sa otvorom okaca mm i 0,25 mm prema standardu JUS L.J9.010 i okvirima sita preen;kt 240
mm i visine 180 mm. "

3 Postupak
3.1 Uzimanje uzoraka

3.1.1 ,. Uzorc; cementa uzimaju se proma standardu JUS B.C1 ,012.

3.1.2 Uzorc; pojedinacnih frakcija agrogata uzimaju so proma standardu JUS B.BO.oo1.

3.1.3 Uzorci svezog betona uzimaju so na izlazu iz mes.lice Iii pri istovaru, posle horizontalnog i vertikalnog
transparta, a pre ugradivanja.
- U tabeli je data najmanja vel'cina uzorka betona, ukupna i pojedlnacna velicina uzorka agrogata la
ispiranje T. i T u lavlsoosti od velieine najveeog una agrogata u betonu, kapaciteta vag. i zahtevan.
b'
tacnosti m.-.nja.

3,2 Odr""ivanj.
3.2.1 0 dr. i van j. pro I a z a a 9 reg a t a k r 0 z sit 0 0,25 mm
"
Uzorci frakcija agregata so osu~ do konstantne mase 'pri T. 100.C! 10C i 00 njih so prema recepturi
sastavl mes.vina kojom se betonir. i to u istim kolicinama navedenim u tabeli,
Mes.vin. agregata meso T. sipo so u sastavljeno sito od 8 mm i potpuno ispere va<:.nim rnlazom, Ostatek
opranag agregata na situ od 8 mm i situ ad 0,25 mm, postavlj.nom ispred sita od 8 mm, osusi 58do kon.
stantn. meso prl T. 100. :!:10.C i izmeri mesa ostatke T., sa tacno!Cu od 1 g,
3.2.2 0 dr." i van j. 0 st a t k aCe m . n to n as; t U 0 d 0,25 mm
Uzorak c.m.nta mase T. ad 1000 9 sipo so u okvir sita 0,25 mm i potpuno isper. vod.nim mlazom,
Ostatak com.nta no situ osu~i se do konstantn. mase pr~ ternperaturi ad 100.C! 10.C. lun.-i so mesa
ostatka T. sa tacno!Cu ad 1 g,
l'

I ;zdanje SAVEZNI ZAVOD ZA srANDAaDlZAaru

708

Red. Velicina zrna Igregata Ukupna Pojedinacna masa betona Masa agregata Masa cementa
br. potrebna za ispiranje za ispiranje
masabetona zaodredivanje za sUSenje za ispiranje sastavljena
zapreminske Tc
betona betona po frakcijama
mase svdeg T.
betona
1b
mm kg kg kg kg kg kg

1 0 do 125.0 120 80,0 20,0 20,0 20,0 1,0

2 Odo 63,0 40 20,0 10,0 10,0 10,0 1,0
3 Odo 31,S jo 20,0 5,0 5,0 5,0 1,0
4 Odo 16,0 30 20,0 5,0 5,0 5,0 1,0
5 Odo 8,0 30 20,0 3,0 3,0 3,0 1,0
6 Odo 4,0 25 20,0 2,0 2,0 2,0 1,0
Kapacitet vage, u kg 100 i 50 100 i 50 20,0 20,0 20,0 1,0
Tacnost merenja, u g - 50 1,0 1,0 1,0 0,1

3.2.3 Odre"ivanje zap rem inske mase sveteg betona

Radi odredivanja zapreminske mase uzorka svetag betona ugradi se svet beton u kalup 20 X 20 X 20 an
za betone sa zrnima agregata Dmu do 63 mm, odnosno u kalup 30 X 30 X 30 em za betone sa zrnima
agregata veeim od 63 mm.
3.2.4 Odrr"ivanje kolicine vode u svetem betonu uzorka Tb
Uzorak svetag betona mase T b prema t. 3.1.3 stavi se u limenu posudu i osu!i do kenstantne mase. U
toku lU!enja stalno sa baton mem pomoeu podesne alatke.
Posle su!enja i hladenja izmeri se masa osu!enog betona T b SU!enje mora pocati 30 min posle ~og
I'
kontakta cementa i vode.
3.2.5 0 dr i van j e pro I a z a s vet e g bet 0 n a k r 0 z sit 0 0,25 mm
e"
Uzorak svetag batona mase P premo t, 3.1.3 stavi se u sito 8 mm i potpuno ispere vodenim mlazom.
Ostatak svetag betona na situ od 8 mm i situ od 0,25 mm, postavljenom ispred sita od 8 mm, ositi se
do konstantne mase pri temperaturi od 100. :!:10.C.
Izmeri sa masa ostatka sa tacno!Cu 1 g.
P"
3.3 IzrotunlYon;a

3.3.1 Prolaz egregata k. kroz sito 0,25 mm izratunava sa po obrascu:

k .
~
T -T
---L-..!1.
T8
. 100

gela IUT. i T., mase dobijene prema t. 3.2.1

3.3.2 Ostatak cementa kc na situ 0,25 mm izracunavo sa po obrascu:
T
kc s~ .100
T c.
gela IU T dobijane prema t. 3.2.2.
c i Tc1
 709

3.3.3 Zapreminska masa 'rb sveieg betona izracunava 5e po obrascu:

T
Ib + k) - T
k
l'b
-- V
kg/m'
k
gde je:
T Ib + k I - masa kalupa i sve!eg betona, u kg,
T masa kalupa, u kg,
k -
Vk zapremina kalupa, u m',
-
Tlb + kl' Tk iVk dobijenesu prema t. 3.2.3.
3.3.4 Kolicina vode (v) u sve!em betonu uzorka mase T b izracunava se po obrascu:

Tb-Tb, .100%
- .
v---
Tb

gde su:
TbiT b I mase dobijene prema t. 3.2.4.
3.3.5 Izracunavanje vrednosti 0:

o=P-P,(ukgl

gd. solPi P, maso dobij.ne prema t. 3.2.5.

3.3.6 Kolicina cementa (x) u ispitanom uzorku sve!eg botona maso P izracunava so po obrascu:

x= - P 1[k-. (k(1.-+vIkc+) vi
0 kg

.
k.
- kc
gd. j.:
0 - odred.no proma t.
- odred.no prema t.
- odred.no prema t.
3.3.5,
3.3.1,
3.3.2,
/
v - odred.no prema t. 3.3.4,
P - odred.no pr.ma t. 3.2.5.
3.3.7 Kolicina mineralnog agregata (yl u ispitnom uzorkU sve!eg betona maso P izracunava Ie po obrascu:
P[1 -k (l-vl]-o
y kg
= 1 - ~k + k
)
I C

gd. je:
0 - odredeno pr.ma t. 3.3.5,
k. - odredeno proma t. 3.3.1,
kc - odred.no proma t. 3.3.2.
v - odredeno pr.ma t. 3.3.4,
P - odredeno prema t. 3.2.5.

3.3.8 Sastav sveieg betona u kg/m' gotovog ugradenog betona odreduje 58 pr.ma sledeeim obrascima:

'!b . y, u kg/m'
mineralni agregat (AI = p
l'b
cement ICi = p - . x, Ii k~/m'
voda (V) = l'b . v, u kg/mJ
710
.

gde ie:
'Yb- zapremin,ka masa sve:tegbetona, U kg/m', odredena prema t. 3.3.3,
P - odredeno prema t. 3.2.5,
v - odredeno prema t. 3.3.4,
x - odredeno prema t. 3.3.6,
Y - odredeno prema t. 3.3.7.

Vela sa drugim standardima

JUS L.J9.010 - Laboratorij,ka ,ita i re~ta

JUS B.C1.012 - Cementi, Natin pokovanja, isporuke, sme~aja i ulimanja uloraka
JUS B.BO.OOI - Prirodni agregati i kamen. Ulimanje uloraka
JUS U.M1.028- Beton. ',pitivanje homogenosti betona pri m~5Iniu beton,kom me!aJicom

Noo RopubIltkog Iia kUltUNSR Srbljebr, 413-81n4-02 ad 4.111974.no plata. po prom..

- mill"""
t8rf1C)8 s.wzni z8Wd ZI rt8nd8"Uuciiu - B)IIJfed
OK 691.32:001.4 ,
711
JUGOSWVENSKI
Beton JUS
STANDARD ODREDIVANJE SADRZAJA VAZDUHA
SA OBAVEZNOM U SVEZEM BETONU U.M 1.031
1982
PRIMENOM
ad 1982.Q7-07
.. . Pravilnik br. 50-5236/1 od 1982.03.30; Sluibeni list SFRJ, br. 24/82.

Concrete. Determination of air conteints in fresh concrete

1 Predmet standarda

Ovim standardom se utvrduje nacin i odredivanje sadrzaja vazduha u sveiern betonu porozimetrom.

2 Primena

Odredivanje sadriaja vazduha porozimetrom zapremine izr.ad 1000 do 8000 em' primenjuje se za beto.
ne spravljene sa mineralnim agregatom velicine zrna do 63 mm. a porozimetrom zapremine 1000 em] za
maltere i betone spravljene sa m ineralnim agregatom velitine zrna do 8 mm.
Betoni spravljeni sa mineralnim agregatom koji sadrii i zrna veea od 63 mm moraju se prethodno prose.
jati kroz sita kvadratnih otVora do 63 mm, da bi se iz betona odstranila zrna agregata veca ad 63 mm.

3 Pribor

Za odredivanje sadrzaja vazduha u sveiem betonu upotrebljava se porozimetar koji se sastoji od:
- osnovnog suda (11 zapremine 8000 em'. okruglog !Jreseka; odnos preenika i visine valjka pribliino
1 1,2. Ovaj sud sluzi za odredivanje sadrZine vazduha u sve.fem betonu sprnvljenom cd agregata sa
,. zrnom do 63 mm. Za maltere i betone. spravljene od agregata sa zmom do 3 mm. osnovni sud je za.
premine 1000 em'. okruglog preseka sa odnosom preenika i vis!ne valjka priblilno 2 : 1;

- poklopca (2J sa ugradenim funkeijskim elementima i pretkomorom;

- ruene pumpe za vazduh (3);
indikaeij,kog manometra (4), koji pokazuje sadrzinu vazduha, u %. u odnosu na ukupnu zapreminu
-
svezc;f betona;
- ventila za izravnavanjepritiska (5) izmedu o$OOvnog suda i pretkomore;
- dva prelazoo ventila (6) koji slufe za dolivanje vode i odzracavanje osnovnag suda. kao i za oduzima.
nie vade kada se porozimetar proverava.
ispusnog ventila (7) za pod.Savanje pritiska u pretkomori;
-
cevl za odvodenje vade IZ 05novnog suda (8J;
-
I/aljka koji sluzi za kontroJu indikaeije poroz!metra (9). zapremine 400 em" za osnovni sud cd "SOOO
-
em) i zapremine 50 em] za osnovni sud od 1000 em],
(1 Q);
- ruene gumene !trealike za vodu

- lenjira za ravnanje gornje pol/dine betona u sudu (11).

4 Postupak

4.1 Uzimanje ulorka

4.1 1 Uzorak svefeg betona zapremine od 10 I uzima se pri istovaru, pasle horizontalnog i vertikalnog trans-
porta pre ugradivanja, za porozimetar iznad 1000 do 8000 em) Za po"rozjmetar do '1000 an) uzima se
uzorak zapremine od 2/.

I izdanje SAV'EZNlIAVOD lA STANOAJU>lZACUU

I
712

4.1.2 Mesto uzimanja uzoraka mora biti nazna~eno u izve!taju 0 ispitivanju.

4.2 OdrecJivlnjl

Osnovni sud (glavna komorI) zapremine. i.znad 1000 do BOOOem' ili 1000 em' napuni se sve2im beto.
nom i ugradi, ; po istom postupku koji se primenjuje za izradu betonskih tela za ispitivanje betona, odno-
sno maltera.
Suvi!ni materijal 58 odrefe lenjirom, tako da je gornja povr!ina betona u sudu glatka.
Nalefuce povr!ine osnovnag suda i poklopca pafljivo se i temeljno oeiste.
NI osnovni sud 51 prievrsti poklopae.
Kroz jedan otvor sa ventilom nalije se voda i napuni prostor izmedu osnovnag suda i poklopca i posle pu.
njenja zatVori.
Auenom pumpom za vazduh se ubaei toliko vazduha u pretkomoru da kazaljka na indikatorskom ma.
nometru bude na nuli, odnosno na oznaci odredenoj pri proveravanju ispravnosti indikatorskog manome-
tra. Kada je kazaljka na indikatorskom manometru na nuli, odnosno na oznaei, vazdu!ni pritisak u pret.
komori mora iznositi 98,066 kPa.
Ukoliko je pritisak u pretkomori previsok, veea kolieina vazduha 50 ispu!la kroz i$pusni ventil.
Nekoliko sekundi posle izravnavanja pritiska pritiskanjem ventila koji 50 nalazi izmedu komora osnovnag
suda i pretkomora, oeita 58 na indikaeionom manometru "porozimetarski" indlks, koji ako je porozime.
tor proveren, predstavlja sadrfaj vazduha, u %, u odnosu na eelokupnu zapreminu svdBg betona.

5 Kontrola ispravnosti porozimetra

5.1 Porozimetar kojim se meri sadrbj vazduha u betonsko; masi mora biti bafdaren.

5.2 Korisnik porozimetra mora provertti ispravnost porozimetra jednom godi!nje.

5.3 Korisnik porozimetra mora pre svake upotrebe kontrolisati isprat.Jnost porozimetra.

~ ..1
9
/-
cr1Q
5
lrfiF::'-2
'-"~
il
2.
8 I. :I 11
5

JI '

~ ~
~~ No sliei je:
' , -
1 osnovni sue!
'-'- 2 - poklopac
3 - ruena pump.>za vudun

.~
,
~ 4 - manometar
5 - vlntii 1.8 izrovnonjl pritiska
6 - pmlazni venrili
'''~
, 7 - ispusni venti I
8 - eevka'zo odvodenje vode iz osnovnog sudo
9 - val~.k za kontrolu indikaeije poramoni
-
10 gumenl !lrealjkl
11 - lenjir za rlvnanj..

No milijonil R_'>Iltkog IIkmorijota u kultYrv SA 5roljobr. 413-81/74-020<1 4.111974. no plot>. poroz no-

&8flP8 s.wzni Z&NOdZ8 lt8ndardi.z8Ciju 8eogr8d

-
DK 669.91:001.4 '713
.JOOOSLOVENS~
Beton JUS
STANDARD
MERENJE TEMPERATURE SVE:lEG BETONA U.Ml.032
SA OIAVUNON 1981.
PlUNENOM
ad 1981-03.16 Pravilnik br. 31-19604/1 ad 19~12-23. Slufbeni liat SFRJ, br. 16/81.
.
Concrete. MeaJuring temperature of concrete

1 Predmet standarda

Ovaj standard utvrduje postupak merenja temperature sveleg betona.

2 Definicija
Temperatura ".,fe. betona - srednja aritmeti~ka vrednost temperatura dobijenih iz 5 merenja na dubini
5 do 10 em ispod povrline. ravnomerno rasporedenih po povdin; betona koja se osmatra i izmerenih u
jednakim vremenskim intervalima.

3 Primena
Temperatura sveleg betona meri se na meta.liei ili na mestu ugradivanja. a mole Ie meriti i u sve~ ugrade.
nom betonu.
U~estalost merenja zavisi 00 temperature okolnog vazduha. temperature sastavnih delova betona i posebno
urvrdenih tehni~kih uslova za izvoilenje betonskih radova.

-
4 Oprema
Oprema se sastoji od termometara pogodnih za merenje temperature sveteg betona Itoji moraju ispunjavati
sledete uslove:

- da imaju uverenje ili izvettaj 0 ta~nosti pokazivanja,

.c,
- da imaju memo podru~je30 'c do + 50 .c, ad 0 'c do + 50 'c ili ad O'C do + 100
00: -
- da je proveravanjem !spravnosti urvrdeno najve~e dozvoljeno odstupanje 00 pokazivanja temperature
i to: 00 - 30'C do O'C =:!:0.7 .c, 00 O'C do + 50'C =:!: 0,5 'c. 00 O'C do + lOO'C
:!:0,5 'c. =
- da je podela wle izvr!ena na 0,5 'c.

s Priprerna
Pre po~etka merenja mora se proveriti !spravnost termometra kojlm ~ Ie izvditi merenje temperature
sveleg betona.

6 Postupak
Termometar mora da bude uronjen najmanje 5 em u svet beton, u kojem mora atajati toliko dugo dolt se
ne izmeri kona~na vrednost temperature. Temperatura se ~itava na memoj ska.lisa ta~noleu ad 0,5 'c.

-
I WaIfs SAVIZNI ZAVOD ZA UAJIIDdIJIZAaJU I
I
714

7 Izvcitaj 0 merenju

Izveltaj mora da sadrti:

- datwn i tas merenja,

- temperaturu vazduha.
- meslo merenj. (kod meblice. na mestu ugradivanja. ltd .).
- dubinu uronjavanja davaCa temperature u masu sveteg betona,
- rezultate merenja temperature sveteg beton..

Veza sa drugim standardima

JUS U.J5.120 - Topiotna te!vJlKau visokoj gradnji. Termometrija i termometri. Oplti pojmovi
JUS U.J5.124 - Toplotna tehnika u visokoj gradnji. Laboratorijski stakleni termometn za oplte svrhe
JUS U.J5.126 - Toplotna tehnika u visokoj gradnji. Stakleni termometn visoke taCnosti

N. o.no moll"n,. R.puhbtkOlsckrct.roj.,. .. kulluru.SR Srb,jc br. 41 )-111!74-()2 ud 4. J~74. .. pl.to sc n. promct
PO'"
Sl.m~ San'lnr l\'od u ~t.nd.rdlu\.'lju
"
Bt"Olrld
 715
lJkupno stuna 3
UOK 691.32:620.173.2

. . Beton
JUGOSLOVENSKI '.
STANDARD ODREDIVANJE cVRSTOCE PRI PRITISKU JUS
BETONSKIH TELAIZV Al>ENIH IZ U.M1.040
OcVRSLOG BETONA
1993.

Diaj standard objavljen je a "Sla1be1lO8\ista SRJ". br; 59/93.

Concrete co.pression test of concr~tn cores

PREDGOVOR

Ovaj standard je uradUa Komt!lij,q ?II standarde i? oblasti betona i armiranog be-
tona, a nasteo je revidJom standarnA JUS U. HI. 040 b;..1978. godine.

1 PREDKET

Ovim standardom se utvrduje postlJpak 7.a ispitivanje cvrstoce pri pritisku betons-
klh tela izvadenih iz ocvrslog betona.

2 VEZA SA DRUGIH STANDARDIHA

Odredbe standarda na koje se ovaj standard poziva istovremeno vaie i kao odredbe
ovog standarda. Navedena izdanjA !lU vazila u vreme objavljivanja oVag standrada,
a kada se on primenjuje, koriste se najnovija izdanja navedenih standarda.

JUS U. H1. 004, Beton - Betonska tela (epruvete) - Oblik, mere i dozvoljena odstu-

panja
JUS U.H1.00S, Beton - I7.rad8 i neRA hetonskih tela 7.a ispitivanje cvrstoce
JUS U.M1.020, Beton OriredivAnj" cvrstoce betanskih tela pri pritisku,

izradenih od svezrK hrtona

3 BF.TONSRA TElA (F.PRUVF.TE)

Betonska tela za ispitivanje nAkon vAdenja 1 obrade moraju imati oblik cilindra

prema JUS U.Ml.OO4. Precnik cillnrirA morA biti najmanje dva puta veei od najveeeg
u betan koji fspituje. aU ne manji ad 50 I0IO.
7.rna agregata ugradenog "e

IJP.skriptori: beton, tYrsto.:a pri pritisl<u, t.ot"n.k" 1'\0, OCvr<li b<!ton, nrqovanje betonskib Wa. lneStaj 0 ispi-
tivanJu

II f?daoje SAVF.7.NT 7.AVOO 7.A 5TANnAROr7.AClJU

716

U?orci ocvrslog betons vsde se .i? kon~trllkd.l1l i kon"trllkcionih elemensta pOlllOCU

IIr..<1aja predvldenih za tll vrstll rlldovlI. Url'ltllj 7.11 vad..nje mora da omoguci dobija-
njp neporemecenih epruvetll (je?gArll) oo~ovArlljl1cih mprll. od kojih 5e obrsdom mogu
onhiti betonsks tela.

4 NF.GOVANJE BF.TONSltIH TEJA PRF. J!>PITIVIINJII

U?orci ocvrslog betons u vremenll od vllt'pn.!" do trlln~portl.l II lal-"ratoriJn treba da

~p cuvsjll u uslovima sto ..lir.nijim ",;Jovimll n kojimll
"P. nalazl objekat - kons-
trnkcioni elemenst iz kogs su i7.vlldp.ni.
U ll.lboratoriji se uzorci ocvrsiog hptonll pre i po"le obrllde, odnosno do ispitiva-
njll cvrstoce pri priti~ku neguju premA .111~ !I.ttI.OOS.

.5 OPRF.HA

5.1 Oprema 7.11vadenje i obradu u7.orllkn

7.11vsdenje u7.orllka ocvrslog betonll mo?p. "p npotrpbiti opreMa koja omogueava dobi-
jllnjepl.lrslelnlh,rsvnih i glatkih (np? hrll7.dll 1 grebena) baznih povrsina. Prili-
kom vlldenjai obrade ne sme se nllr",Hti "trllktura betona nsled eventualnih udara
11 i zagrevsnjll.

S.2 Oprema 7.11 iIIpitivanje .

i~vr"toclI pri pritiskll betonskih tela doM jenih obradom uzoraka izvadenih iz 0':-
vr~log betons ispituje 5e na pre"i kojll morll odgovarllti uslovima prema standardu
.JUS U.H1.020.

#; PRIPRF.HA 7.11 iSPITIVIINJF.

N"lp.?nce povrsine beton"kih tplll mor"J" hHi rllvnp. II po potrebi se moraju obra-
"Hi.

7 ODRF.n1VANJF. tvRSTOCF.

I~pitivanje cvr5toce betonsklh telll prf pdti"kll vrSi se prema standardu

.JUS U.H1.020.
 717

8 IZVF.5TAJ 0 ISPITIVANJU

,<p 11 I?VP,;tllj1l 0 fspitivanju. koj1 mora da sadr'

Re?u1tati ispitivllnjll prikll?lIju

Zi:

- naziv konstruke1je;
- mellta vadenj.. uzorakR ocvrslog ""to-" fz konstrl1ke1je (sematsk1 pr1kaz);
- oznake konstrukcion1h plpmpllRtn I? kajih Sll i?vaden! uzore1. kao 1 oznak,
u~or8ka;

- projektovanu marku betanll;

- datum ugradivanjR betan..;

- nacin ugradivanja betonll;

- sllstav betonll (vr,<ta 1 koll;:11IR "rmpnta, porl.kl0 i frakeije agregata, vrstl
1 kolicin.. dodatakR b~tan1l. parrldo i koBclna vode);

- sUrost epruvete na dan vatlrn.la 1I?orllka i n.. dan Jspitivanja;

- oblik i mere eprl1vete;

- zapreminsku masu;
- cvrstocu pri pritisku;
- vizuelnu oeenu izgledll I'pr1l\'r.tp prl' i paIlle ispitivanja (eventualno foto-
grafski snimei).

$h_p' S""o7,i nv"" n shll'lardiuciju Pl'Oqrad -

N~ OSIlOYU li.lj.nja "inisl~rstva za kllll.llru ~~ Sl~ijr hr.413-:!OI3/Q7,od 24.01.l'J'JZ. ne plaea 5e porez na proI8t
bbranjoll" rr... O"r""O"j. (KY. vrsl' 9.noto"anjd

.--.-..-..
71B U kupno strana 4
JUGOSLOVENSKJ Beton
STANDARD . OOREE>IVANJE INDEKSA SKLEROMETRA
JUS
SA'08AVEZNOM I KALIBRACIONE KRIVE
U,M1.04'l
PRIMENOM
1986.
od 1986-03-17 Pmilnik hr. 07-5338/1 ad 1985-U.mI;SlutbenJlist SFRJ, br. 2/86.

Conc,.r.. Der.nnlnation of ,.bound number IIfId calibration CUfVB

Predmet st8'ldarda i podrucje primene

Ovim standardom se utvrduje postupak za odredivanje indeksa sklerometra I IUede kalibrecionekrive ko-
II slule za naknedno odredlvenje kValiteta betons prema standsrdu JUS U.MI.048.

2 Veza sa drugim st...dardima

JUS U.M1.048,... 8eton. Naknsdno utvrdlvanje pritisne ~vrstote ugradenog betona

JUS U.MI.005- 8eton. Izreda I nags betonskih tela zs ispitivsnje ~vmoCe

3 Oprema
Oprema sa slStojl od sklerometrs i metalnog kalibretors.

3.1 Sklerometar se slStoii od udemog I odsko~nog mehanizms kojl Ie u vezl sa skalom ne kojoj se ragistruje
energila povretnog impulse u vidu odskoke. Opruge pri prelesku Iz napetog u IIOOOOnostanje predeje
udemoj igli uvek Iltl Iznol IVoj. energij.. Veli~lne OOskoke koje Ie regiSINj. k80 OOsko~nl broj (u deljem
tekstu: Ind.ks skl.rometrel zavisl 00 ~vrstoCe betone. Pored toga na veli~ioo OOskoka uti~e jo! I ugeo
koge ~inl sm.r udaranja sa smerom gravitecij.. Za bUdame krive pololej sklerometra je horizontal an.
Ukoliko Ie oe.kulu Ispitlvanja i pod drugim uglovima, moraju Ie dati posebne bUdam. kriv. koje su u
- OOnosu na osnovnu trensletorno pomerene.

Na sliei je:
1- ~ekiC
2- beton
3 - cevesto kutiite
4- jeha~
5- skala
6- masa
7- oklda~
8- opruga
9- opruga
10- drfe~

SUka1

,
IIzd8Dje SA V!ZNI ZA VOD ZA STANDARDIZAOro
Strano 2 JUS U.MI.041 719
. .
Sveke opruge Ime svoju konstll1tu elastitnosti koje se vremenom mote pr~itl Pre svake upotrebe
sklerometre moraju se izvesti koritrolne meren]e ne etelonu (metelnom kallbr81DnJl.
Ako se odskok razlikuje ze vi!e od 2 podeljke skale, sklerometer se more oalstiti,. aka i posle tage poke-
zuje razliku vetu od 2 podeljke, ne Ime se upotrebiti, vet se mora baf~ariti.

3.2 Metelnl kalibrator isporutuje se se slderometram, a njegove upotreba sa odru.;. u tIohn~kom ~tw
proizvocSBae.

.4 Utvrdivanje indekss sk/eromatra

"
.
na ispitnom mestu

4.1 NeJpre se prov.rave Ispravnost sklerometre na metalnom kalibretoru.

4.2 Za ilpltivenje 58 blra]u rayne, tiste I suve povlilne betone. Ukoliko na IspltiV8nm elementima takvlh po-
vliina nome, Ispltne povlilne se more]u brulen/em, tl!tenjem .
I sutenjem pripnrnid talco delspunjevaju
gornjezeht.ve. .
'
Povliine jednog Ilpltnog meste iznosl oko 400 em'.

4.3 Broi uderaca odnosno odskoke ne jednom Ispltnom mestu ne sme bitl menji od14. Cd izmerenih odsko.
ka odredi sa srednje vrednost I od oveko formirenog skupe odbacu]u Ie'svl odsIcDc:Ikoji $I od srednje
yrednosti razllku]u ze v}1eod 4 jedlnlce. Broj odbaaenih Octskoke ne srne bit! wo!iod 30" od ukupnog
broje odskoke; u protiynom se Ispitno'mesta odbeeuje.
Od preostelog skupe odredl $I sredn]e vrednost koj~ je ze Ispitno mesta il1deks sklerometn.
.
4.4 Syeko udamo mesto mor. od ivie. biti udaljeno 30 mm, a me"usobno rastojenje Izme<IucIvaud8ma mes-
ta more Iznosltl nejmen]e 20 mm. Debljine betona ne tom mestu mora IznOliti na/maI:'/e 100 nvn u sme.
ru uder81jl. Smer uderanjl morl biti pod prayim uglom u odnosu nl povrllnu beuIna.
Kod tankih elemenlte (zbog uticaja sopstYenih vibreeija pri uderu 191.sklerome1l"lJ bIraju $I ispitna mes-
te Izned ill u bllzini osieneee, uklelten]e I slitnihukrutenjedruglm elementlm..

5 Izrada kalibracione krive

Polto, zbog razlitltih utieeje, nl;e mogute izredlti kelibrecionu krlvu koje bl yatia Z8sve betone, blibr..
eione we se redi ze sveku vrstu egr8gete istag ill slltnog geoloilkog porek18 11IIhnoIogijedobijenja. Kell.
breelone krivi Ie ne pravl ze rlspon manii od 20 MPI nid vetl od 30 MPa.
Ze respan 20 MPI projektuju se nejmanje 3 melavlne betone. Jz svake meJevlne izndI.. lIIimenje 5 koc.
kl se strll1icom 20 em. Ze respon 30 MPe projektuje se 5 melevina. Jz syeke mela'line Izndi $I na;menje
5 kockl sa Itranicom 20 em. 'Pro]ektom otekiyane pritisne tyrstoCe moreju r- ldeti u celom
responu. Meley;ne.. projektuju tako, de se uz kanstentnu konzistencu menjl koIifina cementa.
Izrede I liege betonskih tell viii se preme stenderdu JUS U.MI.oo5 27 dena, I 24 h... ispitlvenja beton.
ske tell moraju dl odlete prl sobnim uslovime.
Svaka kocke se pre lome opl8reti sa 50 kN. Na teko priaylitenoj kockl, korinoCi sve njene pristupe(!".
strane, jzyJii se odr""enl broj udereca (odskokll i doblje Indeks skJerometra (m.) t. 4.3.
~
Posle toga $I lomljenjemkocke odredl prltisnl avntota (fbll. NI tej neain.. u'kDordnetnomsistemu,u
kome se na ordinetu nanosl pritisna avrstota e ne eptCisu Indeks sklerometr8, dob;Je onollka tataka
TJ (fbi' mil kolika /e Ispitanih kocake. Jednaaine prave je:

- Sf
'i.- fb + rfm m
(mi - ml
-
gde/e:

f'b - pritisne avrstoCe protitane iz preve ze odr""eno

"'I'
fb - aritmetifka lredlnl pritisnih avl1tote svlh Ispitanih koceka,
ml - indekl sklerometre,
m - srednje vrednost svlh Indekse sklerometere,
 JUS U.M 1.041 Strana ~
720
. .

If' 1m - It.,dardna davlJaclJalkupa prltilnlh evrstoea,odnoIno I-leu **-tra,

r fm - koeficljant korelaelJa iz"*,u variJabl! fb 1m, koJ11I ral!una po formull

n
- m)(fi, - Tb)
~ i':
,1m!

r'm - If 'Im

Prava .. pnllvata ukollko Je koeficijent koralacije za odrec!enl broJ kockl _I od sledec!lh tabelamih vred.
.
oo~

Brol kocaka Koeficljent korelac/)8

15 0,85
20 0,83
25 0,82
30 O,B1
35 0,80

T~t k8libr8aione krlve je definlsana Itandardnom grelkom rnetlode (lR")' koJa. raM po sledac!ol
fonnuN:
n
:E
I - 1 Ifbl fbl)' -
IRM-
n-1

KatilQliona kriv8 dobijana na ovakav neeln prlhvata I. ako J.lspunian u8Ior.

Ifbl- fb.lmeks.<2,6 IRM

Izrez If~ - "wImaks. pred8tavIJan.jveeu rezllku Izrne"'"IzrMr.-lpnIco blibraclone

-
dobiJen.
p~~~ slicI2.

Fbi

'bl

N. N
I

SIIka2 .
 v >."". I
~._'-'
721
6 .
Ibe!taj 0 ispitivanju

U Izve!taju 0 ispltlvanJu moraju bltl navedenl sledoti podacl:

1) tip I ssrljskl broj sklerornetra I podatak 0 njegovam kontrolnom rneren)u na metalnom kelibretoru; .,
2) kelibraelona prava:
2.1) bro) kocake pomo~u kojih Je kalibraclona prev8 odredena;
2.2) podacl o. ul8p1im r,naterljalima:
- vrst8, poreklo I koli~ina cementa,
- porekio I na~ln dobijan)a koli~lne agregata,
- konzlstencl)a I vie vrednosti;
2.3) Jedn&ina odnosno graflkon,
2.4) koefleijenat koretaclJe;
2.6) standardna grdke metode;
~) datum izrede Izv.taja;
Va.fnost izvata)a)e 12 meSICI.

N .- mille. Ropublltkov
.,-,11." Z8kulturu1fI""~, .''''/7442 ode. ", "..,.. - .. p-
~I.mpo Sowlnl B_8d
"
.- . SUlld8tdiloclju-
722' Ukupno strana4 .
JUGOSLOVENS~
STANDARD
Belon JUS
ODREDIVANJEBRZINEUl TRAZVUI(AI
SA OBA VEINOM IZRADAKAllBRACIONEKRIVE
U.MI.042
11987."-
PRIMENOM
ad 1987-03.30 Pravilnik br. 07--474~/1 od 1986.11-2:;; Slu!beni IistSFRJ. br. 4/87

DetermInation of ultrasonic pulS/# velocity and calibration <:un;;.

1 PREDMET STANDARDA I PODRUCJE PRIMENE

Ovim standardom se utvrduje postupak za odredivanje brzina ultrazvuka i

izrade kalibracione krive. Metoda utyrdena ovim standardom koristi se
za odredivanje kvaliteta betona prema standardu JUS .U.Ml.048.

2 VEZA SA DRU~IM STANDARDIMA

JUS U.Ml.048 - Beton. Naknadno utvrdivanje pritisne cvrstoee ugradenog

betona
JUS U.Ml,OOS - Beton. Izrada i nega betonskih tela za ispitivanje ri';'~s-

toee' "

3 PRINCIP

Generator impulsa predaje betonu, preko sonde odasiljaea, impulse lon-

gitudinalnih osciiacija koji, posle prolaska kroz beton duzine L, budu
u drugoj sondi pretvoreni uelektricni irnpuls. Vremenski interval od
trenutka kada impuls napusta sondu oda!liljac, pa. do trenutka prijema
impulsa u drugoj sondi prijemniku, predstavlja vreme prolaska impulsa
-kroz beton. Vreme (T) se meri ocigovarajueim elektronskim uredajem.
Brzina ultrazvuka v data je izrazom:
.
L
v=-
T

Kada se brzina ultrazvuka koristi za odredivanje pritisne cvrstoee be-

tona, merenje vremena prolaska ultrazvuka kroz beton izvodi se samo na
nacin prikazan na sliei 1.

0 . p

4 OPREMA
Sanda
odaslljac

"Slika " "

.

:
.~

1
.

~
:
Sanda
prijemnik

Ultrazvucna aparatura (u daljem tekstu: uredaj) sastoji se od generato-

ra 1mpulsa, sonde "odasiljaca, sonde prijemnika, pojacav~ca elektricnih
impulsa i meraca vremena. Uredaj meri vreme od trenutka kada impuls iz-
lazi iz odasiljaca pa do trenutka kada dospe u prijemnik.
S obzirom na nacin prikaza izmerenog vremena, postoje dva tipa opreme.

I izdanje SA VEINI ZA VOD ZA ST ANDARDIZACIJU

.......
-,-,,:;. 0.,.1 i.G<2 723

U zavisnosti od tipa, mo~e se izmereno,vreme prlkazatl ili kao brojcana

vrednost na ekranu. ili da .se na horizontalnoj vremel)skoj bazi katodne
cevi prikazu trenutak odasiljanja i trenutak dolaska impulsa.
.
Urecrajmora zadovoljiti sledece uslove:
a) Vreme ulaznog'impulsa,koj'ipobucr"jeodasiljac, mora biti)manje od
. ~
1/4 perioda rezonantne frekvencije.
b) Urecraj mora omoguciti merenja vremena sa tacnoscu I~,l % u podrucju
od 20 /-Is(mikrosekunda) do 1 ms (milisekunda). urecri'3'mora- imati; .
sistem za kontrolu tacnosti izmerenog vremena.
Tacnost se kontrolise kalibratorom kojeg isporucuje proizvocrac ure-
craja i odrecruje njegovo koriscenje. Tacnost se mora kontrolisati pre
svakog ispitivanja.
c) Za razne debljine betona urecraj mora imati sonde cije su sopstvene:
frekvencije date nejednacinom.
,
7000
9de je:
f>--
0 /I
a - debljina betona, u rom,
io - sopstvena frekvencija, u kHz.

5 UTVRBIVANJE BRZINE ULTRAZVUKA

5.1 Provera tacnosti instrumenata

Tacnost instrumenata kontrolise se u"sklaau sa t. 4.2:-'

5.2 Ispitno mesto cine dve povrsine na suprotnim stranama ispitivanog ele-
menta. Kroz te povrsine prolaze prave koje su paralelne sa osama sondi.
Ose sondi i normale na povrsini ispitnih mesta se poklapaju.

5.3 Pri izboru ispitnog mesta odaberu se ravne ciste i suve povrsine. Na
povrsini ne sme biti vidnih kaverni. Ukoliko na ispitnom mestu takvih
povrsina nema, moraju se brusenjem, ciscenjem i susenjem pripremiti ta-
ko da ispunjavaju gornje uslove.
Radi postizanja akustickog kontakta ~onda-beton, neophodno je povrsinu
ispitnog mesta u tankom sloju premazati sredstvom za podmazivanje. Uobi-,
cajena s:t-edstva su tehnicka mast, glicerin, petrol, tekuci sapun i
dr.

5.4 Rastojanje mecru sondama meri se tacnoscu :1 1 % a vreme prolaza ultra-

zvucnog impulsa sa tacnoscu!, 1 %. Brzina ultrazvuka (v = LIT) odrecruje

se sa tacnoscu ! 2 t.

5.5 Brzina ultrazvuka na ispitnom mestu odrecruje se jednim merenjem.

6 UTVRBIVANJE KALIBRACIONE KRIVE

Kalibraciona kriva "pritisna cvrstoca f;' - brzina ultrazvuka v' odrecre-

na je sledecom jednacinom:
Bv
A . II
f'b =

gde je:
~, - racunska pritisna cvrstoca, u MPa,
v - brzina rasprostiranja ultrazvuka, u km/s,
A,S - konstante A u MPa i B u s/km.
Za odrecrivanje brojcanih vrednosti konstanti koristi se 10 serija koc-
ki. Svaka serija mora imati najmanje 3 kocke sa stranicom 20 em. Za
svaku seriju (mesavin~~ projektuju se druge recepture betona. Mesavina
se projektuje tako da_~_uz konstan~nu konzistenciju menja ko1icina ce-
nenta. Ocekivane pritisne cvrstoce svih serija moraju lezati sto ravno-
mernije po ce1c~ intervalu priti~nih cvrstoca. Tako.priprem1jene kocke
724 JLS U.M 1.042 Suana
.
~
- - ---

.27 dana odlefavaju u skladu sa standardom JUS U.Ml.OO5;

27. dana beton-"
sko telo se stavlja na sobnu temperaturu i vlaZnost.
Pre nego ~to se kocka izlozi optere~enju, na njoj se na
5 mesta po sli-
ci 2 ~odrede brzine ultrazvu~noa impulsa.
. ..

.....
.......
('J

~I
X' 3
2/ 2/
.......
b
Q

2/
~0 Xl
2/ 2/
at< aI' a/2
Sl1ka 2
"a
- - -- -.---
Na slid je:
1 - merna mesta
2 - smer prenosa ultrazvu~nog impulsa
3 - smer spravljanja betona
4 - smer optere~enja kocke

Iz tako odre~enih brzina racuna se srednja brzina za kocku. Odbacuju se

sve one brzine koje se od srednje brzine kocke razlikuju za vise od
2,5 \. Posle toga se ponovo izra~una srednja brzina za kocku v..
~osle odre~ivanja srednje brziner~"kocku, kocka se u presi optereti do
loma i odredi se pritisna ~vrstoC::a fbi.
IZ.tako utvr~enih podataka"racunaju"se-konstanteA i B pomo~uslede~ih
izraza:

N N N
N,
.1:vj
.l In'bi -1: In'b'I 1: v,
;-1 ;-1
s-
N ~ v~ - & v.)'
I I
'-1 /-1

N N
.1: Infbl 1: v.
'-1 ;-1 I
InA- -8- N
N

J
.
!A-elnA J
i

gde je: ---.-

vI - brzina ultrazvuka i-te kocke,
f~i - ra~unska pritisna ~vrstoca i.-te kocke,
I
"N - ukupan broj kocki iz svih serija,
.m~j - prirodni logaritam pritisne cvrstoce.

I
 i,-,;:;J ,-,.j,. I. J..:l 725

Raciunska pritisna cvrstoea (f'b) i brzina ultrazvuka dobro su koreli-

rane ako je korelacijski koeficijent veei od 0,80. Korelacijski koefi- I
cijent odreduje se izrazom:

N N
N 1: v. 1: Infb.
)
E (v
i-II.
-~I
N . (Int br -.l:..L-N
'fbv =

r~",. ~.) . ; ( ~ In f )
I. N bi '
i-I
N
)(1:
;-1
(nfhl)' - '"
i-IN)

Taenost kalibracione krive- je definisana sa standardnom qreskom metode

(SRM)' koja se izracunava po sledecoj formuli:

N
(fbr- f'
bl
)'
;'1
SAM -
N-l
Kalibraciona kriva dobijena na ovakav nacin prihvata se ako je ispunjen
sledeci uslov:

f(fbl - f~11 max < 2.5 SRM

Izraz (fi,i - fbi )!predstavlja najveeu razliku izmedu izmerene pritisne

Cvrstoce i kalibracionom krivom izracunate pritisne cvrstoce.
Kalibraciona krivu se mora dva puta mesecno kontrolisati sa po 3 kocke.
Posle svakih 12 maseci kalibracioni postupak za krivu se mora ponoviti.
Kalibracioni postupak se mora ponoviti i u slucaju kada su u dye
uza-
stopne kontrole rezultati pritisnih cvrstoca, dobijeni na presi, veei
.
ili manji od racunskih.

IZVE~TAJ 0 ISPITIVA1IJU

U izvestaju 0 ispitivanju mora biti navedeno:

a) naziv i serijski broj (ili oznaka tipa) ultrazvucnog instrumental
b) kalibraciona kriva;
c) broj koeki sa kojima je kalibraciona kriva utvrdena;
d) po"aci 0 ulilznim materijalima:
- vrsta, poreklo i kolicina cementa,

- poreklo i kolicina agregata,

- konzistencija i vie vrednostii

e) jednacina odnosno graf krive;
f) standardna greska;
g) koeficijenat varijacije.
Kalibraeiona zavisnost se mora proveriti posle sest meseei cd datuma
izrade.

N80'novu milljenj8 Republitkog sekremri'8ta za ~I;u;;; SR S;bj;;-br~ 1381 i74.02 -;;d4.- II - 1974. ne p~. '..POrez no pro".;

~.~""")'1 s.!~t'z",. ;"'Od:9 '~<!~"'Hrdjz8ciiu - 6roqrad

 Ukupno strana 2
726 t

'! JUGOSLOVENSKI Beton JUS

STANDARD TRANSPORTOVANIBETON U.1\j1.045
SA OBAVElNOM Tehnifki \Rlov;
1987.
PRIMENOM
- --- ~-----
od 1981-01-30 Pravilnik br. 07-4743/1 ad 1986-11-25;Sluibeni listSFRJ; br. 4/87

Transport and delivery of ready-mixed concrete

1 PREDMET STANDARDA .-

Ovim standardom se. utvrduju tehnicki us10vi za transportovani beton i

nacin obavljanja transporta betona od fabrike betona, gde se proizvodi
betonska mesavina, do mesta ugradnje.
,
2 VOZlLA ZA TRANSPORT BETONA

Za transportovanje betona mogu se upotrebiti sledeca vozi1a:

- vozi10 sa uredajem za uzburkavanje betonske mesavine,
- vozi1o mesalica, pod uslovom da se mesa1ica okrece redukovanom brzi-
nom utvrdenom od proizvodaca, za uzburkavanje betonske mase,
- vozilo. bez uredaja za uzburkavanje betonske mesavine,
tako da kazan u kome se transportuje betonska mesavina ima glatke
konstruisano

unutrasnje povrsine, da je vodonepropustljiv i da je omoguceno do-

voljno lagano i ravnomerno praznjen)e betonske mesavine,
- vozi10 sa ravnom platformom, pod us1ovom da se betonska mesavina
transportuje u betonskim korpama.

3 VREME TRANSPORTA

3.1 Betonska me savina mora da bude izrucena iz transportnog vozila u vre-

menu od najvise 2 h, racunajuci od momenta kad je dozirana voda u fab-
rici betona ako se transport obavlja vozi1om sa uredajem za uzburkava-
nj e betonske mesavine, odnosno u vremenu od najvise 1 h ako se tran-
sportovanje obavlja vozi1o~ bez ~redaja za uzburkavanje.i betonske mesa-
vine.

3.2 Duze vreme moze biti OOgovarajuce ako je vreme hladno i vlazno i kad je
koriscen usporivac kao dodatak betonu. Krace vreme moze biti OOgovara-
juce ako je vreme topic a beton sprav1jen sa vecom kolicinom cementa,
ili kada je koriscen ubrzivac..

3.3 Podaci iz t. 3.2 moraju se evidentirati u tehnickoj dokumentaciji fa-

brike betona.

4 DODAVANJE vaDE I SUPERPLASTIFlKATORA ZA VREME TRANSPORTA

4.1 Ne dozvo1java se dOOavanje vode za vreme transportovanja betonske mesa-

vine (00 ubacivanja u transportno vozilo do potpunog praZnjenja vozi-
1a).

4.2 U izuzetnim slucajevima, kada ko~zistencija doprem1jenog betona,ne bi

I izelanje
I SA VEZNI ZA VOD ZA STANDARDlZACJU
I
;"'<1
L
JV';"
,,11.1,,14::. 727

.omogueila kvalitetno zbijanje betona pre.uqradnje, moze se direktno u-

vozilo mesalicu dodati superplastifikator, i to pod sledeeim uslovima:
- doziranje se moravrsiti postepeno, dok se ne postigne trazena kon-
zistencija,
- najveea ukupna kolicjna ' 40da~og superplastifikatora ne sme niu kom
slucaju preei 10 11m betona,
- vozilo mesalica se mora nakon svakog dodavanja superplastifikatora
najmanje 5 min okretati punom brzinom sa najmanje 10 okretaja u minu-
ti i mora pri tome stajati na horizontalnom terenu,
- dodavanje superplastifikatora u vozilo mesalicu mora biti kontrolisa-
no.

5 TEMPERATURA BETONSKE MESAVINE

5.1 Naj~isa temperatura betona prilikom \~~a~~; betonske mesavine iz

vozila ne sme (ni u kom slucajuJ da bude viSa 00"30 e.

5.2 Najniza temperatura betonske mesavine na mestu i u vreme izrucivanja iz

vozila ne sme biti nUa od 5 e ukoliko se, u zavisnosti 00 vremenskih
uslova pri hladnom vremenu i izvrsenih priprema, ne zahteva visa vre-
dnost ove temperature.

6 PROPRATNI LIST

svaka isporuka betonske me!!avine mora da bude snabdevena propratnim

listom sa sledee1m podacima:
- broj propratnog lista,
- firma, odnosno naziv i sediste proizvodaca betona,
- datum isporuke betona,
- oznaka objekta konstrukcionog elementa u koji' se ugraduje beton, ili
broj partije betona,
- kolicina betona u vozilu,
- marka i druga svojstva ocvrslog betona,
mere konzistencije (metodom sleganjaJ pri isporuci,
- broj recepture (sastavaJ betona,
- redni broj poslednje kvartalne ocene rezultata ispitivanja betona u
knjizi ocene rezultata ispitivanja, ,

-
redni broj poslednje 15-dnevne ili mesecne ocene rezultata,

- vreme (sat i minutJ punjenja transportnog sredstva,

- vreme (sat i minutJ praznjenja transportnog sredstva (popunjava se
posle istovara),
- registarski broj transportnog sredstva i vrsta vozila,
- OOobreno vreme prOOuzenog vremena transporta,
- odobreno dodavanje superplastifikatora.

7 KONTROLA BETONSKE MESAVINE NA GRADILISTU

vizuelno a me-
7.1 Konzistencija isporucene betonske me!!avine kontrolise se
svaku isporuku
renje konzistencije metOOom sleganja vr!!i se najmanje za
OOnosno najma-
za koju je ovo merenj~ vrseno prilikom punjenja vozila,
nje jednom u svakoj smeni.

7.2 Po potrebi, ako je to projektom betona predvideno, na gradilitu se

kontrolisu kolicina uvucenog vazduha i temperatura betonske mesavine
najmanje jedanput u svakoj smeni.

7.3 U gradevi~ski dnevnik moraju se uneti brojevi propratnih listova i svi

rezultati ispitivanja vrsenih na gradilistu.

-. . .- >0-- ,-----
- -- --
Na 0- mililaniaRapubllt!kogIIk rija!8" kutturuSR Stbija br. 413-81/74-020d 4.111974. naplac!... po... nop-

Ump8 S8vcnl'z8VOd Z8 n8nd1rdizaciju - Beograd

728, 'Ukupno ItnI.nl 6 .
,JUGOSLOVINHI .
STANDARD "
Beton
.
JUS
SA 08" VEZNOM
NAKNADNo
.
UTVRDIVANJE PRITISNE
UGRAaENOG BETONA
eVRSTotE
.
U.AU
1...:048'
PAlMEJIIOM . .
. .
'0.11_1:1-20; PrWIlnlIr tWo07.3820/1 adi9s&.o1-2e; s.uib8fti ibi SFR.i; ~ .ui8i-'

.
Conct.trt;sutwtiwntl8dtlfot_,.t:t1mpf8I/IIe-."."", ..
i'

1 Predmet standarda

1.1 Ovlm ~rdom utmlujlll po$IUpllk n8kn8dnog utvrdlYlnj8 p~ em1D68 \98158lIOIIb8ton8.

1.2 Prltllll8 evntate UIII'8tlenogbe8D1I8utvrduj8 18 IIpIt/V8nJem betDnskih ,.Ie u obllku elllndrl, Izv8tI8nlh
Iz konstrukclje III komblll8ClJom postupllk8 - Ispltlvenj8m betDnakIh ,.Ie 1zv8tllnlh Iz konstrukclj8 I
prlmel'Om Jednog ad postupllk8 bez r8Z8r11n)ll.

1.3 POIIupek bez --n)ll. prlmenju)8 18mo uz v8tlln)8 betol1lklh ,.1I1z konstrula:iJ..

'2 Podruej. prim.ne

OwIJIt8nderd 18 prlmenjuj8 u 11ed8l!ImIIui!8jevimll:

11'lko .. kontroln8 kock8 prlilkom Ugr8dlvlnj8 un" u dovolJnom broju. III krlteriJum Z8 merku ..
toM nile z8dovolj8n zbo9 tog8 !to JI led8n ruult8t u pertjJI menjI adllllimln)8 dozvoljenl emli04!8
Ifmini. I uilov ZI erltmetleku ndlnU)II z8dovolJln;
.
-bl lko IU kontroln8 kock8 UZ8t8u dovolJnom broJu. III krlterijum ZI merku b8tonI nij. z8dovoIjen;
el lko Ie UZlto menj8 ad predvldenog broj8 kontrolnlh kocek8 u pertijI betoII8 Z8 izvodI,.. redo-
--
VI, III ne menle ad 80 pi! Ie merk8 betoll8 n. mole dok8z8d;
'"
dl lko Ie UZIItOmM)8 ad 80 ad pr8dvkl8nog bro)ll kontrolnlh koc8b u pertlJI b81one.
"

3 Uzimanj. betol1lkih tell i odredivanje broja ispitnih mest8

3.1 ~'-Ukollko 18 poItupek .wadi zllkli!8jev. opiAne u t. 2 II. ,ed. 18trI dllndr8, odIano 10.ko.. cHin:
drl '111i!Ine &em X 5,8 em, I m8It8 gde JI ugr8tl8n beton 118koJi . odnoIi ruuh8t koJi n/j8 z8dovoljlo.
3.2 Ukoliko 18 pOIIupek sprovadl ZI wi!8J opiAn u t. 2 bl. prltllne evntote ugr8dInog beta/ll utvi-duj8 18
!18ledln adll8d8tih 118i!1n8.
3.2.1 NI ellindrime eql brof more odgov8r8d plenlranom broju koc8b u pIrdJI:
Ako.. dllndri "'/line &em X &.6cm,MimeitiJbrotca ,.J.10aIDle"'" broJ IspldYlltjllu per.
tIJl menJI ad 10.
3.2.2 Kombinecljom pOIIupek8 nl eillndrimll lzv8IJenim Iz konIIIukdje I primenom j8dnog od poIIUp8/uI bez
l8Z8r8nje:
~~.1 18 /II penlJI bet-. ne neJmen)8 30 III8It8 -nomemo r8lpClr8lJln1hpo C8IoJperdU. /zm8rf red.
"'0
IICIItlnd8k18lkllrometnl m III brzinl uhnzvub r11/11Uvjlno pro"*,,,ll. .
.
St8tlltlekom ObrIdom dobIlenlh 1nd8k18lk!8rometrl Iml ill Inlne Uttrezwk8 utvrdl18 III'- ncJ.
I"
nje vrednwt IItInd8rdnI d8Vljllcijl.m iII.v'

. 11Id1.-- SAYftNI ZA VOD ZA STANDARDIZACUU

SIrW 2 JUS U.MI.048 729

3.2.2.2 U Z8Vis.-t1 od dobijenih yrednoStl standardne devllecije, preml tlbell 1 odredI II braj clllndere 1ccI16I
II Ylditl Iz konstrukcije I rlPr~ntov.tI vrednost kVllltete betone u pertijl. utvr&nog
. metodom
, 18.-
re.m.'

Tebell 1

Sl8nderdnl devllecljl 'StenderdM devljacila Nljmlnji broj CIItiiairi'

;
Indeksa sklerometrl vnldr10sti ultrlZYU~_1 Zl odre4i'llnje srednje
! -;,.~ ' "bRinti
'm ~-s

do 2,0 j
do 0,06 3
2.1 do 3,0 0.01 do 0,10 6
3,1 do 4,0 0,11 do 0,15 7
4,1 do 5 0,16 do 0,20 10
Izned 6 iznad 0,20 pot. 3.2.1

Bu obzirl na t8be1u 1, lko II Iz konstrukcije vede cillndrl...lli!ine 5 em X 5.6 em, nejrnanjl bro/ ciIinda-
raje1D.'
3.2.2.3 Masta va4enje ellindre II pril8gode Ispltivanjlma blrZraz.anjL
Pre nego 110 II prlstupl bueniu, za svako mes~ uzlmanja clUndra izmerl II indeks sklerometra III~in8
ultrazvukL-Za svaku dobljenu Vrednostm III"" odredi II pritlsne i!vrsi06a'pon1Qb,-i<arolx8cioni krivL
IKalibraciona kriva II Z8 svakl sklarometer odnosno ultrlzvui!nlaparat odre4uje Ib~darf) nel.,.,.-
kih 6 II1Iseciuporec'f8njem rezultete dobilenlh postupkom bez razarlnla I sa 'raz8i-aniem'.)~
Na tel nai!ln sa metodom bez reDrenla odre4uje rli!unska prltlsne i!Yrsto6a Ifni) "
POll. toga II !zvadi eillnder Iz koga II, u sklldu sa stenderdom JUS U.M1.040, obllkule uzorek Z8ispit!-
vanl..
Stvame pritlsna i!vrsto6a If.) II odre4ule IspitlvanJem eilindral prerai!unavanJem na obllk kocka20cmX
X 20 em X 20 cm. prema tabell 2 Iz t. 4.2.2.
Kolii!nlk srednJih vrednostl, stvar~ih I rai!unskih pritilnih i!vrsto6a dale korakclonl fal<1o. K:

,
K--L-
r,.

3.2.2.4 Zatlm II putem skleroll1ltra odnosno ultrazyuka ispita cela partlJa betone kola nile zadovoijila krltarijum
za marku betone i Izmerllndeks sklerom.tra ill brzlna ultrazyuka za svako mesto Ispitl'f8nja.
Mesto I brollspltlvanla metodom skleroll1ltra odre4uju sa tlko da II:
a) od ukupnog broJa stubove 'spitule 30 do 50 "; ne svakol stranl stuba ilPituJu II naJlI1Injedve mesta,
s tim da svako Ispltno mesto pokriYI nllv!!e 1.5 m stuba;
b) od ukupnog brola greda IspltuJ. II nalmanje 30 na svlkoJ gredi ispitulu Ie boi!ne strane, I to naj~
": ,

nJe dva masta nl svakol stranl, I tlm dl svlko Ispltlno 1111110 pokrlvl nelylle 3 m grede;
el od ukupne povrtlne ploi!a, nl!vile nl svakih 4 m2 , ispituje II po ledno mesto;
dl od ukupne povrtlne Irmiranobetonskih zidova, na!vila ne svakih 6 rr?- zlds, ispitule II po jedno -;
.1 od ~,~pnog brola tell1llla samaca Ilpitule II nllmanje 30 ": na svakom temellu ispituju 18dva mesI8.
,
Sekundarni elell1ln1l (parapetl, venci, pregradni zidoyil II ne Ispituju.
Brol ilpltnih mesta za Ilpitivanle postupkom bez rlzaranja II1Itodom Ikleroll1ltra ne lme bitl manl' od 30.
Brollspitnih rneste Z8 Ispltlyanja postupkom bez rez8l1lnja rnetodom ultrazvuka dya outa I. vec!inego
metodom Iklerornetra.
3.2.2.5 Korakcionim faktorom Iz 1. 3.2.2.3 mnote Ie sve yrednostl prltllnlh i!vrsto6a dobllenih prerne 1. 3.22..41
odre4uju II korlgovane pritlsne i!vrstote za tu partlJu belOna.
730 JUS U.MI.048 St 3

St8tlstlekom obrldom ko~lgovlnlh prltllnlh e~rst061 odredl II Irldnll' vredno~t Ifnil st800ardnl devlll-
clll "1111: '

J,-,'
N
,:, f.. 'ilfn~'..12
f-~ "111-
-

niN
L" '''':-' ,"
iJ
gdl Ie:
N - ukupen brol merenjebIZrlZlr.nja,
. poledinlene prltlsnl ev~ nl mlStll,!' ,
'n'-
je rnogute OOrldltll po Iledetim jedneelnlme Iko II korlst8 sUondll'dne devllecllelndekSl skleromet-
'R;
;.. I bnlnlultrlzvuke I koeflellint/ pr.VIC8 kelibrleionlh krivih:
;R I - by X iv' - ZI ulu:uvuk

',RI- bm X'm- zi Ikltrometlr"'

gduu:
bv' bm -:- kottlellentl pr.VCI kellbrecionih krivih Zl ultrlzvuk odnosno skleromet8r,
'v' ' m - II betane.
st8ndlrdne deville III izmerenih brzine ultnzvuke OOnOino Indeks8 sklerometrl,
'

ne Cliol pertl-

3.3 Ukollko II postupek Iprovodi p..ma t: 2 el, kvelltlt ugr"lnog betone nlknidno s8dotceziile na nee,'n I
ne brolu uzoreke keko je utvrdlno u t. 3.2.1 IIIt. 3.2.2.
3.4 Ukollko II postupek IprovOOIpreme t. 2 dl, kvllltet ugr"enog betonl II dokezule nl neeln I ne brolu
uzoreke keko II utvr"eno u t. 3.2.1.

4 , Postupak

4.1 Pripreme Z8 Ispit/venle ,

Mllta Iz kojih II vide eHindri ze ispltivenje OOre"ulu II, Zl slueljlve iz t. 3.1, ne onom delu konstrukcJ.
Irne kome pertile nil. z8dovoljile krit8rilume ze merku betane. Ze slueeleve Iz t. 3.4 I t. 3.2.1 mest8 v..
".nle ellindere odre-'uju II preme progremu kontrole betanl koll II utvnSen u prolektu betone.
Ze slueeleve Iz t. 3.2.2 brol meste iz kollh II vade eillndri
OO"'ln Ie u tlbelll. Mest8 gde te II vedltl cJ.
IIndri morlju blti resporedene u skl8du sa resporedom rezult8t8 ispltlvlnll dobiJ.enih metadom biz ru..
renje.
U!'-'II Zl v"lnjl cillndlra more biti t8kev de omogutl dobijlnje neporemetenih uzoreke.
In"enl cillndri II prlpremeju zllspltlvenle preme It8nderdu JUS U.MI.040.
4.2 Od""venje pritlme I!vnt06e
4.2.1 Pritisne I!vrsto6e II ispitule preme St8ndardu JUS U.M1.020 .
4.2.2 Pritisne evrsto6e betone utvr"enl ne pojedinlm clllndrime prer.euneve II u pritisnu emto6u be1Dnske
kocke mer~ 20 em X20 cm X 20 em, preme tebell 2.
. Tebele 2

Mere clllndre d X h Odnos pritlsne evrstote kocke

em 20 em X 20 em 20 em X~ i clllndr.

5X 5,6.' 1.00
lOX 20 1,17
15 X 30 1,20
20X 40 1,28
lOX 10 1,02
15 X 15 1,05
20X 20 1,10
.
Brol.IUndo.. mo.. bill ""men'. 1a.
'
Stra.." JUS U.M1.048 731

4.2.3 Prltlsna ~vrS1oCabetona utvrClenana eilindrima u S1aroS11od n mesecl prera~unava so na 28-dnevnu prl.
tisnu ~vrS1oCumnofenj.m koeflCijentima pr.ma tabeli 3, ukoliko so ne raspolafe S1vamim podacima 0
prlraJtaju pritisne ~vrstot. tokom vr.mena.

Tabela 3
!;
Broj m.seei 1 2 3 6 9 12 ivls.

Koetiei].nt 1 0,91 0,87 0,81 0,78 0,75

5 Ocena rezultata ispitivanja

5.1 U slu~aju prlm.n. postupka pr.ma t. 3.1 kriterijum za ~vrstotu betona j. zadovoljen ako j. aritm.~ka
. sredlna triju
rezuftata Ispltivanja, uz sv. redukclj. iz t. 4, voea od vr.dnosti dozvoljen. najman]. ~vl'S1D~.
,
m.. X 0,85. Ko.tlcljent 0,85 j. odnos ~vrsto~ betona u konstrukciji I ~vrsto~. odreCI.na S1andanlizo-
vanim postupcima ispltiv.nja na betonsklm tellma izraCI.nim za vrem. IzvoCl.njaradova.
5.2 Ocena rezultata u slu~aiu prlmene postupka prema t. 3.2 zavisi od toga dali so kvalit.t betona dokazuJe
, samo na eilindrlma iIi kombinacljom postupka na ciJlndrlma i poS1Upkabez razaran]a.
5.2.1 U slu~aju primene pOS1upka prema t. 3.2.1 smatra se da ja krlterijum za ~vrstotu betona zadovoljen ako
dobijenl rezultatl, podeljenl koefieijentom 0,85 i uz sve redukeija navedene u t. 4, zadovoljavaju kriteri.
jume za marke betona.
5.2.2 U slu~aju postupka prema t. 3.2.2 najpre sa uporede srednja vrednOS1ii S1andardna devijac;)a za skupove
pritisnlh ~vrstoCa odreCIenlh po postupku bez razaranja i sa razaranjem i utvrdl da nema zn~ajnosti raz.
like izmeCIutih skupoya. N.signlfikantnoS1 tih skupOYautvrc:luJusa H.stom i F.tBstom.
H.st]. pozitiv.n i n.ma zn~ajnosti razlika sr.dnjih vrednosti ako j. t<:1,96, tj. ako je:

r -1
t-~ ';;;1,96
.
'(;;'-;;;1

gd. je:
rn - sr.dnja vrednost prltisnlh
.
~vrsto~ odreCIanlh metodom b.z razaranja po t. 3.2.2.4,
- - -
1:
" 'd
/.,
f-- C n - sr.dnja vrodnost pritlsnlh ~vrstoCa odrod.nlh m.todom sa razaranjom,
,
d - pritlsna ~vrstoCa pojadlnog cilindra:

2 2

- - r.' - ).-N +--

. Ifn n
R 'RC

gde Je:
N - ukupan brol ispitivanja bez razarenja,
n - ukupan brol ispitivanjasa razaranjem,
.R - S1andardna devijaelja
.ispitivanja bez rezaranja, detinisana u t. 5.3,

)n1.1:
/. , V. -'d)
2'

. RC- -; S1andardnadevijacija ispitivanJa sa razaranj.m.

n -1
732 JUS U.M1.048 Strana 5

F-tllt je pozitivan eko je odnos:

F --,,"'
'RC'
za slueaj da JURI
>'RC
0,

odnosno

, , .
F-~ z8lIueaJdaju~C>'RI
'RI'
manjl od tabalarnih vrednosti za odgovarajubt stepene slobode (ubela 4).
Pod stapenom slobode podrazum8Ve 58 broJ uzoraka u skupu umanJen za 1. Polazeo!iod zahteva da Je
brol Ispitivanja baz razaranja ve<!lod 30, a zbog tabele I, u tabell 4 data IU granlene vrednosti odnosa F
za nlvo verovatn04!e 2,6 %.

Tab.la 4
0 F

Broj Ispitivanja Broj eilindara

b.z razaranja 3 6 7 10

30 4,1B 3,25 2.87 2,57

40 .4.05 3,13 2,74 2,45
60 3,90 3,07 2,68 2,38
60 3,93 3,01 2,63 2,33
70 3,89 2,98 2,59 2.29
100 3,82 2,92 2,54 2.23
120 3,80 2,89 2,52 2,20

ZnBeajnosti razllke srednjih vrednostl i standardnih 'devljacijail<uPova prltlsnlh evntota nema ako su
oba tllta pozitivna I u tom slueaju daljl postupak Ie dat u t. 5.3. Ako IUjedan IIIoba testa negativna. od-
l!Icuja 58 kombinovana metoda Z8 naknedno utvn:livan]e pritfsne evrstote I mora 58primeniti postupak
prema t. 3.3.
5.3 U slueaju primene postupka prama t. 3.2.2, keda IU Hest IF-test pozltivni I posle svih redukcija navede-
nih u t. 4, srnatra 58 da je beton zadovoijio ako su ispun]eni uslovi:
,
...!!;;;>MB+ 1,28'R
d
,- ~
~;;;>MB-4 MPa
d
gel. je:
d - 0.85
'R-V'RI'+ 'RM'
standardna
devijacija pritisne i!vrstote koja karaktariie netaenost metode bIZ rszaranja.
'RM -
Ukoliko 58 ne -raspolale -sopstvenim podacima zUR~,-uzima 58 Z8 0'tU yrednOit 4,5 MPa aka Ie korii-
btn sklerometar, odnosno 7,5 MPa ako je koriibtn ultrazvuk.

5.4 U slueaju primen. postupka prema 1. 3.3 razultati ispitivanja 58 ocenjuju na nai!in dat u 1. 5.2.1 iIi t. 5.2.2.
- - -
5.5 U slueaju postupka prema t. 3.4 rezultati ispitivanja 58 ocenjuju na nKin dat u 1. 5.2.1.

6 Izveitaj 0 ispitivanju

Izvdta) 0 naknadno utvrdanoj pritisnoj i!vrstoti batona mora I8driavati sleda podatka:
,- obrazlolen;e rezloga ispitivanja prema t. 2, sa kolieinama betonal ocenom MB po partijl,
5..."" 6 JUS U.MI.046 733

- n.tln odr."lv.nj. broj. cllind.r.,

.. n.zivom organizacij. koja Ie
- osnovne pod.tke 0 ure".jim. za Ispitiv.n]e, sa d.tumom batdarenj.
obavll. bafd.renj., .I
- sve pojedin.tne rezulteta rspitlv.nj. (sa raz.r.njem i bez raz.r.nj.).
- skiee iz kojih sa vidi n. kojim.mestima su izvadeni eilindri I obavllen. Ispitivanl. bez razmnla.
- ocenu rezultata Ispitiv.nja.

Vell sa drugim standardirna

JUS U.M1.020 - Beton. Odr""ivan]. tvrstoo. b.tonskih t.la Izr.".nih od svdag b.ton. pri pritlsku
JUS U.M1.040 - Beton. Odre"ivanj. tvrsto~e betonskih tala Izrad.nih iz otvrslog betons pri pritlsku

Na 0In0YUmill),,,,, Republlt:kog 18kret8rlllc. ZI kulcuru SR Srblje br. 413-81/74-02 ad 4. II 1974. ne pWa.. para,.. prom.t

~t!mC'! S uni l8VodIII st8nd.a~c:!~IDCiiu - a~oqrad

 Ukupno strsns 4
734
JUGOSlOVENSKI Beton JUS
STANDARD KONTROLA PROIZVODNE SPOSOBNOSTI U.M 1.050'
SA OBA VEZNOM FABRIKA BETONA 1987.
PRIMENOM
ad 1987.05-23 Pravilnik br. 07-93/65 od 1987.o3.09;Slufbenllllt SFRJ, br. 31/87.

Concrete. Concrete plant production suitability control

1 Predmet standarda

Ovaj standard utvrduje naein i obim ispitivanja funke;onalane I proizvodne sposobnosti fabrike betona za
proizvodnju betona kategorije B II.

2 Definicije

2.1 Proizvodna sposobnost tabrike betona - sposobnost tacnog doziranja komponenata betonskih meSsv;na,
homogen/ziranja betonskih mesav/ns / mesanja pradvidenog broja Sar!1 u jedlniei vramena.

2.2 Kvalitet betonske meSavine - pravilno doziranja za S1Iefubetonsku mesavinu komponenata betana prama
recepturi, koje su ravnomerno rasporedene u betonskoj masL -

3 Uslovi za opremu fabrike betona

Fabrika betona mora u tehnoloskom pogledu sa svojom opremom Ispunjavati sledec. uslove za redovan
rad i ravnomeran kvalitet proizvedenih mesavina.

3.1 Skladistenj. osnovnih mater/jala

Fabrika betona mora imati bunkere, silose, rezervoare, kao i opremu za transport skladiftenih materijala
do uredaja za njihovo doziranje.

3.2 Doziranje komponenata betona

UrOdaji za doziranje komponenata 50 vaga, vodomeri. rezarvoari za vodu I dozlrn; eillndri, koj; u sklopu
sa automatikom i uredajimaza zatYaranj~ i atvara";e ispunjava;usledeco uslove:
3.2.1 Vaga moraju biti pro verene isprsvnost/ i zadovoljavati metroloske uslove.
3.2.2 Dozvolfeno odstupanja sadr!aja mase svake frake/je / ukupna kollcine agregata je :!:3 racunato od uku.
".
pne zahtevane mase agregata.
3.2.3 Sadrfaj cementa mora biti u gran/cams :I:2 od zahtevane mase.
"
3.2.4 Sadrfaj vode mora biti u granieama :!:2 "od zahtevane mase ill zapromine.
3.2.5 Sadr!af S1Iakog dodatka mora biti u granicama :I:3 ad zahtevane mase.
"
3.3 Melanje I predaj. betona
3.3.1 Metanle
Komponenta betona moraju sa meSati u meSaliei Gednol iii vila) toliko dugo dok se no poltigne homage-
na mesav/na. Odredivanje stepena homogenosti S1Iefe betonske melavine vrfi se prem8 t. 4.5 ovog standar.
da. MeSaliea mora biti u takvom tunkeionalnom stanju da posle punjenja sa pojedlnim komponentama
post/gne homogenu mesavinu u utvrdenom vremenu meSanf..

I Izdanj. SAvtlNI ZAVOD ZA STANDARDlZACJU

I I
~tr8na 2 JU:) U.M 1.050 735

3.3.2 Pralnjenje mesaltce

transportna sredstva sme iznositi najvise
Visina slobodnog pada mesavine iz mesalice iIi iz sabirnog levka ~
1,5 m. Zatvarac ryles.lice'ili sabirn09,levka mora biti konstruisan i zaptiven tako da je sprefeno eventualno
,--
-- '
istieanje cement'nag mleka.
... .-, -
3.4 Upravljanje postrojenjem

Fabrika betona radi automatski ili poluatomatski, a upravljanje mora biti sa centralnog komandnog mute.

3.5 Rad oa niskim i visokim temperaturama

Ukoliko se po5Obnim uslovima trali da fabrika betona proizvodi betonna temperaturama nilim od + 5"C
i viSimod + 30. C, onda ona mora biti i odgovarajuce opremljena.

4 Ispitivanje proizvodne sposobnosti

Osnovno i kontrolno ispitivanje proizvodne sposobnosti i funkcionalnosti fabrike batona prema t. 5 sastoji
se iz sledecih kontrola.

4.1 Kontrola rada uredaja

Kontrolise se ispravnost:

uredaja za prikaz zaliha materijala u silosima,

-
uredaja za izbor pogonskih varijanti (me~alice, vrste cementa, vTSta programa odnosno recepta, koli-
-
cina sarle),
- dozirnih uredaja za agregat, cement, vodu i dodatke,

- dodatnih mernih ureda;a (vlagomer, konzistencmetar i drugi uredaji koii bitno uticu na projektovene
osobine betona),

4.2 Kontrola stanja opreme i uredaja

Proverava se nanje i ispravnost:

- silosa odnosno deponija zs agregat,

- silosa za cement,
- transportnih uredaja za cement I agregat,
- uredaja za merenje ma50 (potpuno pralnjenje,. cistoca).

- mehanizma za mesanje (clstoca, pohabanost).

4.3 KontJ'ola mernih uredaja

Proverava se merna ispravnost dozirnih i mernih uredaja:

- vage (za agregat, cement, vodu),

- vadomera, odnosno ureda;a za zapreminsko doziranje vode,

- dozatora za dodatke,
vlagomera, konzistencmetra,
-
- uredaja za korekciju doziranja agregata i vode
jugoslovenskim propisima ZJItu Vr5tU
Proveravanje merila vrSi 50 po uslovima I u rokovima kojl su odr""eni
mernih uredaja.

4.4 Kontrola mehanizma za meSan;e

Mor. 50 ustanoviti da Ii raspored i stanje lopatica za mesanje odgovaraju zahtevima koje je odredio proiz.
voda/: mesal ice.

4.5 Kontrola homogenosti meSanja

Kontrola homogenosti mesanja meblice vrsi se na tri razne vrste probnih batona, od kojih 51 prava po
3 probne mesavine, Probne mebvine 50 uzimaju iz meialice u drveno iii plastificireno korito praseke
60 em X SO em, dUline koja zavisi od velicine mesalice, taka da celokupna,k~lifinA mesavioa Stloa II
korito.

'.
736 JUS U.M 1.050 Str.n. 3

Probni betoni su rallicite konlistencije a njihove osnovne karakteristike su date u tabeli.

Probni betoni Bl B2 B3 .
Konzistencija teku.:a plasticna slabo plasticna

Agregat agregat koji se redovno upotrebljava na gradilistu

Cement, u kg/m3, najma.

250 350 250
nja kolicina u betonu

Svaka meSavina svake vrste probnog betona se priprema i meSa kao u redovnoj proizvodnji. Moraju se upo-
trebiti iste komponente betona i "rimeniti postupci od punjenja do lavrSatka praznjenja mesalice kao u re-
dovnoj proilvodnji.

Prj me~anju u meJalici za svaku meSavinu probnog betons se meri:

- vreme prethodnog mesanja, koje traje od pocetka do lavrSatka punjenja maSalice sa komponentama be-
tona,
- vreme meSanja, koje traje od momenta kada su sve komponente u mestici do poeetka praznjenja maSa-
.
Ik~

- vreme pra!njena mesa lice.

Vreme mesanja ne sme biti kra.:e ad onog koje je naveo proilvodac iIi ad onog koje je prethodnim ispiti-
vanjem utvrdeno.
Utvrdeno potrebno vreme cistog mesanja za konkretnu fabriku mora biti jasno naznaceno u tabelama za
sastav betona i postavljeno ns vidnom mestu.
P,:sle lavrsenog mesanja probnog betona vrSi so ispitivanje i ocena homogenosti meSanja mesalice prema
standardu JUS U.M1.028.
4.6 Teoretski kapacitet fabrike betona
Teoretski kapacitet fabrike betona je lavisan od velicine meSalice i broja radnih ciklusa u jedinici vremena.
Teoretski kapacitet ie kolicfna proizvedenog svezeg ugradenog betona u jednom efektivnom radoom casu:

X v .. . , . . , . . , . . , , . . . . . . ,m3 /h
teor, =n
gde ie:
n - broj ciklusa u iednom casu utVrden na osnovu merenja vremena trajanja pojedinih tehnoloSkih pos.
tupaka i njihove ulastopnosti,
v - nalivna lapremina mesalice, utYrdena po lapremini sveleg ugradenog betona.

5 Obim i vrste ispitivanja

Na fabrikama betona obavlja so:

- osnovno ispitivsnje,

- kontrolno ispitivanje,

- teku.:a kontrola,

5.1 Osnovno ispitivanje (prvi pregled) vrSiso, i to:

- pre pocetka redovnog rada novoinst.lir.ne fabrike betona,

- U' postoje.:oj fabrici betona, koj'3 jos nije bila kontrotisana u roku od jedne godine od stupanja ovog
. standard. na 5Oagu.
Str.n. 4 JUS U.M 1.050 737

posle veceg remonta fabrike betona u kojoj su bile izvdene izm,ene na funkeionalnoj opremi koja ima
-
uticaj na kvalitet proizvedene betonske mesavine.
Osnovno jspitiv~~je moraobuhv.stiti sya ispitivanja iz t. 4.

5.2 Kontrolno ispitivanje (povremeni pregled) vrsi 50, i to:

- na svakih 12 m~seei redovnog rada fabrike, ali nakon izvrsenog osnovnog ispitivanja,
drugu lokaciju.
- posle svakog premestanja fabrike betona
"3'
- posle remonta fabrike betona pri kojem nisu bile izvrsene izmene na funkeionalnoj opremi.

Kontrolno ispitivanje mora obuhvatiti ispitivanja iz t. 4.1, 4.2 i 4.3.1.

5.3 Korisnik fabrike betona mora stalno obavljati tekucu kontrolu rada uredaja za mes.nje i upravljanje
Merni uredaji kontrolisu se U sledecim vremenskim intervalima:
- uredaji za doziranje praskastih materijala (cement, aditivl): najmanje jednom mese~no;
uredaji za dozira";e agregata i proto~nih merila: najmanje jednom svaka 3 meseca;
-
- uredaji za zapreminsko doziranje te~nih materijala: najmanje jednom godisnje.

6 Izvestaj 0 ispitivanju
6.1 Izvestaji 0 osnovnim i kontrolnim ispitivanjima moraju sadriati.

- podatke 0 vlasniku fabrike betona, lokaeiji, tipu i proizvoda~u fabrike betona,

- podatke 0 upotrebljenim materijalima,

- funkeionalne karakteristike, tehni~ke pedatke i stanje opreme fabrike betona,

- podatke 0 ta~nosti mernih uredaja, ta~nosti doziranja komponenata, v~emenskom toku
,- radnog ciklusa,
kapacitetu i homogenizacijskoj sposobnosti mesa lice,

- teorijski kapaeitet fabrike betona,

- zaklju~a!-: imiSljenje 0 Proizvodnoj sposobnosti fabrike betona,

rok vaznosti izvestaja 0 ispitivanju.
-
U izvestaju se moraju dati odgovarajuci grafi~ki prilozi (tabele, grafikoni i dijagraml).

6.2 fzveStaj 0 tekucoj kontroll mernih uredaja mora da sadrfi oeenu 0 zadovoljavanju zahteva ovog standarda
i rok va!nosti Dve acene.

N. OIr1OYUmillienj8 Repubiitkog seknrt8rij8i8 Z8 kulturu SA Srbije b~ . 413-81 /74~2 ad 4.11 1974. ne pI~ 18 por8Z n8 pf'Ot'Mt
 Ukupno strana 6
738 - .-
JUGOSLOVENSKJ Beton JUS
STANDARD KONTROLA PROIZVODNJE U FABRIKAMA 'V.M LOS 1
SA OBAVEZNOM BETONA ZA BETON KATEGORIJE BII 1987
PRIMENO~
od 1987.()5-23 Pravilnik br. 07-93/65 ad 198HJ3-09; Sluibeni list SFRJ, br. 31/87.

Concrete. Production control in the concrete plants

1 Predmet standarda

Ovim standardom sa utvrduju tehni~ki uslovi za proizvodnju, ispitivanja i ocenjivanje kvaliteta betona koji
se proizvodi u fabrici beton., i to do isporuke betonske mesavine u transportno sredstVo.
Odredbe ovog standarda primenjuju se za betone kategorije B II i za transportne betone.

2 Definicije

2.1 F.brika beton. - postrojenje za proizvodnju betonskih meSavina sa kapacitetom ad najmanje 15 m3/h.

2.2 B.ti.n; k.tllgorije BII - betoni MB 30 i vecih marki od MB 30, betoni sa posabnim svojstvima i transport-
ni betoni. I

2.3 Transportn; betoni - betoni svih klas. odnosno vrsta, koji sa proizvode u centralnom postTojenju izvan !
gradilista na kome se ugraduju, a n. gradiliste sa dopremaju u vozilima.

3 Uslovi za fabriku betona

3.1 Pabrika betona mora ispunjavati uslovc standarda JUS U.M 1.050.

3.2 Ukoliko se utvrdi da uslovi iz t. 3.1 nisu ispunjeni, proizvodnja u fabrici betona sa mora ooostaviti dok se
ne otklone nedostaci.

3.3 Postrojenje sa kapacltetom manjim od 15 m3/h moie raditl kao fabrika betona ukoliko ispunjava sve us-
love standarda JUS U.M1.050 a njen kapacitct nije manji od 10 m3/h.

4 Kvalitet materijala za spravljanje betona

4. f Agregat (granulall mora odgovarati standardima JUS B.B3.100 i JUS B.B2.01O. I

4.2 Cement mora odgovarati standardima JUS B.CI.011, JUS B.C1.009,JUS B.C1.013, odnosno JUS B.CI.014.
4.3 Voda mora zadovoljiti uslov. standarda JUS U.M1.05B.
4.4 Dodac; betonu moraju zadovoljiti uslove kvaliteta prema standardu JUS U.M1.035 i uslova standarda
JUSU.M1.037.

5 Laboratorija za beton

Laboratorija za beton u okviru fabrike betona mora zadovoljiti uslove prema standardu JUS U.M 1.052.

6 Odredivanje sastava betona

Sastav svake vnte beton. se mora odrediti na osnovu prethodnlh ispitivanj. sveiih I o~vrslih beton. sa

I izdanje SAvtZNI ZAVOD ZA STANDARDIZACIJU I

I
Strano 2 JUS U.M1.051
739

predvidenim materijalima i za predvidene us/ove transporta j ugradivanja. Ukoliko se prethodna ispitivanja

vde u laboratorijskim uslovi~a, odabrani sastav mesavine mora sa panOVQ-ispitati u fabrici betona.
Usvojeni sastav betona sme sa menjati sarno na temelju obradenih rezultata kontrolnih ispitivanja betona.
Sastavi betona koji se upotrebljavaju za pojedine vrste betona moraju biti numerisani.

7 Kant.ala kvaliteta

7.1 Kontrola materijalapri dopremi

Pri prijemu svake poSiljke mora se izvrsiti vizue/ni pregled dopremljenog materijala i proveriti da Ii odgo-
vara kvalitetu koji je deklarisan u propratnoj dokumentaciji ili na ambalali. .

7.2 Kaotrolna ispitivanja materijala za betone

7.2.1 Agregat

/spituje se:

-
vlalnost sitnih frakeija -
prema standardu JUS 8.88.035,
-
- granulometrijski sastav prema standardu JUS 8.88.029,
-
- koli~ina sitnih ~estica prema standardu JUS 8.88.036.
Navedena ispitivanja moraju sa obavljati najmanje jednom nedeljno, a vlalnost prilikom svake uo~ljive
promena.
Uzorei za ispitivanje !rakeija uzimaju sa po zavr!etku transportnih operaeija.
7.2.2 Cement
Prema standardu JUS 8.C8.023 ispituju sa:

- standardna konzisteneija,
- po~etak i kraj vezivan;a,

-
stalnost zapremino.
Uzorei iste klasa i vnte cementa moraju se uzimati i ispitati svaki dan kada sa ta klasa ili vrsta cementa is-
poru~uje. Jedna provera se mole odnositi na najviSe 250 t dopremljenog odnosno upotrebljenogeementa.
Novedena ispitivanja moraju se obavili i u slu~aju da je cement bio pre upotrebe uskladiSten dule od 3 me-
;ieea.
Ako sa ispitivanjem utvrdi da cement ne ispunjava neki od navedenih zahteva za kvalitet, upotreba takvog
cementa mora se obustaviti dok se potpunim ispitivanjem svih fizi~ko-mehanickih i hemijskih svojstava
ne utvrdi njegova upotrebljivost.
Pri svakom ispitivanju odvoji se uzorak cementa, koji se cuva, prema standardu JUS 8.C1.012, sest meseci,
za slucaj da je potrebno naknadno dokazivanje kvaiitota cementiJ.
7.2.3 Voda
Ukoliko se za spravljanje betona ne upotrebljava voda za pice, onda se njena podobnost mora proveriti
prema standarduJUS U.M1.058, i to najmanjejednomsvakatri meseea.
7.2.4 Dodaei betonu
Ispitivanje prema standardu JUS U.M1.037 vrs; se:
- za sveku sarlu,
pri svakoj promeni cementa,
-
- ako lagerovanje traje dule od 6 meseci.
7.3 Kontro/na ;spitivanja svele;. betona

7.3.1 Konzisteneija se kontroliSe metodom sleganja po standardu JUS U.M8.050, za svaku vrstu betona:
- na pocetku svakeradne smene,
- pri izradi betonslcih tela za ispitivanje svojstava ocvrslog betona,

- pri svako; promeni sastava betona,

- U odredenom vremenskom razmaku utvrdenom u projektu br.;:ona.

~ u --~._'W..~~.
740 JUS U;.11.051 Strana 3

7.3.2 Koli~ina pora, prema standardu JUS U.M1.031, za aerirane betone kontrolise se:

- najmanje jedanput dnevno,

- pri izradi betonskih tela za ispitivanje o~vrslog betona.

7.3.3 Temperatura betona, prema standardu JUS U.M1.032,meri se pri betoniranju u po5Obnim uslovim~ vi.
soke ili niske temperature, za svaku vrstu betona.
7.4 Kontrolna ispitivanja o~vrslog betono

7.4.1 Pritisno ~vrstoea

Uzorei na kojima se mora, prema standardu JUS U.M1.020, ispitivali pritisna ~vrstoCa svake vrste, odno,-
no klase betona, uzimaju se prema sledeeim uslovima:
- najmanje jedan uzorak svakog dana kada 50beton priprema,
- po jedan uzorak na svakih 50 m3 odnosno na svakih 75 mesavina, pri ~emu 50 uzima slucaj koji daje
veei broj uzoraka;
- ako je koli~ina proizvedene vrste odnosno kla50 Qetona veea od 2 000 m3, moie 50 uzeti po jedan uzo-
rak na 100 m3, odnosno na 150 mesavina.
Ukupni broj ispitivanja u razdoblju oeenjivanja prema t. 9.3 za odredenu vrstu ednosno klasu betona ne
sme biti manji od 30. Za manje koli~ine betona (ispod 1 000 m3 u razdoblju ocenjivanjaJ ukupni broj is.
pilivan;a (n) mora iznositi najmanje 10.
Uzorei so pripremaju i neguju prema standardu JUS U.M1.005.

7.4.2 Druga svojstva o~vrslog betona

Ispitivanja drugih svojstava o~vrslog betona vlie se prema sledeeim standardima:
.
- vodonepropustljivost.
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . .. . .... . . .JUSU.M1.015
"
- otpornost povrsine betona premo dejstvu mraza i soli. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .JUS U.M 1.055
- otpornost prema mrazu i soli. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .JUS U.M1.016
- otpornost premohabanjubrusenjem. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . ... . . ." . . JUS B.B8.015
- Broj ispitivanja odreduje se projektom betona Hiprojektom konstrukeije.

8 Ocena rezultata ispitivanja sveieg betona

8.1 Konzistencija

Rezultati ispitivanja smeju odstupati najviSe + 20 % od slegonjo koje je utvrdeno pri prethodnim ispitiva-
njima.

8.2 KoJicine pora j

S obzirom na nazivni gornji otvor frakeijc agregata, odstupan;a od projektom betona odredene kolicine
pora u sve!em aeriranom betonu moraju biti u sledecim granicama:
I
Naz;vni gornji dozvoljeno odstupanje (% V IV)
otvor frakeije (mm) koli~ine pora

63 :t 0,5
32 :t 1,0
16 :t 1,0
8 :t 1,5

9 Ocena postignute marke betona

9.1 Pracenje rezultata ;spitivanja

aezultat; ispitivanja moraju se beleiiti na odgovarajucim obraseima, istim redosledom kako so ispituju.
odvojeno za svaku vrstu betona. Nijedan rezultat ne sme se odbaeiti. Ako je veeo greske pri uzi.
dei'"
"
S"ana 4 JUS U.Ml.051 741

man;u, zbijanju, negovanju. ta tela se cnda ne ispituju. Mora postojati dokumenat sa obrazlo.fenjem 0
razlozima odbacivanja rez.ultata.
Aezultati ispitivanja pritisne cvrstoce moraju sa grupisati po partijama.
Partija betona mo!e obuhvatiti proizvodnju betona u odredenom periodu koji nc sme biti du!i od jedno9
meseca, ili odredenu kolieinu betona koja ne sme biti vcca od 2 000 mJ.

9.2 Tekuca kontrola marke betona

9.2.1 Za svaku vrstu betona mar;] sa redovno, a na;mao;e ;ednom masceno kontrolisati da Ii proizvedeni betan
odgovara predvidenoj marki betona. .

9.2.2 Kontrola sa vrsi sa preuzimanjem partija betona prema t. 9.1, prema jednom od kriterijuma iz propisa za
beton i armirani beton. Bira sa ana; kriterijum koji najbal;e odgovara broju ispithlanjai raspolofivom po-
datku 0 standardnoj devijaciji.

9.2.3 Kada se za odredenu vrstu betona,marka betona ne doka!e u 2 uzastopne kontrole, onda proizvedeni be-
ton odgovara ana; nizoj marki betona za koju su uslovi prema kriterijumimapreuzimanjajos ispunjeni.

9.2.4 Prvobitna marka betona se mo!e po novo dokazati na najmanje 2 uzastopne partije betona, od kojih sva.
ka mora sadrbti najmanje 10 dodatnih uzastopnih rezultata ispitivanja u razdoblju koje ne moze biti
krace od ukupno 10 proizvedenih dana.

9.2.5 a izvrsenoj kontroli marke betona mora se izraditi izvestaj sa podaeima 0 velieini partije, izabranim kri.
terijumima preuzimanja, srednjim i minimalnimcvrstocama U partiji.
9.2.6 Tekuca kontrola marke betona vrsi se odredivanjem kliznog proseka ad 3 uzastopna rezultata ispitivanja.
Taj prosek ne sme biti manji od zahtevane marke betona, a pojedinaena fvrstoca ne sme biti manja od
zahtevane marke betona za vise od 4 MPa.
9.3 Dokazivanje marke betona
Svakih 3 meseca mora se, U svrhu dokazivanjamarke betona,za svakuvrstu betona izvrsitistatistifka
obrada svih rezultata ispitivanja pritisne evrstoce prema t. 9.1 za protekla 3 meseca.
prema iz.
9.3.1 Statistieka obrada rezultata ispitivanja sadr!i izraeunavanje karakteristiene evrstoce betona fbk
razu:

(1)
fbk aXn -1,3<7

gde je:

fbk - karakteristiena pritisna evrstoca,

xn aritmeticka sredina svih rel.ultata ispitivanja pritisne evrstoce za protekla 3 meseca (n .. 30),
0 - standardna devijaciia odredena iz dovoljno velikog broja rezultata ispitivanja (n ;;> 30) iste vrste
betona. .
Ako je bro; ispitivanja, n, manji od 3D, tad a sc karakteristien. evrstoca odreduje prema izrazu:
(2)
f bk =xn - tn '0

gde je:

f karakteristifna pritisl13 cvrstoca.

bk -
x aritmeticka sredina n-rezultata ispitivanja pritisne cvrstoce,
n
t koeficijent raspodele po Stu.dentu za stepen slobode, n, i 80 %-tnu obezbedenost,
a'" - standardna
devijacija odredena iz najmanje 30 ispitivanja pritisne cv.rst9ce za isu; vrstu betana.

9.3.2 Proizvedena vrsta betona odgovara deklarisanoj marki betona ako je:

fbk;;>M8
742 JUS U.M 1.051 Strana
=

gde je:

fbk - k.r.kteristicna pritisna cvrstoeaocenjenaprema izrazu (1) iIi (2),

MB ~ m.rka betonadeklarisanaprem~jugoslovenskimpropisimaza beton i armiranibeton.
9.3.31 Ako z. neku vrstu beton. uslov iz t. 9.3.2 nije zadovoljen, ta vrsta mora nositi oznaku one nize-
marke beton. za koju je uslov jo! ispunjen.
Vrsta beton. mob opet dobiti oznaku prvobitne marke beton. na osnovu:
.1. ponovne ocene postignute marke prema t. 9.3.2, uzimajuei u obzir:
a) uzastopne rezultate iz pro!log period., pocev od z.dnjeg, koji je bio manji od predvidene MB,
b) dovoljan broj uzastopnih dopunskih rezultata ispitivanj. u periodu koji ne moze biti kr.ei od 10
proizvodnih dana;
2. dodatnih podataka tekuee kontrole m.rke beton. u skladu s. uslovima iz t. 9.3.2.
9.4 Izve!taj 0 postignutoj m.rki betona
Proizvodac betona mora za svaku vrstu betona koja se proi~vodil. u f.brici beton. u protekla tri meseca
iir.diti izve!t.j koji mora s.drfati sledeee:
- dekl.risanu MB,
- upotrebljenu vrstu agregata: izvor frekcija,
- upotrebljenu vrstu cementa: izvor,
- upotrebljeni dodat.k z. beton,
- konzistenciju: stepen premo ]ugoslovenskim propisim. za beton i .rmir.ni beton.
- brojeve izveStaja i rezultate ispitiv.nja prema t. 9.2.5
- rezultate statisticke obrade:
. broj ispitiv.nja, n,
- aritmetitka sredina, xn.
- standardna devijacij., u,
. k.rakteristicna pritisna cvrstoea,
fbk'
- rezultate tekuee kontrole m.rke beton. prem. t. 9.2.1
- z.kljuc.k 0 postignutoj mark! beton..
Ta; Izve!t.; proizvodac betona je duzan da dostavi na sve objekte na koje je u protekla 3 meseca isporu-
civao beton.

10 Ocena drugih svojstava oc3vrslog betona

Druga svojstVa ocvrslog betona ocenjuju se prema standardima navedenim u t. 7.4.2, odnosno prema kri-
terijumima u projektu konstrukcije.

11 Propratni list

Uz svaku isporuku betona proizvodac je dufan da ispuni propratni list koji mora imati sledetu sadrzinu:
- Ime proizvodaca betona,
- datum isporuke betona,
- objekat za ko;i so beton isporucuje,
- kolicinu betona u vozilu,
- marku betona,
- druga svojstVa ocvrslog betona,
stupanj konzistencije pri isporuci,
-
- redni bro] sastava beton. (t. 61,
- vreme (sat i minutl punjenja transportnog sredstva,
- vreme (sat i minut) pratnjenja transportnog sredstVa (popunjava prima lac betona',
- broj (registarski ili internil transportnog sredstva.
Str.n. 6 JUS U.M1.051 743

Veza sa drugim standardima

JUS U.M1.005- Beton. Izrada i nega betonskih tela za ispitivanje cvrstoCe

JUS U.M1.015- Beton. Ispitivanje vodonepropustljivosti betana
JUS U.M1.016- Beton. Ispitivanje otpornosti prema dejstvu mraza
JUS U.M1.020- Beton. Odredivanje cvrstoce betonskih tela izradenih od svezeg beton. pri pritlsku
JUS U.M1.031- Beton. Odredivanje sadrzaja vazduha u svdem betonu
JUS U.M1.032- Beton. Merenje temperature svefog betona
JUS U.M1.035- Beton. Dodaci betonu. Kv.litet i prover.vanje kvaliteta
JUS U.M1.037- 8eton. Dodaci betonu. Prethodno Ispitivanje radi izbora dodatak. betonu sa odrede.
nim agregatom i cementom
JUS U.M8.050- Ispiti.anj. konzistencije betona pomocu mere sleganja
JUS U.M1.058- Beton. Tehnicki uslovi i metode Ispitivanja vode za spravljanje beton.
JUS U.M1.050- Beton. Kontrola proizvodne sposobnosti fabrike betona
JUS U.M1.052- Beton. Minimalna oprema za laboratoriju pri fabriei betona
JUS U.M1.055- Beton. Ispitivanje otpornosti povrsine betona na dejstvo mraza i soil za odmrzaranje
JUS 8.83.100- Kameni agregat. Frakeionisani kameni agregat za beton i asfalt. Dsnovni uslovi nalite.
ta
JUS 8.82.010 - Separisani agregat (granulat) za beton. Tehnicki u.slovi
JUS 8.88.029 - Kameni agregat. Odredivanje granulometrijskog s3stava metodom suvog sejanjl
JUS 8.88.035 - Kameni agregat. Odredivanje vlaznosti
JUS 8.BB.036 - Kameni agregat. Odredivanje kolicine sitnih cestica metod om mokrog sejanja
JUS B.C1.009 - Cement. 8eli portland.cement. Definicija, klasifikaeija, .'ehnicki uslovi i ispitivanje beli.
ne cementa
JUS B.C1.011 - Cement. Portland.cement. Portland.cementl sa dodacima. MetalurSki eem.nti. Pllcolan-
ski cement. Definicije. klasifikacija I tehnicki uslovl
JIJS B.C1.012 - Cementi. Nacin isporuke, pakovanja. smeStaja i uzlmanja uzoraka
JUS B.C1.013- Cementi niske toplote hidratacije. Definidje, klasifikacija, tehnicki uslov; i prinwna
JUS B.C1.014 - Cementi. Sulfatno otporni cementi. Portland<ement. Metalurski cement. Odinielje.
klasifikacija i uslovl kvaliteta
JUS B.CB.023 - Cementi. Metode ispitivanja fizickih osobina cementa
JUS 8.BB.015- Ispitivanje otpronosti prirodnog kamena prema habanju brusenj.m

millie"j- Republitkog 18kretarijataZI k'ulturu SA Srbije br. 413-01/74-02 ad 4.11 1974. ne pia.
N. OIOOU pontz"" prOm.
 Ukupno'strana 3
744
JUGOSLOVENSKI Beton JUS
STANDARD MINIMALNA OPREMA ZA LABORATORIJE
PRI FABRIKAMA BETONA
U.M1.052
SA OHA YEZNOM
1987.
PRIMENOM

ad 1987.05:23 Pravilnik br. 07-93/65 od 1987-03.09; Sluzbeni list SFRJ. br. 31/87.

Concrete. Equipment for laboratories in concrete plants

1 . Predmet standarda

Ovim standardom utvrduje se oprema za laboratoriju pri fabrici betona potrebna za izvodenje ispitivanja
osnovnih materijala za betme, sveieg betona, kao i za izradu i cuvanje betonskih tela za ispitivanja svoj-
stava ocvrslog betona.

2 Podrucje primene

Laboratorijska oprema utvrdena ovim standardom sluzi za izvodenje ispitivanja tekuee kontrole u labo-
ratorijama pri labriei betona prema standardu JUS U.M 1.051.

3 Minimalna oprema za laboratoriju i laboratorijski pribor

3.1 Minimalna laboratorijska oprema

3.1.1 UredDi za odredivanje konzjstencijc svezeg betona
- Vebe aparat (JUS U.M8.054). . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .1 kom.
ili
- potresn;..to sa po jednim konusom, visine 200 mm (JUS U.M8.052). . . . . . . . . . . . . . . . . .1 kom.
ili
- uredaj i pribor prema standardu JUS U.M8.056. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .1 kom.

-
ili
(JUSU.M8.0501.. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .1 kom.
konus visine 300 mm
,
!
3.1.2 Deeimalnavaga do 100kg. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1 kom. !
3.1.3 Vag~ do 20 kg. . . . . . .. 1 kom. i
3.1.4
3.1.5
Preeizna vaga od 0,01 do 1 000 g . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . ..
Liven; tegovi .- komplet od 0,5; 1; 2 ; 5 kg . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. .1 kom.
1 kom.
I
1
3.1.6 Mesingan; tegovi - komplet od 1 do 20 dag . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. ..1 bm.
3.1.7 Mesingani tegovi - komplet od 10 mg do 500 g. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .1 korr..
3.1.8 Laboratorijskisat sa zvoncemza signalizacijudo 60 min. . . . . . . . . . . . .. 1 kom.
"""
3.1.9 Celien; lenjir duline 500 mm za ravnanje povrSir.a. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .2 kom.
3.1.10 Kalupi i okviri za izradu epruveta (betonskih kocki) velie in. 200 mm X 200 mm X 200 mm
ili drugih mera (JUS U.Ml.004) . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 10 kom.

3.1.11 Iglieast; pervibrator za izradu epruveta (betonskih tela) (JUS U.M1.005) . . . . . . . . . . . . . . . . .1 kom.
3.1.12 Porozimetar zapremine 8 dmJ. u slucaju da se u tabrici betona proizvodi
mikroaerirani betan . . . . . . .. 1 ><om.

3.1.13 Limene posude za isparavanje vade iz agregata i svezeg betona

(40 em X 26 em X 7 em) .. 15 kom.
3.1.14 Gasni ili elektrieni reso. . . . . . . . . . . . . . . . .. .'. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .1 korn.
3.1.15 Posuda UI kuvanje cementnih kolaca. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .1 I<om.
3.1.16 Limena posuda sa poklopcem i drvenim letvama Z8 vadnu deponiju cementnih
kolaea. . . . . . . . . . . . . . . . . '. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . <alT'.

I izdanje
I SAVtZNI ZA VOD ZA STANDARDlZAOJU I
 -
~
-
,..:
'.
J_- 745

3.1:17 Vikatov(Vicat) aparat - komplet, za ispitivanja cementa po standardu JUS 8.C8.023 .. . . . . .. .1. korn.
.
3.1.18 Rezervni pribor za V.ikatov.sparat:.- ' " ,
,,:..',,: " 1 korn.
- Vikatovvaljak",~""",~;"i)'-"", ;:,"':",""','"
-. V~kato...a igla "'-1.--""'''>'~''''''';'---''--''''''--:---''-.-''''.''-_0.. .,.'--'_._"-o.:,, = '..':._::,,~
..:_: :_~."--'--':-"'~'"";~:,,~,,,:,.:".~~....-
- obruei od gume. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . : . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1 kom. -
3.1.19 Stakleneploeic.150in'rn X 150mm X 3 mm.'; ;;".':'; ",' . . .'; ., .. . . . . ... . . . . 10 korn.
3.1.20 Satelijeov {4.c;:h~!eli~~tp~stelljJ.1JS8,C8,0_23)--,_.,.', . . : . . . . . . . . ::.. . . . . . . . 10 korn.
:",:':' --
3.1:21 Garnitura sita, 33 em X 33cm,sadnom i poklopcem (JUS L.J9.010) , -~':-:-:-:--'-I-ko';;.
3.1.22 Garnitura sita, if>25 em, visine 10 em sa dnom, poklopcem i podloskorn
(0,063;0,09;0,125;0,25 i 1 mm,premaJUS L.J9.010) , .2kom.
3.1.23 Mesingan; kotlic preenika 30 em . . . . . . . . . . . . . . , . . . . . . ... . . , . . . . . . . . . . . . . . . . .5"kom.
3.1.24 Kljunasto merilo (JUS 8.B8.048) . . . . . . . . . . ... . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .1 kom.
'."
3.1.25 Limenaeeliena posuda 1 dm' (JUS 8.88.030) ,'. . .. . . . . . : . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .1 kom.
3.1.26 Limena eeliena posuda 5 dm3 (JUS 8.88.030) . . . . . . . . . . . . .'. . . . . . . . . . . . .-. . . . .. .1 kom. :
3.1.27 Bazeni zs negu uzoraka ili klima-uredaj . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
3.1:28 Kalupi za izradu betonskih valjaka epruveta velie ine 150 mm X 150 mm,
u slucajudaseu tabricibetonaproizvodivodonepropustljiv beton prems
standardu JUS U.M 1.0 15 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . - . .6 kom.
3.1.29 Kalupi za izradu betonskih grediea (epruveta) prema standardu JUS V.M1.004,
u'slucaju da se proizvodi beton !ipecijalnih karakteristika . . . . . . . . . . . . . . - . . . . . . . . . . . .6 kam.
3.2 Laboratorijskipribor
,. ...
3,2.1 Metalni cevni termometar za odrcdivanje temperature agregata i svezeg betona . . . . . . . . . . . . .3 korn.
3.2.2 Stakleni termometar ad 0 do ;OOOC. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . ... . .. . . . .. . .2 kom.
3.2.3 Zidni termometar min. - maks . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .1 kom.
3.2.4 Vlagomer ... .. . . . . .-. . 1 kom.
1.2.5' Stoperica. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . .... .. . . . . . . . 1 kom.
3.2.6 Menzurado 1000 dmJ... . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .... .. . . . . . . .2 kom.
3.2.7 Menwra do 100dm' . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .... .. . . . . . . .2 kom.
, . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .4 kom.
3.2.8 Menzura za odredivanje organskih primesa prema JUS 8.88.039.
3.2.9 80ca sa rastvorom NaOH 3 %, 1/ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .2 kom.
3.2.10 Lopata. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1 kom.
3.2.11 Limena lopatica . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . ;'. . . . . . . . . . . . . . . . - . . . . . . . _. . . 2 ~om.
3.2.12 Velika kaSika . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .1 kom.
3,2.13 Mala saflica . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .2 kom.
3.2.14 Kasikaza mesanjecementa. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1 kam.
3.2.15 Zidarska kaSika. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . ... . . . .. . . . . . . . . . . . .1 kom.
3.2.16 Zidarska mistrija prema JUS U.M8.056 . . . . . . . . . . . . . . . . . . .... . . . .. . . . . . . . . . . . .1 kom.
3.2.17 Celiena paliea if>16 mm . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .... . . . .. . . . . . . . . . . . .1 kom.
3.2.18 Grabuljiea . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . ... . . . .. . . . . . . . . . . .. ,3 kom.
~
3.2.19 Komplet ee~ica 0,2; 0,5 i 2 kg. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .... .. ...... . . . . . ... . i kom.
"
3.2.20 Zieana eetka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .... .. ........ . . . . . . .1 kom.
3.2.21 Cetkica za podmazivanje kalupa. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . ... . .......... . . . . . . .2 kom.

3.3 Zahtevi u pogledu kvaliteta

Laboratorijska oprema za koju su utvrdene odredene karakteristike u navedenim jugoslovenskim standar.

dima mora se redovno kontralisati.

Veza sa drugim standardima

JUS U.MJ.051- Beton. Kontrola proizvodnje u fabrikama betona za beton kategorije 811
 ..i1J -.
746 Ll.w:..>L..)<'; .

JUS U.M1.004- Ispitivanje betona. Epruvete (betonska tela). Oblik. mere i dozvoljena odstupanja
JUS U.M1.005- Beton. Izrada i nega betonskih tela za ispitivanje cvrstoCe
JUS U.M8.050- Ispitivanje konzistencije betona pomoCu mere sleganja
JUS U.M8.052- !spitivanje konzistencije betona pomocu mere rasprostiranja
JUS U.M8.054'-." Beton. Odredivanje konzistencije betona pomocu Vebe aparata
JUS U.M8.056- eeton. Ispitivanje konzistencije betona pomoCu sleganja vibriranjem
JUS 8.88.048 - Kameni agregat. Odredivanje oblika zrna ~etodom kljunastog merila
JUS B.C8.023 - Cement. Metode ispitivanja fizickih osobina cementa
JUS B.88.030 - Kameni agregat. Odredivanje zapreminske mase u rastresitom i zbijenom stanju
JUS 8.88.039 - Kameni agregat. Pribli!no odredivanje zagadenostl organskim materijama. Kolorimet-
rijska metoda
JUS l.J9.0 10 - Laboratorijska sita. Nazivne mere otvora

N. OaDW mlll).ni. Republiekog .ek...8rijat8 Z8kulturu SR SrblJebr. 413-81 /74..fJ2 od ".It 1974. ne piKa - poru nitprom.

~tamP8 s.vezni z8VO<1Z8 It8nd.rdizeciiu - Beo9'8d

UDK 1191.32:001.4 .
747
JUGOSLOVENSICl .
ST ANDAItD
ISPITIVANJE OTPORNOSTI
Beton
POVR$lNE BETONA NA I
JUS .
SA OIA VEZNOM DEJSTVO MRAZA I SOLI ZAODMRZAVANJE
'U.M1.0SS.
11114.
PlUMENOM
od 1984-12.14 Pnvlnik br. 50-19149/1 ad 1983-12-27;Slutll8nl list SFRJ. br. 48/84.

ConctYra. Method of IIIst for resistJInCtJ of eOflCI"tJ"'.gtlinst flWZing

Predmet standarda

1.1 Ovim rundardom .. utvn1uje postuPtJk ispitivanja otpornosti povrtine betOl\l n. dejstvo mraZi I soli ZI
odmrzavanje.
1.2 Ovaj standard .. pri"!enjuje samo na betone koji mogu prilikom eksploatacije biti Izl02enl dejstvu 1011
za odmrzavanje.
1.3 Marka otpornosti betona n. dejstvo mraza dokazuje sa standardom JUS U.M 1.016.

2 Princip
OtpOmost batona n. delovanje mraza i soli za odmrzavanje odreduje sa St8penom ottec\enja ispltne po;
vrtine batona n.kon 25 eiklusa naizmenifnog smrzavanja i odmrzavanja prama postupku koji je utvrden
ovim standard om.

3 UzotCi za ispitivanje

Uzorci za ispitlvanje izraduju .. od svezeg betona u laboratoriji ill na gradililtu ill . izvade Iz ofvrtlog
batona iz objekta.
Oblik 1dlmenzije laoraka moraju odgovarati standardu JUS U.M1.004 ill standardu JUS U.MI.040.
Potraben broj uzoraka za jedno ispitivanje dat je u tabeli 1.

Tabela 1
Ispitna porina od 50 i.pod' l00cm'
uzorka 100 em'

Broj uzoraka 6 3

4 Oprema

4.1 uracSaj za hla(lenje Sa automaakim ragjstrovanjem tamperature vazduha u bllzini betonskih uzoraka koji
mora zadovol;iti uslove utvrdene u t. 52 ovog standarda.

42 Vage ta6nosti 0,1 g.

4.3 Merilo ta6nosti 1 mm.

4.4 Fotografskl aperat.

I..... SAvtZNJ ZAVODZASTANDAaDlZAClAJ

748

5 Ispitivanje

5.1 Priprem. uzonk8

Uzorcl kojl . Ispituju ne smeju bltl starl manje od 28 dena. Sedam d.n. pre po&tke Ispltivenj. uzO(d 58
stavlJaju I dr1e u prostorljl tamperature 20 %2.C I relat/vne vlaioostl vazduha 66 %5 ".
Posle toge 58n. gomju povrllnu-uzoiki Pastavi okvir vlsine l~mm preme slid 1. .

Slika 1

Spoj okvlr. I povr!inel?etna koja . ispltuje mora bltl vodonepropusten.

Unutar post.vljenog okvlra nalije . 3 ".tnl rastYor kuhinjske soli u Sloju vislne 3 mm I odr1av. n. toj vi.
sinl do po~etka ispitivenja.
Tako pripremljeni uzorak ~uva se 7 dana na tamperatwri od 20 % 2.C I vazduhu relativne vlainostl
65" %5 ".
5.2 Postupek
hpitivanje . sestoji od 25 ciklusa smrzavanja I odmrzavanja u ure"aju za hla"enje v8Zduhom..ledan d.
klus. 18stojlod smrzavanj. n. temperaturi od - 20 % 2.C u trajanju od 16 do 18 h i odmrzavanj. n.
temper.turl od + 20 % 2.C u tr.j.nju od 6 do 8 h.
Uredei za hladenje mora postiti trafenu tamperaturu za_najvlle 2 h uz stalnu clrkul8ciju V.zdUM.
Za vreme prekid. Ispit/venj. (praznlci, vikendil uzorel 58 mor.ju ~vati na tempereturi od - 20 %2.C.
Posle sv.klh 5 ciklusa vrle . merenj. oplsana u t. 6, a potom so menj. r.nvor kuhunjske soli.

6 Merenja
6.1 Gubitakm-
Matarij., kojl so odvojio na povrfini usled Ijuskanja. zajedno sa rastvorom soli, sakuplj. so i flltrira n. situ
otvor. okece 0,09 mm, sufi do stalne mese i izmeri sa tatnoitu od 100 mg. Rezultat. izrafave keogubi-
t.k ma. po jedinld Ispitne povrfine u millgramim. n. kY8dratni millrnetor, se t8~nottu od
0,01 mg/mm2:

6.2 Dubin. ot18tenje

Merenj. . provode n. tri mena pre ~etka isplt/v.nj. I n. trl rnesta n. o!tetenom delu ispitne povrline
betona (sllke 2) u toku ispitivanja pOlio 5, 10, 15 120 c/klusa. n. kraju ispit/v.nj..
Dubin. oJtetenj. 58 izra~un8V' prema sledetoj formUIi:

d. V2 - VI
 749

geI.j.:
d - dubina oheton;a u mm,
V2 - visina od gomje ivic. okvira do najdubljetatke na o!tetonom delu ispitnepovriinebetona, u
mm,
VI - srednja vrednoSt visine od gomjeivice okvira do neottetonog dela ispitne povriine betona dab/j..
ne u 3 merenja pre ispitivanja, u mm.

. J

:.. ~
Olcvir

VodOrHlprop<Jl1IO JOt.
. - - -
z."tiv.,,~
-3- Uzorak beron.

Slika2

6.3 VlZuelni opil

Opi..je se izgled poyriine uzorka koji se ispituje.

7 Oce". rezulUU ispitiV81ja

7.1 Pre prvog i nakon 25-tog ciklusa fotografiie se povriina betona koj. se ispituje u vlalnom stanju nakon
odstranjivanja rastYora kuhinjske IOIi sa uzorka. Pri tome osvetljenje treba postaviti pod uglom od JCf
prema ;spitnoj povrtini betona.
7.2 Rezuftad ispidvanja grupi!u se prema stepenu oheeenja datom u tabeli 2.

Tabela 2

Dubina otteto. Kriterijum

Stepen ohetonja Gubitak mase
nja. najvile Vizuelni opis za ocenu
mg/mm'
mm

nema promena na povrtini otpOran

0 0 0
- bez Ijuhenja

ohetonje fioog maltera otpOran

1 0,2 1
- slabo Ijuhenje

ohetonje povrtine, vidljiva pojedina neotpOran

2 - srednje Ijuttenje 0,5 4
zrna agregata

vidfjiva una agregata na celoj poyr. neotpOran

10
3 - jako Ijuhenje 1,0
tini

Za ocenu otpomOl1i rnerodav8l1 je nepoyoljniji razultat ispitivanja ~bitka m- m dubine OIh8Cenja.

8 Izveitaj 0 ispitiv81ju

Izvehaj 0 ispitivanju mora sadrfati sledeto podatke:

- narutilac ispitivanja,
- gredilitte,
750

- objekt,
- konstrukcionl element,
- prolzvodal! betona,
- Ira!- MB,
- poreklo uzorka,
- upolrebljeni malllrijall (cement, agregat, ode. dod8takJ,
- vodocementnl faktor,
- konzistenclja betona,
- sadriaj pora u svefem betonu,
- nal!ln u!p"ad'vanjabetona,
- nal!ln nage uzorka pI8 Ispltivanja,
- sterOl! betona,
- dlmenzija uzorke,
- eventualna odstupanja od ovog Standarda,
- Stepan oltec!enja nakon 5, 10,15,20 i 25 ciklusa u skladu sa tabelom 2,
- fotografije uzorka nakon prvog i 25-tog ciklusa.

Ven sa drugim standardima

JUS U.M1.004 - Ispitivanje betona. Epruvelll (betonska tela). Obllk, mere i dozvoljena odl!upanja
JUS U.M1.040 - Beton. Odredivanje I!vrstoc!ebetonskih tela pri pritlsku, izve4en1h iz *mIog betDna

No 0- mitljonja R_b/itkog
."'-ijo18.. kullUtu SRSIt>ijo
br.4IHI/74-02 od4.111874... ple6e. - ..-
~t8mD8 S-Uni Z8Odu lt8nd8rdiz8Ci;u-
"'-"
 751
Ukupno strana 7
UDK 691.32.332:620.184.4

Beton JUS
JUGOSLOVENSKI
ISPITIVANJE KOJ.IcINE I FAKTORA RAZMAKA U.M1.056
STANDARD
PORA U AERlRANOM BETONU
Metoda 1Inijske mikroskopske anallze 1993.

Oiaj .tandard objavljen je n .Slnt.ben08 IIsto SlJ". br.59/93.

Concrete - Deter"ination or contt!nts /Inti {actor pore's distaDce of Berated

cODcrete witb line "fcrosco"" /lnRlysi.'~

rREDGOVOR

Ovaj stanqard j.. IIrlldllll Komlsij.. 7.B "tBndBrde iz oblasti betona i srlDiranog be-
tona.

1 PREDHET I PODROCJF. PRIHF.NF.

Ovim st8ndBrdom se utvrdllJ" m..torl.. 7.'1 f"pi.tivl1nj" kolicine i faktora uzmaka pora.

n aerirllnOlll betonu linijskom mikro"kopskom anllli?om po Rosvelu (Rosiwal).

efikasnm,ti aeranata na d.jstvo mraza
Ovaj postupllk se primenjnj.. ?oa '"pith'"nj..
i soU.

2 VE7.A SA DRUGIH STANDARDIHA

poziva'~stovremeno vaze i kao odredbe

Odred~e standarda na koje SA oVllj "tllndllrd
ovog stsndards. Navedena izdanj.. ~szilll u vreme objavljivanja ovog standarda,
""
a kada SP. on primenjuje, koristp. se nBjnovija izdsnja navedenih standarda.

JUS U.H1.016, Beton - Ispftiv..njp. otporno"ti prema dejstvu mraza

JUS U.H1.055, Bp.ton- r..pf.t I.VBnj" ntpnrno"t I povr;;in.. betona na dejstvo mraza i
soU 7.S orfmr7.BVI1".I"

3 OPRF.HA

3.1 Hikroskop sa poveeanjpm {?",p.11I ~o do 100 pnta, sa specijalnim mikroskopskim

..toUeem koji omogllcllvlI m..rpnj.. dll7.I,,", rp.gl"trnvanjp. izmerenih duzina i zbraja-
h..tonn.
nj.. i7.mp.renih du?lnll porll n o.:vr,,''''''

3.2 Test..ra Zll mokro "p.r.enjp. bptonl1.

Mikt".kopsk. analiza. eprweta

Dr.skriptori: beton. .r~ir.ni J.-otcn. ,""t'. i'r;t;v.o,o. linii"~'

r i ,..dBnjp. SAVF.7.NI 7./\vnn 7./\ ~TAN1)/\R')[7.ACTJU

 -,

752

3.3 ApaTati za habanje i poliTAnj.. ,",..Iom",;h ..pr1lVetA,

3.4 U1tra7.vucna kada.

3.5 Hartije za habanje.

3.6 G1inica za po1iranje.

'. ISPITIVANJE

4.1 F.pTUgete

F.pr1JVf!te Zll i!lpitivllnje U7.lmAju !II' 17. kn"kl priprpmljenih prilikom betoniranja

iI t iz va1j8ka i jezgllr8 Jzv"dpn ih f>: p:ntnvng objf!ktll huiiilicom sa dijamantskom

kTlInom.
I? sTedine dveju kocki sa stranlcom 200 mm IIi 150 mm i?reze se po jedna prizma
mera 100 mm X 150 mm eija je nAj,hl7.11 iVfr.A pArAlf!lna !Os pravcem ugradivanja sve-
7of!g betona (slika 1).

Hereu -
ISO

I -Gomj. strana
I II I
I II
I II :
Q III
I
II:! I II I
~ 1'1II I
I

/
rt/ ~ 1
/
/ ---------

SUka 1 - Prh:llla 100 ... X ',0 X 150 h: koclr." ..a IItJ'lInicOll 150 -

Tz jezgara preenika 150 mm izre70u !If! rlv.. pr;7.me mf!TA 140 mm X 30 mm X 40 mill, tako
rlA !<u obe' p8r81elne revni kro7. n!lu ,'n '.ikn I rlB jn m..dusobno odstojanje prizmi

1 rom. Kod obe prizme stranica 140 mm nAIA?1 !In nB povrsini,jezgra koja je u Ir.on-
!ltrllkcfji izlozena dej!<tvu mrA7.A i 1 i rl".i"I\'U mrAZA I !loll 7.a odmrzavanje (slika
2) .

~- .-
 - 753

Mere u mm

PovrIina konstrukcije izloiena

dejsrvu mraza ili dejsrvu mraza
i saliza odmrzavanje

Slik42 -
Dve pri?mp. 140 mm X 30 mm X 40 mm i~'je~gra precnika 150 mm

4.2 Priprem4 opitnih povrRfn4

Kod prizmi izrezanih iz dv.. kor:ke rrfpremlj.me priUkom betoniranja polira 'se

ssmo jedna od povrsina 100 mm X 150 mm, a kod prizmi izrezanih iz jezgra izvade-
nog iz ocvrslog betona konstrllkelJ.. polirlljlJ se uvek po _dye najvece povrsine

140 mm X 40 mm.

Poliranje se vdi po sledecem postupk..:

Opitne povriine hllbaju se mokrlm r""'tupkom sa hartijom za habanje tako sto ae

rocinj~ sa vrlo grubom hartfjom SP rost"'peno prelazi na finiju i zavrsava naj-

I'"
finijom.Opitne povdine se oeist" 11 IIltrazvucnoj kadi. Dalje poliranje vdi se
glinieom, i to postupno od grube (I ~) do fine (0,3 ~) gliniee. Na kraju, poli-
rane povdine morllju se ponovo oci..tftl 11IIltrazvucnoj kadi i osusiti.

4.3 Postupak

1.lnlj..k8 mikro!'lkor"kll snlll ":11 ;",'n"! ,",pmfl,r""k"rom 58 povecanjem od SO do 100

pitta ?lImlSlj..nfm mernlm IlnljAm" CijA Itlcllrnll rllI?!nll i?nosi 240 em kod betona
1'0

"II mllk"fmllinim fTskeijllms orl 16 rlo 32 mm.

Raspodell1 vazdusnlh mehllTfr.1I rlpfl"fs"nll j.. fllktoTom T8zmaka koji predstavlja naj-

ver.u mogucu udaljenost pro f I.lnp tllclc" tI oevr!l 10m eementnom kamenu do iviee
"'"0
n8jbli!eg vazdusnog mehurir.A, Izrllipn~ IJ mfllmetrimll.

Nil prizmeme i?rezanim iz dvr. orltnp kor:k.. meTenja se izvode samo na jednoj povr-
Hni 150 mm X 100 mm, po cij., IIklll'nll rlltiinl'l iznosi 120 em. Linije duZine
1Inljll'''''

10 r:m .porle Ijene su nil 3 grltr". f to tako ,la prvlI grupa od 4 linije pocinje na
IIdllljenosti 6 mm od ivte.. rrfzmn, "r~l!:a~rltI'A 0<1 4 linije ne udeljenosti 42 !DID ad

3
754
grnpll or! 4 Ifnijp. nil udaljenosti 42 mm od zad-
?'1Ir!nje Hnije prve grupe, II tr""11
nJ.. Iinije druge grupe. Lintje u ~vlI~oj grnpi m","m;obno ~u udaljene po 6 mm (sli-
kA 3).

Here u IIIRI

Me,,,,, linije lIB

eprvvereme iz
(8 kocki

Slika 3 - Herne Iinij" nil opitnoj povriini

Nil prizmllma-i?rezanim iz jezgara izvpr!pnih iz ocvr~log betona konstrukeije, mere-

njll ~p. izvode na 5 linija duline 13 do 15 em na svakoj ad obe najvece. povrsine.
RII?mBk i?medu linija iznosi po 6 mm, K tim ito 5e prva Iinija nalazi na udalje-
no~ti 2 do 3 mm od povrsine koja je r!ir"'~tno pod dejstvom zamrzavanja i odmrzava-
n.lll iti pod dejstvom mrBZB i soH kojll ".. kori~ti ?a odmr?lIvanje (slika 4).

Here u rnm

Meme linije ne
epruverame iz
jezgrll

130 do 150

Slika 4~ Herne ~Inf.ln nil opftnf. povrRinama

-...----.--
4
 755

Pri merenju potrebno je ohuhvat!ti "'v.. VM:ri",;;nl' por.. koje su vidljive u cementnoDl

kamenu sa poveeanjem 50 rio 100 plltn f kojp pre"ecene linijllma merenja. Linije
""
merenja nalllze se na ocvrslom h..tt"n" f "..k" vllzrl",;;np- mehiruee uglavnom kao sekan-

te, a delimicno i kao pTf.cnid mrhllrff.lI. Mpre "p- dn?ine tih lin.ija izmedu avaka

dva lIzastopna vazdnsna DlP-hnrien:' to jp-"t rllzmaci izmedu krajajednog i pocetka

drugog mehuriea koji uzastopno Ie?.. po rlII?!n! linija merenja. Isto tako mere ae i
du!ine linija merenja - sekllntn 11 "vnkom '/1I:>:dll5nom m..hurieu, kao i celokupni broj
vazdusnih mehuriea presecenfh cHnvom rllI?!nom m..rnih lin!ja. Izmerene du!ine na
oevrslom betonu i u samim VAzrlll,;;nfm mrh"ricimo s'e allbiraju.
Od merenja su izuzeti vazdu,;;ni m..hllrir.1 kod kojih je duUna presecne merne Hnije
(sekante) veea od 4 mm, kilo i m..hllrfr.f :>:11koje je iz samog oblika evidentno da au
posledica loseg zbijanja betonll.'"to tAko, pri merenju ae ne uzimaju u obzir ri-
sevi, kao i ukupna porozno"t "nmom Agrpglltu.
"
U slueaju osteeenja 7.irlova VIl7.rllI,onfh m"hnriell pri I Ikom polirsnja, kadaae oste-
eenje zajedno sa mehllriep.m ,,,.lll:>:! nil I In I j i merpnjll, potrebno je, pri merenjuJodb

cUi du!inu pressens merne linije koja blezi i:>: krll?nt"~ ohlikll va:>:rlIIsne pore.
(sUkaS).

0 l!J
.
'\ I
I,
"
Merna linija

SIika S - Herenje du?;ne pr"Rnr.ne mnrne Jinlje 1 kod oitecenth zidova

,,"o:dm.nih _huricII

5 PRORACUN PARAHF.TARA VA7.nU~Nm HF.,"/RICA

Lin!jskom mikroskopskom linn I I:>:C'III

o,I,""IIjn se dVII parllmetra vazdusnih mehurica, -i
to uknpna ko1ieina vazdu..nfh mphnrlf.n ~7.c) I fakt~r razmaka (FR). Proneun pro-
izilazi iz rezultata merenjll, tj. 10: rlelovII llnlja merenja izmedu vazduinih ..-
hurica na ocvrslom betonu IC, iz "nmp dnUna odaeeaka Hnija ..renja (aekenta) t
vazdusnim mehuriclma IP I f:>: nkupnoR hroja va:>:d",;;nf.h mehurica na linijama ..erenjf
N.
Za proraeun oba parametra !lln?p- !l1..tf..r...)ednacine:

--.........
 -........

756 --.------.
procentima ('% V/V)
5.1 Uk\lpnll 1t01i<:.1na v8zrl\l;;nlh m..hllr;r.I1 7.,;, \I z"I'r"min~k!m

II' I 100
7.
c
II' + IC

~.2 Falttor rar.noslts FR

7." prors<:.un fslttors rllzmllkll potr..hnn J.. h,r";:lInllti:

,,1 7."preminslti prnc..ntlml1 (I V/V)
deo cements, u ?"rreml"~kfm

c
vc . 100
1 000 P
?

grle Je:
c - koti.:lna cementa, u kllogramlmn pn Jr.\lhnom m..tru,

Pz - zIIprem1n",ka masa be? pOrB I ;;\11'I.! Inll r...m..ntn, 11 kl1ngramima po kubnom metru.

1 ZIIpreminsiti deo vode, 11 ?IIprE'mfn",kfm prncPlltlmll ('t V/V)

v
,
vv 100
1 000 P
v

g<le ja:
v - kol1c1na vode ?II 1 m3 betonll, 11 kilc>grllmlm" po kuhnom metru,

Pv - ?IIpremin...ka mass vode, u kiJogrllmima po l<.1Ibnom metrl1.

c) Zaprem1nslti deo cementnog kam..nn

V + V
r: v

rI) Or\nn~ i?III..tI" ?lIpr..mln",kng ri..III r..,m"ntn"l! "nm"nn f IIklll'n.. kollc!"e vllzdusnih
m..hnrics

V + V
c v

7-c

e) Pro",...:n', dll7.~nu s..kllnte 11 v/!?dll;;nim m..hllrf.;imn, II cp.ntimetrims

II'
t"'-
N

f,
 757

f) Specifitnu povrsintl va?ritlsn;t, I'''rn. 11 cpntimf!trima na minus jedan

4
5=-
t

Na osnovu datih jednAtina po jednoj od slede.:e dv(

.i?r"<:II""v" ".. r"ktoT ra?m"ka
jednacine, sto zavisi od vTPrino"ti orino.." i?m..rlll 7.Apreminskog de1a cementnog ka-
mena i uktlpn.. koHtine vA?dl1snih m..hl1ri,;n tI ;"pitivAnom betonu

V + V
c V
zc

Ako je:

V + V
~ S 4,33
Zc

hit tor razmaka izracunava 5A 11 m; 1 im"trimB prema jednl!cini:

V + V 10
c v
FR =
I S
Z
c
a ako je

V + V
~> 4,33
Z
c

faktor razmaka izraeunava 5(', tI m; 1 im..trima I'rema jednaeini:

30 V + V
FR2 = - 11,4 (~+ n1/3 - 1]
5 Z
c

6 J1.VF.~AJ 0 ISrlTIVANJU

U izvestBj 0 bpitivanju ,,1..ri..tl podad:

nno"" "..
- opsti podaci 0 betonu.

- padsci 0 mikroskopu kojlm ..u nhlwljenB h:p1tlvsnjs.

- izmerAns ukul'ns koHeJna vB?rinsnth mehnrica,

- izmeren fsktor rA?maka,

- ocena re7.u]tsts Ispitjv~nj".

Sl~pra SaVP7ninVM 7~ .hJIII~rdin~iju Reograd -

N~o.n~vu 'i"ljenja Hini.t'r.tv~ u ~ull"r" ~.r'h!i~. <.hij. hr.41J-:v>n/Q?, Nt ~4.07.1992. ne plata se porez nl pl'Ollf
Z~"r:u1jO"n ,.~t :t'"'r1...)nlP(SVP:n~t. unnohvanja)
r'
758 Ukupno strana 4
UDK 693.542:620.179.152.1

JUGOSLOVENSKI Beton
STANDARD ODREI>IVANJE RAVNOMERNOSTI RASPODELE JUS
CEMENTA I VODE U SVEzOJ BETONSKOJ U.Ml.063
MEsA VINI
Metoda sa radioaktivnIm Izotopfma 1993.

Onj .taadanl objlYljea je I .SIatbP.- list. SRJ". br.59193.

Concrete - Deter.1r11,t1oD or th" holflt)gencJt., or ce_Dt IIDd wllter 1D tbe fresb

concrete .1xture by rlld101sntoptf.,, _thnd

PREDGOVOR

Ovaj standard je uradila Komia!ja ?a ~tandarde i70 oblasti betona i armiranog be-

tona.

1 PREDtIET

Ovim IItadnardom lie utvrduje po~tl1pak ntvrdf.vanja ravnomernosti raspodele cementa

i vode u IIveloj betonllkoj mesavlnl mp.todom radioaktivnih izotopa.

2 VElA SA DRUGI" STANDARDtHA

Odredbe standarda na koje se ovaj ~tandard poziva istovremeno vaze i kao odredbe

ovog IItandarda. Navedana izdanja 5n vazlla u vreme objavljivanja ovog standarda,

a kada !e on primenjuje, korf~te se najnovija izdanja navedenih standarda.

JUS B.Cl.Oll. Cement - Portland cement - Portland cementi sa dodacima - Hetalur-

iki cement! - Pl1col~nski cement! - Definicija. klasifikacija i
tehnicki uslovi

JUS U.H1.0S0, Beton - Kontrola prnf?vodne sposobnosti fabrike betona

3 ZAR11tV

Cement i voda su ravnomerno raspnr...'..nl

o
u sve7.oj betonskoj mesavini ako je stan- 0

3 -

dardna devijacija kolicine cp.mp.ntam~nJa Ilf jednaka od 10 kg/m . a vodocementnog

fakton v/c mllnja fll jednaka ad 0,03.

DeskrlptDrl: cellent. vl'da. vodocellentni hklnr.. r..J"'1o!a. sv..t. bPtcnska lesavina, ispitivanje

I i70danjn SAVF.7.NT 7.AVOn 7.A STANOARnTZACIJU

 JCS ~.Hl.063:1993
759
OPRF.HA
"

4. I Scinti1aciona sonda sa mernfm IIT..,IAjrm.

4.2 Dubinska izotopska sonda za merenj.. v)agp..

4.3 Dve besavne celicne cevi.

.~ ISPITIVANJF.

5.1 Obelezavanje betona

Oh..lezavanje betona vrsi se dodAvAnj..m ~ k~ rAdioi?ootopom obelezenog cementa is-

tovremeno sa doziranjem ostalog potr..bnog cementa.
Oh,dezenJ. ,cement priprema se homogeni?oAdjom 5 kg c..menta i 20 kg radioaktivnog

cink-oksida (ZnO) u mlinu sa kuglAma, II trAjan)u od 1 h.

Ova kolicina od 20 kg cink-oksida (ZnO) aktJ.virA se na vrednost 3,7.10-6Bq, cime

sP. postize specificna aktivnost betona 3 000 Bq/kg.

Fin"ca mliva cink-oksida (ZnO) po Bleinen (B.laine), prema standardu JUS B.C1.011
mora.da bude ista kao i finoca upotrphlj..nng cementA.

5.2 Priprema betona 7.a ispitivanje

Pos JP. obelezavanja J. zavrsenog mesAnjn sAdrzaj b..tonske mesavine se ravnomerno

i?oruc':i 11korito cije su mere odredene IIstAndArdu JUS U.M1.050.

~.3 Herenje aktivnosti i sadrzaja vede

Aktivnost kao m..rJ.lodistribucijr c..mrntn mrri sP. scintiJacionom sondom, koja se

postnvi 11 cr>Ucnll cev i s njom ?oAhod" nn nnnpT"d odT",!p.nAmerna mesta u mesavini.
SadTzsj vode m..ri se sondom ?oA m"T..nj" vlng.., kojA se postavi u celicnu cev i s
njom zabode na ista merna masta kAo ?oA mrT"nJp. nktivnosti.

5.3.1 Broj i raspored mernih mests

RTOj mernih mesta, bez ob?oira na kolic':inll

ispitnog betona, mora biti najmanje 30.
RAspored mernih mesta mora biti rnvnomrTAn po povr~ini korita, a svako merno mes-
to mora biti udaljeno od stranicA koritA i sns"dnog mrrnog mesta najmanje 20 em.
760

5.3.2 Broj i vrp.mp. mr.renj8 nn pojNfln im mr.rn im m.."Umn

Na "vAkom m'!rnom me"tu morAj" i7.\'T~iti po 3 mp.rp.nja aktivnosti i vlage. Vreme

''''
merenja mor8 bit! to]iko da .Ie relAtlvnA greska manja od 1 %.

6 REZULTATI

6.1 Odredivanjc distribueijr. er.mr.ntn

StAndardna devijaeij8 ep.mp.ntA dnhljR se 17. ohrA"cA:

(JA
(J
cr.mpntn =T . DC
gde .Ie:
(J - standardna devijAcijA cpmenta,
cementa
(J
A - prosecna
standardna devijacija i7.merenih aktivnosti,
A - i7-merena Aktivnost,
DC - dozirana ko]ic.inA Cp.mpntA.

6.2 Odredivanje ra"pode1e vredno"ti vodocementnog r8ktora (vIe)

Sadrzaj vode nA svakom mernom mpstll dirr.ktno se procita iz krive bazdarenja izo-
topne sande. KolicinA cementA 7.a svnkn merno mesto ooreduje se obrascem:

DC
DC
n
= An
A

gde .Ie:
DC - kolicina cpm,mta nA n-tnm mprn"," mp"tn,
n
~n - i~merena aktlvno~tnA "-tnm m~r"~m mp~tlt,
DC - d07.iranA kolicinA cpmpntA.
A - "rednja aktivnost.
lz tako odredenih kolicinA cpmrntn i f7.mprr.nih "adr?8j8 vode za svako merno mesto
izracuna se vrednost vodocementnog fnktora (vie).
Na taj nacin dobijeni odno" v/c stAt fr.ki "e obr8di i dobijena standardoa devija-
eija .Ie drugi parametar ravnomp.rnosti rnspodele.

7 OCENA ISPITJVANJA

StAndardne devijac1je iz t. 1i,1 i t. 1\.2 ocenjuju prema kriterijumu koji pro-

"e
i7.i]AZi iz same dp.finicije.

3
JUS -tJ.H1.063: 1993 761

R J7.VF.STAJ 0 ISPITIVANJU

J7.vestajo ispitivsnju mors ds sarir7.i:

ssstsv betons;

- konzistenciju beton~;

-
nscin pripreme betons;

-
broj mesavins betons;

-
broj mernih mests;

-
podstke 0 instrumentlms;

-
stsndsrdne devijscije zs kollcfn~ c~~~nta i vodncementni fsktor (v/c).

9 POSF.BNI USr.oVI

7.hogupotrehe rsdiosktivnih izotopn, ~klpn SA mors pririr7.avstisledecih mers pot-

r~hnih zs bezbedsn rsd:

- ria .Iestrucno obucens 7.8 rari sa J7.vorlma radijscije;

- da .Ie pod radioloskom kontrotom nAriJe7.n~institucije;

- ris ima dozvolu za rad sa izvorlm.. rnriijscije, kao i dozvolu za nabavku i
trsnsport izotops od nadteznog orgAnn;

- ds CUVS okolinu od kontsminncijp.;

- ds lzvriii svu potrebnu dp.kontamlnnr.ljn mesta ispitivsnjs i svih apsrata i

sprsva zs merenje;

ugrsduje u nbJekte.
-
dn Sf> ispitni beton ne

l1 .1,I1'1'r~in"-ijIJ
St'IP' S~v.lni 1>"'':''1
- ~ocqrad

~h CMQVII 'isljp.nja Hinistal'stva kuttUl"1 P..r'I~I;~. ~I~ij. rr.411.:vJ1Vq~ M 14.01.1992. no. plata se p:Jrez na pro.et
l'
7.;ahr~njpno rrp~1 '''r~v;'lT11. (~V" Yr~t" Iltln('t' ~nj~)
 762
JUGOSLOVENSKI
ISPITIV ANJE KONZISTENCIJE BETONA
JUS
STANDARD U. M8. 050
POMOCU MERE SLEGANJA
SA OBAVEZNOM 1-1966.
PRIMENOM
od I-VI-1966. Re1ienje br. 17-4411 od 7-1-1966; Sln;;benl list SFRJ br. 31l966.

Consistency of concrete by the slump test

1 Predmet standarda
Ovaj standard propisuje nacin ispitivanja konzistencije betona pomoeu mere sleganja.

!0
4.1
2 Definicija
Konzistencija je jedna od osobina sveie betonske mase koja zavisi od granulometrijskog sastava
= agregata, kvaliteta agregata, kolicine cementa i vodocementnog faktora. Prema konzistenciji, beton
I

t~
III
3
moze da bude vla:lan, plastiean ili teCan.

Oprema
'C
t:
Za ispitivanje sluZi sledeca oprema:
~ 3.1 Kalup ( v. sliku) od pocinkovanog lima, debljine 2 mm, izraden u obliku zarubljene kupe visine
:=
300 mm, donjeg unutra~njeg precnika 200 mm, a gomjeg 100 mm. Blize gomjoj ivici ima dye ruCice
g (poz. I) za dizanje kalupa, a na donjoj ivici dye papucice (poz. 2).

N
~ . Mere u mm
bII
0
,)l

i>
~
~
:s
.".,
w

~
.~
0
~

='
0

~
e
:a
~ --1Q~
-..,
~:s
CJ
~
"C
0 010
~ I
Co
I
-u 1
~ I
~C\,
1
~
I
~ 1
010
I

'O'bpDo _8118 2

JUGOSLOVENSKJ ZAVOD ZA STANDARDIZACIJU

Strana 2 JUS U. M8. 050
763

3.2 Okrugla eelicna ipka 0 16 mm, duzine 600 mm, koja se na jednom kraju, na dunni od 25 mm, poste.
peno suZava i zavrava u obIiku polulopte precnika 12 mm.

4 Nacin ispitivanja

4.1 Uzimanje uzoraka

Uzorke betona treba uzimati pri izlasku betona iz mealice iii, jo bolje, pri istovaru posle transporto-
vanja. Pri istovaru, od poeetka pa do kraja, treba uzimati u jednakim vremenskim razmacima isle
koticine betona. Od betona za kolovoze uzorak se uzima neposredno iz mciavine posle istovara na
podlogu; uzorak se uzima najmanje sa pet raznih mesta.
Ovako uzeti materijal treba dobro promeati da se dobije jednolika masa, pa se iz nje cetvrtanjem
izuzme uzorak u potrebnoj koIicini za ispitivanje.

4.2 Ispitivanje
Kalup se prethodno sa unutraSnje strane vlaznom krpom ovlazi ; zatim stavi na ravnu plocu. Potom
se stane na obe papuciee (poz. 2) kalupa i poeinje sa punjenjem kalupa. Kalup se pun; u tri ptibIifuo
jednaka sloja, tako da posle zbijanja slojeva kalup bude ispunjen do vrha. Nabijanje betona u slojeve
vri se ~ipkom, opisanom u taco 3.2. Svaki sloj se nabija, tako da se 25 puta probada ipkom, pri
eemu treba voditi racuna da probadanja budu pravilno rasporedena po povrsini svakog sloja. Donji sloj
se probada kroz celu visinu, a pri nabijanju gornjih slojeva treba sipka da prodre i u donji sloj.
Poto je nabijen gomji sloj, suvisan beton treba skinuti pomoeu mistrije, tako da kalup bude potpuno
pun. Posle 30 s beton se oslobada kalupa, na taj nacin ~to se kalup briZIjivo vertikalno izdigne pomoeu
ruciea (poz. I), a zatim izmeri visina epruvete (h') sa tacnocu od 1,0 mm. Sleganje betona se izra.
cunava po sledecem obrascu:
S = h - h'
gde je:
S = ukupno sleganje betona, u em; .
h = visina kalupa = 30 em;
h' = visina slegnutih epruveta, u em.
Rezultat sleganja se zaokruzuje na 1,0 mm.
Prethodna ispitivanja se vrse na gradilistu iIi u laboratoriji da bi se utvrdio sastav betona prema
konzisteneiji koja je poieljna. Dalja redovna ispitivanja vrse se na po tri uzorka iste meavine.
Rezultat je prosek od vrednosti dobivenih sa 3 uzorka.
Sleganje betona po ovom naCinu ispitivanja treba da iznosi:
- za vlami beton do 5 em,
- za plastiean beton do 18 em,
- za teean beton preko 18 em.

5 Primena
Odredivanje konzisteneije betona pomoeu mere sleganja primenjuje se na betone sa agregatom yeti.
cine zrna do 30 mm.

. ~ -. """"''?r:>.~
 OK 666.972: 53IJ.57
764
JUGOSLOVENSKI
ISPITI VANJE KONZISTENCIJE DETONA
JUS
STANDARD
POMOCU MERE RASPROSTIRANJA U. MS. 052
SA OBA VEZNOM 1-1966.
PRIMENOM
00 ..VI.1966. ltelenJe br. 17-44/1 od 7-1-1966; Siulbeni lIB. RI"ILJ hr. 3/1966.

\ ' ',)
.,:,".,
.I~~~,

'J,"I'..,~
r.....-
, "I,).}
F.
"!,"--\' Consisle1lcy of cOllcrele by Ihe spread lesl

Prcdmct slRndnrdn
Ovaj standard propisuje na~in ispiliyanja konzistencije betona pomocu mere rasprostiranja.

I 2 Definicija
I
.g
Konzistencija je jedna od osobina sveze betonske mase koja zavi.i od granulometrijlikog ""stava

I
..
c:
"0
agregata, kvaliteta agregata, koli~h1e cementa i Yodoeementnog faktora. Prema kOluisteneiji svei
beton mole da bude vlalan, plasti~an iIi t~n.

~
..N 3 Oprema
~> Za ispitivanje sluli sledec-.. oprema:
~
-0 3.1 Dvostruka drvena tabla (sl. I) 700 mm x 700 mm x 110 mm. Po.dina gornje table obl~ je
'.I
c:
pocinkoyanim limom debljine 2mm, Sredina table obeldena je mema ..nakrsnim linijama. parnle'lnim
~ sa dvema stranama table. Gornja tabla je ye7f"\naza doaju. pomottJ dr.o 5:1 "" (poz. I). taka cia se
.; gornja tabla moze podici pomoclI rtI~iec (poz. 2). Pored IUiXe lMJ"d"vljen<ljc "'''play," (p<>z-J) k,'j:t
0.,
dopu~ta podizanje gornje table za 4 em.
.,::J
..
Mere U mm
~
.e
0
-g 700 -

~
~ /
~ /
~ ,,/
/
/

~
./ . 7-' \
;; "
i I
,/"
-
/ /
/
! , -- - --~
/-
'

\ /'"
. ::I

fg, /
/
-.
~:I.
I
51. t

I
3.2 Kalup (sl. 2) od poeinkoyanog lima debljine 2mm izraden u obliku zarubljene kupe visine 200 mm,
donjeg unutra~njeg pre~nika 200 mm, a gornjeg 130 mm. Blize gornjoj iyiei ima dye ru~iee (poz. I)
za dizanje kalupa, a na donjoj ivici dye papu~iee (poz. 2)
Ukupno .trana 2

JUGOSLOVENSKI ZA VOD ZA STANDARDIZACIJU

 765

Mere u mm

130
~I.
I

51. 2

4 Nacin ispitivanja
4.1 Uzimanje azoraka
Uzorke hetona treba uzimati pri izlazu hetona iz meSaliee, ili jo~ bolje, pri istovaru posle transpcr-
tovanja. Pri istovaru, od poeetka pa do kraja, treba uzimati u jednakim vremenskim razmacima
iste kolieine betona. Od betona za kolovozne zastore uzorak se uzima neposredno posle istovara
na podlogu, najmanje sa pet rarnih mesta.
Ovako uzeti materijal treba dobro promdati da se dobije jednolika masa, pa se iz nje eetvrtanjem
izuzme uzorak u potrebnoj koIieini za ispitivanje.

4.2 Ispitivanje
Dvostruka tabla se postavi na horizontalnu podlogu. Lim na gomjoj tabli i unutrasnja srtana kalupa
obrisu se vlaznom krpom. Kalup se postavi na sredini table. pritisnu nogama papueiee kalupa i
kalup puni betonom u dva sloja priblifno iste visine. Svaki sloj se nabija sa po 10 udara letvieom
preseka 4.<:mx 4 em. Kad je kalup napunjen i nabijen, poravna se mistrijom gomja povrsina kalupa i
oeisti povrlina table.
Pol a minuta posle punjenja kalup se pomoeu rueice polako podigne, pri <!emu se heton, u zavisnoti
od konzistencije, manje ili viSe slegne. Zatim se gomja tabla pomocu rueice 15 puta polako izdife
i pu~ta da slobodno pada sa visine od 4 em.
Potom se izmeTe dva preenika rasprostrtog hetona koja su paralelna sa stranama table. Kao mera
rasprostiranja uzima se prosek izmerenih preenika, zaokruzen na ceo em.
Prethodna ispitivanja se vrSe na gradili~tu iIi u Iaboratoriji da bi se utvrdio sastav hetona prema
konzisteneiji koja je pozeljna. Dalja redovna ispitivanja vrSe se na po 3 uzorka iz iste meiiavine. Rezul-
tat je prosek od vrednosti dobivenih za 3 uzorka.
RasprostiraDi" hetona po ovom naeinu ispitivanja treba da imosi:
- za plasl;.:an heton od 36 do 50 em.
- za teean beton preko 50 do 65 em.

5 Primena
Ispitivanje konzistencije plastienih hetona pomoeu mere rasprostiranja primenjuje se na hetone sa
agregatom velieine zma do 30 mm.

Stampa: Beocradskl Ir.t1~k' u,vod BeOKud

-
 766 _._~._-
JUGOSLOVENSKI Beton JUS
STANDARD ODREDIV ANJE KONZISTENCIJE BETONA
POMOtU VEBE APARATA
U.M8.054
SA OBAVEZNOM ID-l96&.
PBJMENOM
od l-Vll-1968. . Reseoj. br.I8-1449/1 od S-m-1968; Sluib.ni list SFRJ br. 10J1968.

Concrete. Determination oj consistency by meons oj Webe apparatus

'tJ
l1li Predmet standard a
g
1:10
Ovaj standard propisuje nacin odredivanja konzistencije betona pomoeu Vebe aparata.
Ie

2 Definicija
f
~
Konzistencija betona je 'sposobnost
granulometrijskog sastava mineralnog
plastienog oblikovanja sveie betonske rnase, koja zavisi od
agregata, kvaliteta mineralnog agregata, koliCine i vrste ce-
'tJ
menta, vode, mesanja i homogenosti sveie betonske mase.
C
Prema konzistenciji beton moZe biti: vlaian, plastican i tecan.
.
~
N
. 3 Primena
0
"
> Odredivanje konzistencije betona pomoeu Vebe aparata primenjuje 50 za hetone spravljene sa mine-
.
=
0
Jill 4
ralnim agregatom sa zrnima do ukljucivo 30 mm.

Oprema
!J
>
~0 Za odredivanje sluii Vebe aparat prikazan na slici koji ima sledeee delove.
'00 Postolje (poz. I) na koje je nasaden vibracioni sto (poz. 2). Sto je oslonjen na postolje preto 4 spiralne
::s
,.,. opruge (poz. 3). Sa donje strane stoia je pricvrscen dvojni ekscentar (vibrator, poz. 41 koji dobija
II pogon ad elektromotora preko gumenog remena. Motor je postavljen na postolje tako da 50 moie
~
.a
pomerati i time pritezati remen.
Propisana frekvencija vibracionog stoia je 3000 ciklusa u minuti; amplituda vibracija 0,4 do 0,5 nun
~ i vibrirajuca masa 63 ::i::3 kg.
Cilindricni lonac (pOz. 5) je od nerdajueeg celika, unutamjeg precnika 240 mm i visine 200 mm.
0 Lonac je pomocu dva leptirasta vijka pricvrseen na vibracioni st~.
~ Abram so v konus (poz. 6), zapremine 5,5 litara je od celicnog lima debljine 2 mm. KODUSje izraden
e
:a
u obliku normalne zarubljene kupe visine 300 mm. PreCnik unutamjeg kruga osnove je 200 mm,
a precnik unutarnjeg kruga na vrhu kupe je 100 mm.
0 Ploea (poz. 7) od stakla, pleksiglasa ili druge v.stacke rnase, sa mesinganom ~ipkom (paz. 8) i dria-
~ cern (poz. 9); za druc je ucvr~n metaln; levak (poz. 10) za sipanje hetona, a na gomjem kraju je
vodica (poz. II). Driac je naCinjen od cevi ; tako nasaden na postolje aparata da 50 mole vrteti. Na
-
i0
taj \lacin je moguee iznad lonca posta viti bilo krak driaca sa konuSt>m, bilo staldenu pJoeu. Ploea sa
mesinganom sipkom 50 moie vrteti oko vertikalne ose druca j vertikalno pomicati u YOdici.
ij Masa ploee sa vodicom je 2,8 :r 0,2 kg, a preenik ploee je 230 mm.
::s
Okrugla eelicna sipka. 0 16 mm, duiine 600 mm, koja se na jednom kraju na duiini ad 25 mm po-
.
cu
stepeno zavr~ava u obliku kuglice preCnika 12 mm i sJuii za nabijanje hetona u konusu.

c
"> 8
e
Ot

.
:;
i
~
Q,

,E
f
Do

~ ~_2
JUGOSLOVENSKJ ZA VOD ZA STANDARDIZACIJU
:1
S~[J.J1J. ()j~
JL::. L. .\J.::i.
- 767

5 Nacin odredivanja
5.1 Uzimanje uzoraka
Uzorke svezeg betona treba uzimati na izIazu
vertikalnog transporta pre ugradivanja. Uzorak
. skim razmaeima i sa najmanje 5 raznih mesta.
dobije jednolika masa, pa se iz nje cetvrtanjem
mes..lice ili bolje pri istovaru, posle horizontalnog i
mora predstavljati prosek, uzet u jednakim vremen-
Te pojedinaene uzorke treba dobro prome~ali da 50
izuzme opilni uzorak u potrebnoj kolicini.

5.2 Postupak odredivanja

Lonae i konus se prethodno sa unutra~nje slrane prebrisu vlainom krpom. Konus se zatim stavi
eentricno u looae. Levak za sipanje belooa na drlaeu se stavi u osu konusa.
Koous se kroz levak puni u 3 Olprilike jedoaka sloja, tako da pos]e 3 nabijanja bude napunjen do vrha.
Beton se nabija celicnom ~ipkom. Svaki sloj betooa 50 nabija tako da se 25 puta probada ~ipkom,
pri cemu treba voditi racuna da probadanja budu pravilno rasporedena po povr~ini svakog sloja.
Donji sloj se probada kroz eelu visinu, a pri nabijanju gornjih slojeva treba ~ipka da prodre i u dooje
slojeve. .
Po~lo je nabijen gornji sloj, levak se zakretanjem drlaca odstrani, i suvi~an betoo skine pomocu
mistrije lako da konus bude potpuno pun.
Trideset sekundi posle poslednjeg nabijanja i odstranjenja suvi~nog betona sa vrha konusa, konus
se brizljivo vertikalno izdigne i beton oslobodi konusa.
Posle dizanja konusa namesti se kroz vodieu na drZaCu plnea pricvr~ena na mesinganoj ~ipci, na sam
vrh betonske mase u loneu i pricvrsti vijkom (poz. 12). Zatim 50 ovaj vijak popusti, pusti 50 u rad
vibraeioni sto, a istovremeno i sekundomer.
Belonska masa u loneu pocinje da se dejstvom vibracija sleze, a pinea stalno sledi sleganje belona,
po~to lefi svojom tefinom i tezinom mesingane sipke na betonskoj masi.
Vibriranje traje sve dok belon ne pokrije ploeu po celoj donjoj povr~ini. U tom momentu motor
se iskljuCi. Vreme vibriranja se meri sekundomerom od Irenutka pustanja motora urad, pa do pokri-
vanja betonom eele povrSine ploee sa donje strane. .
Sleganje betona posle vibriranja oeitava 50 direktno na merilu, ugraviranom na mesinganoj ~ipci.

5.3 Izracunannje Vebe stepena

Vebe stepeni izracunavaju se po sledecem obraseu:

N=~.t
Vo
gde je:
N - Vebe stepeni;
V0 - zapremina betona pre vibriranja, V0 = 5,5/;
VI - zapremina betona posle vibriranja, u I;
t - vreme vibriranja, u s.
6 Vrste konzistencije
Vrste konzisteneije betona prema Vebe stepenima prikazane su u tabeli.

Vrsta konzisteneije Vebe stepeni

Jako plastiean, teean ispod 3

Normalno plastiean iznad 3 do 6
Slabo plastiean iznad 6 do II
Vlaian kao zemlja iznad II do 23
Siabo vl?.zan kao zemlja iznad 23 do 49

Veza sa drugim standardima

JUS U.M8.050 - Ispitivanje konzistencije betona pomocu mere sleganja
JUS U.M8.052 - Ispitivanje konzistencije betona pomocu mere rasprostiranja

:::;r;m":~-':;>",o!!r:td.~,,:'::-:'Ifi~k! ::,':~d - geoe'!'3.1

 -.
768
JUGOSLOVENSD
Betoa JUS
ISPmv ANJE KONZISTENCUE BE10NA
STANDARD
POMOCU SLEGANJA VIBRlRANJEM
U.M8.056
SAalA VEZNOIf 1978.
raJlfENOIf
od 28. X 1978. Pmilnldll". 12-10633/1 CNI~.VI 1978; SIu1beni liJt SFRJ,br. 52/78.

.- .
~.._'~, . (:. ,:;;...\
' ~
:.
.,...,~-- J O>nO'ete. O>nsistmcy of ronO'er.
.<>--

1 Predmet standarda
'3
t
,II 1.1 Ovim standardom Ie utvriluje postupak za ispitivanje konzistencije betona pom<Xu sleganja vibrirmjem.
I
~
1.2 Metoda sIeganja vibriranjem primenjuje Ie za ispitivanje konzistencije betona watnog kao zemJja,
~~ plastifnog i tefnog.

=
~

~~ 2 Oprema
Za ispitivanje konzistencije po owj metodi potrebni su sledeQ oprema i pn"bor:
1 - sud ad felifnog lima debijine 2 mm, unutrdnjih mera osnove 200 mm X 200 mm i"risine 400 mm;
odstupanje od navedenih mera moa iznositi ~ I %; gomja povrtiDa suda mara biti otWrena;
r
VI
- -
sredstw za nabijanje betona pervibrator; pri svakom ispitiYanju mora sel1pOUdliti isti pem1lrator;
..
~
- mistrija trapezastog oblika, dutine oko 160 mm i Iirine YIha oko 100_;
.! - lenjir, felifni.
0
~
0
...
::3

3 Postupak ispitivanja
~

e
-5 3.1
- Uzorci sveteg betona za ispitivanje konzistencije uzirnaju se odmalt po izIasIru betona iz mdalioe, ill na
0
~ mestu ugrailivanja posIe obavljenog transporta i to neposredno pre usraiIivanja.
Za jedno ispitivanje konzistencije potrebno je uzeti najmanje tri uzoria swteg beton.. iz kojih se moraju
.- odstraniti sva una agregata Yea ad SO Mm.
~ 3.2 U fist. watnom krpom obrisan sud beton se sipa mistrijom. Beten ueba sIobodno da pada sa visine ad
.~ 10 em u IUd. preko jedne od dutih ivica mistrije. Kada Ie IUd napuni, viIak betona uldanja Ie felifnim
it lenjirom. Zatim se pristupa ugraiIivanju (zbijanju) beton. pervibratorom lYe dok mote da se uoo ill
L izmeri njegovo sleganje u sudu. Posle zamenog ugrailivanja (zbijanja) VIti se izramavanje povrtine
.; belon.. ukoliko je to potrebno.
t 3.3 Visina od pcmtine ugrailenog (zbijenog) betona do gomje ivioe suda meri se u sva fetiri ugJa sa taf~u

~
.
iE od I Mm. Men sIeganja izrafunava se prema obrascu:

40
V= h = ~4O-s

v - merasIeganja,
40 - visina IUda, u em,
h = 40 - s ;- visina betona posle sIeganj.. u em,
s - prolefna visina (srednja vrednOlt 4 merenja) od po~tine ugrailenog (zbijenog) belona do gomje
ivioe sud.. u an.

.
I..... I SA VEZNJ ZA VOD ZA ST ANDAItDIZACUU
I
5uana 2 JUS U.M8.056
769

4 Prikaz rezultata

Rezul tat iJpitivanja konzistencije odre4ene pom.xu metode slepnja vibriranjem predstavlja sreclnju
vreclnost iz tri pojedinaena ispitivanja sve1q betoaa.
Iste konzistencije sve1eg betona ptema meri sleganja date III U IIedeeoj tablic:i:

Vrsta konzistencije Men sleganja

Vla1na k, 1,45 do 1,26

Plastiena ~1,25do I,ll
Teena k, 1,10 do 1,04

Veza sa drugim rt&ndardima

JUS U.M8.050 - Ispitivanje konzistencije betona pom.xu mere sleganja

JUS U.M8.052 - Ispitivanje konzistencije betona pom.xu mere rasprostiranja
JUS U.M8.054 - Beton. Ispitivanje konzistencije betona pomoaJ Vebe aparata

N. OInOU mijljenjl Republitltol sckrC'lU'ijlra za ltultW'u SR Srbije br. 413.,

1/7"~2 ad <t- If 1974. ne plata Ie porez ftl promet
SlImpaSo_.. II .l8ndardlZacvu- Beop-ad.
-
 DK 69.025
770 -

JUGOSLOVENSKI Gradevinski elementi JUS

STANDARD MEDUSPRA TNA NOSECA KONSTRUKCIJA U.NO.050
OpSd usIa'; \"11-1966.
SA OBAVEZNOM
PRIMENOM
R_1e br. 18-4326/1 ocI 28-VI-1966; Siaibeai list SFRJ br. 27/U66.
ocI 1-1-1967.

Building elements. Structural-floor constructions. General requirements

1 Predmet standarda
~ Ovaj standard propisuje svojstva koja mora imati meduspratna noseca konstrukcija uo elemenat
..Z zgrade u kojoj borave Ijudi.
I Svojstva podova i plafona. koji su sastavni deo meduspratne konstrukcije kao celine, nisu predmet
~~ ovog standarda.

~c 2 Definicija i tipovi
"~
2.1 Definicija
2.1\ Meduspratna noseea konstrukcija (u daljem tekstu konstrukcija) je horizontalni noseCi element
" koji deli zgradu na spratove. odnosno razdvaja u zgradi prostorije koje se nalaze jedna iznad druge.
"S
.. Neposredan zadatak konstrukcije je da bude stabilna, tj. da pored optereCenja od sopsrvene mase i
masa poda i plafona (stalnog opterecenja) moie da primi i odredeno pokretno optereeenje (korisno
i~ optereeenje) koje zavisi od namene zgrade, a u vikspratnih zgrada da deluje i kao ukruCenje protiv
> eventualnih horizontalnih sila.
~ 2.12 ~ajedno sa podom i plafonom. konstrukcija stiti prostorije od prodiranja zvuka, vode, vlage i gasova.
~
~ od gubitka toplote, i spreeava sirenje poiara. Ako je konstrukcija zavrsnog sprata zgrade ili jednog
u njenog dela, konstrukcija preuzima funkciju krova, odnosno ~erase.
~
.0 2.2 Tipovi
~ 2.2\ Konstrukcije se razvrstavaju na tipove koji mogu biti izvedeni prema slikama I, 2, 3, 4 i 5.
~ Tipovi konstrukcija su:

- Tip 1 ravna masivna ploea, prikazana na sl. \, moie da bude olakSana. npr. ubetoniranim
- cevima od kartona ili slieno.
.
! ~

~
:3
'ii
~ _~1
u
='
c
Stika 1
Ica. Tip 11 - rebraste konstrukcije. prikazane na sl. 2 i 3, rayne sarno sa gornje strane.

.
:3 Na sl. 2 prikazan je tradicionalan sistem gradenja konstrukcija.
Na sl. 3 prikazan je montaini sistem gradenja konstrukcija.
.Q,
=-
>

,E 2
-:
&:
----------------

...c:

-=}-.l L- -
~:- ---------- ~--t b 1--
,. i
Stika2 Slika3
~_.
nJGOSLOVENSJa ZAVOD ZA STANDARDIZACUU
')li...!;).! JL.'J l~. .'\1), V:-U
-
771

Tip III rebraste konstrukcije, prikazane na sl. 4, 5 i 6, su raYne sa obe strane.

-
Na sl. 4 prikazana je konstrukcija sa ispunom od glinenih modulamih blokova prema
.
JUS B.DI.030.

Na s1. 5 prikazana je konstrukcija sa ispunom od blokova od lakog betona.

Na 51. 6 prikazana je konstrukcija sa ispunom od ~ljako-betonskih blokova i sa rebrima
od prednapregnutog betona.

2 2

~
.
4
5't~~-=-~~~-=--=-:"_"':~=-= =-=1

1
b b
----b b
Stika 4 Slika 5

4
/""""

b
Stika 6

Tip IV rebraste konstrukcije, prikazane na sl. 7, 8 i 9, su raYne sa obe strane i sastavljenc samo
-
od prefabrikovanih blokova raznih vista i obliklHioji mogu biti i od prednapregnutog
betona. .

2 2
~-----------------
t ~

r--b" J b
Slika 7
I ~ Slika 8

Stika 9
772

U navedenim slibma 00 I do 9 oznake su:

h -k<)nstrutciona Yisina (debljina);
b -IUII18Ic n:bara (lIOsa01);
I - plafon;
2 -pod sa podlogom;
.
3 - rcbro (oosac);
4 - evcntualai pritisnut s\oj po proraeunu;'
5 - izravnjavajuCi siDj (<>emCDtnakoiuljica) = 1,5em.
2.22 Nisu uuti U obzir tipovi kombinovani. sa CcIiCnim iIi drogim mcIa.Inim konstruktivnim clementima
(apr. nosaCima), ali sc ovim standardom talcvi kombinovani tipovi nc iskljueuju ukoliko udovoljavaju
odrcdbama ovog staDdarda.
2.23 Svi oaYCdcni tipovi mogu biti prcdvidcni ~ma potn:bi za obcScni plafon radi prigtdcnja zvuene
propustljivosti, sliCno 51. 10.

SHka 10
Oznake na slici su:
I - gipsaniplafon;
2 - laka gradevinska plo01;
3
4
-
-
elastieni podmetac;
parket na blinditu.
,
3 Opste odredbe

3.1 Povezanost konstrukcije

3.11 NoseCa konstrukcija, bez obzira na tip, mora da bude konstrukciono i monolitno povezana sa
ostalim delovima zgrade na koje naleZl:, bilo mestimicno (npr. rebrima), bilo celom svojom nalciueom
duZinom, odnosno obi mom, u zavisnosti od tipa konstrukcije.
3.12 U konstrukciji tipa II, III i IV koje su sastavljene iz vi~ elemena\.a (obicno kombinacija plobt.rcbra),
svi clementi moraju medusobno biti monolitno povezani, bilo zalivanjem sastavaka i spojeva odgo-
varajuCim malterom, bilo povezivanjem annatura, ill kombinovanjem oba nacina.
3.13 Radi' obezbedenja sadejstva svib elemenata konstrukcija tipa II, III i IV, za raspone od 3 m i veCe, .
moraju sc prcdvideti rebra za ukrueenje nosetih rebara konstrukcije, ako ovo nije. ohczbcdeno na
neki drug; nacin. Ako ima vi!e od dva rebra za ukrueenje, njihov razmak ne trcba da je veti od 2.40 m.
3.14 Za zgrade u podrucjima koja su ugroZena scizmickim uticajima, po\'CZivanje meduspratne konstrukcije'
sa ostalim konstrukcionim sistemom zgrade u smislu tac. 3.11 do 3.13 podleie posebnim propisima
za seizmicka podrucja.
3.15 U datim tipovima (tac. 2.21) i slicnim, trcba omoguCiti ugradivanje instalacija slabc i jake struje.,.
a prcma mogucnostima i ugradivanje vodovodnih, kanalizacionib i, grejnih cevi.
'
3,2 Materijali
3.21 Materijali upotrebljeni za izradu noseCe konstrukcije moraju biti takvih svojstava da konstrukciji
obezbeduju sva svojstva propisana ovim standardom, a sa ostalim materija1ima u sldopu zgrade za
izradu: podova, plafona, zidova i sHenib elemenata, ne smeju izazvati nikakve medusobno !tetne
uticaje.
3.22 Svi malerijali u sas.tavu noseCe konstrukcije moraju biti sposobni da za njih dobro prianjaju cementni,
krceni i gipsani malteri koji sluz.: za obradu podova i plafona, odnosno za povezivanje pojedinib
elemenata konstrukcije.
3.23 Matcrijali koji se upotrcbljavaju za izradu konstrukcije moraju odgovarati vaieCim jugoslovenskin.
standardima za te materijale. Ukoliko za neke primenjene materija]e nema standarda, mora sc opitima
i atestom dokazati da upotrebljeni materijal udovoljava odredbarna ovog standarda.
 773

3.3 Dimenzije

3:31 Duzine, odnosno rasponi noseCih meduspratnih konstrukcija svih tipova i razmaci njenih pojedinih
konstrukcionih elemenata, ako su u pitanju tipovi II, ill i IV i drugi, treOO da budu uskladeni sa
odredbama modularne koordinacije u zgradarstvu.
3.32 Visina (deblji1a) konstrukcije zavisi od tipa kOl\l5trukcije, VISte materijaJa i raspona, i ne propisuje
se ovim standarctom, ali ne treOO da bude veta nega sto je za odredCni tip neophodno potrebno
imajuCi u Wiu i ekonomienost i stabilnost koja se mora statickim raCunom dokazati. VlSine, odnosno
debljine koamuiciia, propisane su u JUS U.A9..004 (u pripremi).

3.4 Masa (sopstftlla teZioa) po 1,.z

Masa. po 1 m2 konstrukcije znisi od Cinilaca navedeDih u prcthoonoj tac.. 3.32 i De propisuje se ovim
standardom, aJi St,. s obmom na zvuCnu propust!jvoS1, preporucuje da tH: bude manja od 250 kg/m2
(raEunajuCi samo k~)U bez poda i plafona).
Napomena: Radi orijenta<:ije prikazan je Da sl II dijagram zavisnosti proseenog smanjenja zvuCne
propus~vosti u dB (decibel) :za zvuk preno5en vazdllhom u zavisnosri od ukupne
mase po I m2 meduspratne kODslrUkcije. U ukupnu masu po I m2 uracunata je odgo-
varajuta masa poda. izolacije (zvue:ne. toplome i eventualno hidro-izolacije) i plafona.
doli:.masa korisnog optere6:nja nije uzeta u obrir. S obzirom da se ukupna masa postiZe
zbirom na1l1:denib masa, to konstruktori i izvodaci ovakvih konstrukcija treba da
ocenjuju ekonomiCnost mase odredene noseee konstrukciJe u odnosu na potrebnu
dopnnsku masu poda i plafona..

dB
60
A~
A~
~~
~~~~
50
~~
A~'~~V
~~~>y
/.~>(~~V
L
k~
~~
~X',"
A':-
,"-
>'
,,~~~~'Y>'
'" '0 .~~~y
~q,
q,
"C"
.0<~ ~v
WI
:::0 ,,:x0.. ..y
01 A'<~
,,-0.
&: '" '"'.)<0 ,"-)-
A~~~~
30 ~~ 2 30
)-V'

40 W 11() 150200 300 1000 kglm'

Masa konstrukcij~ po m'
Stika 11

Smanjenja zvucne propustljivosti u dB za zvuk prenosen vazduhom u odnosu na ukupnu masu

konstrukcije treba da se nalaze u srafir,1Doj povrsini dijagrama prikazanog na sl. II, a prema masi
konstrukcije, u kg/m2.
774

4 Stabilnost i nosivost konstrukcije

4.1 Stabilnost i nosivost konstrukcija moraju biti dokazane statiCkim proracunom i morajo biti proverene
opitom same konstrukcije uz izdavanje atesta, a prema va1.eCim propisima. .
.
4.2 Staticki proracun i metode ispitivanja nosivosti konstrukcija nisu predmet ovog standarda.

5 Nepropustljivost za vodu
Konstrukcije koje su predvidene ispod prostorija koje mogu biti iz!ozenetrajnom kvaSenju(kupatila,
W. c., perionice, kuhinje), kao i ispod terasa i krovova, moraju biti nepropustJjiveza vodu.

6 Postojanost prema pozaru

Konstrukcije moraju biti izradene od nesagorJjivib materijala.

7 Toplotno-izolaciono svojstvo

7.1 Osnovni podaci

7.11 Toplotno-izolaciono svojstvo konstrukcije zavisi
0"
- tipa konstrukcije,
- materijala od kojih je konstrukcija izradena.
7.12 Toplotno-izolaciono svojstvo konstrukcije iskazuje se koeficijentom otpora propuStanju toplote,
odnosno reciprocnom vredno~u ukupnog propu~tanja toplote konstrukcije I/A u m2 h .C/kcal
i izracunava se prema JUS U.A9.050 po sledeeem obrascu:

d,d2 do 2 hOC/k cal)

I/A=-+-+ .-=(m
A, ~ A,
gde su:
dl> d2.. d, - debJjine pojedinih slojeva materijala koji provode toplotu, racunajuCi i eventualne
zatvorene slojeve vazduha, u m,
AI> A2 . . A, - koeficijenti toplotne provodljivosti za materijale slojeva prema odgovarajuCim
tablicama, u kcal/mh .C, prema JUS U.A9.050.
7.13 S obzirom da u pojedinim tipovima konstrukcija, u raznim njihovim vertikalnim presecima, toplota
razlicito proJazi, to se proracun iz taco 7.12 mora sprovesti za karakteristicne vertikalne preseke.
- Kao primer za proracun uzimaju se preseci A-A, B-B i C-C, prikazani na sl. 12 za konstrukciju
tipa III.

tf-

Stika 12
gde je:
I - gipsaoi malter; 4 - blindit;
2 - rebro; 5 - PVC, vioaz ill slicne pieCe.
3- laid beton ispuoe;
7.14 Za ocenu toplotno-izoiacionog svojstva koostrukcije, prema ta/!.7.12 i 7.13 moZe bib:
- prosefna vrednost koeficijenata I/A sracuoata zaodgovarajoee pomineje IfA-l/A...x'b+
-:-l/As.y.b + IfAc,z.b;
- koeficijent na najnepovoljoijem preseku je 1fA",
Pomine su: x. b; y. biz. b.
~.;~J. 0 JLS L.:-"U.U5u
775

7.2 Potrebno toplotno-izoladono svojstvo 11A

7.21 Prema poloiaju u zgradi, za konstrukciju se moraju obezbediti sledeCi najmanji koeficijenti otpora
propu~tanju topIote I/A koje treba umanjiti za vrednost (1/AI + l/Az), tj. za zbir koeficijenata
otpora propu~tanju topiote usvojenog poda i plafona, i to za poloiaj konstrukcije date u sledeeoj
tabeli: . .

Poloiaj konstrukcije l/A

j"m2 h .C/kcal
Iznad podruma i nenastanjenih prostorija.. 0,85 (0,50)
lznad otvorenih prolaza
tremova .. .. .. .. 1,75 (0,30)
-
Ispod terasa ili ravnih krovova, ako su pro-
storije ispod njih nastanjene.. .. .. .. .. .. 0,65 (0,55)
Izmedu stambenih i slicnih grejanih pros-
torija ""...""'.....'..."...".. 0,55

Vrednosti u tabeIi predstavljaju prosecne koeficijente I/A u smislu taco 7.14, dok su u zagradama date
vrednosti koeficijenata na najnepovoljnijim presecima I/A. .
Sve date vrednosti su najmanje dozvoljene za klimatska podrucja SFRJ sa uravnoteZenim tempera-
tumim uslovima.
Za pojedina podrucja SFRJ, gde postoje vrio o~tre razlike u temperatumim uslovima ili sa jakim
vetrovima, propisuju se drugi koeficijenti, vi~ih ili niiih vrednosti ijrema JUS U.A9.050.

8 Zvucno-izolaciono svojstvo

8.1 Osnovni podad

8.11 Zvucno-izolaciono svojstvo konstrukcije zavisi od:
tipa konstrukcije,
-
- mateOjala od kojih je konstrukcija sagradena,
- njene mase po I mZ,
- nacina kako je uldopljena u sklop zgrade.
8.12 Zvucno-izolaciono svojstvo konstrukcije, tj. njena sposobnost da prigu~uje zvuk, iZraZava se sa dB
(decibel).
Pri tome se u ovom standardu uvek podrazumeva samo zvuk koji se iz neke prostorije prenosi u
susedne prostorije navi~ ili nande putem vazduha ili kroz konstrukciju.
8.13 Toplotno-izoJaciono svojstvo konstrukcija, pri raspolaganju sa podacima 0 njenom tipu, dimenzi-
jama i materijaJima, moie se racunskim postupcima da odredi unapred, a zvucno-izolaciono svoj-
stvo istih konstrukcija sa istim podacima, ne moie se racunski unapred odrediti sa potpunom sigumo-
seu. Stop 5e u daljim odredhama ovog standarda daju sarno osnoVDe mere predostroinosti koje se
moraju sprovoditi radi prigusivanja zvuka.

8.2 Vrsta zvub

8.21 Zvuk koji nastaje u nekoj prostoriji moZe biti dvojak i to:

- vazduSni zvuk koji prouzrokuje govor, pevanje, Zagor, glasnogovomik

telefona i tome s!icno;
radija iIi televizora, zvono

- udami zvuk koji prouzrokuje hodanje, igranje, pomeranje namdtaja i drugih predmeta i tome
slicno.
8.22 Vazdu~ni zvuk se prenosi vazduhom do konstrukcije i kroz .nju dalje u prostorije navile ill na.nile.
a moie se relativno lako priguSiti samom masom konstrukcije, ka.ko je to pokazano na dijagramu
na 51. 13 i u taco 2.23 i taco 3.4.
8.23 Udami z\"uir.prenosi se neposredno udarom na samu konstrukciju i dalje .kroz nju u prostoriju naniie.
a jednim delom se prenosi posebno preko obimnih zidova konstruir.cije. Prigutivanje udamog zvuka
mora se poveCati dodatnim sredstvima i to:
776

- iznad konstrukcije: primenom mek:ih i elastiCnih podova, tvrdih podova na mekim i elastiCnim
ploeama iIi slojevima ili plivajuCim podovima;
- ispod konstrukcije: primenom obdenih plafona jJj plafona na tril!anom pletivu.
. . ,

8.24 Pored navedenih naana prigu!ivanja zvuka, vazdumog ili udamog, svi spojevi "pojedinih elemenata
konstrukcije moraju biti zaliveni ~Iterom, tj. zaptiveni, radi spreeavanja stvaranja zvuenih mostova.
"
Isto tako moraju biti zaptivena sva dodirna mesta isvi spojevi meduspratne "konstrokcije sa obimnim
zidovima.
"

8.3 Potrellllo zwCno.-izoladono dejstYo

. ...
8.31 Radi orijentacije mogu se dati sarno prib1.iZnipodaci koliko mora da bude priguSenje zvuka u pro-
storijama za boravak Ijudi i to u vidu dijagrama prikazanih na sl. 13 i 14 za konstrokcije zajedno sa
podom i plafonom."
" "
Dozvoljeno odstupanje od datih linija u dijagramima moze biti najvie 2" dB. Na sl. 13 prikazan je
dijagram za zahtevano priguenje zvuka pri vazdllSnom zvuku.
Na sl. 14 prikazan je dijagram Po dozvoljen stepen fujnosti pri udamom zvuku.

dB
50
dB
65

6 70
1p<~vl1

~~6 6

50 ""'5 60

~
0
.=-: / 'PfJ
""
Ijro
J
'"
.Cb
I
i ~0
lit i
so
"
.~-
Cl J J/
JO I
,
I

1(0 ,1250 6~0 116 0 Hz

16%0 ~tgzO 10011250 25~0

Slika 13 Slika 14
8.32 DijagraIDJ na sl. 13 i 14 ne vaZe za konstrukcije u prostorijama kao ita su: bolnice, ikole, odmaraliita,
~itaonice i slic:!neprostorije, gde se postavljaju posebni zahtevi u pogledu tiiine.
Osim toga, za konstrukcije iznad garafa, buc:!nihradionica, prolaza i slic:!no,moraee se za jednu istu
vrstu konstrukcije sprovesti razlic:!itinac:!iniza priguSenje zvuka, odnosno razliCita zvuena-izolaciona
sredstva.
8.4 Zvu~no-izolaciono svojstvo odredene konstrukcije mou se dokazati samo opitima i proveravanjem
na gotovim konstrukcijama, bilo ugradenim u zgradu, bilo izradenim kao probne konstrukcije.

9 Specif'1kacije i atest

9.1 Speclf"lbcija
9.11 Proizvodac:!i ili isporuc:!ioci konstrukcija ill pojedinih elemenata konstrukcije moraju uz isporuku
prilofiti specifikaciju 0 karakteristiCnini dimenzijama i svojstvima isporui!ene konstrukcije, a po
propisanim odredbama ovog standarda. "

9.12 Osim specifikacije, proizvodac:!, odnosno isporuCilac, obavezan je da na zahtev kupca priioZi detaljno
uputst\"o 0 nac:!inu ugradivanja isporuc:!enih elemenata konstrukcije i 0 radovima koje eventualno
treba izvriiti na ostaIim delovima grade.;~ne u cilju pravilnog ugradivanja konstrukcije u sklop zgrade.
 ~.- --_.
777

9.2 Atest
9.21 Svi tipovi noseCih meduspratnih konstrukcija koje konstruktori ill proizvodaCi primenjuju pri izgradnji
zgrada moraju biti snabdeveni atestom. odnosno
. zvanii!nim dokazom da konstrukcija u svemu .
odgQvaraodredbama ovog standarda.
.
9.22 NaCin provera;vanja svojstava u ciIju pribavljanja atesta, Ukoliko nije propisan ovim standardom ill
drugim vaieCim propisima, mora se utvrditi sporazumno izmedu proizvodaea i ov1a~ne organizacije
za ispitivanje gradevinskih materija1a, koje izdaju i atest.

10 PreJazna odredba

Svi tipovi noseCih meduspratnih konstrukcija kop se danas primenjuju u SFRJ a ne odgovaraju ovom
stalildardu mogu se upottebljavati do luaja 1%7. godine ukoblc:o se pre tOI! roka ne dolcaZe njihova
Ucmost u bilo tom pol!ledu.
hsk L juuara 19611.godine De mogu se odobravati projekti sa konstrukcijama koje nisu snabdevene
atestom U smislu tat. 9.2 nitisc takve konst:rukcije smeju proizvodili.
lzu2etak od prethodDog stava ane meduspratne konstrukcije po kojima su ranije izradeDi i odobreni
projekli. i1i se objekli sa takvim konstrukcijama naIaze u fazi izgradnje. U takvim slueajevirna moie
se odobriti proizvodnja elemenata lih konstrukcija samo u granicama koliCina pottebnih za takve
objekte.

Veza sa drugim slaDdardima

JUS U.A9.050 - ToplotDo-tellnitki koeficijenti gradevinskih kODstrukcija
JUS U.A9.004 - Spratna visina stambenih Zl!Iada

Stampa: Beolradskt crat1W zavod. - Beocrad

778 UDK 691.327:666.973 Ukupro strana 6
"-
JUGOSLOVENSKI Celijasti beton JUS
STANDARD PROIZVODNJA, PRIMENA I ISPITIV ANJE U.N1300
PREFABRIKOVANIH ELEMENATA
OD GASBETONA I PENOBETONA 1991.
01>118 odredbe

AeratlJd concratIJ - Precast elements of gas and foamed concretIJ - MaoofaclUra, use and resting - General provisions

Ovaj ltandard objavtion je u ,.8Iutbenan IislJ SFRJ', br. 70/91.

Ovaj standard is obeYa..n u celini, I primenjiY8l!aIe ad 1991-11-27

Otaj standard je nastao revizijom standards JUS U.N1.300 iz 1987. godine.

Predmet standarda

Ovlm standard om sa utYrduju osnovne odredbe za proizvodnju: primenu i ispitivanje prefabrikovanih elemenata od Indu.
strijskl prolzvedeno9 eelijastog betonl (gasbetona odnosno penobetona).

2 Veza sa drugim standardima

JUS U.A2.020: 1983, Isp itfvanje gradevln.kog materijala - Odredivanje koeficijenta provodljivosti teplote metodom grej-

ne ploce
JUS U.J5.050: 1987, Toplotna tehnika u gradevlnarstvu -
Merenje srednje specificne toplote
-
JUS U.Nl.302: 1987, Celijasti beton Armirane krovne i m.eduspratne ploce od autoklaviranog gasbetona i penobetona
JUS U.Nl.304:1987, Celijasti beton - Armlrane zidne ploce ad autoklaviranog ga.betona I penobetona
JUS U.N1.305: 1990, Celijasti beton - Fasadne izolacione i zidne pregradne ploce od autoklavnnog gasbe!:Dna i penobe-
tona
JUS U.Nl.306:1991, Celijasti beton - Izolaclone ploce od gasbetona i penobetona
JUS U.N1.308:1991, Celijastl beton - Zidni blokovi od gasbetona i penobetona
JUS U.N1.309:1989, Celijasti beton - Termoizolacioni blokovi od autoklaviranog 9a.betona
JUS U.Nl.310:1981, Celijasti beton - Zaitita armatUre protiv korozije
JUS U.Nl.311 :1987, Celijasti beton - Odredivanje statickog modula elasticnostl pritiskom
JUS U.Nl.312:1987, Celijasti beton - Odredivanje puzanja (tecenja)
JUS U.Nl.313:1as8, Celijasti beton - Odredivanje paropropusnosti vodene pare prefabrikovanih elerrenata ad auto-
klaviranog celijastog betona
JUS U.N1.315:198B, Celijasti beton - Odredivanje otPOmosti prema smrzavanju prefabrikovanih elemenata ad auto-
klaviranog celijastog betona

3 Definicija
Celijasti beten je vrsta lakog betona koji so dobija ocvriCavanjem srneso snikatne komponente, yezlve kompenenll!, vode I
sredstava za stvaranje eelija, razvijanjem gasa iii unolenjem pene, a korlstl so Z8 proizvodnju pre~brikoyanlll elemenata na-
menjenih za izvooenje gradevinsklh konstrukcija.

Po syojlm toplotno-tehniCkim karakteristikama, pre~brlkoyani elementi od eelijastog betena (gasbatona ocnosno panot-
tena) spadaju ., termoizolacione gradevlnske materljale.

,Izd.nje no
II izdanje SAVEZNI ZAVOD ZA STANDARDIZACIJU . .bsh jeziku
 Slrono 2 JUS U.NI.300
- -- 779

4 Vrste i prirrlena
4.1 S obzlrom na 1ehnofo!kl postupak razllkuju 58:

- telijastl beton kojl obrftava u za":'tenoj vodenoj pari pod pritlskom (aulloklaviranl telijastl beIIon).
- telijastl- beton kOJl obritan u pari prf a1mosfenkom pritfsku I
- telijastl bolOn kojl obrftava no v8Zduhu.

4.2 Prefabrikatl od telijastog betona 58 primenjuju u skladu sa odgovarajutm propisima.

5 Proizvodnja

5.1 Armlranl I nearmhnl prefabrikovanl elemend ad telijas1lOgbetona PIOIzvodo .. sarno u pogonima kojl... za tu svr-
hu optemljenL
5.2 Pre puttanja pogona za proizvodnju telijastog bellona u redovnu proizvodnju. proizvocJat mora imatI dokaze 0 kV8-
Iltetu tefijastog bellona I gotov" prefabrikovanih elemenato premo zahetvina datIm u ovom Slandardu i u standardlma:
JUSU.NI.302, JUSU.NI.304. JUSU.NI.305. JUSU.NI.306. JUSU.NI.308. JUSU.NI.309 I JUSU.NI.310.

6 Mere, ozna(!avanje i obeleiavanje

Mere. natln oznatavanja lobole!avanja prefabrlkovanl1 elemenata ad tel ijastog bellona dati ... u standardimaJUS U.NI.302.
JUS U.NI.304. JUS U.NI.305. JUS U.NI.306. JUS U.NI.308 I JUS U.NI.309.

7 Depooovanje, transport i ugradivanje

Deponovanje. transport I ugradlvanje prefabrikovanih elemonara od telijastog betona vril 58premo proplsma za nearml-
rani I arm Irani telljastl beton.

8 Kvalitet
8.1 Knlltet Slstam" dalon Z8proizvodnju

Kvalltet sastavnih delova za proizvodnju prefabrikovanih elemenata mora odgovarati adredbama proplsa za nearmiranll
armirani tellja51l beton.

8.2 Kvalitet prefabrikovanih elemenata

Kvalltet prefabrlkovanih elemenata od telljastog betona utv",en je ovim standardom i u standardlma za odgovwajute pre-
fabrikovaneelemente: JUS U.NI.302, JUS U.NI.304, JUS U.NI.305. JUS U.NI.306. JUS U.NI.3OB I JUSU.NI.309.

9 Ispitivanje
Kvall1et saotavnih delova za proizvodnju prefabrikovanih elemenara ad telljaSlOg be10na utv",en je u proplsma za tellja.
51i bolOn.

9.1 Mere
Mere prefabrikovanih elemenata od telijastog botona proveravaju 51 memim tnkoma IIIpomitnim merllom. sa tatnoll!u
ad 1 mm.
Svaka mera utV",uje .. kao aritmetic!ka oredlna od 3 merenja.
Dutina elemenata larmiranih I., nearm!ranih /) adreduje 58memom trakom dut /vice, na 50 mm od Ivlce, kao I na polo-
vini ijrine (vislnel elementa, kako je prikazano na oliel ,.
 'WI

780 JUS U.N 1.300 Strana 3

c-~.o:=.~

~lrJna elemenata (armlranih b) I visina elemenata (nearmiranih hI, odreduju so mernom trakom m Pom~nim merllom na
100 mm od !vIc., kao I na polovini dulln. el.menta (vldetl sliku 1).

Mere u mm

Slike 1

Debljlna el.menta d odreduje SOpromli!nim merilam na 100 mm od ivice, keo i no polovini !irlne elomenta..

9.2 Llneama deform8Cija ~.

Za !lPltlvanje IInearne deform~ije uzimaju se 3 epruveta od wake nazifne zapreminske mase telijaslOg beulna. E~
SIJprizme mera 160 mm X 160 mm X 40 mm.
Epruvete se-lsecaju \z sredlne go1Ovihelemenata najkasnije 24 h pos/e zamenog ~vritavanja u proc:esa proizvodnje. Na
njih se ugrac:lujumernl reperl i odmah se viii prvo merenje, a nakon toga se stavijaju u hermetifki zatvorenu posudu gde
adldavaju 28 dana u prostoru \znad zasltenog rastYora kalijum-karbonata (KsCOJI relatlvneylafnosti 143:t 2"11 tem-
perature 2O.:t 20 CI.
Merenje . vrtJ merilima za duilnu.
Prome~ duilne .utv",uj~ se pos/e 28 dana.
ZahteY u pogl~u IIn.ame deformacije smatra so Ispunjenlin ako srednja vrednost prom duilna odredena na 3 epruvete
posle 28 dena ne \znos! vBe ad:

- 0,51,0 mm/m za prefabrlkovane elem.nte ad telijastog betona oCvnnute u zasil!enoj vadenoj pari pod prltlskom,
- mm/m za prefabr/kovane elemente od telija~ betona otvrsnUte u pari prl atmosferskom prlt/sku nt otvn.
nute na vazduhu.

9.3 Zapl8ll1lnslcam- p

Zapl8ll1lnska masa prefabrlkovanih elemenata od t.lijastog be10na se ispltuje na 3 epruv.te.

Epruvet8 su kock. duilne Mce ad 100 mm:t 1 mm.
Epruvet8 . uzlmaju Iz gotovlh nearmlranlh elemenata (blokovallz istog kalupa, I to Iz donjeg, srednjeg 1 gornjeg dele
bloke u 11118Ndlzanja ma. u kalupu, kako je prlkazano na s/iel 2.
5. 0 Pod ltalnom masom podrazumewa se masa tije
lsetene epruvate . SUM na temperaturl od 105":t" C do stalne
-
srninjenj. posle ponovnog 2~alOvnog suMnja nij. vet. ad 1 %.
. ~ ..
- - - -
Polle IUlenja epruvete . vade Iz sulionlka I mere (vatu I s tatno!tu od 0,1 %. Pojedlne vrednosti mase . zaokru!uju na
10 kg/ms.
Zapremlnskom masom .. 1I11etr1 ona vrednost koja se dobije kao arltmflitke sredlna Iz 3 pojedlnetna meren;a. Smatra .
da zapremlnska masa zadovoljava ako je zapremlnska masa wake epruveta jednaka III manja ad nazlvne zapremlnske ma.
date u kolonl 4 tabele 1.
 Slran. 4 JUS U.NI.300 781

Mereu mm

,
a
!II

s
8 S
'0
1/
e
~n

Silka 2

9.4 Priti a antoo!a , k

Prltl a /!vrstota .. utvrduje na Istlm epruvetama koje su Ispltane prema 1. 9.3.

Pre Ispltlvanja mnlce epruveta koje se Izldu pritisku moraju Ie obradltl brulenjem taka de dobiju rayne i paralelne prltl-
sne povrilne.
-
Odstupanje prilisne povrilne od ravnl ne sme bltl vaee od 0,1 mm na 100 mm.
Smer nanolen;a optereeenja mora bit! upravan na smer dlzanja mase u kalupu, kako je to ozna/!eno na sHcl3.

Slika 3

Prlrast optereeenfa se ravnomemo poveCava za pnblano 0,2 j: 0.05 MPa/s do Ioma epruvete.
Prltisna pov~ina Ie prora/!u nava merenjem ,mera na sredlni visine epruvete, 'sa ta/!no!Cu'od 1 mm.
Zahtev u pogleQJ pritisne /!vrstoce smatra se ispunjenim ako srednja vrednost pritlsne /!vrsto/!e jedne ser1)e ispltlvanja
(3 epruvete) dos::igne najmanje vrednosti Iz tabele I, kolona 2. a pojedina/!no ispltlvanje dostigne najmanju pojedlnal!nu
vrednost prltisne /!vrstoce jz tabele I, ,kolona 3.
 ..

782 JUS U.NI.300

. Stron8 S
n
- -

Tabela 1

! M...ka Pritlsna btrstoc!a f~ Nazlvl18 Najveta llne...na deformac:ija

telija.OS zapreminska
Srednja Najmanja Cel/jasti beton c.rll8sti beIIOn
betona masa
-- vrednost
~".__0.___. pojed~118 otvrsnut u zasitenoj otvrsnur prl
- ---j9u~~~)
vrednost ~.... v~.l1Oj pari a1mOsfenlt~
-----
pritisku.-

p
f~
m f~m'"
e.
M
MPa kg/mJ mm/m

I 2 3 4 5 6
1,5 1,5 1.0 350
2,0 2,0 1,5 400
2,2 2.2 1,7 450
2,5 2,5 2.0 500
3,0 3.0 2,5 550 0,5 1.0
3,5 3,5 3.0 600
4,0 4.0 3,5 650
4,5 4,5 4.0 700
5,0 5.0 4,5 700

9.5 Marka telij8lt09 betona M

Marka telrjastog betona dobija .. ken srednja vrednost pritlsne tvrstote odredene na 3 epruvete osuSene do stalne mase.
. .

Prltlsn. tvrstota mora OOgovarati markl tel/jastog betona dekJarisanoj od strane proizvodata.

9.6 Mom" elastienostl Eb

Stat/tkl modul elastltnostl odreduje .. prema standardu JUS U.NI.31I.

9.7 Definicija puzanja e..

Puzanje (tltanje) odreduje se prema standardu JUS U.N1.312.

9.8 Dtpomost prama IIIIlZavan;..

Otpornost prema smrzavanju 58odreduje prema standardu JUS U.NI.315.

9.9 Koeficijent si!Junosti 'Yu I ugib

Ispltlvanje prefabrlkovanih elemanate do lomaI Ispltivanje ugiba vriJ se prema standardlma JUS U.N 1.3021 JUS U.NI.304.

9.10 Zaltite ermlllUre ad kOlUZije

Zaltlta armature prefabrikovanll el_a od korozijelspltuje.. prema standardu JUS U.NI.310.

9.11 SpecifU!na toplote t:

Speclfltna toplote adreduje sa prerna standardu JUS U.J5.0so.

9.12 KoefIcijent toplotne plUvocljivosti ).

Koeflc/jent toplotne provodljlvostl odreduje 58 prama standardu JUS U.A2.020.'

9.13 Faktor o1pora difuzijl YOdene pare Jl

Faktor otpora difuzijl YOdene pare odreduje sa piema standardu JUS U.N1.313.
 783
Stran. 6 JUS U.NI.300

10 Kontrola kvaliteta

Kontrola kvallteta pt1lfabrlkoyanih alemenata od calijastag betona u toku protzvodnje I pre stavljanja protzvada u promet
obuhvata proveravanje:

- kvallteta sastavnih delova za prolzvodnju,

- mera,
- IInearne deformacije,
- ZIpremlnska ma..,
- prltisna cvrstoee,
- marka calljastog betana,
- koetlcijenta sigumostl,
- etlkasnostl zaStlte od korozije.
Tratena svojstva prefabrikoyanih elemenata od celijastag betona moraju 58proveravati u obimu koji odr""uju standardl:
JUS U.N1.302, JUS U.N1.304, JUS U.N1.305, JUS U.N1.306, JUS U.N1.308 I JUS U.N1.309.

Zibr.,jenO-p~It8ft1)...,j. Cav,v umnci..~j.)

mIUI.nj.AtpublltkogMkrttlril'" H kultv'" SASibil' br. 413.s1174~2 ad 4.11 1974n. pltto SfPOrtZn. promtt
N.""-'
Sttmp. S...znJ zwod II stlndtrdinclJu - 6togrtd
 ,
784 Ukupno strana

JUGOSLOVENSICI
STANDARD
Celijasti beton JUS ~
ARMIRANE KROVNE I MEDUSPRATNE PLOCE
SA 08AVEZNOM OD AUTOKLAVIRANOG GASBETONA I PENOBETONA U.N1.302
1987.
PRIMENOM
od 1987-(14-20 Pravilnik br. 07-93/10 ocI1987-01.1G;Slulbeni list SFRJ.br. 10/87.
.
' - .""
.
Aented concrete. Roof and floor slabs of reinforr:ed fIllSand foamad conClWte

Oval standard/- nastlJO l'tIfIizijom standarda JUS U.N 1.302 iz 1981. godina. I

1 Predmet standarda I
Ovlm stend8rdom .. utVr4uju vrste, oblik, mere. primena, uslovl kvaliteta, m8tode ilpitivanja, oznama. I
nje, ulkladlltarije u fabriei I ne 8f8d1li1tu, transport, ugra4ivanje I kontrola kvali- armiranih krovnih I
- - penobetonal. ~
me4uspratnlh ploj!a ocIl!eIijastog betona 1GB gllbetoha, odnosno PB
~

2 Vua sa drugim standradima I

JUS C.T7 .302 - Stepan I razvoja r4e na poyriinama zattil!enlm premeznim sradstVima
f
JUS U.N 1.300 - telljasti beton. Prolzvodnja, prlmena I Ispitivenje prefabrikovanih elemenlta od gas.
, betona I panobetona. OsnOYniI odradbe i
JUS U.NI.310- telijasti beton. Zldtlta armature protiv korozije

I,
3 Definicija
Armirane kroyne i me4uspratne ploee ad autoklaviranog gasbetona i penobetona (u dIIljem tekstu: plo-
eel su konstrukcionl I termolzolaelon; prefabrikovani gra4evinskl elementi ocIredene marke cetijastog
betona, arm;rani za odre4ena statleka op18rel!enja.

4 Vnta. obllk. mere i primena ploaa

4.1 Vrste ploila

Ploi!e (KSPI proizivode II za dekl.rlsana optral!enJa p - 1,25; 1,50;2.0; 3,0; 4,0 I 5.0 kN/mt.
4.1.1 Pod dikl.rlllnim opteretenjem p podrazumeva II ~Iokupno opteretenja pokretno i stalno, oslm optere.
l!enj. od IOpstvene maSl ploea.

4.1.2 Ploee .. dlmenzlonilu prema st.tiekom proraeunu, klo slobodno oslonjeli1 ploi!e.

4.2 ObUk ploj!a

4.2.1 Ploeasu PrIYougiog obllk., a prolzv0d8 sa:

- bezlleba,
- sa Ilabom I
- na paro I Ileb,
. kako je prlkazano nasllel 1.

L_.
Bez Ileba
I I
Sa I'ebom
I ~ ? ?
Na Ilab ; pero
.
?
Silk. 1 - Obliei krovnlh I meduspratnd, ploea od celijastog betona

. II izdanje SA VEINI ZA VOD ZA STANDAJtDlZACUU

 SUilna 2 JuS !.J.N 1.3C2 785

422 Ivice plo/!a mogu biti:

- pravougle,

- uko!ene ill
- zlobijene,
kako je prikaz8no ne sliel 2.

Pravougle
l Ukonne
J l
Zaobljene
)

Slika 2 - Ivlea krovnih I meduepratnlh ploi!a ad I!eIqlltOg batona

42.3 Garnja povrilna plo/!e mora blti jasno naznai!ana radl pravilne ugradnje.

4.3 Ma..

4.3.1 Ploi!e sa prolzvode sa sled84!lmmerama:

I.1
- dullna/p,~intllrvallmaadpo 10mm,do , 6220mm
! - Ilrlnab, Z8sveplo/!e , ...... ...................... ........ .. 590 I 599 mm

- debljina d .. . . . . . . . . . . . .. .. .. 100,120,125,150,175.200,225.240.250,2751300 mm'.

I 4.32 Za zavrlatke prekrivanja krovnih I me4uspretnlh povrlina mogu sa pro/zvad ploQ i dNglh Ilrlna. III ne
manjih ad 200 mm.

4.4 Prlmenl plo/!I

4.4.1 Plo/!e sa primenjuju u skladu Sl prop/sima Z8Innirani ~elijlSti baton (gasbeton odnosno penobetonl.
4.4.2 Plo/!e sa ne smeju upotrebiti ZI dlnami/!kl opteretenjl.

5 Uslovj mlitate

5.1 Mlrl
Cd me.. utVrdenih Zlplo/!e u t. 4.3 ovog standarda dozvoljevlju . odstupenjl clau u tabeli 1.

Tlball 1
Dozvoljeno odstupenje
Me..
tmm

Dullna 5
~rlna 3
Debljlna 3

11.2 !Iebovi
Ako ploi!eim~fleb. povrIlnl p..sake jednogflebe ne smabltIv84!ead 10cm2.
&.3 Mehll'lli!kl kerakterlstlkl
ZI pro/zvodnju plo/!I praml ovom standardu najmanjl markl "lijlStog batona Ie Mm.. 3.5.
Markl telij_tog batonl, pritlma /!vnt~, nazlYIUIzapreminska maSl,linaama d8fonnaclja I prora6mska
zapramins~ mesadlte su u ubell 2.
 Jt..:S U.N1.302 Strana ~
786

Tabela 2
Nazivna NajveCa Prora~unska
Marka : Pritisna ~vrstoCa
zapreminska lineama zapreminska
Calilastog, najmanja
sredn]a masa deformoeijo masa
betona pojedina~na
.vrednost ploa
vrednost

fk ml" 1b Es 1 b noe.
fk m
M (kg/m3)
(MPa) (kg/m3) (mm/ml

3,5 3,0 600 0,50 720

3,5 :
65g. 0,50 800
4,0 4,0 3,5
4,5
- 4,5 4,0 700 0,50 850
5,0 5,0 4,5 700 0,50 850

Ako plo~e prllikom ispitlvan)a z.dovolja zahteve pod t. 5.4, 5.5.2 i 5.6.6, zahtavi kvaliteta iz tabele 2 se
na usJovllavaju.

5.4 Koeficijent sigurnostll7)

Koeficijent sigurnosti pri lomu plo~a mora imati vrednost datu u tabell 3.

Tabela 3
Karakteristika 10ma Koeficijent sigurnosti
1u
min.
I
pri savijanju 1,8
2,1 I
pri smicanju
I
I
5.5 Ugib (v)

5.5.1 DopuSteni ugib Vg zavisi, lTpogiedu funkcionalnosti, od zahteva u vezi s opremom, ispunom.oblogom,
izolacijom i sl. radi izbegovanjo mogucnosti ~t.Cenja, kao iod estetskih zahteva.
IJ
~
5.5.2 Dopusteni ugib vJ odreden je u funkeiji ra5pon. krovnih i meduspratnih plo~a:
I
v =- (1) !r
9 kg
t
gde,e:

kg - koefieijent, koji ie u zavisnosti od vrste elemenata dat u tabeli 4.

Tabal.4
Vrsta elemenata kg

200
Arm;rane krovne i meduspratne plo~e od celiiostog betona rasponal <; 6 200 mm
Armirana krovne i meduspr.tne plo~e cd celifastog beton., za Peoiske zgrede, velbaoni.
200
ca, izlolbena prostorije, stepeniSta i sli~ne konstrukeiie raspona l'" 4 500 mm
Armirane krovne i meduspr.tne plo~e od celijastog betona, za skolske prostorije, vdba-
300
oniee i izlo~benl prostorije raspona 4 500 < i '" G 200 mm
 787
Stron. 4 JUS U.N1.302

5.5.3 Nosivost i dopustenih ugib moraju sa na svakoj ploei oznaeiti ako je potrebno da dopusteni ugib bude
Vg = 1/300.

5.6 Armatura

5.6.1 Sipke za popreenu i uzdutnu armatuN izraduju se cd eelika za armirani beton oznake C 0200
(GA 240/360) ili hladne glatke vueene eeliene tice MAG 500/560.

5.6.2 Karakteristike eelika za annirani eelijasti beton date su u tabeli 5.

Tabela 5
Oznaka armature

Karakteristike Oznaka Jedinica

C0200 MAG 500/560
mere
(GA 240/360)

glatka armatura cd glatka hladnovueena

mekog betonskeg tica
eelika C0200
(GA 240/360)

mm 5do 12 4do 12
Nazlvni presek ;'

Karakteristiena granica r.zvla. vk

(J MPa 240 500
eenja 01
Karakteristiena evrstoea pri
-
MPa 360 560
zatezanju f.k
Ea GPa 200 do 210 190 do 200
Modul elastienosti

5.6.3 popreene i uzdutne sipke sa medusobno taekasto zavaruju. Sipke za usidrenje moraju pri ispitivanju iz.
dr!ati najmanje sledceu silu:
(2)
F - 0,35 A' (Jvk

gdeje:

F - sila, u N,
,
A - povrsina preseka uzdutne lipke, u mm'
(Jvk - karakteristiena granica razvlacenj8, u MPa.

5.6.4 Sipke za usidrenje moraju preuzeti celokupnu silu usidrenja. O5tale popreene lipke moraju biti raspore-
dene tako da garantuju pravilan polotaj u~u!nih lipki u gotovoj ploei.

5.6.5 Pre nego Ito sa pristUpi zaltiti protiv korozije, armatUra se mora oeistiti cd neeistoea, masnoce, korozije
i dr.
5.6.6 Kvalitet zaltite protiv korozije smatra sa zadovoljavajucim ako zaltitn8 vrednost filma ni n8 jednom
uzorku nije oeenjena sa manje od 7, prema standardu JUS C.T7.302.

6 Metode ispitivanja

6.1 Mere ploea

Mere ploe. sa proveravaju prema standardu JUS U.N 1,300.
788

6.2 Mere IllIIIa

Mer. praseka flaba 18 prowerlV.ju I taenoibl od 1 mm.

6.3 Pritisn. i!vrstota, zepreminsk. mesa llin.am. d.formacija

Prltilna i!vrstoo!a,zapreminlka masa i IIneama deformacija proveravaju II prema standardu JUS U.N 1.300.

6.4 K08f1cijent II.,rn..ti h I

'. . u.
Za armirene krovne I meoSulpratne ploee ad Celliastag betona k08ficijent sigumosti 'Yu prema lomu mora"
18 dokazati ne Iledea naein. Ploe. 18 polote na dva osIonca sa raspOnom I prema statlekom proraeunu,
I
I tim de lirina nal.genja ploi!e "na osloncima iznosl am.. -
'
i'fJ
all ne manje ad 70 mm, a ckJlina na-

leganja moralll'tl jednaka lirinr ploee. DlIlina nal.genjl' koncentrlenih Iila opteraClnja Ilcao li"nijsklh
teratal ne lme bit! m..ja ad liri... ploee, a Ilr/ne nal.genja do mora blti tollka da 'okaln! prltisak betona
ispod oeakiv- velleine owe Iila u e- loma na pramduja 30" njagave pritisna i!vrstota, I tim de ova
lir/na iznos/ najl1Wlj. 100 mm.
OpteraCenje sa n..osl pomotu dva koncentrisena tereta kako ja prikazano 08 sllcl 3, sa konstantnlm prl.
r.tom 35 Nil do loma.

1/1. 1/1 1/1.

'0
1= '0'0
"

'p

Slika 3 - ~erna nanolenja optereeenja prl Ispitivanju falctora Ilgumosti

Naeln na koji ja R8tupio 10m ploe., ad IlVijenja ill Imlcanje, mora 18 utvrdltl I registrovati.
.
Iz ovlh regiltrov..ih razultata izra(!unlVa 18 kOlflcljent sigumosti prama lomu:

G+Fu
1:u - 131
G+b,'I'p

gdaja: :

'Yu - kOlflcijlnt sigumosti prama lomu,

-
G sila ad vl.tite m88 ploe.lvlastite tellne ploeel, u kN,

--
Fu sllalomi;1I kN,
b IIrin8 ploee, u m,
I - statiaa ckJlina ploea, u m,
p. - dakleris"oopl8reClnja, u kN/mJ .
6.& Uglb Ivl
6.5,1 Prov.revanj. ugiba wll se utvrdivanjem trajnog ugiba (v.J koji no sme blti veel ad grani&log ugiba Iv.1
Iz t.52.
5'rono 6 JUS U.N 1.302
789

65.2 Ispitivanja ugiba vrii 58 u labarelorijskim usJovima. pri temperaturi vezduha u pros1Driji od + 20 ~ 2C I
reletivnoj vlatoosti vezduha od 65 ~ 5 %.
Ispilivanje ugiba vrii 58 na jednoj plooi (KSPI, koja nije prethodno bila opterec!ena.
Pre pooelka ispitivanja ugiba moreju 58 utvrditi mere ploee i njena mesa.

58. pol aD na dYa oslonC8, s tlm da, lir.in.analeganja pillee na osloncima Iznosi
. 1/80, IIi 118
6.53 Plooa 8...
manja od 70 mm, kako je prikezano na sllel 3 u t. 8.4.

85A Na ploou 18 postave instrUmenti za marenje ugiba u sredini respona ploee 11/21 i 118CIIIoncime. kako Ie
prlkezno na slid 4.

1/1 . ~~0I

e
1/1

e
C)

'"

e
J ~
~
"" r
Slika 4 - ~ potobla instnml8nat8 Z8merenje ugiba 1.

Nakon nullog oeitavanja 01 ~mih instrUmeneta ploea sa jednakomemo, putem dn lcanmntrl_a la.
i
~e, prama slid 3 opteretl do deklerlsanog optereclenla, s tim da priml opl8rec!enia iznosi 3S N/.. !
Nakon nanolanja deklarisenog op18raclenja (pi odmah 58 vrll oolteYenia stenja ne _im in-'
time (021.
Rezllka izmedu ova dva oelteYenja instrUm_1e 01 -~ pradslavlja velleinu trenuInDI el8stlenog ugI.

ba (vol.
Nen_no optereclenje 58 zedrtava sve weme Ispitivanja koje traje 3 m8S8C8.
Uglbi se mere odmah nakon nenolania optereclenja, zetim prvih 7 dena svakodn-. 8 lc8nije mkih
7 dena.
KOOKna vrednosl ukupnog trajnog ugiba dobija 58ekstrapolecijom Izmerenih vrednolli.

6553 Ako 58 za ekstrapolaeiiu ne koristi enalltleki postupek, vrednost ukupnog trejnog ..18 iuKu 58
prama izrezu:
voo.v,.,' 1,12 (41

pje:

Voo - ukupni lrejnl ugib.

v,., -
izmerani ugib nakon lri mesece.

8.52.4 Provera velleine ugiba vril 58 upore4enjem valleine ugiba (v...!, preme ~ 65.4, u ne'neiveCi do-
ako je ispu-
pullen; ugib, prama 1.55.2, a ploi!a zedovoljave usJove standarda u pogIedu trej"",..';'
njen uslov dat izrezom

voo.<Vg 151
gdeje:

Voo- ukupni trajni ugib,

vg - najved granienl ugib.
790 ..: :; -

6.6 Annatura
6.6.1 Kontrolno ispitivanjo ~elika za arm iran;. pre upotrebe v..s; 50 na svakih 100 t istog profila u skladu sa
propisima za beton i armirani beton.

6.6.2 Celik za armiranje ispunjava uslove kvaliteta ako najmanja vrednost rezultata ispitivanja karakteristi ~ne
graniC8;razvla~enja i karaklllristl~ne ~vrstoce pri zateianju nije nib od vrednosti datih u tabeli 5.

6.6.3 Nosivost zavarenog spo;a ne mestu popre~nih ra i uzdulnih u. ~ipki armature ispituje 50 naprezanjem -
- smieenjem ~ipke ne mestu zavarenog spoj.. i to na uzorku iz armature i5O~enomna na~in prikazan
na sliei 5.

Ua Ua

ra
ra

O,7t1ua ~ tara ~ 1,5taua

F

Slika 5 - Ispitivanje nosivosti zavarenog spoja

6.6.4 Uzorci zavarenih spojeva za ispitivanja uZimaju sa Iz del a armature kola sluli za usidrenje, i to pre nanose-

'lia entikorozivne zaStilll.

6.6.5 - SUa F prilikom ispitiv81ja nosivosti zavar.nog spoja primenjuje 50 tako da prirast napon. ne bude vea
od 20 MPa u jednoj sekundi.

6.6.6 Ispitivenje etikasnosti z.stite pronv korozijev..si Ie prems standarduJUS U.NI.310, a ocenjuje 50 prema
standerdu JUS C.17 .302.

J Oznacavanje i obelezavanje ploca

7.1 Ozna~avanje

Plo~e po ovom standardu ozna~avaiu se na 5!edeci na~in:

Plo~a JUj) U.N1.302- B/M-V/p-l/d

gde je:

B - (GB - gasbeton, PB - penobeton),

vrsta betona
M - marka eelijastog
betona (t. 5.3).
V - vnta prefabrikovanih elemenata KSP, -
p
-dekleriseno optllreeenje (t. 4.1), u kN/m2 ,
Ip - dulina plo~e, u mm,
d - debljina plo~e, u mm.
p
Primer: Krovna plata od celijastog betona - 'gasbetona, mark. M 3,5, za deklarisano optereeenje -
2,0 .kN/m: , duline Ip 3990 mm i debljine d - 200 mm, oznacava se:
- -

Plo~a JUS U.~:1.302-GB/3,5-KSP/2,0-3 990/200

 791

U Obel8wlnj.

72.1 SVlka plot. mol'll bltl obIl.!ln1 sa dVl postOjlnl I j...o titijivi figa sa utvrdenim podacima.
!'Tvllig sadrll ozn.ku:

x-I>--!

pl.:'
X - Oznakl proizvodatl,
0 - dltum proinodnj., gd. dVI prvl brojl znate godinu, drugs dVI metIC i treCa dYadan.
-
~ oznaka k.lup..
Primar: ProIzvodlt X, plota prolZ'lldan. 4. marta 1986. godin., iz kalupa broj 5, oznat..,a.:

X-86.03.Q4-6

722 Orugi lig sldrll oZRaku:

B/M-VlrH/d

gdejl:
B - vrste be!Ona 1GB - gssbeton. PB - panobetonl,
M - mark. telif.s!Og beton.lt. 5.31,
V - vrstl praf.brikovanih.Iamenata - KSP.
P - deklarisinoopteratenja (t. 4.11, u kN/ml ,
dullna plote, u mm,
'p -
d - d.bljlna plot., u mm.

Prim.r: Krovna plot. od telijlstog betona -

gasbetona, marke M 3.5, za deklarisano opterei:e1je
p 2,0 kN/ml ,dulinllp
- - 3990 mm i debljine d- 200 mm OznatlVl II:

GB/3,5-KSP/2.o-3990/200

7.2.3 Oznlkl praml t. 5.5.3 n.nosi II dadltno nl gomju stnInu plote.

8 Usklediltenje, transport i ugradiv8nje ploca

8.1 Usklldlltenj., transport i ugradivlnje plota vrii 51 prema propisima Zl n..rmirani i armirlni 6elij_ti !>e-
ton.
8.2 Plotl s. smefu ugndiv.tI limo II onlm merama sa kojlma su isporutene iz fabrike.

9 Kontrole kvelitete

9.1 Kontroll kv.litat. armlr.nih krovnih I m8<luspratnih plota ad teliiastog batona u toku prolzvodn;e i pre
stavljani' u prom.t obuhvlta proveravanie:

- mira, prlml st.ncilrdu JUS U.N 1.300, jed81put nedelino na svakoj vrsti plote koje $I proizvode,
- zapremlnsk. mase, prama standardu JUS U.NI.300, na po iednoj epruvetl ad $Yake vrste telijast:lg
b.tonl kojl II u radnom dlnu proizvadi,
- pritlsn.tvrstGte, prema stlndardu JUS U.NI.300, na po iednoj epruveti ad svake vrste telijasIDg bo-
tonl kojl s. u rldnom danu prolzvodi,
- mlrk. tallilstog bltona, praml standardu JUS U.NI.300, najmanie iadanput u Ui mesaca,
792 r. ,
' I

- lineame deformacije, skupl/enja. prema standardu JUS U.N1.300, najman;e jedanput u 6 meseci.
- koeficijenta sigurnosti. prema t. 6.4, svekih 6 meseci no po jednoj epruveti od svake vrste proizvedenih
plo!!a.
- ugiba. prema t. 6.5. zajedno sa proverom faktora sigumosti.
- !!elilCaza armiranje. prema t. 6.8.2. pre upotrebe, na tri epruvete,
- nos;;,osti ZlVarenogspoja. prema t. 6.6.3, jednom nedeljno dok na bude zagarantovan konstantan
kvalitat zavarenog spo/a, a zatim mese!!no. ali najmanje na svakih 50 t gotova armatura,
- afikasnosti %altita protiv korozija. prema standardu JUS U.N1.310, najmanja jedanput u 6 meseci. .
Ako $I prl Ispitivanju apruveta na potvrdi utvrdeni kvalitat. ispitivanje . mora ponoviti na tri nove epru.
veta iz istog kalupa.
Ako sv~ nova epruveta zadovoija utv"""a uslove kvallteta, smatra sa da je ispitlvanje zadovoljilo.

9.2 0 kontroll kvaliteta armiranlh krovnih i meduspratnih ploC!a od c!etljastog betons vodise uredna i alums
evidencija po svim zahtavima navedanim u t. 9.1..

N. 0IncMI millen" R8pUblltkog .kret.rij.UI z, KUIlUruo:tn::trolJ'br. 41381/74-02 od 4.111974. no piKa 58 porez na promet

s't.mpa Savez"i z8Yod II lt8nderdiz8CijU - Beogr8d

 793
UDK 691.328.3:666.982.2

JUGOSLOVENSICI Calijasti baton JUS

STANDARD ARMIRANE ZIDNE PLOCE OD GASBETONA
I PENOBETONA
U.N1.304
SA OIAVEZI'IOM 1981.
PRIMENOM
Pravilnik br. 07-93/10 od 1987.Q1.16; SIulbeni list SFRJ, br. 10/87.
od 1987.Q4.20'"
r.

. Aerated concrete. Gas end fOlJmttd cOfICratIIl"llinforr:ttd WIlli plInt1/s

Otr.; mndard ill nestllO rrwlzijom mndarde JUS U.N1.304 iz 1981. godine.

1 predmet standarda

Ovim standardOm 58 utvrduju vrsta, oblik, men, prIlMfta, uslovl "velitaUl, metoda Ispitiv8ftja, usld..
tenia 1.1fabric! I nil gradlliitu. transPOrt, ugradivanja i kontrQla kvaUteUi ermiranih zidnih ploa od tell.
jestag betona (GB - gasbetOnll. ocinosno PB - penobetonal.

2 VflZ8 sa drugim st8ndanlima

JUS C.T7.302 - Stepani ranaj. rde na pomlnama ~Im premaznim srads1Yima

JUS U.NI.300- Celijntl beton. Proizvodnja. primena i Ispitl~nje prefabrikov...ih el_eUI od gIS-
beton8 I penobetonL Osnovne odradbe
JUS U.NI.302 - CaUjasti beton. Armlr...a krovne i meduspratne ploee od 8utoklaYiranog gubetON!. i
penobetona
JUSU.NI.310- Celli8stibaton. ZaJtiUlarmaturaprotiv korozije

3 Definicija
(1.1dalj.m t.kstu; ploe.1 su termoizolacioni
Arminma zidne plate od Celiillt~ autoklaviranog beto",
. prefabrikovani gradevinski alamenti odredane marke ceUjntog betona, armirani za odredena statieka
oPt8rec.nja ili samo za manipulaciju 1.1transportu, namenjeni za montatu nosivih i nenosivih zidove
zgradL

4 Vnte, oblik, mere i primena ploCH

4.1 Vrsta ploea

4.1.1 Nosi"" zidne ploee su konstrukcioni i tarmoizolacioni prefabrikovani gradevinski elementi odredene
marke ceUiastog betona, armirani za odredena optereeanja.
proizvod. se kao zidne vertikalne ploCe, ZVP, I zidn. horizentalne ploe., ZHP.
Ako su zidne vertikalne ploCe optereCene I Y8rtlkalnim opteraCenjem, dobijaju joJ I oznaku N (oznaka
NZVPI.

4.1.2 NosiYe zidne ploee su termojzolacioni prefabrlkovani gradevinskl .Iementi odraden. mark. ealijastag be-
tona, armiranl samo za manipulaciju u transportU i prilikom uskladiJtenja. Proizvode . keo zidne pregrad-
n. plot., ZPP, i keo fasadn. izolaciona ploe., FIP.
4.1.3 PloCe sa dimenzioniJu prerna statiekom proraeunu, keo slobodno oslonjene ploe..
4.1.4 Sva zidne vertikaln. i horizonUilne ploe. dlmenzionirane su I za ,deklerisano opteranje YIOtrom,stim
. 1,1 kN1~2 vertikalnona ravanploee.' '
da je Wmln -
4.1.5 Dozvoljeno vertikalno optereeenje mora bitlprema propislma 0 tehniekimnormativirnaz8celijntl beton.

II Izd8nje SA VUNI ZA VOD ZA STANDARDIZACUU I

I
 ......

794

42 Oblik plota
4.2.1 Plote su pravouglog oblika, a proizvode se:

- bez flebova (rame spojne povriinel.

- sana flebom i
- pero i fleb.
kako je prlkazano na slici 1.

Bez fleba Saflebom

ZVP
~
ZVP
~> ZVP
<

Bez fl.ba Na fltb i pero

ZHP

'1

Bez ileba Na ileb I para

ZPP i FIP ~ ZPP I FIP

~
Stika 1 - Oblik plotG

4.2.2 Ivice plata mogu bib:

- pravougle.
..:: ukoiene ili

- nobljen.
kako je prlkazano na slici 2. pod a. b i c.

ZVP
ZVP ~ZVP ~?
~FIP
i ZPP

ZHP
~FIPi ZPP

2a - Pnnrougle ivice
 795

!
I
I
r ZVP
1
~ZVP ~~ZVP
~(
FIP i ZPP

ZHP ~~FIP
I ZPP
?

2b - UkOOene ivice
ft

ZVP I
r ZVP
1
~ZVP
~? I
~
~J .
FIP i ZPP

ZHP
~FIPi ZPP

~2c
- Zaobljen. ivice

Slika 2 - Ivice plof.

4.3 Mer.
4.3.1 Armirane zidne plof. jzr~ se u dufinama lip I do 6 220 mm, u Intervalima od po 10 mm, a prema
,
stltifkom prorafunu.
Nosive zidne vert'ikalne plofe, NZVP, izraduju SI u dufinama do 4 000 mrp.
4.3.2 Sve plofe 51 izraduju sa ~irinom Ib) od 590 i 599 mm.
Za uVrRtke fasadnih i zidnlh pov~ina mogu 58 ;zradit~ i koristiti I ploea drugih lirina, ali nl menjih od
200 mm.
4.3.3 Plofe se izraduju u debljinama (dl od 75,100,120,125,150,175,200,225,240,250,275 i 300 mm.
Za nlnosive ploe, najmanja deb!jina mora Imositi d = 1/40, zaokruzeno na prvu veCustandardnu deblji.
nu, a za nosive plofe prema statiekom proraeunu zaokruzeno na pr;vu vecu standardnu debljinu.

4.4 Primena ploea

1
4.4.1 Plofe 51primenjuju u sk!adu sa propisima za n.armirani i armirani eelijasti baton, zavisno ad vme ploca i
optereten;a. I
I
4.4.2 Zidne Yertikalne plofe, ZVP, primenjuju 51 kao vertikalno montirani gradevinski ellmenti Zl spoljne i
unutra!nje zidov.. I
Dozvolj';na napr.zanja za nosiv. zidn. vertikaln. ploCe, NZVP, opt.reCene istovremeno wrtikalnlm op. I
tereCenj.m I horizontalnim optereeenjem v.trom Wm.. = 1,1 kN/m2, mora;u biti u skladu sa propisima I
za nearm;rani i armirani calijasti tieton. 'j
Zidne vertikalne ploe., ZVP, opterecene samo horizontalnim opterecenjem vetram wmn - 1,1kN/m2,I
moraju ladovoljiti uslov. za zidne horlzontalne plofe; ZHP.
I
4.4.3 Zidne horizontalne ploc., ZHP, prim.njuju sa kao horizontal no montirani gradevinski elementi za spalj. I
ne i unutra!nje zidove. II
4.4.4 Zid~e pregradne ploce, ZPP, primlnjuju sa kao vertikalno ili horizontalno montirani gradevinski elemen-
t; za unuuainje neopteraeene zidove.
796,

4.4.5 Fasadne izolacione ploC!e,FIP, primenjuju sa kao vertikalno ili horizontalno montirani gradevinski ele-
menti za oblogu fiJsadnih pov.!ina zgrada.

5 Uslovj kvaliteta

5.1 Mere
Od mera utYrdenih za ploC!e u t. 4.3 ovog standarda dozvoljavaju sa odstupanja data u tabeli 1.

Tabela t
Dozvoljeno odstupanje
Mera :tmm

Dut;na . 5
~irina 3
Debliina 3

5.2 Zlebovi
Ako ploC!aima tleb, pov.!ina preseka jednog tleba ne sne bitl'veCa od 10 em' .

5.3 MehaniC!ke karakteristike

3,0 za nosive
Za proizvodnju ploC!aprema ovom standardu najmanja marka c!elijastog betona je Mmln
ploC!ei Mm..2,O za nenosive ploC!e.
Marka c!elijastogbetona, pritisna C!vrstoc!a,nazivna zap'eminska masa, linearna deformaeija i proraC!unska
zapreminska masa date su u tabeli 2.

Tabela 2
Pritisna C!vrstoc!a Nazivna NajveCa ProraC!unska
Marka
zapreminska linearna zapreminska
telijastog naimanja
srednia masa deformaeija mesa
betona vrednost pojedinaC!na ploC!e
vrednost

fk m fk mln 1'b Es 1'b rae.

M kg/m3
MPa kg/m3 mm/m

2,0 1,5 450 0,50 500

2,0
2,5 2,0 500 0,50 550
2,5
3,0 2,5 550 0,50 670
3,0
3,5 3,0 600 0,50 720
3,5
4,0 3,5 650 0,50 800
4,0
4,5 4,0 700 0,50 850
4,5
5,0 4,5 700 0,50 850
5,0

Ako plofe prilikcim .ispitivanja zadovolje zahteV8 pod t. 5.4 i 5.5.5, zahtevi kvalit8ta iz tabele 2 58 ne
uslovljavaju.

5.4 Koeficijentsigumolti
hu'
Koelle;jent sigurnosti pri lomu ploC!amora zadovolliti vrednosti date u tabeli 3.
 .797

Tabe'a 3
Vnte plofa Koefieijent sigurnosti

1u
min.

NZVP 4,0

ZVP
1,8
ZHP

........
5.5 Armawra
5.5.1 Sipke za poprefnu i uzdufnu armaturu izraduiu se ad felika za armirani beton oznake C0200 (GA
240/360) iIi hledne glatke vufene felifne fiee MAG 500/560.

5.5.2 Poprefne r I i uzdufne u1 !ipke za zidne vertikalne plofe, ZVP i NZVP, zidnehorizontalneptofe, ZHP,
I fasadne izolaeione ptofe, FIP, medusobno se tafkasto zavaruiu.
Zavarena mesta poprefnih !ipki za usidrenje moraju pri ispitlvanju Izdrfatl silu:

. (1)
F .035 A 11"j1c

gde ie:

F - sila, u N,
A - povr!ina preseka uzdufna !ipke, u mml.
I1vk - karakterlstifnagraniearazvlafenia,u MPa.

5.5.3 Sipke za usidrenie moraiu preuzeti eelokupnu silu usidr...nia. Ostale poprefne iipke moraju bitl raspore.
dene tako da garantuju pravilan polofaj uzdufnih !ipkl u gotovoj plofl.
5.5.4 ~oprefne !ipke za zidne pregradne ptofe, ZPP. mogu biti i od drugog materijala koji ne Utife na kvafitet
celiiastog betona, a olak!ava uzdufno rezanje ovih plofa na gradili!tu.

5.5.5 Pre nego !to se pristupi zMtiti protiv korozije, armatura 58 mora of 1stit I ad nofistoca, masnoee. korozija
idr.

5.5.6 Kvalitet %dtite protiv koroziie smatra se zadovoljavaiuCim ako zMtltna vrednost filma ni na jednom
uzorku niie oeenjena sa manje od 7, prema standarduJUS C.T7.302.
j

6 Metode ispitivanja I
6.1 Mere ploCo

Mere ploCo se proveravaju prema standardu JUS U.N1.300.

I
6.2 Mere fleba

Mere preseka fleba proveravaiu se merilom, 5 tacnoscu od 1 mm. I

i
6.3 Prltisna fvntoCa, zapremlnska masa i Iinearna deform.elja
i
i
Pritisna emtoca, zapreminska masa i linearna deformaclia proveravaiu 58 premo standardu JUS U.N1.30(J. 1
!
6.4 Koefieiient sigurnostl
. .
~
Za zidne vertikalne ploce i za zidne horizontalne ploce mora se dokazati koefieijent slgumosti Prema 10- (
mu. ~
~
6.4.1 Za nosive zidne vertikatne ptofe NZVP ispitivanje koetieiienta sigurnosti VIii 58 na tri epruvete. K30
epruveta slufi plofa !Irine prema t. 4.3.2 ovog standard a, a vislne jednake deklarisanoj dufini place.
798

Horizontalno optereeenje je stalna velicina (wmin. =1,1 kN/m2), a vertikalno se peveeava do loma epru-
.
vete. Serna optareeenja prikazana je na sliei 3. Koefieijent sigurnosti za jednu plocu je vertikalno optsre-
ten;. postignuto prl lomu ploce podeljeno dopuitenim vertiklln.m opteretenjem:

Fu
(2)
1u-~
dop.

gde ie:

1u - koefieijent sigurnosti,
Fu -- !?I!'ifteno
vertikalno opteretenje pri lomu,
y!!rtikalno.oPtereten\8~1
tuvrstu !)loCe.
F , . > .\..- .~.", -&- .
-
Srednja vrednost koefieijenta sigurnosti SVItri uzoikp mora zadovoljiti uslov. iz 1. 5.4.

W
NZVP I.OOOmm
w=t!k N/m2

Slika 3 - Seme optereeenja za NZVP

NajviJe jedna epruveta moze odstupiti do 20 ')(,nanile od utvrdenog koefieijenta sigurnosti.

6.4.2 Za zidne vertikalne ploce i za zidne horizontalne ploce ispitivanje koefieijenta sigurnosti 58 vr!i na tri
epruvtne.
Ka,? epruveta slull ploCe !irine
~
.
prema t. 4.3.2 ovog standarda, a duzine jednake deklarisano; du!in; pia-

Ploca 58 polozi na dva ollonee S r..ponom / prema stltickom prorlcunu, 5 tim da !irina naleganje ploCe
na osloneima iznosi amin = //80, ali ne manje od 70 mm, a du!ina naleganja mora biti jednaka !irini plo-
ceo
Optereeenje sa nanosi pomceu dva koneentrisana tereta kako ie pr;kazano na sliei 4, konstantnim pO-
rastom do loma.
Iz registrovlnih rezultata tokom ;spitivanja izracunava s. koefieij.nt sigumosti prema lomu:

G+Fu
(31
1u -
b"'W

gd.j.:
1u koefieiient sigurnosti pr.ml lomu,
Fu:' snlloma,
b - !irina plcee,
/ - stlticke duzina ploce.
W - optr~nj. vetrom (wmin = 1,1 kN/m2 vertikalno nl ravln ploce!.
11 - sOpstVenamasa plcee.
 .799

I/~ 1/'

'0 a
a/l '0 -a a/l
Ip

Slik. 4 - ~m. opt.ranj. z. ZVP i ZHP

8.4.3 Z. zldne pregredne, UP, I fesedne izolaclone plo<,:e, FIP, Ispitlvenje flktora sigumostlse ne uslovlj.v..

8.5 Arm.bln
6.5.1 "ontrolno ispitiv.nje Celik. z. .rmir.nje pre upotrebe vrli sa n. svekih 100 t Istag profit. u skledu s.
propisim. z. beton i .rmir.ni beton.
6.5.2 Celik z. .rmirenje ispunj.v. uslov. kvelltet. .ko nejm.njavrednostrezultltl ispltivenlekenkteristiCne
gnnice nzvl.l!enj., k.i-ekteristiCne Cvrstol!e pri zatezanju, nije nib ad vrednosti utvrdenih u tobeli 5
st.nd.rd. JUS U.N 1.302.
6.5.3 Nosivost zav.renag spol. n. mestu poprel!nih r. i uzdufnih u. lipki ermature ispitui. sa prama sten-
d.rdu JUS U.N' .302.
6.5.4 Ispitivanje efikasnosti z.ltite protiv korozije vrii $I preme stendardu JUS U.N 1.310, . ocenjuie .. pre-
.
me standarduJUS C.T7.302.

7 Ozna<!avanje i obeleiavanje plo<!a

7.1 - OzneCav.nje
PloCe po ovom st.nd.rdu ozn.l!av.ju se oznakom:

PloCe JUS U.N1.304-B/M-V-lp/d

gdej.:
B - mt. beton. 1GB- gesbeton,PB- penobeton),
M - marte. celij.stag beton. (t. 5.3),
V - mt. ploCe - ZVP, ZHP. NZVP, ZPP i FIP {to4.11,
Ip - dufin. ploCe, u mm,
d - debljineploCe,u mm.
Primer: Zidne vertikeln. ploa, ZVP, ad Celliestog beton. - gssbetana, marke M 3,0, dufine I p -
- 2 800 mm i debl!ine d - 200 mm, oznal!ave sa:

Ploea JUS U.N1.304-GB/3,O-ZVP-2 800/200

7.2 Obelefavenje

Svaka plol!a mora biti ot.elefen. sa.dv. postojona i jasno Citljive figs sa utvrdenim podacima.
Pryi fig sadri! oznaku:

X-D-S-N
gdel,:
x - ozn.ka proizvod.Ca,
800.

D - datum proizvadnje, gde prve dva broja mate godinu, druga dva mesee i treea dva dan,
~ - om.ka kalupa, .

N - oznake vertikalne nosivostl (sarno ZI plofe NZVP), u MPa.

Primer: Proizvodae X, ploea proizvedena 2. maja 1986. godine, iz kalupa br. 5, ZDvertikalno optere-
c!enje0,4 MPa, oznae&va sa: .'

X-86.05.02-5-0,4

Drugi lig sadrli oznaku:

B/M-V-/p/d

geleje:
B - vrsta betona (GB ~ ~on, PB - penobetonl,
M - marka celljastog beton. It. 5.31
V - vrst. ploee It. 4.1),
Ip - dulin. ploee, u em,
.d - debljina ploee, u em.
Primer: NosiVi zidn. vertikllna ploe&, NZVP, ad ~lij.stog betona - gasbeton., morke M 3,0, duline
lp - 280 em I debljina d - 20 em, oznatava se:

GB/3,O-NZVP-280/20

8 Uskladiitenje, transport i ugradivanje ploCa

Usklediltenje, transport i ugra"lv.nie ploea vrii sa prema propisim. za nearmi..ni i armiran! eelijasti
beton.

. 9 Kontrola kvaliteta

91 Kontrola kVlliteta armiranih zidnih ploe& u toku proizvodnja i pra stavljanja u promet obuhveta pro-
r8vanje:

- mera, pram. st.nd.rdu JUS U.Nl.3oo, jedanput nedaljno na svakoj vrsti plGee ko;a.. proizved.,
- pritlsne evrstoee i zapreminske m.sa, prema standardu JUS U.N 1.300, na po jednoj epruveti ad svake
vrst. celi;astog beton. koj. sa u rednom d.nu proizveda,
- linearne datormaeije, premo standardu JUS U.N 1.300, naimania iad.nput u 6 mMICi,
- k08lieijanta sigurnosti, prema t. 6.4, sv.kih 6 meseei n. po iednoi apruvetl ad svaka vrsta proizveda-
nih nosivih ploe& iz t. 4.1.1,

- ealik. za armiranje, prema t. 6.5.1, pre upotreba n. trl epruveta,

- nosivosti zavaranog spoia, prema t. 6.5.3, jadnom nadelJno dok ne buda zagarwntovan konstantan
kvalitat z8VIrenog spoj., zatim rnesac'!no; ali naimanje na svakih 50 t gotove armatUre,

- elikasnosti zatite protiv korozija, prema standardu JUS U.NI.310, najmanja jedanput u 6 mesaci.
Ako se pri ispitivanju
veta iz is~"-alup8. . apruveta na potvrdi

.
utvrdeni kvalitet, ispitivanie

Ako Ive ~ve aprujlete zedovolja utvrdena usJove kvaliteta, smatra sa da ja celokupno ispitivania zado-
sa mora ponoviti na tri nove epru-

voljilo.

9.2 0 kontroli kvalitata armi..nih zidnih ploea od Celijastog betona vadi sa urwdna i duma avidencija u vezi
sa svim zahtewimo navedenim u t. 9.1 OVogstandarda.

No mlljenJ- R_blitkog sekret8rij.",. kulturu SA Srbij. br. 413-81/74'()20d 4.111974. n. pia so por.. no prom81
01""""
~tamp. S8v0zni llVOd ~Dst8nd8rdiuciju - Beogr8d
UDK 691.328.3:666.982.2 801
1UGOSLOVENSJa Celijasti beton JUS
STANDARD FASAONE IZOLACIONE I PREGRAONE PLOtE U.N1.305
S OBA VEZNOM 00 AUTOKLAVIRANOG GASBETONA I PENOBETONA 1990.
"-"

PRIMENOM
od 1990-12.05 Pravilnik br. 06/01-93/213 ad 1990.Q9.11; SJufbeni list SFRJ. br. fiT/90.
n"

Aerated concrete. Insuleting slabs for fnades and partition walls ofautoclavinggasconcreteandlMra- "

red conC/flte

1 Predmet standarda

Ovim standardom 58 utvrduju oblik, mere, primena, uslovi kvaliteta, metode ispitivanja, oznaeav..je,
uskladiStenje, transport, ugradivanje i kontroJa kvaliteta fasadnih izolacionih (FIP) i zidnih pn!!,ndnih
plo!'!a(ZPP) od l!elijastog betona -gasbetona (GB) i penabetona (PS).

2 Veza sa drugim standardima

Spisak standarda sa kojima je ovaj standard u vezi d8t je na kraju standarda.

3. DefiRicija

Fasadne izoJacione ploce i zidne pregradne ploce od eelijastog betona - autoldaviranog gasbetona;
1'8-
nobetona (u daljem tekstu: ploce) su prefabrikovani nenosivi gradevinski elementi armirani da bi magi;
preuzeti naprezanja pri transportu i rukovanju, n8l1)enjeni za oblaganje gradevinskih konSUUkcija u svr.
hu njihove top/otne zaStite Iza montazu nenosivih zidova.
Po svojim toplotno-tehni!'!kim karakteristikama plo!'!espadaju u termoizolacionegradevinslce materijaJe.

4 Vrste, oblik. mere i primena ploca

4.1 Vrste plo/!a

4.1.1 Fasadne izo/acione plo!'!e - F /P, mera prema tabeli 1. odredene marke celijastog betona, namenjene su
za oblaganje fasadnih konstrukcija u svmu njihove toplotne zaStite.

4.1.2 Zidne pregradne pla!'!e - ZPP, mera prema tabeli 1, odredene marke eelijastog batona, n-;ene su za
monta2unenosivihpregradnihzido.. visineatm.

I izdanje SA VEril ZA YOD ZA STA.NDARDlZACDU

T I
802

4.2 Obllk picA

Plate IU obIIk. pravouglog plnllelopipid. pllm. slici 1.

Slik.1

Plot.. proizvode II rlVllim i ukoianim ivicam., bez !leb. i II perom i fIabom prem. llici 2.

5. rwnim iviclltrlll SIIukollmim ivi-

1
BulMbll

~ > ~ ?
S.llfIbDm / pMOtrI

Silk. 2
 . 803
4.3 Mere
Mere plooa datil su u !abeli 1.

Tabela-1
Debljina Duiina $rina
d
-mm
I b

1 2 3
75 3000
100 4000 200
120 4500 do
125 5000 -600
I
150 6000
175 -6000
200 8000

U koloni 2 date su maksimalne duiine do k!)jih Ie ploee proizvode za odredene debljine iz kolone 1.
Najmanja iirina ploo, je 200 mm (bmin 8 200 mml.

4.4 Primena plooa

Ploce 51 primenjuju kao vertikalno ili horizontalno montirani gndevinski elementi. u skladu sa propisi.
ma 1I nearmirani i armirani eelijasti beton (gasbeton odnosno penobeton).

5 Uslovi kvaliteta

5.1 Mere

Od mera utvrdenih za ploCe u t. 4.a ovog standarda dozvoljavaju 51 odstupanja datil u !abeli 2.

Tabela 2

Mera Dozvoljeno odstupanje

:t mm

debiPna 3
tirina 3
dufina 5
804

6.2 Meh..itke k8nklllrilti1ot

Merke telijlltOg betOlUl,pritisne eyrstoa., nmyne zapreminrke -(gustine' i prorablnrb zapremin-

Ike mae dlte su u tlbeli 3.
, Tebele 3 .
f
Merke Priti...a evrnobl, k Nezivnl zapl'l- Proraeooslcil
telijanog minlke maa zapl'lminslcil
betone Srednje Nljmanje poje. (gustine! mara
vrldnort dineene yrad-
nOlI:
p
f..... 'km.. P
M ..e
MPe kg/m3

f 2 3 4 5
1.5 1.5 1.0 350 420
2.0 2.0 1,5 400 480
2.2 2,2 1,7 450 540
2.5 2,5 2.0 500 600
3.0 3.0 2,5 560 1ii0 I

3,5 3,5 3.0 600 700 I

6.3 ArmatUrI
I
5.3.1 ~ipke za popl'lenu i uzdufnu armaturu iUldujuIe ad glatkogeelikaza armiranibeton CJJ02kvaliteta
GA 220/340 Hi hladnowe.ne fice od glatkog eelika MAG 600/560.

5.3.2 Popreene i uzduZne u. frpk. za faradn. izolacione ploCe FIP mecSusobno re teekarto UIOIrUju.
'.
5.3.3 Popreene frpke za zidne pregrldne ploce ZPP mogu biti i ad drugog materijala koii ne Utic. na kvalitet
6elijartog betone, a OIaldaVl uzdufno rezanje ovih plob na grediliitu.

5.3.4 Pre nego $to Ie pristUPi zeStili protiv koroziie. armatura ra mora oeistiti od neeistobl, masnoCe, produ-
klta korozije i dr.

5.3.5 Kyalitet zeStite protiv korozi;e smltra Ie zadovoljevejuCirn 31.,;,ZllStitna _dnort filma iii na jednom
uzorku nije ocen;lnI sa manje od 7, prama rtandardu JUS C.T7.302.

6.4 T oplotno-t8hnieke klnlclllrirtike

Gustine, specifienl toplote, koefieijent toplotne provodl;ivosti, fektor otpora difuziji --ne pll"e i
koeficiient toplotnog izdufenja dati su u tebeli 4.

Tabela 4

GUstinl Specifiena Koefieijent toplot- Fektor otpora Koeficijent 1DPIo-

toplate nl provod'iyorti difuziji Yadenl tnog izdubnja
Pll'e

P
I
c X p. at
kg/m3 J/kg . K W/m'K - mm/m/I00 BC
1 2 3 4 5
360 0,11 3.2
400 0,12 3,5
450 0,13 3,8
858 0,8
500 0.14 4.0
550 0,16 4,3
600 0.18 5.0
 - 805
6 Metode ispitivanja

6.1 MIra plota

MIra ploC!aprovlravlju se prama stand..du JUS U.N1.300.

6.2 Priti...a C!vrstota,Z8preminsica m.., i Ii- dIrformacija

Pritisna C!vntota. nazivna zapraminslca mesa (gustina) i Dneama deformaala proveravaju . prama
Standardu JUS U.N1.300.

6.3 Zaltita armature pro1iv kcwozijl

Ispitivanje efikasnosti zattite protiv korozijl viti sa prema Standardu JUS U.NI.310, a ocenjujl sa pra.
ma Standardu JUS C.T7 .302.

6.4 Specifi~ne top Iota

Specifi~na top Iota se proverava prama standardu JUS U.J5D50.

6.5 Koeficijant toplotne provodqivosti

Koeficijent toplotne provodljivosti sa proverava prama standardu JUS U .A2.D20.

6.6 Faktor otpcwa difuziji Vodanl pn

Faktor otpora difuzJli vodene para prowrava se prama nandardu JUS U.N1.313.

7 Ozna/!avsnje i obeleiavsnje

7.1 OznaC!avanje

Plote po ovom Standardu oznKavaju sa oznakom:

Plota JUS U.N1.305-B/M-V-J p /d .

gdlje:
B - vrsta Celij8StOg betona - GB - gasbeton, PB - penobeton,
M -
marka Celijastag betona.
V - vnta ploa - FIP iIi ZPP,
lp - duilna plota, u milimetrima,
d - debqinaplota, u milimetrima.
Primer: Fasadne izolacione p~e, FIP, ad CelijaStogbetona - gasbetona, markl M - 3.D.du1lne1p
-
.2 BOO mm i debqine d- 100 mm, OznKavljU sa:

PlotaJUS U.N1.305-GB/3,G-FIP-2 800/100

7.2 Obeleiavanje

Svaki paket plota mora biti obelefen sa dva postojane oznake sa utvr4enlm podacjma.
Prva oznaka je:

X-D

pje:
X - oznaka proinoCla.
D - datum proizvodnje, gde pm dvocifreni broj maei godinu.drugi i trKi dvocifreni broj den.
-
Prlmar: ProizvodK X, plotl proizvadenl 16. 1989. godine. obelefavaju .1:
m-

X -89. 03.16.
806

Drugll omaka je:

B/M -V ~!,.(d
gelaja:
B - vrrt8 6elijartog batona -GB -gasbeton,PB ;... penobeton,

M - marka 6IIijartog betona,

V - vrste ploa - FIP III ZPP,

,,. - dutina,ucentimatrima,
d - debijina,u centimetrima.
Primer: Peket zidnih pl8gl'8dnih ploea ad 6elijasrog batona - gasbetona, marke M - 3.0, dufine ,,. -
-2800 mm i dIIbljlne d- 100 mm,obeIefava sa:

GB/3.o - ZPP -280/10

8 Usldadiitenje, 1ransport i mon1a!a

Uskladiit8nje, transport i mooteD ploe. vrie $8 prema vaZeCim proplsima za nearmirani i armirani Celi.
jam beton.

9 Kontrola kvali1Bta

9.1 Kontrola kvalltata ploea od 6elijastog betona u toku proizvodnje i pre stavljanja u promet obW1vata
proveravanje:
-- mera, prema standerdu JUS U.N1.300, jedanput nedllljno na 3 plcee od svake vrste ploea koje sa
proizvoda,

- zapreminske mase i pritisne evrsto6e,prema standarduJUS CJ.NI.300,na po jednoj epruveti od sva.

ke marke 6elijastog betona koja sa u radnom denu proizvodi,
- IIneame deform8CIje, praml standanlu JUS U.NI.300,jedanput u~ meseci,
efikasnosti zdtita protiv korozije, preml standardu JUS U .N1.310, najmanje jedanput u 5est mesaci.
--
Ako sa pri proveravanju epruveta ne potVrdi ulY",eni Icvalitet, proverlVlnje se mora pOnoviti nl tri no.
ve epRivete iz istog kalupa.
Ako sve neM! epRllllte zadovolje propisane uslove kvaliteta, smetra 58 de je celokupno proverwanje
Zldovoljilo.
9.2 0 kontroli kvalitata fasadnih izolaciooih i zidnih pregradnih ploa od 6elijasrog betona vodi sa uredna
i duml evidenci;a u vezi sa svim Zlhtavima navedllnim u t. 9.1.

9.3 IzvatIIj 0 kon1rOli lmIilllta

NI omovu podataka registrovanih po t. 9.2 proizvodae je duJan dl jedanput u $est meseci izraci izveS'
ta; 0 kontroli kVlliteta proizvedenih ploea u proteklom periodu.

Veza sa dNgim standardiml

JUS C.T7.302 - Stepeni razvoja rde nl povriinama zaStl6enim prem8Z/1imsradstvima

JUS U.A2D20- Ispitivanje !J"adevlnskog materijala. Odrec!ivanje koeficijmtl provodljlvosti topIote
metodom grajne plcee
JUS U J5D50 - Toplotna tehnika u gradevinarstVu. Merenje srednje speciflene tolllote
JUS U.NI.3)()- Celijasti beton. Proizvodnja, primana i ispitivanje prefabrikovanih elemenau od gas.
.
batona i penobetona. Osno- odredbe
JUS U.N 1.310 - CeJijasti betan. Zdtiu armatUre protiv korozije
JUS U.NI.J13 - Celijasti beton. Odredlvanje propusnosti vodena pare prefabrikovanih elerrw1ata od
autoklaviranog eelijastog betone

No ..now mill/onjo R..ublltkoq .oI<l'IIUIrifa...alcutturu SR Srilijo br. 413031/74-02 ad 4. II 1974 no oI8I!aso Den. ... Dramot

$l8mDa Sawzni za StanaaraiDCiju - Booqrad

--
 UDK 691.327.3;666
807
JUGOSLOVENSKI JUS
Celijasti beton
STANDARD U.N1.306
IZOLACIONE PLOCE OD GASBETONA I
1991.
PENOBETONA

Aefared conaere - Gas and foamed concrete non'reinforced insulating panels

Ovaj standard objavljen je u .,sluzbenom listu SFRJ'. br. 70/91.

Ovaj standard je obavezan u celi,". a primenj~e so od 1991.11.27

Ovaj standard je nastao revizijom standarda JUS U.N 1.306 iz .1987. godine.

Predmet standarda

Ovim standardom so utVrduju oblik, mere, primena, uslovl kvaliteta, metode ispitivanja, olnacavanje, uskladiStenje, tran'
wort, ugradivanje i kontrola kvaliteta ilolacionih ploca liP) od celijastog belOna - gasbetana I penobetona.

2 Veza sa drugim standardima ~

JUS U.A2.020:1983, Ispitivanje gradevinskog materijala - Odredivanje koeficijenta provodljivostitoplote metodom grej-
ne ploce
JUS U.J5.050: 1987. Toplotna tehnika u gradevlnarstVU - Merenje srednje speclficne toplote
JUS U.N1.300:1987, Celijastl belOn -
Proizvodnja. primena I ispitlvanje prefabrikovani1 elemenata od gasbetona I pe-
nobetona - Osnovne odredbe
JUS U.N1.313: 1988, Celijasti beton - Odredivanje propusnosti vadene pare prefabrikovanih elemenata od au1Oklavlra-
.
nog celijastog betona

3 DefiDicija
Ilolacione ploce ad celijastog betona - ""toklavlranag gasbetona I penobetona - su prefabrikovanl9radevlnsld elementi
adredene marke namenjene Ia Ildanje pregradnih Ildova i Ia toplotnu izolaciju gradevlnskih konstrukcija.

Po svojim toplotno-tehnicklm karakterlstlkama ploce spadaju u termoiloiacione gradevinske materijale.

4 Oblik. mere i primena ploca

4.1 Oblik ploca

Ploce su oblika poraleloplpedl, prema sl1e11.

-=:

~~
. "!zd.,j8 na
IIIIdanje SAVEZNIZAVOD ZA STANDARDIZACIJU ~. lezlkU-'
808

4.2 Mere

Debljlna d: 50, 75, 100, 120, 125, 150 175 mm.

Visinah: najviJe750mm. "'
.
Dulina/: najviJe750mm.
4.3 Prim en a pl~a

PI~e 58 prlmenjuju u skl.du sa proplsima za nearmirani larmirani telijasti beton (gasbeton odnosno penobeton).

5 Uslovi kvaliteta

5.1 Mere

Cd mera utvrdenlh za plo(!e u t. 4.2 dozvoljavaju 58 odstupanja data u tabelll.

Tabeia 1

Mere Dozvoljeno odstupanje

j: mm

debljlna 3
vlslne 3
dullna 3

5.2 Mehania. karak1eristik.

Marka telijastog betona, pritlsna (!vrstota, nazlvna zapreminska masa (gustlna) I prons(!unska zapreminsb masa date !LI
u tabell2, a IIneama deformacija u standardu JUS U.NI.300.

TabBI. 2

Prltlsna (!vrstotl f.
Marka Nazlvna zapremlnska Prora(!unska
telqastog Srednja vrednost Najmenje pojedi- masa zapremlnska
betona na/!ne vrednost :~ustine) masa
p
f. m 'ft mln p-
M 11
MPe kg/m'
1 2 3 4 5
1,5 1,5 1,0 350 420
2,0 2,0 1,5 400 400
2.2 2,2 1,7 450 540
2,5 2,5 2.0 500 500
3.0 3.0 2,5 550 650
3,5 3.5 3.0 600 700

5.3 Toplotno-tlhniae karektarillike

Speclfl(!ne toplota, koeflcijent toplotne provodljlvost, fektor otPOra dlfuzijl vodene pare I koef1cijent tlJplotnog izdute-
nje dati.. u tabell3.
 809

Tabiila3
Gu srina Specifit na Koeficijent Faktor otpora Koeficijent
toplota toplotne difuziji toplotnog
provodljivostl vodene pare Izduzenja
p c ). j.I Qt

kg/m3 J/kg' K W/m'K - mm/m/100.C

1 2 3 4 5

350 0,11 3,2

400 0,12 3,5
450 0,13 3,8
858 0,8
500 0,14 4,0
550 0,16 4,3
600 0,18 5,0

6 Metode ispitivanja

6.1 Mere plo~a

Mere plota proveravaju .. prema standardu JUS U.N1.300.

6.2 Pritisna ~vrstoo!a,zaprem...ka masa i lineama deformacija

Prltisna evrstota, nazivna zapremlnska masa (gustina) I IIneame deformacije proveravaju .. prema standardu
. JUS U.N1.300.

6.3 Specifiena toplota

Speclflena toplota proverava .. prema standardu JUS U.J5.050.

6.4 Koeficijent toplotn. provodljillOstl

Koeficijent toplotne provodljlvostl proverava .. prema standardu JUS U.A2.020.

6.5 Faktor otpora difuzlji "odene pare

Faktor otpOra dlfuzijl vodene pare proverava.. prema nandardu JUS U.N1.313.

7 Ozn~avanje i obelefavanje plata

7.1 OInK_ie ploQ

Ploee (lPI po ovom standardu u pra~oj dokumentacijl prolzvoda u prometU ozn&eav.ju 58oznakom:

Jzolecion. pl. JUS U.N1.306-8/M -I/hld

gdeje:
B - vrsta telijastog betana - GB PB,
- "'
M m.rka t"i.stog betana (t. 5,21,
I - dldln.,u mDlmetrima.
h - vlslna, u malmetrlma,
d - debljlna, u mnlmetrima.
810

PRIMER - Izolaclone plo~. ad ~elijastog betona - gasbetona, marke ~elijastog betona M - 2,5, dUllne 1= 600 mm, vi-
sine h . 250 mm I debljlne d - 175 mm, ozna~avaju $0:

Izolac;on. ploQ JUS U.N1.306-:GB/2,5-600/250/175

7.2 Obelehvanje

Svakl paket ploca UP) mora bltl obel.t.n sadye postojane oznak. sa utvrdenlm podaclma.
Prva oznaka je:

X-D

gd. j.:
X - ozneka prolzvoda~a,
_0 - datum proizvodnj., gde prvl dvocifrenl broj zna~1 godlnu, drugl mesac i treel dan.
PRIMER - Prolzvoc!a~, X, plo~e proizvedene 10. marta 1989. godlne, obeletaw $I:

X-89.03.10.

Oruge oznak. j.:

B/M-IP-l/h/d

gd.je:

- marka~"ijastogbetona-(t. 5.2), .
B - vrsta ~.lIj.stog beton. gesbeton (GB) III penobeton (PS),
M
IP - Izolacloneploc.,
I - du~ne, u centlmetrlm.,
h - vlslne, u centlmetrlma,
d - debl/lna, u centlmetrlma,
PRIMER - Paket ploca od ~.Iijastog betone - gasbetona, mark. M - 2,5, dulln.l- 600 mm, vlsln. h
- 250 mm I de-
bljln. d. 175 mm, obel.hva $I:

GB/2,5-IP-60/25/17.5

8 Uskladiitenje, transport i ugradivanje

Uskladllt.nj., tr.nsport I ugradfvanj. plo~a vril $I prema vdeelm propislma za neannlranll annlranl ~elijastl beton.

9 Kontrola kvaliteta

9.1 Kontrola kvallteta Izolaclonlh plo~a ad ~elijastog betone u toku prolzvodnje I pre stavljanja u promet obuhvata pro-
veravanje:
- mini pre standardu JUS U.NI.300, j.danput nedeljno na trl rullflt.!zolaclone p!of.,
- nazlv... zapremlnsk. ma. (gustln.), prem. st.ndardu JUS U.N1.300, III po jednoj ",,",vetlod wak. m.rke fen.
j.stag betan. koj. $I u r.dnom danu prolzvodl,

- prltl... ~vntoc.: prem. stand.rdu JUS U.N1.300, 1)8po jednoj epruvetl od w.ke marf<etelijastog betona koja $I
u r.dnom danu prolzvodl,
- IIn.arna d.fonnecij., prem. st.nd.rdu JUS U.N1.300, jedanput u Jest mesecL
 811

Ako 58 prl proveravanju eproveta no potvrdl utVrdenl kvalitet, proveravanje 58 mora ponovitt na trl nOVe eprovet. iz Istog
kalupa.

Ako sve nove eprovete zadovolje prop_lsane_u,'ov~ -"valheta; smatra- sa da Ie eelokupno proveravanj.z~dovoljIJo. :
9.2 0 kontroll kvaliteta izolaeionih plo~a od telijastog beto,," - gasbetona vodl 58uredna I alurna evldene,a po svim
. .
zehtevlmenavedenlmu t. 9.1.
9.3 IzveUaj 0 kontroll kval itata

Na osnovu podataka reglstrovanih po t. 9.2 prolzvodal! je dubn da jedanput u test meseci Izradllzve!taj 0 kontroll kva-
Jiteta-proizved.nih Izolaclonih plofa u protekJom perlodu.

Zlbrll'lj8\Op_t~ j. ..own. umnaf..anjal

NaGIn mlIIJ.~a Raputllitkoglokrotarljauza kullUNSR Srbq. br.413~l1n4~2 od 4.111974 no pIKa.. po... napromot
Sampa Savo... zwoe!Z8._lzaclJu - Boognod
Si2 Ukupno strana
JUGOSLOVENSKI
Celij.sti betan
STANDARD
ODREOIVANJE STATICKOG MODULA
JUS
SA OBAVEZNOM ELASTICNOSTI PRITISKOM
U.N1.311
PRIMENOM 1987:
:
ad 1987.04-20 Pravllnik br. 07-93/10 od 1987-01.16; Siulbeni IistSFRJ, br. 10/87.

..
Aerated concrete. Determination of static modulus of elasticity in comprasion

1 Predmet standarda

Ovim standardam sa utvrduje n!/!In odred"wanja stati/!kog modula elasti/!nosti autoldaviranog telijastog
betona 1GB - gasbetona, odnosno PB - penobeton.J pritiskom.

2 VeZ8 sa drugim standardima

JUS U.M1.020- Beton. OdreCIivlnje /!vrstoa. betonskih tel. izradenlh od svefeg betons pri pritlsku
JUS U.N1.300- Calijasti beton. Prolzvodnja,jirimena ,I ispitivanje prelabrlkovanih
e'-nata od gas.
betona I panobetona. Osnovne odredbe

3 Princip
Modul .Iutl(!nostl telijutog betona Eb odreduje II prora/!unom Iz Izmenrnih deforrnlClja pod centri/!.
nim opteretenjem pritiskom. a na na(!in opisan u L 6.2 I 7 ovog standarda.

4 Pripremanje i odrf8vanje epruveta

Elementi za pripremanje epruveta uzlmaju 51 ne tlkev na/!in da predstavlJaju vrstu I marku c!elijartog be-
tone kojl SIlspltuje.
4.1 Bra! eplUYlt8
Ispitlvanje 51 sprovodl ne vi epruvete.
.
Epruvete'.. uzimaju Iz gotovih zldnih blokova od telljestag batona, i to iz gomjeg(i),donjog(!)l -
Srednjeg@dela bloka u smeru dizanja m... u kalupu u vreme proizvodnje, kako je prlkaZ8lO ne .licl1.
POlotej epru_te u zldnont bloku mora bltllJOSIbno Juno ozna/!en.

4.2 Marllpruveta
Modul .Iuti/!nostl pridlkom telijartog baton. odre<luje 51 ne:
- prlzrnenull mer. 100 mm X 100 mm X 300 mm,
- valjclllll mer., 100 mm X 300 mm.
Za oCIreClivanjemodula elutii!nosti telijastog batone m~ .. izredid 11prUVIt8 drugih obIika I mera
(prlzme ill vlJcll, . tlm da:
- .
lilina prlzme ill prei!nik epruwte ne budo manji od 75 mm i
- dl odnol "illlll I Irina ill prei!nlka epru- ne,INdo mani.i od 3 nitl V8Ciod 4. .

. .
IIzdanje SA V!ZNI ZAVOD ZA STANDARDIZAaro
I
...:~ -,,.~_..~..... ~ ,-." ,...,..........._........ ,......--.......-.... 813
"

... 200
'I
,j<- 300

Slika 1 - ~ma luada epruveta

4.3 luada apruve1a

Epruveta sa izrezuju pomocu rotirajuo karborunduni testera iii slifne oprema.
Izrazane epruveta na smeju da sadrfe nikakve armatUra, a povrline moraju bitl fine I rame.
Po.,llna apruveta koja dolaza u dodir sa mallnom za nanolenja optere6enja ne smeju odiiupatl od reml
za vile od 0,1 mm na 100 mm.
Raomost sa proverava marenjam preko oba dijagonale pomocu lenjira I mernog seta. Ustanov'jeno odstU.
panja $I Ispravl;a suvim bruJenjam. povrfine ill sI,fnim pOStUpkom,a prallna sa pamina S8 patpUno uldo-
ni Ikomprimiranim vazduhoml.
Epruvete za Ispitivenje smeju se izradltl I iz a'emenata kojl su VIe prethodno blli upotreb'jenl za druga
Ispitivenja, a moraju biti izreza", na udaljanostl najmanja 150 mm od mesta sa widljlvim ofte6tnjem III
promenom u struktUri I izg/adu materijala.
Epruveta moraju bitl tako izraeJen.. da lmer optereelvanja na dve poml", od 100 mm X 100 mm bude
vertikalan na smer dlzanja mesa u kalupu u vreme prolzvodnje.

4.4 Odltavanje epruveta

Epruvete sa pre ispitlvanja odrfavaju tako da sadrial vlage u materllalu Iznosi 15 do 20" (m/ml. Ako Ie
potrebno sprovodlti suJenje, temperatUra lulanla ne sme prwkorai!ltI 70 'c.
Posle suJenja, pre ispltivanja epruvete sa I!uvaju na sobno/ ternperaturi dok sa ne postlgna tamperatuma
ramotea. Ako ja temperatUra suJenla Iznosila 70 'c. dowllno Ie drianje epruvete na sobnoj tampentUri
5h.

5 Opremll za ispitivanje

Za odredivanja statlfkog modulaalastii!nostl 6elijastog betona pritlskom upotrebllava sa sladeCa oprema:

5.1 Uredal za iJpitivanja koji odgovara zaht.vima datim u standardu' JUS U.M1.020. On mora omoguCiti de
$I ostvari odmano opterec!enja pri dafinlsanoj brzinll da ga odrfl na dostignutom n;vou.
5.2 InstrUmenti za meranja dafonnacija koj; omogueuiu merenja s tai!noiCu od 0,001 mm.
5.3 Pomii!na merila koja omogueuju oi!itavanja s tacnofCu od 0,1 mm.
 JUS U.N1.311 StrJna:
814

5.4 Pee sa ventilacijom za susenje i odrtavanje epruveta na temperaturi ad 105:!: 5C.

5.5 lenjir sa mernim instrumentom.

5.6 Vaga, s tacno!tu od 0,1 %.

."
6 Postupak ispitivanja

6.1 Odredivanje zapreminske mase, marke celijastog betona i mera

I
,1 Zapreminska masa, marka celijastog betona i mere odreduju 58 prema metodama Tspitivanja datim u
standardu JUS U.N 1.300.
~.
:1
6.2 Postupak opterec!ivanja
j
Instrumenti za merenje deformacija gnjecenja (lI.L) pricvrste se na dye suprotne uzdulne (vertikalnel po-
.
vrSine epruvete.
Kada 58 koriste standardni komparatori za merenje deformac:ija, merna dulina (LI iznosi 1oo:!: 2 mm, a
pri kori!tenju elektricnih mernih traka duzina merenja ne sme biti manja od 2/3 sirine iIi precnika epru-
I
vete- Krajevi merne duzine (L) moraju biti udaljeni najmanje H/4 od krajeva epruvete. (H visina epruve-
=
tel.
Mere epruveta 58 odreduju s tacnoSCu od 0,50 mm, a instrumenti za merenje deformacija (lI.L) moraju
omoguciti tacnost merenja od 0,001 mm. Mere povrsina na koje se nanOsi optereeenje mere se s tacno-
!tu od 0,1 mm i posl. toga s. .pruv.te sa instrumentima za merenj. postavljaju u uredaj za ispitivanje.
Zatim se na epruvete nanosi bazicno opterecenje koje iznosi 0,02 foo (foo = ocekivana pritisna cvrstoca
celijastog betona).
avo optereeenje 58 zadrlava gO s, kako ie prikazano na slici 2, a odgovarajuCa deformacija E. 58 izmeri
u toku poslednjih 30 s ovog konstantnog napona.
Optereeenje se postepeno poveeava tako da 58 velieina od 0,33 foo dostigne za priblilno 30 s.
avo opterecenje so zadrlava 90 s, a odgovarajuca deformacija Eb se meri u poslednjih 30 s ovog" perioda
optereeivanja.
-Posi. tog" se epruv.ta rasterecuje brzinom koja odgovara brzini opterecivan;a.

'b.

Mer; se
i fa
'a

IJ.J3Ibe

O,2/Ib.

Slika 2- Dijagram vreme -.optereeenje

Str<Jna 4 JUS U.N 1.311
815

Ako se vrednosti ocitavanja sa dva instrumenta rDzlikuju za vise od 20 % od srednje vrednosti, tj. aka sc
razlika (E. - fb) sa instrumenta 1 razlikuje ad ave ra2like (f. - "b) sa instrumenta 2 za vise ad 20 %,
smatra se da je epruveta bila ckscentricllo srneslcna u uredaj za ispiLivanje.
U torn slucaju ispilivanjc se mora p.onovili uz centricno posta~ljanje cpruvelc.
Aka paslednja acitavanja defarmaei;a pakazuju da uslavi apterecivanja pdgavaraju simetricnam pastav-
Ijanju epruvc.tc, sprovode sa jos dva ciklusa oplereCivanja.
Konacno se povccava op1erecenje sa prelhodno opisanim vr~menskim prirastom do loma epruvete i re-
gistruje se pastignuta cvrstaca Ib celijastag betona.
Vrednosti ocitavanja deformacija iz tog ciklusa koriste se za proracun modula claslicnosti Eb celijastog
betana.

6.3 S~~rZaj vlag~ epruv~te u vre~J~ ;spHiv~a."ja

Nakon sprovedenog ispitiWirijb' prema t. 6.2 ep~~vetc Hi njihovi delov(se~ mere i suSe pri temperaturi ad
105 :!:5 c do stalne rnase, prema metadi ispitivanja dataj u standardu JUS U.N1.300.
Ako se za odre<1ivanje sadrlaja vlage koristi sarno dea epruvete, avaj dea ne sme biti manji ad 1/4 zapre.
mina ori9inalne epruvete.
Sadr!aj vlage epruvcte u vreme ispitivanja adreduje sc iz razlike masa vla!n'C cpruwle i epruvete osuSene
do stalne rnase.

7 Rezultati ispi tivanja

Odgavarajuce' vrednasti acitavanja za apteretenje - pamak tIansfarmiSu se u vrcdnasti nap on - de-

formaciia na sledcci naein:

7.1 Napon pritiska - u

Napon pritiska u adreduje se i2 izraza:

P
u=- (1)
Ab
gde je:

u - napon pritiska, u MPa,

P - O\~itana aplereCenie, u N,
Ab povrsina opruvete na koju je naneseno optereeenje, u mm1. -
Vrednast napana pritiska iskazujc se zaokrulena na 0,1 MPa.

72 Deformaelja -
"
Delarmaeija se adrecluje iz izraza:

~L
121
"=T

gde ie:

E -
deformacij~, U
.!'U
~ L - srednja vrcdnast deformaeija ocitanih no dve suprOIrle strane eprllvete, u onm,
L - mern3 <Juzina,u mm.
(
7.3 MaJul elaiti6nosti - Eb ;' 1

I - I (3)
Eb =.A-L
. b
Ii-I!

gdeie:
Eb - madul elaSlicnosli Celijastag betona, u MPa,
,
816 --~ -;1.311 Strana5
-

f. - gornja vrednost napona registrovana u konaenom ciklusu opteretenja

(a"" 0,33 foo',
- foo' - oeekivana pritisna evrstoea eelijastog betona, (80 % MI
fb - Odgovaraj~a vr.dnost bazienog optere"cenja u istom ciklusu (0,02
fbol.
e. i eb - odgovar'l!ute vrednosti deformacija.
Vrednost modula elastienosti iskazuje se zaokru~ena na 10 MPa.

7.4 Sadriaj vlage

Sadrfaj .Iage odreduje 50.iz izraza:

t.m
w_=- (41
m

gdeje:
w - sadriaj vlage, u Im/ml,
t.m - gubitakrift.. nakon
" su!!!njaepruvete.u kg,
m - masa epruvete osu!!!ne do stalne mase, u kg.
Vrednost sadrbja vlage iSkazuj,ese zaokrufena na 0,1
", a velieina zapreminske mase zaokrufuje .. na
najbliti 1 kg.

8 Izveftaj 0 ispitivanju

Izvdtaj 0 odredivanju statiekog modula elastifnosti pritiskom telijastog beton. sadrI;:

a) podatke 0 proizvodaeu.
bl identifikacione podatke 0 proizvodu,
cl datum proizvodnje,
d) deklarisanu marku eelijastog betona,
el datum uzimanja uzorka,
f) vrstu i mere uzoraka i epruveta,
91 podatke 0 mestu ispitivanja,
hI datum poeetk!l i datum zavr!!!tka svih ispitivanja,
.
il podatke 0 jugoslovenskim standardima prema kojima su obavljena ispitivanja,
j) vrstu i tacnost korilCenih instrumenata za merenje j
ispitivanja,
k) rezultate ispitivanja:
- spoljni izgled epruveta (eventualoa o!ItetenjaJ,
- uslo.. sUMnja eproveta pre ispitivanja, ako se 0'; razlikuju od opisanil> u ovom standardu (posebno
s obzirom na temperaturu sUMnja),
- pojedine i srednje vr&dnosti:
- modula elasfienosti,
- sadrIaja v'age i
. - upreminskemase,
zeklJuc.k s obrulo!enjem,
"m) mesto j datum izdavanje iZVdtaja 0 Ispitivanju i
nJ firmu odnosno naziv i sediite organizaciJe koja je obavila ispit;vanje.

N. OInOWmilljanj. Republitkog sekrerariiataZI kukuru SR Srbije br. .1381/14-02od 4. II 1974. no plat. sa POI1lZ,.. profNt

~tlmpa Savezn; zovod Z8 St8nd8rd:zaciju

- Beograd
UDK 691.332.001.4
817
.-
JUGOSLOVENSKI
STANDARD
Celijasti beton JUS
SA OBAVEZNOM
ODRE>IVANJE PUZANJA (TECENJA) U.N1.312
PRIMENOM
1987.
. ad 1987-04-20 Pravilnik br. 07-93/10 od 1987-01.16; Sluzbeni list SFRJ. br. 10/87.
~ .. .
. .
Aerated concrete. Determination of creep ileforination

1 Predmet st8ndarda

Ovlm se standardom utvr~uje nacHn odre~ivanja puzanja autoklaviranog telijestog betona (GB
- gasbe-
tona, odnasno PB-penobetona) pod odre~enimtermohidrometrijsklmuslovima.

2 Veza sa drugim standardima

JUS U.N 1.300 - Celijasti beton, Proizvodnja, primana i ispi~ivanje prefabrikovanih elemenata od gas-
.
betona I penobetona. Osnovne odredbe.
JUS U.NI.311 - Celijasti beton. Odre~ivanje statifkog modula elastlfnostl prltiskarn

3 Definicija
Puzanje (teeenje) je vremenska poduzna deformacija monoaksijalno opreretenih linljlklh elemenata izlo-
hnih u odre~enom periodu t (dani) dugotralnom delovanju konstentnog nepone pritiske koji mora za-
dovoll iti us love.:

Uk <; fb/3

gd'le:
fb -' pritisna fvrstoee epruvete telilastog belDl)e kola se Ispiwl., tl. epruvete sa istim sadrbjem vlage
keo u epruveteme na kojime se merl puzanje.
Ove pritisna fvrstoC!a telilastog betona razlikule sa od fwstote fk ~ola Ie utvr~ule na kockama osutenlm
do stalne mase prema standardu JUS U.NI.300.

4 Pripremanje i odrfavanje epNveta

Elementi za pripremanje epruVllta ~maju sa na tekav nafin da predltavQaju vntu I marku telilastog ba-
tona kojl sa iopiWle.

4.1 Broj epNveta

Ispitlvanje se sprovodi ne 9 epruvata.
Epruvete 58 uzimaju Iz gotovlh zidnih blokove iz i:elilastog betona. Ze ~redu epruwte Ilufe tri zid..
bloke Iste proizvodnje. Iz svekog bloke uzimalusa po tri epruVllta, i to Iz 8omlegG) donleg@1 Irednjeg
@dela bloke u Imeru dlzenje masa kako Ie prikazano na slici.

IlzdIIIje SAVUNI ZAVOD ZA STANDARDIUalU '.

I I
 ...

818

\J
~ ,')0>
y.~\\J~ 1')0>
\J .;.0>
(fo~'" .. .,;L
o'\~~
ri~
<;
\).
v.':-> ..~I') : g
{foe! i'
S ~'-o'"
I-
I
..., I
""'''' I 'f'''-'.

" 'CD
I
I
I
I
,.
""

r 200

~ 300
.r

Slika - Serna izrade epruveta

Polozaj epruvete u zidnom bloku mora biti posebno jasno oznaeen u izvestaju 0 ispitivanju.

4.2 Obllk i mere epruveta

Ispltivanje skupljanja i pritisne evrstoee eelijdstOg betona vrsi se na epruvetama koje su prizme mera
109mm X 100 mm X 300 mm.

4.3 'zrada epruvata

Epruvete se izrezuju pomoeu rotirajuc. karborundum testere iIi sliene opreme.
Izrezane epruvete ne smeju sadriavatl nlkakvu armaturu, a povrs;ne moraju biti eiSle I rame.
Povrsine epruveta koje dolaze u dodir sa m.sinom za nanosenje opterec.nja pri Ispitlvanju puzanja
I pritlsne ~vrstoc. moraju bitl glatke i raYne i ne smeju odstupat; od ravn; za viSe od 0,1 mm na 100 mm.
Ravnost se proverava merenjem preko obe dijagonale pomoeu lenjira I memog Instrumenta. Ustanovljeno-
odstupanje sa otklanja suvim brusenjem povrs;ne iIi slienlm postupkom, a pr.sina sa pomine se potpuno .
otklon; (komprlmiranlm vazduhom).
Epruvete moraju bitl tako izradene, da smer opterec.nja na dye povrsine od 100 mm X 100 mm bude
vartlkalan na smer dizanja mase u kalupu u vreme proizvodnje.

4.4 Kondle/oni,..,.. epruvata

U toku ispitivanja sve .pruvete sa moraju euvati u istim uslovima. Epruvete so deponuju u prostolij~ e;.
ja je reladvna vtalnostvazduha 65 %. a temperatura 20 'c.
SAdliaj vlage u epruvltamaWlal'oceUttr;spitlvtnja mop bid.. MIIif'(m/ml.

5 Oprema Z8 ispitivanje

Za odre"ivanj. puzanja (teeenja) cefijastog betona po ovom standardu upotrebljava sa oprems navedena
u standardu JUS U.N 1.311.
 819
--
6 Postupak ispitivanja

6.1 Odredivanje pritisne cvrstoee -fb

Pritisna cvrstoca se odreduje na tri prizme koje morai.u imati isti sadriaj 'il<1gekao i epruvete za ispitiva-
nje puzanja i skupljanja.
Pri ispitivanju optereeenje se ravnomerno poveeava takom priblizno 60 s do loma.

6.2 !spitivanje puzanja i skupljanja

Obe vrste ovih ispitivanja sprovode se simultano, na po tri epruvete, u istoj prostoriji cija je relativna vlaz.
nost vazduha 65 %, a temperatura 20C.
Svaka epruveta za ispitivanje mora imati najmsnje po dva f!1ema mesta na suprotnim stranama prizme.
Uslovi'i metode ispitivanja za merenje duzine, vrsta i tacnost merenja instrumenta dati su u standardu
JUS U.N 1.311. Pri jspitivanju puzanja uredaj za ispitivanje mora osigurati konstantan napon u toku spro.
vedenih merenja.
Konstantni napon up pri ispitivanju puzanja treba da IznoSi oko 30 % pritisne cvrstace fb eelijastog be.
tona, stirn da ne sme prekoraciti 113 ave pritisne cvrstoee.
Pri ispitivanju sila se ravnomerno poveeava u vremenu ad priblizno 30 s.
Prvo ocitavanje vrs; se neposredno pre i pasle nanoSenja opterecenjs, Euk(t)"
Merenje se panavlja posle 1,3,7,14,28,... dana.
Pasle 14 dans ispitivanja merenje se vrs; u pravilnim razmacima ad po 14 dana, s tim da se ispitivanje oe
zavrsi pre 364 dana.
Istavremeno sa ispitivanjem puzanja vrsi se i odgovarajuCe mereoje skupljanja ns posebnim epruvetama.

6.3 Odredivanje zapreminske mase i sadriaja vlage

Posle sprovedenog ispitivanja puzanja i skupljanja prema t. 6.2 epruvete se suse pri temperatur; 105 :!:
:!:5C, dak se ne postigne ista vrednost ocitavanja mase kod dva uzastopna merenja.
Zapreminska masa se odreduje prema metodi ispitivanja datoj u standardu JUS U.Nl.300.
Sadrzaj vlage epruvete u vreme ispitivanja odreduje se iz razlike masa vlazne epruvete i epruvete osusene
- do stalne mase.

7 Rezultati ispitivanja

7.1 Pritisna ;:vrstoea - fb

Pritisna cvrsto~a eelijastog betona fb odreduje se iz izraza:

P
fb =- (1)
Ab
gde je:

fb - pritisna cvrstoea eelijastog betona (vldno stanje), u MPa,

P -
oeitano optereeenje, u N i
Ab -
povrsina epruvete na koju je naneseno optereeenje, U mm2.
Vrednost pritisnc evrstaCe fb iskazuje se zaokruzena na najblizih 0,1 MPa.

72 Defonnacija puzanja -~p (t)

Deformacija puzanja odreduje 50 iz izraza:

.# ,.

fp (t) = fuk (t) (t) -fol(t,,) (21

-- flk
gde je:

fp (t) - deformacija puzanja,

fuk
(t)
- defonnacija izmerena na epruvetama izlozenim puzanju u vremenu t (danimal.
820 ".
(t)
E", - deformacija skupljanja, izmerena na odgovarajucim eprovetama u istom vremenu t,
E.. (to' - pocetna (elasticna)deformacija,izmerenaodmahposle nanoSenjaoptereeenja.
Deformacije puzanja izraiavaju se u mm/m ili u
%0' ..
Kao rezullot ispitivanja iskazuju se srednje i ekstremne vrednosti pojedinacnih rezultata, zaokruiene na
najbli!i 0,01 mm/m.

7.3 Koeficijent puzanja p(t)

-
Koeficijent puzanja odreduje so iz izraza:

E (t)
p(tl=~
E.. (to' (3)

~je:.. .
.i , (t) - k';"icijentpuzanja,
" EpIt) - deformacijapuzanja,

E"
(to' - pocetna (elastiena) delormacija, izmerena odmah posle nanoSenja optereeenja.
7.4 S8drhjvi... - w
Sadr!aj vlage se odre<luje iz izraza:

6m
w=- (4)
m
IIdele:
111 - s8dr!aj vlage, (m/ml,
u"
-
4m gubitak mase nakon s nja epruvete. u kg,
m - masa epruvete osu!!ne do stalne mase, u kg.
Vrednost sadr!aja vlage iskazuje se zaokru!ena na najblifi 0,1 %, a velicina zapreminske mase iskazuje
se zaokru!ena na najblifi 1 kj.

8 Izvestaj 0 ispitivanju
IzveJtaj 0 odre<livanju pUlan;a (tecenjal celijastog betona sadr!i:
al podatke 0 proizvodacu,
bl identifikacione podatke 0 prQiz1lOdu,
c) datum proizvodnje,
dl deklarisanu marku celijastog betona,
,I datum uziman;a uzoraka,
II vrste i mere uzoraka. epruveta, i starost uzoraka,
g) podatke 0 mestu ispitivanja,
h) datum poc.tka i datum Z8vrietka svih ispitivanja,
tl podatke 0 jugoslovens~im standardima prema kojima su obev'jena ispitivanja.
/I vrstu i taenost koriseenih instrumenata za merenje ispitivanja.
kl rezultate ispitivanja:
- pritisnacvrstoea Ib ilk' -
- napan ap' - .

- delormaciju puzanja Ep (tl, -

- koeficijent puzanja pit), -
- pocemi i koneeni sadr!aj vlege - w, u (m/m).

-eventua'na napomona;
"
. U izveJtaju 0 ispitivanju mora se dati i graficki ill tabelami prikazvrednosti Ep (t) i pit):
I) zakljucak s obrazlo!enjem,
m) mosto i datum izdavan;a izveJtaja 0 ispitivanju i
nl Ilrmu odnosno naziv i sedilte organizacije koja je obavila ispitivanje.
Na m8lJonj. R_bIU!kog , il"'" kultu", SR S'bij. b,. 41381/7402 od 4. II 1974... Plotos. par.. .. p-

$tlmpe Savezni zevod za 'tand8rdizaciiu - Bmgr8d

UDK 691.332:620.193.29 . 821
JUGOSLOVENSKl Celijasti beton
ODREDIVANJE PROPUSTWIVOSTI VODENE PARE
JUS
STANDARD
PREFABRIKOVANIH ELEMENATA OD AUTO- U.NI.313
SA OBAVEZNOM KLAVIRANOG CELIJASTOG BETONA 19a3.
PRI~!ENOM
ad 1589.02.11 PravJlnik br. 07-93/187 cd 1988-09:29;Slulbeni list SFRJ. br. 66/88.

of ter vapour permeability of prefabricated elements of aerated con.

Aerated concrete. Determination
crete ~.

1 Predmet standarda

o-.im sundardom so utVrduje metoda odredivanja propustljivosti vodene pare pref.brikata cd Indonrlj.
-
ski proilvedeno9 celijastog betona 1GB gasbetona. odnosno PB - penobetona) pernocu komera.

2 Veza sa drugim standardima

JUS U.J5.001 - Toplotna tehnlka u gradevlnarstVu. Termini I aefiniclje

JUS U.J5.024 - Toplorna tehnlka:u gradevinarstvu. Merenje dlfullje vodene pare pomoc~ kamora .
JUS U.N1.300 - Celijasti beton. Proizvodnja. primena Ilspit!vanje prefabrikovanih elemer.ata od gas-
betona I pencbetona. Osnovne odredbe

3 Definicije

3.1 Difuzi!a vadene pere - poiava kretanja vadene pare Izmedu cestica celijaStog betona prouzrokovana ra-
zllkom koncentraciie tlh cestk:a. odnosno razlikorn parcijaln!h pritisak..

3.2 Gustina difuznog toka vodene par. (qm' - odnos protoka vodene pare I venlkalne pomine kroz ko;u
prolazi vodena para. a odreduje se Iz Izraza:

qm = ~m/A (1)

sae je:
Q", - gUStlnadlfuznog toka vod.n. pare, u kg/m1 h,
9m - dltulnl protok vodme pare, u kg/h.
1>. - povlilna kroz koju prolazl (dlfuzni tok) vedena para, u m'.
3.3 -
Specificni protok difuzije vodena par. (q) ma.. vodene pare koja pod deloveniem razllke pareljalnlh
pritlsaka dltundlra u jedlnici vremene u venlkalnom smeru kroz iecUnlcnupovli!nu ulorka, a odredui.
se iz izraza:

q . s:-;lt
!\m (2)

gd. ie:
Q - speciflcniprorokdltuzlje~- pare.u kg/m' h,
.:lm priraSt mise .psorb.ns. vodenom parom, u kg/h, I
-
S - povlilna IIZOrk. izlntonog dlfuzli!. u m' ,
.l t - vrememki interv.1 Izmedu dv. uzeStOpna merenja. u h.

I ild:m.ie SA VEZNI ZA VOD ZA ST ANDARDIZACIJU

822

3.4 ( A)
Koeficiient difuznog prolaza vodene pare - specificni protok vodene diluzije vodene pare za jedi.
nicnu razliku parcijalnih pritisZlka vodene pare, a odredu;e se Iz izraza:

A = q/Ap (3)

gde je:
A - koeficijent diluznog prolaza vodene par~. u kg/m' hPa.
q
- specificni protok vedene pare. u kg/m' h.
tip ,"zlika parcijalnih pritisaka ilmedu jedne I druge slTane epruvete illo;:ene diluziii. a odreduje se
-
iz izraza:

Ap = Pv - P, (Pal (4)

gde ie:

Pv - pard;alni pritisak sa v1azne mane, a odreduje se iz I.zraza:

. (Pa) (5)
Pv = 'Pv Pz

gde ie:
venlkalna vJaznoSt vazduha na vla;:noj Strani. u %.
'Pv -
Pz - priti.sak zzsicene yadene pare pri temperaturl meren;a, u Pa,
-
P, parcijalni pritlsak sa suve Sinne. a odrec5uje sa jz iznza:

P,.= 'Ps . Pz (Pa) (6)

gde ;e: I.ps reladvna vlaznoSt yazduha na suva; strani, u %.

-
(D) kolic;na izmedu pada koncentrac:ije vodene pare i njime izazvanog
3.5 Koeficijent difuzije .odene pare -
p~toka vadene pare kroz jedinicnu povrsinu pri difuziji vadene pare U V"'c.Zduhu.
To;e koeficijent prop or-
cionalnosti. a odreduje se pr..emaizrazu:

Po T
D = .
0063- p (-)
273 .
1185 (7)

gde je:
D - koelicijent difuziie vodena pare. u m' /h.
Po - normalnl atmosferskl pritlsak. Po a 101 325 Po,
p
- srednji prilisak u proStoru !spitivanja, u Pa.
T - temperatura !spltl..nja u prostoru Ispiti..nja, u K.

3.6 Koeficijent difuzne provodljivasti vadeno pare (Ii) - odnos gustine difuznog toka vodena pare I gradljen-
to parcijalnog prit!ska .odene pare. . dobtj. sa mnozenjem koeflcljenm difuznog prolaza vodene pare I
debtjlne epro.ete Izlozene difuzljll odreauje 51 premo Izrazu:

'Ii . .0.- d (8)

.

gde je:
Ii - koeflcljent dlfuzne provodljl.ostl vadene pare. u kg/ mhP..
A - koeflcljent dlfuznog prolan vadene pare. u kg/m' hPa.
d - debljina eprovete illotena difuzijl, u m.
 "823

3.7 Koeficijent difuzne provodljivosti vodene pare u vazduhu (5 a) - koelicljent difuznog prolaza vodene pa.
re kroz sloj vazdllha. a odredu;e se prema Izrazu:

.
.6m dz.
5a = .6d z (9)
S . At . IIp
gde je:
5. - koefieijent difuzne provodljivostl vodene p.re u vazduhu. u kg(mhPa,
Il - koeflcljent difuznog prol.z. vodene pare kroz sloj vazduha. Il = q/ Ap.
dz - deblj!n. sloja vazduha. u m.
Am - prlr.st mase .psorbans. vodenom p.rom, u kg/h.
S - povrSlna epruvete ulo:!ene difuziii, u m' ,
At. - vremenski Interv.1 izmeCu dva uz.stopn. merenj.. u h,
IIp - razlika pareijalnih prlt!s.k. izmedu jedne I druge strane epruvete izlozene diluziji, u Pa.
Koelicljent difuzne provodljivosti vodene pare u vazduhu moze se izraeun.ti iz koetieljenta difuzije vo-
denepare prema izrazu:

0,083 ~p T
5a = DIRT = (~)I,81 (IO)
RT

gde je:
D - koetieiient difuzij.-vodeno pare, u m' /h,
R - g.sna konStanta vodene para, R = 462 J/kgK,
T - temperatura u prostoru ispit!vanj., u K,

Po - norm.lni atmosferski ~rit!sak. Po = 101 325 Pa,

p
- srednjl pritisak u prostoru ispitivanja. u Pa.
3.3 Faktor otpora difuziji vodene pare (1-1)- odnos koetlcijent. dituzne prevodljivostl vodeno p.re u vazdu.
hu i koefieijento diluzne provodlj!vostl vodene pare u materijalu, a odreduje se prema izrazu:

1-1 = 5 a/5 {11}

gdo ie:
1-1 - f.ktor otpora dlfuzijl vodene pare, bez dimenzi;a,
5. -
koefieiiont dlfuzne provodfjlvostl vodeno pare u vazduhu, u kg/mhPa.
5 - koolicljont dlfuzne provodliivostl vodene pare u materl;alu, u.kg/mhPa.
3.9 01l>0r difuznog prolaza vodene pare (1/.l) - reeiproena vrednos< koetleiienta dlfuznog prolaza Vodene
pare, . odroduje 58 iz Izraz.:

1/.6 . Ap/q (12)

geleje:
1I A- otpor difuznog prol.z. vodene pare, u m: hP./kg,
Ap - razllka p'rCljafnlh pritlsaka iedne I druge strane epruvete izfo:!ene dlfuzlii, u Pa, .
q
- speclflcni protok dlfuzije vodene pare, u kg/ m: h.
824

3.10 Otpor difuziji provadljivoni vodene pare u vazduhu (N)

- reciprocna vrednoSt koefieijenta difuzne pro-
vodliivoni vodene pare u vazduhu, a odreduje 58 prema Izrazu:

N- RT/D (13)

gde ie:
N -
otpor dlfuzne provodljivom vodene pare u vazduhu, u mhPa/kg,
R - gama kanStant. vadene pare, R 462 J/kgK,
-
T -
temperatura u prostoru Ispitlvanja, u K,
D -
koeficiient difuzlje vodene pare, u m2/h.
3.11 -
Relativni <!ituzni otpor vadene pare (r) umno!ak taktora otpora difuzljl vodene pare I debljine sloja
epruvete koja 58lspituje, a odreduie sa prema Izrazu:

r = II . d (14)

gde je:
r - relatlvn! dlfuznl otpor vadene pare, u m,
II - faletor otpora difuzijl vodene pare,
d - debljlna sloja epruvete ko;a sa ispltuje, u m.

4 Prjpremanje i odriavanje epruveta

Element! za pr/premanje epruveta uzlmaju sa na takav necln da predstav'iaju vmu I marku eolijaStog be-
tona kojl se ispituje.

4.1 Braj epruvN

Ispit!vanje sa Izvodi na 5 epruveta uzetlh od 5 gotovlh Izolaeionih elemenata (plocal od celljanog betona
Iz Lue prolzvodnje. Od svakog Izolac!onog elementa (ploce) uzima sa po jedna epruvet. k.ko je prlkaza-
no na sliel 1.

Mere u mm

(
------ ,
I
I I I
I I
I I I
I

I I I
I
I I I
0
0
CD
8&t'J I I I
I I I
I I. I
IJ...------- I
k______--
0
It>
500
600

SIIka 1 - Sema wade epruvete

 825

4.2 Oblik i mere epruveta

Odreilivahje propustljivosti vodene pare prefabrikovanih etemenata od autoktairlran~g celijastog beton.

v.S! se n. epruvelama koje su oblika prizme sledecih mera:
du!lna ,...,.." , :', ,.., 500 mm,
visln,a. . . . "', . . . . : . . . . . . . , . : . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . ,. 500 mm,
d~_bljln. :.: : 100 mirdmoguce sudeblilneod 50 do 150mm}.

4.3 Izrada epruveta

Epruvete 58 rem pomoeu testere ad karborunduma m slleneopreme.

-
Izrezane epruvete ne s,m(ju sadrzaY8~ nlkakvu .rmaturu, a povrslne moraju bit! eiste i rayne.
Epruvela kojl 58 IspiNje mora' se po Ivleama 'ilStititl od propuStanja vodene pare. Zanlta epruvete 58
vrsl Itumlnijumskom folljom, paronepropustnom folij om III natlpenjem voskom.

4.4 Odrhvanje epruveta

Izradene epNvltl adlehvaju 8 danl. Ovo vreme ne raeunl so u vreme kendleioniranja. Kondle!onlra-
nje epruvela vl'Si58u reladvno; vlazi od 55 :!:5 % I na temperaturi vazduhl ad 22 :!:1 . C, do Stllne rnase.

Jednl eproveta koriStI 58 ;ia utvrilivenie sadriaia vlage nakon kondleionirenja. Ova epruvete sufi se do
stalne mase prema Standerdu JUS U.NI.300, e Iz Izmerenih mase I zapremine adrelluie se maseni I za.
premlnski sadriaj vlage.

5 Oprema za ispitivanje

Za odreilivanje propusnostl vadena 'pare prefabrikovanih elemenata od celijaStog betona upouebljava se

sledeea oprema (sllka 2):
- suva komora,
- vlainl komora,
- paronepropusna izolaeijl,
- Ipsorbans vodene plre, vlage,
- - vaga,
- vlagomeri,
- termometri,
- posudesadeStlllsanomvodomIIIzlsltenim rasNoromsoiL
Komore moraiu bit! paronepropusne, sa OtVOrom za epruvete, povmnl 500 mm X 500 mm.
.
Upotrlbljeni termometri moraiu omogueltl taenoSt oeitevlnjl 1II 0 C.
Upotrebljlnl vlagomlrl moraiu omogucltl tatnoSt merenil relldvne vlage sa malcsimllnom pogreskom od
2 % i ne smeju utlcatl no vlainoSt u komoroma.
Vagi za merenie pr!roStl mase apsorbansa mora Imatl naimanju tatnon od 0,01 g.

6 Pripreme za ispitivanje

6.1 U vlainu komaru Stavlia 58 jodan lltar destillsane vode u posudu sa siobodnom povrSlnom (sparavanja od
Mimanie 3,8 dm2.
U suvu komaN, u posudu povrilne 3,8 dm: ne vagi. Stavlle 58 0,75 kg suvog sDlkagela.
Nakon no 58 nerneste termometri, vllgomeri I tarlra yage izmellu kom9ra 58 Stavl epruveta I komore se
pritegnu vljclma.

6.2 Usk>v u okolini

Prostor u kqjem 58 vril merenie mora imati uStaljenu temperaturu ad 23 'c :!:O,5.C I Stllnu ..t.tlvnu
vlltnost izmedu a I 3 u suvoi komori 185 % :!:2 % u vlltnoi komori.
Kreunje vuduha iznld" epruveta u kllml.komorl ne sme prekoratitl 0,5 m/s.
 --...

826.

r
I
8 r-1 r.r-
7 r--
\ i

\ ,/
3 -4
.I .1.
/
/
I'~
8

/
2

/
r7
10
;: .\
6 "t..

5
~ ::..'.!
.: ;".
.'
..
r
.:"0,.:'
.
'''."
.":: .'

Na sllel je:
1 - suva komora 6 - vega

2 - vlZlt~ komore 7 - vlagomerl

3 - eprtM!ta 8 - termometrI
4 - pnonepr!,usna izolacija 9 - posudesadestilisanom.odom
5 - apsorbans vodene pore 10 - suva komora pomine najmanje 6 dnr

Slika 2 -' Oprema za Ispitivanje

T Postupak ispitivanja

Nakon pC:;:3vljenje svih instrUmeneta. vode I sillkagela u komore prostora za ispltivanje I r..kon njego-
vog zegrevenja ociteveju se relaliv"" vleznonl, temperature I prirest mese silikegeia $Vakih 8 h.
Rel.t!vne .lUnost u suvoj I vlazooj komori sa menja, pa za proracun !reba uzeti ndnje vrednostl dnev-
nlh oclta.enja.
Ako su razHke raletivne vlage Izmedu suva I vldne komore man)e od 30 %, Izmerene vrednosti ne uzima-
ju se u r3cun. .
Nakon oci:...nja Izracunava se otpor dlfuziji vodene pare radl odredlvanje dobljenih vrednosti.
Merenje miu dok se ne dobiju unetjene vrednostl talctora otpora dltuzijl vodene pare.
Nekon va~.nja epruvele ugre"ene Izme"u komara vril sa utvrc1Ivanje sadrfaja vlege ispltane eprvnte.

8 Rezultati ispitivanja

8.1 Izmere... vrednosti

Izmere... Yftdnostl su:
T. - tem;!enlura u vla!noj komori, u K (oC),
T. - temperatura u suvoj komori. u K ( C),
S -. powriinaepruvete Izlozene dlfuzljl vodene pare, u m' ,
d - debrtlne epruvete Izlo!ene dlfuzlji vode... pare, u m,
m - mesa sililcegela,u kg,
p
- pritIsct vodene pare, u Pa,
t - vreme ocitavanje, u h,
o;J. - reladvna vla!nost velduN Uvlafnoj komori. u ",

".
- relativna .Ialnost VUdUN u suvo; komori. u
".
 827
8.2 Proracun
tz izmerenih vrednosti lzrafuMvaju se:

8.2.1 Prirost opsorbonso ill kolicino opsorbovane vade premo Izrazu:

""'se

Am = mz - ml (15)

gde ie:
l1m - prirast mase apsorbansa, u kg,
mI - "",sa apsorbansa no pocetku merenj., u kg,
m, - ma.. .psorbansa na kraju merenj., u kg.

8.2.2 Pardjoln! pritisak p.re u vJaZnoj komori premo izrazu:

. (16)
Pv = P,. "'vs
gde je:

Pv - parcij.ln! prltlsak vod.ne pare u vlaznoj komori, u Pa,

pardjolnl prltlsak zas;.:ene vodene pare prl odgovaraju~oj temper.turl (o C)
P,. - iz tabele 1, u kPa,
- srednja relatlvn. vlaznost u komoriu mernom Intervalu. u %, prema:lzrozu:
"'""

+
"'v1 "'v2 (17)
"'vs 2

gde ie:
relotlvno vlainost u vl.znoi komori na pocetku merenja, u 'J...
v1 -
'"
- relativna vlainoSt u vlainoj komori no kraju merenja, u %,
"'v2

8.2.3 Pardj.lni prittsak vodene pare u suvoj komori premo izrnzu:

-

P, = p.. (18)
' "'s;;

gde ie:

Ps - parcijalnl pritisak vodene pare u 'u>c' hmori, u Pa,

- pritlsok zas!.:ene vodene pare pr! cdgu/araju.:oj tempennurl (oC; lz tac.l. ',u kPa,
p"
l,1ss - srednjZlreladvrul yJ~ino.st u ~uvoj ko"f,;Oliu memom intervalu, prema Izrazu:

+
"'" "'s:z (1 g)
"'" 2

gde ie:

'P"
- retat!v "'.znost Us'Jvoj kom"ri~. pocetku mere'lia, u
"',
If's2 - re~tivna ...,1,.lno51 u suvoj komori na kraju merenja, U %.

8.2.4 Razl!ka pardja:m" po'lt;.,,1<8 YOdene pare Izmedu suve I "ofne komore pre,"" Izrazu:

l1p = Py - P, (20)

gde je:
l1p - =lika parciialnlh pritisaka vodene pare izmedl su... I .Iaine komore, u Pa.
828

8,2.5 Spec!f!tni protok difuzije vodene pore prema Izrozu (21.

8.2.6 Otpor difuzij.ke provod/jivoSti vodene pare u vazdunu, na o.novu srednje temperatUre izmedu suve I vlazne
komore prema izrazu:

Ts + T v
T (211
c 2

gde je:
T - srednja temperatura Izmedu suve I vl.:!ne komore, u K,
T. - temperatu," u suvoj komori, u K,
Tv -
temperatura u vlalno; komori, u K.
Il tab.'e 2 otita se otpor difuzne provodljivoStI vodene pare u vozduhu N, u K.

8.2.7 Faktor otpora dlfuzlji \IOdene pare proma Ilralu:

JJ = t>p/qNd (221

gde je:
JJ - faktor otpora difuzljivodene pare,
t:.p - ,"zilka pardjalnih pritlsaka izmedu jedne i druge Stran. .pruvet. !zlo,.n. difuziji, u Pa,
q speeifitan protok difuz!j. voden. pare, u kg/ m' h,
-
N - otpor dlfuln. provodljivosti vodene pare u vOldunu, u mhPa/kg,
d - debljina epruvete i.toz.n. delul!jl, u m.
8.2.8 R.latlvni otpor difuliji vodene pare, pr.ma Ilmu (14).

9 IzveStaj 0 ispitivanju

Izv.Staj 0 odr.divanju propusnosti voden. par. prefabrikovanih elemenata od autoklavlranog CelijaStog bo-
tona sadrz;:
a) podatke 0 narutiocu isp!tivanja;
b) Identifikae!on. podatke 0 materijalu;
e) datum proizvodnj.;
d) deklarlsanu marku celijaStog betOna;
el datum ulimanja uloraka;
II vmu i mere uloraka I .pruveta;
g) podatke 0 mestu i.pitlvanja;

hI datum pocetka I datum lavrietka ispitlvanja;

II olnake jugoslovenskih Standarda prema kojlma su obavl;ena ispitlvanja;
j) vr<tu,1 tacnost koriscenih InStrumenata la merenje pri isPiriva~;u;

kl opls poStUpka merenja;

II srednje izmerene vrednoStI za:
- temperaturu,
- relanvnu vlalnoSt u suvo; I vtatooj komori,
- priraSt mase apsorben..,
- povmnu dlfundlran;a.
- vremenski interval merenja.
ml ocltane vrednoSti za:
'
- prltiske zasiCene vodene pare u ,"voj i vla!no; komori,

- otpor dlfulne provodljlvoSti vadene pare u vllduhu;

n) Izracunare vrednom prema t. 8.2 ov09 ttandarda.
 829

Tobelo 1 - Pritisci zoslcene vodene pore za tempenlture od -20 do 35 c

T!lmpr. Pritisak zali~ne vodene pare p', u kPa
nlun
rq 0,0 .: 0.1 0,:: 0,3 0,' 0,5 0,6 0,7 0,& 0:,9

I 2 : J .. 5 6 7 8 9 iCi II

35 5,62" S;6SJ .5,6&4 5.716 5,780 5,812 S.," S.::1o!i S.9a!

5.'4'
).4 S)1O $.M& S,J17 5,408 5.499 $)29 $)60 $)90
", 5.43' S"n.
)3 S,O)) !PH S,0&7 S,IIS S.H] 5,172 .5,201 SoDl 5,260 5.289
32 ., 4,108 4,&J5 4,863 4,&89 4,917 4,.945 4,973 s,ooJ
",755 ",781
)) 4,61) 4.700
".493 . ",518 .> 4.570 .c.StS ",622 4.6047 ',727
30 4.2.0 ~4.267 4,291 4,.316 ',.)66 4)90 . ",.cIS 4,<UO ",466
., '>'0
29 4,006 ".Oll 4,OSI 4.015 ",099 4.122 ',146 4,170 4,218
".19-'
28 3.780 3,800 3,823 3,&46 3.80& 3,890 3.912 3.936 3,959 3,982
."
27 3.565. ~J.s&6 ],607 3,621 3,648 3,671 3,692 3,71' 3,7)5 ],758
26 3,361 3,.380 3,400 3,,(20 J.-4040 3,450 3,482 J~2 3,$21 J.so
2S 3,167: 3.186 J,2OS 3,213 J.lB 3,262 3,283 3.301 3)21 3.)40
2.( 2,911],, ).019 J,O)! J,055 3,093 3,ltl 3,130 3,1049
;. 3,001 3.074
23 2,809 2,894 2,913 2,9)0 2,965
;: 2,826 2,&42 2,859 2,877 1.9-47
2~ 2,6<3 v 2,,659 2,675 2,691 2,109 2,125 2,142 2,751 2,71$ 2,791
21 2,486 : 2.so2
.l.J17 2)33 2.s~1 1.563 2,579 2)'$ 2,611 2,627
20 2,)31' :- 2,JSI 2,366 2,381 2)95 2,.(10 1..(26 2,441 2.~SS 2,411
19 2,196'. ~2.210 2.123 2.2.)8 1,.1.S1 2..266 2,279 2,2904 2)23
2)'"
18 2,063 ,72,075 2,Da9 2,102 2,IIS 2,129 2,142 LU5 2,169 2.182
17 1,931 .~~ 1.9>49 1,Y.i1 1,S'704 1m 2,OD 2,025 2,037 2,050
16 1,817 ~1,829 1,3041 1""
1,865 1,817 1,189 J,901 1,9)) 1,925
J.lSJ
15 1.704 1,7J6 1,72.6 1,7Jt 1,7..(9 1,760 1,772 1,782 I.~ 1.806
"
14 I,HI. 1,6011 1,618 1.629 1,640 1,650 1,661 1,6T.! t,6I2 1,b'0
,'
!3 1.-497 ~1.506 1,517 1,516 1.537 1,$46 1,..557 I~U l.n1 IJU
J2 1,402 ~. 1,412 1..421 1.430 1,449 1,458 1.46& 1,477 1."&1
1,""0
II 1.312 t; 1)21 1..]30 1,348 1)51 1..165 1,314 1.38.4 1)93
1)'"
10 1.127 ~~LlJ6 1,24.4 1,252 1,261 1.269 1.277 l.156 ()904 1,30<
9 1.1<4:7 '. 1,156 I,J64 1.112 1.178 1,202 1.211 1.220
','''/1,1''
8 1,071 t,oa.o 1,0&6 1,<*1 1,IIn 1.091 1,II7 I,IlS 1,131 1.140
':
1 I,tel , 1.016 1,021 1,029 1,036 1,1}.;..4 I,OSO I,~! 1,065
~,-""
6 O,1J5' I 0,941 O,9H O,9$./. 0.%1 o.9~ 0,91" 0.9!J 0,9&\
O,W
I 0""
0,928
5 0,172 "
0,318 0.190 0,897 0.90- 0,909 0,916 0322
.:
.. 0.813 ", 0,811 O,lIzj 0,8J.Q 0,1135 0,642 0.&4! 0,854 0,.60 \f,a66
0,11011
3 0.7511 :: 0.76.1 0,76. O,7i~ 0,780 0,78.5 0.790 0,196 0,799
2 O,7,as -. , : 0.710 0,716 0,121 0,716 0,73'2 0,736 0,141 0.7.&6 (',752
. 0,611 0,685 0,690 0,696 11)01
1 0.657' ~0.66.1 0,661 C,6'" ',0"
+0 0,610, : O.61~ O,6:!Q 0.624 I O.6,a 0,633 0,637 0,6-.0 0.6':'/ \'.(,$1
--0 O,6JQ O,6IJ5 0,600 0,596 0.591 0)" 0,$&1 o,sn i 0,567
0,561:.
I
O,Hi O,5SJ o,.s... 0,$<4 0,$)9 0,535
"'''
0)31 0)25 0,$21
-I
0..<16 .0)13 o.s~ 0,501 0,500 0.496 0,491 O,dA 0,"14 0,480
--2
-J
--,
I
0,41$

0,"0
.. o.m
: o,m 0.46a

0,429
C<-,4604

0.415
f."46U
O,~ll
O,4S6

0,419
0,452

0.415
0,4'1
0,412
' O,W

0.401
0,440

0,404
0,0401 ",0,397 j})9S 0.)91 O,J88 0)81 0)77 O,37S 0,.371
--5 j 0)'"
. I ~O.j6b j O)H 0)61 0,359 0.)56 O):S2 O,.J4~ 0)47 o...t.w. O,J.4a
.; OJ~ 0)32 O.J:!91 0.)21 O..12J 0,.120 0)17 0.315 O,JI?;
,o,m
-II 0,;09 Q,J07 OJ{W 0)0' 0,299 0,1% 0,293 O~II
a,:w ,
O.1!j !
.,q
J
0,213 . O,UI 0.279 (),~76 O,27J
I
0,2'JI 0,269 0,261 0)64 I O,lfi!

0,'60I.' 0."" Q,1SS o,~,~ 0,251 0.248 O,2<tS 0,141 0.240

-10 0,2'"
0,237 G,2JS O,2J3 0.231 0,210 Q,127 0,225 0,213 0,22' 0,219
-11
I
-12 ,J,21? 'Q,115 0,213 0,211 0,209 0.207 0,205 0.200
0"",'
-IJ 0,19-1 C';% 0,195 0,193 0,191 a,US' 0,158 0,115
O'~I 0.134 O.IIJ
O,J81 0,179 0,117 0,171) 0.17S 0.173 0,171 0,169 O,I~ 0,167
-14
-1$ O.16~ 0,164 0.163 a,IM O,IS9 O,U1 0,156 0,155. CdB a.lS:!
I
-16 O,I~I 1),!~9 Q,J411 0.147 0,145
0,))1
I 0.144 O,J43 0.1.;: ~0,140 G,139
0,137 0.IJ3 0,131 0,129 0,125
-17 0'1361 O.13S 0.'" 0.11'
-III 0.11.5 0,1:0:4 o.l2J 0,121 0,120 0,119 0,117 0.116 0,116 0.11$
0,114 o,m 0,111 0,109 O,JOI O,IIIS 0.10$ 0,11.)4
-19 10.111 0.10'
C,IOJ 0,101 11,101 0,100 0,099 0/)99 !J,rn7 0f)?6 O.09S 0.095
-20
 830

Tabela 2 - Koeficijenti otpora difuzije vazduha (N)

.-
I
: T emperatura- N Razlika za
-
0
K C Nh/kg m .0,.1 K
303 30 H,878'105 540
302 29 14,931,105 540
301. 18 14,985,105 530
300 27 15,038.105 530
299 26 15,091'105 530
298 25 15,144.105 530
297 24 -,5,194'105 500
296 13 15,242.105 480
295 22 15,1901.105 480
.
294 21 15,337.105 470
293 20 15,381'105 <40
292 19 15,421,'05 400
291 18 15,461"05 400
290 17 15,500,105 390
289 16 15,5<0.105 400
288 15 15,500,'05 400
287 15,610,105 400
)\
286
285
"
13
12
.
15,658'105
15,690.10 5
380
320
284 II 15,712'105 320
2aJ 10 15,754.105 320
282 9 15,7M.'O!; 300
281 8 15,822'105 380
280 7 1S,e6Z.'05 400
279 6 15,902.105 400
278 5 15,942'105 410
277 4 15,583,105 400
276 3 16,013,105 400
275 2 16,063'105 400
274 1 16,103'105 400
-
273 0 16, ;56"05 430
272 -I 16,209.105 - 530
271 -2 15,263,105 540
270 -3 16,303.,05 400
269 -4 16,343,105 400
268 .5 16,396.105 530
267 -6 16,449'105 530
266 -7 16,503.105 540
265 -0 16,543,105 400
264 -9 16,583'105 400
263 -10 It,623'105 400
262 -11 16,676,105 SJO
261 -n 16,729,\05 530
260 -13 16,782'105 530
259 -14 16,836,105 540
258 -15 16,889 '105 530
257 -16 16,942'105 530
256 -17 16,9'6.105 540
255 -18 17,049'105 530
255 -19 17,102'10~ 530
255 -20 17,169'105 - 670

Na osnovu mill,.,.,. R~ouolitkog sekretarijat8za kuUuruSR Srbij. br. 413a1n4-02 ad 4. II 1974. n. o~ . porez nI pl'Omet

Stampa Savazni zavod za ttandlrdizaciju - 8eogrOJd

 UDK 691.327.3,E66
831
JUGOSLOVENSKI Celijasti betan
STANDARD OOREDIV ANJE OTPORNOSTI PREMA SMRZA-
JUS
SA OBAVEZNOM
VANJU PREFABR.lKOVANIH ELEMENATA 00 U.N1.315
AUTOKLAVIRANOG CELIJASTOG BETONA .)988.
PRIMENOM
ad 1989.02-11 Pravilnik br. 07-93/187 ad 1988'{)9-29; Sluzbeni list SFRJ, br. 66/88.

Aerated concrete. Determination of freezing resistance of prefabricated elements

Predmet standarda

Ovim standardom SO utvrduje metoda za adrecivanje otpornasti prema smrzavanju prefabrlkavanih ele-
menata ad autoklaviranog celljastog betana (GB - gashetona odnosno PB - penobetona).

2 Veza 5 drugim standardima

JUS U.N1.300 - Celijasti beton. Preizvodnja, primena I ispitivanje "refabrikovanih elemenata od gas-
betona i penobetona. Osnovneodredbe

3 Pripremanje i odrzavanje epruveta

Epruveto so uzimaju od elemenata (zidnih blokova) kQji predstavljaju vrstu i marku celijastog betona koji
se ispituje.

Tabela 1

Marka Nazivna Dozvoljeno odstupanje _=:J

I Celijastog
betona
zapreminska
ma~.a
Gubitak
zapreminske
Smanjenjeprosecne
vrednosti pritisne I

rnase c'{rSIOce

I M
1- 1b
A1~"''', --_.
MPa kg/rrr' %
- I
:-5--~
2,0 I 450 I
15
2,5 500
I '15
I

I 25 I
I
3,0 550 15 I 25
:;,5 I

I EOO I
I
10 ! 20
'

,
I

4,0 650 B I 1B !

'---"
4,5

'
700
700
L ~_J_~ J
3.1 Brei eprulll!ta

Ispitivol1jese izvodi l'\3sest epruvct3 iz is"togkalupa:

- 3 .pruveto .iz jednog z.dnog bloka koriste se kao "",Ioni, a

- 3 ep!"uvete iz drugog zidnog bJoka se pod\.'rgavaju snvz3vanju i odmrzavaniu.

1 izoJni. SA VEZNI ZA VOD ZA 57 ANDARDIZACIJU

832
32 Ob Uk i me.. epruveta

Odre(l;venje otpornosti prema smrzavanju prefabrikovanih elemenata od autoklaviranog CelljaStog be.

tona izvodi so na epruvetama koje su koeke du~ine Strana 100 mm,

3.3 Izrada epruveta

".
Epruvete so seku pomocu rotiraj,,&' '!<B'rboruridum testere ill sliene opreme.
Izrezaneepruvete ne smejusadr!avati nikakvuarmaturu,a povrsinemorajubiti rayne i ciste.
Iz gotovih zidnih blokova od celijaStog betona uzimaju 50 epruvete. i to iz:
- donjeg dela zidnog bloka 1,

- srednjeg dele zidnog bloka 2 i

- gornjeg dele zidnog bloka 3,

u smeru dizanja mase u kalupu u vreme proizvadnje, kako je prikazano na sliei I.

Mere u mm
Smer dizanja mase
u kalup

I Smer nanosenja
I
pf/t1S k a
I
I
,
I
t--f-"-,
I
-T-l
,
1 "

...":
-
",/ I
I
Ij'\ I 12\ I (";\
3 I I
I I ~+ -}.JL -)..:..lL I

)- - ;""- - +-/- - ~ - .L,,':':

// ~o/1oo-;roo-~
/ '. /.

l 600

Slika 1
Polotaj epruvete u zidnom bloku mora se jasno oznaciti.
Povliina epruvete koja dolazi u dadir s uredajem za nanoSonje optereeenja ne sme odStupati od ravnoSti
za vi!e ad 0.1 mm na 100 mm,
Ravnost povliine so proverava merenjem preko obe dijagonale pomoCu ravnala i mernog sata.
Ustanovljeno odstupanje se jspravlja suvim bruSenjem povliine ill slicnim poStupkom, a praSina sa povr-
!ine so potpuno uklanji (komprimovanlm vazduhom).
Epruvete so moraju oznacitj tako da smer optereeenja pri ispitivanju pritisne cvmoce -f na dve povr-
!ine 100 mm X 100 mm bude upravan na smer dizanja ma50 u kalupu u vreme proizvodnje. k

'3.4 Odriavanje epruveta

Epruvete so pre ispitivanja euvaju u laboratorijskjm uslovima u atmosferi relativne vlainosti 60 % :!: 5 % i
na temperaturi 20 0 C :!:2 0 C do konStantne teline.

4 Oprema za ispitivanje

Za adrecfovanje otpornosti prema smrzavanju prefabrikovanih elemenata od aUtOkleviranog eelijaStog

be-
tona korini SOsledeea oprema:

'-
hladnjak. dovoljnog kapaciteta da adriava nalnu temperaturu ad - 20.C:!: 2 .C,s aUtOmatskim..
gistrovanjern - pisanjem temperature vazduha u hladnjaku u blizini epruveta koje 50 ispit~ju,
- posude za potapanje epruVeta u vadu,
- togovi za potapanje epruveta,

- vaga, S tacno~u meren;a ad 1 g.

 833

5 Priprema za ispitivanje

5.1 Priprema oprerne za ispitivanje

Pre poC!etka ispit;vanja obave se sledeee radnje:

- u posudu za pot'panje epruveta uliva sa potrebna ko,li/Hna pitke vode,
.
- postife sa temperatura hladnjake od -
proverava se ispravnost hladnjaka,
20'C:I: 2'C za vreme od 1 h,
-
- proverava sa taC!nost vage.

5.2 Uslov! U okolin;

Prostor U kojem sa viii odradivanje otpornesti prerr.a smrzavanju prefabrikovanih elemeneta od autokla.
vlranog eelijastog betona mora odgovarati laboratorijskim uslovima.

6 Postupak
Najpre se na 3 epruvete iz jednog zldnog bloke utvn:Iuj.:

- nazlvna zapreminske mase - 'Ybm

,I

- proseC!na vrednost pritisne C!vrstoee - fkm'

prema odredbama standarda JUS U.NI.300.
Izmerene vrednostl se registruju love epruvate slufe keo eta/ani za vrednovanje rezultata odradivanj.
otpornosti prema smrzavanju prafabrlkovanih elemanata od autoklavir.nog eelijastog betana.
Cerirl dana pre Ispidvanja ostale tri epruvete Iz drugog zldnog bloke sa poupj,ju u vodu temperature
.
+ 20 C :!: 2 . C, C!ljinlvo mora bit! nzjmanje 20 mm Iznad gomje povrilne epruvete I zato sa epruv8te mo.
raju opteretiti tegovima.
Nakon toga se epruvete, zasl~ene vodom, unose u hladnjak i podvrglvaju clklusima smrz8Yenja lodmrza.
va"j..
U hladnjaku u kojem se nalaze epruvete treba osiguratl slobodnu cirkulaciju vazduha oko svih delova
.pruvet:!. To so postlt. tako da se epruvate slofe na rdetke visine najmanje 20 mm a izmedu epruvet.
obezbed; razmak od najmanje 20 mm.
Ukupna zapremina epruveta u hladnjaku sme iznositi najvl5e 50
"od zepremine komore za hladenie.
Ispit;vanje sa izvodi kroz 15 ciklusa smrzavanja I odmrzavanja, a jed.n ciklus se Slstoji od:

- smrz.vanja na ust.'jenoj temperaturi - 20'C :!:2' C Utrajenju od 4 h,

- odmT1avanj. u vodi temperature + 20 . C:!: 2 . C u trajenju od 4 h,
Prekidl u toku jednog smrzavenj. nisu dozvoijenl.
Za odmrzavanje so epruvete vade iz hladnjaka ,potpuno uranjaju u vodu, pri toWnu kolitine vode u po~u. .

di more biti jednaka C!etvorostrukoj zapremin: svih eprullta koje 50 izlatu odmn...nju. .
Posle svakog odrnrzavanja epruvate se pregledajc'. Kada sa pri pregledu epruveta na povriinama uoce vetil
o~eCenj. epruvete treba snimiti i registromi pri kojem cikJusu su se ta oitKanja pojavila.
N.kan zadnjeg odrnrzavanja epruv8te sa vade iz vede i pristupa Se utYr4lvanju njihove zapreminske mase -
'Ybm I prvse~n. VTt'dnost; pritisne cvmo~ - fkm'
Pre pro'" "C'. .1~i. pri;j,ne C!vrstoCs epruveu, kada su cstaCenja pov!iinama koj. dolaze u dodir sa ure-
~
tJajem u n.,.~i 'Oje optereeenja veCa od 10 t. povriine,ofteeenamOst.sa morajuispunit.j izravnati
gustor.! cemer""-"'.T1 kaJorn. "
U tom .luC!oju ... ~or;ti$na cvrstoCa proverava tri dana nakan ilTav,,"van;. povriine, s tlm da 58 18 epruvate
C!uvaju u v'ob1om starlju.

7 Rezu:tati ispitiv1m'a

Za odredivanje otperno,ti premo smrzavanju prefabd'<ovanih elemen.u cd 'utoidoviran6g ~elijastog

betona uporedu;u so zapremmske mase - :bmi i prosecne vrednonl pritbne c1moee fkmi~,1mrzavanih
i odmrzavanih epruveta sa jzmerenim vrednostin"l31!:1m. i f;..m8 na 8talonima.
Rezultoti ispitivanja $U zadovoljavaju~i ako su razlika izmerenih vrednoni na mlonima i epruvetama Iz.
Iotenim smrzavanju u okviru dozvoljenih odstupanja utYrdenih u tobeli 1.
834

7.1 Izmerene vrednosti

Izmerene vrednosti su:

- vreme ocit3vanja, u h,
tv - temperatura vode, u C.

ts - temperatura smrzavanja, u 0 C,

'Ybe - pojedinacna zapremin,ka ma,a etalona, u kg/m',

- pojedinacna zapreminska masa smrzavanih i odmrzavanih epruveta, u kg/m3,
'YOI
- srednja vrednost pojedinacnih zapreminskih masa etalona, u kg/m3,
Ibme

'lbmi - srednja vrednost pojedinacnih zapreminskih masa smrzavanih 1odmrzavanih epruveta, u kg/m',

A. - povrsina stranice etalona, U mm2 ,

AI - povriina stranice smrzavane i octmrzavane epruve'te, U rom2 ,

fke - pojedinacna vrednost pritisne cvmoCe etalona, u MPa,

fki
pojedinacna vrednost pritisne cvmoCe smrzavanih i odmrzavanih epruveta, u MPa,
-
fkme - srednja vrednost pritisne cvrstoce etalona, u MPa,

fkrnl - srednja vrednost pritisne cvrStoCe smrzavanih i odmrzsvanih epruveta, u MPa.

7.2 Proraeun

Iz izmerenih vrednosti izracunava se:

7.2.1 Gubitak zapreminske mase epruvete, prema izrazu:

'Ybme - 1bml (I)

c.'YOm x lOa
"Ybrne

gde je:

C.'Ybm - gubitak zapreminske mase epruvete CelijaStog betona, u %.

7.2.2 Smanjenje srednje vrednosti pritisne cvrS'toce, prema izrazu:

fkme - f krni
c.fI.:.m= x 100 12)
fkme

gde je:
C. f gubitak srednje vrednosti priti,ne eYrstoCe celijaStog betona, u %.
km -
8 IzveStaj 0 ispitivanju

U ;zveStaj 0 ispitivanju otpornosti prema smrzavanju prefabrikovanih elemenaa cd aUtOkJaviranog Celi.

jastag betona unose se slede.:i podaci:
a) fir",a, cdnosno naziv i sadiSte org.nizacije udruZenog rada koja je izvriila ispitivanja;
j
bl mesto datum izd3vonja izveSlaja 0 ispitivanju;
c) podeci 0 proizvodaeu;
d) deklerisana nazivna zapren"nska masa i marka Celijastog betona;
e) datum proizvcdnje;
f) datum uzimanja uzoraka;
9) Vrsta, mere uzoraka i epruvea;
h) JX>daci 0 mestu ispiti.anja;
1) datum JX>cetka i datum zaviSetka svih ispitivanja;
j) oznake ]ugoslovenskih standa.rda po kojima su izv.sena ispitlvanja;
 835

kJ vrsta i tacnost koriScenih urecaja za merenje u toku isp-itivanja.

I) rezuhati ispitivanja:

- mere i spol;n; izgled epruveta (eventualna oStecenja),

- uslovi susenja epruveta pre i nakan smrzavanja i odmrzavanja,
- pojedinacnei srednje vrednosti:
-- zapreminska masa etalona,
zapreminske mese smrzavanih i odmrzavanih epruveta,
..- pritisne cvrstoce etalona,
- pritisne cvrstoce smrzavanih i odmrzavanih epruveta,

- uofene eventualne pojave pukotina ns smrzavanim i odmrzavanim epruvetama;

m) zakljucak sa obrazloienjem.

i
;I

~
I

Na osnOYU miUjenia Aeoublifkog sekretarij.ta za kulturu SR Srbije br. 413-81/74-02 ad 4. 11 1974. ne pl~. se porez nI promet
~
Starr:pu Savezn! zavod ;:. Standardizac:i;u - Beograd
836 U ioJpno strana
7
. .~ -,. --
JUGOSLOVENSKI ~
-.
8et~';ski Pl9f~ri~1r' "'J US ."-
STANDARD
iVICNJACI
SA OBA VEZNOM
Tehnlcklucl"'"
U.ii2.PJiO
PRlMENOM
1989.
ad 19!1G-02.10 . Pravilnik br. 07-93/203 od 1989.10-11; Slu!ben1 rat SF RJ, br. 70/89.
,
. ,.. -,.:."
Prefabri~tWi concrete units. K6rbS. Technical requirements
',"

. . . .,

Ovej standard je nastao revizijom standarde JUS U.N2.060 iz 1986.godine.

1 Predmet standarda i podrucje primene

Ovlm standardom se utvrduju oblik. 'svojma. metode Ispltivanja I uslovl skladiStenja i transporta beton.
skih ivlcnjaka kojl so upotrebljavaju za izgradnju puteva, ulica I druglh objekaka.
Standard so.odnosl na Ivicnjake Izradene od beton. koji odgevara propisima za beton'j armi ,j
beton ;.
Standardu JUS U.E3.050.

2 Veza sa drugim standardima

JUS B.B8.015 - Ispltivanje otpomosti prirodnog kamena prema habanju brusenjem

JUS U.M1.004 - Ispitiv"je betona. Eprume. betonska tela. Oblik i mere I dozvoljena odstupania
JUS U.M1.016 - Beton. Ispitivanje otpomostl prema dejstvu mraza
JUS U.M1.055 - Beton. Ispitivanje otpomostl povrSine betona na dejstvo mraza I soli za odmrzavanje
JUS U.E3.050 - Prefabrikovani betonski elementi. Tehnicki us/ovi za izradu i ugradnju

3 Oblik i mere betonskih ivicnjaka

3.1 Obllk
Vtvrduju se grupe lvicnjaka prema obllku:
- grupa". - Strmi lvicnj.ci (slika 1),
grupe
::' B.- _z~oSa~i.iv!c~jaci (slika 2.',
- grup. C - normalni Ivlcnj.cl sa iI; b. ZOObljenja (slika 3),
- grup. D .. grednl ivicnjaci (slika 4) ;
- grup. E .- razde/ni ivicnjaci (sllka 51.
Napornana: Svaka grupa moze da ima viSetipova Ulavisnosti od izbora mera b, hi/.

3.2 j
Mere dozv"'jen. odstup..ja
3.2.1 Mer e

Mere betonskih iv;cnlaka odreduje proizvooac.

3.2.2 Dozvoljena odstupanj.

3.2.2.1 Dozvoljeno odstup.nje sirine b je ;!:2 mm:'

3.2.2.2 Dozvoljeno odstup.nje visine h je ;!: 5 mm.

3.2.2.3 Dozvoljeno odStupanje dutine i je ;!:3 mm.

3.2.2.4 Dozvoljeno odstupanj. od podutnih ravnl, f!sllka 61. sme iznositi:'

f. ~.
20Q
ali ne vlie od 3 mm~b.z obzir;;;;;; d";tinu ivlcnjal<a.

. II i~..je SA V!ZNI ZA VOD ZA STAND4RDIZAaJU

I
S ".2 JU>U.N2.060 .
. 837
Igde je:
f
'- dozvoljeno odnupanje, u milimetrim.,
.1/ - dufina ivi~njaka. u milimetrima.-"h-
..
3.2.2.5 DozvcJ;;;;- O(j-;wp~njenagiba ".gazne povriine Je :I:2 mm.c

3.2.2.6 Poprecni preseci na krajevi.ma ivi~njaka ,~oraju

jznositi najvils :t 2 mm. ~. bi~,v.enikal."i:oS tim da odnupanje od venikale sme

, 3.2.2.7 - - Ods/upanje
uzdui';ih strana od :;'e.:tikale
s';";i';;-';'iti';~jili; ;2' mm (;;;ic~7).
- .
"-
14 Izrada
4.1 Prj izradi betonskih ivicnJaka moraju se vriiti ispitivanjasaSta~ih komponenata betona. kao
j
nja svezeg i ocvrslog ispitiva-
betona prema propisimaza betan i armiranibeton, uzimajuCi U obzir zahteve za
ivicnjake prema ovom standardu i uslove tehnologije.

-4.2 ,Betonski ivi~njaci mogu se izradivati i Iz dva sloja betena. Debljina vidnog sloja betona mora iznosi-J naj.
manje 20 mm, a kvalitet betona mora odgovarati -uslov!ma iz t. 4.1 it. 5.

'4.3 Mogu 58 kori$titi razli~iti dodaci betonu sa ciljem poboljSanja

kvalitetaivicnjak".
5 Uslavi kvaliteta

Kvalitet betonskih ivicnjaka prema ovom standardu utvrduje se na betonu starosti 28 dana. Ukoliko 50
isporucuju ivicnjaci cija je starost manja 00 28 dana, mora so dokazat; da kvalitet ivi~njaka OOgovara
oyom Standardu.
Marka betona MB posle 28 dana mora biti najmanje 40 MPa.

5.1 Oblik, mere i iz rada

Oblik i mere svakog ivicnjaka moraju ispuniti uslove iz t: 3.
Kod dvoslojnih betOnskih ivicnjaka vidni sloj mora da odgevara uslovima iz t. 4.1 it. 4.2

5.2 .cvrstoea pri zatezanju savijanjem

5.2.1 Betonski ivi~njaci moraju imati pro5Oenu cvrstoCu pri zatezanju savijanjem od 5 !ViPa.POjedinaeni rezul-
tati ne smeju biti manji od 4 MPa.
.
5.2.2- CvrstoCa pri zatezanju savijanjem ne uslovljava 5Okod betonskih ivi~njaka dufine manje 00 600 mm,
kao i kod ivicnjaka eiji je poprecni presek manji 00 300 em'.

5.3 Otpomost p"'ma dejstvu mraza

Betonski ivicnjaci grupa A, B. C i E moraju biti otpomi prema dejstvu mraza za marku mraza M.200 pod
uslovom da im popre.:ni presek nije manji od 300
em' a svi ostali iviCnjaci za marku mraza M.100.
5.4 Otpomost prema dejStvu mraza i soli za OOmrzavanje

Betonski ivi.:njaci grupa A. B. C i E koo kojih 50 OOreduje marka mraza M-200moraju biti ..'tpomi pre--
ma dejnvu mraza i soli za odmrzavanje i mOl1lju OOgev8'ati stepenu oSteeenja ,/lula" prema standardu
JUS U.M1.055.

5.5 Otpomost prema habanju bruienjem

Betonski ivi~njaci grope A. B, C i Ene smeju imati,pri ispitivanju otpomosti prema habanju bruSenjem,
abraz;vn; gubitak veo od 18 em3/50
em' u suvom stanju !prosek od najmanje tri opita) , pri ~emu nijed-
no pojedinaena vrednon ne sme biti voCe 00 21 em3/,50
em' .

6 Ispitivanje
Za ispitivanje uslova kvaliteta iz t. 5 uzima so osam slu~ajno izabranih ivi~njaka, istih oblika i mera.
 JUS U.N2.C60 Strana 3
838

6.1 Oblik i mere

6.1.1 ". Mere betonskih ivicnjaka proveravaju S8 l:elicnom memom trakom sa tacnoscu od 1 mm.
6.12 Mere poprecnog preseka betonskih ivicnjaka proveravaju se na tri mesta: 50 mm cd krajeva i oa sredini.

6.1.3 Duzina i sirina se mere ns naleinim povrSinama, a visina oa zadnjim povrsinama (slika 8).
6.1.4 Odstupanje ad uzduine ravnimeri se na nagaznoj ili c~onoj povrsini sa tacnoscu' od 1 mm (stika 6).

6.1.5 Vertikalnost \ upravnost) poprecnih preseka men se na krajevima ivicnjaka sa tacnoscu ad 1 mm.

6.1.6 OdstUpanje uzduznih strana od vertikale men se na dva mesta, i to 50 mm ad krajeva (slika 7).

6.1.7 Kod dvoslojnih betonskih ivienjaka debljina vidnog sloja meri se na krajevima, kao i na rr.estu preloma
posle ispitivanja cvmoCe pri zatezanju savijanjem.

6.2 Cvrstoea pM zatezanju savijanjem

62.1 Cvrstoca pri zatezanju savijanjem ispituje se m! tri eels betoC!ska ivicnjaka duzine pri rnsponu l~: Pre
ispitivanja ivicnjaci moraju da od~oje tri dana u vodi.

622 Optereeenje deluje u sredini raspona i to u pravcu iezisne ose manjeg otpomog mornem2!. Rzstajanje re.
9),
iisne ose ad ivice ivicnjaka oznace'1o je sa a (siika
62.3 Oslonci su valjkastog oblika polupreenika 10 mm.
j
62.4 Optereeenje se prenosi preko celicne plocice precnika 50 mm debfjine 15mm. ispcd taJicne ploCi~
stavlis se kal'1onska ploe;"" precnika 50 mm.
I~jj ili !ezi same
62.5 Ukoliko prilikom ispitivanja jvicnjaka celicna plocica nameStena. iznad tezi.sne ose ne
delimicno na optefeeenoj povrsini, te zahteva i kosu povrsinu (zakosenjeL
radi sigumog p:"en~nja sHe na
zakoSenu povdinll nanosi se izravnavajuCi sloi maltera marke najmanje M-5 (5 MPa1. Dunna iZiavnavaju.
c.g sloja mora da bud. 200 mm.

6.2.6 Brzina nano~enia opterec.nja mora da bude oko 0,3 kN/s.

6.2.7 CvrstoCa pri zatezanju savijanjem izracunava se prema fon-nuli:

/1.
f QZS-
W

gde ie:
I -. ,,""toea pn utezanju savijanjem, u """Japaskalima.
bz:s

P. Xi s
M - ~- - momenatlorna,njutnmt1imetrima,
J
WS
-Y -- otpomi rnomenat. u kubnim metrima,

P. - siia lon18. u njitnima,

I, - rasponoslonaca(slika9t. u milimetrims,
J - momenatinercije,u metrima'na~~~:
Y - rastojanje teziSta ad doold ivice iviCnjaka. U fl"Ulimetnma.

6.3 Otpomo.t prema dejstVU mraza

Ispitivanje otpornosti prema dejstvu mraza vrii sa prema standardu JUS I1.M1 01 e nil uzorcima 'se~eniml
ill izvadenim iz betonskih ivicnjaka prema stJndardu JUS U.M1.004.

6.4 Otpomost prema dejstVU ml'8Z1l i soli za admnannje

I:.pitivanje otpornosti prema dejrtvu mraza i S)Ji za odmrzavanje viii sa na v:dnoj povriini. na uzorcima
isecenim iz betonskih ivicnjaka prema standard" JUS U.M1.055.
iStrana 4 JUS U.N2.060 839

6.5 Otpomost prema habanju bNs.n].m

Ispitivanje otpornosti prema habanju bruSenjem vrSi se na vidnoj povrsini i na uzorcima iseeenim Iz be-
tonskih ivienjaka, prema standardu JUS B.B8.015, u suvom stanju.

7 Izvestaj 0 ispitivanju

Izve!taj 0 ispitivanju mora da saddi sledeCe podatke:

a) firmuJodnosnonaziv i sediste proizvod~Ca.
8), mesto i d.tum uzimanjo uzoraka, kao i datum izrade,
bl oznaku ivienj.ka (prema t.
c) bro; ivienjaka za ispitivanje,
d) datum ispitivanja i starost ivicnjaka na dan ispitivanja,
eJ oblik, mere i izgled ivienjaka,
II cvrstocu pri zatezanju savijanjern (poiedin.ene i nednja vrednO$t),
gl otporno$! prema dejstvu mraza (naznaeiti mere" probnog telal,
h) otpornost prema dejstvu mraza i soli zlodmrzavanje,
i) oIPornost premo habanju brus.njem (pojedinaene i srednja vrednO$t),
j) zakljucak 0 ispitivanju.

B Oznacavanje ivicnjaka

Betonski ivicnjaci po ovom standardu oznacavaju se na sledeci nacin:

Betonski ivienjak JUS U.N2.06Q-gNpa blh-l -DV (za dVO$lojnel

gde ie:
grupa - premo t. 3.1
b - sirina, u milimetrima,
h- - visina, u milimetrima,
1 - duzina, u milimetrima,
Primer: Betonski ivienjak grupe A, sirine 180 mm, visine 240 mm i duzine 800 mm, oznacava se na sle"
dea oacin:

Betonski ivicnjak JUS U.N2.060 - A 180/240-800

Isti betonski ivienjak dV05lojne izr.de, ozn.Cava so:

Betonski ivicnjak JUS U.N2.060 - A 180/24D-8Do-DV

9 Kontrola kvaliteta

9.1 Redovno se mOr. kontrolisati kvalitet b.tonskih ivicnjaka u smislu ovog standarda i to upisivati u knjigu
kontrole betonskih ivienjak..
.grupe i tip..
92 Oblik i mere u smislu 1. 6 proveravaju sa jedanput nedelino, nl po tri uzorka svak;

9.3 CvntoCa pri zatozanju savijanjem ispituje sa no 10000 komed. 118pOp8tuzor'8kaMkegrupe I tiPI, IIi
najman;e dv.sputa godiSnje.
"

9.4 Otpornost prema dejnw mraz., otpornost prema dejStw mraz. i soli za odmrzavonj~ i otp?rnost premo
h.b.nju ispituju so dva puta godi!nje, za sv.ku grupu,
. . a jedlnput godiSnje ako sa proizvodi manje od
50000 komad. godiinje.
10 Skladii1enje i transport

10.1 Bltonski ivicnjaci skladiita so no deponijerna j:nmII propisime za beton i Irmirani beton.
840 .JUS U .N2 .050 Stra:ia 5

10.2 Prilikom transporta marka betona ivicnjaka mora biti riajamnje 30 MPa.

10.3 NB skJadiStu betonski ivicnjaci moraju biti slozeni po paletnom sistemu ili na drugi prikltJdannaein.

10.4 Transport beto~skih ivicnjaka mo", biti tehnicki isp",van.

Grup. A - Srrmi ivicnjaci

'1:
I:
....
it
f'"')
I
Grupa8 - ZakoSeniivicnjaci
I~.
.:::.-
. L b, L
1 1
I

.c: _.L:_.
I
I .;
I
--L-.
I
I
b
~b '~
'1

Slik.1 -Slika 2

Grupa D - Gredni ivicf;/aci

Grupa C - Normalni ivicnjBci

l
"',

~;,
\
r
I

.1
~.+-. ..J:::.
<:
e-'_._'~'-'-
I
j I
I !
I
I
b b
~~
. Slika 3
Slika4
Strana e JUS U.N2.060
841

Grupa E, - Razdelni ivilnjaci

-

//5b t/5b

t f.., ,.

.c Ij
+--
} b
J
Slik.5

b) Zadnja povrSina

c) Na/eina povrSina

r + J
"--_M
t- ---

r Stika6 I
--

j
 .....

842 ;JUS U.N2.060'Strana 7

IMereu ~~
~
./-----
./ ~T
'+1 ./
/./
.Q oQ

,.,,~
.....
.1 11.i

h ------
h

---I ,.,.
+,
-+ I
""
't-i

..Q
.Q

...,~
;-t ~I
I

----- ------- -'1<-

-.j
h h
-+
Slika 7

Nayazna povrIina

Zadnja Ceona
povrIina povrIina

Naleina povrSina

SIika8
Mere u mm

Karronska p ~/itna plocica a

-~ ~
'
plol5 lea / Camentn: mailer za
1 IZf7IVnsnJe
I
1
L 2(X) L
1 ,"

~
Is
, Tein

Slika 9

Na osnow milljenja Republltkog sekremriiatll Z8 kulturu SR Srbije br.41381/74-02 od 4. II1974. ne pi8Ca.. 1)01'1!!2 ",oro~
Stamoa Savezni zavod za Stand8rdiZlciju- Beograd
 C.ELIK
ZA ARMIRANI BETON
.........

UDK 620.1 n669

JUGOSlOVENSKI Mehanitko ;spiti.anja metal. 845

STANDARD Statifka ispitivanja
"_. ISPITIVANJE
JUS
ZATEZANJEM
SA PRIMENOM
Termini i definicije
C.A4.001
1986.
od 1986.()5.28
Pravilnik br. 07-6079/1 od 1985.12.2~;Slufbeni list SFRJ,
~r. 9/86

Mechanical testing of metals. Static tests. Tensil. and comprltsion tests. Tltrms and definitions

Ovaj stlJndard je nastao revizijom standarda JUS C.A 4.00 1 iz 1971. godine.
Standard je u skladu sa standardom Met1unarodne organizacije za standardizaciju ISO 6892 iz 1984. go-
dine.

SADRZAJ

1 Predm.t standarda i podrutje primene. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1

2 Oplt. odredbe ..... ... ................................................... 1
3 Termini i definicije ... .... ...................... .... ................. .... .. 3

3.1 Uzorak i epruveta . . . . ..

3.2 Opterecenjei sila. . . . .. ,.. 3
3.3 Deformacije. . . .. 9..
3.4 Naponi. . . . . . . . "'". . .... .... ..................................
9
16
3.5 MOdulelasticnoSti.. . . .'" . . . . . . .
4 . . . . . . . . . . . . . . .. 18
Regiltri termina na jezicima naroda Jugoslavije. ." . . ."". . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . '.
"'"
4.1 Registar termina na srpskohrvatskom jeziku . ............................ . . . . 21
21

4.2 Registar termina na hrvatskor.1 knjizevnom jeziku . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . ..

4.3 Regista, termina na slovenackom jaziku. . 22
'. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . ." . 23
4.4 Registar termina n. makedonskom jeziku. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 24
'
5 RegistriterminIn. stranimjezicim.. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
5.1 Reginar -termina n<1engleskom jeziku . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 25
..
5.2 RegistarterminIna francuskomjeziku . ..
" '"
5.3 Registarterminana nema~komjeziku, .. ........ .. 26
5.4 Reginarterminana ruskomjeziku . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . " . 27
'"
28

1 Predmet standarda i podrucje primene

Ovim 5tandardom 5e :Jt'lrduju termini i definicije pojmova jz

oblasti statitkih ispitivanja
njem. metala zateza.

2 Opste odredbe

2.1 Standard sadrzi termine na jezicima naroda Jugosl"ije kC'jisu dati u drugoj koloni tabele po sl.deCem
redos/edu: srpskohrvatski. hrvatski knjizevni. m.kedonski,
sloven'Cki.
Sinonimi su odvojeni ta~kom i zarezom (;).

II izd.nj. SA Y!ZNJ ZA VOD lA ST Al"DARDlZAOJU

I
 ...,.

846

2.2 Standard sadd; simbole za odgovaraju61 termine koji su dati u tr~oi koloni tabele.

2.3 _Stlndard sadrli iSle termine na stranim jezic;ma koji su dati u fetvrtoj koloni tabele po
s'edam redo.
sledu: .ngllSki, francuski, ruski, n.mafki.
2.4 Standard sadrli d.finicije odgovarajuCih termina na onom jeziku naroda Jugoslavije na kome so standard
Izdlj.; d.flnicij. su dlt. u petoj koloni tabele.
2.5 Svaki termi;, ima IVoj bro; koji j. dat u p":"oj koloni tabele. Na osnovu tog broja i registra nalazi so tra-
teni termi n.
 847

:,
~e ~M
CD I'll
.9- fi .~
~Q. :> ii
.-. 2 c:
~CD .~
CD
~lilt
~I'll
N
1:1 CD .~
:J ~E
0 :~
~N
.-
-
"B
c0

i.~
-.
-:.
-""
j
:J
~.C'
:
ill
c:
~8:;
~.;
'iE
:f -
tV
~.!. \t) CD f"
CD
:: ~::I
:K 'C'
I'll E :1 ::1 1:i ~.2.
"'"
c -40
';:> .~ 0 '"ii
I(J
'5 .~ ~E uOJ" :J
;:; :J
0 :0 CD U
I'll 0 :::I N
N Ctal u" ~.C'
:;I'll
.0"
ii
I'll
.
8'
c
o.i !
N

~III to"
~I'll
:>
';:
'0'
~1:1 N 'C'
fII C :~
0
~I'll .., ~.~
..
=-
..Q ! c .>
0 0)" II
!u Iic :~ "tJ 'c ~2
E : :1 ~E .,Q.
co
"i 2 2
~~i c:
E 0 .!!. ~E u" N ">
0
0 "ii .W 0 C Ii
\l ", E \l ;N fII ~0
!

E
"
:ii u
N U
.!!. -.:r .!!.3:
E u ~.5 .!
~iI u
.... jVI 0 co
'0.
~t;
:5 .!
~0
:!c ct CD

~. :i a': ~CD0C
"0
S. .t; Q.
C
u
II
uu t:II) .8 11 !CD
~.5
!CD ~~';
cII) E ..00
:g.
'c CJ > = e .E :> :.i 2
! Q. .g '0. :1
e Co CIi
CL ~~E
C...0
~:>
. :::I CD
~i
CL 8
,:!
e
Q.

. . . . .. . . .. .. ... .
E .t:J

..
CD
... ::1 :.i I'll .9- S
:: I cc.. I -CD ... cu :0
a"'" .51-'8 N E..~ I J:J. g.ii- I c: C'I... \l
.. :J

I
'0
.c M
E
ill j

~t! ~Q.
jt iu" I'll
'2I'll N CD~"
to ':.I
~8. > .~I'll S
I'll
~G; ~=
>-
Q. ~~Q.
> :J
; :Jt. c:
~] 2 '2
Q. I'll
X
I'll I'll U
0 ~CD CD
:> :J
0'1 = U
I'll m
.
I'll
C
N CD i!! iI
ii
I'll N
z
j CC
c.
> .=
c.
S :; >-
G; c0. .
c :~ c :J
..
I'll 0

.2. E
u C
i CD
'Ii!
Q.'~ - :>
2 's u
s= :~ ~II iii U
Q. -. ii
% !Q.
>-
'u :i :! ii- :% I'll ~-;
. ~'Ii'8 f C %
]
.
I
"2
~t)
N
.1. :> 0 W ..0
0 B s a.
..
e '2 i!!
0 "i 2i I !
CD ~CD
1\1
S

c
i! ~:! N::I Q:t .! 0 ~y .i
g %
~II
i ii- 2a.
.
~i" s E Q.
%
'C i i
-~~.;}Jl ... ~0 :I 0 ~0 w ..
> "5
= :J
II
~., ~~s;;
'8
.c ..Q
'iQ. 'ii
:& "c It ">
.;!:
.~ U~..'"CJ
ID .,
.2 "2
.Ii i! . t! Q. i

. . ..
i
"e
G;
I-
.
...
.0
:)
:2 N:1 IIS N >
. ...
ii-.
... . .... . . . .
:~ c Q. E
~~i:B
:I 0
2 2c '8 0
c: ! c ~0. > ~.
~tCJ "'SD

- M-:
.!5 N

i -
~~~M.
M M M M M
CO) a:
848
:'I
oX
2
:'I ..
-:>
0
0.
;- ,& .;
E 'c
E ~~-=
:'I 1:)
:I fa E E :'I N
C GI C)
'C -
~0
~.E
co "i E ."
E &I :>
:: :u .!:! E
~"2 ~., ..
a.
u
tV
~:>
;g
~.~
GI I(J
:>
:>
4) C
:>
2 -!
.
.!I :'I Q.
is. i
!01
:I>

C.
~~&I..
N ftI !
0
.. '" II)~'"
~1:) :>
Gi :'I
"C E
C)
i
In
.::tl.

u
co
E
OJ
0 '~
C
gE 0
i
.
.::tl.
:>
:'I
'; :g -'"
:'I
It:! ~E t
.! I(,)
a.
II
4.1
E ~E
N
E
.!::! 2
E
8.
tV .~ Q.
c '"
"C I!
=
0
c.. ca- Co
!! .x :'I
cu
oN
c:
"C
&I - :II
G)
.-
01 : ;Ct
cu 'i;N 0 :>
8' Q. :'I
:!0 .!II)
C
I(J en
c
~0'
"0 .0.
ID
-c
0
c:: .0 ,Jl. ..
~:> c:: I(J ~.,
c .'C
U tti 2 cu ..
Q.
II) .~ C. o'u ::J
.- C
I
:JJ. .~
. ftII to 0
~c:
;;:;
Q.
fG"
co .)t.
c: co
~I(J
.,
"C
..
E
ICJ E ::J c &I
.. :'I :'I 0 ::;
I- :~ 0 0 c 0 N

~Q;
-: ..&I
! ;
:> C.
~I cD :'I :e
~e ii !
~a. u ~::
~cu
'"
::.a '0. ~cu -6 is II)
t;; G) Q. en E
G) j:
=
c..
~"C
"5
a. ! co c
.!! CD (; ~C'I
!i! (ijCD co C'4
iO :I S! &I ; S! :1i
~8c~cu '0
~-5 B
en
;fi -
~cu t:'
en
~-6 c: cu
a
CD
en
~:g
0..
co

t E
8,~;'"
~:: .x
c..
I
en
c

~i ~:J E
:;
~GI
-J
cu .!! "C
:! cu
:;
t!

::J :r
0
~.c
u
e
C'I
c:
Q)

-en '-
CU
"
en
:I
:'l
is
fJ
~CJ
en
c:
:ca
en
co :i
C
~.~
=
cu .a C'I
e.
=
I
en ~~OJ -=
::J Q. a 4LI g .2c: I cu c: cu :J c: cu 't;: c: ~c::
CD fJ
S ::; 'i o ::; 0 .!2 =
'" E.
0.
C'I- C'I c.. > "g c..
'"
. . . . . . . . . . . . .'" . . . . . . .
I u
I 0

I M ...,J"'" ...,J

I
-.J

:I

I ra
(tI
~co

~r::I 'V
aJ !!J :I tV
CD
; C'I
0
cV
~m
>
C.
c::
IV
U

:;
u
~2 '"c:; ~>-
0 a. ,
~:I
0 ~~~cuu
:> E
:'I
f::
Q) N .:%) '" Co
:'I ra ~'11 :J :J ~c.:~
41 :I
eLl m :'I > :t: c
cu 0O"! ~U
c: :>CO! J:
Q.I
-'"
cu
Q,} O"!
0
::J
.x
ra ~Ie
c .s
:s: '"
~,;::j
> 5
:I I\; ~ n:I
C"'II ;::J C. ::r 0. > E n:I Q.I :N :i c:: 0
:J
Q,} 1!
~:~I: Q.I
~~G)
lIS :g.
C
s CtI
~C
c:: ;,N
J: Q.
Q.I :% ftI
Co ra
\J ~"'O
I eel
0
to
"'0
~ta
I(J CtI I S CtI J: C
Q.I s c ~0. ;;::; ra 0 0 CtI S C ~J: .=
.;,t i
It C'II ;N :. c (Q :J ~ct
\J c :. ~~~g. '~
':.i c: :; 0~Q,) :J ~'5 c I to c:: -0 I E 'E E
~"C ~"5 0
~g ii "'C
CtI "'C
I
c::;
113
ns '5
C
::
~~..;
':I "JO:: c:t "'C
ra
ns
c:
ftI
III
ail
J:
ta
c: C I: 0 ~Q "C
ra C'II 5 ~c
8J
~Q,}E
E %
u 0.
II
s c
Q,} a. a.
:I ;::J c ~eel
"C ~;: :ij
'"
c: ~ra
J: :E
~~0.
Q,} I
4i Q.I
I(J >U
, ta
0 0 2

. . . . ... . .
cu .;,t (,) i Q.I c ':.i

. . . . ,. . . . :~ E ~~'E ::I E c. Q. :J C N

.
E 'E 2 E :1 :1 c:: 0. c: c.
. . . I

'I:t.
~- M ~(,c. ""'.
M M IM M
 849

E
ILl
- ta
N~~~~ ' '-
C'O ILl N
"i 'g- .x-.xn; :!
'fi :! ' 41
_ :5 -Q ta . cC'O
~ Q. .:tit.
'N ILl
;; :s
I(J

E :> ~_..a ~ is.] ~ ~

.~
:~ ~ '5 .!- :g ca~.=. E
~~ ... .. c ~ to
~ 05: " ~
~~E8'~
.!!
': ~ .~
II
~ ! EC - :;>
VI
III
lID
> Q.
~
~ 2'
'2 Ii-
:5'2
.g
41 > 'ij'
] ~
~~
'c ~i~:i~
-oOQ.Q.'c
'"

~
"C
'0
'.3
c
E
In g'N uJU E 0
~Q. ~... :~]:~
&.
fQ. E E
~~'5-Wii' ~
~ !~ , .ij ~ -g 'c ~
~ ~ Q. 2:S':! E .= ~
51 :>
~Il 0- E ~ "0 0 ~
Q. !!
>
:J
ILl
IU .~~::~~ ~ a> ~
2
~2 ~g'c-og'-J::
ILl 41 IQ.-
~41 ~i
.~ ~
II)
.t;'g"S!~3 "C ~ '"
Q.;;
~ ~
IN : '2 E > en -u ;N
:J
G::I .-
-5~-= 'u'- :s

:! :E 1:3 ra'2~~.5-; 0"'" ~ .E ~

j ~':~' ~~E:-c~ ~ ~ c
~
c5 E 2.:-6 :E l)
~ >
,
!
'=
VI
J:.
... c:
-ILl ~ Q,J
~
~ -E ~ en ...
c: )( 0 II:
&I
cu Q ~ ..D
IU -;
c:
.. 2
:: ~"
I ...i..
C .c -j ii en
::
f':I
i ~
'I:t
: ~2
Ii CD
g' X
.!! ~

~
en "C

~ILl a
VI
,g t 8
l: 0
,- ~ E fa ILl 0
11.1
tI:: :~
v; f6 i;!
~ -0 ::ra g : :: ;: ...
1

-5'; f! ~ E -~ =
!=: ;;
~ ~ 0 ~.~g.:g
~ E ,~.c
.!! Q.. ~ S ~ ~;1 ; :e
""
...
fO
)( c:
~
co
i
....
rg ... c:: u
,g ~ g 5
,- c.. :!
ILl

i
'"5
~- ~.~ E~ ?a
~
u
- Iii a. ... :So:S
en ILl 5':!!
~~ : S! i1 i:
:; 5. 2 :e ~ ~; = >. en ~-;1tg
:: 't' :2..8
iij ... c: ~ G::I :~ ~-e ~;~ !
... .
:.E~:i
....
~ .E is.. <..?
.0 ..2. .~t~ ci. 0
g .~
. . . ~
M
-'
:t
...... u ~
...... ......
'"
----gr
~ra
u ra 0Q. 6 a) 0
CD c:
rg is. ~1: 5
6
~C. lEI
Q.
>- ';
'c
,~ f2 I E
0 10 I! S 2
Q. :g.
~ra ILl ~N ~c:
~.x "5
~~~~c~,~ ra
~IU
rtI to 8.
C
:J ra
::t 0.
0
~"'0
E C.
E I ~.:Ie. E
:r: .x
IU .x .x
:5
g. :J ra fO ~ra ~g IU ra
fO
:r co 51
IU =!-
IU
~C'I >() t:J c ;:
c-... I 0 J:
:s: ;; ~~c:: :. :s: C. 0.
,!: E ;N JE iB ~~I 01
Q.I
oN JE "3
~I U oU I
J: -:; :J 3 act 0 I C'I 0~C a.
::J :~
"C
I IC
c::
0
ct
I
"C
I
c:!
0.
~'E ta
co I
I ta
:z: c
S
-:J

E
'"
-0
tV
~I'.
x
co
C
8
I(J
U
ou
aJ
c:
co
% j
c: ;. 0. ~I
X ~:s
E
ILl
fa J:
0. &; ~0
::J :; 2
E c::JE >N
~0
G
E
0.
IU
E 0 CIIIG II)
"5 'C'
E "C I i c.
E ra
"C 'TJ ct "C
0 I .
'E :I I-
I 0g. co
C.
I
C.
ra X ID
S
>- a.
10 I "C I
'cI E : J:
I c:
C
0() I I C ra
E x :E
co
~~:; sU
I(J
SQ ,~
I(J ,
'c"'. = ; E co
IU
-
I
~C .:Jil
;;; 3 a.
Q. c N
ILl fCII

. . . . . . . . . . . . ~~2. .
U
:~ >i" c '0 a.
IU .:tt. 0 I 0 :; ~~GI !
..
0.
'E ~';; ::It: ~ :E.
.:Jil E 'E .!. i E 0. C. ~c:
E Q. c. ::I C X ~I Q.

N
- M~r--: M
~cO
M M
I
850

::J
.
3 U
"0

-- . E
~
:J
7i
..= c
.C
..
'0
~
III
:;'0
oU
&.

e
a.
.
II
Q.
"0 ;Iii
...
!
.>
2a.
!
0.
c..

.II
..)t
.
..
~
II
II
II
Ci
eQ,
01
0
8'
c: C-
.Q.
1(,) >u "if
..
ec.:!:
0 ~
&. 0.-
.. 81
c: ..
c
" ...
1!- -.-0~ .:>
20.
0> .. Q. ..
Do..,;,t

'e 0
gg
..
Q. ~ ~ .. .c

. OJ
all ;: :! 1.
III
8.:
~ ~
iii
c
...
8- ell c: 0 ~
!! ~ &.I C
IV
iii
lit
:!
C
0
C ~
.2
'fl
~
=8
;;: =
.z:.
~
c .~
U .!! :: III

a.i
.2 .5:
~ g:J

"""'
i:: ~
,
0c::
c ~
c:
.J:. ~
g
-!
.; ='8
II
.c
0
..
e
U
...
ftI
.. -; ..I :; ~ ~
~~~ ;j = Ii
~ 6- E
:J 'c
EaE~2~
. :ii"
E ~ 1;
a ~ ;;= CD
GJ 2
.;: "c iii .. ~ ~ II : .5 E
.. .
0 .=
.. "II
~ ~ c 'E~'~2i2 So:! -!
U
= 8
. . . . .
0 tI)~
VI

ftI
~.~ 0
~s:
~U
! 'i 0
0
::c:
1: Q. Q. -c s: s
5. 0. 7 0) en iGo) ~::.::
QI
8. 0 ftI g 0. c:Q.
='
@ 8'
c: u~ell
I
C: :9
o(J I(J ~c:
~'g c: OJ ~;.I ::; 0
e<::. ~ftI I"CI :J
1:
~C. 0.
0
IS. 0. ftI c:
0 ftI :: ftI
C ~a. G.I c. ,JiC I'CI :v
1"'4 C. fa I'CI ...
.. .::JI. s::C: "v Co!
ra ftI ::c: GI :J
IV
c:: 0.
Ci 00. 2 ~~s CDC'I
'::> ~2 3 C.> N
:J ~0. C
u
;; :>
:J 3C. .>0. 8;
0 ;...
! 0> ; c.
Q,
c. g- !c U 4.1 C. &. 8' C !c: ftII 0
:J .. 5
II:' :> .. ::c: Q. I ell 2 ..
.. ~C.
;; Eo
CD "i
" ~~'2 I
..:r 8 ;
i Q.
II. 'cco :~ Ii
8 !
N

. . . i ~'..
1(J i 1(,J E .. E ,;,t ..

. . .
.. '-.. 0 8.
,JiC 8. !
8. .::tI. 0Q. ~c: c: c: "Ci'
~c .!!. "!x C Q.
. !

I-
(",I
ci ~I
- M
M
i
 851

rt
Malinski obradena epruvera

Uzorak

Obru~
\
Malinski obrailena epruvera
Uzorak

Ugaonik

Uzorak

MaIinski obraqena epruvera

Pravac va/janja

Urn

MaIinski obraqena epruvera

Maiinski obraaena eproveta

.~
Uzorak Cev

Uzorak Cev

-_.

Malinski obrailena epruvera

Sliita 1 - Uzorci i masinski obradene epruvete

-
primeri
852
Uzorak S,pk.
tpruveta

-0 0 0 [S
Uzor.k

EproW/r.
Uzor.k

Zic.

Slika 2 - Vzorei i neobradene epruvete - primeri '

Malinski obradene eprovere Neobra4ene epfUvere

-e- + - I---------
'---f- GI.rk. gl.v. 0 I Zic.

-a-e-.~-+ Glava S8 navojem

0 I Sipka

-e- -EB---+ Dodaena glava U iTrak.

.Glava sa navojem
~~.-+
Mern.zn~ka
konusom i pr.;,enom 0 I
;Sestoug.onik

11- +- I .~ Pljosnar. glav.

Ib I--_.:...-...:....-:J Ugaonik
Pljosnar. gl.va
-l- -{]=>- sa provrtom

Sllka 3 - Krajevi epruvete za pricvrscivanje (glave epruvete) i merne znaCke

-~~TI
+-.-+---+-~-+-.+
Ek$:enzome~ar .
E kstenzome tar

LB~
s s
~

~!i-J
Popr
I

ni preseci
43y s
+--fPf-.+ ~
~~
~ s
~
~
+-~+-E:3-~-
s ~3-
t--~
s ~
~
Sllka 4 - Oznake mera epruveta
 853

E Ln ~ftI
0 u
c rQ
ON .a
III
~c E
.c 3 :N
:J
2
'cco C
E ra 1J
~0 .~ III
~;; 'C'
ro
E u
'C
:~ .~ III
~II E
c ~:~ :N
~III :::I
.
. .
ILl C 0
u ;; 0 1II
"C
:=
E
0 E IICJ " .....
'2" E
....a

'U
E
11
E
E
0
~;;
!!
>
0
Q,

.- ~:~
>
';:; I
. E
III

.- -.J
I
i
Q. "C
rQ
>
0 :). "0
c
0
c
It) .- :J
-=
:::! E
U g ::!
0
S
c
!III ~~~E"C
U ~0
> > 0 ~"8
:J ~:J E ;N 0
Q. 2
Q. "C E 0 ua
:s ....a
fa III
III III ....a
'c "C I
u :J
>
E S I ~III
!
0 0 0. u CO ....a :J E ....a
:I
..., j
IN
Go! E "C
:J ~III
:J :J U u~
oj E C'II
"C "C S 'c 0 .- u "C
~III CD 'O' ~U a ~c: u 'C' .C'
>U :J "iiC 'c !
'3" '5"
~W ==. Q.
"ii ~0
c. G ~: o .= "'":J
" :J
"C
~~ftI "C
rQ u :J u :::I ]
'cto 0 ~"" g 0 ~0
.Q.
g
'0
.:,t, jt'0'
!!
i
"fti'
-<J
cu ::!
0~>
'5'
N
co tV
Q.'-
~~0C
....
0
0 Q.
c:
'Ii'
-~
in
jtfa
~C.i5 z Q., a: "ii !'S ~-..J
~ii5 = -:-
- -.-
- -

cu

~"
ac. g0.
>.
c. 2 III .s::
u
~
u:: ~ Ii-
'~ 9~ 2
a1
E
~~ cu a E I)
-.;r
':0:1
~~~ '.s;:
"~
IZII
:: III .!? ~ :.~
... ... a
>. c:

-~ E 8 ~
....
2' ICn
=:
...
~Q.. E
:c .)t
'xca .a en
E ~
g i !! 2
~
~.g ~ 2 c:
2
~ &~.s "E
CD :E 'f; i ~ ~ ~ ~ =:
~ ~ CD
ICn
c:
u 9 -5 ;ro

... .
; ~ ~ ~ ;: ~

... . . . . . . . . . . ...
C'II
l:1:li
~ i ~ 'xca "'"
I ~ I .g "5 ~ N E ~... ca :0:r: ~~! ~ I
- - S 0 \08
CD tV ('III
III

~~
"C

"
-
M ~ E
I ~
I
-
I
I to
:g:g~
.!l
i ~
~
N
~ .}l. c:

-~ ~ ~
to
c:;
~ta
5 c: f
ftI CD ~
!
.-
It
"2
.., IV
III !
~tit
..
C .!
18 .;;
10
:r .!!
'Vi CD
CD
'r:
!
II
~
c..!!.: 0.
... III 'cCD
ca
~C
II) ro
:i fa .!!. .C' .!!. 'E-.~ ~ 8-
I :u
I: "U :;
tI

1: 0.
III Co)
f
~E
U
D. C .a IV
"U
f ra
.!
.E
,i 'Ii' 'U
G
>
~III
>
~'K
E
CD
....,
:J
]
"0
0
a '
::f ...
~~a!,
"0 eQ. ::s ~...
S
a. 0 0 0 0 =i ~5 'M E c :I 'ii'c ~.. . .n .s
.E .~
0 . . . . . . . . . . . . 0 . . . . .
- 1 -
~
. .
M
-- N' .
M
N
.M 15
N
M I
M
M
M
M M
M
I I I I
854

(,
a. .
r:: .
.E
;:
.- c
.-
-0 ~ ~
ti
::!
ac:
.
~
! ~
..~ CD
'iic 0
c
0 ~.
.c:::
"0

~t
.
~ ~0 ~
.~
.
:J c.
~ I
0
.. :u
:J eQ. cco"
~. -0. ......
......

I(J...... 2
g
l
t ...
;u
:J
-8
!
:!
&n &-;;;
co ~
. ~ "0
~c
~
t.c
~
iIJ
- CD
:.
1: 0 co
> &.:
~
t]
i ~ "ii
:I
.~
cu ~~!
:I. x f '2"
~:I
2. lIN
':11-6
:::;.
~~I~o
IN
:I
't:1
~
:g
0
"0

.
"cu :N
E -5
cu
E ..E
- E { c
'ii::I .. E
-i
IN.E
::I
C C
!!
Is I) 81
I(J

~ ~
- I(J
~
A.
e
a...
0
c.. 0>
0.
cD
:!' 6
:i: c: ...
u
Q.
tJ
:J U
0 0 ~ 0 ..c
~ Ii a
..,
>.
==
::

u
::
~
.
6
0:

g' ~
.g-
iQ
"'Q,;
fti
c:
.g
00.
c.
c
g
C
11
:i
c:;
I!!
2'
f
J:.
..
5 ~ 11
4i ... ::c
E E ~
~ c
o
C
cu .E ;u cu =
c
1; ~a ==
cu
.~ ~ ~ ~ 0 u ~ ..
~0 iE ,,~
~; ~
g' i! >.
.E0.8
cu .. =
ftI
Q,
=
i ~"-
9.
c
0
C -
~
0
Q.
is
0
11 .f: ;8.i:
Q. 0 c
"
.E
u
!!j ~~ ~ i
"ii c:
. C.. A
Ii' ~ ~ ~ -III ~
u
0
0.
~ f,) e0. Ii'
" ~ 8
~
1: i" 2'
::I
C
~ 16
I:: .., c ~
~ c ~ g2 ! i
is
)J
i~~
uo&u-
=
.!

....
~
5 ~ i
c.7io c
....
~ 0
8... ~9i
a;
0. ";
. .
0 .E .~
Ci
. . ...=
c !.'i8S:S
.
M
.. ~ N :, 0:z:: !
'5.!!. a 0c -g
...
!;j
~ .~ i
r; 0. ::: c: cu c:
~It!
m
~
.~
~ ~0 :::::I
:::::I

C
0
5
I:.J
0':1
.~ '2" g
:I cu ,.,
Q,)
>
";1 %
;j 8 S Co
c: N -:J 0S
-0
~ ~ K e0. 0C. 0 -g :s:
C'.
'c
.: ';:'
:J .i
"0 -
:sf
cu
0 ag~
; (;
.. 0
c
0
c
~N ~ Co ~
s
.!:! -a ~
g. ~
c; ii ~ g :J: .Jt
00% 0
oj Co i
~s
0.0.0
::<
...
ftII
c:
0
of!
c
0 2 .~
~
c: ...
GJ 0 cu
CJ ... :s
0
IIJ
;
2 ..g ~
'2
~.. ~0 ~
g~ '" 8: .!t &. i ~ ~ ~
000
~
~ 2 ; 2 .S!.
c:; cu
N
~ ij .. ~c: .s.. .E. .i- '2
~ ;:
.... ...
Co Q. c
0. !e I
=
U 'ii ~~
c:: CD
Q,J
.
"
~
C ~
. "0 iC -i
. . . s S ~ e-
. . .
.~
.

N
N
C'i
M
N
-
N
M M M M
M M M M'
 855

D-
IU
.
:s
g
o
c
8'~C)
,:,t
lID ~ ~
.~
u
C
~ ~
~ C.
::J
ra ~
.Eo!
0
c:
:x
"Q

u
a.
la.
~~
. "E81
&:i
~
"~tQ
1:)
0
~
ccu:J
- ~
.
:!
.101
Jill:
E 0
::J.E ~
u x 0 S
E

"E. '"81
.s Co
u :J -=
:; ~
1:1
It)

~ ! -
SQ.
IU 0
c:
~~~o
U
.E
ON
:J
';'
~c:
:J
.5
:s
I
.. E "'CI "C :0
c ~ ~ II
~
~ i
Q
~,
~
-
IU
c:
;;;
Q,1
<{ u

EE
E E
IU

.~
.!!.. ::J
t .E
E ~ ~ S 1
~
Ii g
..
CD "'CI
CD
'cCD c:
~ ~
'g 8-
~0
.:JI.
~ ~::; IN ~ c. 10
Q,
0 --
Ii?
.-g ;~
-2
. "2 .~
10 C
11
g fJ
i
>
0
c: -.::
Go
~
.
C
~ -8 .~ 'g ~ .
c.

--. .,..
::I 12 0.. C.
U Q. ~~ !0
:: u
II ~ ~Q.
=
~ ~ ~
2 :5
~ .
an
~
i

<:
.g !j ~
>.
- =u
::
II! :J
~

cu
- c.
~

~ ..u
~
'Ca ra
"8
:c
I
C
.~
...ca
c
u
u ~
~o
~
co
=~
I
~
g'" [ I!:i c: E en :; Q,1
0
en
c: !!!- '6
~ ::I
i
~ C 0
0 IU
.;: u t; .. 0 c. -
t; c:
~o
"ii - t; en
0 e.:a Ii co 0 ~
! ~
9
; ~
: I! ~
E ~
0 c.
Q;
IU c:
..
- -
I! '" '"
~= ~
u c:
s=
IIU
0
:c:
..
c:
~-
e
~r:: ..:I m2
..
In
co
an-
i
!'s
f Ii' E ; ~~ Ii' 0
c.. 58!
~ :z: i -c::IU cu cIU i g~ i! E "
~
en
-
en

a 5 ~ = -5 e ! a ;!! g ~ ! '" ~
~

.. . -e
~ Ii U :J -0

. .
VI
8.iii .. 0 i5 m
.
~
= 10. ~ ~ .::!
Q.iI=&
.... .
'" -
. .
1&

,01._0~ E
E
~">~.i

M -- ~ ~. E ~
~ .o! !
~ 5 '
~ ! ~
~
ICII OJ
ra
.~
0t: ~::I cO ! ~
0. "!
-8. ! 2 c
,
~::I
.!.
i .!.
~ Q.
~
"C
~
D-
IU
.C' Q) ~
c: . ~j t
c: Q; .c-
~ ; ~
~ "5 S
0
C.
c:
0
~c::
~ ~
::I
"'CI
.!.
:;
0
ct
f'I
::I
;.cn
.~
<J
G >
c: .~.
~... ;;
~

-g g
IU

~ ~
a
D-
o
c.
.~
0 "'CI
e
S
0
Q) a .::
~ -5 ~ -0
r...
0
.: c. :a
a; g i ... :J
IU

'c
.~ Po
~
:!:
c
Ii
ac:
Q. i> ~
~
C.
2 ~ i ~
i g 2 ~
.s 0 0

ec. :; IU ".. .
:i S ~
.~ -a 0.1-
% :: ::Jl.
0 ! ~ g e ~ 2 .~
..
:1
s:
:II!
CD
N 11
'11 ..
~ Ii eIS
~ S &s
Q. Q. <: :! -a ~ ~
c.
0 ICII
VI c:
~ 8. s
<: c :! ]
Ii
-
Co"C
0 0 0 .~
0
50 ~2 0 :J 0 ~ .~
a~ ~:... t~ ~
c: 0 $
a. 8. 2 s u
U ftII
USN
:II! U ~~ ~~ % Q. c:
c
~
E

. . . .
=-
-'.;~~ eCo,:,t.:2 0Q. &'8... ... !
=
i
....
~ ::J lID U

-
. .
c c ~
.:J Q. ~-i! ~ -5
. =
,:: i N ~

'IIQ' IJ')
(',f
cg
- N
M
M
M
M
N
M
M
 ,
856

.
N .,
""
C
.x
~I
E (II
0 e~Q.
:J ~-;
Ci :J ..
=!"
~=-
.U' ,! .."i
:J
..:> ::
~:)
! .. ~0 "0 ..
Ii E ., Q. ;N
~! ::Ii c.. '~
-
.Jt.
..
E
:J

"..
1:1
8)
~~c"0~~I)
:J E
~'tJ
I) E
D
:>
..
c ".
..
:>
'E' .~
'E ::
:> :J J:
.
~:J . 0.. "0 N :J

".
e .; . E
~.. C
"0 ;N
!
iN c
:J
"0
E ou
5
. ~1
I(J
c:
0 0 -
~an

E
~:'I
~.
"0 .~c:..
"'0

,,
.~G 8.
C
.~ dI
1(J E
0
0.
0
"0 ..
0. :>
.. 0
c:
3 !
:J E
., ~5 8.
4)
E III E :N ftJ
G Q. ~11 CI) ~:J
"0 ~U
., tV E
"2
.
"0
C S S .. 0.
oU !
! :e c: S ..
D
II(J ~I(,)E 1i :J ..
8. c
>
0 g ~.!:!" ~E
. 8... ., Q.
~. =., ., '2'III
.S .E . is.
'C'
~0
c
c; .~
0(,)

.
. o(J
0Q.
3" s
!
1 .
~"i Q.
C 'UID :J
0~~:>
0. 0C
[
C
0
u
0
0.
0 c:
~..

~? .
"0

II
0 .t; 0 =..
0
~E
E
a. c

~~:J
0 :J .~ Q. "
Ci :J u '~C !!
:>
i
... :J ~!!J."
~.
Z
E
..
"0 III
!! E u "C 0 .
E ., 'x c ~-CQ
:J ~"II c:
.E E :; 0 C1.
0 .~ .!!
~~-; ..
~u co ~C. II CIa 0.
c Ii c

.
E c
; ,2~c
;;
cu
U i5 D
U
0 E
C
0 :J
"ii "'C
C C 01
C ~0 c 4) E
'x
E C u
'I:f
.g u 0 a. 0.
0 E u AI 01 '0
Q.
u
'~
" Ci C. E :::I ~~c:
0
1)
~~u
1i
C
...
GJ
~C:
g 'x 0. u"'
:J
c
~,J;
I I .. Q. ~:~
"0

.:i)
i ~I) 8) . ~'x /II E c :J
;; ~Eg""
] .
'>
Q E
ID
"'
i
~E
~~U
E
.. 16
E
u; ulII !' 'i .
c
I:!
~I:!E
.E
E c::
o ;a
., E
en .,
en
c c: 1I) "ii
. .2 !' cc
dI
E
u
'i)
C
"'
II
eII i5
i
. . . . .. . . . . . . . .e . .
.2 ; ~..2
. a. en Ii .g 0.. -; ..! I
1I)
C. ii E I I
CD
c. 1ii ~.r.
u I I I ('5 I
. I

I
(OJ

" ~I" CII

s
'j;;
:It
E
VI

'0'
'U
";;-
s
0.
C
~Q.I
'~

'c Q.I
CD

c:::
0
';;;
'2
~I N

~0
~~c
:,
0
"'0
0..
c:::
ca -Vi
0 C::;
1:
~m
::; .
:5
:::I

-0
0
~Q.
~:::I
~~~~::J ;U
::J
-5
0
c
0
co

.~ c::. ::J ~'c

.!!. ::J ";;:; 0 ~1: ~0 .~
~IO.J
~'2
C.
III
(I)

c:
.... 0
~"3
ec..
"'0
"
s:
g ~m
c:
oX
";;

E
I c
~tJ ~'oC
c::.
S
:s
0
Q.
c: 5
:E ~E
:J
III
"2
C.
::J
cu
.%I
c:
>(J

~c--. c

E
~::J ~'c
~~.!!.
:i
0
$
s
m
c: ".t"J
5 .~
II ]
C ";;
0
C CG ~G.
::t 1:
~0
0.
~0 0
~C: .x c: '0
1111ii .~
~0
0. '-.;;;; 0
~%:2
; S
~"'
....
:J
:g
~~'2
~.!!.
:;
0
s
0
, C
:>
0 "0
0
0 fa
%:
Ia
c: II
2 IIU
g :i ii
c: E c ';;; :>
%
0
Q.
c ....
~0
c "8 %: I!!
c: ail
1111

.
!! '0' 0 Q. 1111
-i:J Q. i % ~~C 0. :Ii ~0 0
s ~~.. 1111 % c:
~i .. Q. Vt C is " c: :1
g m ' :J 0 ~0 ..)C
.... 0
c~II,)'0
c

c: II,)
~.x
~II,)
....
IIU
0
Co
E c '0'
c .;;
Co 1i
0 0
E's
:II::
..
'2
'u
C
Co
Q. 'u
., 0
g ". 5 CD ta
c.. "c c
0 .~
:Z::
ca' C8J
.iI!.
~::::J7
50. ..

. . . . . . . . . . . . .
III U
~[ a;0
0
!! ~~:J~I ~:J :> III Q. !! >CJ 00. lIS
C >(J Vt

. .
'2' C.
0
Q. ~0 C !l ::J E :J ~"ii'
C lEI C U ~~Co
::J Go! 'C c: 0 c: ~Q. ! Co ! c c:t
. 0.
- c ~c:
IIU
! c:t c:

,....
N
,...: ,.... ~Ico
N N N
.... M M
M M I M
M M M
I I
 857

&
~0
c
CIJ
'c >
8. .~
.~ .. fa
c S '2
.- >(.)
ftI " .~
'"'
8.
-; ! ~~C'O to
~ ~
Q. .E ~oX
2 E ..x ill
II)
~~ S ~Q.

~~
~ Q. ell C~8'
:J .)t/.
I,l) 0 "
"C
g ~.~
Q. 0Q. x
Cl &I
'0
c" E
u :: en Co

iGo!
. ~
.;
.
ftI
2
>(.) I ~~'I
,,,
E
~0
i
!
Q,
K
i
.~ t
>
~8-
u
C/)

Q.
8' ~-= CD II(J
>N 0
~a Co
~E .5
!
'U
0
~~ca
Q,
8. c: .E
";;;. 8. 00'1 7i E
u c
~to'.~- .C' >U
Q,
.~ 1!
~.:tit e
a: ; -=
:J 0 C'O C.
---. en c. :::IE :J

.. ~Q.
II: ~
!!
.
0'1
c: II
tII
c
u
::r ~ 2 e ~
'fI:/
.2
.~
r; g8 ~
=:J
ftI

'0
c:
:~
u...
~~ '0
c: 0
=
c: ::u
Of; u
. .2 en
:: 8.~ & :g U
:J
.-
t: ~ c
2
'0"' Q::
g~:i
~ ~
9
a ~ ~
~ ~ 8 :g
~
c
.g ""c

~~
8t
I'll ~ IU i
E ! :g
"''''
0; 5 ~
~~ i ~ ~u ?;.~
C5 Ia ~ a ::: 5 '0;
:c .. "fi
G lIS

r ~
. . . . .. . .I e;- 0 ~
.
.~~
.".
J.O :a:
0 c.. CD"
. ...

M I\j

:.:
~ g ft, tn .:r: .
c: 0. I(J ~ x
x"'
0
c:
>()
GI
Q. I'Q0 :~
:z: .:tit
~ :J 0
GI 0'1
0 ~
0. 8'
c: :s; ..
a. c:
~ .~ ~ ~
... ... 7 ...
0
~
I(J
Q.I ~
0
c..
>(J
QJ
....
'1/ :.: Z
%
.to IU
c. 0
C
CD
N C. Co 8.
go g jij
~
Q.I Q.

5'
It!
.-t: I"::iIa.
"C 0 :J ~
t,) ~ :".
~ :~ ~ .~~ ~.~ C
~., .5
&I ; ~ a 'c
~
U
:.:
fj a "- .. C a" g'
~
~
0 GI o~5:2o Q.
i
c:

~ ~ %'
~ ] % Q. c:->N~~ 8. 0
c.c.;a.
IU IU
0Jl

GI
co
:J 0
;
~ :r
: ::
0 a c:
Ii:JQ.o~~ ; r:::
~
0
Q.
OIl
.~.~ > E ~ S 2 C fa C co % S 0
5~ ~ sc B Q.I
g x; ~ (5 c: ~ % C

aa
.. .. 5"
:r IU

. . .
e ~ 0 ~ g. ~

. . . .
0
~s Q. Q. Q. .~ &
c: 2 ...
a.Q.a.._c
=0 ~'" Q. 8. 0N
. C

...,.
- M
co;
M
M
M
<tti
M
M
858
~
Vi

I
I
E
I
I
I
I

/zdulenje

/zdulenje pos/e prekida

Slika 5 - Dijagram .,sila - izdulenje"

a
:5 l
1 R.

Nepropor. .d 1 .
Elastit!no Procen rua/no izduienje ionalno Procenrua/noIZu en/e

Slika 6 - Elasticno procentUalno izduzenje Slika 7 - Neproporcionalno procentualno izdulenje

c::
c: Q
0 ~
! <:

Rr

I
I
I
I
1

!
Trajna Procenrualno iZdulenje II U kupno Proc.n cua/no izdulenje

SJika 8 - Traino procentualno izduzenje Slika 9 - Vkupno procentualno izduzenje

 859

6
l

I
I
E
II:: I
I
1
I
PrOCMtualno
A izdu/!nje

A gt

At

Slika 10 - Dijagram "napon - procentualno izdulenje"

~
1i-
~

I
I
I
I
~ I
I
I
I
I
Procentualno izdulenje
1

Slika 11 - Izduzenje u podrutju tecenj.

860

:.;; 0 G.I
0 C N 'c
;;
~> 'C
E
0
0
c. ~.::J
10
00
0

S E C. ~~c.
&I
81
0(,) 0 :::I 10
E '2
en 10
& ~g.C'
IU
'c
-=
:::I
E
/U
-...
. :!:! oCJ
~S
c:
c:
.!!.
10
c
i
G S ':;
G N
~"
:
.. .!!. N
10 .C'
10
i :J
., "ii
~& ell
~N j"R &
N au
8. a CI
~o ~:::I
C-
"ii
c: 0.
~~G.I C5. '5'Pol
10 .- ,;
U') S 10 E
.)C 10
" ~G.I
:> 0
E 8' 00. .; 'cftII
'2'
&I
! c.2~11.1 tc: U
II(J

:~ gE "i
c. :::I
~~.. 0 '0
.)C '5
c: .)C :~ :J 'tJ ca a 0 ;u
M~
E 51
~~G.I
0 Q.
10
:::I .)C ':: 'W; 8'
i:
Q.
2
'tJ
G.I 51
~E
E ii
Q.I '0
'tJ
ca
~10 . 8.
:::I
.
E c

"C
~8'
S ou
~0
::J Q.
.,Q.
E >U c8'
~.E 1!co
E
0
>
.v. 0 :>
.~ "IU 0
0
~~.)CC.
Q.
c:
0
C.
10
c::
c:
.
.;,t.
c: III
0.
0
1'J Q. ;u 5 'c10 's
0~E :;J C
0 2 ca
1j 10
.. C Q. S > ".
~co E
in :> (ij 0c: z "'O
0
Q. :\I
ofti'
z Z "'5
Co

-
'" ~tJ
I

*
O'J
I
I:I:
0.. "~ to)
~...
~~~E
I
c
~III
~E;::utJ
III
c:
U :::I :~ ~~'3 :i
'1/1" :2 c 0
.g ~=- 0
~U
~::; Ii gU IU
~I! c~:e
~"ii t:: '11.1 N
~Sf- ~.,. ~I! c:
c ~u ~e CI t::
~~~~c 0.
C c: :J ~~U01
0(
~'! z~G.I !g .:;:
.~ R.~ ~~IU& u
c;;
'c:::I ~~Co) Q.
..... C 'C "001
'ii a. IS= ~-] c
e c ~c. i2 e
ca '> a ~~::: en I::: tn
fU CD :::I
c: 8:: ~:r
'>';
; ! :: !
~~~Ii
e
~0 Ii ~'tJ
~a; "e iIi
::; I!
c. : iE G.I

. . . . . . . . . . . . . .. .. . .
c. ~.8 ~"e E
u ~~& 1 I :: I ~en :::I m 0 .2 - - :J
. ';' -

- "
M
Ct
. I
Ct
:;
Ct
.
.J

I
- -
!

G.I

.~ .10 I

:t: (;
"2
10 0 0 10
i
c:
0
c Z
Co)
>(.J
~..,G.I
'cG.I
>() '~IS)
~~10
'cIU ~'c
a,;
~N
c"
0
1'0
::r: i Ii)
:r 'U
~>() :J
o. 0% C GI 0 to "c
GI "IJ ~'c ! 'T
GI ", I!
~"I
C c: .~ 'c"'GI ~en ~>CJ'c GI II.! ca

"2
:> C
fa Ii
"~ x >
S "~
X
0
c: GI Ii GI
0
s ... >CJ GI ~S
C
ftJ
N
GI
ca 0
:r ;;'"
X
>CJ
c: IJ 0
~~%;0
%
ON G;

c .C' %
c Q.
i
%
fa C 2:
c
'c~Q,1 GJ
.~ ftJ
c:
~~- 0
~Ii i
!i C
0 ~Ii- 0 Q. c: Ii-
Ii fa nr
c:
" ta ~% .... C I: :z:: %
C C % ftJ
"g
C
Ii-Ii-
%.. 0
0 = 0 ~i '"
Ii ca
0
'E E ! E
c
0
~~~ft)
Ii
Q,1 % S
0 IJ
IJ -: 'c
c 'c 0. is
~Ii- 0en is
Q,1 "' IJ
'c 'c0 II:
'c . "8
i en ~E ~.g"C 0CI a-
i
Z
c c % C
. . . . . . . . .
-& c:
.... ....
C
. . .
% C

- IN M I N
'III -";M
- M M ~oq" M
M oqO co?
..j
co?
M I
 ,861
----..
I
g
~:
.c:i 1ft. Ln CI ; ~~.~
::
:I N IV 3 .c. 0
c
:g o'
i ~~..
E
~s
8 --0::a.
:3"
c
C'"
r ~!
j :;>
1'8
:I c-
~.
ti
o'ns g
E 0 .:>
c Q:a.'~ '. .,
~-D
~- >U
S
~,tJ, .~
,= N
:!
"I
~is.'c., .,
E I(J
c ! ~- >
:J
0c s .,
8.
~:
i E
,~ a.
c 4J ;-
It)
ii c
c 8. I
g
a I I~ to"
.2
.-
0
~g c
~'u
I
-
taI 1ft. !
< .8
CD
;'0'
c
.ii
CI,)
tal

~cP
~01ft.S
a.
:::1
Uo
c
:2 :.5 C
~QI
N ~:.:a:
C 0 o. .a cP :::I
0" CI. !y' :E"II -g
~E
0 QI 5.
c: _. !e I'" 0.
o '5' IV
to CD I~ ~E- 8
'C
e c., :J- c; i& IJ 7i
I(J -
:J ~"0
0 ~"" ;'8 '0 5
.x. ':'j
Q.
S
~c
en
18
~i [ 1'-
1.0'
t.x.
,. N
0"
c c0 0. 0 CD S Ie: a.
0 o(J
.
z 0 I
~:c c"I ... .s ::0
i
i8,
I'" Z c: ~l
g
Ii
~ 8
0 1=
;! ~.4J c
.c:
a.

~
'GJ
.E ~ ~ I -gcr
c: u J:
~
'ij !S .
.g .iE;~g; iE ~~ g~ :5
~
0g. "'3Ut;u
"~.,S~. c
CI)

:5
Q
~ ~ i' ~ s
!:. E i
a .
0.
c:
Q. ~ ~=-~ 0
.~ ~~~g~,~ ,s.
"
i~
g :~ ~ss : ::a

E.
; ~I:~~;~
.E[~~: . Q ~
.':
8 =-
5~~C..8
OJ ~ 8. ;; is.. &
~II 0
a
=_8~~~:~ !I ~':~.: Q i.~
..,
: ~ c: i1 c '-E c:
C:""==i~~
0'1 a~c:
. ,s.
:I
-0.- g ,-cu~;~ ce ~ t
~ i~ca~i~ii
I::I
. . I .~~'~~~ = ~ .:!
,oJ~O!.j~ E.!:o~~~~ II
[~~"[ ~~:Q
. . '._~. ... t ...~~ [~.g.~~
. I
:g
~8'
c:
:c
0
c:
..
i
J i
"ci!
c::I !
M =a.
0::
!
E N 8 :g
c.
'" ! Ct 0::"
~8'
-. -.,
:j a
I c:
'ii
c:
~0
18
:I
C
~,
'~
Q.I CoI
>0 ~
~~E
0 s
C(

g 'i!
0 a.
n:I ~ c:

II
':.J
E 0 B- 8'
'~ ,~ '; J: c:
"..; = ~: '(i 'f ie
~ 1::
...
~ ~ .! 0
~e. '~
0 E 0C'I
N 5c.~- "tI

gE ~0 dJ
;; ; 8'
!~= (5 ~
't:; ~>f.; ~'E 'C N
~ Q:j C( 0 ~~.
:E~ii ~:; '2 ~ ;
::a
" :I
g g i ;~- ~~IgI g~
..,
~"O
; g "II 'E CD It

':]

~ ~ ~ ~~ ~ -
'!J :! E ~ ~ >~~"E
o(J
S
> to
;:; ~ ! E
>0 III
-
n:I
::t
is.
c: N
~C.
G.I ::t
'c
'2to .!.
>-
Q.
c
J:
"0
~C.
~.
0
c:
i
;;
0
c:
;; It~'2'

5 0 a 8': ~ '
0 ,:2.. G.I '"5 ~::t N
jf, jl
x --=

"'.I~
I ~.~
I

'-
.. ..
! ~ J! !
~:;=~
i- c
~c
.
ic:
. . .
c~0 CD
~~rQ i
a. :z: *' c

M . I; I.t)
- M
...,:
M
~ 1I )

:
M
.,:
r;
I .!...
---
862

...
.. 8'
c 8'c:
>(J
Q. II !
.- Q. OJ
E
0
c & ..
~II
l'1li ::::I
C '2"
:! 'i! ]
II 0> 2
Q.
!::.
] &n
0c: ..
.5 [
.o(J .!
& ! ::I
..
...,J~I~
.
-I
.:JJl. ;u X
ii;:) '0 :J
'c 1",
In E :s 0c: '" ~n
II
8 S .!!. ~a. w
Q. c: & > 0E
0 't'! c~iii
c:
c: > >(J
~a.
::I 0 ..
.Jt '2 ~Q."ij
::I II
.!.. 'E
> w 'u! ::I
u :; 5 .- E
E .:,t ~e
0 0
~.)t, :s
! ~o
'~ "t:I
.!!.. "8 co ~~c:
c: 31
0 0' CD
c:
~Ii->(J 'e Q. .'Jt.
c.. u
Z
-
u u .. It)
1$ ::::: E
:J 2"
C ~I~ u
.2 ~g C'I '"

"'f
0
"ii
g :: .~
~~c cu
~~iiE
>..
~c.. ?:
: "E
.
.~

c
a.

ii c
~0 ~= ~:8 ~i :g
j!; "5 j
.~
= ~~~c..'~ Ii .. 8 ."
!;:. 0
5
S
....
'"
)(
:1
= E ~'O
..a; ::.. iI
~II f:! ~C'I =c
~0 is ~~~::I C ::::J U ~:~
s u ~ill c ::I
c: :;'" "3 tII; .~ .5
"8 "e u=: !. i s:.II) I ~1;; ::I
~.
.. . ....
0. 25 "C
0 "8
Q. ~Q.0 0
. = -=: en E E ::I W
'8
.is
c:
I
M
-- ~.
0:-
'" 8'
c::
.... E "i!c:
E
0
c:
Q.
s
:J
g
::I 0
2 :: .'Jt.
~a. ~c: .,
N
0c:
~::I >
:It: ....
E
0 ~a:I ", Q.
C 0 t":I
~cu c g ::I
~N 5 ii
c: '"'::J c
E iC. ~g s~70 8'
c
" ::I
'E Q. ~~e ~S c:
ij ""
::I ~~II:J S>- Q. ~c ~~c
ftI ~U
::I
.. Q. to co
'~':J 'c 'C'
~.!!. c CL. i Ii" Ii % Ii 0
c
c: '2' u
0 OJ "3 0
% ;0 ~u :;
""5 ~:; i

~.. . .
C(
"8 c c::

. . .
if ::I
c: "'"
iC 0 Ii- &t i "8 0
E
0
~"8 :>
~. 1:: Q.. % c: E ::IE E
"
-
-

-
CD
.:r
M M
~iii
M
 863

~ c::
~ Q
i
<:

Q:. .
z
II::
...J %
. .
II::
,-I.
.11::

0 Procencualno izdutenje
0 Procencualno izdulenje
a)
bJ

c:

~
<:
!

~
...J -J
r:c.8
a:.' rz:.-

0 Procenrualno izdutenje 0 Procencualno izdulenlIJ

c) d)
Slika 12 - Garnji i danji napan tetenja

c:
Q C:'
Q
i
<: ~

a:- Q:~

...
0 Procentu8/no 'zdulenje 0 Procenrualno izdulenje
Urvrdeno neproporcionalno '. Urvrl!eno trajno procencualno
izdutenje
procenrualno izdulenje

Slika 13 - Kanvencianalni napan letenja Slika 14 - Napon pri utvrdeMm trajnam

procentualnam izdutenju
8 4

~
~

rz:

Procenrualno izdulenje
0
UrvriJeno ulcupno
procentualno izdulenje

Slika 15 - Napon pri utVrdenom ukupnom procentualnom izduhnju

 865

4 Registri termina na jezicima naroda Jugoslavije

4.1 .Registar lermin. n. srpskohrv.Ukom jeziku

D neproporeionllno procentUllno izdufenje pri mak-

sim.lnoj tni.':i.3.2.7.2
donji napon le~enjl 3.4.3.2
0
E
opterecenje 3.2.1
ellSli~no procentullno izdu!enje 3.3.2.1
epruveta 3. 1.2 p

G paralelna dufin. epruvete 3.1.6

po~elna merna dufina ekstenzometra 3.1.8.1
gilvi epruvele 3.1.3 po~elna merna dUlina epalvete 3.1.7.1
gornji nlpon te~enj. 3.4.3.1 po~etna povrSina popre~nog preseka epru-
vele 3.1.9.1
povrSina popre~l\Og preseka epruvele 3.1.9
proeentUalno izdufenje 3.3.2
izdu!enje 3.3.1 proeentualno izdozenje pri maksimalnoj sill 3.3.2.7
izdu!enje po~e prekida 3.3. 1.1 proeentualno izdufenje posle prekida 3.3.2.5
proeentualno adulenje u podru~ju te~enja 3.3.2.8
K procentualno suzenje popre~nog preseka 3.3.4
proeentualno sufenje popre~nog preseka posle
konvencionalni nlpon le~enja 3.4.3.3 prekida 3.3.4.1
krajevi epruvele za pri~vrScivanje 3.1.3
krajnja merna dUlinl epru"ete 3.1.7.2 s

M sila 3.2.2
Slvarni napon 3.4.2
maksimalna sila 3.2.3 sufenje popre~nog preseka 3.3.3
maSinski abradena epruveta 3.1.2.1
merna duzina ekstenzometra 3.1.8 T
merna du!ina epruvete 3.1.7
merne zna~ke 3.1.4 trajno procentualno izdulenje 3.3.2.3
modul elasti~nosti 3.5.1
u
N
ukupna dUlina epruvele 3.1.5
najmanja pov:,,~ina poprecnog preseka e~ruvete ukucno prccenlualno izduzenje 3.3.2.4
posle prekida 3.1.9.2 ukupno procentualno izdufenje pd maksi:
napon 3.4.1 malnoj slll'3.3.2.7.1
napon pri utVrdenom trajnom izdufenju 3 4.5 ukupno procentualno izdulenje pri prek idu 3.3 2.6
napon pri ut'lrdenom ukupnom izdutenju 3.4.6 uzorak 3.1.1
napon I.~enja 3.4.3
nazivni napon 3.4.1 z
neobradena epruvela 3.1.2.2
neproporeionalno procentualno izdu!enje 3.3.2.2 zalezna ~vrsloca 3.4.4
866

4.2 Registar termina na hrvatskom knjiZevnom jeziku

D n.proporcionalno postotno produlj.nj. pri n.j-

v."oj sili 3.3.2.7.2
donj. nlPr.zanj. t.~.nj. 3.4.3.2
duljina ispitnog dij.la ispitnog uzorka 3.1.6 0

E opt.roe.nj. 3.2.1

p
.Iasti~no postotno produlj.nj. 3.3.2.1

G po~etna mj.rn. duljin. mj.r"". produlj.nja 3.1.8.1

po~etna mj.rn. duljin. ispitnog uzork. 3.1.7.1
gornj. napr.zanj. t.~.nja 3.4.3.1 po~etn. povrSin. popr.~nog pr.sj.ka ispitnog
uzork. 3.1.9.1
postotno produlj.nj. 3.3.2
pOSlotno produlj.nje nakon kidanj. 3.3.2.5
ispitna duljina ispitnog uzorka 3.1.6 postotno produljenj. pri n.jveCoj sili 3.3.2.7
ispitni uzorak 3.1.2 postotno produljenj. u podru~ju t.~.nj. 3.3.2.8
. postotno sufenj. popr.~nog pr.sj.ka 3.3.4
K postotno sulenje popreenog presjeka n.kon
kid.nj.3.3.4.1
kona~na mj.rna duljin. ispitnog uzorka 3.1.7.2 povrS;n. popr.~nog presjek. ispitnog uzork. 3.1.9
konv.ncionalno napr.zanj. t.~.nja 3.4.3.3 produljenje 3.3.1
kraj.vi Iglav.) ispitnog uzorka za pri~vrSci- produlj.nj. nakon kidanj. 3.3.1.1
vanj. 3.1.3
5
M
sil.3.2.2
mj.rna duljina ispitnog uzorka 3.1.7 stVarnv napr.zanj. 3.4.2
mjerna duljina ispitnog uzorka poslije kida. Hrojnoobradeni ispitni uzorak 3.1.2.1
nja3.1.7.2 suienje popr.cnog presj.ka 3.3.3
mj.rna duljina mj.ra~a produlj.nja (.kstenzo-
m.tra) 3.1.8 T
mie,ne oznak. 3.1.4
modul elasti~nosti 3.5.1 trajno ponotno produlj.nj. 3.3.2.3

N u

naji.1anja povriina poprecnog presjeka :spitnog l,;k~pna duljina ispi:nog uzorka 3.1.5
uzorka pos:ije kidanja 3.1.9.2 uk"poo postotno ,JrCduljenje 3.3.2.4
naj,eta sila 3.2.3 ukupno ponotno produlj.nj. pri najvoeoj si.
napreza~je: na;:ivno naprezanje 3.4.1 Ii 3.3.2.7.1
naprezanje pri utvrc3enom ukupnom produlje. ukupno pustotno produ/jenje u tr.nutku ki.
nju 3.4.6 danja 3.3.2.5
naprezan;e pri utvrdenom trajnom produlje. uzorak 3.1.1
nju 3.4.5
naprezanje t.~enja 3.4.3 v
neobradeni ispitni uzorak 3.1.2.2
neproporc,on.lno postotno produlj.nje 3.3.2.2 vfacna cvrstaca 3.4.4
 867.

4.3 Registar termina na makedonskom jeziku

_8
HajMana noepwHHa HI Hlnpe'4HHOT npeceK HI
enpy.erarl no npe""Hor 3.1.9.2
.I<'(nHa AO",,'''Ha Ha enpyaerara 3.1.5 HanOH np" Y18PA8HOTO.I<'(nHo
"'Aon>l<'(.a 3.4.6
.I<'(nHO npO\leHryanHO "3,Qon>l<'(83"'" 3.3.2.4 HanOH np" yrapA8HOTO ,.pajHO
"3,Qon>l<'(aa"'" 3.4.5
.I<'(nHO npoueHryanHO "3,Qon>l<'(aa",e np" ..a". HanOH Ha , ,,,
3.4.3
e"..anHara CHna 3.3.2.7.1 He06Pa6""Ha onpyaora 3.1.2.2
al<'(nHO npoueHryanHo "'Aon>l<'(aa"'e np" npe. HlnponopU"oHanHO nPO\leHryanHo "3,Qon>l<'(83-:
""Hor 3.3.2.6 3.3.2.2 "
HenponopU"oHanHO npO\lOHryanHo .
"'Aon>l<'(Ba.
r
np" ..al<l:""'anHara eHOa 3.3.2.7.2
rn.." Ha enpyaerafa 3.1.3 HOM"HanOHHlnOH 3.4.1
ropeH HanOH HI r""<8>ro 3.4.3.1
0
A
AoneH HanOH Ha
11I"''''''ro
3.4.3.2 on'oaapyaa 3.2.1

E n
enacTH'tHO npOLteHryanHo H3AOI1>KysaH:1oe enpy- napanonHa
Aon"",... onpyaorara 3.1.6
aera 3. 1.2 noepwHHI HI Hanpe'lHHOT npecet< HI enPY8e~

TITa3. 1.9
3
nO'teTHa MepHI ACfI>KHHaHI eKCTeH30MerapOT3.1.8.1
nO"THa ..epHa
,arorHVaa."a UBpeTHHa3.4.4 Aon"'''Ha Ha enpy.oTaTa 3.1. 7.1
nO'teTHa noepwlltHa H8 Hanpe'tHHOT npeceK HI
enpyao,ara 3. 1.9. 1
H
npoueHryanHo "340n>l<'(aa 3.3.2
npOl4eHtyanHO H3Aofl)t(y8al-be BO nOAPa'fjeTo HJ
""aAO" 3.1.1
te'l8"" 3.3.2.9
"'Aon>l<'(aa"'o3.3.1 npouoHryanHo ""Aon>l<'(aa no npe""HOT 3.3.2.5
"'Aon>l<'(aa"'" no npe""Hor 3.3. 1.1 npoue
'""VanHOHJ.Qon>t<ysafobenpH MaKCHManHaTa
K e"na 3.3.2.7
npOu.eHJyanHO creCiiySal-bSHa Hanpe"lHHOT npe.
KOHBeH~HOHaneH HanOH Ha Te~e~eTO 3.4.3.3 te" 3.3.4
Kp3eBH Ha enpyeeTara Ja npHuBpcyeal-be 3.1.3 npOlI.eHtyanHO CT1cHVsafobe Ha Hanpe"lHHOT npe-
KpajHa MepHa AOfl>K:.tHa HI enpyeeTaTa 3.1.7.2
CO" no npe""'OT 3.3.4.1

M c

M3KCI-tMd11H3CHlla 3.2.3 c~na 3.2.2

MaWHMCKH 06pa6oreHa enpyseTa 3.1.2.1
ClecHYsatW Ha H3npe"lHHOT npateK 3.3.3
MepHa Aom'01Ha HI eKCTeH30MerapOT 3.1.8
MepHa 4crn'U'H3 Hi enpyeerari 3.1.7 T
MepHH JHi'tKH 3. 1.4

MOAyn Ha enacTH'fHocra 3.5.1 lpajHo npouoHr/3I1HO

"JAon>l<'(B e 3.3.2.3

H ~

HanOH 3.4. 1
~aKT"'''IeH HanOH 3.4.2
868

4.4' R.gi.lar termini n. slov.naekom jeziku

c obremenitev 3.2.1

c.l. dol~in. preskuhnc. 3.1.5 p

cllotni raztezek 3.3.2.4
c.lomi raztezek pri m.ksimalni sili 3.3.2.7.1 preskuhnec 3.1.2
presku,". domn. preskuhnca 3.1.6
0 prerez po pretrgu 3.1.9.2
prerez preskuhnca 3.1.9
dogovorn. n.petost te~enj. 3.4.3.3

E R

e'asti~ni raztezek 3.3.2.1 razteg 3.3.1.

. razteg po pretrgu 3.3.1.1
G raztezek 3.3.2
. raztezek n.ravnega t.tenja 3.3.2.8
gl avo preskuhnc. 3.1.3 raztezek pri najv.tji sHi 3.3.2.7
razteznost; raztezek po pretrgu 3.3.2.5
K

kon~n. meriln. dol!ina preskus.nca Idol!ina po s

pretrgu) 3.1.7.2
sila 3.2.2
skupni raztezek po prelrgu 3.3.2.6
M
spodnja napetost te~enja 3.4.3.2
stYarna nap.tost 3.4.2
meriln. dol!ina presku!anca 3.1.7
merilna dol!ina ekstenzometra 3. 1.8
merilne ozna~be 3.1.4 T
modul erasti~nosti 3.5.1
trajni raztezek 3.3.2.3
N

najve~ja sila 3.2.3 v

napelosl naravnega te~enja 3.4.3
napelost; nazivna napelOS! 3.4.1 vzoree 3.1.1
napelosl pn dolo~enem trajnem razlezku 3.4.5

nal' Host
pr: skupnem raztazku 3.4.6 z
natezn. trdnost 3.4.4
nelinearni raz:ezek 3.3.2.2 za~etna merilna dol!ina presku!anca 3.1.7.1
nelinearni raztezek pr; m.ksimalni sili 3.3.2.7.2 za~etna merilna dol!ina ekstenzometra 3.1.8.1
neobdJlani presku!anec 3.1.2.2 za~etni prerez presku!anca 3.1.9.1
zgornja napetost te~enja 3.4.3.1
0 zolenost 3.3.4
zo~.nost po prelrgu: kontrakcija 3.3.4.1
obdel.ni preskuhnec' 3.1.2.1 zozitev pre~nega prereza 3.3.3
 869

5 Reginar termina na stranim jezicima

6.1 Rlgistar termina na engleskom jeziku

c percentage elastic elongation 3.3.2.1

percentage elongation 3.3.2
cross. sectional area 3.1.9 percentage elongation after fracture 3.3.2.5
percentage elongatkn at maximum force 3.3.2.7
E percentage non-proportional elongation 3.3.2.2
percentage non-pror:ortional elongation at maxi-
elongation 3.3.1
mum force 3.3.2.7.2
extenso meter gauge length 3.1..8 percentage permane '1t elongation 3.3.2.3
percent"!!e reduction of area 3.3.4
F percentage reduction of area after fracture 3.3.4.1
percentage total elongation 3.3.2.4
final gauge length 3.1.7.2 percentage tOtal elo, .gation .t fracture 3.3.2.6
forc~ 3.2.2 percentage total elongation .t maximum
force 3.3.2.7.1
G percentage yield point elongation 3.3.2.8
permanent set Stress 3.4.5
gauge length 3.1.7
proof stress (non-proportional elongation) 3.4.3.3
gauge marks 3.1.4
proof stress (tOtal elongation) 3.4.6
gripped ends 3.1.3

R
L
reduction of area 3.3.3
lower yield stress 3.4.3.2

M s

machined test piece 3.1.2.1 sample 3.1. 1

maximum force 3.2.3 Stress 3.4.1
minimumcross.sectional area after fracture 3. 1.9.2
modulus of elasticity 3.5.1
T
N
tensile strength 3.4A
non.machi ned test piece 3.1.2.2 test piece 3.1.2
total iength of test ~ iece 3.1.5
0

u
original cross-sectional area 3. 1.9. 1
original extensometer gauge length 3.1.8.1
upper yield stress 3A.3.1
original gaue.length 3.1.7.1

p y

parallel len~.h 3.1.6 yield stress 3.4.3

870

5.2 Reginar termina na francuskom jeziku

A L

aire de la section initi.ale de la partie calibr" 3.1.9.1 limite apparente d'elasticit.! 3.4.3
aire de la section transversale 3.1.9 limite conventionele d'elasticit.! 3.4.3.3
aire minimale de la section apr~s rupture 3.1.9.2 limite d' allongement r.!manent 3.4.5
.lIongement 3.3.1 limite d'extension 3.4.6
allongement pour cent 3.3.2 limite inferieure d'ecoulement 3.4.3.2
allo'ngement pou.r cent ~Iastique 3.3.2.1 limite sup.!rieure d'Ocoulement 3.4.3.1 .
allongement pour cent non proportiOMel 3.3.2.2 longueur de base de I'extensom~tre 3.1.8
alongem~nt pour cent apr~s ruptUre 3.3.2.5 longueur de la partie calibree 3.1.6
allongement pour cent remanent 3.3.2.3 longueur entre rephes 3.1.7
allongement pour cent sous charge maximale 3.3.2.7 longueur initiale de base de I'extensom~tre 3.1.8.1
allongement pour cent non proportionel sous longueur initiale entre rep~res 3.1.Z.1
charge maximale 3.3.2.7.2 longueur totale de I'eprouvette 3.1.5
allongement pour cent du palier i la limite longueur ultime entre repAres 3.1.72
d'elasticite 3.3.2.8
allongement remanent apr~s rupture 3.3.1.1 M
allongement total pour cent 3.3.2.4
allongement total pour cent ala rupture 3.3.2.6 module d' elasticity 3.5:r
allongement total pour cent sous charge maxi.
male 3.3.2.7.1

c
R.
rep~res 3. 1.4
charge 3.2.2
charge maximale 3.2.3 resistance a la traction 3.4.4

charge unitaire 3.4.1

coefficient de striction 3.3.4.1 s

E striction 3.3.3

eprouvette 3.1.2 T
eprouvette non u$in~e 3.1.2.2
Oprouvette usinee 3.1.2.1 tetes d'amarrage 3.1.3
 871

5.3 Registar termina na nenatkom jeziku

A N

Anf.,gsgeri'temess.linge 3.1.8
Nennspannung 3.4.1
Anfangsmesslange 3.1.7.1
nichiproportionale Dehnung 3.3.2.2
Anfang.squerschnitt 3.1.9.1

0
8
obere Streckgrenze 3.4.3.1
bearbeitete Probe 3.1.2.1
bleibende Dehnung 3.3.2.3
P
Bruchdehnung 3.3.2.5
BrucheinschnUrung 3.3.4.1
Probenquerschnitt 3.1.9

D Q

Dehngrenze 3.4.3.3 Querschnittsanderung 3.3.3

Dehnung 3.3.2
R
E
relative Querschnituanderung 3.3.4
elasti,che Dehnung 3.3.2.1
EJa'tizitaumoduJ 3.5.1 s

Spannung 3.4.1
G
Spannung mit benimmter bleibender Deh.
nung 3.4.5
Geratemess'i"nge 3.1.8
Spannung mit be'timmter ge,amter Deh.
gesamte 8ruchdehnung 3.3.2.6
nung 3.4.6
gesamte Dehnung 3.3.2.4
Streckgrenze 3.4.3
gesamte Lange 3.1.5
Gleichmassdehnung 3.3.2.7.2
u
H
unbearbeitete Probe 3.1.2.2
untere Streckgrenze 3.4.3.2
HoChst;:ugkraf: 3.2.3

v
K

Ver'iingerung 3.3.1
kleinner Probenquerschnitt n80h dem Bruch 3.1.9.2
VerJiingerung nleh dem Bruch 3.3.1.1
Kople 3.1.3
VersuChs'ange 3.1.6

M
Z
Messli,nge 3.1.7
Zugfe'tigkeit 3.4.4
Mess'a'nge nach dem Bruch 3.1.7.2
Zugkraft 3.2.2
. Messmlrk.n 3.1.4
Zugprobe 3.1.2
872

5.4 Regis"r termina"1 Nskom jeziku

A OrHOCIlTenbHoe nonHoe y:J.nHHeHlle upll pa3pblBe

3.3.2.6
a6comOTHoe yanlOleHHe nocne p13pbl8a 3.3.1.1 OTHOCKTenbHoe cy",eHKe 3.3.4
OrHOCKTenbHoe cy",eHHe nOC.1e pl3pblBa 3.3.4.1

B OTHOCHTeJlbHOe ynnlOleHKe 3.3.2

8epXHilii npeaen TeKy'leerH 3.4.3.1

8peMeHHoe COnpOTllBneHHe 3.4.4 n

r nnaCTKqeCKOe OTHOCKTeJ1bHOe
yaJIHHeHHe 3.3.i2
nnoW3iIb nonepeqHOrO ce HJI 3.1.9
ronOBKK 06pa:lU,a 3.1.3 n01lll0e ornOClfTe.1bHoe YI1J1lO1eHHe
3.3.2.4
npenen TeK)"lecrH nOlI Harpy:JKoii c 1I0nycKoM Ha
11 8e.1KqIOlY n01llloii Ae.popMalUlH npK KarpY'ke-
KIOI 3.4.6
KCTlODIoe KOpManbKOe KanpJl"'eHlle 3.4.2 . npoGa 3.1.1

p
K

KepHbI 3.1.4 pa60.aJI !tmllla 3.1.6

KOH""HaJI pac",rHaJI.I-'lOIa 3.1.7.2 pac.erHaJI ):tJ1lOla3.1. 7
p_3C'!e~aJI Amilia no TeK30Merpy 3.1.8
M pHCKIl 3.1.4

M3KCKManbHoe YCKlme 3.2.3 c

MeTKH 3.1.4
MHHHManbHa.R nnowa.a. nonepe1.(}foro ceqeHIDI CY'keHHe nonepeqHOrO c..eHHJI 3.3.3

oI5piIJU3 nocne erop33pblBa 3.1.9.2

MOlIynb ynpyroerH 3.5.1
y

H yamllleHHe 3.3.1
ynpyroe y)l;UllleHlle 3.3.1.1
Ha.a.1bHaJI nnowam. nonep""Horo ce.eHIIJI 3.1.9.1 YC!!.'lIe 3.2.2
H3'-I3.."!bH3JI
pJCq~:H1R ~lHHa j,1.7.1 YC.l0BHce HO~mH3..'bHOeHanpIDKeHHe 3.4.1
HatJ3..1hHJ.RpacqernilR ,J..lIIHJ no reHJOMerp>, 3.1.8.1 YC.l0BHbLH npe.1e.l TeK)"'H'CTH C LlonYCKOM Ha
HI!)f(H'O' npe;:ten :eK}"Ie'TIl ~A.3.1 ae.'1011IHY oeraTo.HoH ae4>p,a1\}IH npH p33-
rpY3Ke 3.4.5
0 YCJ10BHblii npeae:! TeKyqeCTK C lIonYCKOM Ha
Be.1JtqIlHY nnaerJtqecKoii :te.j>pMaIlIOl npK Ha-
06paJe1l 3.1.2 rpY'keHHH 3.4.3.3
oceBaJI paerJlrKB3IOW3JI Harpy:JKa 3.1.1
oeraTO.Hoe OTHOCKTe.1bHOeya.'HHeHHe 3.3.1.3 II
OTHOCIlTenbHoe (oeraTo.Hoe) l1!J1HHeHlle nocne
paJpblJla 3.3.2.5 .pKJJtqeCKKii npea..' TeKy'lecrK 3.4.3

N. O'lnow milljen;- R.publitkog ..kret.rii". Z8 kulturu SR Srbij. br. 413-81/7..02 ad 4. II 1974. t\f !)Iat. Ie porlZ M promct

!t.mp. Slvuni Ift''>d ZI nandlirdizaciju - Beograd

UOK 6,Q 17,'669
~73
Jl:GOSlOV~SKl
STA.'IIDARD
Mehani~ ka ispilivanja metala
Stati~ka i,pitivanja
JUS
SA OBA VEZNOM ISPITIVANJE ZATEZANJEM
C.A,4.002
PRIMENOM
1985.
ad 1986.02.01 Pravilnik br. 07-4635/1 od 1985.10-02; Sluibeni
li'l SFRJ, br. 58/85.

Mechanical testing of merals. Sratic tensile test

Ovaj standard nastao je reviz/jom standarda JUS C.A4.002 iz 1954. godine. JUS C.A4.013 iz 1973. go-
dine, JUS CA4.015 iz 1958. godine, JUS C.A4.102 iz 1966. godine, JUS. C.A4. 122 iz 1968. godine.
JUS C.A4.202 iz 1966. godin". JUS C.A4.212 iz 1566. godine. JUS C.A4.222 iz 1.966. godin".
JUSC.A4.223iz 1967,godine. .
Srandard u slcladu sa standardom Mt<dunarodn" organizacii" za standardizaciiu ISO 6892 iz 1984. godine.
i"
Napomen. U ovom standardu imaju informativni karakter i neob.vezne su.
Prilozi uz ovaj standard sastavn; SlJ delovi stillTdarda.

Predmet standarda i podrucje primene

"
Ovim standardom utvrduje se poStupak stati~ kog ispilivanja metala zatezanjem.
Standard se odnosi na sve meta Ie i njihove legure u obliku svih profila, kao i odlivaka, olkovaka I dr.

2 Veza sa drugim standardima

JUS C.A4.001 - Mehani~ka ispltivanja metala. Slatl~ka ispillvanja. Ispitlvanje zatezanjem, Termini i:
d.finiclj.
JUS M.lO.SOa - Proveravanje mdina za ispitivanj. m.tala zatezanjem

3 Princip

Epruveta se stallcki oplerecuje zatezanjem, po pravllu do prekida. radi odredivanja jedne ili vi!e meha.
ni~kih osobina datlh u labeli I, Koje ce se od ovih mehanickih osobina ispiti,'ati, utvrduje se odredba.
ma posebnih jugoslovenskih Standarda za odgovarajuce proizvode. .

4 Termini i definicije

T!rmini i definicije pojmova koji se u ovom standardu koriste utVrd'!ni su cdret:!bama standarda
JUS C,A4.001,

5 Simboli

Simboli, nazivi I odgovarajucl brojevi pozlClj,,'na slikama od 1 do 13 dali su u labeli 1.

. --, .---
I izdanje SA vl!ZNI ZA VOD ZA ST ANDARDIZACIJ1J
 -.....

874

T 8bela 1 - Simbolll nazlYl

,-
'
Broj poziciie Simbot Jedinica Naziv
,1
na sl;kama

Epruveta
1 a mm Debtjina pljosnate epruvete iii debl]ina zida cevi
! I ~irina paratelne duline pljosnate epruvete iii srednja vrednost !irine
2 b mm
poduzne trake uzete od cevi Hi lirina pljosnate Zice
3 I d mm Pre~nik paratelne duline epruvete
I Spoljalnj; preenik cevi
4 D mm
5 I
Lo mm poeetna merna dulina epruvete
I
I mm Paralelna duzinaepruvete
6 ! Lc
- L. mm Merna dulina ekstenzometra

7 L, mm. Ukupna dulina epruvete

mm ! Krajnja merna dulina epruvete posle prekida

B Lu
9 mm~ poeetna povrlina popreenog preseka paralelne duline
I So
10 mm': Najmanja povrJina popreenog praseka epruvete poste preki:Ja
Su I

11 Z Procentuelno suhnje popr~nog preseka epruvete posle prekida

'"
S -S ,---' ,
~XI00
So
12 - - Krajevi epruvete za prievrlCivanje

Izdutenje

Izdulenje posle prekida

13 - mm

I
Lu -L 0
14 A2J % Procentualno izdulenje pos!e prekida

I
Lu
-X100
- Lo
1 Lo

- - % Procentualno izdulenje pri dejstVu maksimalne ,ile. Razlikuje ,e:

15 . Ag
I
I % - procentualno neproporcionalno izdutenje pri de~stvu maksimalne

I II %
sile

procentualno ukupno izdu!enje pri dejstvu maksimalne sile

16 Agt I -

17 A, % Procentualno ukupno izdutenje pri preiddu

(I' Ut':rdeno procenwalno n'!proporcionalno izdUZe:"!je

16 - .G
I
19 % Procentualno u~up~o izdufe~je
-
20 - % tltvrdeno procentua'l1o tra;:.;J izdufenje
I
21 - I
% Procentualno izdulenje u podrueju teeenja

Sila

22 Fm N Mak,imalna sila
 ,
875

Na'tavak tabele 1
Simbol Jedinica Naziv
Broj pozicije
na 'likamall
Naponi

23 N/mm' Gornji napon 'te~'enja

R.H
i I
24 R.L II N/mm' Donji napen te~enja

25 R N/mm' Zatezna ~'II'sto~a

m I

26 Rp N/mm~ Konvencionalni napon te~enja

27 N/mm- Napen pri utVrdenom trajnom izdu!enju

Rr
28 R, I
N/mm' Napon pri utVrc1enom ukupnom izdu!enju
I'

11 Vldttl silo od 1 do 13.

21 Z. _relon.lnu 'pNVOtU ei). sa poe.te.morn. dulin. \Lo) ,"zllkuj. od 5,65VS:-(5.65~ - 5V4Sof'lll, limbol A sa
dopunjuj. ind.k>om IcoJIpowuja Ico)ija kooflc:ijan. proporeion.lnorti ""ri!fan, n. primer:

- proeentualno iZdubnj. merna du2ine (Lo) jldnlkl 11.3.JS;.

~11,3
2, neproporcionalnu .pruvlN limbol A 58dopunjuje ind,ksom kojl pokazuj. kQj-j. pot.tn. mlma dutin. ~~o),
Izrd.". u
milimltrima. ko,i~na. nil primer:
A80~~ -. procentualno .~du~~nje rnerMduline (LoJjednakl 80 mm.

6 Epruveta
6.1 Oblik i mere

Oblik i mere epruvete zavise od oblika i mera metaln09 proizvoda ~ije 58 mehani~ke osobine ispituju.
Po pravilu, epruveta 58 izraduje rezanjem iz uzorka, iii presovanjem, iii livenjem. Proizvodi konStantnog
popre~nog preseka (proflli, lipke, liea i dr.), a takode i livene epruvete (modifikovani liv, belo liveno
gvoMe, legure obojenih metala) mogu da sa ispituju bez mdinske obrade.
Popre~ni presek epruvete mole da bude kru!nog, kvadratnog. pravougaonog, prStenast09 ili nekog dru-
g09 :)blika.

Epruveta ~ija po~etna merna du!ina u odnosu na po~etnu povrlinu popre~nog preseka zadovoljava jed-
na~inu La - lc -IS;, naziva 58 proporcionalna epruveta. VrednoSt za k je 5,65, Po~etna merna dulina ep-'
ruvete ne ,me da bude manja od 25 mm. Ako je povriina popre~nog pre.eka suvile mala, takdas..a,
koeficijentom k - 5,65 ne moZe zadovoljiti ovaj zahtev, koristi se veea vrednoSt kceficijenta (na pri.
mer k -, 11,3) iIi 58 koriSti neproporcionalna epruveta. Po~etna mema du:!ina (La) neproporcionalne
epruvete ulima ,e nezavisno od povrline popre~nog preseka (So),
Dozvoljena odSt~pani' mera epruvete utVrdena 'u u prilolima 8, C, DiE.

6.1.1 Ma!in.ki obradena epruveta

Epruvet."dcbijer.J iz uzorka rnasinskol:'1 cbradom irra pn!laznukrivinuizmed~ k:"djeva
za pricv"sci\lz,je
i paralelne du:!ine, ako oni imaju razli~ite mere. Polupreenik ove krivine utVrden je u prilozima B, C,
DiE.
Krajevi epruve!e za pri~vriCivanje imaju oblik pagodan za pritvriCivanje u m.!ini za ispitivanje.
Paralelna du!;na (LeI ili ,Iobodna du!ina izmedu krajeva za ~ritvriCivanje kod epruvete koja nema pre-
laznu krivinu la."i od po~etne meme du!ine (La).

6.1.2 Neobradena epruveta

Ako je epruveta komad proizvoda koji nijemalin.ki obraden Hi 58 radi 0 livenoj epruve.ti, ,Iobedna du-
lina izmedu krajeva za pri~vriCivanje mora da bude dovoljna za nanolenje niza mernih zna~ki na p09od. ,
nom rastojanju od ovih krajeva.
876

8.2 K...kterlstlko epruvete

K.r.kterlstike glavnlh tlpov. epruveta utYrdene su u prilozlma B, C, DIE, u skladu sa oblikom i tipom
pr~lzvod.,prem. Ubell 2.

T abe'. 2 - Tlpovl prolzvoda Mere u mm

Limovl- Trake Zica - Sipke - Profill

~~~Odgovarajuci
i~ prilog
OeblJln. Precnik IIIstrana

;;'0,1 - B
<3
- <4 C
;;'3
-;;'4 D ""-
..
Cevl E

0.3 Izredo epruvete

N.tln uzlmanla uzoraka I Izrade spruveta utvrduiu Sl>odradboma posebnlh jugoslovensklh standarda
za o~o~araJu6e prolzvooe.

7 Odredlvanje po~etna povrino popre~l1og praseka (s.'

Pooetn. povrlln, poprecnog prosek. In.cun.v. so na osnovu rozult.t. morenJ. odgovar.ju~itl mera.
Totnost Iz..otunwonlo %8vlslod tipo epruvete I utYrdonaIe u prllezlmo B, C, DIE.

8 Oznacavanje po/!etne merne dufine (L.'

Oba kraja moma dulln. moroju da budu omacena memlm zna~kama, pa!ljivo ue,t"nim ili urezonim Ii.
.
nllama IIIutkama. No smaiu so pravlti zarezl koli mogu da izazovu prev..meni prokid.
Z. proporcionalne epruveto, izracunata vrei/host po~otne merna duline maZe se zaokru!;t; na najblili
umno!ak brola 5, clmo se obezbadu]o da rozlika !zmodu izracunate I oznaeone merne du!in. bud. manja
ad 10 % od U prlloguF data I. skaiaza izracunavaniapocetn. mErnadu!ine kojaedgevarastvarnim
Lo'
moram! epruvote pravougaont'Qpoprecnog praseka.Pocetna merna dutin8 epru',ctp mora da bude az-
nacena sa tacnoseu t 1 %.
Ako /e poralelno dulina (Lei znotno veea od pocetne merne du!lne (Lo)' kao ho ie, na primer, slucaj
kod neobre"onlh epruve.., uertava ,. nlz mornlh du!ina koje so delimicno preklaraju; noke od ovlh
du!lna onagu da se pronlru do kra/a",! za "ric\'ri~ivanJ..

NopO,m9n:l: U nekim slueajevlma,lkori!.l1o Je da S8 na pcvr~ini eprJvet~ ucrta linija pa~alelna sa uzdu!nom

osom, du! koje 59 lIcrtavaJu merne zna~ke.
 877

9 Masina za ispitivanje

MaSina za ;spitivanje proverava se prema nandardu JUS M.lO.500. Stepen tacnonl mora da bude 1.0.
ukoliko odredbama posebnlh jugo,ioven,kih nandarda za odgovarajuce prollvode nlje drugacije utvrde.
no.

10 Postupak ispitivanja

10.1 Uslo.; i.plt;.,anja

10.1.1 Ispitivanje se, po pravilu, vrii na sobnoj temperatUri, izmedu 10 i 35 YC. Pod kontrolisanim usiovima ispi4
tivanje se v~i na temperaturi od 23 ~ S'C.
10.1.2 Brzina masine mora da odgovara s/edecim zahtevima koji zavise ad vrste metala.
10.1.2.1 Kada se odreduje gomji napon tecenja (R.H) brzina optereclvanja mora da bude u granicoma
dati", uta.
beli 3. Brzina optereeivanja sa regulise u elasticnom pocrucju i odrza'J3 konstantnom $'Ie aCi< se ne
odredl gornji napon tecenja.

10.1.2.2 Kada odreduje .amo donj; napon tecenja IR. L) brzina deformacije paralelne duiine epruvete (brzina
'e
jedlnlcnog Izduienja) u podrucju tecenja mora da bude ilmedu 0.00025;' I 0,002 51, I da se odriava
sto je moguee vise konnantnom. Ako ova brzlna ne mo.!e direktno da se regulise u podrucju tecenja.
regullse brzlna optereeivanja u elasticnom podrucju, neposredno pre pocetka tecenja, a masina sa
'e
vise ne regulise 've dok sa ne zav~i tecenje.
Srzina optereelvanja u elanicnom podrucju ne sme da bude voCaod najvoCebrzine date u tabeli 3.

Tabela 3 - Srz;na optereclvanja

Modul elanicnostl Brzina optereciv~nja

materljala Nlmm' . ,-'
Nlmm' najman!a naj/eca
< 150000 1 10
;;. 150000 3 30

10.1.2.3 Kada se oderecuju oba napona tecenja

(R'H i ReL) u toku iS1:ogispitivanja, moraju da budu ispunje.
ni zahrevi za odredivanje donjeg napona tecenja It. 10.1.2.2).

10.1.2.4 Kada sa odreduju. konvencionalnl napon tecenja (Ro) ; napon pri uVJrdenom ukupnom izduienju (R,).
brz1na optereeivanja mora da bude u granicama datim u tabeli 3.

10. :.2.5 Kada se ocreduje zatl!zna cvrstoca (Rm) brzina masine (brzina razmic3nja ce!justiJ. izrazer.a J prccentj.
ma'paralelne duzine (Lc) u minutu, u planicrom podrucju ne sma da tude veC3:d 50.
Aka ispiti'/anje ne oCluhvata odredivanje napona
tec""n;a {ili konven.:icnalncg ~apona tecenja} brzina
masine u e!asticnom podrufju moze da dostigne najveCu dozvoljenu brzinu za plaStj~no padru.:;e.

10.1.3 Nacin pricvr~civanja eprUvete

Epruveta mora da bude dobra pritvriCena (pomocu klinov3, vijaka, vesanjem i 51.).
Pncv.scivanje mora da obezbedl da ,lla deluje na epruvetU ak,ijalno.
Napomena: Aksijalno dejs:tVo sile je narocito YaZno kada sa ispitu;u krti materijali i kada sa odreduju'
konvencional.1i napon; tecenja, napon pri utvrdenom ukupnam izduzenju iH napan tecenja.
 ------

878

(A)
i10.2 Odr""ivanje procentualnog izdulenja POllepreklda
10.2.1 Ovadela prek;nute epruvete ponovo se saltavljaju, tako da njihove ose Ide u pravoj linlji.
Pri merenju krajnje meme du!;ne kontakt ;zm""u delova preklnute epruvlte mora da bude ~vrst.
Napomena: Dobar kontakt delova prek;nute epruvete naroeito Ie va!an za apruvete malog popre~nog
preseka i za materijale sa malom vrednoiCu izduhnja.
-
Promena meme du!ine (Lu Lo) zaokru!uje se na 0,25 mm, a vrednost procentualnog Izduhnja zao.
kru!uje se na 1 %.
pri~ogu A.
Ako je utV"'eno najmanje procentualno Izduhnje manje od ~ %, postU..!'~!I_~':rn~

Rastojanje Izm~u mesta prekida I najbllh merne zna~ke ne sme da bude manje od jedne tre~ine po-
vrednost.
~etne merne du!ine, olim u slu~aiu kada procentualno Izdu!enje posle prokicia ;ma utV"'enu
Izdulenje II. moh merlti I izvan ozna~ene meme du!;ne, ako je to utVrdeno odredbama posebnih stan.
darda za odgovaraju~ proizvode. U tom slu~aju pretVaranjeove dullne u proporcionalnu memu dulinu
vrli se pomoeu obrasea za pretVaranje Hii<OrilCenjemtabela sa izr~unatim vrednostima.
10.2.2 Ako se izdu!enje posle prekida i ukupno Izdubnje prl prekidu mere ekstenzomeuom, merna dulina
ekstenzometra (L.) mora da bude jedneka po~etnoj memo] du!ini (Lol.

10.2.3 Ako malinom moh automaUki da se merl izdulenje, nlsu potrebne merne zna~ke. Izmereno izduh.
nje je ukupno ;zdulenje, pa se za odredivanje procentualnog Izdubn]a posle prekida oduzima elast;~no
izdu!enje, oslm ako se i to ne vrii automatSkl.

10.2.4 Procentualno Izciu!enje mole da se .uporeduje samo ako su mema du!lna I povriina popre~nog preseka
(k) Isti.
epruvete Isti ill ako je koeticljent proporcionalnostl

.10.2.5 Da bi 51 izbeglo odbaclvanje epruvete kod koje je mesto prekida Izvan granlca utVrdenlh u t. 10.2 .1,
na N. jednaklh delova.
korist; Ie metoda data u prilogu G, zasnovana na podeli poeme merne du!ine L 0

:10.3 Odredivanje konvenclonalnog napooa te~enja IRp) .

Na dijagramu "sila-izdulenje" povla~i 51 linija paralelna sa rastu~im delom krlve, na rastojanju od ove
jednekom utVrdenom neproporcionalnom izdu!enju, na primer 0,2 %. Ta~ka u kojo; ova linija ..~.
krivu daje silu koja odgovara konvencionalnom napoou te~enja. Ova] napon se dobija deljenjem ove sile
sa po~etnom povriincm popre~nog preseka epruvetl {So' {slika 31.
Dijagram "sila-izduhnje" se konsuuie ru~no Hi autom.uki.
nije jasno odreden i paralelna linija ne mole da se
Ako ranutl deo krive n. d;j.gramu "sila-izduhnje"
naerta sa dovoljnom ta~noiCu, primenjuje se sl.deel ponupak (slika 81.
Kada se premall pretpostavljenl konvencionalnl napon te~enja, sila se smanji do vrednostl jedn.ke
10 % od ranije postignute, a zatlm ponovo poveeava $Ve dok 51 ne premaS! ranije postignuta vrednost.
Kroz petlju histerezisa povla~; se linija, a zatim druga linija paraleln. sa ovom na odStoj.nju, mere nom
dul apseise, jadnakom utVrdenoj vrednost; neproporcionalnog ;zduhnja. Presek ove paralelne linlje
i krive "sila-;zduhnje" daje silu koja odgovara konvencionalnom naponu ta~anja. Ov.j napon se dobija
cieljanjem ove sile sa po~etnom povriinom popre~nog preseka epruveta.
Konvencionalni napon tecenja mole da se dobije i bez izrade dij.gram. "sila-izdulenje" .ko sa koristi
odgoY~rajlJciursdaj (mikroprocesor i sl,).
Ako so mern. dulina ekstenzometra (L.) razlikuje od po~etne merne duZine (Lo), izmereno ;ldulenje
se izr3zava u procentima merne d!..zine ekst2nziG;netra (L.).

napona prl ur,"'enom ukupnom izduz.nJu IR.)

10.4 Odr""ivanje
povla~enjem lin;]e
Napon pri utVrdenom ukupnom izdulenju odreauje se iz dijagram. "sila-ildu!enje".
paralelne sa ordinatorn na rastcjanju od nje jednakom utVrdanom ukupnom procontualnom Ilduhnju.
T~ka u kojoj ova linlja preseca krivu daje silu koja odgovara trahnom naponu. Ovaj napon se dobija
deljenjem ove sil. sa poaetnom povrlinom popre~nog preseka epn:vete (So) (sllka 4).
Napon pri utV"'enom ukupnom izdulenju mole da 51dobije i bez izrade dijagrama" sila-izdulenje" ako
se ko".sti odgovaraju~i uredaj (mikroprocesor I sl,).
 879

Akc Ie merna duiina ekstenzometra (L.) razlikuje od po~etne meme duiin. !LoL izm.reno izdutenje
Ie izratava u procentima merne dutine .kstenzom.tra (L/
10.5 POl'lrdivanje napona pri utYrd.nom trajnom izdufonju (R,'

Epruveta Ie oPterecuj. silom koja odgovara Ul'lrdenom naponu te~enja u trajanju od 10 do 12 s, posle
~ega se prekida dejstVo sile. Zatim 58 potVrduj. da trajno procentualno izdufenj. nije veee od utVrdenog.

10.6 Odredivanje zaWn. ~vrstot. (Rm)

Zatezna ~vrstoCa se "dredu;e kao kolicnik maksimalne sile (Fm) i pocetne povriinepopre~nog preseka
epruvete (So
I.
10.7 Odredivanje proeentualnog sufenja popro~nog pre..ka

10.7.1 Kod epruveta kruinog popre~nog preseka meri se pre~nik na najuhm delu paralelne duiine (L
cJ u dva,
medusobno normalna pravea. Iz aritrneti~ke srednje vrednosti. izmerenih pre~nika i:racunava Ie naj-
manja povFiina poprecnog proseka epruvete posle prekida (Su)' Procentualno sufonje poprecncg preseka
izra~unaYa sa po obrascu:

S -s
0 u
-X100
So

10.7.2 Kod epruveta pravouglog poprecnog preseka, procentualno suienje poprecnog preseka moZe samo
priblitno da se odredi. Na mestu prekida mer. se debljina a' i b' na sredini strana a i b (slika 14), Naj.
manja povliina poprecnog pre~ka posle prekida izracunava 58 po obrascu:

Su - s' X b'
880

Napon
Napon

@@ @)@

Proc.ntualno Proc.ntualno
0 0
izduhnj. izduhnje
a) bl

Napon
Napon

@@ @
Procenrualno
0 Proc.ntuJlno 0
izdulenja izdul.nj.

cl dJ
Slika 1

Napon

i
I

@ @0
,N' I

0 Proc.nruaino
izdulanje
~ Slika 3
Proc.ntualno
izdulenje

Stika 2
 881

Napon

NlfJon
I
I
I
I
I
I
@ Procllnrualn
izdulenje

Proctmru.lno izdulllnjll

Slik.4
Slika 5

Sit.

I
I
N
N

I
I
~I
I
I

I
I
Izdulllnje
Procentualno
13
-1@L izdulenje

Slika 6 Slik37

Sit.
Q.
q;

e
~
t
.~
""C
~
C;;

Iz:Julenje ;
. Urv~lIno nIlProporr:ion.'no'
izdulllnje
SIik.S
882

CD
~I
I,-.. I
e

i=j~
I
CD
-~-: i
Slika 9

,"
L--..
I ~ "1
..-

\ --
~ ""1

"i
I""
~_.- I ~ I
~ CD ~
Slika 10
 ..' 883

,---1--
r~
-_.J-

; l

t-Jl CD
0

I"l~
-r--t-t-- -w
~uJ'
-L..J
G)
Slika 11

0
'
-:
r
'~~-
~_..._---

~---L
CD

Slika12

,;f .
884

ro.

81

,0.
I
"I I ,

L- J

Slika 13

B1
; .
I ~ !I

Slika 14 - Priblifno odre4ivanja najmanje povriine poprefnog preseka pOlle prekida S u za epruvne
pravouglo~ pop,efnog preseka
 885

PRILOG A

Postupak merenja procentualnog izdufenja posle prekida, ako je njegova utVrdena vrednost manja
od5%

Blizu Jednog od krajeva paralelne duline epruvete ucrta so noma mala znacka.
Pre ispitivanja so pomocu razmemika sa iglom opiJe luk sa centrom u ovoj znacki i obelell so tacka pre.
seka sa mernom dufinom. Pasle prekida delovi epruvetl se spoje i opterete sHam n\i pritisak, da bi za
vreme meronj. bili ucvrJeeni. Zatim . crta drugi luk ;$tOg poluprecnika i iz i.t'9 centra, i pomoeu mer.
nog mikroskopa, ill drugog pogodnog instrumenta, meri ,..tojanje izmedu tac3ka ova dva luka. Oa bi so
bolje videie fino ucrtane tacke lukova, epruveta 50 pre ispitivanja pre'/laci ;>cgo<inim film om u boji.
886

PRILOG 8
Tipovi epruveta koji se koriste za ispitivanje limova i traka debljine od 0,1 do 3 mm

8.1 Oblik epruvete

~irina krajeva epruvete za pri~vr!Civanje ie, po pravilu, v.ca od sir;nesa potupre~nikom
je zaobljen paratelne duliee zaobtjenja
epruvete. od
Prelaz
naj.
izm.~u paralelne dul:n. (LeI I kraieva za pri~vliCivanje
manje 20 mm (slika 9). Sirina krajeva za pri~vliCivanje iznosi odje 20
to do 40 mm. odredbama
utVr~enQ po5Obnih jugo-
Epruveta molo da bude i traka sa paralelnim manama, ako
slovenskih standard. za odgovarajuce proizvode. Za proizvode ~ija je sirina do 20 mm, sirina epruvete
j. ista kao sirina proizvoda.

8.2 Mere epruvete

Paraleln. dulina epruvete ne'sme da bude manja od L. +%. Ako ima dovoljno materijata, koristi 50epru'/
2b. .
veta cija je paratelna dulina jednaka L. +
Ako je sirina epruvete sa paratelnim stranama manja od 20 mm, pocema merna dulina (L.) mora da
bude 50 mm. Za ovaj tip epruvete slobodna dulina izmedu krajeva za pri~vliCivanje mora da bude jedna-
ka L 0 + 3b.
Po pravilu, kariste 50 dva tipa neproporcionatne epruvete ~ije_su!"ere date u tobeli 4.

Mere u mm
Tabela 4 - Mere epruvete

Po~etna merna Paralelna Siobodna dulina izmedu

Tip epruvete ~irina
dulina dulina krajeva za pri~vliCivanje
Lc za epruvete sa paralelnim
b La
stranama

50 75 87,5
1 12,5: 1

80 120 140
2 20 :1

epru.ete, tolerancije oblika date su u tabeli 5.

Ako se meri sirina ",ake

Mere u mm
Tabela 5 - 'Tolerancije sirine epruvete

11 .. 21
Tolerancije obrade T 0 IeranclJe 0 bl"lI~a
Naz:....na sirina \
\
0,04
12,5 :t 0,09
:0,10 0.05
20 \

\)
Tolenncije i,'2 prem. nandardu JUS M.A\. ~S3.
V1"8dnost
0.", toleranci.il :. karin. i(ada . za pror~~n uzima .\azi"".
pr, ispitivlnja.
bez mlr8nj.
po~.tn. povrtine pcr;,..~nog preseka (So"
~) ,Tqllf8!lcijJ rL9 P~n:" nandardu JUS M.."~.1fO-
 - 887

Za epruvete eija je lirina ista kao lirina proizvoda, poeetna povr!ina popreenog preseka (So I izrleunavi
se na osnovu izmerenih vrednosti lirine i debljine epruvete.
D. bi se izbeglo merenje lirine epruvete pre ispitivanja, koristi se nuivna lirina epruvete pod uslovom
da su postignute toler.ncije obrade i tolerancije oblika dlte u tabeli 5.

8.3 Priprema epruvete

Pri izr.di epruvete ne smeju d. se promene mehanieke osabine meta!.. Delovi otVrdnuti usled seeenj. iIi
presavanj. moraju da se odstrane.
Ako se radi 0 veoma tankim proizvodima, retu se dye tr.ke iste lirlne i srelu ledna n. drugu sa mec:!u.
s'ojem ad papira otpomog na dejstYo ulj. zarezanje. Sa svake strane ovog svetnja postavlja se deblj. tr..
ka, I zatim se epruveta obrac:!uje na kr.jnje mere.

8.4 Odredivanje po~etne povriine popre~nog preseka (So I

Poeetna povr!ina popreenog preseka izraeunav. se na osnovu rezultata merenja lirine i debllin. epru.
vete.
Grelka u odrec:livanjupoeetne povr!;..e popreenog preseka sm. da bude najvi!a t 2
". Polto Ie nljveei
deo ove gre!k. r.zultat mer.nla deblline epruvete, grelka pri m.renju lirine sme da bude nil vile t 0,2
".
!'oeetna povr!inl popr.enog pr.seka odrec:luja58sa tlenolCu t ! "..
888

PRILOG C
Tipovi epruveta koji se koriste za ispitivanje zice, sipki i profifa precnika ifi debljine manj:h od
4mm

C.1 Oblik epruvete

Epruvota !ie. po pravilu. izraCluje ad!iecanjem dela praizvada (slika 101.

C.2 Mere epruvete

Pa~etna merna du!ina (Lol iznasi 200 t 2 mm Hi 100 t 1 mm. Aastajanje izmedu ~eljusti masine za is-
pitivanje mora da bude naimanje Lo + 50 mm. tj. 250 mm, adnasna 150 mm. asim kada se radi a liei
malog pro~njka kada rastajanje mole da bud. jednaka L
o'

Aka so n. adr.duj. proc.ntualna izdut.nj. post. prekida, rastojanje Izmedu ~eljusti moie da bude nej-
manis 50 mm.

C.3 Priprema epruvete

Aka je praizvad u katuru, on se mora pa!ljiv~ ispraviti, taka da ne do"o do mshani~kih ah.cenja ili
pramona mohani~kih asobina.

C.4 Odredivanje pocetne povriine poprecnog preseka (So)

Za praizvode kru!nag popre~nog preseka po~etna povrSina papre~nog preseka izra~unava se iz aritm..
ti~ke srednje vr.dnasti precnika dabijenih merenjem u dva medusobna narmalna pravea.

Po~etna pOYrSina popre~nog preseka mo.!e da se izracuna iz vrednosti mase proizvodapoznate duiina i
specificne mase.
Pa~etna pavrSina popr.~nag preseka adreCluje se sa tacnoSeu t 1 %.
 889

PRILOG D
Tipovi epruvetakoji sekoriste za ispitivanje limova i traka debljine 3 mm iIi vece,i tiee, lipki I
profila prel!nika ili debljine 4 mm ili vecih

D.1 Oblik epruvete

Epruveta se ,po pravilu, izr>duje Iz uzorka ma!in,kom obradom. Prelaz izmedu paralelno du!ineIL.) I
krajeva Z3 pri~vrScivanje Je zaobllen sa polupre~nlkom zaobljenja od najmanje 4 mm~Oblik krajova za
pri~vr!civanj. mora da bude prilasoden ~eljustima ma!ino za ispitivanje.
Profili, !ipke ltd. mogu se i,pitivati i ako ni,u ma!in,ki obrader.i.
Popre"ni pre,ek epruvete je krug, kvadrat, pravougaor.ik ili Ima nekl drugi oblik.
Za epruvete pravougaonog popre~nog pre,eka odno, !irlne i debljine je nejvi!e 8 : 1.
Pre~nik paralelne du!ine masinski obradene cilindr:cne epruvote, po pravilu, nije manjl od 4 mm.

D.2 Mere epruvete

0.2.1 Paralelna dUI ina maSinski obradene epruvete

Paralelna dutina (L.) mora da bude najmanje jednaka:

a) L
. +-
d
2
za epruvete krutnog popre~nog preseka;

b) L. + 1,5,;s;, za epruvete prizmaticnog oblika.

Ako Im.a dovolino materijela paralelna dutlna epruvete izno,i L. + 2 d, odno,no L 0 + 2 v-S:;.

0.2.2 Dufina neobradene epruvete

Siobodna dulina izmedu coljusti ma!ine za i,pitivanje mora da bude dovolina da merno znacke budu na
pogodnom rastojanju od ovih celjusti.

0.2.3 Pocetna merna dut ina IL I

0

D.2.3.1 Proporcionalna epruveta

Z3 proporcionalnu epruvetu cdnos poceti1e merne du~inl:l (L 0) i po~etne povdine popre~nog preseka
is.) dat je ,zrazom:

L0 =k,fS 0

gde je k = 5,65

Kada S~ r2di 0 epru'Jeti '<ruznog preseka dobija 5::

Lo =5d

Mere epruveta k:-uznog poprecnog presek3, koje se najvise koriste, date su u tab3!i 6.
Za epruvete pravougaonog ~:)pre:nog preseka pocetna merna duzinii (L ~) izracun,:va se na osnovu Ji.
rine (b) I debljine (a) pomoeu ,kJle dat. u prilogu F.

0.2.3.2 Neproporcional'1a epruveta

Neproporcionalna epn;veta se koristi kada je to utVrdeno odredbama posebnog standarda za odgovaraju-
ci proizvod.
890

Tabela 6 - M..a proporcionalnih ep;uveta krulnog Popre~nog preseka

Najmanja para- Ukupn. dulina
Pra~nik Po~etna povnina Po~etna merna
popre~nog preseka dulina lelna dulina
kll d Lt
Lo.k~ Lc
So
mm
mm1: mm ~mm
mm I

20 = 0,150 314 100= 1,0 I

i
110
55
!ZaiJisi cd naeina pric'JriCivanja
I epruveta u ~eljur.i maSino
?C,5 50 = 0,5
5,65 10 %0,075
19,6 25 :: 0,25 28 , Po pravil!..!:
5 :: 0,040 \ I

I L:>L e +2dili
'C
L t > L C + 4d
\ I
I I

1)
Ki,;,ficiilnt proporcion;1!nOtti k me,totd. i.)o.Jdli k. 11,3 ill drugi. (yie.ti ~Ibllu 11.

D.3 Priprema epruvete

T ola..ncije maiinska obrade epruvete date su u tabeli 7-

Mare u mm
T abela 7 - T olarancija popre~nih mera epruvata
T ole..r.cije obrade T olerancije
Nazivna poprecna
1)
Naziv mere za nazivnu meru oblika
mera I
I I
I 0,032)
;;. 3 ::0,06
I;
< 6 1 I

Praenik maSlnskl obradene epruvete krulne>9 :0,075 i 0,0421

> 6
popre~nog prasek. .;;; 10
I I
I 0,0421
:to,09
>10
<18
I \
:t 0,105 0,0521
> 18 I
I
<30 \ \
I !! 1st! to~erancije 'kao za t)racnik epruvete
Popree"a mera Ipruvlta pravougaonog popreenog krulne>9 popre~nog proseka
maiinski obradeno sa sve ~etiri strane I
I
i ;,. 3 \
0,1831
a
!
~I ' 0,2231
I > 6 ; I
P.:Jp"2~nemere ej:)r.Jvete?ravougao!1ogpoprecnog ! .. 10
dye 3uprotne
'Pfeseka, miSinski obradenl! S3mo ~a 0,2731
i > ~O
St;"<!f".2 ~18
I :
!
~0,330'
I > '8 I
<; 30 I
I
i 0,3931
>30
<;50
\
I
I

. 1)
Tollranc:ijl 1,12 prtma sundardu JUS M.A 1.153.
povr~in. popre~nog presaka IS 01. bez
rr.ere,.,jt pre
,. II prora~un ~zima nazi...na vrednost po~etn'
Ove to'.rancije . itor;st' :uda
IlOitivanj..

2) Tolerll'1cilt ITO Maksim'ln:I odfNp8nie vrednont date popretne dimtnzijt dul eel. paralline duline (Lc) tpru...tt, prema
\} -standardu JUS M..o\1. ~-
31 Toltranc:iJt IT13
 891

Primeri:
a) Tolerancije abrade
Vrednost data u tabeli 7 za toleranciju nazivnog pre~nika od 10 mm iznosi:!: 0,075 mm. To zi,a~i da
nijedna epruvetane sme da ima pre~nik izvan dye ni.!e navedenevrednoSti,kada se nazivna vrednoSt
povr!ine popre~nog preseka koriSti za prora~un, odnosno kada se ona ne meri:

10 + 0,075 = 10,075 mm

b) Tolerancije
10 - 0,075 = 9,925
oblika
VrednoSt data u tabeli 7 Z3 eprovetu nazivnog pre~nika od 10 mm, koja zadovoljava u pagledu n.
pred navedene tolerancije abrade, zna~i da raz!ika izmedu najmanjeg i najvecog izmerenag pre~nika
iSte epruvete nije veca od 0,04 mm.
Aka je najmanj; pre~nik ep.ovete 9,99 mm, najvee; pre~nik 1m epruvete ne sme da bude v.ci od

9,99 + 0,04 = 10,03 mm

D.4 Odredivanje po~etne povi'Sine popre~nog preseka IS.)

Za izra~unavanje po~etne pavr~ine popre~nog preseka (S.) ep.ovete krufnog popre~nog praseka korim
se nazivne vrednoSti pre~nika i tolerancije date u tabeli 7.
Za SVe oStale ablike epruveta pocetna povr!ina popre~nog proseka izra~unava se iz rezultata merenja
odgovarajucih mara, pri ~emu gre~ka pri merenju ne sme da bude veea ad :!: 0,5 % za svaku me.o.
892

PRILOGE
Tipovi epruveta koji se koriste za ispitivanje cevi

E.1 Oblik epruvete

Epruveta se izraduje rezanjem

.
:evi na odredenu dufinu. Hiisecanjemuzdu!n~ Hipopre~ne trake iz cevi,
pri ~emu doblilna trake mora da bude jednaka debljini zida cevi (vidi slike 12 i 13). ili so Iz zida cevi ma-
sinski izraduie epruveta krulnag papre~nag presoka.
Masln~kj abradena papre~na i uzdulna epruveta i epnuveu krulnog popre~nog preseka opisane su u pri-
lagu B za cevi ~ija je debljina zida manja od 3 mm i u prilogu 0 za cevi ~;ja je debljina zida 3 mm ili
~jjaje debljina zida v.ca ad CIS mm.
veca. Padulne trake sa, po ~ravilu, kariste za cevi

E.2 Mere epruvete

E.2.1 Duiina cevi

Cev mora da bude za~epljena sa oba kraja. Siobodna dUlina izmedu ~epa i najblih meme zna~ke mora
da bude v.ca ad 0/4.
Outina dela ~epa Izvan celjust; masine u pravcu meme zna~ke ne sme da bude v.ca ad spoljasnjeg pre-
cnika cevi, a njegov ablik ne sme da utice na Izdu!enje meme dUline.

E.2.2 Uzdulna ili poprecna traka

Paralelna dUlina (LeI uzdulne trake SO ne izravnova, dak krajevi za pri~vr!Civanje moraju da sa izrav.
naju kako bi mogli da se ucvrSteu ~eljustima masine za ispitivanje.
Popre~na !Taka so izravnava po celoj dUlini.
Odredbama posobnih standarda za odgovaraju"e proizvode mogu so uNrditi dnugacije mere uzdulnih i
popre~nih .prweta ad onih datih u prilozima BID.

E.2.3 Masinski obradena eprw.ta krulnog poprecnog preseka isecena iz zida eevi

Uzimarje uzoraka i izrada epruveta utVrdenisu odredbama posebnih mndarda za odredene proizvo.
de.

E.3 Odredivanje poceme pov..sine poprecnog praseka (50)

Pocetna povdina poprecnog preseka izracunava se sa greskom :t 1 %.

Pocetna povrsina poprecnog preseka erpuvete U obliku uzduzne Hi poprecne trake izra6unava se pomoeu
obrasca:

11/2 _(0 - 2a)'

!...10' ~' arcsin!:. - .!:. rID- 2.)'-b' arcsin(-~\
5 0= - b'I,/2 + )
4 4 0 4 L J \ 2 j 0 - 2.
gde je:
a - debljinazidacevi,
b - srednja vrednost sirine trake,
D - spcljasnji pr~cnik cevi.
Mogu da se koriste i pojednostav'jeni obrasci:

b
50= ab [1 + 60(:~ 2.) ] kada je
D
b
< 0,25

5 0 =ab kadaje - <0,17

D
-

893

Z. epruvete u obliku komad. cevi odredene duline po~etna povrSina popre~nog presek. izr.~unava
so pomocu obrasc.:

a !Ta(D-a)
So

Po~etn. povr.;n. popre~nog presek. epruvete u obliku cevi i u obliku uzduzne iii popre~ne tr.ke molo
se odrediti iz mase epruveta~ijaje dufinaizmerenaj njenespecificnemase.
894

PRILOG F
Nomogramza izra~unavanjememe duzine epruvete pravougaonog poprecnog preseka

F.1 Koriscenje nomograma

Nomogram se koristi na sledec; nacin:

al na spoljnim skalama izaberu se ta~k3 3 i b koje odgovaraju debljini i sirini prcrJOu9aOn~ epruvete;
b) ove tat ~e sa spoje linijom;
c} ocita S8 odgovarajuc3 merna dufina sa leve strane centralne skale, na preseku ov~ linije sa centralnom
skalom.
Primer:
IJ =21 mm a=15,5mm L 0 = 102 mm

Napomene: 1. GreSka u ocitavanju L. manja od 1 % znaci da nomogram moze da 50 kor;sti u svim slu-
cajevima bez daljeg izracunavanja.
2. Greska u ocitavanju Lo Ye~a ad 1 % znaci da se u nekim slucajevima ne paStize dovolj-
na tacnost; tada je pogodnije da se direktno izracuna" proizvod a i b.

F.2 Konstrukcija nomograma

Povlace se tri paraleln. linije na jedn.kom rastojanju koje predstavljaju ordinate za logaritamsku podelu.
linije se graduisu logaritamski, tako da 250 mm pradstavlja log 10; sve tri skale rastu nagore. Tacka na
levoj bocnoj skali (20) i tacka na desnoj bocnoj skali 110! moraju da budu priblizno na "edini visine.
Zatim so spajaju tacka (iO) bocnih skala linijom u cijem se presaku sa linijom centralne skale dobija
tack;,; 56.5 na levoj Slrani centralne skaJa za L.I.
Vrednosti pocetne povdine pcprecnog preseka (So) date su na dasnoj s:rani centralne skale. Tacka
nQ desnoj strani centralne
56,5 za Lo na leI/oj Strani centralne ~kale poklapa se sa tac!<.om 100 ZI SO
skale. Skala za So se graduise tako da bude jednaka polovini prethodne, odnosno

log 10 odgovara 125 mm

 895

. Po~ema merna
: Po~etna povr!ina
~irjna dutina .
'~re~nog preseka Debljina
b rrim Lo = 5.65 IS. mm So = ab mm2
amm
250 2000
60
30
1500
50 200

1 000
40
20
150

500
30
-- --- -- 15
400
-- ------
) --- --
--- --- 300

-- -- -- ---
20 200 10

8
15
"1 ~ 7
t 90

501 6
::
10 40 -r 50 5
9 40
8 10
)Of 30
7 E

6 ,,1 20
[
896

PRILOG G

Me,enje p,ocentualncg izduzenja pcsle p,akida na bazi pcdele pocetne merne duzine

Aka 51 mesta prekida epruvete nalazi izvan granica utVrdenih u t. 10.2.1 koristi se s!edeci pcstUpak me.
renja:
a) pre ispitivanja pocetna merna duzina epru\:ete (Lo) padeli se na N jednakih CBloVJ.
bJ posle ispitivanja merna znacka na kracem de!u prekinute epruvete oznaci se sa X, a na duzem de!u
oznaci se sa Y tacka koja ja bliza p,ekidu od tacke X.
Aka je:"1 broj deloV3 izmedu X i Y, izduzenje posle prekida odreduje se na slede6i nacin:
1) Ako je N -
n pe,an b,oi (slika 15a). me,; se ,astojanje ;z.mdu X i Y i ,astojanj. izmedu Y i tack. Z
koja se nalazi na rastojanju od Y

N-n deloya,
2

Zatim se procentualno izduienje pos:e prekida izracunava pamocu obrasca:

XV + 2YZ -L 0
A= X 100
Lo

2) Aka je IV -
n neparan br"j (s:ika 15b), meri se rastojanje izmedu Xi Y i rastojanje iz:ne~u tac\(e Y i

racaka Z'i Z" koje se nalaz2 na ranojanju ad Y

N-n - 1 oeloya Itacka Z')

IV -n + 1
de lova (tac ka Z")
2

Zatim se procenwa!no izduzenje ;:>csleorekida izracunal/J pomocu obrasca:

xv - y:' .. y:" - !... (

A = = lCG
L:;
 897

N
,-' ,
. I.
/"""""-]

I
:.- , /
I I I I
i .1

N-n '
n "T"
x y
z

N I

k
.'1
r"-,
I L/"""",
:
I
1+ I
'
'
,
, ! I ,I i I I +i'.
, :I bl
;--+-- ;
~..~ I
I
;IN
1 II I' I ',-...- I
I I -.'7-;;-'
/-< :
n .. "II;/! L
;:;..L-+<-1-
X y
Z' Z"

~Ii!,a 15 - fJlerenje~rccentuQ:i":og iZeUZe:1!Cipost!! p(ekida na t::Z! pcdi;:~~ pccetn~ m~j"ne cuz;;:~

I

I.

Na OS"OV'.J1'T1;~ljeni8Re:uJot,tkoq ,eic:retari,atizi
kulturu SR Srbi!e br. 413-81:74.-02 od 4. II 1974. ne placa se por~l na prome!

~ta'":1P3 Savel.,! ;:a'/cd u s~andardllOCliu

- Beo?rad
898
JUGOSLOVENSKJ
Meh8l11i!k8 'lpltlv8l1je metal.
JUS
ST A.'''IDARD
ISPITIVANJE TVRDO{:E PO BRINELU
C.A4.003
SA OIA VEZNOM 1118&.
PR!ME;~OM
ad 1986.02-01 Prevllnik br. 07-4636/1 od 1986-10-02;Slutbenllist SFRJ. br. 68/86.

Mhllnlclll twtitl(/ of metlllr. HIII'Iin- tr/$t - Bri".1I1Int

Ovllj mndllrrl ill fIIIIt80 _izljom .f1Indllrrlll JUS C.A4.003 iz 1962. godlM, JUS c.A4. 103 Iz 1965. go.
diM JUS C.A4. 153 iz 1965. fJOdIlllllJUS C.A4.203 iz 1966. gOdlll&
Srandllrd ill u skledu III .f1Indllrrlom M1unarod". orgIIfIincijll zilnandllrrlizaciju ISO 6506 Iz 1981. go-
dlfl&
NapOt7l/lM u ovom sf1lndllrdu lmaiu informlltivan karakIWr I nllobtNlIZM SUo

Predmet standard. i podru~ja primene

Ovlm stand8rciol!' utVrduje III metod.lspldvanja tVrdote metal. po Brlnelu.

O..j st8nderd III ne odnosl n. I118I8r1j.le I pro/zvode ze kaie . posebnlrn standerdlm. utVrduie metod.
Ispltl.enj. tvrdote po Brlnelu.

2 Vaza sa drugim stand.rdima

JUS C.A4.032 - Mehenli!ka Ispld.enja metal.. Izr8i!un.18 .rednostl tvrdote po Brlnelu

JUS C.A4.034 - Mehenli!ka Ispld..nja metel.. Referenme plDeice koje III korbta u eperetlrne zelspltlva-
n)e tVrdote po Brlnelu
JUS M.lO.501 - Proveravenje aperata zelsp1t1.anje tvrdote po Brlnelu

3 Princip
U1iski.ai! (kugllca prel!nlka 0, od okalje"og I!ellka III tVrdog metal a) udskuje 58 sDom F u po.r!lnu uzor.
,
ka. a zadm se mer! prel!nik d otiska koji ostaje na povr!inl posle prestanka dejstva sUe (sllka I.
t.1I1! na kugllca 58 korlsti za materijale I!Ija. tVrdota po Brlnelu nlj. .eta od 450.
Kugllca od tVrdog metala 58 korlsd za materijale i!lj. tvrdota po Brlnelu nii. .eea od 650.

-$-

SIIr.. 1 - Prlnclp merenja tVrdote

~ " "
.! ,
d
. /
"",,'/

Napomena: Vrednostl MOot. dobij.ne kori~enjem i!elli!ne kugltce I kuglice od tVrdog met.l. zn.tno
. razllkuju za tVrdote Iznad 350 (sa kugltcom od tvrdog metala doblj.ju II .eee .rednosti,
na primer oko 2 % kod 450 HB).

II izd..je SA VtZNI ZA VOD ZA ST ANDARDlZAOJU

a- 2JUSC,"",OO3
899

Tvrdoc!. po Brln.'u proporclon.ln. I. koUenlku sll. I povliln. otlska

kol' s. smatra kalotom sa polu-
preenlkom I.dnaklm polupreenlku kugllce.

4 Simboli i nazivi

4.1 51mboUI nazlvl koll sa korlstlt u ovom st.,dardu dad su u tltball1.

Tabala 1

51mbol Naz/v

D preenlk kugllc., mm
F Slia kolom sa viii utlskllllnl., N
d Srednjl pr&enlk otllka, mm
h Dublna odska, mm
D-";D' - rP
- 2
HBS Tvrdoc!apo Brlnelu
III - konstanta x POVBlnaotlska
",.
HBW 2F
-0,102
1ID (D-./Do - dO)

Napom.na: Konst8nta sa dob/Ja Iz:

-
- 2-.. ---2-... 0,102
gn 9,80665

4.2 Simboll za tvrdoeu po Brln.lu su:

HBS -kada sa korlstl e.llena kugllca,
'HBW - kada sa korlstl kugllca od tYrdog metala.
Ispred slmbola HBS III HBW pl~ sa vrednost tvrdoc!., a Iza Ind.ks kojl ukazuj. na uslOll.lspldvanja, I to:
a) preenlk kugllc. D, u mlllm.trlma;
b) brol kojl oznaeava sllu kojom sa vri utlsklv"l.
(0,102 x F) prema tabell 2;
c) vr.m. dejstYa sil., u sakundama, aka sa one razlikuj. ad vremena utYrt1enogu l7.5.
Primer!:
350 HBS 5/750 - Tvrdoc!a po Brln.lu Izoosl 350; Izmerena Je korl~enjem e.uene kugUcepreenika
5 mm I sll. 7,355 kN, elJe Je delstYo trajalo od 10 do 15 s.
600 HBW !/30/20- Tvrdoc!a po Brlnelu IznosJ 600; Izm.rena I. korl~.njem kugllce ad tYrdog m.tala
preenika 1 mm I sll. 294,2 N, elje J. dejsIVo trajalo 20 s.
900 JUS C.A4.003 Strlnl 3

T .bele 2
Pro<!nlk Sill vtlll<"'"nJ"
kvgllco O,102F t'
SimbolII tvrdotv D
mm
-;;- nazlvna vredn08t

HBS 1H8W!10/3 000 10 3D 21,42 IoN

HBS 1H8W1 10/1500 10 11 14.71 IoN
HBS tH8W1 1011 000 10 10 UIl1IoN
HBS IHBWI10/500 10 5 UD3 IoN
HBS IHBW1 10/250 IV 2.5 2.45Z IoN
HBS IHBW1 101115 '10 Ui 1,28 IoH
HBS IHIIYII10/1QJ 10 1 -.1 II
HBS (HBW1 511SO 5 3D 1,3!i51oH
HBS (HBW1 5/250 5 10 2.45Z IoH
HBS IHBW! 5/115 5 5 1.221 kN
HBS IHBW1 5/62.5 5 2.5 11U
HBS IHBW1 51 31.25 5 1.25 301.5 "
HBS 1H8WI 5/15 5 1 )15.2 "
HBS IHBW12.51187.5 2.5 3D U3!1kN"
HBS (HBW12.51 82.5 2.5 10 112.'
HBS (HaW! 2.51 31,25 2.5 5 -.5 "II
HBS IHBW1 2.51 15.825 2.5 2.5 153.2 II
HBS IHBW! 2.51 1.8125 2.5 1,25 i'8.11 II
HBS (HBW) 2.51 5.15 2.5 1 ".2!1 II
HBS IHBW! 2/131 2 30 1,111 IoN
HBS IHBW! 2/ 40 2 10 3112.3 II
HBS IHBW1 2/ 211 2 II 1..1 II
HBS IHBW!2/ 10 2 2.5 II.IR II
HBS IHBW12/ II 2 1,25 .,CIJ
HBS CHBW1 21 4 2 1 "
311,23

HBS IHBW1 1/30 1 30 214.2 "

HBS CHBW11/10 1 10 8,C11 "
HBS CHBW1115 1 II 4UI "
II
HBS IHBW! 11 2.5 1 2.5 :M.5Z II
HBS IHBW1 11 1.25 1 1,25 1U N
HBS IHBW1 11 1 1 1 '.8D1 II

5 Aparatura

5.1 Ape..t za Ispitive"je, kojl moh da pO'tigne utYrdenu ,ilu u granlcama ad 9,807 N do 29,42 kN, prema
standarOO JUS M.lO.501.
5.2 Utilkiv~, okaljena I pollr..,a ~ell~na kuglica ill kuglica ad tVrdog metal a, prema standardu JUS M.lO.501.

5.3 U.edaj Ie merenje Otilka, prema standardu JUS M.lO.501.

6 Uzor2k

6.1 Povrilne koja se IspltUje mora da bude ravna I glatka, bez ok,idne prevlake, stranih matenja I ostataka
sred'tave za padmazlvanje.
6.2 Priprema uzorka ne sme da doved. do prc",en. stanja povrilne <oja orouzrokuje prom.nu tYrdoee, na
primer, usled zagrevarja 111hladne obrade.
6,3 Debljina uzorka zavl,i ad tVrdoee materljala I mora da bud. najmanje osam pUla v.ca ad dubine oti,ka h.
NajmanJa debljlna uZvrka. u zavisno,li od sr.dnj.g pre~nlka otl,ka, data je u labell 3.
Posle Ispltlvanja, na zadnjoj stranl uzorka ne ,me da bude vlelljillihd.formacija.
 Str8nl Cf ,",,~""\,IU.,)
"'v.>
901

Tabela3 Mer. u mm
Srednji pretnik debtjl". uzorka za p..~njk kuglica
otiske tI'I""'nJ.
d 0-1 0 - 2D - 2.50 - 5 0 - 10
0.2 0,(8
0,3 0.18
0.4 0.33
0.5 0.54 11.25
0,6 0,811 0.37 0.,29
0.7 0.51 0.40
0.8 0,87 0,53
0.9 US 0,87
1,0 1,07 0,83
1.1 1.32 1,02
1.2 1,80
I~ 1,3
1.23
1,48
0.58
0,119
1,4 1,72
t~ 1.5
0,811
2.00 U2
1.8 1,05
1,7 I,ll
if 1,8 1,34
~ 1,9
i 1,511
! 2,0 1,87
t 2.2
2.4
2.04
2.48 1,17
2.8 2.12 1,38
2.8 3,43 1,80
i
!t 3,0
3.2
4,00 1,84
2.10
3,4
2.38
3,8 2,68
3,8
3.00
I 4.0 3,34

I 4.2
4.4
4.8
3,70
4,08
4.48
4,8 4,91
f
r 5.0 5.38
r 6.2 5.83
5.4 6.33
5.8 8.88
5.8 7.42
8,0 8,00

7 Postupak

7.1 Ispilivanje so,po pravilu,

v"i na sobnoj tempera tun, u granieama ad 10 Co 35C. Ispilivanje pod <on-
troHsanlm us'ovima v,",i se na temperaturi ad 23 ~ 5C.
7.2 Keriste so sile navedene u tabeli 2.
7.3 5ila so bira tako da pre~nik oliska d bude izme"u vrednost; 0,240; 0,6 D.
Odnos 0, , 02 F/D' bira se prema mater;jal i njegovoj tvrdoei, kao Ito je data u tabeli 4.
Uvek, kada to dozvoljava debljina uzorka, korisli se kugliea pr~nika 10 mm.
7.4 Uzorak se postavlja na ~vrstl nosoc. Pov"ine dodira moraju da budu ~iste i bez str..,ih mat2r1ja (previa-
ke, ulja, ne~istoea itd,). Uzorak mora da lei I stabilno na nosa~u, da so ne bi pomerlo za vreme !spltivanja.
 JUS C.A4..00::J :'U.'" 5
902

T abela 4

Materljal Tvrd06apo 0,102 FID2

Brinelu
telik
-) man)e od 14O!
! 30
10
Llnno gvo!de
od 140 30
Bakar i legura bakra manje od 351 5
od 35 do 200 i 10
Izned 200 I 30
Laki metell I njihova I manja od 35 I 1,25
legura i I 2,5
'od35doBO 5
I I
10
15
ilnad BO 10
15
Olovo, kalaj '1
1,25
-, Zllopldvlnjallvanoggvof41n..lvnl pr.tnlk kugllca]a2.5; 5111
10mm.

7.5 Utlsklv&e sa dovodl u dodlr sa povrilnom koja sa IsplNja I opterac!uJa sllom u pravcu normalnom na po-
vrilnu, bez potrasa III vlbraelJa, $Vadok slla na postlgna utv~anu vradriost. Vrama od pot atka daJstva slla
do postilanJa utv~ane vradnostl slla Ispltlvanja na sma da bude manja od 2 s, nl v8l!a od 8 s. U~~ena sl-
la IspltlvanJa mora da deluJe od 10 s do 15 s. Keda je utv~ano dub vrame deJstva sill, dozvolJeno odstu.
panjl Je :t 2 s.

7.6 Za SVI vrame IspitivanJa aparatura mora da bude zailtiClna od potresa I vlbrael;a.

7.7 RastojanJa Izme4u centra otiska IMcI !:zorka mora da bude naJmanje 2,5 puts v8l!e od sra<tnjeg pre~nl-
ka otlska kod ~llIka, IIvenag gvol4a, bakra Ilegura bakra, a najmanJe 3 puts V8l!1 od pra~nlka ollska kod
laklh metal a, olova, kalaJa I nJllovlh legura.
Rastojanje Iz"*,u clntara dva susedna otlska mora da bu~ najmanje 4 puts v8l!e od sradnJeg prac!nlka
ollska kod ~allka, IIvenog ,gv&"a, bakra Illgura bakra, a najmanJe 6 pute v8l!e od sradnjeg prefnlka otis-
ka kod laklh metala, oleva,kala;a I njihovlh Ilgura.

7.8 Pre~nlk otlska merl sa u dva, medusobno normalna pravca. Za izraeunavanje tvrd06e po Brlnelu uzima se
sradn{a aritmetl~ka vrednost ova dva merenja.

7.9 Pri izraeunavanju se korlste tabele sa izraeunatlm vrednosllma tvrd06e prama standardu JUSC.A4.032.
7.10 Kod anizotropnlh materljala, na primer malerijala koji su hladr.o obr"'enl, du!lna d...a prefnika oriska
se razllkuju. Dozvoljena razllka utvrduje sa odredbama posebnih Standarda za od~ovaraJute prolzvode.
Napomena: Ne p05tojl na~lr za ta~no pretvaranje tvrd06e pG 8rinelu u tvrd06,' po nekoJ <lrugol skall 'Ii
u zateznu ~"st06u, SIoga )Vo pretvaranje treba Izbegavari, osim ako je uporadnim I'pitiv.
nJima za ovo doblJlna pauzdana osnova.

8 Izveltaj 0 ispitiv8l1ju

Izvdtaj 0 Ispltlvanju mora da sadnl sl.dee. podatke:

aJ oznaku ovog standare'a;
bl podatka 0 mat.rijalu (vrlta, broj Ian.);
c) podatk. 0 uzorku;
d) dobiJana r.zultate (u skladu sa t. 4.2).

N. OInOVU
milfjlnjl Republi~kog wlcrerarijltl za kulturu SR Stbije br. 413-81/74-02 cd 4.111974. n. piKa.. por. n8 promet

!rampi Save" I z8VOdza srandardizaci!u - Beograd

1",,,,.1" 1/0 140 1/ ,1:11
O"'-J "'''';00;1.
903
JUGOSlOVENSKI
Mehanil!ka ispitivanja meta/a
STANDARD
ISPITIVANJE UDAROM
JUS
SA OBAVEZNOM METODA PO bRPIJU(EPRUVETA SA U-ZAREZOM) C.A4.004
PRIMENOM 1985.
ocI 1986-02.01 Pravilnik br. 07-4635/1 od 1985-10-02; Slufbani list SFRJ, br. 58/85.

Mechanical /Bsting of metlJl.. Chl/rpy impact teat (U.notr:h)

OVI/j standard je nllStao revizijom standarda JUS C.A4.004 iz 1954. god/fIB.

Standard je u skladu sa standl/rdom Medunarodne organizacije za standl/rdizaciju ISO 83 iz 1976. godiflll.
Napomene u ovom standardu iml/ju informadvni karaktlJr i neobwezne su.

1 Predmet standarda .i podru~je prirnene

sa U.zarezom radl odr8l!Ivanja utro!ene energlje udara.

.
Ovlm standardom utvrduje 58 metoda Isphlvanja metala udarom (metoda po ~rplju). korlstetl epruvete

2 Veza sa drugim standardima

JUS M.ZO.504 - Proveravanje ma!lna zalspltlvanje udarom (mallna sa klatnom)

JUS C.A4.061 - Mehanll!ka Ispllivanja metala. Oznal!avanja 011 epruveta za mehanlfka Ispllivanja me.
tala

3 Princip

Epruveta sa U.zarezom na sredlnl, polofena na dva nosal!a f osJonjena na dva oslonea, loml sa jednlm
udarom klatna pod uslovlma utvrdenim ovim standardom. Zatlm se merl utrolena energija.
Konfiguraclja nosal!a I oslooaca apruvete data je na sllef 2.

4 Nazivi

Nazlvl kojl se korlste u ovom standardu dati su na sllell i u tabelll.

5 Epruveta

5.1 Epruveta je komad.slpke kvadratnog popreenog.preseka. Mere I dozvol]ena odstupanja mera epruvete da-
ti su u tabeli 2.
Na sredinl uzdufne strane epruveta ima zarez u obllku slova U ill klju~aooice. Zarez u obliku klju~aonice
sastojl se cd rJpe p"'~nlka 2 mm I samog zarez. slr;ne manje od 2 mm. Aezulutl d0bljenl sa zarezorn u
obllku slova U. dubine 5 mm I u obllku klju~aonice, Iste dublne, ne razllkuju se.
Sve strane epruvet. moraju da budu ma!inskl
obr""ene.
5.2 Aavan simetrlje zaraZi mora da bude normalna na uzdufnu osu epruv.te.

.
Utrolen. Inlrgfj. udara po jldlnlci povriint popre~nog preHka epNvet8 - ud8m8 !118oIt.

IIlzdanje SA vtnn ZA VOD ZA ST ANDARDlZAQro

I
904

0'

Slika. 1 - Ispltivanje udarom (eproveta sa U.zarezom)

90.! 0,1.
(2:1000)

Na slici je:
1 - oslonel
2 - nosoci
3 - uduoljenje
4 - epruveta
5 - vlsina epruvete
6 - ~irlna epruvete
7 - dullna epruvete
8 - centar udara

Slika 2 - Konflguracija nosoca i oslonaca epruvete

 . 905

Tabela 1 - Nazlvl (prema sllel1)

Poziel)a Jl/azjv Merna

na sllel I jedlniea
I

1 Dulina epruvete mm
2 Visinaepruvete mm
3 I
Sirina epruvete mm
epruvete umanjena za dubinu larela (visina I.nad lareza) I -~~- mm -~
~J___"-islna
5 i Dubina zareza mm -
I
Polupre~nlk laobljenja podnol)a zarela mm
Rasto)anje izmedu oslonaea mm
! I Polupre~nik zaobljenja oslonaea mm
9 Ugao nagiba oslonace
10 Ugao se~jva nOla
11 Polupre~nik zaobljenja vrha se~iva nola mm
12 Sirina nOla mm
Utrosena energija udara za pre 10m, KU J

T abela 2 - Mere t dOlVol)ena odstupanja mera epruvete

Nazlv Nazwna mera DOlVoljeno

odstupanje

Dulina epruvete 55mm :!:0,60 mm

Visina epruvete 10mm I :!:O,11 mm

Sirina epruvete 10mm :to,11 mm

Dul,;nazareza 5mm :!:0,09 mm

Polupre~nik zaobljenja podn&ja zareza 1mm :!: 0,07 mm

Ugao Izmedu ravni slmetrije zareza I uzdu!ne 058epru.ete 90' :~ 2.
Ugao Izmedu su sednih uzdulnih strana epruvete 90. :!:2.

Odstojanje ravni slmetrije zareza od kraia epruvete 27,5 mm :t 0,42 mm

Napomena: U posebnim jugos1ovenskim standardima za odredene proizvode moze S8 ut'lrditi dru-

ga~ija sirina epruvete, koja odgovara debljini proizvoda, a takode i druga~ija dubina
Z3reza.

5.3 Zarez se, po pravilu, izraduje glodaniem, Pri obradi ne sme doti do promene Hanja materjja'2, na crim~r.
uslew zagrevanj. Iii hledne obrade. U podnolju zareze ne sme da bude violjivlh tragova ma!inske obrdde.

5.4 Epruvete... obele!ava na jednoj od ~eonlh strana.

6 M~ina za ispitivanje

6.1 MaSina za Ispitivanje mora da bude konstrulsana I installrana stabllno I kruto I proverena prema standar-
du JUS M.ZO.504.
Karakteristlke maStne za Ispltivanje date su u tabell 3.

.6.2 Nazivna energiia udara maSine la ispitivanje je, po pravllu, 3oo:t 10 J.

6_2.1 Kada 58 Ispilivanje vrSl sa ovom nazivnom energl)om i sa epruvetom dublne zareza 5 mm, utrohna ener.
gila 58 Oln~ava sa KU.
906

T abela 3 - Karakterlstllce ma!lne za Ispldvanje

Oznaka Z ahtev
1

40.g.s mm
R astojan;e IzmlKluosIonaca

Polupretnlk zaobllenja osloneea .

1 g.5 mm

Ugao naglba oslonaca

11:!:1.
18 mm
Makslmalna llrlna noIa
Ugao vrha nota I 3O:!:1.
2.g.5 mm
Polupretnlk zaobljenja vrha nota
od 5 m/sdo 5,5 m/s')
Bnlna no18 u trenutku ~dara
90:!: 0,1.
Ugao Izmedu povrllna nosal!a I oslonaca
1)
z.. molinostorlJelconSIJ'Ukcijo
dozvoljenlJebrzinl ad 4.5 mI. do 7 mil.

6.2.2 Keda sa koristl dru~ija energlja udara, oznaka I(U sa dopunjava odgoyaraju~1m Indeksom.
6.2.3 Keda sa korlstl epruveta sa U-zarazom III zarazom u obllku kljueaonlce elja dublna nlje 5 mm, oznaka
KU sa tak~e dopunjava odgoyaraju~im Indeksom.
Prlmeri:
KU 100/3 - .nerglla udera 100 J. dublna zaraza 3 mm;
KU 300/3 -
energlla udara 300 J, dublna zaraza 3 mm;

7 Postupak ispitivanja

7.1 Epruveta sa postavlja popreeno na noseee; dozvotjeno odstupanje ravnl slmetrije zaraza od ravnl koja
protazl kroz sradlnu rastojanja Izmedu nosee. Iznosl 0,5 Mm. Not mora da udarl epruvetu u ravnl simet-
rlje zareza sa s~ane suprotne od on. na kojoj j. zaraz.
7.2 Ispltivanje sa vi'll na temperaturl od 23 :!:S'C. Ako ja u posebnom standardu za odrlKlenl prolzvod utYr-
"ena druga temp.ratura, dozvotjeno odstupenje je :!:2.C.
Za Ispltlvan]a na temperaturi koja sa razllkuje od sobne, epruveta sa staYljau sradstYo za zagrevanje/hle-
"enje I u njamu drll. dok sa po caloj zapramlnl ne postlgne 18htevana temperatura. Epruveta mora da se
isplta u roku od 5 s posle v"'enja iz sradstYa 18 zagravanje/hl"'enje. Ura6aj za prenolenja apruvete mora
da buda konstrulsan I upotrebljen tako da temperatura epruvete ostaje u dozyoljanim granicama.
7.3 Ako se u toku Ispltlvanja epruveta na sloml potpuno, veC sa same deformlle, utrohna energija sa na mo-
1e odredlri. U tom slueaju, u Izva!taju 0 Ispltivanju mora se navestl da epruveta nlja polomljena prl xJ.
N3!Jomena: Mogu da sa porede samo rezultatllspltlvanja epl'\Jveta Istog oblika I men. Ne po'toji opsti
nal!in 18 pratYaranj~ rezultata dobijenih jednom metodom Ispltlvanja u rezultate koji se dobi.
jaju drugom metodom.

8 Izvehaj 0 ispitivanju

IzvaStaj 0 Ispltlvanju mora da ,add I slede~e podatlce:

II Oznaku ovog standarda;
b) Podatka 0 materijalu (vrsta eallka, broj lade);
c) Obllk I m.ra apruvete I oznake osa epruveta (prema standlrdu JUS C.A4.(01);
d) Nazlvnu .n.rglju udara klatna;
a) T.mperaturu nl kojoJ j.vrl."" Ispltlvanj.;
fl Utrol.nu .nerglju udara za pralom.
peru napromet
~ o.now miltjenj. Republitkog Mkretarij8U Z8 kulturu SR Srbije br. 413-81/74-02 ad 4.11 1974. nepiKa -
!umpa S zni Z8VOd Z8 Jt8ndardiz8Ciju Beogr8d
-
UDK620 174:669 1/.8
907
JUGOSLOVEN51Cl
51 ANDARD
Mehani~ ka ispitivanja metala
JUS
Stati~ ka ispitivanja
SA OIA VEINOM
ISPITIVANJE SAVIJANJEM
C.A4.005
PRIMENOM 1986.
ad 1966.08.30 Pravilnik br. 07-1860/1 od 1986-04-21; Sluibeni list SFRJ, br. 30/86.

Mechanical !listing of metals. Static bend rest

Ova; standar? nastao je revizijom standarda JUS C.A4.005 iz 1962. godine, JUS C.A4.105 iz 1968. godi-
ne ~JUS C.A4.205 iz 1966. godine.
Standarg j~ II skladu sa standardom Me<1unarodne org6lizacije za standardizaciju ISO 1438. iz 1985. go-
dine.
Napomene u Ovom standardu imaju samo informativni karakter i neobaveznlJ SUo

1 Predmet standarda i podruC!je primene

Ovim standardom se utvrduje metoda Statiekag i",itivanja metala savijanjerrl. Standard se odnosi na ispi-
tivanje "pruveta izradenil1 ad proizvoda na n~in utvrden odredbama posebnih jU9oslovenskil1standarda
za od9ovarajuCe proizvode.
Standard se ne odnosi na materijale i proizvode (na primer, cevi u komadu ill zavarene spojeve) za koje se
metoda ispitivanja savijanjem utvrduje posebnim jugoslovenskim st.,dardima.

2 yeza sa drugim standardima

JUS C.A4.061 - Mel1.,i~ka ispitivanja metala. Oznseavanje osa epruveta za mel1ani~ka i",itivanja me-
tala

3 Princip

Epruveta se statieki opterecuje savijanjem, bez promene smera optereeenja, sve dok se ne postigne ut-
vrdeni ugao savijanja.
Osa simetrije ugla izmedu dva kraka epruvete leii u ravni normalnoj na osu savijanja.
U zavisnosti od zal1teva utv"'enil1 odredbama posebnih jugoslovenskil1 standarda za odgovarajuee proiz-
vode, pri savijanju do 180 D, dye boene, naspramne povrJine krakova epruvete magu nalegati jedna na
drugu ili mogu biti paralelne na odredenom r..toj...ju koje se kontroli~e umetkom (slika 6).

4 Simbali i nazivi

Simboli i naziy; koji se u oyom standardu koriste dati su na slikama 1 i 2 i u tabeli.

5 Maiina za ispitivanje

M~ina za Ispitiyanje mora Imati sledeee uredaje:

al uredaj za sayijanje sa dya csronca i tmom Islika 1);
b) uredaj l8 sevijanje sa V-blokom (blok sa udubljenjem u obliku sloya V) i sa tmom (slika 2);
c) uredaj za savijanje sa stegom (sllka 3).

Ilzdanje 5A VI!ZNlIA VOD lA 5T ANDARDIZAClJU

I I
 ----......

908

L
0 0
I
ro

Slika 1

'"

Slika2

Slika J
 .909

Tabe'. - Simboli i nazivl

Simbol Mema
Naziv
jedi niea

a Deb/jina ili pre~nlk epruv.te (ili pre~nik upisanog kruga u po.

vrSinu preseka kod epruveta poligonalnog popre~nog preseka)
mm
b Sirina epruvete
mm
L Du~ina epruvete
I Rasto;anj. izmedu oslonaca
mm
0 Pre~nik trna
mm
a Ugao savijanja 0

r UnutraSnji po'upre~nik savij.nog dela epruvete

mm

5.1 Ure4aj za .""ijanje sa o,'oneima i tmom

5.1.1 Du~in. oslonaca i du~ln. tm. moraju biti ve~ od pre~nika Iii firine epruvete. Prel!nlk tm. utvnSuje Ie
I
odredbam. posebnih stand.rd. za odgovaraju~ materi;.le i proizvode. Oslonei epruvete su ..obl;eni,
I
I
polupre~nikom zaobljenj. do 10 put. v.eim od debl;ine epruvete (Ilika 1). Povriin.oslonac. mar. bitiI'
dovolino tvrd..
5.1.2 Ako odr.db.m. posebnih st.nd.rd. z. odgovar.ju~ proizvode nile druk~ije utvrdeno, rastojanje izmedu
I
j oslonoea, I. mora bitl
,
1
I 1= (0 + Ja) !; .12
i I ne sme.d. se men;. u toku Ispitiv.nj..
l- 52 Uradaj Z8 I""ijanje .a V-blokom
I
< Povr!ine udubljenja u obliku s/ova V moraju obrazovati ugao od 1800 -
Q (slika 2.) Ova; ugao sa utvrd'J-
je odredbama posebnih jugos/ovensklh standarda za odgovaraju~e proizvode.
Ivlce udubljenje u obliku slov. V moraju biti zlobljene, 50 polupre~nikom zlObljenjl do 10 puta v.elm
od debliine epruvete. Iviee morlju biti tvrde.
5.3 Uradaj za '""ijanje sa stegom
Uredaj se sastoji od stege i tml dovoljne tvrdo~e. Sila deluje na epruV811Jpreko poluge (slikl 3}.

6 Epruveta

6.1 Za ispltlv.nje savijlnjem kOristl se epruveta kru~nog, kvadratnog, pravougaonog ill poligonllnog popre~.
nog preseka. SVI podru~jl u m.terij.lu koj. su bila pod utie.iem reZlnj. pl.menom i sli~nlh poStup.k.
moraju S~ pri jzradi epruvete odstraniti. Ova podrucja SI!'ne odstranjuju sarno aka se j
sa njima postiie
utvrCt:ni ugao savijanja.

6.2 'vice pravougJone epruvete mora~J S~ z30b!iti; poluprecdk zu.Jbljenja ne sme biti lJeci ad jedne desetine
debljine epruvete. Prilikom zlob/j.v.nj. ne smeju se obrazovati popre~ni zarezl, ogrebotine i tragovi re-
zanja koj; nepovoljno utll!u na rezultate ispitlvanja.
Ivice epruvete S8 ne zaobljavaju samo ako se i sa nezlIOblje"im ivicama postife ur,rdeni ugJO siliiianja.

6.3 Ako odredb.m. posebnih st.ndard. Z3 odgov.raju~ proizvode nije drukl!ije utvrdeno, !irin. epruvete je:

.J Zl proizvode I!ij. je !irin. 20 mm iIi manj.

- ist. k.o !irina proizvod.;
bl Zl prolzvode I!lja je Sirina v~~. od 20 mm
20!; 5 mm, za proizvode I!ij. je debljinl manj. od 3 mm;
od 20 mm do 50 mm, za proizvode I!ija je debljinl 3 mm ili ve~a.
6.4 Debl)inl epruvete zlvisi ad oblik. i meta proizvod. od koj09 se epruveta izraduje.
910

6.4.1 Debljina epruvete izradene od lima, trake ili profila ista je kao debljina odgovarajuCeg proizvoda. Ako je
dabljlna preizvoda veca od 25 mm, ona se mole smanjiti m.sinskom obradom jedne povrsine na debljinu
na manju od 25 mm. Pr! ispitivanju savijanjem epruveta se postavlja tako da povrsin. koja nije masinski
obradana bude podvrgnuta zatezanju.
6.4.2 EprllVete krulnog iIi poligonalnog poprecnog preseka ispituju se savijanjem bez smanjivanja pov.sine po.
precnog praseka prolzvoda ako precnik (kod krulnog poprecnog preseka) iIi precnik uplsanog kruga
(kod poligor.llnog poprecnog preseka! nije veci od 50 mm. Ako je precnik ili precnik up;WII1ogkruga ve.
ci od 30 !11m,on se mole smanjiti na precnik ne mH.jieX!2~ iYlm.6,koja precnik iii preenlk upisanog kru.
ga veCi od 50 mm, on se mora smanjiti na precnikne manjiod 25 mm(slika 4). Prl iStJitivanju sevijanjem
eprul'et' se postavlja tako da povrsina koja nije m.sinski obrade... bude podvrgnuta 'atez.nju.
6.5 Za otkovke, odlivke i poluproizvode mere epruvete i n.c~n izrade epruvete utvrt!uju se odredbama poseb.
nih standarda za odgovarajuce proizvode.
6.6 Dulina apruvete zevis! od njene debljine i ad uredaja za ispltivanje sevijanjem.

7 Postupak
7.1 Ispitlvanja sa, po prevl1u, v.si na sobnoj temperaturirizmedu 10.C i 35 'c. Pod kontrolisanim uslovima,
Ispitlvanla sa vrli na temperaturi od 23 t 5.C.

7.2 U zavisnosti od zahteva utvrdanih odredbama pesebnih standarda za odgovarajuee preizvode, ispltivanje
savllanlem vrfi sa na sledeel neein:
a) optereelvanjem sve dok se ne postigne utvr(!er.a valicinaugla sevijanja pod detim uslOYimaIslib 1,2 i
3);
b) optereeivanjem sve dok sa ne postigne da kraci epruvete budu para/elni na utvrdenom rastojanju (sli.
ka6);
0:1optereclvanjam sva dok kraci epruvere na nllegnu jedan na drugi (slika 7).

7.3 Pri ispitivanju savijanjem do postizanja utvrdane vradnost! ugla savijanja apruvata se postavlja na oslonce
(slika 1) Hina V.blok (slika 2) i savija na sredinl izmadu osloneea dejst1(om sUe kola mora kontinualno da
rast,.
Optareclvanje apruveta mora da sa vrSipolako, da bl sa obezbedilo plasticno tacanje materijlla.
Ako epruvata ne mola da sa savije do utvrdene velicine ugla na oplsonl neeln, Ispitivanje se dovrSava pri.
dskom naposradno na krajeve apruvete (slika 51.

7.4 PO ispitlvanju sevijanjam do postizanja paralalnosti krakova, epruvata se mole prvo sevitl do odredanog
ugla (prema 1. 7.31, a zatim sa postavlja izmadu dvo paralelne ploce prese (slika 61. gda sa dalje delormiSe
$Vadok kreel ne budu paralalni. Ispltivanje se mob v.siti sa umetkom ili bez njaga. Debljina umatka ut.
vrp~je se odredbama posebnlh standarda za odgovarajuee proizvoda.

7.5 Ako Ie to utvrdeno odredbama posebnih standarda za odgovarajuee prolzvode, posla prethodnog savija.
nJa epruveta se postavlja izmedu paralelnih plofa prese i savija deistvom lile koja kontinualno raste sve
dok se kracl epruvete ne dodimu (slika 71.

8 Prikillivanje rezultata

8.1 RazultatJ ispidvanja sevijanjam prikazuju se u zavisnosti od zahteva utvrdenih odradbama posebnih Stan.
dard. za odgovarajuee proizvoda. Ako ovi zahtevi nisu utvrdeni, smatr. se d. ie epruveta izdrfala ispitiva.
nJe saviianjam ako na njanoj povrsini nema pukotina vidljlvih golim okom.
Napomena: Redl statistickog prae..nja kvantit.tlvn'" pokazatelja lomne duktilnosti pri ispitivanju sevija.
njem, stvamo lomno izdulenje mole jedncstavno da ;a meri pomocu nalepki sa milimetar.
skom skalom.

8.2 Ugao sevijanla, utvrden odredbama posebnih jugoslovenskih standarda za odgovarajuee proizvoda, uvek
s. smatra nalmanjim. Ako je utvrdan unutra!:nji poluprefnik savijanja. on sa smatra najveeim.
 -- 911

1J~IV~
Slika4

Slika 5

Slika ti

Slika 7
912

9 Izvettaj 0 ispitivanju

U izvahaju 0 itpitivanju savijonjam mor.ju se navasti sladeti podaci:

a) ozn.ka ovog standard.;
b) identifikacioni podaci 0 epruveli (vrsta matanjala, broj hr!a, pravoc ose epruvete u odnosu na oblik
proiz.oda pram. stondardu JUS C.A4.061);
c) oblik I mere apiuvete;
d) metod. Isphi.Mja;
a) rezultat Itplti..nja.

N.otnOYU millienja Republitkog sekr8t.,.ij8ta Z8 kulturu SR Srbije br. 413-81 /14"()2 ad 4. II 1974. ne plata Ie pore. na prom.'

~tamo. Savezni zlIod Z8 '~nd.rdizaciiu - Beograd

-
( ~A~: '~';1q.~1:~1q.42(01l3.5)

-- .- --.-----.-- 913
JUGOSJ,OVF.NSKJ MeluuUcka IspltiV1U1Ja metala
STANflAnn JUS
KONVERZIJA VREDNOSTI TVRDOcE
cEL'KA U VREDNOSTI ZATEZHE C.A4.0l3
cVRSTO(!E 1993.
.------
Owlj I18ndltd obj8Vljon je U ,.5Iufbenom lil1ll SR.r', br. 11/93.
idt JmiTRIOIOR: I'JII'J
lIeclll"'fc,,1 of -t61.~ - Crm"nrs/o" ot IlIIrd"t!s.~",,'up..~ steel to ten.~f1e
'''.~' '''It
.tr."ttth v",,,t!.~

OvaJ ..tn""nrd .I" fctr.ntlc"n ..II t..bnlc:ki..

stand"rd'?nd.l" '50/111 I010ll:19B9,
sU.. ..lr""R'.h vnl" , I ..n F.nro"nnn 'n(omllitlo"
Steel -Jmr.:ttIlJ""
Canvonlnn
K""..""rn<fne orgll"h,ndJp.
or bllrdnoss val Un. to t.."-7."
clrcul"r
aU.. ..trr"It'-h c"nvnr..f"n vlllue.. for ..tent. ""4: 1982, Hardn t.."-

NACIONA/Nt rRF.nr.OVOR

Ovaj st::'",l.1r,1 rr..,I..t"vljll prevort 511 ..ngl..skol

ISO/TR ''''1'11 h: ''lIq. I'''ffn... I"rllrtltll j.."'ik'l
14 J.. KomlsfJIt tehnickog .bv..stltjIt
.ehllnl~J..;1o Is"ltlvltnjn ",..tltIA. standarde 17. oblasti
""
OvaJ 1'1"""..rt/ .I" t"I.."I.. sk I "d.. 5" F:..ro"orlll Informllt
" In" circular N4-82.
Vnll cfl.lrn."h lIu'''nn''rodnlb J jngn..loven..kfh ..tllndllrd" .
ISO 6~Ofi: I frft JUS C.A4.00J:198S
'"''
ISO 650i-I:lqIl2 :ldt JUS C.A4.0JO:1986
ISO 611":!:' "lIf, v JUS C.A4.001:1986
"'1
JUS C.A4.002:19B5

CIt I rn." .I
"It"" I"vp.n"k I ..t"ndllrd I
JUS (:..~,'o '''1'\, ,qll~, H.hnnlc:klt ispltlv"njlt m"tlll" - Ispltiv""j. tvrdo~e po Rrjn~l..
JUS C.M."1": 1"111;, tt"h""fr.kll t:.pit {vllnJ/! ",..tal...
(nrt IIV S do IIV (00)
Ispit iVlln.l~ tvrdo~e- po VikerslI
JlIS r.. M. I : 1'111/\, H.lonnf~kn
- St"tir.kll i"pitivllnja - Ispitl-
"" is"itfva"j" meta]"
VII"J" 7.ltt'!""nJ,,,m T'!rminf i deflnlr.ij.
JlJS C..\',. 111"': 1 j. rt.."nnlr.kn ispltlvllnjll m.tltllt
- -
r"l'itiv!1nj. "lItezanjem
""
Cltlr,,"' ..".t.."nrntfnf ..tnnd"rdl
ISO f;;"';, "1111, rr"tllI11r: ",,,t.rillls - IIlIrrln.."" t.."t - Rrin.11 test
JSO"~"--I, ''''~. rr..t.n'lir:mllt..rinls
- II"rt/n..ss t'!.t - Vir:k'!r" test - Part I: HV5
tr:> IIV 100
JSO "R"~ 1ir. mnt"rlllls - T",nsf.l", tesUng
'''''''' ~f"t'"

Deatriptnrl: -.'''i. tv.""",. t'n""'" r' Bri~ol'J. tH~~"~ I'"' V,kor,oJ. ntpln. r.vr.to.:'. hktor korverzij.

.----------.-.----------
J 1!AVY.7.NI 7.AVOn 7.A STANlJARnr7.ACrJU
"'''n".I''
- --- -.-----.------..---
914 -.-.

rr~vod nA ~rp~kf j~?fk

PREOOOVOR

ISO (Med"nAr,,,I..., nrp,'ni7.AdjA ?11 ~tRnt1Arelh:Ac:ljll) je ~vet!OkA (peleracija nado-

n'Alnih in!Otitllri.i' !OtAntiArdf7.I1C":ljn (J~O "Ianlca). Rad nA pripremanju medllnll-
rodnih stAnti,,,.,I., !O"""ntivlja kr07. ISO t"hnickp komitete. sVAka ISO clanica, kada
jP. zaintpr"'",,',n,, pr..t1m"t rAelA n..kog od o!Onovanih tphnickih komUeta, ima
r., "'I
,,,,nj..
pravo da ci"'''p.I pr"d"tAvnfk" II taj komitet. "pd..nArot1np. organizacijp..
vledine i "..vl"lln". knj.. !OilU v"7.1 !Oil ISO, tllkode ucestvuju u radu.

Nacrti mp,IlIn"",,,1o';h ..tRnciArtill knj.. IIsvojlli odgovllrajllci tE'hnicki komit...ti

~lIlju se !OV;~ '~n eIA"ICAmll nA "''glll!Ono!Ot "''' prp. "Pgo sto ih Savpt ISO usvoji kao
mpdunllrod"" ..1,,,,lnn!". StllntiArtii !Oe ""vlljlljll prpmA ISO po"tllpk.. po kome standllrd
mora gle"'A"j,..m til1 ..",.oji nnjmllnj" 75 clilnic'l,
"
Tehnicki ;?'v""".j TSn;TR 1010R pripr..mio jp T"hnicki komitp.t IsnlTC 17, Stepl.

CF.LIK - XONVI'II7.IIA VRF.nNnST( TVRnotF. lJ VRT.nNOSTT ZATE7.NF. eVRS1"OI'!v.

,
I PREDHET rnnRllr..TF. rR lHENI':

Ovaj tehnfi'kl 17""", "j <111.1"r""g" knnv..rzijP vredno!Oti tvrdncp. u vredno!Oti ?Oa-
tezne cvr5tn"..., ""'011,,,,-1j..".. 7.11!Oklll.. tvreloce po Brinelu i po VikE'rsll. i pravilll
za njihovo knr;'~"'nj",

Podrucja ,,; primpnjujll 5e nil !;ve celien.. proizvodp. (d..b-

kon""" .I" owl" eI"fin f"lInll
Ije od 2 mm) "., hnmn~""om !Otruktllrom. bp.? ojacavanja deformllcijom.

2 VF.ZA SA nRIJr.! H STANOARnlHA

Slede..:i 51 "",10,.1' ..",h'7." otirpcih" koj" nil osnO\'11 po?ivllnjll 11 ovom tekstu cine oel-
redbe ovnJ! '...',,";:k,,~ ;7.Vp"tAjn, Nllv"eI..nA i?dAnjll VIl7.i111 !Oil II vr..me objavljivlI-
njA. KAIr" ,,'- i c:t J'H"lnr,H porllt'\7.11 revi7.iji, uc~~nici ngovor,q 7.A~nOVAnih nA O\'oj
mpdunaro,!"" i I ...h" I;'\'''j rr"pnrnr: Ipo7.vani su ellI i5pi tajll mog'.<'.nost primenE' nllj-
novijih ;7.JO,,-j, ti.,'.i" n,1\'pti,.nih !Otllnelllrd.1. ~lanice IEC i 11;0 ondllvaju registr"
tekucfh v:t;:...,,"ih fT11""'"n:1rnrfrlih ~tt1nrlA['d.q.

ISO 6506: 1~~ 1, ~f"t .,Inl m.,t"rij"li - 1!OI'itivnnje tvrdo.:e - l!Opitivanje po BrI-
tH.1"
ISO 6507-1: I"', "..., ,In; 'Mtprl,;"li - Y"pit;vnnjA mp.tlll" - Y"pitivAnje tvrc!ocp
(",1 !IV 5 tin !IV 100)
ISO 61\'12: 1~~'"
r" \'ik"""
H...",,,i,'k,, ;~r;Uvnnj" m..tllln -
Stlltlekll i!Oplti\'Anjll - IspltivA-
7,t"7.l1nj"," - T...rmilli i d"finicije
"'i'
3 PRINr.lr !1I'~Fr,~ IWNVF.R7.I.TF.

j...
Opse7.i k"""",,'-I "~tnnn\'Ij"'n; ".1 1->""i r"7,nltatll elnbijpnih i7. rllzlicitih 111-
~oratnrij", h ..~; ""
iI'n~ !->cnj" f~plt;\'''nj'' tvrdoc'~ !Orrovedp"ih nil krlljevimll er,ru-
veta Z8 i<rit h'.11"i.1" ~"tl'?n~ cvr~tncPJ koje ~11 koriscene ZA nrlr~div...nje ZlJt~?np.
lvrstoce 7." v...liki rll"pnn f"IJkll,

Re?n1tqtt nvlh ;..p;t;v.1njll !On nhrn"pni \o:onvendonillnim stAtistickim metodamll :r=A

!livoom po,'"r"...
j" '1'5"',

"------
2
 .----.- .915
NAPOIfF:NA . \'r~t~ ;;..1 fkll su i~pltlvl1n.. bile su slp.driep.: iZllzetno mek celik,
koJ"
m~kl ,'..Ilk, k"n~tr"kdonl cp.II<:I, celkl visokp. cvrlltoep., celiei vrlo visoke
cV",lr":". l~gfrl1nl cp.II<:I J np.r<fl1jll~i celie!.
C..t foci ~II hi II I~rltl\'llnl u IIt..nJu I"porukp. (vllljllno, normAlizovano, lareno,
klll.l"no I olr"~t"no). ..

Ispitlvl1n.i" tvrnr... po Brlnp.1u, {"'plth..njll tvrdoep. po Vlkp.r5u i ispitivanja ZII-

tezr... ;:Vr~ 10':" h 1111
"u sprov..d..n.. u sklAdll $a standll rd 1m.. ISO 6506, ISO 6507 -1 i
ISO 61192.

Na alld I
"11.1" "P. op""g konver:o:ije tvrrloc" po Brinp.lu U zlIte:o:ne cvrlltoce, . nil
sliel 2 r~..1t ""'II\'p.rzije tvrdocp. po Vikp.rsu u ?oatez!!!! cvrstoc.e.

u tllh..L,..., I I 2 dllt.. $11 gr..nienp. vredno"ti opsegl1 r""ipllnjll konverzionJh vred-

nost i t\'nfor.II - ?ollt!!Zn.1cvrstoca.

4 usrnVI rRTHF.NF.

Vredno~11 ".1t..,,"lh evr"tor.II <inblj"n.. ko"v..r:o:ijom ni u kom alucaju ne

mogu :0:ern" -
niti vr",fnn"tt utvr<f..np. u ..tllndllrdu 1:11prol:o:vod i njihovo korUc.enjo
cuje pot r..I", ZI1 "provo<f..".!..m 1..1'it IVllnjll :O:lIt'!zllnjem. One tllkode ne ne 15klju-
stevljllt. I n~novu u s luellj.. "'porll. mogu prp.d-

Vredno"t I ,Iohlj"n.. konven:ljom, <il1tf! U OVom tehnfckom l1:vestaju, mogu ae korls-

titi "'11m"! o<ir..ctlVllnje re,f.. Vp.) Icine z..t""np. cvratoce.
""
NAPmfF."" . po,",,,hnlm
"
red~n~ vr~t~ rrof~vodR.
,",1";;"jp.vima mo?e lie u5postevitl po",ebne korelaeija za od-

3
916

Tllbelll 1 - Irn"v"r",q" tvr"n.!11 ro IIrlne1u - :ltllte7.nllCVTlltoCII

Granicn!! f or.",," rl"'lr"njll (n{vo pov..renja 95 \)
n""'''''''

Minim.". MokJimll". Minimal". Malcsimtlna

TvrdClt8 'lVrdc:t. z..znl tvrstat. z..zna CYntat.
po Brinelu nUlzn8 tYntc:t. ZllUnl tvl'ltaee po Brlnolu
Rm.mln Rm.~k. Rm.min Rm. moks
HBS II HBW N/mm211 N/mm2 II HaS ill H8W N/mm211 N/mm211

85 270 410 285 860 1060

80 280 4BO 290 680 1080
15 290 490 295 890 1080
100 310 510 300 910 1 110
105 320 520 310 950 1150
110 330 530 m 9BO 1180
115 350 550 330 1020 1220
120 360 !!60 340 1050 1250
125 310 570 350 1080 1290
130 390 580 360 1120 1320
135 400 1500 310 1180 1360
1010 410 810 380 1200 1400
145 QO 830 390 12010 1 4010
150 4010 &40 400 1210 1410
155 C80 860 410 1310 1510
180 410 870 420 1350 1550
1&5 480 880 QO 1390 1580
110 500 700 4010 1QO 11130
175 510 710 450 1410 1670
180 530 730 480 1510 1710
185 &40 7010 410 1550 1750
180 550 780 cao 1590 1790
195 570 770 490 1830 1830
200 590 790 500 1680 1 BBO
205 1500 800 510 1720 1920
210 520 820 520 1780 1960
215 830 830 530 1800 2000
220 650 B50 &40 1 B50 2050
225 670 B70 550 1 B90 2080
230 680 BBO 550 1 9010 21010
235 700 800 510 1980 2180
2010 710 910 5BO 2030 2230
245 730 930 580 2010 2210
250 750 950 SOO 2120 2320
255 760 960 610 2160 2380
260 790 990 520 2210 2410
2e5 790 990 1130 22eO 2460
270 810 1010 &40 2310 2510
275 830 1030 650 2350 2550
280 &40 1040 11 1 N!mm2 . 1 MP.

NAPmlF.NA - I',,,,I,,,,.!; 7.,t

"7n ih ;:1"'. to"11 rioh; j..n.. konv..r" !jom n! 1\ kom lucl1ju
:f nj ihovo '" kori~cpnjp.
"..
mogu ?;'Im"'" i t i \'f',..rt~t")c;t; lit vr""np u ~lAnrlArrlll ?f1 proi?vorl
ne i",k lj>';" i" r"l,..hll -rrm.o,{pnj..m i-pi t iVl1nj" z"te""nJrm.
""

------.---..-----
4
 - 917
Tabcln, - ~nnV~r7.ljA: tvrdoca po Vlkp.r~.. - 7.Alc7.na Cvr5tocA

Gran Ir,,~ \'rn<1n~"tI (n Ivo povl'renjll 95 ,)

OP"PIt" TA"Ip"nj"

Tvrdct. Mlnimaln. M.k8tn8ln. Minlmaln.

po Vile.rsu u.znl evl"ltct. T"rdct. M8lcs1ma1n.
Z818Znafvrstce. po Vik....u ZIt8Zn8evl'ltcta
Z'1Una 4!Yntat.
Rm.mln Rm. mak, Rrn.min
HV N/mm2 II Rm.mlkJ
N/mm2 II HV N/mm2 II N/mrrtZ II
85 200 420 285 800 1020
90 220 CJO 290 820 1030
95 230 440 295 8CO 1050
100 240 C60 300 850 1070
105 260 470 310 880 1100
110 270 C90 320 920 1130
115 290 500 3JO 950 1160
120 300 520 3CO 9aO 1200
125 320 530 350 1020 1230
130 3JO sea 360 1050 1260
135 3CO 560 370 1 ceo 1300
140 3eO 570 380 1120 13JO
145 370 590 390 1150 1370
150 390 600 COO 1190 1 COO
155 COO 620 410 1220 1430
160 420 630 420 1250 1470
.165 CJO 650 430 1290 1500
170 450 650 ceo 1320 1540
175 C60 680 450 1360 1570
180 ceo 690 C60 1 COO 1610
185 490 710 470 1 CJO 1650
190 510 720 ceo 1470 1680
195 520 740 490 1500 1720
200 540 750 500 1540 1750
205 550 770 510 1 S80 1790
210 570 780 520 1610 1830
215 S80 800 530 1650 1860
220 600 810 540 1590 1900
225 610 630 550 1720 19CO
230 630 8CO 560 1760 1980
235 650 860 570 1800 2010
240 660 880 S80 l8CO 2050
2'5 680 890 590 1880 2090
250 690 910 600 1910 2130
255 710 920 610 1950 2170
250 720 9CO 620 1990 2210
265 740 m 630 2030 2240
270 750 970 sea 2070 2290
275 770 990 650 2 110 2320
230 790 1000 I) 1 NimrrtZ . 1 MP.

NAr0':r'!1\ . '''rN1,,''c;ti 7.:1tp7.nih r.\'T~totA dohijp.n~ kOnVPT7.ijom ni u korn slucAjl1 n~

~n.e;1I -~r1'"'n;t i \'r.:-r1nn~t i l1:7.vr""np. 11 ~t.qnriArrlll ?A prn17.V()r) 5 njihovo ?R~ic~"jp
;.;.)
nO' il'''.I'' rotr"h". 7." "provo,'"nj..m j"pitivanja zacp.7.lIn.ll'm.

~-_._---_._-
5
918

R.
I I I I I I I I I i I I ! I I
N/m",1
2500
! I ! I I I I I I I 1,,1
I I I I I I I i VI !
I I I I I I I I I /1 vi
.
I I I I I I I I V VI I
I I I II I I I I I YI VI I ! I

2000
! I I I I I I I I 1 I IYI VI I I !
I 1 I I 1 I I I I I I I I I I./'! YI i I !
II. ;
! I I I i I
I I I I I I II I I I 1.-1' Y I I ,
I I I I I I I ! I I ! I j
1/1 i A' I ! , I i I !
I I I I I I I I I I I II I i i I Y 1./1' I I ; I ! I I

1500
! i I I I I I I I I I i ,/ I
!/T I i I I i I ! ! !
I I II I i I I I I I i I i.../, I 1/1 i I I I I : II iI ! :

!t I I i I I I L/i i/.' I !I I II I I i 1 i i
I
I
I ! I I I I )/I !/ ! i
i I ! I !
I
.!
! i I I I I i I I 1/ I VI I I I I I
I i I 1 ! ! I I

1000
:; i I I I i I I Yi 1/1 i i I I I I I i I I : ! i i
I I I I i !/ I IA i
i i ~! I i I !
! i
;
i L

!
I I I ! 1/1 YI I I I ! ! I !
i
I , :
i 1.....-( I r : ~:
i i I 0 I I ! I
I i I I I ! :
I I I
I VI 1/; I I I ! i ! i i i I ! I ! : :
'
soo
/1 II V i ! ! I i ! II ~! ! I I
; ' . ' .
i iX: I i I II I , ! ; !
i I

- I I i
/i i ! I I ! i
! ~i I ! I . :
I
I I I I i ! i ! I I i ! I I I I
~.

~oo 200 300 500 tOO HBS

'00 HBW

NAPOHF.NA - \""""n~t I ""t",,n Ih r.vr"toc8 dobij..ne konverzijom ni u Itom slucllju n..

mo&" "."~"" i' I "TNlnn"U IItvr<t"ne u ..tlJndllrd.. 7.11 proi7.vod f nj ihovo korHcO!!nj"
ne !"kl i"'-" j.. rn'r,.h" ""rovod..nj..m hpitivllnJIl 7.lItp.?lInj..m.
""

~I i.,,, 1 - Tvrdn~II po Brlnn1.. - 7.IIte7.1111cVr."tocII

. .--------..
6
 . -_._-- 919

2000

1500

1000 i : I I
! i I ,; I l : i
~ I, ! ; I : : I
1;: f I Iii:
. .
, ;
: : !, ~ ! : ! !
500
: i I ! ! '.

: j i
, '
: ! I
'
i i i i i ;
!
; I i ;
100 200 300 l.(tl)
500 ~oo HV

NArr"'r'!A - '.'r",f",,,,tI 7.'Itp7.nJh cvr~toc,~ t!"hiJpne kon""r7.IJom ni u kom sJlIr.'Iju np

m"~'1 -"'''''''''n;ti vr,..rlno:'l=tf 11tvntpne 11 :'I=tRn("~rdl1 7.A proi7.v"rt i. njihovo kori~cp.i~j~
;..l.1
n"" ill':"j"" pntrph11 7.:1 !l:rrovo(tp.njp.m i~pitiv.qnjlt "7,Rtp'7.;Jnjp.m.

~'ikA 2 - Tvrt!ocA ro Vlkp.r~u - 7.Atp.7.n'lcvr~toca

KrAj rrrvodn nn ~rp~k{ jp.7.lk

!lup. S.yu.i ayod II s!.r.dird:uciju - h~9rid

li!ij!r.ji ~ini!hri!'. :. tullJru R!pu~lik!Srb:jt tr.
'13-3"13'" od i!'.07.1~~2. n! p:.c. Sf port: r.. pr~lf!
Hi Di~CYU
Zibr.~jfr.~ prdlupiYiRjt Isy! vnlt ul~~:iY."i.'

-.-..----.--
7
 Ukupno stI
920 ,.
lUGOSLOVENSICI I
STANDARD
Mehenitka ispitivanja metall JUS
ISPITIVANJE tleE JEDNOST AVNIM C.A4.0 16
SA OBAVEZNOM UVIJANJEM . 1986..
PIlIMENOM
ad 1986-12.17 Prwilnik br. 07-3423/; Gel1986-08.13; Slu!bani lilt SFRJ, br.56/86,

.- .-.
MechtlnlcM ftlStlng o( mtlttlfr. Sim,:itl torsion fllSt o( wire

Ov-J mndtltrl rw!zqom mndtlrdtl JUS C.A4.0'6 iz '962. godln", JUS C.A4. iz '968. go-
I" ""mo "6
din" IJUS C.A4.215 iz '970. godin".

- -
Standtlrd jtl u skl8du StISttlnd8rdom Met1unsrodne organiztlclje Z8 st8nd8rdiz8Ciiu ISO 7800 iz '["34. go.
dine.

Predmet stendarda i podru~je primene

Ovlm stlnd.dom se utvn1uje metodl Ispltlvlnjl sposobnostl metalne tlce pre~nlke IIIdebijlne ad 0.3 do
10,0 mm de se pllstl~no deformlle jednostlvnlm uvijlnjem (torzijom) u jednom smeru.

2 Princip
Epruveta II uvije oko IVo]e 018 u jednom smeru we dok Ie ne preklnel1l Ie ne postlgno utvrdonl bro! uvl-
jln]L

3 Simboli i nazivi

Simbolil nulvl kojl 58u ovom standerdu korlste did au ne sllcl I u tabelll.-

4 Uredaj za ispitivanje

4.1 teljustl morlju bltl dovoljno tvrde de se obezbedl krutost I o~ornost nl hlbenjel spre~1 prokllzevlnjo
opruvete. t.ljustl su u urooalu post;,V'Je';;i'iiko Iii zi vreme Ispltlvlnjl o~ju u Iltoj 0511ne prouz;:;;kuju
sovijlnje epruvet..

"t:I

~
II Jzdanje SA Vl1.NI ZA VOD ZA STANDARDIZAaJU
 JU5C.A4.016 921

T abela 1 - Simbolil nazlvl

Merna
Simbol Nazlv
jedlnlc.

d Preenlk okrugle flce mm

Dr Karakterlstlena mera flce koJa nlJe okrugll mm
la')
L SIobodn. duflna Izm""u eelJustl mm

N. Broj uvijanja -
--
1}
KarekterlstlOnamira lice koja nije okrugla Jeste najveta mer. poprefnog pnII8-
ka I utvr~uJe 51 odredbama posebnih jugoslovenskih ltandarda Z8 odgoval'8jute
proizvode.

eeljustl koju za vreml

4.2 Ur"""j moro bit! t.ko konstrulsan d. SOne spree.v. promena rastojanja Izm""u
IspldvanJa Izazly. epruvet..
4.:1 Jedna od eeljusd obrte se oko oso epruvete, dok drugs ne sma d.lma nlkakvo ugaono pomeranje, oslm
pomerlnja potrobnag z. merenje obrtnog momenta.
eeljustl mote podeflvllI za rBzllelte duflne
4.4 Ur"""j mora bid teko konstrulsan dl so rlstoj.nje Izm""u
epruvetl.
4.5 Ur""aj mora bit! tako konstrulsan da mote da prolzvede odgovorajuCu snu zatezanjl epruvete (t. 6.2).

5 Epruveta

5.1 Epruvetl je komld flce odr""ene duflne.

5.2 Kom8d flce kojl se korlstl klo epruveta morl bid provo Zici so Isprovljl rueno III, Iko to nije mOguc!e.'
. eeklfem od drveta, blkr. III plastlene mise, prl eemu so flc. postlvljl na horlzontalnu pOdlogu od slle.
nag mlterljll..

5.3 Prl'spltlvlnJu sa ne sme oltetltl povrilna flce I epruveta ne ~e bltllzlotena uvljlnju.

5.4 ZICI kojl je mestlmleno jako krlva ne korlstl Soklo epruveta.
5,r. Ako odredbaml Jugoslovensklh standarda za odgovaroJufe prolzvode nije drukeqe utvrdeno, nlzlvnl slo-
bodnl dullna epruvete Izm""u eel]ustl je prema tabell2.

Tabell 2 - NlZlvn. slobodn. dufln. epruvete

Nazlvnl preenlk N.zlvn. slobodn. duffna epruvete
d1) Izmedu eeljustl
mm

0,3<:d< 1 200d
1 <:d< 5 100 d21 .
Ii <:d 5Od3!
t)
IIIkl..kterlnlenl ml.. D.
21 Kodouroe.. no dozvoql\ll korlltlnJI dullnl Jodnlkl 100d,motl" korIJt~.
11dullnl Jodnlkl 50 d.
3)
Kodouroe.. no dozvol!..1 korlltonja dulinl Jodnlkl 50 d. mol. .. korlStltl
dullnl jldnlkl 30 d.
922 JUS C.M.OIE

6 Postupak

6.1 Isplt/vanj. 18, po pr.vllu, vr!1 n. IObnoJ tlll11p...turllzmecSu 10 I 35 e. Pod kontrollsanlm uslovlma,
IIpltlv.nj. II vr!1n. tempel'lturl23:1: 50e.
6.2 Epruv.ta 18 postevlJ. u urecS.J tako da 18 nl.na uzdutn. 0$1 pokl.p. sa osam. e.llustll d. z. vrem. Ispl-
tlvan). ostan. pravL Ako odredbam. posebnlh )ugosiovensklh standard. z. odgov..alu~a prolzvod. n/j.
druke/j. utv",.no, ovo se post!}. opl8r~lvan)em IPRlv.tt konstantnom Zlteznom sI1om,dovollnom d.
I. IspravL Napon zat.zanl' n. sm. bltl v~1 cd 2 od vrednostl nazlvn. z.t.zn. evrst~. lIce.
"
6.3 Keda 18 IPRlveta postavl u urecS.I, )edna eellust II obn!e konstantnom brzlnom sve dok se .pruvete ne
preklne IIIdok II n. postlgne utv",enl bre) uvq.nj.. Brol. II punt obrtajl eelJustl prenet/ na lieu.
6.4 Ako odredbem. posebnlh )ugostov.nsklh standarda za odgov.ra)u~e prolzvode n/j. dRlkelj. utvrdeno,
brzlna uvljanJa n. sme bltl vKa od vrednostl datlh u tabell 3 z. eellk, bekar I beketn. legure, alumln/jum
lalumln/jumska lagure d.tog p~nlka.
6.5 Ako bro) uvqan)a zadovolj.va zahtev. utv",.ne od.!.edb.ma lugoslov.nsklh standarda za odgovaraju~.
prolzvod., smatra se da )e apRlv.ta.lzdrbl. Isplt/v.n). bez obzlra na pololal mesta prekldL Ako bro) uv!-
)enj. n. zadovollava ov. IIhtev., . mesto prekld'le n. ud.q.nostl do 2 d od eel)ustl, Ispltlv.nle se mor.
ponovltL

Tabel.3 - Na;v~a brzln. uvqanja

Pr.enlk d ill karakte- Najv~1 bro) uvqan)a u sekundl

rlst/en. m.ra 0 Bak.. I baker Alumlnqum I alumln!-
mm ~.lIk
ne-Iegure lumsk. I.gur.

d < 1 3 5
1 ..; d < 1,5 2
1,5"; d < 3,0 1 1,5
3,0 ..; d < 3,6 1
3,6 ..; d < 5,0 1
5,0 ..; d ";10,QJ 0,5 0,5

7 IzveJtaj 0 ispitivanju

U IzveStaju 0 IspltlvanJu moraju 51 navestl sled~1 podael:

a) oznaka ovog standard a ;
b) podaclo mat.rijatu (vrsta, brol Sart.);
c) Identlflkaclonl pod.cl 0 epNvet/;
d) pr~nlk dill kal'lkterlstlena mera 0 epNvete;
.1 podaclo pr/preml epruvet.ln.el" Ispra'.II'~lal st.l;
f) u,lovl Ispltlvanja Islobedn. dutln.lzmecSu e.qust/, opter~.nl. Zltezan)em I dr.);
g) krlterGuml II kraj ""!tlvanja;
hi rezulutl Isplt/vanJa.

N. mllijanja Rapubllekag ljl" za kultUN SA Srb,. br. 413-81/74-02 od 4. II 1874. no pl8t.. poru no
01"""" """""
I..mp.l s.v.zni z.,od Z8ft8nd1rdizeciju - 8800t8d
-
520.177:669--426
923
,,~
lOOOSLOVENSKJ
STANDARD Mehaniek8 Ispltivanja matala JUS
SA OIAVEZNOM ISPITIVANJE ~ICE NAIZMENI~NIM SAVIJANJEM 'C.A4,Q18
PIUMENOM "1986.
ad 1986-12-17 PrlVllnik br. 07-3423hOci 198a-08-13;Slufbefti .istSFRJ,Iir: 66/86.

MtlChm,", testing of matals. RtIW- tJ.nd test of wlfW

Ovai $tllndard itl mlltaa TWizl/om'standarda JUS C.M.01S iz 1962. godintl i JUS C.A4.214 iz 1910. ga-
dintl.
---
SllIndard /e u skladu sa standardom Ma4unarodntl ol1Janiz.cqe za nandardlzaciju ISO 7801 Iz 1984.
godlntl.

1 Predmet standarda i podruaje prlmene

Ovlm standardom StIutvrduja metoda bpltJvanja IpOsobnosti matalna !ka preC!n/kanI dablJlna od 0,3 do
10,0 mm d. se pl.st/l!no deform/le nalzmen/l!nlm .vQanjem. Odredbema posebn/h jugosfovensk/h stan-
dard. la odgovaraju~e pro/zvode utvr(luJa StIpodrul!ja mere lakoje se
ova' standard prlmenjuje,

2 Princip

Epruvet. I!ijl je jedan kr.j ul!vriten na/lmen/l!no sa .vO. pod uglom od 90', u dva suprotn. smera, u
jedno; ravnL Epruveta se savOapreko enlndr/l!nog oslonea utvrdenog pre~nlka.

3 Simboli i nazivi

51mbolll n.llvl kojl se u ovom standardu korlste dati su na sllel 1 I u tabeill.

4 Uredaj za ispitivanje

Ureda; l8 IspltlvanJe mora bit! KOnstru/san tako da odgovara prlne/plma datlm lJa sllel 11 da mu glavne
mere budu prema tabell 2,

4.1 Cilindril!ni oslonc; i stezne plo/!a

4,1.1 ClUndrll!nl osloncll stelne plol!e moraju b/tl dovoljno tvrd'da se obelbedl krutost I otpornost na hlb.
nje I sprel!' prokll18vanje.
4,1.2 DOlvo';eno odstupanje nallvnog poluprel!nlka. eHindricnog osJonca r dato je u tabeli 2,
4,1,3' Ose clUndrll!nlh oslonaca moraju bid normalne nl ravan savijanja I medusobno Plnlelne; ose mora;u 1..-
!at; u h"rizontalnoj ravnl Ul dozyo!]eno odstuPlnje ad 0,1 mm.
4,1.4 Rastojln;e /zmedu nezne povri/ne I povrl/ne enlndrl~nog oslonel, mereno no provoj koJI SPI;I centre'
kru!n/h preseks oslonaca, ne sme bltl vaee od 0,1 mm (sllkl 1).
4,1,5 Restojlnje y /zmedu gornje povrilne stellljke I centra kru!nog praseka oslonel (silk. 1) mOrl bit; 1,5
mm 18 oslon~e poluprel!n/ka Jednakog 2,5 mm I mlnJeg, I 3 mm 18 oslonce prel!n/ks vae8g od 2,5 mm
(11- r< 2,5 mm,
Y' 1,5mm,zlr> 2,5mm, Y' 3 mm).

,
.
II izdlnje
T t.+aNf.4t'CNJUIJAIWAUUMW I -
 --

924

dg

.c: E
E

::... 5

8
7

N. slle!je:
, - epNvelll , 5 - clllndrleni osloncl A I B
.-
2 - NeiceZ8_g.n;e 6- -- stune ploee
3 - v~1c8 7 - nol8el
4 - 018obrt8njl ruelce B - n.Jbllll ilia"" dodlr. 58epNvetofr

SlIkl'

Tlbel.,
,
Mern.
Simbol Nezlv Jldlnlce

d ProK!nlkorkugll lice mm

. Neimlnjl dlbl!ln. lice 18 presekom kojl nge krulnl, koJI se mole drlltllz. mm
mecSupenolelnlh Iteznlh ploel

r PoluproK!nlkclllndrfenog oslone. mm

h RIItojinJe IzmecSugornje tangenegllne revnl cnrndrlenlh oslonlC8 I doni. mm

povrilne v~fce

dl ProK!nlkotvore VO"'CI mm

.y R.stoJlnjl IzmecSurevnf u koloJ le!e ose cnlndrlenlh ostonici f nlJblf!e III!!. mm

ke dodlre zetezne ploee f epruvete

Nb BroJ nllzmlnlenfh Slvq-Injl .

 925

4.2 '
Ruele. Z8 -11.nje 1voc!ie.
4.2. t Rutojanja Izme((u OS8obrtenj. ruelca 18 S8vQanjaI nalv!!a taeka kruln09 presek. oslonca mora bid
1,0 mm 18 sva vallelna,oslon.e. Islika t).
4,2.2 Otvor u vOC!lcljen. ob. kra). prollran Isllke t). Pracnlk otvora)e dat u tebell2'

5 EPRIY8ta

6.1 Epruvate ja komed lice adre((ene dullna.

6.2 Komad lice kojlle korlstllc8.) epruvete more bltl prey. Siaba zakrlvUanost douoljav. 58 Slmo u revr.1u
kojojSIlica prllspltlvanju SlvQa.
'
6.3 Ako Ie potrebno !SPr.vlj.nje, Ono .. vftl rucno nI, .k~ tonQa m09ute,ceklc!em ad drYat., plastlcna - m.-
.. 01bakr., n. pod1ozl od sllen09 m.terqala.
6.4 PrI!spltlvanlu povftlna Ilea 58 ne sma oltetltll apruvete ne sme bltllzlo!an. uvijan)u.
6.5 lice kola Ie mestlmlcno j.ko krlv. ne korlstl 58 kao epruvete.

T.bal. 2 - Mere emndrlenlh oslonee.1 IYoc!lce Mare u mm

Nezlvnl pre~nlk 01dabilina POluprel!nlk cOIn. R.sto/an/e Precnlk otvor.

lice drlcnog oslonca voc!le.1I
d~) r h d,
0,3 < d (.1< 0,5 t,25:1: 0,05 t5 2,0
0,5 < d '(.1< 0,7 t,75 ':I: 0,05 15 2,0
0,7 < d (.)< t,o 2,5 :I: O,t' t5 2,0
1,0 < d 1.)< t,5 3.75 :I: O,t 20 2,0
t,5 < d 1.)< 2,0 5,0 :I: 0,1 20 2,0 12,~
2,0 < d (.)< 3.0 7,5 :I: 0,1 25 2,5 I 3,5
3,0 < d (.1< 4,0 10,0 :I: 0,1 35 3,5 14,5
4,0 < d (.)< 6,0 15,0 :I: 0,1 50 4,5 I 7,0
6,0 < d (.)< 8,0 20,0 :I: 0,1 75 7,0 19,0
8,0 < d I.'!)< 10,0 25,0 :1: 0,1 100 9,0 I 11,0

11 Mlnjl protnik otvo... kori.tl .

minI! n..lvnl protnlk flce, I protnlk 01\/0"' ,netl n..lvnl
'" *!
pretnik flee (kalona 1). Za pretnike u Int8rYafudatom u koloni 1 bira. odgovenjutl pret"ik at.
vora taka da II obezbedl slobodno kretanj. .flee.

6 Postupak

6.1 /spltlvanje s<. 00 pravn". 'vrn na soorol temperaturl, Izmedu 10135 'c. Pod ko.:trC'll..nlm uslovlmals.
pltlvan)a vrll na temperaturl ad 23 :I:5 'c.
'a
8.2 Poluprel!nlk oslonca r, rastojan/e h I preenlk:otvora yO((i""d, u zavisnosti ad naz;",,09 praenike lice I
d.ti su u :ebe;i 2.
8,3 Epruveta .. uvlael u otvor vO((lca, kao it" J. to pok.=ano na sllcll, prl6emu /e ruclc. za Avlj.n/e u var-
tlkalnom polohju. Donjl kraj apruvete Ie postlvljllzmedu stoznlh ~tOCIteko da epruvata stojl vertlkal.
no u odnosc na ose r.mndr'c ~Ih osloneea.
Epruvete kola nlsu okrugle postav'/a/u .. teko d. veel mera popreen09presekelice bud. paralelnaSI
steznlm povrJln.ma. kao Ito /e prlklZlno na sllel2.
926
a a a

,S1I1<I2

6.4 Epruveta Ie S8Vqepod uglom od 90 , nalzmenlfno u suprotnlm smerovlma. .lednlm SlvijanJem 58smatra
_ijanJe slobodnog kraJa epNvete za 90 I nlegovo vratanJe u pofetnl potohJ. Sledete $lVijenJe51vr!1
u suprotnom lmeN, kao Ito Ie prlkezano na sllcl3.
6,5 tlu 18 S8Vijakonstantnom brzlnom. bez trnla, I to najvBe Jedno savijanje u sakundl. Ako je potrebno,
brzlna _qanJa 18 smanluJe tako de ne do"e do zagrevan]a epruveta koJe mole de utlfe na rezultatel..
pltlvanjL

I
1
Slika 3

6.6 Kondnualan dodlr Izmec1u epnlvete I clllndrlfnih oslonacs Zl vremelspltNa!,ja obezbeduje 58 prlmenom
dodatnog opteretanja, na primer napona zatezanja fija vellflna ne sme bid veta od 2 % od vfednostl n..
zlvne Zltezne fv"tote, ukollko odredbama posebnlh jugoslovenskih S\andarda za odredene prolzvode
nije drugafije utvrc1eno.
broj 58vftanja 111dok se ne poiave pukodne vldlJlve bez
6.7 'spltlv.nle 58 vtil sve dok 58 ne postlgne utVr"e~1
upotrebe sredstav. Z8 uvet.nje.
Ispltlvanje 58 mole vriltll do prelom. epruvete, .ko Ie to utvrdeno odredbama 110sebnlh jugo.lovensklh
standarda Z8 odgovarajute prolzvode.

6.8 Savijanje u toku kojeg dade do pukodna, odnosno prele."a epruvete, ne ur~unav. 18 u broJ I8vl}anja
Nb.

7 Izveitaj 0 ispitivanju

U lzve!taJu 0 IspltlvanJu moroju sa navestl .Iedetl podacl:

a) oznaka ovog standard.;
b) podacl 0 materijalu (vrsta, bro] l.rIe) ;
c) Idendflkaclonl podacl 0 epruved;
d} nulvnl prefnlk d m naJminla debtjln. a epruvete;
e) podacl 0 pr!premlepruvete (nafln Ispravl]anja 151,);
f} uslovllspltlvanla (polupretnlk , clllndrlfnih ostonoC8. opeT'tenje zatezlnjem I dr.);
g) krlterlluml za kre) Ispltlven!a;

,N rezultatllsphlvanja.

;
No "';11).,18 Ropublltkog ..kr...riJot. .. kulturu SR SrblJo br. 413-8 /7 4-02 ad 4. II 1974. no plot. .. pOra. .. pro_.
0,""""
Itamp8 Sr/8zni uvod U lund8rdi.z -ciju - Beograd
 20.163.33:669--426
927
JUGOSLOVENSKJ
STANDARD
--
Mehanli!kalspitivan)a metala
JUS
SA OBAVEZNOM /SPITIVANJE tlCE NAMOTAVANJEM
,C.A4.019
.'1986.
PRIMENOM
ad 1986-12-1] Previlnik br. 07-342311 ocil988.oJ-13; Slufbenl Jilt SFRJ, br. 56/88.

Mechanical testing of mata/$.' Wrspping test of wi,.

Oval standard! la nastao rt1IIizilom standarda JUS c.M.a19 iz 1962 godina, JUS C.A4. 1 79 iz 1968. go-
dina /JUS C.A4.279 iz 7966. godina.

Standard ia u skladu sa standardom Me4unarodna orvaniZllcija za standardizaciju /50 7802 iz 1983. go-
dina.

1 Predmet s1andarda i podru~je primene

Ovlm standardom se utvrduje metoda /spltlvanja sposobnost/ metalne flee prei!n/ka iIi debljlne od 0.1
do 10;0 mm da se plastlfno deformlle n8l11Otav.njemU Zlvojnleu.

2 Princip
ZICI se namotava U zavojnlcu do utvrdenog b~j. namotaj. oko trna prefnlka utvrdenog odredbama po-
sebnih jugosfovensklh st.nd."!. Z8odredene prolzvode, t.ko d. sa obrazuJe ~vrsto n.mota~_. sPlr~..
Odradblma posebnlh jugoslovansklh stlndlrda ZI odredene prolzvode mogu bltl utvdenl samo namotava-
nja, n.motav.nje I odmotav.njelll namotavanje, odmot.v.nje / ponovno n.motav.nje,

3 Uredaj za ispitivanje

Uredaj za (spltlvanja mora bit! konstrUls.n.tako da se prl namotavanju flea oko trna u splralu susedn/ nit-
motaJl dodlruju. Kao jezgro sa mob korlstlt! kom.d flee koja 58Ispltuja ako Je prei!nlk flee Jedn.k utvr-
denom prefnlku trna I ako je flCl dovoljno tvrela.

4 Postupak

4.1 Ispitlvanje se. po pravilu, vrsl na $Obnoj temperaturllzmedu 10135 'c. Pod kontrollsanlrn uslovlma,ls-
pit/vanje se vrs! na temperaturl od 23 :I:5 'c.
4.2 , Zica se ~vrsto namotava oko trna u splralu konstantnom brzlnom koja ne sme bit/ vaea od 1 s-'. Na-
motaj/ se mcraju dodirlvati. Prl namotavanju Ilea ne sme da sa uvlja. Ako je potrebno, brzlna namotava-
nja se smanjuje d. ne bl doslo do z.grevanja flea koje mob da utl~e n. rezultat Ispitlvanj..
4,3 0. bl se obezbedllo fvrsto namotavanje, 11"" 58 za vreme bpltlvanj. mob zatezat!, prl femu napon Za-
tezanja ne sme bltl vael od 5 % od nazlvne zatazna fvrstota flee.
4.4 Ako je utvrdeno odmot.vanje III odmotav.nje I ponovno n.motavanje, brzlna mora bit! devotino mala
d. ne lzozove zagrevanje lice koje mole da utlfe na razultat Ispltlvanja. Na kraju odmotav.nja barjed."
namotaj mora ostatl neodmotan.

II Izdanje SAVlZNJ ZAVOD ZA STANDARDIZACJU

I I
928

RlZUlutllspltlvanla sa Interpl'atlralu u skladu sa zahtaVlma utVr6enlm odredbama posabnlh lugosIoven- epruveta

4.5 prolzvoda. Ukollko ovl zehteVl nlsu u~enl. smetra Ie de Ie
skill st,andarda za odgov..luee
p()!!ve- pukotlne. vld1Jlv1ll bez upotrebe sredstave za uvee.;e. Ako
!zelda" Ispltlvanle ako nqe dolla ~o pregled8 korl!tenlemll'edstVa sa uvataniem!Jdi10.
od,5mm.flca... . .
ILl pratnlk PI ,debljlna manJl
puj8.

6 Izvel1lj 0 Ispitiv8lju

U Izvaltalu 0 bpltlvenlu moreIu .. n~ sledatl podecl:

el oznalca ovog standard.;
bl podecl 0 matarll.1u Ivnu. brollartel;
cl ldantlflkaclonl podacl 0 epruvetl;
ell pratnlk UIdebilina epruveta;
aI pratnlk trna; prlmen. optarKen!a na zatezanj.1 dr.);
t) uslovlbpltlvanla Ibroj namotal. 81dulln. spin".
g) razulutl bpltlvaniL

no poomot
PO'"
... - m81j8... R_blltkOl -1j8t8.. kul1uruSRSrbij. two413-81/74.02 ad 4. II 1974. noplot..
1.- 1~ -
.. ,..ncIordlt.dlu 8-.:od
 !O 178 746 22'669.1/.9
JUCOSLOVENSKl 929
Mehanieka !spit/vanja metala
STANDARD
ISPITIVANJE UDAROM JUS
SA OBAVEZNOM METODA PO IARPIJU (EPRUVETA SA V-ZAREZOMI C.A4.02S
PJUMENOM 198&.
od 1986-02-01 Pravilnik br. 07-4635/1 ad 1985-10-02; Slu!b8nllllt SFRJ. br. 68/86.

MtlChMlical tr/$ting of
-tB. ChMpy impct tr/$t tV-notch)

Oval standard la u skllldu sa standardom Met!unarodna orgenizacije za stlJndardizclju ISO 748lz 7983.
godlna.
Napa_nil u ovom stlJndardu imalu informatillni kardr.r i neobINezna w.

1 Predmet ltandarda jpodruC!je primene

Ovlm Itandardom utvn!uja sa metoda !SPltillanja matlla udarom (metoda PO Sarpl)ll. korIl18e!/epruver.
III V-zarezom radl odr.,lvanja utro&ane energ/je uda,. ..
2 Veza sa dtullim standard/me

JUS M.ZO.504 - Prover..an;a mdlna za Ispit/vanje udarom Im.lna III klatnoml

JUS C.A4JJ61 -
Mehanleka Ispltlvan;a metal.. Oznseavanje osa epruvata za mehanlek. Isplt/vlllja me.
tal.

3 Princip
Epruveta sa V-z.rezom na SIed'nl, polof.na n. dII.
nosK' I osIonj.na n. dIIa osIonc., loml . jednlm
ud.rom kl.tn. pod uslovlma utv",enim ovlm standlrdom. Z.dm sa merl utroiien, .nerg/j..
Konflguraclja nosae. I oslonaca epruvete data j. na sllel 2.

4 Nezivi
Nazlvl kojl sa korlste u ovom stlJndardu dati su n. sllel11 u 18118111.

5 Epruveta
5.1 Epn;veta je komad !lpke kvadratnog Popreenog preseka. Mere I dozvoljen. adstup.nja mera epruvete da.
tI su u tabell 2.
Na sredln; "ldu~nE strane epr"veta Ima Hrez Uobllku slova V.
Aka ad materijala koji sa ;spltuje ne mote da sa IZredlStandard"a .pruveta. korista II usb epruveta III
zarezom na jednoj od utili Itrana (tabela 2).
S,e strane apn;vete mora;u da budu mailnski obra/lene.
5.2 Ravan slmetri;e zareu mora da bude normalna na uzdutnu osu epruver..

. Utrolon. .n.rgl). udor. po jadlnlelpOYriln.popr~nog p k.

~ - ucSIrn8ll-

I Izdanje
, SA VtZNI ZA VOD ZA ST ANDARDIZACUU
I
930 -

Q)

Slib 1 - Ispl1lvanjeudarom lePNveta sa V~-oml

T abela 1 - Nazlvllpreml sllel 1)

PoitclJa NI. Iv M.ne

ne sllel !edlnlca

1 Du!lne epruvltl mm
2 Vlslne epnIV8t1 mm
3 ~lrlneepruvetl mm
.. Vlslne epnIYetl uman!ene ze dublnu zireze (vlsinelznad zerazal mm
0
5 Ugeo Zirazi
6 Dublna Zirazi mm
7 polupreenlk ,"obQlnja podno!!1 zerezi mm
8 Rlsto!an]1 IzmeeJu osIOII8C8 mm
9 Polupreenlk zlObl!en!1 oslonaca mm
10
11
Ugao naglba oslonaca
Ugao seeivi noli .
0

12 Polupreenlk zlObl!ln!a vrhl seelva noli mm

13 ~Irlna
nail mm
- Vlralena enervl]1 udl" ZI pre 10m.KV J
 931

900 to,1
12:10001
,

0
0
Q\
Nasllcl J.:
1 - osIoncl
2 - nosafl
3 - u m.bljenje
.. - 8pNYeta
5 - vlsina 8pl\JYa18
6 - Ilr/na 8pl\JYet.

- 8 7
8
- m.llna IPNV818
- center udara

Slika 2 - Konfiguraclja nos~a Ios/onaca opruvel8

T abela 2 - Mere I dozvoljona odstupanja mera epruvele

Naziv Nazlvna mera Dozvoljono

odstupanje
Du~lna epruvete
55mm : 0,60 mm
Visina epruvete
10mm :t 0,06 mm
$irina epruvete
- standardnaepl'\Jveta 10mm :t 0, II mm
- uskaepruveta I 7,5mm
I :0,11 mm
- uska epruveta
5 m",
Ugao zareza I l :t 0,06 mm
t
Vlslna Iznad zareza 45
8mm
i t2
Polupr~nlk zaobljonja pOdn&ja zaroza ! :to,06f':m

Odstojanje revnl ,imotrije zareza od kraje.,. epruveto

0,25 mm
l :t 0,025 mm

I Ugao
Izrn""u revnl slmetrije zareza I uzdu~ne 058 epruvete
27,5 mm
90
I :to,42mm
:t 2 .
~Ugao Izmll1u _suse~nlh uZdu~nih epruvete
~~na 90
. :!:2.
I
Napomon.: U p05ebnlm jugoslovenskim

f druga~ija ~irina epruvete,

standardlm. z. odrll1one
koja odgovara deb/jlni proizvoda,
prelzvode mo~e 58 utVrditi
932

11.3 Zal8z H, po prlYllu,lzrac5uj. glodanjlm. Pri obradl ne ..". dotl do promane stanJa matarijala, na prlmar,
ulled Zlgr8Vll'lja III hledne obrj(je. U podno!ju zereza n. 11118d. bud. vldlJlvlh tragov. mallnsk8 obred..

11.4 EpNVeu S8 obIl.!lva na JednoJ od eeon1h strana.

8 Millin. Zlispitl".,je
8.1 Malina za Ispl1lvanja mora de bude konstrulsana Iinstallrana stabllno I kNto I provarana prama standar. .
du JUS M.ZO.504.
K.aktaria1lk8 mallne z.lspltlvll'lj. d.ta IU u ubell 3.

T.bel.3 - Kar.ktaristlk8 mallne ZllspItivanja

Ozn.k8 Z.htav

Rutoj.nja Izmal!u ollonac. 40~" mm

PoI\lprafntlc zaoblj.nJ. oRonac. 1 +0,' mm
0
Ug.o naglb. 0110- 11:t1'

M.kllmaln.llrln. not. 18mm

Ugao vrh. not. 30:t l'

Poluprafnlk zaobl]enj. vrh. not. 2 +g,' mm

11
8rzln. nota u tr.nutku IIdar. od 5 m/s do 5,11 m/s

Ugao Izmal!u povrtln. noseea I ollonac. 9O:tO,1'

11 z.. IMIlneowlja Icanl1Nkclja _Ijanaja Intna od 4,' mIl do 7 mil.

8.2 Nazlvn. .nerglJa udara mall,.. za 'spltlvanj.j., po pravau.300:t 10 J,

8.2.1 Kid. 18 Ilpltlv.nje vrtl sa ovom nazlvnom energl]om I s. standardnom epruvatom, utrolene .nerglle sa
oznefev. sa KV.
8.2.2 Klda H korlstl drugeflja enervlll ud.ra, oznaka KV sa dopunjev. odgovarajuelm Indeksom,
8.2.3 Kid. sa korlltl uska epruv.t., ozn.k. KV sa takod. dopunjeva odgov.r.]uelm Indeksom,
Primeri:
KV 300/7.5 -
energlJI ~dlr. 300 J,llnna epruvete 7.5 mm;
KV 150/5 -
energljaud.r. 150J. Urln. epruvete5 mm.

7 POItupak ispitivlnjl

7.1 Epruveta H postavlle popl8tno n. nOlate; dozvoljeno odstupanje revnl slm.trlje ZlI8Z1 od revnl koja
prolazl kroz sradlnu rastojanl' IzmecSunOlata Iznosl 0,5 mm, Not mor. da ud.rI epruvetu u revnl slm..
trlle ZlI8Z1 sa strane suprotne ad one na koJoj ]a ural.
7.2 IspltivanJe 18 vrll ne temp.raturl od 23 :t 5 'c. Ako je u pOl.bnom standerdu ZI adrecSenlprolzvod utVr.
.
4en. drug. temperatura, dozvolleno odstuplnje Je :t 2 C.
Za Ilpltlv.n]e n. tamper.turl kola sa razllkuJ. ad sobne, apruveta s. stavll! u sredstVo ZI Zlgmanje/hl.
4enle I u nlernu drfl dok H po celo! Zlpremlnl ne postlgn. zahtav.na temper.turL Epruvet. mora da sa
Isplta u roku od 51 poll. vecSenJ.!z IredstlVi ZI zagrevlll1l./hlecS.nJ.. Ure4'1 ZI pranolenl' epruveta mora
da !Jude konstrulsan I upotreblj.n tako d. temp.ratura epruv.ta OItaje u dozvollenlm grlll11cam..
............

.933

7.3 Ako .. u toku ItpltlvltlS.

'pruv'lI .. .Ioml potpuno,vll! . limO
Il odredftl. U tam tlu4'Ju. u Izvtltlju 0 hplt/vanju mora . n.,", deform"'. u~oIt~.
d. IpIUV't. ,,,.,,,,. .111
nl/t polomllt". prl mo-
xJ.
Napom.n.: MC9I de .. pored, MmO rezullltl ItpltlvltlJ. eplUVltI Iitog obIllea I mil'&. Ne Pottoll opItl
nltln ZI pretV.,.,,. rmrlllll dobl/tnlh J8dnom lII8tOdom Itp/t/vtnla u rmrlta1lt koJI. do-
b/J'Ju drugom metodom.

8 IzveI18j 0 IapitinnJu

bvel1ll 0 Itp!tivanju mora de Mdr!1 ~8dtte Podatltt:

.. Oznaku owogItlndlfd.;
~ ~omel8rijl'u (IIrttI talllea, braf !aIteJ;
cl 0CIIfk(".,. apruvelllloznake apruvelll (premaltlndar41 JUS C.A4.(61);
d) Ne -raIJu udan 1d8rna; .
II 't 8mp8r81111V ... koioIJe vd8no Isp(tlnnle;
f) ., -.. ud8r8u l1l8I-.

Nt OInOVU
mili/onj. R_blitlcov ,/jatOio kul1UruSR Srbijobr. 41U1/1~ od 4.111814.nopic. ..- no

!tompo s.vozn/z- .. ".-,dlz8clju - B8OIIrod

P-'
 st',,,,, 9 .
Ukup""
934 ---
JUGOSLOVENSKJ
Mehlftlc'!lca IlpitIYlftja metala JUS' 'I
STANDARD IZRA~UNATEVREDNOSTITVRDO~E C.A4.032
SA OBA VEZNOM PO BRINELU 1986.
PRIMENOM
od 188&-1()'15 Pravilnik bt. 07-1684/1 od 1986.04-11; Slu!beni list SFRJ. br. 47/86

Tllbl.. of Brinell hllrdn- r.tu.. for ~ In ,... ",... on ""t IUrf-

-1
I
Ovlll sr.JdMTI J- n.,.o flVlzljo)" SlI/ndMTIa JUS c.A4.G321;: 1978. fIOdIn. I u ,ldadl J- ,uOIndll..'C!or.l
M~nllrOdn. OI11I'IIzM:lJ- za 'r.JrWdIzlICliu ISO 410 Iz 1982. fIOdI/I!'

I
Predmet standarda

OnJ sundwd utm!uJ. tabllcu ;:.lzr~un8Y.nJe vrednostl tvrdoc!epo Brlnelu (HBI, me,.". 118ramlm po-
rill8m8 pnm8 standardu JUS C.A4.003 utlsklvll'lJem kugllce pretnllca 10; 5; 2.5; 2 11 mm za podrutJ.
pretnllca ot/sIca d Izmec!u0,24 0 I 0,60 D.

2 Veza sa drugim standardima

JUS C.A4.003 - Meh.nk'!k. Isp1t1van). metal.. IspltIY.n)e tvrdoo!e po Brlnelu

3 Iz~unavanje
Vrednostl u tabell su Izr~un.ta prama formull

sli. ut/sklv.n). 2F
HBS!) III HBW!) konstanta X '= 0,102 x
- povriln.oUsk. rrDID - ..; [)2 - d2)

1)
U Itutafevima ked. J. upotr.b'lena kugllca od telikl tYrdota po Brlnllu'mol"1 ozn8twltJ I. HB.

gde Je:
HBS - t,Tdoa po Brlnelu kada je upotr.blJ8118 kugllca ad ~.lIka,
HBW - tvrdota po Brinelu kada). upotrebl)8118 kugllca ad tvrdog metal.,
F - In. ko)om.. writ utlskivan).. u N.
0 - pr~nlk kugllce, u mm.
d - srednjl pre~nlk OtiSk3,u mm.

Konstanla ~ ~gn z ~9,806 65 = 0,102

3.1 tell~n. kugllca

'8 upot:'ebljavl za melal. s. tvrdo.;om po I3rlnelu do 450.

II Izdanje SA V!ZNJ ZA VOD ZA ST ANDAJU)(ZAOJU I

I
 trana 2 JUS C A4 032
935

Pre/!n Ik kugllce OdnOi 0,102 FI

D D'
30 15 I
I 10 5 2,5 1.25
mm I Sill utisklvlnJl, F
10. ...,. ... 29.42 kN! 14,71 kN 9,907 kN! 4,903 kN 2,452 kN 1,226 kN 980.7 N
5 '" 7.355kN 1---,- 2,452 1,226 kN 612,9 N
kN' 306,5 N
/2,5: 1,839 kN 612,9 N 306,5 N 2:~:~
q: ---- 153.2 N 76,61 N ~
/2 1,177kN - - -- 392,3 N 196,1 N 98,07 N 49,03 N
I: 294,2 N - - - -
39 ,23 N
;"".' 1
98.07 N 49,03 N 24,62 N 12,26 N 9,807 N
I
PretnJk otiska
d Tvrdoe. po Brlnelu HEIS III HBW
mm
I
2,(0 1,200 O,&JQ 0,480 0,240 653 327 218 109 54,5
2,41 27,2 21,8
1,205 0,6025
0,482 0,241 648 324 216 108 54,0 27,0 21,6
2,42 1,210 0,605 0,484 0,242 543 321 214 107 53,5 26,8 21,4
2,43 1,215 0,6075 0.486 0.243 637 319 212 106 53,1 26,S 21,2
2,44 I,m 0,610 0.488 0.244 632 316 211 105 52,7 26.3 21,1

2,45 1,225 0,6125 0,490 0,245 627 313 209 104 52,2 26.1 20,9
2,4<3 1.230 0,615 0,482 0,246 621 311 207 104 51,8 25.9 20,7
2,47 1,235 0,6175 0,494 0,247 616 308 205 103 51,4 25,7 20,5
2,4<3 1,240 0,620 0.496 0.248 611 306 204 102 50,9 25.5 .20,4
2.49 1,245 0,6225 0,498 0,249 606 303 202 101 50,S 25,3 . 20.2
2,6) 1.250 0,625 0,500 0,250 601 301 200 100 50,1 25,1 20,0
2,5' 1,255 0,6275 0,5<'2 0,251 597 298 199 99.4 49,7 24,9 19,9
2,62 1,260 0,630 0,5(\4 0,262 592 296 197 98.6 49,3 24,7 19,7
2,~3 1,265 0.6325 0,506 0,253 587 294 196 97.8 48,9 24,5 19,6
2,~ I 1,270 0,635 0,508 0,254 582 291 194 97, I 48,5 24,3 19,4

2,55 1,275 0,6375 0,510 0,255 578 259 193 96.3 48.1 24.1 19,3
2,55 1,280 0,640 0,512 0,256 573 287 191 95,5 47.8 23,9 19,1
2,~ 1,285 0,6425 0,514 0,257 569 294 190 94.8 47,4
2,63 1,290 0,645 23,7 19,0
0,516 0,258 564 292 188 94,0 47,0
2,5;1 1,295 0,6475 23,S 18,8
0,518 0.259 560 280 187 93.3 46,6 23,3 18,7
2,ro 1,300 0,650 0,620 0,260 555 278 185 92,6 46,3 23,1 18,5
2,61 1,305 0,6525 0,522 0,261 561 276 194 91,8 45,9 23,0 18,4
2.62 1,310 0,655 0,624 0,262 547 273 182 91,1 45,6 22,8 18,2
2,63 1,315 0,6575 0,528 0,263 543 271 181 90.4 45,2 22,6
2,64 1,320 0,660 0,628
18.1
0,264 538 269 179 88,7 44.9 22,4 17,9

2,65 1,325 0,6825 0,530 0,265 534 267 178 89,0 44,S 22,3 17.8
2,&3 1,330 0,665 0,532 0,266 530 265 177 88.4 44,2 22,1 17.7
2,67 1,335 0,6675 0,534 0,267 626 263 175 87,7 43,8 21,9 17,5
2,65 1,340 0,670 0,536 0,268 622 261 174 87,0 43,5 21,8 17.4
2,69 1,345 0,6725 0,538 0,269 518 259 173 86,4 43,2 21,8 17,3
0,675
j
i
2,70
.{,71
2,]2
1,350
1,355
1.360
0,6775
0.680
0,540
0,542
0.644
0,270
0.271
0,272
514
510
507
257
255
171
170
85,7.
85,1
42,9
42,S
21,4
21,3
17,1
17,0
253 169 84.4 42,2 21,1 16.9
2,73 1,355 0,6825 0,546 0,273 503 251 ' 168 83,8 41,9 20,9 16.8
2,74 1,370 0.585 0,546 0,274 499 250 166 83,2 41,6 20,8 16,6

2,75 1,375 0,6575 0.550 0,275 495 :
248 165 82.6 41.3 20,6 16.5
2,70 1,380 0,690 0,552 0.276 492 246 , 164 81,9 41.0 20,5 16,4
2,77 1,385 0,5926
0,554 0,277 488 244 163 81.3 40.7 20,3 16,3
2.73 1,390 0,595 0,556 0,278 485 242 I 162 80,8 40,4 20,2 16,2
2,73 1,395 0,5975 0,558 0.279 481 240 160 80,2 40,1 20,0 16,0
2.80 1,400 0,700 0,560 0.280 477 239 158 79,6 39,8 19,9 15,9
2,81 1.405 0,702 5
2,82
0,562 0,281 474 237 I 158 79.0 39,5 19,8 15.8
1,410 0.705 0,564 0,262 471 157 78,4 39,2 19,8 15,7
2,8.) 1,415 0.707 5 0,566 0,283 467 ;;; i 156 77,9 38,9 19,5 15,6
2,14 1,420 0.710 0,568 0.264 484 232 155 77,3 38,7 19,3 IS,S
!
936 JUS C...A.~C;tr.m..:\

Ito.
J
Pr.enlk kullllce Odnos 0.102 FI D' "'
D

10
mm
2 30
Ii
preenlk
d
otlska
Tm:lo6a po Brlnelu HBS III HBW
d
;
i
mm
.i j
2.86 1,425 0.7125 0,570 0.285 461 230 164 76.8 38.4 19.2 15.4
2,86 1.430 0,7150 0,572 0,286 457 229 152 76,2 38,1 19,1 15.2
2.87 1,435 0,7175 0,574 0.287 454 227 151 '75,7 37.8 18,9 15.1
2.88 1,440 0,720 0 0.576 0.288 451 225 150 75,1 37.6 18.8 1~.O
2.89 1,445 0.722 5 0,576 0.289 448 224 149 74.6, 37,3 18.6 t~.J

2.90 1,450 0,725 0 0.580 0,290 444 222 148 74.1 37.0 18.5 t~a
2.91 1,455 0,727 5 0.582 0.291 441 221 147 73.8 36,8 18.4 14
2.92 1,4S0 0,730 0 ~0.584 o,m 436 219 148 73.0 36.5 18.3 14.5
2.93 1,465 0.732 5 0.586 0.293 435 218 145 72.5 36.3 18.1 1'.5 I
2.94 1.470 0,735 0 0,588 0.294 432 216 144 72.0 36.0 18.0 14.4

2.95 1.475 0.7375 0.590 0.295 429 215 143 71.5 35,6 17,9 14.3
2,96 1,480 0.740 0 0.592 0.296 426 2,13 142 71.0 35.5 17.8 14.2
2.97 1,485 0.742 5 0.594 0.297 423 212 141 70.5 35.3 17,6 14.1
2,98 1.490 0.745 0 0.596 0.298 420 210 140 70.1 35.0 17,5 14.0
2.99 1,495 0.747 5 0.598 0.299 417 209 139 69.6 34.8 17.4 13.9

3.00 1,500 0.750 0 0.600 0.300 415 207 136 69.1 34.6 17.3 13,8
3.01 1.505 0.752 5 0.602 0.301 412 206 137 68.6 34.3 17,2 13.7
3.02 1.510 0.755 0 0.604 0.302 409 2(15 136 68.2 34.1 17.0 136
3.03 1.515 0.757 5 0.606 0.303 406 203 135 01.7 33.9 16.9 13.5
3.04 1.520 0.760 0 0.608 0.304 404 202 135 01.3 33,6 16,8 13.5

3.05 1.525 0,7625 0.610 0,305 401 200 134 66,8 33.4 16.7 13.4
3,06 1.530 0,765 0 0.612 0.306 398 199 133 66.4 33.2 16.6 13,3
3.07 1.535 0.767 5 0.614 0.307 395 198 132 65,9 33.0 16.5 13,2
3.08 1.540 0.770 0 0.616 0.306 393 196 131 65.5 32.7 16.4 13.1
3.09 1.545 0,772 5 0,618 0.309 390 195 130 65.0 32.5 16.3 13.0

3.10 1.550 0.775 0 0,620 0.310 368 194 129 64.6 32.3 16.2 12.9
3.11 1.555 0.m5 0,622 0.311 385 193 128 64.2 32.1 16.0 12.8
3.12 1.550 0.780 0 0.624 0.312 383 191 128 63.8 31,9 15.9 12.8
3.13 1,555 0,782 5 0.626 0.313 380 190 127 63.3 31.7 15.8 12.7
3,14 1.570 0,785 0 0.626 0.314 376 189 126 62,9 31.5 15,7 12.6

3,15 1.5751 0.787 5 0.630 0.315 375 188 125 62,5 31.3 15,6 12.5
3,16 1,580 0.790 0 0.632 0.316 373 186 124 62,1 31, I 15.5 12.~
3,17 1,585 0,792 5 0.634 0.317 370 185 123 61.7 30,9 15.4 12.3
3.18
J 1Q 1.595 0,797 5I
1.5..00 0, 795 O 0.636
0.638
0,318
0.319
388
386
184
163
123
122
61,3
60,9
30.7
30,5
15,3
15,2
12.3
12.2
'"I '
3.20 i 1.500 0,800 0 0,640 0.320 363 182 121 60.5 30.3 15.1 12.1
3.21 1.605 0,902 5 0.642 0.321 361 180 120 60,1 30.1 15,0 12.0
3.22 1,610 0.805 0 0.644 0,322 359 179 120 59.8 29.9 14.9 12.0
I 323 1 615 0.8075 119 59,4 29,7 14.3 11.9
0.646 0.323 356 178
3.24 U23 O,dIO0 0,648 0.324 354 177 118 59,0 29.5 14.8 11.8
!!
Ii 3:5 1.6':5 ~.a~.:!
I
5 I 0.~50 0.325 352 1i6 117 58.6 29.3 ~4.7 11,7
0.8150 0.652 0,326 350 175 . 117 58.3 29,1 14.6 11.7
0.8164 0.654 0,327 347 174 116 57.9 29.0 14.5 11.6
';~I:~
... ~8 1.540 0.820 0 0.656 345 173 115 57.5 26.8 14.4 11.5 I
0.328
~:.:,,! 1,645 0.822 5 114 57,2 28.6 14.3 11.4
0.658 0.329 343 172
I
," I 0.8250
3.31 i
3,30 ":.650 0.550 O.3J(> 341 170 114 56.8 28,4 11.4
".2
0,8275 0.862 0.331 339 169 113 56,5 26,2 14,1 11,3
3.32 ",'655
'.'.'~ 0.830 0 0.664 0.332 337 169 112 56.1 28,1 14.0 11.2
3.33 1.6.... I 0.832 5 0.656 0.333 335 167 112 55.8 27.9 13.9 11.2
3,34 1.67t 0.8350 0.658 0,334 333 166 111 55,4 27.7 13.9 11.1
 .
. ,ono 4 JUS C A4 032
937

Preo!!nlk kugJIce
OdnOl 0.102 FI D2
D
2,;m
10
I5 I I2 l'
30 5 I 10 I 5 2.5 I 1.25 I 1
)
Preo!!nlk
tf
ot/ske " '
mln Tvrcka po Brlnelu HBS III HBW

3.:;5 1.675 0.837 5 0.670 0.335 331 165 110 56.1 27.5
3.,6 1.sa> 0.84Q 0 0.672 0.336 13.8 11.0
329 164 110 54.8 27.4
3,:7 1.685 0.8425 0,674 0.337 13.7 11.0
326 163 109 54.4 27.2
3.:3 1.690 J,s.::, 0 C.676 I 0.338 13.6 10.9
325 162 108
3.:3 1,695 0.847 5 0.676 I
0.339 323 161 108
54.1
53.8
27.0
26.9
13.5 10.8
13.4 10,8
3.<D 1.700 0.8500 0.680 0.340 321
I
!
3.41
3.- 2
1.7OS
1.710
0.862 5
0.8550
0.682
0.684
0.341
0.342
319
317
160
169
158
107
106
106
53.4
53.1
26.7
26.6
13.4
13.3
10.7
10.6
3.') 1.715 0.857 5 0.686 52.8 26.4 13.2 10.6
0.343 315 157 105
3.<4 1.720 0.860 0 0.688 52.5 26.2 13.1 10.5
0.344 313' 156 104 52.2 26.1 13.0 10.4
3.'5 1.725 0.862 5 0.690 0.345
3.tS 311 156 104 51.8 25.9
.1.730 0.8650 0.692 0.346 13.0 10.4
309 155 103 51.5 25.8
3.'7 1.735 0.8675 0,694 0.347 12.9 10.3
3.49 307 154 102 51.2 25.6
1.740 0.870 0 0.696 0.346 12.8 10.2
3/3 306 153 102 50.9 25.5 12.7
1.745 0.872 5 0.698 0.349 304 10.2'
152 101 50.6 25.3 12.7 10.1
3.~O 1.750 0.875 0 0.700 0.350 302 151 101 50.3 25.2 12.6
3,f-1 1.755 0.877 5 0.702 10.1
0.351 300 150 100 50.0 25.0
3,~1 1.760 0.880 0 0.704 12.5 10.0
0.352 29S 149 99.5 49.7 24.9
MJ 1.765 0.882 5 0.706 12.4 9.95
0.353 297 148 I 98.9 49.4 24.7 12.4
3,f-4 1.770 0.885 0 0,708 0.354 9.89
295 147 98.3 49.2 24.6 12.3 9.83
3,bS 1.775 I
0.8875 0.710 0.355 29J 97,7
3.55 1,7110 0.890 0 147 48.9 24.4 12,2 9.77
0.712 0.356 292 146 97,2
3 ...'
t"'l 1,785 0,892 5 48.6 24.3 12.1 9.72
0.714 0.357 290 145 ' 96.6 48.3 24,2 12,1 9,66
3.69 1.790 0.895 0 0.716 0,358 288 144 95.1 48.0 24,0 12,0
3.53 1.795 0.897 5 0.718 0,359 9.61
286 143 95.5 47,7 23.9 11.9
I 9.55
3,n 1.800 0.900 0 0.720 0,360 2B5 95.0 47.5 23.7
::; I
3.61 1.805 0,902 5 0,722 0,361 11.9 9.50
283 94,4 47.2 23.6 11,8
3.1:2 1,810 0.905 0 0.724 9.44
3.EJ 1.815 0,907 5 0.726
0.362 282 141 I 93.9 46.9 23,5 11.7 9.39
0.363 280 140 93.3 46.7 23,3
3.64 1.820 0.9100 0.728 11.7 9.33
0.364 278 139 I 92,8 46.4 23.2 11.6 9.28
3.66 1,825
3.66 1,830
0.9125
0.9150
0.730
0.732
0.365
0,366
277
275
138 I 92.3 46.1 23.1 11.5 9.23
3.67 1,835 0,9175 91.8 45.9 22.9 11.5 9.18
3.69 l,84Q 0.920 0
0.734
0,736
0.367 274 :~I 91.2 45.6 22.8 11.4 9,12
0.368 272 90,7 45.4 22,7 11.3
3,EU 1,845 9,07
0.522 5 0.738 0,369 271 :~I 90,2 45,1 22.6 11.3 9.02
3.n 1,850 0.9250 0.740 0.370 269 135
I 89,7 44.9 22.4 11,2
3,71 1.855 0.9275 0,742 8.97
0.371 268 134 i 89,2 44.6 22.3 11,2
3.i:! 1.860 0.9300 0.744 0.372 8.92
3,7, 266 133 88.7 44.4 22,2 11.1
1.865 0,932 5 0.746 0,373 8.87
265 132 I 88.2 44,1 22.1 11,0
3,74 1.870 0.9350 0.746 8.82
0.374 263 132 87.7 43.9 21.9 11,0 8.77
3,75 1.875 0.937 5 0.750 0,375 262 131 87.2 43,6 21.8 10.9
3.76 8.72
130 .
1.880 0.940 0 0.752 0.376 260
3.77 1.885 86.8 43.4 21.7 10,8 8.68
0.942 5 0.754 0.377 259
3.71 129 86.3 43.1 21.6 10.8 8.63
1.890 0,9450 0.756 0.378 257
3.T> 129 ~5.8 42.9 21.5 10.7 8.58
1.895 0,947 5 0.758 0.379 256 128 85,3 42,7 21,3 10.7 8.53
3,80 1.900 0.950 0 0.760 0,380 255 127 84.9 42.4 21.2 10.6
3.81 1.905 0.952 5 0.762 0,381 253 8.49
3.87. 1,910 127 84.4 42.2 21.1 10.6 8.44
0.9550 0,764 0.382 252
3.83 1.915 126 83.9 42.0 21.0 10.5 8.39
0.957 5 0.766 0.383 250
3.e.; 1.920 125 83.5 41.7 20.9 10.4 8.35
0.950 0 0,768 0.384 249 125 83.0 41,5 20.6 10.4 8.30
~938 JUSC.A4.0~""'1 5

,
.
...
Odnos 0.102 FI D'
Pretnlk kugllce
D
~mm
1.25
10 30 I 15
.1
Pretnlk otlska po Brlnelu HBS III HBW
Tvrd~

1.925
d
mm
0.9625 0.770 0.385 248 124 82.6 41.3 20.6 10.3
10.3
8.26 -\
6.::1 II
t
3.85 82.1 41.1 20.5
3.86 1.930 0.9650 0.772 0.3S6 246 123
123 61.7 40.9 20.4 10.2 8.17 I
!
3.87
3.88
1.935
1.940
0.967 5
0.9700
0.774
0.776
0.387
0.388
245
244
242
122
121
81.3
80.8
40.6
40.4
20.3
20.2
10.2
10.1
8.1~
8.)8 II
3.89 1.945 0.972 5 0.778 0.389
20.1 10.0 0')4! \
80.4 40.2
3.90
3.91
3.92
1.950
1.955
1.960
0.975 0
0.977 5
0.980 0
0.780
0.182
0.784
0.390
0.391
0.392
241
240
239
121
120
119
119
80.0
79.5
79.1
40.0
39.8
39.6
20.0
19.9
19,8
10.0
9.94
9.89
8.00

;.~ 1 , \'
3.93 1,965 0.982 5 0.786 0.393 237 19.7 9.84 7.81!
78.7 39,4
3.94 1,970 0,985 0 0.788 0.394 236 118
19.6 9.79 7,&3 !
I
117 78.3 39,1
3.95 1,975 0.987 5 0.190 0,395 235 19,5 9.73 7:~
234 111 77.9 38.9 7.75 I
3.98 1,980 0,990 0 0,792 0.396 19.4 9.68
3.91 1,995 0.9925 0,194 0.391 232' 116
116
77.5
77.1
38.7
38.5 19.3 9.03 7.11
7,57
;
j
3.98 1,990 0.995 0 0,798 0.398 231 19.2 9.68
115 76.7 38,3
3,99 1,995 0,997 5 0.798 0.399 230
19.1 9.53 -531 !
76.3 38.1
0.800 0.400 229 114 "
4.00
4,01
2.000
2.005
1.000 0
1.0025 0.802
0,804
0.401
0.402
228
226
114
113
75.9
75.5
37,9'
37.7
19.0
18.9
9.48
9.43
9,38
7.=9
i.5S
1.51
I
4.02 2.010 1.0050 31.5 18.S 1
4,03 1,0075 0.806 0.403 225 113 75.1
2.015 37.3 18.7 9.34 .'.47\
1.0100 0.808 0.404 224 112 74.7
4.04 2.020
18.6 9.29 1.43 .
37.1
4,05 2.025 1.0125 0.S10 0,405 223 111 74.3
18.5 9,24 7.39 \
4,06 2.030 1.0150 0.812 0.406 222 111 13,9
73.5
37.0
36.8 18.4 9.19 7.35 I
4.07 2.035 1.0175 0.814 0,407 221 111 9.14 7.32
73.2 36.6 18.3
4.08 2.040 1.020 0 0.816 0.408 219 110 9.10 7.28
72.8 36.4 18.2
4,09 2,045 1,022 5 0.818 0.409 218 109
. 9.05 7.24
18.1 \
4.10 2,050 1,0250 0.820 0.410 217 109 72.4
72,0
36.2
36,0 18,0 9.01 1.20 ,
4,11 2.055 1.0275 0.822 0.411 216 108 8.96
71,7 35.8 17.9
4.12 2.060 1,030 0 0.824 0.412 215 108 8.91 7.13
4,13 2.065 1.0325 0.826 0,413 214 101 71,3 35.7 17.8 '''I
7,10
35.5 17,7 8.87
4,14 1,0350 0.828 0.414 213 106 71.0
2.070
17.6 8.82 7.06
0.415 212 106 10.6 35.3 I
4.15 2.075 1.0375 0.830 17.6 8.78
1,0400 0.832 0.416 211 105 70,2 35.1 ~.~
4.16 2.080 17.5 8.74
1.0425 0.834 0,417 210 105 68.9 34.9
4.17 2.085 17.4 8.69 635
1.0450 O.83~ 0.418 209 104 68,5 34.8 I
4,18 2.090 17.3 8.65 6.9:
0.838 0.419 208 104 68.2 34.6
4.19 2.095 1.0475
34,4 17,2 8.61 6.38
4.20 2.100 1.050 0 0.840 0.420 207 103 68.8 6.85
34.2 11.1 8.56
4.21 2.105 1,0525 0.842 0.421 205 103 68.5 6.82
34.1 17.0 8.52
4.22 2.110 1.0550 0.844 0.422 204 102 68.2
U3 2,l1S 1.0575 0.846 0.423 203 102 67.8 33.9 17.0 8.48
8.44
6.7S
675
I
; 4.24 2.140 1.0600 0.148 0.424 202 101 67,5 33.7 16.9 I
I 6.71
67.1 33.6 16.8 d.39
2. '~5 1.'625 I 0.85G 0,425 201 101 6.68
16,1 8.35
r ::;~ 4.27
2.130
2.135
1,0650
1.0675
0.852
0.854
0,426
0.427
0.428
200
199
198
100
99.7
99.2
66.8
66,5
66.2
33.4
33.2
33.1
16,6
16.5
8.31
8.27
6.65
6.62
4.28 2.140 1.0700 0.856 16,5 8.23 6. sa
I
0.858 0,429 198 98,8 66.8 329
2.145 1.072 5
I \4.29 6.55
32.8 16.4 8.19
4,J') 2.150 1.0750 0.8/j() 0430 197 98.3 65.5 6.52
65.2 32.5 16.3 8.15
2.155 1.077 5 0.862 0.431 196 97.8 8.11 6.49
14.31 97.3 64.9 32.4 16.2
4.32 2.160 1.080 0 0.664 0.432 195 8.07 6.46
96.8 64.6 32.3 16.1
4.33 2.165 1.082 5 0.M6 0.433 194 8.03 6.42
96.4 64.2 32.1 16.1
4.34 2.170 1.0650 0.868 0.434 193
 Str.n. 6 JUS C.At1.032
939

f Prefnlk kuglice
D Odnos 0.102FiD'
mm
10 I 5
I 2,5 I 2 l' I ~15
I 10
I 5
I 2,5
I 1,25
I 1
Prefnlk otJska !
I c1
mm I Tvrd04!I po Brlne/" HBS III HBW

4,35 2.175 1,0875 0,670 0,435 192 95.9 63.9 32.0 16.0
4.:'6 2.18:1 1.090 0 0,672 7.99 6,39
0'-:'36 191 95.4, 63.6 31.8
I 4)7 ~.165 1.0925 0.674 I 0,437 190
15.9 7.95 6.36
95,0 63,3 31.7 15.8
:',190 U:'95 L (36 169 94,5 63.0 31,5
7.92 6,33
C'676/ 0,(39
!U
4.''9 2,195 1.0975 0,878 188 94,1 62.7 31.4
15.6
15.7
7.88
7,64
6.3~
e.27
14<9 2,2:xJ 1,100 0.680 0. 44() 167
4,(1 2,205 93,6 62.4 31,2 15,6 7,60
1.1025 0.S82 0,441 186 93,2 62,1
6,24
4/2 2,210 1,105 0,884 31.1 15,5 7.76 6,21
4,,3 0,442 165 92,7, 61,6 ~,9
2.215 1.1075 0,866 0,443 15.5 7.73 6.18
2,220
I le5 92,3 61,5 ~.6 15.4
4."'( 1.1100 0,686 0,444 7,69 6,15
164 91.~ 61.2 ~.6 15,3 7.65 6,12
4,.'5 2,225 1.1125 0,690 0,445
4,6 2,230 163 91.~ 60,9 30,5 15,2
1,1150 0692 0,446 7.62 6,09
162 91,0 60.6 30,3 15,2
4.'7 2.235 1.1175 0,694 0,447 7.56 6,06
4.08 161 90,6 60,4 ~,2 15.1
2.240 1.120 0 0,696 0,448 7.55 6,04
18:1 90,1 60,1 ~,O 15.0
4."3 2.245 1.122 5 0,698 0.449 7.51 6,01
179 69.~ 59.8 29.9 14.9 7.47 5.98
4.~:> 2.250 1.1250 0,900 0,450
4,01 2.255 179 69.3 5$,5 29,8 14,9
1.1275 0,902 0,451 7.44 5,95
4.02 2,260 178 88,9 5$,2 29.6 14.8
1.1~0 0,9')4 0,452 7.40 5.92
4.!.3 2.255 177 88.4 5$,0 29,5 14.7
1.1325 0,906 0,453 7.37 5,90
4:.4 176 88,0 58.7 29.3 14,7
2.270 1.135 0 0.908 0.454 7.34 5,87
175 67.6 58,4 29.2 14.6 7.~ 5.64
4.!'5 2.275 1.1375 0,910 0.455
4.~ 2.28) 174 87.2 58.1 29.1 14.5
1.140 0 0.912 0,456 7.27 5,81
174 88.8 57.9 28.9 14,5
4.'7 2.285 1.1425 0,914 0,457 7.23 5.79
4.r9 173 86.4 57.6 28,8 14,4
2.290 1.1450 0,916 0,458 7.20 5,76
4.~ 172 86.0 57.3 28.7 14,3
2.295 1.1475 0.918 0,459 7.17 5.73
171 85.0 57.1 28.5 14,3 7.13 5.71
4.SO 2.300 1.150 0 0.920 0,460
4.61 2.305 170 85.2 56.8 28.4 14.2
1.1525 0.922 0.461 7.10 5.88
4.62 2.310 170 64,8 56.5 28.3 14.1
1.1550 0.924 0.462 7.07 5.65
4.63 2.315 169 64,4 56.3 28.1 14.1
1.157 5 0.926 0.463 7.03 5.63
4.64 2.320 168 64.0 56.0 28.0 14.0
1.160 0 0.928 0.464 7.00 5.60
167 83.6 55.8 27.9 13.9 6.97 5.68
4,1"; 2.325 1.162 5 0.9~ 0.465 167 83.3 55.5 27.8 13,9
4.86 2.330 1.165 0 0,932 0,466 6.94 5.55
4.67 166 82.9 55.3 27.6 13.8
2.335 1.167 5 0,934 0,467 6.91 5.53
4.n 165 82.5 55.0 27,5 13,8
2.340 1.1700 0.935 0.468 6.88 5.50
4,f1 164 82.1 54.8 27.4 13.7
2.345 1.1725 0,938 0,469 6.64 5.48
164 81.8 54.5 27.3 13.6 6.81 5.45
(.70 2.350 1.1750 0,940 0.470 163 81.4 54.3 27.1
4.71 2.355 1.177 5 0.942 13.,6 6.78 5.43
0.471 162 81.0 54.0 27.0
4.72 2.360 1.180 0 0,944 13.5 6.75 5.40
0.472 161 80,7 53.8 26.9 13,4
4.73 2.365 1.182 5 0.946 6.72 5.38
0.473 161 60,3 53.5 26.8 13.4
4.74 2.370 1.165 0 0.948 6.69 5,35
0.474 160 79.9 53.3 26.8 13.3 6.66 5.33
4.75 2.375 1.1875 0.950 0.475 15$ 79.6 53,0 26.5 13.3
4.71 2,380 1.190 0 0,952 0,476 6.63 5.~
158 79.2 52.8 26.4 13.2 6,60
4.77 2.385 1.192 5 0,954 0,477 5.28
4.73 156 78.9 52.6 26.3 13.1 6.57
2.390 1.19,0 0.956 0,478 5.26
4.73 157 78.5 52.3 26,2 13.1 6.54
2.385 1.1975 0.958 0.479 5.23
156 78.2 52.1 26.1 13.0 6.51 5.21
4,80 2.400 0,950
'.200 0 0.480 156 77.8 51.9 25.9 13.0
4,81 2.405 1.2025 0,962 6.48 5.19
0,481 155 77.5 51.6 25.8 12,9
4.01 2.410 1,2050 0,964 0,482 6.46 5.16
4.R:! 154 77.1 51.4 25.7 12,9 6.43
2,415 1.2075 0,966 0,483 5.14
4.f4 154 76.8 51.2 25,6 12.8 6.40
2,420 1.2100 0,968 0,484 5.12
153 76.4 51.0 25.5 12;7 6.37 5.10

.
,

L
 JUS C.A4.032 S!~~.!
940

PrKnlk kugllc:e Odnos 0.102 FI D'

D
mm
10 30 5 2.5

Tvrdoea po BrllI8lu HBS III HBW

.~ -. i
. 76.1 50.7 25.4 12.7 8.34 5.0! :
4.85 2.425 1.2125 0.970 0.485 152
I 50.5 25.3 12.8 6.31 5.00 I
4.88 2.430 1.2150 0.972 0.488 152 75.8
151 75.4 50.3 25.1 12.6 6.29 5.03 I
4.87 2.435 1.217 5 0.974 0.487 I 25.0 12.5 6.26 5.01 !
4.88
4.88
2.440
2.445
1.2200
1.222 5
0.978
0,978
0.488
0.489
150
150
75.1
74.8
50.1
49.8 24,9 12,5 8.23 4,91, ! I
!
24.8 12.4 6.20 4.961
4.90 2.450 1,2250 0,990 0.490 149 I 74,4 49.8
8.18 4941
4,91 2,455 1,227 5 0.982 0.491 148 74,1 49,4 24.7 12.4
73,8 49,2 24.8 12.3 8,15 4:9l I
4.92 2.460 1.230 0 0.984 0.492 148
49,0 24.5 12,2 8,12 4.90
4.93 2.466 1,232 5 0,986 0,493 147 73.5
4,94 0,988 73.2 48.8 24.4 12,2 8.10 4.8e
2,470 1,2350 0.494 148

0,990 12,8 48.8 24.3 12.1 6,07 4.86

4.96 2,475 1.237 5 0.495 146
48,3 24.2 12.1 8.04 4,83
4.98 2.480 1,240 0 0.992 0.496 145 72.5
48.1 24,1 12.0 6,02 4,81
4,97 2.485 1,2425 0,994 0.497 144 .12,2
47,9 24.0 12,0 5,99 4,79
4.98 2.490 1,2450 0.998 0.498 144 71.9
0,998 0,499 143 71,6 47,7 23.9 11.9 5.97 4.77
4.99 2.495 1.247 5

71,3 47.5 23.8 11,9 5.94 4,75

5,00 2.500 1.2500 1.000 0.500 143
47,3 23,7 11,8 5.91 4.T.!
5.01 2.505 1,2525 1.002 0.501 142 71.0
47,1 23,6 11.8 5,89 4,71
5.02 2.510 1.255 0 1.004 0,502 141 70.7
2,515 0,503 70,4 48.9 23.5 11.7 5.86 4.69
5.00 1.257 5 1.006 141 4,67
5.04 2.520 1,260 0 1.008 0,504 140 70.1 46,7 23.4 11.7 5.84 !

23.3 11,6 5.81 4,65

5.05 2.525 1,262 5 1,010 0,505 140 69.8 46.5
5.06 1.2650 1.012 0.506 139 69.5 46.3 23.2 11.6 5.79 4.53
2.530
5,07 1,014 0,507 69.2 46.1 23.1 11,5 5.76 4.61
2.535 1.2&75 138
5,08 45.9 23.0 11.5 5.74 4,59
2.540 1.2'700 1.016 0.508 138 69.9
5,09 1.272 5 1,018 0,509 137 69,6 45.7 22.9 11.4 5,72 4.57
2.545

5.10 2.550 1,275 0 1.020 0.510 137 68.3 45.5 22.8 11.4 5.69 4.65
5,11 2.555 1,277 5 1,022 0.511 136 68.0 45,3 'i2,7 11.3 5.67 4.53
5,12 2.550 1.280 0 1.024 0,512 135 67,7 45.1 22.6 11.3 5.64 4.51
5.13 2.565 1.282 5 1.026 0.513 135 67.4 45.0 22.5 11.2 5.62 4.50
5.14 2.5iO 1.2860 1.028 0,514 134 67,1 44.8 22.4 11,2 5.60 4.48

2.575 1.297 5 1.000 0.515 134 86.9 44.6 22.3 11.1 5.57 4.46
5.'5
5.16 2.580 l.mo 1,032 0.516 133 86.6 44.4 22.2 11.1 5.55 4.44
5.17 2.505 1.2925 1.034 0.517 133 66.3 44.2 22.1 11.1 5.53 4.42
1.2!?50 132 44.0 22.0 11.0 5.50 4.40
':. ~8 2.5'30 1.036 0.518 86.0
2.:.:35 1.297 5 1..)38 0.519 132 65.8 43.8 21.9 11.0 5.48 4.38
5.'9

5.20 2.500 1.):)0 0 1.040 0.520 131 65.5 43.7 21.8 10.9 5.46 4.37
5.21 2.605 1.302 5 1,042 0.521 130 65.2 43.5 21.7 10.9 5.43 4.35
5.22 2.610 1.305 0 1.044 0.522 130 64.9 43.3 21.6 10.8 5.41 4.33
I 5.:1 2.615 1.3075 1.0.:6 0.523 129 6<1.7 43.1 21.6 10.8 5.39 4.3:
I 5,37
:,.24 2.520 1.3100 1.048 0.524 129 64.4 42.9 21.5 10.7 4.:'9

5.25 2.~~ 1.31~ 5 1.050 0.525 128 64.1 42.8 21.4 11:'.7 5.34 4.:<3
5.26 2.530 1.3150 1,052 0,526 128 53.9 42.6 21,3 10.6 5.32 4.':5
106 5.;);] 4.24
5.:7 2.535 1.3175 1.054 0.527 127 53.8 42.4 21.2'
5.29 2,840 1,320 0 1,0"...5 0.528 127 63,3 42.2 21.1 10.6 5.28 4.22
5.29 2.645 1,322 5 1.058 0,529 126 63.1 42,1 21.0 10.5 5.26 c,:'!t

5.30 2.650 1.3250 1.060 0.530 126 62.8 41.9 20.9 13.5 5.24 4.13
5.31 2.555 1.327 5 1.052 0.531 125 62.8 41,7 20.9 10.4 5.21 4.17
5.32 2.550 1.3300 1.064 0.532 125 62.3 41.5 20.8 10.4 5.19 4.15
5.33 ~.665 1,332 5 1.066 0.533 124 62.1 41.4 20.7 10.3 5.17 4.14
5.34 2.670 1.335 0 1.068 0.534 124 61.8 41.2 20.6 10.3 5,15 4.12
.............

SIr.n. 8 JUS C.A4.032

941

Preenlk kugllC8 I Odnos 0.102FID2

D
I
10 I5 I 2.~m'2 l' :JJ I 15
I 10 I 5
I 2,5
I 1,25 , 1
Preenlk otJska
d TvrdoQ po Brlnelu HBS III HBW
mm
&.35 2,675 1.33751,.070 0,535 123 61,5 41,0 20.5 10.3 5.13 4.10
~.35 2.680 1.340 0 1.072 0.536 123 61,3 40,9 20.4 10,2 5.11 4,09
5.37 2,685 1.3425 1.074 0.537 122 61,0 40.7 20,3 10,2 5.09 4.07
538 2,690 1,3450 I 1,076 0,538 12<. 60.8 40,5 20,3 10,1 5,07 4,05
5,39 2.3:. ,.34751 1,078 0,539 121 60,6 40,4 4,()4
20,2 10.I 5.05
5,4Q 2,700 1.350 0 1,080 0,540 121 60,3 40,2 20,1 10,1 5,03 4,02
5.41 2,705 1.352 5 1,082 0.541 120 40,0 20,0
60.1 10,0 5.01 4.00
5.42 2.710 1.3550 1.084 0,542 120 59.8 39.9 19.9 9.97 4.99 3.99
5.43 2.715 1.3575 1,086 0,543 119 59,6 19,9
39.7 9.93 4,97 3.97
5,44 2.720 1.360 0 1.088 0,544 119 59.3 39,6 19,8 9.89 4.95 3.86
5,45 2.725 1.362 5 1.090 0,545 118 59.1 39,4 19.7 9.85 4.93 3,94
5.46 2,730 1.3650 1.092 0.546 118 39,2 9,81
58.9 19.6 4,91 3.92
;.47 2.735 1.367 5 1.094 0.547 117 58.6 39.1 19,5 9,77 4.89 3.91
S.48 2.740 1.370 0 1.096 0.548 117 58.4 38,9 19,5 9.73 4.87 3.89
5,49 2.745 1.372 5 1.098 0.549 116 58.2 38.8 19.4 9.69 4.85 3.88
5.50 2.750 1.3750 1.100 0.550 116 57,9 38.6 19.3 9.66 3,86
4.83
E.51 2.755 1.377 5 1,102 0.551 115 57.7 38.5 19.2 9,62 4.81 3.85
~.!i2 2.750 1.330 0 1.104 0.552 115 57,5 38,3 19.2 9,58 4.79 3.93
5.53 2.765 1.382 5 1.106 0.553 114 57.2 38,2 19.1 9.54 4,77 3,82
5.54 2.770 1.385 0 1.108 0.554 114 57.0 38.0 19,0 9.50 4.75 ~.80
5.55 2.775 1.387 5 1.110 0.555 114 56,8 37.9 18.9 9.47 4.73 3.79
5.56 2.780 1.390 0 1.112 0.556 113 56.6 37.7 18.9 9.43 4.71 3.77
5.57 2.785 1.3925 1.114 0,557 113 56,3 37.6 18,8 9.39 4.70 3.76
5.58 2.790 1.395 0 1.116 0.558 112 56.1 37,4 18.7 9,35 4,68 3,74
5.59 2.795 1.3975 1.118 0.559 112 55.9 37.3 18,6 9.32 4.66 3.73
5,60 2.800 1.4000 1.120 0.560 111 37,1 18,6
55.7 9.28 4.64 3.71
5.61 2.805 1.402 5 1.122 0.561 111 55.5 37.0 18.5 9,24 4.62 3.70
5.62 2.810 1.405 0 1.124 0.562 110 55,2 36.8 18.4 9,21 4.60 3,68
5.63 2.815 1.4075 1.128 0.563 110 56.0 36.7 18.3 9,17 4.59 3.67
5.64 2.820 1,4100 1,128 0.564 110 54.8 35.5 18.3 9.14 4.57 3.55
5.65 2.825 1.4125 1.1:JJ 0,555 109 54.6 35.4 18.2 9,10 3,64
4.55
5.56 2,m 1,4150 1.132 0.566 109 54.4 18.1
35.3 9.08 4.53 3.63
5.67 2.635 1.4175 1,134 0.567 108 54,2 36,1 18,1 9.03 4.51 3,61
5.68 2.840 1.420 0 1,136 0.568 108 54.0 35.0 18.0 8.99 4.50 3.60
5.69 2.645 1.422 5 1.138 0.569 107 53.7 35.8 17.9 8.96 4,48 3.SS
5.70 2.850 1.425 0 1,140 0.570 107 . 53.5 35.7 17.8 8.92 4.46 3.57
5.71 2.855 1.4275 1.142 0.571 107 53.3 35.6 17.8 8.89 4.44
~,72 3.56
2.860 1.430 0 1.144 0.572 106 53.1 35.4 17.7 8.85 4.43 3.54
5.73 2.865 1.432 5 1.148 0.573 106 52.9 35.3 17.6 8.82 4.41 3,53
5,74 2.870 1.435 0 1.148 0.574 105 52.7 17.6
35.1 8.79 4.39 3.51
5.75 2.875 1.4375 1.150 0.575 105 52.5 35.0 17.5 8.75 4.38 3.50
5.76 2.880 1.44Q0 1.152 0.576 105 52.3 34.9 17;4 8.72 4.36 3.49
5.77 2.885 1.4425 1.;54 0.577 104 52.1 34.7 17.4 8.66 4.34 3.47
5.78 2.890 1.4450 1.156 0.578 104 51.9 34.6 17.3 8.65 4.33 3.46
5.79 2.895 1.4475 1,158 0,579 103 51.7 34.5 17.2 8.62 4.31 3.46
j

5.80 2.900 1.450 0 1.160 0,580 103 51.5 34.3 17.2 8.59 4.28 3.43
5.81 2.905 1.452 5 1.162 0.581 103 51.3 34.2 17.1 8.55 4.28 3.42
5.82 2.910 1.455 0 1.164 0.582 102 51.1 34.1 17.0 8.52 4.28 3.41
.83 2,915 1.457 5 1.166 0.583 102 50.9 33.9 17.0 8.49 4.24 3.39
5.84 2.920 1.4600 1.168 0.564 101 50.7 33.8 16.9 8.45 4.23 3.38
I
942 JUS C.1\4.032 S...n. 9

Pretnlk kUQllce OdnOl 0.102FID2

D
mm
10 30

Tvrd~ po Brlnelu HBS III HBW

mm j
5.85 2.925 0.585 101 50.5 33.7 16.8 8.42 4.21~
5.88
5.87
2.930
1.4625
1.4650
1.170
I. In 0.586 101
100
50.3
50.2
33.6
33.4
16.8
16.7
8.39
8.36
4.20
4.18
J.36
3.J<I I
5.88
5.89
2.935
2.940
2.945
1.467 5
1.4700
1.472 5
1.174
1.176
1.178
0.587
0.588
0.589
99.9
99.5
50.0
49.8
33.3
33.2
16.7
16.6
8.33
8.30
4.16
4.15
3.33
3.J2 I
5.90 49.6 33.1 16.5 8.26 4.13 331
2.950 1.4750 1.180 0.590 99.2 I
32.9 16.5 8.23 4.12 3.29
5.91
5.92
2.955
2.960
1.477 5
1.480 0
1.182
1.184
0.591
0.592
98.8
98.4
49.4
49.2 32.8 16.4 8.20 4.10 3.28 I
5.93 49.0 32.7 16.3 8.17 4.09 3.27 I
2.965 1.482 5 1.186 0.593 98.0
5.94 48.8 32.6 16.3 8.14 4.07 3.26
2.870 1.485 1.188 0.594 97.7

48.7 32.4 16.2 8.11 4,05 3.24
5.95 2.975 1,487 5 1.190 0,595 97.3
5.96 2.98) 1,192 48.5 32.3 16,2 8.08 4.04 3.23
1.4900 0.596 96.9
5.97 48.3 32.2 16.1 8.05 4.02 3.22
2.985 1.492 5 1.194 0.597 96.6
5.96 2.990 48.1 32.1 16.0 8.02 4.0: 3.21
1.495 0 1.196 0.598 96.2
5.99 2.995 95,9 47.9 32.0 16.0 7,99 3.99 3.20
1.4975 1.198 0.599

5.00 47.7 31.8 15.9 7,96 3.98 3.18

3.000' 1.500 0 1.200 0.600 95.5

HI omowu mfllJ.nj8 Republitkog sekr.tarijatazi kulturu SR Srbije br. 41381/74-02 ad 4. II 1974. ne piKa S8 porez nI promlt

$t8mp8 Savezni 18VOd Z8 st8nd8rdi:Zlciju Bqrad

-
$<
UDK 620.178.152.22:53.089.6

JUGOSlOVENSKI 943
Mell8n1c~ka ilplt"'.nj8 III8t8I8
STANDARD
REFERENTNE PLO~ICE KOJE SE KORISTE U APARATIMA JUS
SA OBAVEZNON
PIUMENON
ZA ISPITIVANJE TVRDO~E PO BRINELU .C.A4.034
1985.
ad 1986-02.01 Pravilnik br. 07-4635/1 od 1985-1G-02;Slufbeni lilt SFRJ. br. 58/85.

Mechania/ testing of metals. StMltJ.rdlzed b/ocla to ~ uS/ for

machines Srin/ hwn- twtIng
mh/".

0vtI1 stMdlIrd de/im/~no u IklIIdu .. nandllrdom

I' Met1uMt'Odne orpenlzec/fe n ItJIntJ.rd1acJ/u ISO 726
Iz '982. godlna

Predmet standarda i podrucje primene

Oylm rtandardom utvr4ufu Ie karaktarlat/k. kv.lltata I neein IspltlvanJ. f8fentntnlh ploi!lca kole .. k~
rllta u epatltlma za ispltlyanje tvrdote po
Brll18luza Pr<Mravanj. ovto Iparat8 Pf8ITI.rtandardu
JUS M.ZO.501.

2 Veza sa drugim standardirna

JUS C.A4.003
- Meh.nii!ka ispitiyanja m.tala. IspitiY.nje tvrdoee po
JUS M.A 1.02C. Hrapayost povriina industrij$kih proizvoda od matala.Brinelu
Razvrrtav.nje i oznai!avanj. po,-
vrSin.kihgrdaka na proizvodim.od metala
'
JUS M.ZO.501
- Proverav.nj. .parata za IspltlvanJe tvrdoe. po
Brin.lu.

3 Izmda
3.1 Ploeice 58 izr.duju postupkom koji obezbeduje potrebnu homogeoost, stabiloost Itruktur. i ravnomer.
nost povriinske tvrdoe..
32 Debljin. st.ndardne metalne pJoi!ice ne sme da bude manja od:
16 mm za kuglice pr.i!nika 10 mm.
12 mm z. kuglice prei!nlka 5 mm.
6 mm z. kuglice pr.i!nik. m.njih od 5 mm.
Velii!ina povriine ploi!ic. mora d. bude:
do 150 cm' za kuglice prei!nika 5 mm i 10 mm,
do 40 cm' za kuglice prei!nika 1 mm,2 mm i 2{> mm.
3.3 R.ferentn. ploi!ice ne $meju da budu n.magnetisane. Ako su ploi!ica od i!.lika, one moraju da Ie rez.
magnetisu na kraju procesa izrad..
.
J
:
3.4 Ravnolt j p.ralelnost dveju povriina referentne plocice moca d. bude premo tabeli 1.
T.bel. 1
I
Preenik kuglice Naj.eee od.tupanje N aiv.ca greska
f8vnosti povfsina Po'uiinska ~raravostR .1)
u par.Ielnosti
mm pm
mm mm/50 mm
Povriina koja Povriina kojom
Ie i.pituje sa o".nja
>5 0,020 0,040 0,4 0,8
<5 0,005 0,010 0,2 0,8
11
Dufl... uzorkat. 0.80 mm (P,.mo
"'ndordu JUSM.AI.0241.

lizdanje SA vtZNI ZA VOD ZA ST ANDAJtDlZACIJU

944
3.5 Povliin. kojl se ispituJ. mora da bud. b.z ogr.OOt;na koje smetaju pri merenju otiska (tabela 1).
3.6 Redi pro..r. da sa refer.ntn. plo/!ic. nij. naknadno skidan materijal,njenedeblJin.seprfetalonlranju
oznae.v. na njoJ, zaokru2.no na naJbli2i 0,1 mm, iIi se na povliini koja se ispituj. utiskuje identifikaci-
one ozn.k. (t. 8).

4 AperBt za Ispltinnje

4.1 Optti zahtevi za aparet utvrc!eni!U u stanclardu JUS M.ZO.501.

4.2 Aparat se prowrava dir.ktno, Ito ukIJu/!uje:

- prowrav.nje sile utiskiv.nja (t. 4.2.1),

- prover.v.nje utiskiva/!. (t. 4.2.2),

- proveravanj. nwnog urec!aja (t. 4.2.3).

4.2.1 Svw sila utiskivanja mora da bud. u granicama :t 0,1 % od nazivne vrednosti iste (tabela 2).

Tabel. 2
Simbol za tvrdotu Pr./! nik kugllc. O,I02F Sill utiskNanja
.
D IT F
mm Nwilma _dnost

H8S (Haw) 10/3000 10 30 29,42 k!'4

H8S (HBW) 10/1500 10 15 14.71 kN
HBS (HBW) 10/1000 10 10 9,807 kN
HBS (HBW) 10/500 10 5 4.903 1<111
HBS (HBW) 10/250 10 2,5 2,452 kN
HBS (HBW) 10/125 10 1,25 1,226 kN
HBS (HBW) 10/100 10 1 980,7 N
HBS (HBW) 5/750 5 30 7,3650 kN
HBS (HBW) 5/250 5 10 2,452 kN
HBS (HBW) 5/125 6 5 1,226 kN
HBS (HBW) 5/62,5 5 2,5 612,9 N
HBS (HBW) 5/31,25 6 1,2! 306.5 N
HBS (HBW) 5/25 5 1 245,2 N
HBS (Haw) 2,5/187,5 2,5 30 1,839 kN
HBS (HBW) 2,5/62,5 2,5 10 612,9 N
HBS (HBW) 2,5/31.25 2,5 5 306,5 N
HBS (HBW) 2,5/15.625 2,5 2,5 153,2 N
HBS (HBW)2,5/7,812 2,5 1,25 76.61 N
HBS (HBW)2.5/6,25 2,5 1 61,29 N
HBS (HBW) 2/120 2
I
30
I 1,177 kN
I

HBS (HBW) 2/40 2 10 392.3 N

HBS (HBW) 2/20 2 5 196,1 N
HBS (HBW) 2/10 I 2 2,5 98,07 N
HBS (HBW)2/5 2 1,25 49,03 N
I
HBS (HBW' 2/4 2 1 39.23 i'J
HBS (HBW) 1/30 1 30 294,2 N
HBS (HBW) 1/10 1 10 98,07 N
I
HBS (HBW) 1/5 1 5 49,03 N
HBS (HBW) 1/2,5 1 2,5 24,52 .N
HBS (HBW) 1/1,25 1 1,25 12,26 N
HB!>(HBW) 1/1 1 1 9,807 N
 945
4.2.2 Utiskivat 58 proverava prama standardu JUS M.ziJ.501. Dozvoljana Odstupanja
u tabeli 3. pratnika kuglica data su

Tabala 3
Pretnik kuglica DOZvoljenoodstupanja
mm mm
10 :1:0.003
5 :1:0,002
2.5 :1:0,001
2 :1:0.001
1 :1:0.001

4.2.3 Merna Ikala .mikroskopa mora da bude greduisana tako da 58 otitava 0,002 mm za otiske dObijene ku-
glicom pretnika 10 mm f 5 mm. a 0.001 mm za otiske dobijene kuglicom nrel!nika rnanjeq od 5 mm.
Merna skala mikrciskopa mOra da bude proverena merenJem mikrometrom za najmanje 5 intervala sva-
kogradnogpodrutja.
.
Razlika rezultata otitavanje za svake dve linije skale merno; mikroskopa mora da bude:
:I:0,002 mm za kuglice pretnika 5 mm i 10 mm,
:t 0,001 mmza kuglice pretnika manjih od 5 mm.

5 Postupak

Referentne plcX!1ce selspituju pomotu aparata fz t. 4 na temperaturf od 23:1: SOC merenjem tvrdoQl pre-
ma standardu JUS C.A4.003.
Vreme od potetka dejstva sile do postizanja sile utiskivanja mora da bude od 6 . do 8 s. Optereeivanje si.
10m utiskivanja traje od 10 s do 151.
Brzina kug:ica neposredno pre dOdirivanja plotice ne sme da bude 1eea od 1 mm!s.

6 Broj otiS8ka

Za svaku referentnu ploticu izraduje sa pet otisaka ravnomerno rasporedenih po celo; povr!ini koja 58
ispituje.

7 Ravnomernost tvrdo6e
7.1 A~o su d3, d. ids vrednosti srednjih izmerenih preenika sredene po raStucoj vrednosti, neravno-
d" d"
mernost tvrdoce plotica pod utvr4en'm uslovlma Ispftivanja karakterifa Ie izral<)'"

ds -d,
i izrafava u procentima od d.pr; temu je

d, +d. +d. +d.+d,

ti-
5
7.2 Ravnomernost tvrd~e referentne plot ice mora da bude prema tabeli 4.
946

Tlbela 4
Tvrdota plol!ic8 Nljvotl dozvolJenl
HBS (HBW) neravnomernost
-
"
do225 2
Izned225 1

8 OZf8cavanje

B.1 Oznakl rtferentne p/oI!ice sadrii sledete podatke:

II Irltrn8til!ka srednjl vrednost tvrdote, dobijene pri 1sp11lvlnju.nl primer:'

398 HBS (HBW) 5/750

b) firrna, odnosno naziv i sediltl ill registrovenl znlk proi~e referentne plol!ice;
cl serijski broj;
d) deb/jina plol!lce ill ~entjfikacionl o~kl nl povr!inl kojl sa ispituje.

8.2 Ozneke na st..ni plol!ice more dl bude UtpfIYnl kedlje povr!inl koja sa ispituje okrenute nagare.

pro.....
N milll..j8 RopubIltkog-.-,-.. kUItUNSR Ii,b'. br. el~I/74-C2 od e. 111914 plot.. po'"''

A- _nl- z....ndordiuciju
- "-rad
 947
lUGOSlOVENSKI Mebanicka ispitivanja metala
Dinamicka ispitivanja JUS
STANDARD
SA OBA VEZNOM
. ISPITlV k"lJE Zk\URA. "IJEM C.A4.035
"' , Opsta nacela \"11.1966.
PRUIENOM I
od 1-1.1967. a_Ie br. 04-4330/1 ad 28-\"1.1966; 511111><.1
Ii,t SFRJ br. 27/1966.

Mechanical testing of metals. Dynamic tests. Fatigue testing. General principles

Ovaj standardje zasnovan na preporuci Medunarodne organi:acije za standardi:aciju ISO/R 373

od avgusta 1964.

! 1 Opseg standarda
I
I
Ovaj standard saddi terminologiju, definicije i oznake, kao i opsta uputstva za pripremu epruveta,
za na6n ispitivanja i za nacin obrade i prikazivanje rezultata pri ispitivanju metala zamaranjem.
~ Opsta uputstva i nacela obuhvacena ovim standardom odnose se na dinemicka ispitivanja zatezanjem,
j pritiskivanjem, savijanjem i uvijanjem (pojedinacno ili kombinovano) na epruvetama konstantnog
i! ili promenljivog preseka, a mogu se prosiriti i na odgovarajuca ispitivanja konstrukcionih eleme-
j nata ili sklopova.
Ispitivanja ponavljanim udarima i termickim zamaranjem nisu obuhvacena ovim standardom.
=
j 2 Svrha ispitivanja
r
=
Svrha ispitivanjaje dobijanje podataka 0 ponasanju i svojstvima metala izlozenihzamaranju.
1
=
0 3 Tennini, definicije i omake (vidi sl. I)
!:::I
3.1 Zamaranje
J.
'"
~ Pojava postepenog razaranja materijala usled dugotrajnog
Cenja.
dejstva periodicno promenljivih optere-

If
i
:I
0
3.2 Opterecenie i eMusi
E
: 3.21 Periodicno promenljivo opterecenje
e Opterecenje koje se menja periodicno, priblizno po sinusoidalnom zakonu.
Ovakvo opterecenje moze se u opstem slueaju shvatiti kao superpozicija nekog stalnog srednjeg
1 opterecenja i nekog kolebajuceg opterecenja.

- 3.22 C i k 1u s

~
::I
Najmanji deo funkcije opterecenje
- vreme koji se periodicno ponavlja.
It 3.23 Frekvencijaf
C Broj ciklusa u jedinici vremena.
i
~
Q, 3.24 Karakteristicne vrednosti opterecenja u ciklusu
Gornje opterecenje
-
II
Najveea algebarska Hednost opterecenja u ciklusu.
S0. Donje opterecef"je
~ l'ajmonja aigebarska vrednost opterecenja u ciklusu.
i
t Srednje optereeenje
Aigebarska vrednost aritmeticke sredine gornjeg i dcnjeg cptcrccer.ja u ciklusu; stalna kcmFr.cr.ta
opterecenja.
Amplituda
Apsolutna vrednost polovine algebarske razlike gcmjeg i donjeg cptereceria.
Raspon
Apsolutna vrednost algebarske razlike gornjeg i dcrjeg cptef(cer.j~.
Ukupnu str.n. 14'

JUGOSLOVENSKI ZA VOD ZA STANDARDlZAClJli

948

~ Clklus Am lItuda

1
8-

Stika 1

3.25 K a r a k t e r i s t i ~ 0 i c i k Ius i prom e 0 I j i v 0 g 0 P t ere c e n j a (vidi sl. 2)

Jeclnosmerno promerrlji>'o opterecenje
Optereeeoje ~ija se veli~ioa menja u toku vremena bez promeoe predzoaka. Poseban slu~j jedno-
smemo promeoljivog optereceoja nastaje kada je gomje iti donje optereeeoje jednako nuli po~etno -
jednosmemo promeoljivo opterecenje.
Naizmenicno promenljivo optereeenje
Optereceoje ~ija se veli~ioa i predz~ak meojaju u toku vremena. Poseban slu~aj naizmeoi~no pro-
meoljivog optereeeoja oastaje kada je srednje opterecenje jedoako nuli, tj. kada su apsolutne vred-
i10sti gomjeg i doojeg opterecenja jednake -
simetri~oo naizmeni~no promenljivo optereCeoje.

3.3 Naponl)
Specifi~no opterecenje u nekoj ta~ki popre~nog preseka epruvete ill konstrukcionog dela.

3.31 Nor 01 a I n i nap 0 n (kp/mm2)

Napon u pravcu normale na povr~inu preseka. Izrazava se kao algebarska vrednost, pri ~emu je
normalni oapon pri zatezanju pozitivao, a pri pritiskivaoju oegativan.

3.32 T a 0 g e 0 c i j a I 0 i nap 0 n (kp/mm2)

Napoo u ravoi preseb. IzraZava se bo apsolutna vredoost.

3.33 Na~ivoi napoD

Napon izra~uDat pod ~retpostavkom jednostavnog oaponskog staoja u oblasti elasti~oosti, ne uzi-
majuCi u obzir uticaje diskontinuiteta oblika i ochomogenosti OIaterijala.
U ovom staodardu pod termioom oapoo, za razliku od termioa lokaioi napoo, treba podrazumevati
oazivoi oapoo.

3.34 Lokalni napoo

Teorijski napon u nekoj ta~ki preseka epruvete ill koostrukciooog dela od idealoo elasti~oog i homo-
genog materijala, uzimajuci u obzir uticaj diskootiouiteta oblika.
--
I) Termin napoD upotrebljen je u ovom standardu umesto tennina naprezanje (vidi JUS C.A4.
001/54 i druge standarde) u cilju diferencijacije od oa~ioa dejstva optereeeoja (oaprezaoje: zate-
unje, pritiskivanje, uvijanje, itd.)
 949
3.35 Teorijski raktor napona IXk.
Odnos najveceg lokalno~ nap,na prema nazivnom naponu u istoj ta~ki.
+

.,......

I tteSI""",tlno
fW1izm.fI~",}
}vo

Slika 2
3.36 . K a r a k t e ri 5 t i ~ n e v red nos tin a p'o n a u c i..k Ius u (vidi s1. 3)
Gomji napoli a.. oduosno T.
NajveCa algebarska vrednost napona u ciklusu.
Dottji lfIIpoII
a". odnosno
Najmanja algebarska T" napona u ciklusu.
vrednost
Srt!dnji napon
a", odnosno T"
Algebarska vrednost aritmeti~ke sredine gornjeg i donjeg napona u cildusu; staIna komponenta
napona.
Amplitru/a napoiJa a.. odnosno T..
ApsoIutna vrednost polovine aIgebarske razlike gornjeg i donjeg napona.
Raspon napona R .
ApsoIutna vrednost razlike gornjeg i donjeg napona.
Odnos napona R.
Algebarska vrednost odnosa donjeg napona prema gornjem naponu.
+

c:
8. naR
~ tJ

I
I
I

A .
,/i /i
. /. .
I
lGorn)1 napon (8'.. 't.J /Sredn); napon ~M .'t..) lOon);napon (qi.~)

0'411:
2
~Cta 0'11- O'e(
2
'R= ~-<5'",-20'<\. 'R~
G"ci
- ef",
'1;..- t;. + 'td. 'l9-'tt
- 2
'l;.=
2
~='i:; - "tt= 2't'<\. R4. t':"~d
't".,.
Slika 3
950

4 Karaktcristicne velicine pri ispiti vanju zamaranje'!l

4.1 Broj ciklusa n
Broj ciklusa do odredenog momenta posmatranja.
4.2 Broj ciklusa do loma N
Broj ciklusa keji ispitivana epruveta izddi do pojave prskotine.
4.3 Dinamicka Izddljivost (dinamlcka cvrstoea) za N cikJusa (1N odnosno TN
Napon sastavljen od zbira srednjeg napona (1SII.odnosno i najvece amplitude napona (1~N.
odnosno T~N. pri kome epruveta izdrZava N ciklusa do loma"SII(vidi sl. 4). Odreduje se iz Velerovog
(Wohler) dijagrama zamarar.ja (v. tae. 6).
Izrahva se na dva naeina:
a) kao simbol (1N (1 (1
= SII ::t AN
gde (1 (1
SII + ~ v predstavlja gomji granieni napon, a
(1
SII - (1
d ~nji granieni napon.
AN

na pri.ner: aN
= 30 ::t 10 kp/mm2.
b) bo vrednJst gornjeg granienog napona. uz naznaeenje srednjeg napona. na primer:
(1N 40 kp/mm2 pri (1SII 30 kp/mm2
= =
4.4 Dinamlcka Izddljivost (dinamlcka cvrstoca) (10. odnosno TO
Napon sastavljen od zbira srednjeg napona (1SII'odnosno TSIIi najveee amplitude napona (1A.odnosno
Tof.koji epruveta mde izdd:lti bezloma i pri neogranieenom broju ciklusa (v. sl. 4). Odreduje se iz
Velerovog dijagrama zomaranja (v. tae. 6).
Izrahva se J;la dva n.eina:
a) kao simbol (10 (1SII ::t (1A
=
gde (1SII+ (1,. predstavlja gornji granieni napona, a
(1
SII - (1 donji
A
na primer: (10 = 15 ::t 5 kp/mm2,
granieni napon.

b) kao vrednost gornjeg granienog napona, uz naznaeenje srednjeg napona, na primer:

(10 20 kp/mm2, pri (1SII IS kp/mm2
= =
4..5 Granlcm broj cikJusa No
Najmanji brcj ciklusa posle koga ne nastaje lorn ni pri neogranieenom broju ciklusa. Odreduje se iz
Ve'erovog dijagrama zamaranja (v. sl. 4).

to

JI
~

Id'
lagH
lagH
log HD
Slika 4
 951

4.6 Redukcioni faktor dinamicke izdriljivosti KD

Odnos dinamicke izdriljivosti glatko polirane epruvete konstantnog preseka prema dinamickoj iz-
drZljivosti epruvete s bilo kakvom koncentracijom napona. Pod koncentracijom napona smatra se
ovde, sasvim uop~teno, ne samo uticaj diskontinuiteta oblika, vee i uticaj bilo kakve hrapavosti
povriine.

s Uslovi jspitivanja

5.1 Epruvete
Oblik i dimenzije epruveta za normalna ispitivanja propisuju se u odgovarajucim standardima u
zavisnosti od svrhe i nacina ispitivanja zamaranjem.
Za posebna ispitivanja koriste se specijalni oblici epruveta, kao Ita su epruvete sa diskontinuitetima
raznih oblika: prelazna zaobljenja, provrti, Zlebovi i sl. Poseban vid diskontinuiteta oblika i diskon-
tinuiteta tnaterijala predstavljaju zavareni spojevi. U ovim slueajevima, oblik epruvete treba da bude
sljean obliku odgovarajuceg konstrukcionog dela. Umesto epruvete mogu se upotrebiti i sami kon-
strukcioni delovi.
Postupak obrade epruveta ne sme da izmeni strukturu ni osobine materijala. SeCenje plamenom i
slieni postupci obrade vezani sa jakim zagrevanjem ne smeju se primeniti.
Obrada epruvete treba da bude paZljiva, i u s!dadu sa osobinama odgovarajueeg materijala. Strugo-
tina koja se skida pri obradi struganjem iIi glodanjem treOO da bude male debljine, utoliko manje
ukoliko se dimeozije preseka uzorka pribliZavaju zavrlnoj meri epruvete da bi se uticaj obrade na
rezultate ispitivanja (povrlinska ili dubinska napetost, otvrdnjavanja povr~ine i sl.) sveli na najmanju
meru..
Naroeitu pafnju treba obratiti kvalitetu hrapavosti povriioa epruvete, polto pri zamaranju veeina
lomova poeinje na sIobodnoj povrlini epruvete. Epruvete od tvrdih metala moraju biti brulene, .
eventualno i polirane. Epruvete pri brulenju treOO hIaditi pogodnim sredstvom da bi se izbeglo
preterano zagrevanje. Brulene i policane epruvete treOO pogodnim sredstvima zaltititi od korozije.
Broj epruveta potreban za jedno ispitivanje mofe biti vrlo razlicit, u zavisnosti od podataka koji
se traze. Za statistieka ispitivanja potreban je vrlo veliki broj epruveta; ako se umesto epruvete is.
pituje skup konstrukcioni deo, ovaj broj moze biti manji. Kada se radi 0 obienim epruvetama,
potrebno je najmanje 10 komada za jedno ispitivanje; ako je broj manji od 6, treba primeniti
specijalan postupak.
Ispitivanja izvedena na malom broju epruveta mogu dati rezultate koji nisu tipieni.
Sve epruvete upotrebljene za jedno ispitivanje (za jedan Velerov dijagram zamaranja) ili za jednu
seriju ispitivanja (za jedan dijagram dinamieke izdrZljivosti) moraju biti potpuno identicne u pog-
ledu materijala, oblika, dimenzija i obrade.

5.2 lievrcivanje epruvete u malinu

Ucvrlcivanje epruvete u eeljusti maline za ispitivanje zamaranjem treba da bude izvedeno paZljivo
tako da epruveta u toku ispitivanja ne bi bila izlozena dopunskim opterecenjima ili vibracijama
(ekscentricnost, neaksijalnost i sl.).

5.3 Veste naprezanja

Ispitivanja zamaranjem vrse se zatezanjem ili pritiskivanjem, zatezanjem i pritiskivanjem, savijanjem
ili uvijanjem ili kombinovanjem navedenih naprezanja.

5.4 ;\;acin optereeivanja, frekvencija

Na'::in opterecivanja zavisi od vrste naprezanja i propisuje se u odgovarajuCim standardima za po-
jedine po,tupke ispitivanja zamaranjem.
Nacin opterecivanja mora biti podjednak za sve epruve'e u toku jednog ispitivanja ili jedne serije
ispitivanja.
Kod normalnog, jednostepenog ispitivanja, srednje opterecenje je konstantno za
plitude se stepenasto sm1njuju od jedne epru'cte do druge. s'e epruvete a am-
Kod specijalnog, viSestepenog ispitivanja, srednje opterecenje svake epruvete menja se stepenasto,
zadriavajuCi stalnu amplitudu, ili se amplituda wake epruvete menja stepenasto, zadrZavajuCi stalno
srednje opterecenje.
Frekvencija treba da bude tako odabrana da se izbegne preterano zagrevanje epruvete u toka ispi-
tivanja. Ako se zagrevanje ne moze izt-eCi, epruv.tu treba u toku ispitivanja hIaditi pogodnim neko-
rodivnim sredstvima.
Ispitivanja zamaranjem mogu se vrliti i uz pro menu frekvencije u toku ispitivanja, po odredenom
programu.
Pri ispitivanju epruvete koja rotira oko sopstvene ose, epruvetu treba opteretiti tek polIo je dostigla
predvidenu ugaonu brzinu.
.952

Pri posebnim ispitivanjima epruvete ili konstrukcionog dela, na~in optereCivanja kao i frekvencija
treba Ita bliZe da odgovaraju radnim uslovima.

5.5 Tok Ispltlvanja

Epruvete se izlafu promenljivim opterecenjima do pojave vidljive pukotine ili do potpunog loma.
U specijalnim slu~ajevima ispitivanja, za zavrletak ispitivanja mogu se uzeti i drugi kriteriji, na pri.
mer neelastiroe deformacije epruvete i sl.
Za jedno ispitivanje zaddava se srednji napon konstantan, a amplituda napona se smanjuje stepenasto
od jedne epruvete do druge, i registruje broj cikIusa N pri kome je dollo do prskotine epruvete.
Ovo smanjivanje amplitude napona vr~i se do one vrednosti pri kojoj se epruveta ne lomi ni po~to
je izdrfala grani~ni broj cikIusa N
D'
Po~to se vrednost grani~nog broja cikIusa N D unapred ne lOa, pri ispitivanju zamaranjem primenjuje
se uvek neki vea broj cikIusa koji sa dovoljnom sigumo~u prema~uje vrednost grani~nog broja
ciklusa. Ovaj broj cikIusa izoosi:
10.10-6 - za obi~ne konstrukcione ~elike,
100.10-6 - za ostale ~elike i obojene metale, kao i za ispitivanje zamaranjem pod dejstvom koro-
zije ili pri vi~im temperaturama.
Kod nekih metala ne postoji dinamieka izdrZljivost (aD' odnosno TD),pa stoga ne postoji ni granieni
broj ciklusa, a pod izvesnim uslovima (korozija, povilena temperatura), ne postoji ni kod jednog
metala.
Ako na nekoj epruveti dode do prerane pojave prskotina usled gre~ka materijala ili obrade, odgo-
.
varajuCe rezultate ispitivanja treba odbaciti.

5.6 Ispitivanja pod posebaIm asIovima

Za razliku od normalnih ispitivanja zamaranjem koja se vrle u vazdubu i na temperatri od oko 20 'C,
specijalna ispitivanja zamaranjem mogu se vr~iti pri povilenim ili sniZenim temperaturama, u vaku-
umu ili u odredenoj okolini. Cest slueaj ispitivanja pri kome okolina igra bitnu ulogu je ispitivanje
zamaranjem uz koroziju.
U svim slueajevima ispitivanja pod posebnim uslovima treba naroeitu pafnju obratiti na to da po-
moeni uredaji ne utieu na sistem optereCivanja epruveta.
U slueaju ispitivanja na povilenim temperaturama, ako je srednji napon raz!ieit od nule, moze se
pojaviti puzanje -
neelastiroo deformisanje epruvete koje raste sa vremenom trajanja dejstva op-
terecenja.
Pri ispitivanju na vazdubu, ali pri povilenim temperaturama, moguea je neprekidna oksidacija ep-
ruvete, ~to daje uslove sliene onima pri ispitivanju zamaranjem uz koroziju.
Ni u jednom od ovib slu~ajeva ne postoji dinamiCka izdtZljivost aD odnosno pa ni granieni broj
Td'
cikIusa, a osim toga rezultati ispitivanja zavise i od frekvencije, od vremena trajanja korozije. oksi-
dacije i puzanja.
U ispitivanja koja zabtevaju specijalnu tebniku i postupke spada i kontalctna korozija.

6 Prikazivanje rezultata

6.1 Zapisnik 0 ispitivanju zamaranjem

Rezu!ta!i ispitivanja unose se u zapisnik 0 ispitivanju. pa se na osnovu njega crta Velerov dijagram
zamaranja.
Preporu~l'je se da zapisnik 0 ispitivanju zamaranje:n sadrzi sledece pod:uke:
Broj i oznaka ispitivanja: . . . . . . .. . .. . .. .. . . . . . .. . . . . . . . . . . .
Vrsta naprezanja: ... . . .. . .. .. . . .. .. . .. . . . .. . . . . .. . . . . . . . .
MaJina za z.~maraoje: """"""""'.....................
Frekvencija:
Materijal: """"""""""""""'.................
""""""""""""""'...................
Termieka obrada: . . . . . . .. . .. . .. . . .. .. . .. . .. .. . . . . . . . . .. . .
Karakteristike materijala: a.., i1i f} itd.
<1" "5, "to. ."
Struktura materijala: ......................................
Oblik epruvete:............................................
Stanje povdina epruvete: .. .. .. .. .. .. .. .. ... .. .. .. .. .. ... ..
Ostaliuslovi: . . . . .. .. . . .. . . .. . .. . .. .. ..
UevriCivanje epruvete:
"""''''''''''''''''''''''''''''''
 953

Dimenzije Povrsina
A mm' Donji
Oznaka ili moment Gornji Srednji Amplituda
epruvete precnik napon
mm
I
sirina
mm
I mmdebljina otpora
preseka kpfmm'
napon
kpfmm'
napon napona
I W mm!
kpfmm' kpfmm'
I i

Broj
K arakteristika
ciklusa Primedbe
ispitivanja')
N

I)
oznake: x-
pojava
prskotine
0-
bez pojave
prskotina

6.2 Dijaeram zamaraoja

Podaci dobijeni ispitivanjem zamaranjem, dati u zapisniku 0 ispitivanju, prikazuju se dijagramima
zamaranja.
U dijagramima zamaranja kao ordinate nanose se dinamicke izdri!jivosti ili amplitude napona uz
naznacenje srednjeg napona a kao apscise odgovarajuci brojevi ciklusa do loma. Na apscisnoj osi
podela je logaritamska, a na ordinatnoj !inearna i1i logaritamska.
Tacke unesene na osnovu rezultata iz zapisnika i dijagram zamaranja spajaju se u kontinualnu krivu.
Svakom ispitivanju sa odredenim konstantnim srednjim naponom odgovara po jedna kriva linija
dijagram zamaraoja ili Velerov dijagram.
testo je korisno na dijagramu prikazati i objasniti rasipanje rezullata.
Primeri dijagrama zamaranja dati su na sl. 5, 6 i 7. Na sl. 5 prikazan je dijagram zamaranja za zate-
zanje-pritiskivanje pri srednjem naponu ravnom nuli. Pode!a na ordinatama je !inearna. Prikazano
je i graficko odredivanje granicnog broja cikJusa N
D'

...
e .

~ 60
~
<{
"If)
55
......
z
'D<
g 50
~
c:
~ 45
:::J
.....
"-
Q.
e 40
""I;

I li:1
30
J
" !i I
10
ND 107 106
Bra} clklusa N
Slika $
954

Na sl. 6 prikazani 51irezultati serije od cetiri ispiti\'anja zamaranjem. Za cetiri rame vrednosti sred-
njeg napona prikazana su cetiri dijagrama zamaranja. Podela na "Ordinati je linearna.

"e 55
e
ii50
.:c
~45
'-;'40
\!1
235
8-
230

~25
~
120
~
.
15
103

Slika 6

Na sl. 7 prikazani su rezultati dvaju ispitivanja jednog istog materijala i to bez korozije i sa korozi-
jom, oba pri srednjem naponu ravnom nuli. U prvom slucaju postignut je granieni broj ciklusa ND,
a u drugom granieni broj ciklusa N D ne postoji. Pode!a na ordinatama je logaritamska.

"e
e
Ii6070
.:)(

\SSO
'-40
~
~30
0
c:
8.20
0
c:
.g
::J
:: 10
~
~
106
10

Slika 7

6.3 Dijagrami dinamieke izdrzljivosti pokazuju zavisnost dinamicke izddljivosti od srednjeg napona,
za odre"ene vrednosti broja ciklusa. bobijaju se na osnoVu dijagrama zamaranja, za razne vrednosti
srednjeg napona.
 955
Smilov dijagram (Smith) prikazuje zavisnost gornjeg i donjeg granicnog napona od srednjeg napona.
Nacelan izgled Smitovog dijagrama prikazan je na sl. 8.

Linija doni~g granlcnog

napona

Slik. 8
956

Hajoy dijagram (Haigh) prikazuje zavi5no5t najveeih amplituda napona od 5rednjeg napona. Na~elan
izgled Hajovog dijagrama prikazan je na 51. 9.

e
~
~
~tI
c:
0 m
~
c:
~::J
....
---
~
~

"'-

GSR=O ~
~, '"
""" ,,-
"""
~
""~ Srednji nopot'l
nt I ~ kp/mm2
I.;IQ2 (!f m ~,

Slika 9
 '957

Ro~v (Ro~) dijagram prikazuje zavisnost gornjeg granicnog napona od donjeg granicnog napona.
!';acelan izgled Ro~ovog dijagrama prikazan je na 51. 10.

c:
.& '"e
~{.:c /

~ \g~
~
Si'
I
...
.~ )DfJi
& 'M)Q
(IJ II
Linl)a granlce 0,2" Llni)a statifk. cvrsto~.
~

I Don)i granieni
napon f5sR-~.kj:Vmm 2
I
I
I
I
I
j.
Simetrlcno naizm.niCno
I
I prom.n/jiofio op,.reUnJ.
Jednosmerno iNaizm.nicno
promenljivo . .promt!nljivo ..I...Jf!df?9~rnernooromenljivo .
I

opterecen)e
' Ol'ter.cenje I optere~nje
Poletno jednosmern
promenljivoopte enjeif!; ~ PO&tnojednosmerno
promenlJlvoopter~n}e

Stika 10
958

Sva tri dijagrama mogu biti prikazana za razliCite vrednosti broja ciklusa pri kojima dolazi do lorna,
kao i za granicni broj ciklusa (v. sl. II, 12 i 13).

......
~,
~
=::;
~
{j..
N E ZA TEZANJE-PRITISKIVANJE
.~
.~ Q.
.~
~
E~ ~

E
(S\O
Q

90
80
70

0 50 60 70 80 Sr~nji napon
/ ~R ' kplmm2

Slika 11
 959

ZA TEZANJE -PRITISKIVANJE
21:
~{
D~
...
"
~'O

~
"it
80

70

50
N.105
40 N.107

so

20 . .~
""'"" .~.
to
.~ ""
0 .
to 20 30 .fa 50 60 io 80 S~cfnJi na~
6'SRkplmm2
Slib 12
 ..........

960

"c
~ . t'.f&;;
t::'

. ~~
c:
'l)""
~
c: 0 Ji
:::;c: I\-,
c.g.'C"
cB c: Llni)a zatezne cvrsto!e
~/
.'
Lln/fa granlt:e 0,2% O~ -- .
-
.~~'
--- :S=
'

70 -- - ::;=.. ,....-----

60 50 40 30 20 40 50 60 70 80.
Don); gran/~n; napon
G'SR -~ I kp/mm2
Slika 13 ~

Od niza krivih linija koje su prikazane ovim dijagramima, najveei znacaj za prakticnu primenu ima-
ju linije koje odgovaraju granicnom broju ciklusa,
U ove dijagrame ucrtavaju se, po pravilu, i linije koje odgovaraju granici 0,2 ~I., Te linije ograniCa-
vaju oblast prakticne primene. Apscise i ordinate ovih dijagrama mcraju biti u istoj rar.neri.
Dijagrami dinamicke izdrfljivosti mogu se dobiti i pribliino, na osnovu dinamicke izdrZljivosti pri
simetricnom naizmenicnom promenljivom opterecenju, dinamicke izddljivosti pri pocetnom jed-
nosmemo promenljivom opterecenju i granite 0,2 %, spajajuci karakteristicne tacke pravim linijama.

7 Primena statistickih metoda

Rezultati ispitivanja zamaranjem pokazuju cesto velika rasipanja, veca nego kod ostalih mehanickih
ispitivanja metala, pa je zato, u cilju dobijanja ~to pouzdanijih podataka u nizu slucajeva, vrlo ko-
risno izvr~iti ispitivanje vrlo velikog broja epruveta i rezultate interpretirati statisticki.
Rasipanje rezultata ispitivanja nastaje kao posledica Citavog niza faktora koji se svi svode na te~kocu
dobijanja epruveta identicnih u pogledu homogenosti materijala, obrade i kvaliteta hrapavosti po-
vrsina. k30 i nddenti~ncsti uslov3 u pogJedu njiho\"cg uc\'rscivanja i optereCivanja.
Pri statistickoj analizi rezultata ispitivanja velikog broja identicnih epruveta moze se pretpostaviti
da logaritam broja ciklusa pri odredenom konstantnom srednjem naponu i amplitudi napona sledi
norma!ni raspJred po Gausu (Gauss), ali u iz':csnim slucajc':il'1a mora se up0trebiti mnogo sloieniji
zakon raspodele.
Pri ovakvim ispitivanjima potrebno je program ispitivanja prilagoditi metodi analize koja ce se
primeniti.

~m:J.: 8eoaraC:sltl ,rat1tld uvod - Beoll'14

 UOK 669.14/.15.001.3
961
JUGOSLOVENSKI
STANDARD SISTEM OZNACAVANJA VRSTE CEl/KA JUS
SA alA EINOr.! I CEllCNOG llVA C.DD.aOl.
PRIMENOM 1986
od 1986.12.17 Pravilnik br. O?-:3425/1 od 1988.00-13; Slufbeni list. SFRJ, br.56/86.

Steel designatIons

--.~------
Ovai standard ia nastao reviziiom standarda JUS C.BO.OO2 iz 1966. godine.

Predmet standarda

Ovim standardom sa utvrduja si~te.!".ozna~avanja ~elika i ~.'i~nog liva (u daljem t.kstu: ~elika), kao i
pravil. za ozna~avanjl st<nja i osobina ~elika.
- -- -Standi.:dom su utvrdena i os,;ovna pravila ziiiopuiisko -_..---
ozna~avaiij8 i dopun,ka--oziiak. - koje Ie koriste za
~elik. razli~it8 namene.
Oznake za vrstl ~elika utvrd.n. po ovom standardu koriste se u svlm jugoslovenskim standardima koji Sl ,
j
i odnose na ~elik proizvode od ~elika.
I
I
12 Termini i definicije
I
Ni!e n"~~deni termini u smi~ju ovog standard a,' imaju s!edece zna~enj..
'----
2.1 ._---- a s~rtaj
VI'1t11~elika - e.lik kod kojeg se sadr!aj odredenih elemenata na'azi u utvrdenim granicama,
druglh elem.n.ta n. prelazi odreden. vrednosti iIi nije od njih manji,
- eelik koji Ima odredene mehanieko.tehnoloSke karakteristike iJz odredena ogranieenja hemijskog sas.
teva.
2.2 Ugljenie~i (nel89fani)~~lik - eelik kod kojeg odlueujucl uti';j ria osobi"e inia-sadria; ugij~;ik~-:-;-
';'dr:
fa; ostalih elemenata ne prelazi vrednosti date u tabeli 1.

-~abela 1 - Sadrfaj hemijsk;h elemen!t~e~iku koj, se ne smatraJu ,eg"ajucim

Hemijski.
element
I
5i Mn Cr Ni W Mo V Co Ti Cu
I
i
AI

Sadrtaj, u % I

manjeod 1J
0,60 0,80 0,30 0,30 0,10 0,08 .j~j: 0,10 0,05 0,40
i 0,10
I !
'-/'
11.~~rtaj u ~rnas.lan8tzatad~L
Aka je sad;;aj~';;~9 h~ij;k~ ~'I;"-e~(a~~eliku veci zboq DOb?ljianja neks osobine, o~-~~~I u obzj; ka~ leg .
i-
raiu~i prilik::Jm utvrO'Nanja oznal(e. aka;" ~outvrt1eno u oC90v!lreju~im jugos/.,\/er:s!tim S'tandardirna.

J:.--
legirani hlik - ~e!ik kod kojegodlueuju~i uticaj na .<obine i~~ sadrtaj legir~jucih _el.e,!, n~t~. .To su
. . .(- ~elici koji sadrte jedan iIi vi!e legiraju~ih elemenat. u ko/ieinama jednakim ili veeim od navedenih u
. .
tateli 1.
i; 2.4
Mikrol.gir<ni~eliei - eeliei sa dodatkom Nb, V, Ti i eventualno jo! nekih elemeneta kojl se dodaju u cl-
Iju postizanja boljih mehani~i<ih osobina; mogupreCigraniceu tabeli 1 a ozna~avaJuse premamehani~:
.
L ~kim~~b~,~ama za ug/i~ni~nl~elike." . .' . ~~

legira/u4J"Iment!- hemijsk; elemenli koji se dodaju ~eliku da bi se postigl. odred.n8 ~b;;;'.;~~',

. c. .,--
-
J,

I!./z~.,jt ; SA V!ZNI ZA VOD ZA STANDARDIZACru

i -. "./," ~
962

3 Oznaeavanje vrsta i!elika

3.1 StNk1url oznlke

3.1.1 Celici 51 oznl~avlju oznakom kojl 51slStoJI Iz nllvlle ~etirl dell:

CXXXX(X);XIX.~), x(X...1

- slovni simbol - C iIi CL kojim se oznltavi mlterij..:eellk iIi ~e.

Ii~ni liv:
slSto)i 51 Iz ~etiri odnosno pet broj~anih sim.
- osnavna oznaka -
bola, kojima 51ozna~avi vrste ~elika:

- dopunska ozna~a_- sastoj~!~ iz led~og, dva iii vi~ ~r~jtanih iIi

slovn.ih simbola i njihovih _kom~i~acill, ko)iml se po potrlbi
ozn~ave namene, odnosno stanje ~.lika:

- ostale dopunskl ozneke - sastoje 51 iz jednog, dVI ill vile brojc'!I'

nih ili slavnih simbala i njihavih kambinacl)e, kolima se po pOIn'
bi aznac'!avaju druge karaktenstike ~ellka.

3.1.2 Osnavne azneka ad dapunske ameke Zl namenu odnosno stanje c'!ellkarudvlla 58 t8i!kom.

3.1.3 Dapunska aznaka cd astalih dapunskih aznaka rezdvlje 51povlekom (crticam) lka u odgovlrljutim ju.
gaslavenskim
standardima
nljedrug~ijeutvrdeno. .
3.2 Oznaka materi)ala

Oznaka metenjala je slavni simbol:

C - za c'!eliki
CL - za c'!elienlliv.

3.3 Osnovna oznaka

Csnavna aznaka se sastaji iz arapskih brajeva kojl ozn;c'!;vaju osabine eelik; 111pripadnast eellk; nekaj
grupi.
StruktUra asnavne aznake data je za c'!elike,i ta:

- sa UIYrdenim mehanic'!kim asabinama u t. 3.3.1,

- sa uIYrdenim hemijskim sastavam i mehanic'!kim asabinama u t. 3.3.2.

3.3.1 Grupa c'!elika sa utyrdenim mehlnic'!kim asabinaml

0, .)j grupi pripzdaju ugljenibi eelici sa uIYrdenim mehanlc'!kim asabinama I dellmieno utv"'enim ill ne.
ut"trdenimhemijskim sastavom.
Struktura asnavne oznak. za aVIIgrupu eelika dataleu t. 3.3.1.1, 3.3.1.213.3.1.3.
3.3.1.1 Simbal na prvam mestu
Za avu grupu eelik; simbal. na prvam mestu asnovne aznake je braj 0 kaji aZnaelYI pripadnost elli!<a
grupi sa uIYrdenim mehaniekim asabiname.-
3.3.1.2 Simbol n; drugam mestu .
Simbol na drugam mestu asnovne aznake po prlvllu aznleaVI nazivnu, ednosno mlnlmaJnu zatemu .
evrstotu kaja je utvrdena za eellk u taplaoblikovenom "I nOfmallzovanom sunlu.
Znac'!enjesimOOlana drugam mestu za eelike sll,1tvfdetlim mehanlc'!klm asobinama dlto II U tabell2.
 .963

Tabela 2 - Brojcani simbol na drugom menu omovne

oznake za ugJj;~ii~~;'ike';' utv",e~im
'mehanickim osobina.;ama
--
Simbol Nazlvna zatezna cvrstoc!a
N/mm'
0 oije utVrdena
1 do 320
2 od 330 do 360
3 od 360 do 380
4 ad 390 do 480
5 od 490 do 580
6 ad 590 do 680
7 od 690 do 780
8 od 790 do 880
9 ad 890 i vi!e

3.3.1.3 Simbol na trecem, cetvrtom i petom mem.

Simbol na treeem I cetvrtom, odoosno treeem, cetvrtom I petom mestu oznacava pripadnost celika od,
redenoj padgrupi. Znacenje simbola dato je u tabeli 3: ..
.
Tabela 3 - Brojcani sim!:ol na trecem, cetvrtom i petom meStu la celike sa utvrdenim mehanicklm osoblnama
)2)
Simboll Podgrupa celika

00 do44 Podgrupa ugljenicnih celika bez utYrdenog sadrIaja PiS

101 do 449 Siobodno
~45 do 79 Podgrupa celika sa ogranicenim sadrfajem SIP. Za celike iz ove pad,grupe delimicno so,ag.
451 do 799 ranlcava sadrhj .osnovnih hemijskih elemenata (C, Si I Mn)
80 do 99 Podgrupa cel/ka sa ogranlcenlm sadr!ajem PIS, delimicno utYrdenim sadrhjem osnovnih .
801 do 999 hemijskih elemenata (C, 5i i Mn) i sa dodatkom legirajucih elemenata koji se dodaju celiku
u eilju postizanja specija/nlh mehanick:h osobina

l' Na cetom mestu $8ne lc:oriStibroj O.

2)
Simbol na tr1l~emi ~.tvrtOmmeStu 80 do a9. upotrebljavan do ~985.godin_, ne odgovara podgrupi f.,ika. IIi zlldr.!iN' Sti1N
oZ:1aLc.u.

3.3,2 GrupJ celika sa utJrdenlm hemijskim sastavom I mehanickim oso-

binama
Ovo; grupl pripadaju ugljenlcni celiel sa utYrdenim hemijskim sastavom I mehanickim osoblnama flegira.
ni celiei.
5truktura osnovne olnake la ovu grupu celika data je u t. 3.3.2.1. 3.32.2 13.3.2.3.
3.3.2.1 5imbol na pr/om mestu
Simbol na prvom mestu (lsnovne olnake olnacava najutieajniji hemijski elemenf,1 to:

- za ugljenicke celike sa utvrdenim sastavom je broj ,. a

- za legirane celik~, zavisno od utieaja legirajucih elemenata, koristeseslmboU"d.tt u tabllll 4.lzu.'
broja,.
9~4 ,

rab.I.4 - Broj~ani simbol za najutic.jnije h.mijlk. elemente

Broj~.ni simbollogiraju- 4 5 6 7 B 9
1
1 2 3
teg elementa
Cr Ni W Mo V ostali
Legirajuti elemonti C Si Mn

Najuticajnijim legirajucim elementom prema ovom standardu smatta se onaj koji ima broj~ano najvetl
proizvod, dobijen mno!enjem srednjeg procentualnog sadr!aja u ~eliku tog elementa i fak:ora uticajnosti
datog u tabeli 5, a kao drugi uticajni legirajuti element smatra se onaj koji ima prvu manju vrednon ovog
proilvod..

Tabela 5 - Faktori uticajnosti logirajutih elemenata

Mo V Co Ti Cu AI ostali
i Legirajuti 51 Mn Cr Ni W
! elementi
30 1 1 30
4 7 14 17 20
Faktor uticajncsti 1 1 4
I

Ako kod vi!estruko legiranih ~elika vise legi;ajutih elemenata imaju isti proilvod procel1tualnog:- srtIcinjog
o,naj koji po tabeli 4 nosi veei broi, a
sadrlaja i faktora uticajnosti, smatta se,:~ajuticajnijim~~~ntom
prvi manji broj. ,

kao drugi, uticaJni elem..n~onaj koji po tabeli 4 ~~~i

Primer: Kod ~elika koji sadr!i 0,30% C, 0,30 % Si, 1,4 % IIIn i 0,35 % Cr, bel drugih logirajueih elemena.
ta, najuticajniji element je hrom sa broj~anom oznakom 4 (proizvod procenta sadrlaja i faktora
za Mn i za Cr je 1,40, medutim Cr nosi yeti broj od Mn prema tabeli 4; ako isti ~elik sadrli jos
0,1 % Mo, najuticajniji elemenat je Mo).
,
3.3.2.2 Simbol na drugom mestu

Simbol na drugom mestu osnovne oznake ozna~ava, kod ugljeni~nih ~elika sa utvrdenim saeta',cm, dese.
tostruku vrednost maksimalnog
procenta sadrlaja ugljenika zaokru!enog na desetine;
- ako ~elik sadrli
-
0,90 % C iii viSa od 0,90 % C" broj~ani simbol na drugom mestu je uvek 9.
,a utvrd~nim ,astavom, koji ima.'
Primer: Broj~~ni simbol na drugo;'; ~~s-W~ kod svih uglje~i6nih ~elika je 0,25 %;
ju ,addaj ugljenika u granicama na primer O,1B do 0,25 %, bice 3 (najveci procenat C
mak,imalni procenat C zaokru!en na desedne je 0,3; d.seto'truka vredno't od 0,3 je 3, i to je
broj koji so uzima za br<1~ani ,i",!Jt).
,e prema t. 3.3.2.1. Kod jednostruko I.giranih
. Kod legiranih telika, drugi pouticaju elemenat odreduje
~.Iik. ,imbol na drugom me,tu je uvek broj 1.

3.3.2.3 Simbol na t,"Cem, ~etVrtom i petom menu

Zna~enje Jimbola na tretem I ~etVrtom, odno,no trecem, ~etVrtom i petom mestu osnovn. oznake dato
je u tabeli 6.

3.3.3 Pregled osnovnih oznaka ~elika

Pr.gled osnovnih oznaka za obe grupe ~elika dat je u tabeli 7,

3.4 Dopunske oznake aelika i osnovnih proilvoda od aelika ..

- - - - -
3.4.1 Za dopunsk. oznak. a.lika korist. so jedan iii vise brojeva Iii ,I ova, a u nekim slubjevima i kombinacija
brojeva i slova Hi obrnuto. Mala slova i rimski brojevi,~eioriste se po'pravilu, u ozna~avanju.
i redosl~ brojeva i, slov.au dopunskoj oznad. uk~likO, sa upo-
.3.4.2 Dopunsk. ozn~~t ~~i!_p'o~.!',no, k~
tr.bljava istovr.mono viSa karakteristi~nih olnaka, utvrdeni su odgovar'ajutim j~go~IO~.':"ki';"-standardi-
ma za tehni~ka uslove II ~elik. i aeli~ni liv.
~

965

T .bela 6 - Broj~ani simbol na tre~em. ~etvrtom I petom mestu osnoyne oznake za ~elike sa utvrdenim
sastavom
Simbol1131 Podgrupe ~elikapo namenl

00 do 19 ugljeni~ni ~elicisa utvrdenim s..tavom i leg;rani ~elicikoji nisu namenjeni termi~.

101 do 199 koj obradi
20 do29 uglleni~ni I leglran; ~eliciza cementaciju
201 do 299
30 do 39 ugljenl~ni I legirani ~eliciza pObolj.anje
301 do 399
40 do 59 uglfenl~ni i legirani ~eliciza alate
.
401 do 599
60 do 69 ~eliksa naro~itim fizi~kim o$Obinama
601 do 699 slobodno za ~elikekoj; ne pripadaju ostallm podgrupama
70 do 79 ~elicihemijski postojani ; yatrootporn;
701 do 799
80 do89 brzorezni ~elic;
801 do 899 sIobodno21
90 do99 ~eliciza automate
901 do 999 slobodno za ~elikeko!! ne pripadaju ostaUm podgrupama
1)
N. p.tom maUl. nekori~r.bralO. .
2)
Aez8rvisano za nOY.Ilt::igruPI ill za podgrupe kal- -aJ popunJene.
3)
Simbol na trKem i eewnom mlStu BO do 89. upotr.bljllVan do 1985. god in., ne odgcyara podgNpi ttlika all
ZadrtIW. Jt3~ oznaku.

3.4.':: Dopunske oznake za "ame:1U odnosno stanje ~elika, koje se po prayilu kariste. kao i kamb;nacije tih az-
naka utYrdene su u tabel.ma 8 i 9.
-.
Pared nayedenih kombinacija dapunskih aznaka stanja ~elika prema tabeli 9- mogu sa -karistiti
-
i drugs
kambinacije. s tim da sa te azn.ke korist. prema tabeli 8, adnosna prem. adgoy.raju~im jugosloyensklm
standardima za tehni~ke uslaye Za ~elike ; ~eli~ni liy.
3.5 Ostale dopunsk. aznake
Ostaie dapunske aznake utvrdene su,po patrebi; u adgoYaraiu~im jugaslayenskim standardima za tehni~-
ke Jsloye za ~elike i ~e!i~ni liv.
966

I~ ~B ~
:
!
t!
~"5
: ~ ji
~ Ii
..
c: ..
.. c
f ~ I
:;E
1: ~~~ ~ ~
:!/ i:i ~it i ! ::: 'i
25
Ii ~~::: Ii] ~ i1::; 0
.. . ic "l 5
a. l
1 1 ~ 'f i ."i
lM~=~ ;;
-0 0 .:. ... M cIj
~ ~
0 I
8
-
E:: "2 ';
::~ "!s.:=
~::; !~
~

go::
:a!t. -1
c ...
!I; .!!.
i! 2= ~
! ii";..!igoo! :1 i1 j 1
E =!
~ :3
~C':CI!::i
25 I
j i! -!; .. ! ~ -i
p. ~ ~
111
!
.
~
~ i
E i ;j e
.
=- S
j 0
I
~ .~ i :&
1
-
:s ,-
I t .3 9
.s ~ ~.~ ~ 8.
..
...
C 8. .~ c g : g
c i "8 .. ~ N
~.. i ~.. I0 ~. h~J
i ~%~ .... ",:I
..
<Q';f OU li~ ~.. ..-u .!!
...
:I
.. :g
,.~. ~ I~ ~ I I I I I I I I
: cou .:!~
.. ! I! g
>(,J ~ -
'a
i c: 'a o.
~..
II
..~
25 ~;
-:-;~i !!; ii: ~ j!j ~ s:.~ ~ i ~! gi g: ~
I ,;
J ~!~ ~ ~ ~ ~ ~ ~ ~ ~ ~ ~ ~ ~ ~ ~g
~ ! ~ "Ii
S
'#
3 u B o'
! 8 ~. ~I~ ~ ~ ~ 5d~ gh~ ~- g. ~
0 . :&~~
a. ec ~ ;:;.
g
j ~r~
5 i; !E~
1ii0
~ oooooooo'=~ ~~ ; .
. .JI.., I
.Ii i"
I!::: \!1 ~ ~ ~ ~ ~ 181.:1 -! "81 i-=
'" ~~~~~~~~~I !i'; }= !
1 E~
"
!...2 ~ I
:;!!;Igggggs.i ,::i
.- ~-f
.-E N . Mrs M .. U:II~
I ,... aI.. CD

'[ -::
~
~ '~- i- ~E
I
11 ~ '8 1! '8 '8"3 i
~5 ~ 'E "& 8'
I -;
~~ 0
1
I

~ g,j ! I ~ !! .
I, 'E~Ei
!
i
I I~ I
. i i .1
I:: "is.''
I

'!'IH 'I.-,IHIH
U
I

I
" =;
I! i I I' .c I,
1- ':
; ,
- II II ; I
I
I I

~,~ ~
I '" :
~i
1~ "'~ '" '"
I
I
~ i I
I
' ~'0 ~'0 :: I
0 ;a:I "'I
~
1~IN!nl~i~I~I~I=I'" ~i: ~I: ~ I lEI
Ii
I

! I 1 I.
i
I
1
E .
~.
=
~ I,I
E
"t ~
~ f
-!; ; ! i!
&:
""
~~ :! ~ ~ '6 ~ il
I ] ~::
~ i;! i
} i1 ~ i1
i
.... "IH ~~~ 1-

~
- -'.:
 ,967

Tabela 8 - Dopunske olnake la namenu odnosno stanje osnovnih prolzvoda ad ~eliko

Oznaka stanja Namena odnosno stanje ~etiko

0 bez odredene termi~ke obrade

1 farena
2 toreno na najbolju obradivost
2A termi~kj obradeno na odredenu zateznu ~vrstoCu
28 termi~ki obradeno na feritno.perlitnu strukturu
2D hreno na globularni cementit
2C pogodno la se~enje u hladnom stanju
3 normalizovano
4 pobolj!ano
5 vu~eno - hladno deformisano
6 Ijusteno
7 bruseno
8 kontrotisanq. hladeno
8A gaSeno
88 termomehanleki obradeno
9 obradeno po posebnim uputStVlma
K lO '/ruee kovanje i presovanje
H la hladno oblikova,'je valjcima (profiJiranjel
S la hladno presavljanje
V za vucenje
Z Zaizraduzavarenih cevi

Primer olnake opste9 konstrukcionog .:.llka C0645 pr.maJUS C.83.402 u vu~enom

stanju:

C0645.5

Tabela 9 - Primeri kombinacija dopunskih olnaka

Dopunska
oznaka ObjilSnjenje olnake
I
51 I vuceno hladno deformisano i larena
52 I vuceno -- hladno deformisano i zareno na najbolju
obradivost
53 vuceno - hladno deformisano i normalizovano
54 -
vu~eno hladno deformlsano I pobalj!ano
61 Ijusteno i !areno
64 Ijdteno i pobolj!ano
71 j
bru!eno zareno
74 bru!eno i pObaljsano

Primer: Celik la automate C1590 prema JUS C.80.505 u brusenom i

poboljsanom stanju oznacava 5e:

C1590.74

N'Otnovu millj.nj. Republitkog sekret.rij.t. za kulturu SR Srbije br.-41:;.a1/74-Q-2od 4. II 1974. ne pl. ..pew- ,. PPOI!

"
968 Ukupna ,trana 7
'
JUGOSLOVENSKJ
STANDARD CEL ICNA ~ICA ZA ZAVARENE ARMATURE JUS
SA OBAVEZNOM T8hnifki uslovi C.U6.0B
PRIMENOM
1986.
od 1986-08.30 Pravilnik br. 07-1859/1 od 1986-04-21; Slufbeni list SFRJ. br. 30/86.

StHl wire for WtJ/ded armature.

Ovaj .tandard je na.tao revizijom .tandarda JUS C.B6.013 iz 1980. godine.

Predmet standarda i podru/!je primen.

Ovim standardam utvrduju 58 tehnifki uslovi za izradu i Isporuku hladnovueene ifili hladnovalj.ne ok.
rugl8 fice ad ugljP.nienog I niskolegiranog felike nam8njeno za izradu zavarene mrefaste i blerm.ture i
dl\lgih zeverenih armature.

2 Veza sa drugim standardima

JUS C.A4.OO2 -
.
Meh..lfke ispitivenje metela. Statifka ispitivenja. Ispitivenje zatez.njem
JUS C.A4.oo5- Mehanifka ispltiv8nje metale. Statifka ispitivanja. Ispltlvanje savijanjem
JUS C.BO.501 - Valj..a felifna lica za ophu upotrebu I posebnu namenu. Tehnifki uslovi za izradu I
isporuku

3 Vrste fiee
3.1. S obzirom n~ zateznu fvrstotu (Rm' I konv8nclonalnl napon tefenja (R,,0.2) izraduju sedve vrste lice,
prem8 tabeli ,.
~ico 500/560 karist; seu izradu zavorenih mrefostih armaturo.
~ica 680/Boo karistl S8za Izradu b.i~8tur8.
3.2 S obzirom ne izvedbu, fi"a S8Izraduje klO:

- glatka, sa oznakom G;
- orebrena, sa oznakom R.
Pavrtin8 fice 500/560 mole biti glatka i orebrena, a pavrtina lice 680/800 je glatka.

Tabela 1

Oznaka vrste Konvencionalni Zatezna cvrstota Izduzenje Savijonje

tic. napan teeenjo
RpO.2 R Precnik tma Ugao savijanja
m A'1.3
N/mm' N/mm' 01 b a
'0 ---
min. min. min. mm

500/5150 500 560 6 4do 1800

680/800 680 800 5 5do 1800

4 Oblik i mere

4.1 GI.tk. lic.

4.1.1 Poprecni pr8sek lice je krulnog oblik..

/I Izd..je SA V,I!ZNJ ZA VOD ZA .~T ANDAJtDlZAOJU

Stron. 2 JUS C.86.013
969
4.1.2 Podru~I' pre~njk. u kojlma se izraduju vrstelice iz t. 3 d.ta IU U tabefi 2.

Tabel.2
Vrsta lice Podru~je pre~njk., mm

500/560 od 4,0 do 16,0

680/800 od3,1 do 11.3

4.1.3 Nazivnl pre~nicl i dozvoljena odstupanja od nazivnih pre~nik., odgovaraju6e pov~ine Popre~nog presek,
i mosa glatke lice dati su u tabeli 3.

T.beI, 3
Nazivni pre~nik DOzvoljeno Povr~ina preseka Podulna mas,'1
do odstupanje "
mm mm mm2 kg/m

3,1 - 0.06
+ 0.1 7,55 0,059
3,6 0.07
-+ 0,1 10,18 0,080
4,0 0.08
-+ 0.1 12,57 0,099
4,2
- 0,08 13,85 0,109
+ 0,1
4,6
11\,';2 0,130
5,0 -
19,63 0,154
5,5
23,76 0,187
5,6
24,63 0,193
6,0
28,27 0,222
6,5
33,18 0,260
6,9
37,50 0,294
7,0 tO,10 38,48 0,302
7,5
44,20 0,347
8,0
50,30 0,395
8,5
56.75 0,445
8,9
62,30 0,490
9,0
63.60 0,499
9,5
70,90 0,556
9,8
75,40 0,592
10,0
78,50 0,617
10,5
86.5 0,679
11,0
95.0 0,746
11,3
100.2 0,785
II,S 103,9
I 0,816
12,0 to,15 113,1 0,888
13,0 132,7 1,042
14,0
153,9 1,208
15,0
176,6 1,382
16,0
201,0 1,578
1)
M.. JeIzutunat8n8osnovuzapremin'k.mas. t.llk, ad 7,85 kg/dm3.
970 JUS C.BB,013 Stron. 3

4.2 Orebr.n.lica
4.2.1 Oreb"n. lie. im. tri ili vise redo," rebara (orebrenj.) ravnomerno 'asporedenih po obimu i dulini lice,
koja sa osom !ic. zok:apajuugaood 40 0 do 60 o.
4.2.2 Primeri oblik. i mera !ice dati su na slikama od 1 do 3 i u tabelama od 4 do 6.
4.2.2.1 Orebrena !ica sa hladnooblikovanim trorednim rebrima, oblik A, prikazana je na sliei 1.
Mere i masa !ice orebrene na ovaj naein date su u tabeli 4.

A-A
~; .~t1 ~A

..c.e-O,2!J(d
'<;:""
e

~ 1'-'
1/1,
.
\\\.'
,_~f
~.f"
~
v/~~ ~-
C

.
~
..
/-
?

C-C
b
~
,

-.. u'
f!;~ O.Jo60
'
B-B ",,'
.01~ 0

~~ - - --
~
Slika 1

Tabela 4

Nazivni Visina rebra

1)
Suma razmaka Sirina rebra
n Rastojanje Poduzna
11 2)
precnik izmed J rebara izmedu masa
1)
a rebara
do mm re b c
mm na sredini na ~etvrtin- mm mm mm kg/m
skim tackama
4,0 0,29 0,23 2,5 0,4 4,0 0,041

4,5 0,31 0,25 2,8 0,043

0,5 4,0
5,0 0,32 0,25 3,1 0,044

5:5 0,41 0,33 3,5 0,046

I
6,0 0,43 0,34 3,8 0,6 5,0 0,048
6,5 0,44 I 0,35 4,1 0,050
7,0 0,55 0,44 4,4 0,051
!
7,5 0,57 0,45 4,7 ! C C03
0.3
I
6.0 I
8,0 0,59 0,47 5,0 0055
8,5 0,60 0,48 5.3 I :; ,057 I

9,0 0,72 0,58 5,6 0,058

0,9 7,0
9,5 0,74 0,59 6,0 0,059

10,0 0,75 C,60 6,3 0,060

1,0 7,0
10,5 0,77 0,62 5,6 0,062

11,0 0,94 0,76 6,9 0,063

1,1 8,4
11,5 0,96 0,77 7,2 0,064

12,0 0,97 0,78 7,5 1,2 8,4 0,065

1)
Orijentacionevrednosti.
21
MasaJe i2r~U"ata na O$nOIJUzapreminske mase telika ad 7,85 kg!dm3.
 JUS C. 66.013
r'on..
971

f 4.2.2.2 Orabrena fica 5a hladnooblikovanim trorednim 'ebrima, oblik B, prikazana;. na sllcl 2.

Mere I masafice orebrenena ova;na~in date su u tabeli 5.

.
~
Slika2

Tabela 5

Nazivni pre~nik Visine rebr. Sirina rebra Resto;an;e ;z. Suma razm"'a Poduf')a masa21
medu rebara izmedu redova

mm
do . b c
reblr.
. maks.
mm mm mm mrn kg/m
-g.DS mm 11 fO,5mm') f 1,0 mm 11
4,0
2,5 0,041
4,5
0,20 2,0 2,8 0,043
5,0 6,0
3,1 0,044
6,0
3,8 0,048
6,5
7,t)
- 4,1 0,050
4,4 0,051
7,5
0,25 4,7 0,053
8,0 2,5 7,0
5,0 0,055
8,5
5,3 0,057
9,0
5,7 0,058
9,5
6,0 0,059
10,0 0,35 2.75 8,0 6,3 0,060
10,5
6,6 0,062
11,0
6,9 0,063
II,S 0,40 3,0 9,0 7,2
12,0 0,064
7,5 0,065
1)
Nejvt(a dozvofjen8 odstupenj. u poJedinetnim .luf8lieviml.
2' Mesa J. izratunltl n. osnovu zapreminske m.e teltka od 7.85 kg/dmJ.
972 JUS C.BO.013Str.~. 5

4.2.2.3 O..brena liea Sahladnoobli kovanim eetvororednim rebrima, oblik C, prikazana je na sliei 3.
Me.. i masa lice orebrene na ovaj naein date su u tabeli 6.

tB-.B-B-.-B1

. 'Slika3

Tabel. 6
Nazivni Visina Broj rebara na dulini Minimalna povr!ina Podul na
preeni k rebra od 25 mm u liniii orebrenja fiee masa1)
do a orebrenja % kg/m
----
mm mm
4,0 0,160 0,099
4,2 0,168 0,109
4,6 0,184 0,130
5,0 0,200 0,154
6,0 0,240 0,222
6,5 0,260 3,5 do 5,5 25 0,260
7,0 0,280 0,302
7,5 0,300 0,347
8,0 0,320 0,395
8,5 0,340 0,445
9,0 0,360 0,449
9,5 0,380 0.556
10,0 0.400 0.697
1)
MlSaJe izr~unata"8 OSflOYU
zapreminske mas. ~.'ik8 od 7,85 kg/dm).

5 Kvalitet
5.1 Malllrijal
~iea po ovom sundardu izr""uje sa cd okruglog, vrutevaljanog aelika prema standardu JUS C.BO.50 I,
postUpkom hladnog vueenja I/iIi hladnog valjanja.
5,2 Mehll1ieke osobine
5.2.1 Zatezna evrstota
Vreonosti zaterne evrstoCe (Rm" konvencionalnog naponallleenja (RpO,2' i izdu!enja (All,3' Z8vrslll
fiee iz 1. 3, date su u tabeli 1.
5.2.2 Klfakteristike savijanja
UglO savijanja i preenik tma oko koga se vrii lavijan;e za vrste fica Iz 1. 3 dati su u tabeli 1,
Str,n, 8 JUS C. R6.0lJ
973
5.3 Povriine
Mestimi~ne mele uldufne pukotine. ogrebotine. Iju,ke I sli~no. koje ne uti~u ne upotrebljivosl flce. ne
smelu dove,lI do prekore~enle mere pre~nike.
Povrline more blti ~isle, bel r"el osteteke
'red't.v. l3 podmaziv.nje koji smetaju pri lovori.enJu.

6 Proveravanje kvaliteta

6.1 Uzim81le uzorake

6.1.1 Ispiliv.nje se .rle po skupin.m. Iste vrsle fice I istog pre~nik..

MISe skupine ne sme biti vet. od 20 I, s tim da u njoi ne bude vile od 20 kolurove iIIsvefnje.e.
Od ,v.ke skupine nlSumic. se uzim. 5 koturov., OOnosno svelnje.a, eli ne menje 00 dve koture,OO-
"

6.1.2
no,no

Od sv.kog
svetnj.
.
fice.

OO.brenog kotura. odnosno svetnj., uzimaju se po dv. uzorka za sv.ku vrstu ispitivanle, I 10:

- 00 kolure po ledln uzorak sa Dba krela koture;

-
- od svetn;a - po dve lipke, 00 kojih uzorak uzima sa jednog kraj..
"
6.2 Ispltivanle
6.2.1 Povdln.
Povrlin. se kon~rolile vizuelno.

6.2.2 Mere I m.s.

Mere i mase fice prover...ju 58priborom za meren). s. odgov...ju~om latnoltu.
6.2.2.1 KOOgl.lke fice pretnlk so OOre"uj. k.o .ritmeti~k. sredn;. vrednasl pretnika Izme..nih ne tri IUsedne
mesla na me"usobnom rUlojanju od 150 mm, .
Merenla 58vrle na udaljenosli nafmanje 1 mod kraja kotura, odnosno Ilpke.
6.2.2.2 Kod orebrene fice pre~nik Se odre"uje na osnovu izmerene mase i dufine
fi"". premo obresclma:

A - -
m
Ip
- 127 4 -
'I
m
11)

r;;;
d=2 = 1274
"T ' I
12)

gdeje:
m - m.sa odse~k.
fi"", u kg,
I -
dufine OOse~kefice. u m.
p Zlp",mlnske m.sa ~ellk.. 7,85 kg/dm',
-
A -
povdin. popre~nog pre.k., u mrn1.
d -
pre~nik fice, u mm.
Razm.k izme"u reb..a se odre"uje kao srednja vrednost. merenjem rastofanj. izme4u 11 uZlstopnih re-
bare. Merenje se vr!i sa t.~no!cu t 0,1 mm.
6.2.3 Meh.nicke osobine
6.2.3.1 Ispilivenje zatezenjem 58 vrli premo standerdu JUS C.A4.002.

6.2.3.2 Ispllivanle sovllanjem 58 vril preme standerdu JUS C.A4.005.

7 Isporuka i obele!avanje

~ice 58 Isporucuje U koturime ili u !ipkame slofenim u sveinj Sveki kotur ill svebnl mora billevrsto
vezen ~.Iicnom ficom ili tnkom ne n.jmen;e tri mesta na pribllfno istom rlSlojanju I sn'lx!-ven metal.
nom ifi plasti~nom plo~icom ne kojoj su ulisnuli ili nepisani bojom otpomom ne vodu. sledeo!lpOOacl:

- firme, OOnosno nuiv i sedi!!e ili regislrov.ni znak prolzvoc!.ca,

 JUS C. 96.013 Strano 7
974

- oznaka lie. prama 1. 9 ejVog standarda;

- broj brl. ili skupine.

8 Skladiltenje i transport

:o!iea po ovom standardu mora 18 skJadiititi u zatVorenim prostorijama i uansportoVati transportnim

sredstvlma u kojima j. za!tieena od dejstva aunosferilija.

9 Ozn~8Yanje

:o!icapoj)vom standardu ozn~ava se sledetom ozn.kom:

:o!icaeelien. JUS C.B6.013 - n.ivni prKnik-aznaka vnt8 lic8-izvedba-isporuk.

Prlm.r: :o!ie. pr~/!nik. B mm. vrste 500/560. gl.tka. Isporuc'!.n. u sve!nju. iz,aoSenapo ovom stand.,-
duo oznac'!av. 18:

!ic. eelH!na JUS C.B6.013-8-500/58OG-tvllfani

He osnovu millj..,j8 Republitkog sekr...rijat8 Z8k:JlturuSR Srbije bt. 413-81/74-02 od 4. II 1974. ne piKa M porU na promet

&t.mp8 s.v.zni ,wod z. .und8rdinciju Beograd

-
. J1.f:1.j(~~.i~~-

lUiOSLOVENSICI 975
ST ANDAJU) VM8V,'j.ni h.ici
SA OIAVEZNON BETONSK' eELIC' JUS
',UMENON
T.hnjtki ullov' C~K6.020
od 1987.Q4-20
1887.
P-ilnik br. 07-93/27 od 1987.01.16; Slu!benj lilt SFRJ. br. 10/87.

Hot.rolled ItH/. Reinforcing $tftl.

Technical requirements

.
0l1li; Itandeffl;e -
nattao i/lllizi;om ItIIndaffia JUS C.K6.020 iz'1955 godin..

1 Predmet standarda

Ovim stand-dom 18 utvrduju tehnieki uslovi za izradu i isparuku

v~"j.nih za Izradu
klh eeUka (u daljem t.kstu: betanski eeUk), kaji 18 karlst. u gradevinarttvu glatkih armiranobetonskih
I rabrastih betons.
kosntrukcij..
Odredbe ovag standerdl prim.njUju 18 na e.llk. za Prednaprezanj. kojll8 upotr8b'javaju za konstruk.
"'
eij. od predneprtgnutog betana.

2 VeL sa drugim stIndardima

Spisak standard. sa kojlme j. oVlj standerd u vlZl dat j. na kllju standerdl.

3 Definicija
eetonski eellk je eellk Zl .rmiranj. betana.

4 Ozna~avanje

eetonski eellk Ie oznae.VI osnovnom oznakom po

nandardu JUS C.eO.C02, kao I oznakom obllka pro.
fila prema ItIIndardu JUS C.K6.120.

5 Oblik i mere

Obllk. mer. , doZVOljen. odnupanjl mera za betonski e.llk po

ovom ItIInderdu Utvrdenj su standlrdorr
JUS C.K8.120.

6 Kvalitet
8.1 Po~pak proizvodnj.
~elik po ovom standardu proizvodi II po
Sim.ns.Martinovom, erektro-ponupku iii kiseonienom po.
Itupku u konvertoru, iii po nekom drugom postUpku, all
kao Ito IUutvrdene ovim standardom. IV' osobin. eellka moraju bitl n.jmenje takve
8.2 Vnte e.lika,. ozn.k. i osobin.
Vrste e.llka utvrdene ovim ItIInderdom, kao i njihove oznake i olObine, date IU u tab.1I1.
6.3 Povrtin.. spoljni I unutralnjl ned_I
PovrJi~aC"'ka morabid glatka,premaPostUPkuIzrl<le,bIZPUko:;naloJtetenjl.
DOlVolj.n. IU mestimiena udublj.nja I ",ravnin. kaje su u okviru dozvoljenih odnupanja nazivnih
mera.
-. .
-
e.tonlki e.Uk 'sparue.n u koturovima mol. imati -rasevetan. I Isprskane krajeve I brk do odnoj.nja
60 centimeter. od kraj~.

-
. II Izd.nj.
SAVUNJ lA VOD lA STANDARDIlAClU
I
J
 -------.....

976

Povrtina preseka ~elika mora biti kompakma.

Tragov; lunkera i pojedina~ni nemetalni ukliu~ci su dozvoljeni ukoliko nemaju Itetan uticaj. na mehani~k.
osobinl ~llika.

8.4 Z...rljivost
Betonski ~elici utvr(!eni u ovom standardu su zavarljivi postupcima navedenim u tabeli 1.

.
Tabela 1 - Vrstl ~llika, oznake i osobinl

C0300 C0550 C0551

Oznaka Vrstl ~llika OJOO2

GA GA RAI
1) Oznaka oblika prolila po JUS C.K6.120 RA2
RA2
RA3
RA4

2) Gornji napon tl~lnja R.w N/mm', 400

220 240 400
ili Rn02 najmanjl
3) Zatezna ~vrstota Rm' N/mm 500
340 360 500
najmanjl 10
18 18 10
4) Izdulenje AI 0, %, najmanje 5 do
2 do 2 do 5do
5) Savijanjl pre~ nik trna 900
1800 1800 90
ugao savijanja
7 do
6) Povratno savijanjl pre~ni k trna - - 7 do
450 45
ugao savijania - ~. -
ugao povratnog 22,50
saviianja - - 22,5
11 ,
7) Dinami~ka izdrtljivost ag' N/mm' 220
najmanje - 190 220
200 do 210 200 do 210
8) Ra~unski modul elasti~nosti GPa 0,28
0,60
9) Hemijski sastav C - - 0,60
0,60 0,60 0,60
tarle i proizvoda2) Si 0,050(0,055)2) 0 05010 055)2)
u % rnase, P - - 0,050(0,055)2) 0 050(0,055
)21
naivite S - - 244) 111,135,24,
10) podesnost zavarivanja3) - 111,135,24,
47
47,71

1) j. utVnSena .mo II obtik RA2 i utV",ena j. pri I\Iponu ad -20 N/mm'

OiNmieka izci"lljhtOit kod rebtaSt09 eelika
i do 2 . 10' ciklusa.
'2) Vr,dnoni u zagradi UN","" su II analizu proizvodl.
31 MAG-4!ek,::rolutno u zahiti ;)1'0\18koji nisu iner.tni sa topi-
111 - .llk:rollJtno - oblo.hnom tlektrodom; 135 - pritiskom; 71 .Iumj..
yOm tllktrodnom !icom;24 - suteono
gasno
84tktrooq:)orno zavarivanje
vamitlnj.m; 47- -
no.atrmijskO :avari...,ni! pr~a
nandardu JUS C.TJ.OO3.
41 pod po.bnim utiCNima.
C,Hk Ie U\lWUJI sut.ona eltkU'ooq)orno 'l8rni~enj.m

7 Postupak kontrole i ocena rezultata ispitivanja

(n) uzetih iz skupine proizvo-
7.1 Postupak kontrole bazira se na slobodnom izboru utVr(!enog broja uzoraka
da ist9 pretnika jldnl Sarte, prema tabeli 2.
 977

Tabela 2 - Bro; uzoraka n - zavisno od velitine skupine

Masa !arte (skupine)

Vrsta ispitivanja
tona

Iznad 50 Iznad 100 jznad

do 50 del00 . do 150 150

Zat.zanj.m
. Savijanjem
2 3 4
Povratnim savijanjem 5
Sposobnoni zavarivanja

7.2 Ocena rezultatl ispitivanja viii It pojadln.too 18 IY.ki uzorak i na osnovu razultata obrade podataka
statistitkom metOOom, pri t.mu It mol. koristlti postup.k bez predinformaeij. III postupci sa predin.
formacijom.
7.3 Osnovu ocena razultata putem statlstitke metode, uz pretpostavku 0 prlbilioo oormalooj raspedeli
kontrolisanih karakteristik., fini karakteristltn. krlv. preuzim.nj. koj. Je OOre".n. zahteYOm da ..
skupina sa 5% nezadovoljav.jutih komeda prima sa verov.tnotom 00 50% . skupina sa 11% sa verovat.
notom 00 5%.
7.4 Predinformaeija 0 prolzvodnji u pogladu karakteristika sastoJi It 00:

aritm.titke sredin.

- -;
xn
1
(xl+"" "",+xnl

I standardn. d.vijaeij.

:
,
D - ":1 [ 1>:
--I
-~( .-1 ) txi
J

podatakax I . . . . . . . X koji su dobijeni u OOredenoin vremenskom periOOu.

n
Kontrol. kvaliteta viii se la karakteristik.:

- po varijablam. - napon tetenja

- zatezna fvrnota
- iZdufenje
- po .tributim. - savijanj.
- povratno savijanj.
- sposobnost lavarivanja
7.5 Postupak kontrol. bez predinfonnaclje

7.5.1 Kontrola kvalit.ta po varij.blam.

Ked k~ntrole kvaliteta po varijablame koriste It utvn'ena najmanje vredoosti (xmin.l la datu karakteris.
tiku i utvr"en. veliC!.',!av (konstantna vrednost). Broj uzorak. OOra"uJe.. pram. tlbeli 2.
!spitiv.nj. je zadovolj.vajuC!eako su za dobijen. r.zultate ispunjeni uslovl za:
- gornji n.po'! tee.nja ill
RpO.2
I) Xi:> X-min. ZIIY.'-1...n
b) xn ;;oxmin. + v gde je: v-IS N/mms

- zateznu C!vrstoeu
.) ZI lYei -.1 .:. n
xi =>'xmin.
b) xi;;ox' V gde je x pojedinaC!navred.
noSt napona teC!enj. .
,,-1,05
 r - izdu!enje
I) Xi :>xmin.
b) xn :>xmin. + v
zasvei-1...n
gde ju. 1,51(,
I
I Ako kod neke od nlvedenih karakteristika, jedan, iii oba od uslovl, I) ili b) nisu ispunjeni, tada 51 za istu
! skupinu (Iar!uJ vrli dlljl kontrola, sa po*anim brojem uzoraka, kako sledi:
II U sluelju dlje poznata standlrdnl devijlcijl za dltu karakterlstiku, tadl 51iz pripadajute skupine uzi-
ma 15 novih uzorlkl i odreduje 51;,
. s (Iritmetieka sredina za 15 podataka) za karakteristiku koja
nije zadovoljill. Ako je ispunjen uslov:
I

Xu :>xmin. + 1,64 a
skupinl zadovoljlvi.
b) U sluelju dl standardna devijacija ZI dltu karakteristiku nije poznata, tadl 51 iz pripadajuQ skupine
uzima 35 novih uzorlka i odreduje 51 Xu I (aritmetieka sredinl i standardna devijlcija ZI 35 uzo-
's s
rlkl).
. ~ Ako je ispunjen uslov:

Xu:> Jcmln. + 1,64 .

'ss
Ikupin\zadovoljavl.

7.5.2 Kontroll kVlliteta preml Itrlbutlml

Ako IU rezultati provire lVih uzorlkl, uzetih preml tabell 2 zldovoljlvljuti, skupinl 51prihvlta klo do-
brl. Ako jedln ill viJe uzorlka nisu zadovoljili uslove, tada 51 Zl vrstu ispitivanja koje nije zadovoljilo
od iste skupine uzima 20 novih uzoraka.
Ako od 20 novih uzorakl nljviJe jedln uzorlk ne Zado~ljlvl, skupina se prihvata kao zadovoljvajuta.
7.6 Postupak kontrole sa predinformacljom
Ako postoji predinformacija ZI.Yd i (aritmetieka sredina i standardna devijaeija ZI d podataka od pret. "
'd
hodne proizvodnje), tadl 51 kontroll mob vr!it! "sa predinformacijom", sa tim da 51najpre mora izvrii-
tI proverl predinformlcije.
Ako je predinformacijl dobra, tada 51 kontrola vr!i sa predinformacijom. U protivnom, kontrola 51 vr!i
bez predinformacije.
Velh~ine X'd i su karakteristike dugoroenog nivOI kvallteta samo ako su odredene za ~riod od najma.
'd
nje&meSICina osnovunajmanje200 podataka.
"
Na osnovu tih velieinl odreduje 51 X preml obrascu:

x d -x mln
.
if.
'a
7.&.1 Prover I predinformaeije

Nivo kVIIi:eta proverava 51, na osnovu podatlka, za utvrdene karakteristike dobijene u jednom kratem
periodu, ili za jednu manju skupinu proizvoda (npr., proizvodnja u jednom mesecu ili u jednom valjanju).
Prj tome 51 mora uzeti najmanje" 30 pojedinaenih podataka. Odreduja 51 .Yk i
Ik laritmetieka sredina i
devijac;ja za Ie podltaka).
Ako su ispunjenl uslovl:

b1) xk :>x~-', . 'k

b2) .
'k ""2 'd
uda je predinformacija dobra. Koefieijenti I odreduju 51 na osnovu broja uzoraki (podatakal pre-
ma ubell 3. '1 '2
 979

Tabela3 - Koeficijenti za ispitivanj.

i dugoro~nog
uskla".nosti kritJcoro~nog l
nivao kvalitell

8roj uzorakan dobijenkontro.

I
1m kratkoro~nog nivOi kvaliteta
'i r
'2 I
30 0,31 1.21
40 0.27 1,18
60 0,24 T.16
60 0,22 1,15
80 0,19 1,13
100 0,17 1,12
II
200 0,12 1.08 I
[t
11
Z. n kojl nijo
-don u -, uzim.,u . Vrocl_'1
rwdnome~1 n-u -,. No
"'im....n.
"218-
44uzlmoju
nOft;fl .0.271 1,18 II."'"
~.
- ~
.~
Ako Ied.n od uslov., bl ill b2, nil. ispunIen, tadl II Pro-I usIov:

i
x -Jt .
" m,n'>K
b3)

I, Iko Ie on Ispunjen, '"

predinformlcija Zadovoljlvi.
Ako Iedan od us/ova b 1 ili b2 nije ispunjen, I
I nij. ispunjen ni us/ov b3, tad. Predinformeeij. ne zado.
vo/java I prim.njuje II POrtupak kontrole b.z predinformaciI.. I
7.8.2 KontrOl1 za slue.j i
kid a predinform.cij.
7.8.2.1 Ako II utvrdi da predinformacija z.dovoliav.
ZadovClljava,tad. II uzim. n
Na osnovu broj. uzoralca n i Izraeunate vrednosti 1( uz~'1ca prima llbell 2. '1
odrll7uj. II K prema flbeli 4. j
Tabe'a 4 - Vrednosti K u zavlsnort; od n I j(
J
lX C,I 0,3 0,5 0,7 0,9
I
1,1 1,3 1.5 1,7 1,75
{
5 1,08 1,04 1 0,92 0,83/ 0,72 0,58 0.D4/ 0,1
4 0
1,18 1.15 1,1 0,79 I I
3 1,3 1.24 1.2
I
1,1
0.88

0.96/
I 0,77/

0,82
0,6

0,65
0,4
/ 0,1 0

I 0,4
2 1,55
I 0,1 0 I
1,5 1,4

z. 1( izmec7uI j b odr,",uj. II K pr.ma:

1.25 1.1
/ 0,95 0,75/ 0,5 0,1 0
I

K1(. K + -!
b
K -K !!... 11( - bl
gd. j. I najblila manja vrednort K, I b najbllla
'-b
vKa vrednort 1(
u tlbell 4.
 980

. 7.6.2.2 Za svaku karakteristiku 18, na osnO\tu ispitivanja n uzoraka, odredi xn prema obrascu:

-
)tn-;;
1
(xl +X2 +."""Xn
)

Moraju biti zadovoljeni sledeei uslovi:

I)
XI" Xmln. -
II ZI Ive i .1 ... n ZI sve tri
klrakteristike
Xi ;>xmin.-" za zateznu evrstoeu gde je
Xmin. Utvrdena mi'r.i~lna
vredoost gornjeg napona
teeenja
b); .. X . + K . II za napon teeenja i izdufe-
n man,
nje

Vrednosti za IIdate su u t. 7.5.1.

Ako ovi uslovi nisu zadovoljeni, tada sa kontrola ponavl)a po postupku kontrole bez predinformacije.

8
8.1
8.1.1
Natin
Hemijski
Proverl
-
ispitivanja

hemijskog sastavi vr!i sa po !arlama.

8.1.2 Za proveru hemijskog sastava komada uzima sa jedln uzorak pO svakoj !adi.

8.1.3 Uzorci ZI ispitivanje hemijskog sastava uzimaju sa prema standlrdu JUS C.A 1.041.

8.1.4 Hemijski sastav Ie po pravilu ispituje prema standardima JUS C.A 1.040, JUS C.A 1.050, JUS C.A 1.052,
JUS C.A 1.056, JUS C.A 1.058 i JUS C.A 1.059.

8.2 Zltulnje
Ispitivlnje zatezanjem vrli Ie prema standlrdu JUS C.A4.002.
8.3 Savijlnje

Ispitivlnje savljanjem vrli Ie preml standardu JUS C.A4.005.

Glltki i rebrastl betonski eelik mora da izddl savijlnje, I rebraStf i povrltoo savijanje, za \/glove utv~ene
u tabeli bez pojave pukotina u zateznoj I pritisnoj zoni .pruvete.
"
Povratno savijlnje rebrastog betonskog eelika sa izvodi posle kuvanjl uzorka u vodi, u trajanju od 30
min i slobodnog hledanja do sobne temperature.

8.4 Dinlmieka izdr.tljivost

'Ispitivlnje dinamieke izdrfljivosti vr!i sa prema standardu JUS C.A4.035 na ravnom hapu jednosmernim
promenljivim opterecenj.m, pri eemu donji napon ad izno,; 20 N/mm' a gornji napon ag sa odraauja
prema obrasclma:

ag. ad + 180 za glatki betonski ealik

ag . ad + 200 za rabrasti batonski e.lik

8.5 Z...arivost
ZlVlrivlnje se izvodi na neobredenlm uzorclml. Prl Ispltlvanju zavlrivosti. epruveta za' ispitivlnje ZlVlr-
vosti Ie posie zavlrivanjl ohladl na mirnom vlzduhu I Ispita nl sobnoj t.mperaturi.
Pozitivln razultat Ispitivanja slufi kao dokaz zavlrivosti za zavarivanle prl temperaturama yilim od
+ 5 'c.
8.5.1 ZIYlrivOst ~stupkom ZlVlriYlnja oblofenom .Iektrodom (111).

8.5.1.1 ZI OYOIspidvanje Izraauje se .pruvetl tako !to se nl oei!eenu povr!lnu lipke (uzorak epruveta) u -
smeru ose Ilpke nlnosi U jednom prolazu, bezpr.kida,iednoslojninlVardufine 5 do' sa oblofenom
el.ktrodom preenikl utvraenog u tabeli 5.
 981

-
Tabela 5-. - Pretnici
'I.ktrcda i trna zavisno od nazivnog pretnika tipk.

Mereu mm
Nazivni pretnik Pretnik elektrode Pretnik trna
do
I d
14 i 16
18 i 20
I 2,5
I 5do
3,25 I 5 do
20 do 28 4i1i5
28 do 40 I 7do
4 ili5
I 10do

Za navarivanje se koristi elektroda koja ima minimalne karakteristike prema oznaci E4318 iIi E431 RR
prema JUS C.H3.011.
8.5.1.2 Pri savijanju navara, koje se izvodi na nafin utVr"en prema Standardu JUS C.A4.005, navlr mora biti u
zateznoj zoni. Savijanje $I vrti, zavisno ad nazivnag pretnika Jipke, preko trna navedenag u tabeli 5, do
ugla, ad 60, pri temu ne sme doti do loma ili pojave naprslina koje iz navara prelaze u osnovni materijaf.

. Ako $I utVrdi da je do loma dotlo zbog gretke u izvodenju navarivanja, tada $I takva epruveta zamenjuje
novom.
8.5.2 ZavarlvoSt ponupkom elektrootpornog zavarivanja varnitenjem (24).
f
Sut80no Zlvareni spoj proverava $I Slvijanjem i zatezanjem, ;
8.5.2.1 Ispitivanje savijanjem ~
j
Zavarena epruveta ispituje sa savijanjem po Standardu JUS C.A4.005. Na menu naleganja trna prSten
istisnutog metala mora biti obra"en.
Savijanje $I vrti, zavisno od nazivnag pretnika tipke preko trna pretnika navedenih u tabeli 6 do ugla
cd 60', Ispitlvanje zadovoljava ako nije dollo do loma ili pojave
pukotine.
Ako $I utVrdi da je do loma iIi pojave pukotine doslo zOOggreJke u izvcdenju zavarivanja, tada $I takva
epruveta zamenjuje novom.

Tabela 6 - Pretnici trna u zavisnosti cd nazivhag pretnika tipke

Nazivni Vrsta betonskag telika

pretnik do
tOO02 i t0300 tOS50 i tOS51
mm
od do GA RAI RA2
12 II
2do 5 do 5 do , .
14 18 2do 6 do 6do
20, 28
30 40
2 do
- 8 do
2do - 10do
I

8.5.2.2 Ispitivanje Zltezanjem

Ispitivanje Zltezanjem v<li $I prema Standardu JUS C.A4.002 na n80bra"enoj apruveti. Siobodna dulina
.pruvete izmedu steznih t.ljcsti je oko 20 I
do' Lom
tvrsrota mole biti naJvit. 10% manja cd tvrstote
ne sme Nti na zavarenom mesru (spoju).
Zatezna
nezavarenih tipki, ali ne i manja od Zltezne tvrsrote f
utvr".ne Utab.1i 1.
I
982.

9 Pakovanje
Slronski ellie; po ovom standardu po pravilu 58 pakuju na naein koji odredi proizvo<lae.

10 Obele!avanje

tllle; po ovom Itandardu obele!avaju ,Ie oznakom vntl ellika proma t. 4 ovog standarda, Itandardu
JUS C.SO.OO4i standardu JUS C.K6.120.
Slronski elliei tOOO2 i t0550 moraju Ie dodatno obele!;ti belom bojom otpornom proma yodi ; atmos-
,.,ilijama. KOMOY;58obeJ.tavaju u yidu trakl oko namotaja, a sve!njevi sa ella oba kraja.

Vua sa drugim standardiml

JUS C.A 1.040 - Metod. Ispitivanjl hemijskog saltlVI gvotcSa I ellilca. Optt. odredbe
JUS C.A 1.041 - M.tod. Ispitivanja hemijskog sasuva gvot"l i alika. Uzi'!'8nj. , priprema uzoralca
JUS C.A 1.052 - Metod. Ispitivenjl hemijskog saltavl gvot"a i e.llica. Gasno-volum.triJsko odr"';yanj.
ukupnog uglJenilca
JUS C.A 1.056 - M.tod. Ispitivanja homijskog ..staYI gvot"l I eelika. Fotometrijsko odr"';Ylnje 'orro-
re
JUS C.A 1.058 - Metod. IspitiYlnjl homijskog sastaya gvot"a I eelika. Volumetrijsko odrediyanje 'osfo-
re
JUS C.A 1.059 - Metod. Ispitiyanja hemijskog sastava gvotcSa i eelilca. Volumetrijsko odredivanje sum.
,.
pora
JUS C.A4.002 - Mehanielca ispitiYlnja metell. Stetieka ispitivanja. Ispitiyanje zatezanjem
JUS C.A4.005 - Mehanieka ispitivanjl metala. Stetieka Ispitiyanja. Ispltiyanje savijanjom
JUS C.A4.035 - Mehanieka Ispltiyanja metala. Dinlmieka ispitiyanja. IspitiYlnj. zamaranj.m
JUS C.SO.OO2 - Siltom oznaeavanja vrsta eellka i eelienog IIYI
JUS C.SO.OO4 - Obel.!ayenje osnoynih proizvodl od e.llica
JUS C.K6.120 - Vrutevlljani eeliei. Seronskl e.liei. Oblik I mer.
JUS C.H3.011 - Zayerlvanj.. Obloten. elektrOde za rueno elektrolueno zayeriYlnje niskougljenienih
nelegeiranih I niskolegiranih e.lika. Oznaeavanje
JUS C.T3.003 - Z8Vlrlvanje i srodni postupci. PoltUpci zavariyenja Ilemljenje. Termini i definieij.

No- m8lionio
R~k!k", , kul'UNSRS.oiI.br.41~1/74-02od 4.111874... plot.. po'" ..promo.
&r8mp1Swezni z_od II lundlrdiZacqu - e..ad
UDK 669.14-422.1
983
JUGOSLOVENSKJ
STANDARD
HladnaobUkov..i laUe; JUS
BETONSKI tELIcr - TOR.tELICI
SA PRIMENOM T ahn;eki uslovl
C.K6.021 .
(-1987:-
od 1987.Q4-20 .
Pravilnik br. 07-93/27 od 1987.o1.16;Slutbeni IIstSFRJ, br.10/87. -
Cold finilhf!d 8tHI. Reinforcing steel-cold twistf!d deformf!d bIIrs. T11nia1 requirements ;

Oval standard Ie nastao rwizijom standarda JUS C.K6.021 iz 1957 godlne.

1 Predmet standarde

Ovlm standardom sa utvrduju tahnieki uslovl za Izradu Iisporuku rabrastog betanskog ealika, hIadnoobli.
kovanog tordiranjam (u daljem takstu: tor-lallk), kojl sa kcWistl u gra4avlnarltVU za fzradu armiranobe-
tonskih konstrukcija.
Odradba 0lIOII standarda na prlmanjuju sa na eallka za pradnaprezanja koji .. upotrabljaVlju za konstruk: I
.
.c!Ia od pradnapragnUtog baton&.

2 Veza .. drugim stand8rdima

Spisak -.darda sa kojima ja ova) standard u vazi dat ja na kraju ltandarda.

3 Definicija
Tor-lalik ja betanski eallk za armiranja betona.

4 Ozna~Yanje

Tor-lalik sa oznaeava osnovnom oznakom po standardu JUS C.BO.OO2, kao i oznakom za armaturu kod
armiranog betana..

6 Oblik i mere

ObUk, mara I dozvoljana odstupanja mara za tor-lalik po ovom standardu utvrcSeni IU standardom
JUSC.K6.121.

6 Kyelitet
6.1 POS1upakproizvodnje
taUk po ovom standardu prolzvodi se po Simens-Martin.ovom, alaktro-postpuku iii kll8Onllnom pos-
tupku u konvertoru, iIi po nakom drugom postupku, all sva osobina i!ellka moraju bit! najmanja takve
kao !to su utvr"ena ovim ltandardom.
6.2 Vltta eaUke, oznaka i osobina
Vrste f.lika utvr"a"'a ovim 'tandudcm, ~ao i njihova oznaka i osobina, data su u t3bali 1.
6.3 Povrtlna, spoIjni I unutra!nji nadostacl
Povr!ina faUka mora biti glatka. prema postupku izreda, baz pukotina i o!tafanja.
Dozvoljena su mestimiena udubljenj. i naravnina koja su u okviru dozvoljenlh odstupanja nazivnih
mara.
Povr!ina praseka i!aUka mora bit! kompaktna.
Tregovl lunkan i pojartinai!ni nematalni .ukljui!ci su dozvoljeni ukollko nemaju !tatan uticaj na meha.
nii!ka osobina i!elika.

. izdanja SA V!ZNJ ZA VOD ZA SrANDARDIZACJU

" I
984

8.4 Z8VuivOlt
Tor-fIIlici utvrdenl u ovom standardu su zavarivi postupcima navedenim u tabeli 1.

Tabela 1 - Vnte Celika, oznake I Olobine

C0554 (:0654
Oznaka vrste flllika

1) Oznaka za armaturu u gradevinarstvu TORSO TOR60

2) Gornji napon tecenja R.H N/mm'

500 600
iii RpO.2 najmanje

3) Zatezna CvrstoCe Rm N/mm' 650

550
najmanje

4) Izdu2enje A,O 8
" 10
najmanje
5) Savijanj. preCniktma 5do - --
5~o
" -- 90 -
ugao savijanja 90f

-7 d ---
6) Povr.tno _il.nje preCnik tme i7 'fo 45._..
ugao savilanja 45P
ugao povretnog
22.s 22,5
savij.nla

7) Dinemleke izdr211ivost11 N/mm' Z20

g 220
nalmanje

B) RaCunskl modul elastiCnosti GPa 200-210 200-210

9) Hemijaki saat8VIarle I C 0,28 0,28

prolzvoda2), u "ma.., 51 0,60 0,80
najvl" P 0,D50 10,055)21 0,050 (0055)21
5 0,050 10,055)21 0.050 '(0,055)21

10) PodanOlt Z8varivanja31 24,111,135 24,111,135

11 Dlnomlek.lzdrtlJIvoot
21 Vrednoatl
utvrll.no Jt pri ~d
~zogr8dlutvrllono .. II onollzu prolzvodo.
-20 N/mm' I do 2' 10' clklulL

-
31
24 - ..Coono ".ktfOOtPC>rllO vornIConjom; 111 . oblat.nom".k1rodom;135- MAG....ktroIuC-
- oIek1roluCno
no u zaldll goIOV' kojl nl.. lnonnl. tOPlvom ..oktrodnom Ilcorn JIf8mIIltlndardu JUS C.T3.D03.

7 Postupek kontrole i OCIne rezultete ispitivenje

7.1 P~k kontrol. baziRl sa na slobodnom Izboru utvr~og broja uzoraka In) uzetih iz skupine proizvo-
d. Istog preCnike jedne lar2e, pRIma tabell 2.

7.2 Ocana rezultata ispitlvanj. vrti .. pojedlna~no od svakog!uzorkel na osnovu rezultata obrade podataka
statistiCkom metodom, prl C.mu sa moh korist;tl postupak bez predinformacije ili postupci sa predin.
formacllom.
 -985

Tabela 2 - Broj uzoraka n - zavisno ad veli/Ho. skupio.

Masa !arle Iskupine)

Vrsta ispltivanja
- tona

Iznad 50 Izned 100 Iznad

do 50 do100 do 150 150

Zatezanjem
Savijanjem
Povratnlm savijenjem 2 3 4 5
Sposobnostl zavarlvanja

7.3 Osnovu acen. rezultata putem stetiltic!k. metode, uz pretpostavlcu 0 pribiitno norrnainoj r.lpOd.n
kontrolillnih karakterlstJka, c!inl kar.kterist/c!n. kriv. preuzlrnanja kaj. je odrec1ena uhtavom de 18
Ikuplne 18 o.zadovoilav.luc!ih komada prima 18 verovatnoc!om ad ~ a Ikupina 18
5" 18 -ovat-
noc!om od 1'"
5".
7.4 Pradinfo,rnaeija 0 proizvadnji u pogladu karakterlltika'l8stoji sa od:

aritmetic!ka sradln.

-
xn -ii
1
Ix I + . . . . . . . . .+ xn
)

I standardn. davilaelje

, - ...L ~ x} _! ~ x'. '

D
II'- 1 [.L.J
i-I
I
n (L.J
i-I ) I
]

podataka x I- . . . . . X koll su dob/jeni u odr""enom vremenskom periodu.

- n
Kontrola kvalitata viii 58 za karakterlstlke:

- po nriJlblama
- napon tec!enja
- zatezna c!vrstoc!a
- izdu!enje
- po atrIbutima - savijanje
l
J
- povratno savijanje
! - sposobnost zavarivanja
)1
7.5 PostUpak kontroi. bez pradlnformaclj.
I 7.5.1 Kontrola kvaliteta po varijablama
Kod kontrole kvaliteta po varijablama korfste sa utvr"ene najmanje vrednostl (xmln.l za datu karakteris-
tiku I utvr".na velic!in, ~ (konstantna vradnost). Broj uzoraka odreduje sa prema tab.1i 2.
ilpltivanJe Je zadovoljavajuc!e ako Sll za dobllene r.zultate Ilpunjeni IIIlovi za:
- gornji napon tetenja ill RpO.2

a' x,;;'xmln.
b) ;;.
zasvei-1 ...n
in xmln. + ~ gde je: II- .15 N/mm2
- zateznu c!vrstoc!u
a) x, ;;'xmln.
Zlsv,i-' oo-.n
b) xi;;'x 'II
gda' je x pojedinac!na vred-
nost napona tec!enla e
~- 1,05-
 --.......

986

- izdutenje
zasvei-1...n
al Xj:>xmln.
gde jell - 1.5%
bl xn :> "'min. +"

a) iIi b) nisu ispunjenl, ta,da sa za istu

Ako kod neke od navedenih karakterlstika, jedan, iIi oba od uslova,
skuplnu (lartu) v<li dalja kontrola, sa povetlnlm brojem uzoraka, kako sled!:
al U slufaju da je poznata standardna devljacija za datu karakteristiku, tada sa iz pripadajutl sk"plne lizl- .

ma 15 novlh uzoraka I odreGeuje sa xI. (aritmetifka sredina za 15 podatakal za karakteristiku koja

nile zadovollil.. Ako je ispunjen uslov:

XI5 :>xmln. + 1,64 0

skuplna zadovoljaVi. .

b) U slueaju da standardna devijac!ja za datu karakteristiku nije poznata, tada 58 iz pripadajuCe skupine
uzima 35 novih uzorab i odrec1uje 58 Xu i IU (aritmetifka sredina i standardna devijacija za 35 uzo-
. ,
rab). '
Ako je ispunjen uslov:

Xu:> kmln. + 1,64 . sos

Ikupina zadovoljava.

7.5.2 Kontrola kvallteta prema atributima

Ako IU rezultati provere Ivih uzoraka, uzatih prema tabeli 2 zadovoljavajuei, skupina 58 prihvata k80 do-
bra. Ako jadan iii vila uzoraka nilu zadovoljili uslove, tada 58 za vrstu ispitivanja koje nije zadovoljilo
od Iste Ikuplne uzima 20 novih uzoraka. '
Ako od 20 novih uzorab najvlla jadan uzorak ne zadovoljava, skupina sa prihvata kao zedovoljvajue..

7.' Poetupak kontrole 18predinfonnacijom

Ako postoji pradinformacija za X'dI'd (arltmatifka aradina I standardna devijaclja za d p~atab od prat-
hodne prolzvodnjal, tada 18 kontrola mote vliiti "sa predinformacijom", 58tlm da 58 najpra mora Izvrll-'
tI provera predinformacija.
Ako ja predinformaclja dobra, tada 18 kontrola viii 18predlnformecljom. U protlvnom, konirOla 18 vrll
biz predinformaclje. .

Vallflna X'd lId au karakteristlka dugorofnog nlv08 kvalitata - ako IU odrec1ena za period od naJme- '

nJa 6 m8I8C1 na OlnoVU najmanje 200 podataka.

,
Na osnovu tlh veliflne odrec1uje 18 ~C prama

Xd -.atmln
x.
"II

.7.6.1 Prover a predlnformacija

Nivo kvaliteta provarava 18, na olnovu. podataka, za utvrda"a karakteristlka dobiJ",a u jednom kraCem
perlodu, iii Z8jednu manju Ikuplnu prolzvode (npr., prolzvodnja u jednom mesecu iii u jednom valjanjul.
Prl tome 18 mora uzatl najmanje 30 pojedlneCnih podataka. Odrec1uJa18 xk I Ik (ar~Ck8 aredlna I
.
devljaclja za k podatakal.
Ako au Ispunjenl uslovl:
b1) ik :>xd -'. "k
b21 Ik <:'a . Id .

tada Ja predlnformaclJa dobra. Koeflcijanti I odrec1uJu 18 na osnovu broja uzorak8 (podatak81 pre-
'1 'a
ma tabili 3.

.
 987

T abela 3 - Koefieljentl za ispitivanJa uskladenosti kratkoro<!nog

I dugoroblog nivao kvaliteta

Broj uzoraka n dobijen kontro-

10m kratkoro/!nog nivoe kvalitata
'l '2

30 0,31 1,21
40 0,27 1,18
50 0,24 1,18
60 0,22 1.15
80 0,19 1,13
100 0,17 1.12
~OO 0,12 l.os

II
Z8 n kajl"'0_donu""l uzllllliu
- -- '11f2 za........
......o~, _I. Naprimerza/t-
"-donu 44uzJmlju -.vrod-
1I0It1'1-0:n 1'2 - 1,111

Aka jadan ad uslova, bl iii b2,nlIe IspunI". tada II pro-ava'uslov:

x -J(
b3)' '. k mill.
:> 1(
'k
I, ako 10on ;.punjan, prodlnformaelle zadovollava.

7.8.2
voljava

Kontrola
I prlmenIuIe

za
.
Ako Ioden ad uslova bl III b2 nile ispunjen, a nlIa bpunlan nl uslov b3. tada pradlnformad/a /II zado.
postupak

slu/!aj
kantrole

kada
bez predlnformaelJe.

prodlnformaelja
.

zadoyoljava
7.8.2.1 Aka utvrdl de predlnformacila zadovollava. tada II uzima n uzoraka prema tabell 2.
-
He osnovu broja U20raka n Ilzra/!unata vrednostl K adredujl II K prima taball 4.

Tabe'a 4 - Vradnosti K u zavisnosl; ad n I j(

r;-z 0,1 0,3 0,5 0,7 0,9 1,1 . 1,3, 1~ 1,7 1,75'

5 1,08 1,04 1 0,92 0,83 0,72 0.58 0,1)4 0,1 0

4 1,18 1,15 1,1 0,79 0,88 0,17 0,8 0,4 0,1 0

3 1,3 1,24 1,2 1.1 0,96 0,82 0,4

'0,115 0.1 0

2 1.55 1,5 1,4 1,25 1.1 0,95 0.75 0,5 0,1 0

.
Za :IeIzmadu a i b adreduje II K prema:

K -K ! . IX-. bl
on.. Kb +-!
K'Ir
a-b
gde je a najblita man/a vrednost 1(,
a b ne/billa vreQ vrednost K u t8beII 4.
988.

7.6.2.2 Za svaku karakteristiku se, na osnovu ispitivanja n uzoraka, odredi xn prema obrascu:

- =;;1 (x, +x2 +

xn ,xn)

Moraju biti zadovoljeni sledeei uslovi:

a) xl~xmln. -v za sve i - 1 .. .n za sve tri
karakteristike
XI ~xmln. 'v za zateznu evrstoeu gde )e
xmln. utvrdena m1nirnalna
vrednost Iiorn)eg napona
teeen)a
b) ;n ~ za napon teeen)a i izdu2e.
xmln. + K 'V
nje

Vrednosti za v date su u t. 7.5.1.

Ako ovi uslo.i nisu zadovoljeni, tada se kontrola ponavlja po postupku kontrole bez predinhrmaci)e.

8 Na<!in ispitivanja

8.1 Hemi)ski_v
8.1.1 Provera hemijskog sastava viii se po ~ar1ama.

8.1.2 Za proveru hemijskog sastava komada uzima se jedan uzorak po svako) Jarti.

8.1.3 Uzorci za ispitivanje hemijskog sastsva uzimaju se prema standardu JUS C.A 1.041.

8.1.4 Hemijski sastav se po pravilu ispituje prema standardima JUS C.A 1.040, JUS C.A 1.050, JUS C.A 1 15~,
JUS C.A 1.056, JUS C.A 1.058 i JUS C.A 1.059.

8.2 Zatezanje
!spitivanje zatezanj.m viii se prema standardu JUS C.A4.002.
8.3 Savl)an).

.spitivanje savijanjem viii se prema standardu JUS C.A4.onS.

Tor.i!elik mora da izdr!i savljanje i povntno savijanie, za uglove utYrder.e u tab.1i I, bez pojave pukotina
u zat.znoj i pritisnoj zoni .pruvete.
Povratno savljanje tor.e.lika se izvadi posle kuvanja ,'zorka u vadi, u trajanju od 30 min i slobodnog hla.
d.nja do sobne temperature.

8.4 Dinamieka izdrfljivost

Ispitivanje dinamii!ke izdrZljivosti vrs; se prema standant'J JUS C.A4.035 na ravnom itapu jednosmernim
promenljivim optereeenjem, pri i!emu donji napon (]d i2."osi 20 N/mm' a gornji napon (]. se odreduje
prema obrascu:
(]g
= (]d + 200

8.5 Zavarivost
Zavarivanje se :zvodi na neobradenim uzorcima.Pri ispltivanju zavarivosti, epruveta za is~itivanje zavar-
j
vosti 58 posle zavarivanja ohladi oa m.irnom vazduhu ispita na sobnoj temperaturi.
Pozitivan r.zultat ispitivanja slufi kao dokaz zavarivosti za zavarivanj. pri temperaturama vi~im ad
+ 5 'c.
8.5.1 ZavarivoS! postupkom zavarivanja oblo!enom elektrodom (111).

8.5.1.1 Za ovo ispitivanje izraduje se epruveta tako ~to se na oi!iSeenu povliinu ~ipke (uzorak
epruveta) u
-
smeru ose ~ipke nanosi u jednom prolazu, bez prekida, jednosiojni navar dufin'e 5 do' sa oblofenom
.Iektrodom prei!nika utvrdenog u tabeli 5.
 989

T abala 5 - Prefnic/ elektrOOa / trna zavllno 00 nazlvnog

prefnlka Ilpke

M".,. u mlT
Nezlml prefn/k Prefn/k .lektrOOe Prefnlk trna
do d

12/14 2,5
5do

Za nav.'vanje 18 koriltl elektroda koja Ima minimalno karakteri'tlke prerna oznacl E431q
prema JUS C.H3.0".
U' E431RR
8.5.1.2 Prl ..vl'anlu nav.a, kola 18 Izvodl na nafln utr(len prema
s~ndardupr.ko
zateznol zonl. Savfjanle 18 vrt./, Z8vllno 00 nazivnog prec'!nlkalipke, JUStrna
C.A4J1O!1. mare bit. u
II8V8danoau tabtJllI,do
ugla,
'00 60, pr' i!emu ne uno docl do loma IIIpojave naprallna koja k na-I pralua u oanoYn/ InItlrlfl'.
Ako .. utvrdl da Ie do loma dollo zbog Walke u iZVo(lenju
novom. nlverlvanla, tada .. takYlIpI'\Iy8ta UlllIOJuje
8.5.2 Zavarivo~ postupkom ,'aktrootpornog zlvarivlnJI vlrn/eenlem
'24).
Sufeono ZIVlren; spoJ proveravi .. ..vlJlnJem I zltezanJem.
8.5.2.1 Ispltlvanje savijlnlem

Zavarena epruveta Ilpltule 18 savllanjem po

star<!ardu JUS C.M.ODS. NI II\8JtU lII19nj. trna pnt..
Isdsnutog metala mora bltl obra(len.
SavlJanje .. vrlf, zavllno 00 nezivnog preenlka lipke prako trna prel'!nlkl I18vedenlh u tabtJI II do 11811 .
00 80.. Isplt/vanle Zedovoilavi ako nije dollo do loma 11/pojave
Ako .. utvrdl da Ie do loma III polava pukotlne dollo zbog greJk.pukotln..
u Ino4enju UV_IInjI. tada .. takvI
.pruvata zamenlule novom.

Tabela 6 - Prefnicl trna u zavlsnostl 00 nazlvnog

prec'!nlka
I'pk.
Nazivn'!prefnik Vrsta betonskog feUke
do
t0554 t0654
mm
00 do 'TORSO TOR60
12
5~ 5do
12 14 6do 6d
a

:,
8.5.2.2 Ispitlvanje Zltezanjem
IIPltivanje zatezanjem vrli .. prema It8ndardu JUS C.A4.002 na neobrac:lanoj eprUVati. Slobodl1l dulln.
epruvete Izm..,u Iteznlh feljustl Ie oko 20
fvrstoea mola bit/ najvlle do' lornnezavarenlh
10% manja ad fvr,toce
ne sm. bit! na IIvar8l10m m.tu
lipki, all no I manjlod
IspoJu). Zatazna

utv"Sene u tabell 1. Zlltazne evntoce

9 Pakoyanje
T or.l'!eJici po ovom Itandardu po pravilu se pakulu na nafln koJi odredl proizvo(lal'!.
990

10 Obelelavanje

<::.Iici po ovom standardu obele!avaju so oznakom vrste i!.lika proma t. 4 ovog standarda, standardu
JUS C.BO.OO4 i standardu JUS C.K6.121.
Tor.i!.lik <::0545 m~i so dOdatno obele!iti belom, a <::0654crvenom bojom. Boja za obel.!avanj. mora
biti otporna pr.ma vodi i atmosferiliiama.
~ipk. I lipk. u svdnjevima moraju bl,ti obel.!.ne sa i!ela obe kraja.

V.za sa drugim standardima

JUS C.A1.040- M.tode ispitlvanja hemijskog sastava gvo!(la i i!elika. Opfte odredbe
JUS C.A1.041 - Metode ispitivanja hemijskog sastava gvo!(la i i!.llka. Uzimanje i prlprema uzoraka
JUS C.A1.052 - Metode Ispltivanja hemijskog sastava gvo!(la i i!elika. Gesno-volumetrijsko odredivanje
ukupnog ugljenika
JUS C.A 1.056 - Metod. ispitivanja hemijskog lastava gvof(la I i!elika. Fotome,trijsko odredjvanje fosfo-
ra
JUS C.A 1.058 - Metode ispitivanja hemijskog sastava gvo!(la i i!elika. VolumetriJsko odredivanje fosfo-
,. '

,JUS C.A1.069 Metode ispitivanja hemijskog sastava gvo!(la i i!elika. Volumetrl)sko odredivanje sum-
-
pora
JUS C.A4.002 - Mehanii!ka ispitlvanja metala. Statii!ka ispitivanja. Ispitivanje Z8t8Z8n)em
JUS C.M.OO5 - Mehanli!ka ispltlvanja metala. Statii!ka ispltivanja. Ispitivanje S8vijanjem
--
JUS C.A4.035 - Mehanii!ka ispitivanja metala. Dinamii!ka Ispitivanja. Ispitivanje zamaranjem
JUS C.BO.OO2:- Sistem ozna/!avanja vrste i!ellka i /!eli/!nog liva
.fUS C.80.004 - Qbeldavan)e osnovnih proizvoda od i!elika
JUS C.K6.121 - Hladnooblikovani i!elici. 8etonski i!elicl - Tor.(!elici. Oblik I mere
JUS C.H3.011 Zavarlvanje. Oblo!ene elektrode za ruI!no elektrolu/!no zavarivanje niskougljenl/!nih
-'
nelegeiranih i nlskolegiranih i!elika. Ozna/!avanje
JUS C.T3..003 - Zavarlvanjei srodnl postupci. Postupci zavarivanja I leml)enje. Termini I deflnicije

N...now milll"I' I! buekO!l q... II kulturu SI! Srb,. br. 41UI/74-02 ad 4~1I11174.no plot.. pora .. p_t
--

1- - 800gt8d
_nll"od "'ItOndordiuciju
UDK669.14-422.1

JUGOSlOVENSKJ 991
V"'~aIJanl tellel
STANDARD
BETONSKI ~ELlCI
JUS
SA OBAVEINOM
Oblik I mere C.K6.120
PRIMENOM 1986.
ad 19116.12.Q6
Pravilnik br. 07-1682/1 od 1986-04.11; Slufbeni lisl SFRJ. br. 31/86.

Hot-rolled st1N1I. ReinforcIng stw/. Shl1pe IIfId dIfTlflnsiOf/s

Predmet standarda

Ovlm standardom Se utvro:luJuobllk, mere I dozvo/jena odS1Up..Ja za YrU<!eva/jenl

okrugJl. glatld I rebrasti
betonski tenk sa I bez uzdufnlh rebara, koJi St1IsporutuJe u koturovlma. lipoma u petlJama J pravlm
lipkama.

2 Vezasa drug/m standardima'

JUS C.K6.020
- Vrucevaljani teliei. Belonski telici. rohnitki uslovi

3 Oblik

3.1 Glatki betonskl eollk

Popretni prosekJo pribllfno krufnog obllka (GA) kao na sliei ,.

I.,
Slika 1 - Okrugll belonskf tollk
I
!
3.2 Robras~ betonski tel'k .a uzdufnlm reorima
Obllci profila robrastog betonskog e.llka sa uzdufnim robrima:

RA 1 - rebrastJ betonskJ tellk sa uzdufnim rebrims I popretnlm ...brima nepromenljivog pol'fScn,,;

.
preseka (sllka 2).
2 - rebrastJ betonskl collk sa uzdufnim rebrima i poprecnim rebrimapromenljivog poprocnog p...
R"
saka (slika 3).
Podufna I popretna robra meo:lusobno mOg\! zaklapatl razllC!it~ uglove.
P:>preC!ni prasek lezgra (ne uzlma/uci u obzir uzdufna robra) 10 pribllfno krulnog obllka.

I izdanje
SAVI!ZNllA VOD lA STANDARDllACIJU
992

t Mere u mm

B-B

50 :f: n ~ 90
Oznakap,.~nika
~~~ 51

A-A

/8~JL dj~0,971.4do

- Rebrast I betonski I!e Ik RA1

'
O

Slika 2

Mere u mm
r

A b , d );-- CI971./.:::0
500~!J ~ 750 ~

/
;~
~ / > ,'~/>;/
~,>/'.1...:~2/", ._
' i
I
...
'//, ";';~~/,:
// ,//",
.. '
.. . .
ij~////'
,
,:/,', ... ~ I
eX. ~45
-
:J;J,~
;..Lt)~-~
it, i
I
J
j~' " .< >;/:""" ~
~;:,;:;> "<'"
;>; "":>:""
''/' 1

i
. }
S!ik" 3 - Rebe 1St' ,..
on;id f
,:i:1< ;~ ow.""I I
j
j
...1
 993

3.3 Rebrastl betonskl i!ellk be% uzdu!nlh ...ban

Obllci profil. rebr.stog betonskog i!ellk. bez uzdu!nih rebara nazlvnag prei!nlka 8 mm:
RA3 - rebrastl betonskl i!ellk bez uzdu!nlh rebar., sa nepromenilivim presekom poprei!nlh rebara
(slika 4J.
RA4 - rebrastl betonskl i!ellk bez uzdu!nih rebar., s. promenljivim presekom poprei!nlh robera (sll.
ka 51.
Poprei!na rebra u odnosu na podu!nu osu !Ipke lete pod uglom od 50 do 90 o.

Mere u mm

Silk. 4 - Rebrastl betonskl i!elik RA3

8
Ln
""
O'
~I
I:>

Mere u mm

~~#/t Slik. 5 - Rebrastl :,etansk! i!e/lk R A4

3.4 Krajevi

Povrsina tela kr-aja sipke betonskog celika U sipkama mora biti pribJi!no normalna na uzdu!nu osu lipke.
N. beton.kom i!eli,
u koturovlm., do najvise 500 mm 0<1 kraj. kotur., dozvollenl su rascveto..1 lisp....
kanl krajevl k.o i brk." .

4 Mere
Nazlvn; prei!nlk, rrei!nlk jezgra, pov,s;ne poproi!nog prosek., k.o i mesa po do!nom metn.! za glatki ;
rebranl betonskl i!elik s. podu!nlm rebrim., ut'tr:1eni su u t.beli 1.
994 ~.--_. ..

Tabela 1
- Nazivni precnici, precnici jezgra, povrsina poprecnog preseka i poduzna masa

Nazivn; pr.~nik do (mm) Pr.~ nik Povrsina Podu!na masa (kg/rn)

Oblik belonskog ~elika jezgra popre~nog Oblik betonskog ".Iika
1)
Glalki R.br asti d./mm preseka Glatki Rebrasti
J
GA RAI 21 GA
RA2 em' RAI RA2

5 - - - 0,196 0,154 - -
6 6 6 5,85 0,283 0,222 0,230 0,229
8 8 8 7,80 0,503 0,395 0,409 0,408
10 10 10 9,74 0,785 0,617 -- 0,649 0,638
12 12 12 11,69 1,13 0,888 0,920 0,918
14 14 14 13,64 1,54 1,21 1,25 1,25
16 - 16 15,59 2,01 1,58 1,63
18 - - 2,54 2,00
- -
- - 19 18,51 2,84 - 2,30
20 - - - 3,14 2,47 -
22 - 22 21,44 3,80 2,98 3,08
25 - 25 24,36 4,91 3,85 3,98
28 - 28 27,28 6,16 4,83 4,99
-
32 - 32 31,18 8,04 6,31 6,52
36 - 36 35,08 10,2 7,99 8,25
- 40 38,98 12,6 9,87 10,19

11 Pretnik jezgra dj odreden je

iUilom: dj 0,9744 do. ..
21 Kod rebrastih felika pO'oIr!inapopretnog preseka je zbir povdine jezgra i uzdulnih rebara.

Mere rebrastog belonskog ~elika bez uzdu!nih rebara utvrdene su u t. 4.3.1 i t. 4.3.2,
4.1 GI.tIeI betonski i!ellk

DozvolJeno odstup81Je od nazivne povlii ne preseka, dato u tebeli 1, sme d. Iznosl - 5 %.

4.2 Rebrastl betonski ~e!ik uzdu!nim rebrime
'"
4.2.1 Dozvoljeno odstup81je stvame povrSine od nazivne utvrdene u tebeli 1 u pojedlnim slu~aJevlma sme da
Iznosi najvi~e - 4 %.
4.2.2 Mere uzdu!nih rebara, lavisno od nazivnog pre~n;ka
do'
date su u tabeli 2.

Tabp-(a 2
-
Mere uzduzr1ih rebara
i,
V 5, 52
I
I
;'O,10do ;'O,17do ;.a,15do
!
j
Prelaz podu!ro09 reora u telo !ipke moze da oude i zaobljen (r'; 0,1 do)' tab d3 pc,.re~ni p"sek s;pk,
j
nile manJi od utvrdenog.
I
4.2.3 Mere popre~nih rebara, zavlsno od nazlvnog pre~nlk3 da:. $(JU :.".Ii 3. j
do'

I
 .995
---,
Tabela 3 - Mere poprecnih rebara za RA 1 i RA2

Oblikbetonskog celika a b e r
RAt ;;. 0,05
do <: 0,2 do <: 0,70 do :> 0,05 do
RA2 ;;. 0,07 .. 0.1 do
do .. 0,65 do :> 0,05 do

4.3 Rebr:lStl betcnskl ~ellk bez uzduinih reb...a

4.3.1 Ovaj oblik rebrastog betonlkog cellka lzra07uje58 sa nazlvnlm precn/kom od 8 mm I korlstl 58zaluedu
montatnlh Itropnlh gredlea za tavanice.
Poduina masa iznosl 0,409 kg/m, a povriina poprecnog preseka Iznosl 0,503
em'.
4.3.2 Mere I dOlvoljena odrtupanja od mera dati su u tabell 4.

Tabel. 4 - Mere poprecnih rebara za RA 31 RA4

Mere u mm
Oblikbetonskog celika a b e r S
AA3 ;;. 04
<: 1,6 .. 5,6 ;;'0,4 :>1';;3
AA4 >0,56 .. 0,8 "5,2 :>0,4 :>1';;3

4.4 DIJzina
4.4.1 8atonski calik po Ovom standardu IIPorucuJa Ie u pravlm ~Ipkama, fipkama I petlJamam koturovlma.
Glatki betonski cellk precnlka Iznad 22 mm IsporucuJe sa u pravlm fipkama, fipkama u pet/Jama, a prec.
nika do 22 mm I manjeg u prl\'lm ~Ipkama, Dpkama u pedJama I koturov/ma. Rabrastl betoolkl cellk
prec~ika Iz~ad 12 mm IsporucuJe sa u pravlm Jlpkama I lip kama u pet/Jama, a precnlka do 14 mm I ma-
njeg u Jipkama u petljama, I/pkama I koturovima.
UnutraJnji precnlk kotura I petlje mora bit! takav da se prlllkom IspravlJanJane prekoracl granlea tece-
nja.
4.4.2 Duzina betonlkog cellka u koturu nlJe odr""ena, a u lip kama I pe'o:IJamaIsporucuJe sa po pravnu u duil.
nama ad 10 do 14 m.

5 Vr:l:2 ce!ika
3.tC,.1Skjc.lik po ovom standardu izraduje sa od cellka koJllmaju najmanJe takve mehanlckel tehnolcl.
ke "'D::ine kao celiei ut'lrdenl standardom JUS C.K6.020. Glatki betonlkl cellk izraduje so od celika
r:~~::2 ::0300, a rebrasti oblika AA 1, AA2, AA3 i RA4 od celika casso, a oblik RA2 i od cellka C05S1.

6 Masa

Moc" na.edene u IIbeli 1 j t. 4.3.1, izracun.te su ~I osnovu-upreminske mase celik. 7,85 kg/dm3.

7 Proveravanje mera

7.1 Uzjmanje uzoraka

Proverav.nJe mera se vrli na uzon:lma (kotur ifi I/pka) untlm iz slrup/ne prolzvoda Istag nazlmog prec.
nika i oblika. Od slrupine Ie, zavilno od nJene vellclne, uzlma breJ uzonka proma tabell 5.
 --......
r

996,

Tabela 5 - Broj uzoraka za proveravanje mera u zavisnosti

od velieine skupine

Velieina skupine (tono) Broj uzorako

iznad do
20 3
20 50 4
50 5

7.2 Nili'!In pruvanvan)a

7.2.1 Pr.entk

Proveravan)a preenlka vrii se samo kod glatkog (GA) I rebrastog betonskog eellka bez uzdufnlh rebara
(RA3 i RA4).
Kod Isporuke u koturovlma proverav!,nja preenika vrit se na mestu udal)anom najman)e 1 000 mm od
kra)a, a kod fsporuka u lipkama na udal)enostl na)man)e 100 mm od kra)a Ilpke.
Pteenlk se odredu)e unakrsnlm merenJem preenlka profila I raeune se kao sredn)e vrednost ova dye mare-
n)a.

7.2.2 Poyrllna popreenog prasaka

Povriina popreCnog presaka glatkog I rebrastog betonskog eellka Izracunaya sa prema obr-.:

1.274 X m
A=
L
gda)a:
m - masa odseCka Ilpke,a L dufina odsacka.
Pripadaju61 preenlk sa Izracunava po obrascu:

.
d=1274X\!m
'V L
Mesa tipka m izrafava sa u gramlma, a pripadajua duflna odsecka u mllfmetrima III metrima, pri eemu
so dobl)a povriina u kvadratnlm centlmetrima a precnlk u millmatrima.
7.2.3 Rebra
OdstojanJe izmedu poprecnlh rebara (el odreduje se merenjem udaljenostl izmedu najmanje 11 uzastop-
nih rebara I ono predrtavlja srednju vrednost. OdstojanJe popreenlh rebara odre"uje se za oba polj. reb-
ra..
Merenje sa mora yrlitl sa tacn0t6u merenj. od 0,1 mm. Srednja vrednost odstojanja izmedu dva susadna
rebra ne sme bltl ve6a od vrednostl utVrdenih u t.belama 3 I 4.
Visina. lirin. I nagib rebara odreduju se kao srednj. vrednost tri merenja n. jednom uzorku, s. taenoJtu
merenja od 0.1 mm.

8 Isporuka

Betons!<J ce!ik se IsporucuJe u vidu kotura ill valjaekl pravlh III n. pol. savijenih tipkl - petlji.
Kod Isporuke u 11pkama iipke moraju bid slofene u svefanj.
Namotajl kotura moraiu bitl povezani eelicnom fieom ili trakom nalmanje na 3 mesta, a lipka sve!nj- na
krajevlma I u sredini.
U koturu so mogu Isporuclvati:

- glatkl betonskl celik precnlka do ukJjueuju61 22 mm,

- rebrastl betonskl cellk preenlka do ukljucujuei 14 mm.
 997

U savl)enlm lipkama se mogu Isporu~ivatl:

- glatkf betonskl ~ellk pre~nlka do ukl)u~u)utl 28 mm.

- rebrutf betonski ~ellk pre~nlka do ukIJu~uIutl 22 mm.

9 Oznablvanje

Oznaka za betonskl ~ellk po ovom standardu Ie:

Betonsld ~ellk JUS C.K8.120-IobJik i!ellkaJ 11-d-lvrstB i!ellkaJ21 Ivntalsporuke)31

gdeje:
d - nazivni pre~nik betonskog ~eljka u mm,
11
- oznaka obJika betonskog ~eJlka
- glatkl betonskl ~elik GA
- rebrastl betonskl ~ellk sa uzdufnlm
rebrlma ' RAI
RA2
- rebrastl betonskl ~ellk bez uzdufnlh RA3
rebara RA4
2)
3,)
- oznaka vrste ~ellka prama standardu JUS C.K6.020,
- za isporuku u koturu: kotur.

Primer 1: Glatkl betonski ~ellk IGA) prema standardu JUS C.K6.120, nazivnag pr~nlka 14 mm. u
!/pkama. vrste ~elika C0300, jsporu~enog u sveinjevima ozna~ava se:

Betonski ~elik JUS C.K6.120-GA-14- C0300 wafanj

a aka j. joporuka u koturavlma:

Betonsld ~elik JUS C.K6.120-GA-14-C0300 kOlllr

Prlm.r 2: Rebrastl betonski ~elik RA prama standardu JUS C.K6.120, nazlvnag pre~nika 14 mm. u
lip kama, vrste ~ellka C0550, "Isporu~enog u Mlfnjevima, omai!ava se:

Betonski ~eJlk JUS C.K6.120- RA 1-14-C0550 waf.nj

a ako je Isporuka u koturovlma:

S.tOnski i!.lik JUS C.K6.120- RA1-14-C0550 kotur

9.1 ObeJeiavanj. na proizvodu

9.1.1 Glatkl betonski ~eJlk vrste ~elika C03(10 i r.brastl betonski ~elik bez uzduznih rebara RA3 j
RA4 se ne
obeJezavaju.
9.1.2 Robr.sti b.tonski c.lik Sa uzduznim rebrima IRA 1 ! RA21 oheleiava sa
"na vruce" reljefnom ozn.kom
u viuu ..crtl". Oznak. se stavlja Izmedu popr.cnih r.bara a na sredln! Izmedu poduznlh reba.., k.ko j.
to prikazano na slici 2.
U t.b.1i 6 d.t j. pr.gled oznak., lavisno od nazlvnag pr.~nikl, odnosno navedenl su nlzlvnf pr.cnici
kod kojlh sa oznlk. n. stavtj..
GI.tki b.tonskl ~.nk vrst. C 0002 f r.bust! b.tonski ~elik RA2, vrst. cenk. C 0550 mouju se dodatno
obelelltf belom bojom otpornom nl vodu Iitmosferilije preml stlnd~rdu JUS C.K6.020.
998

Tabela 6 - Oznake na proizvodu zavisno ad nazivnog pretnika

Oznak. Nazivn; precnik do

mm

Bez oznake 6 12 22 32
I 8 16 28
II 10 19 36
111 14 25 40

9.2 Svaki svetanj ili kotur mora imati sledeee podatko:

- flrma, odnosno naz;v I sediJte ili registToYlnl znak prolzvooa/!a,

- oznaka premo t. 9 ; t. 9.1 ovog standarda,
- identiflkacloni broJ Jarte.

9.3 Sv.kl svefanjlipki /Ii kotur mora bitl snabdeven metal nom ill plastlcnom ploclcom sa omakama premo ,
t. 9,2, koje moraju blti l$plsane ooJom otpomom na vodu ill utlsnute. (

I
j
j

~
II

i
I
I

N. a.now milljenj. Repyblitkog Mkret.rij.t. kulturu SR Srbije tw. 413-8t/7..o2 ad 4. II 1974. ne plKa.e porlZ na ~rom",
l' I
~f.rnP8 s.v.zni zlVod Z8 st.ndardizacilu - 8qr8d
UDK 889.14-442.1
999
JUGOSLOVENSKI
Hladnooblikovani felici
STANDARD -_oJ U S
BETONSKI ~ELICI
- TOR-tELICI -
SA PRIMENOM OblikI mere C.K6.121
. ;1987..
od 1987.Q4-20
Pravilnik br. 07-93/27 od 1987.Q1.16; Slu!beni list SFRJ, br. 10/87.

Cold finished steel. Reinforcing stee/.cold twisted deformed bars. Shape end dimensions I

Predmet standarda
Ovim standardom se utvrduju oblik, mere i dozvoljena odstupanja za rebrasti betonskj felik hladno-
oblikovan tordiranjem (u daljem takstu: tor-i!elik) koji se isporufuje u ~ipkama.

2 Ven sa drugim standardima

JUS C.K6.021 - Hladnooblikovani felik. Betonski falici - Tor-felicl. Tehnii!ki uslovi
JUS C.BO.OO4 - Obele!evanje osnovnih proizvoda od fellka

3 Oblik i popretni prasek

3.1 Tor-felik po ovom standardu Ima obUk ~ipke SI dva dijametralno suprotno polo!ena nlbri, u vidu ZI-
vojnice, izmeeJu kojih se na'aze koSI rebra promenljivog poPnlfnog preseka.
Oblik i presek ~ipke, kao i preseci nlbara, dati su na sllci 1.

D a d'

Uzdulno rebro Popre(!no rebro

,O'~IJ =80'
ct- '5'
ril'O.oS do .

Slika 1 - Oblik tor-felika

I izdanje SA VI!ZNI ZA VOD ZA ST ANDARDIZACIJU

1000

3.2 Povr!ina ~ela kraja !ipke mora biti priblilno normalna na uzdulnu osu !ipke.

4 Mere

4.1 Zavojnica
4.1.1 Dulina korakazavojniceD mora biti u granicamaad 8 do 12d a'
4.2 Pletnik
42.1 Nazivni pre~nik, pre~nik jezgra, povrlina popre~nog preSeka I mase po dumom metru utvr"eni su u
tabeli 1.

Tabela 1 - Nazivnj pre~njci, pre~nici jezgra, povrline popre~nog preseka i podulna

masa
1) Podulna masa
Nazivni precnik Precnik jezgra Povr!ina poprecnog
dJ preseka 21
do
mm mm cm2 kg/m

8 7,80 0.503 0,408

10 9,74 0.785 0,638
12 11,69 1,13 0,918
14 13,64 1,54 1,25

1) 0,9744do.
preenikjezgradj odreCfenje izrazom dj -
2)
Povliina preseka je zbir povrline j8Zgrai uzdufnih rebars.

422 Najv8Co dozllOljeno odstupanje stvarne povr!in8 preseka od nazivne povrline iznosi - 4%. Poprecni
pre!'lk jezgra, ne uzimajuCi u obzir udzume rebra, priblilno je krulnog oblika.
4.3 Rebra
4.3.1 Mere uzduznih rebara, zavisno od nazivnog precnika utvr"ene su u tabeli 2.
do'

Tabela 2 - Mere uzduznih rebara

v ~1 ~

;;>0,10da ;;> 0,17 do ;;> 0,15 do

s tim da paprecni presek

Prelaz podufnag rebra u tela !ipke moze da bude i zaobljen (r .. 0, I do)'
!ipke nije manji od utvr"enog.
4.32 Mere poprecnih rebara, zavisno od nazivnog precnika d q' date su u tabuli 3.

T abela 3 - Mere poprecnih rebara

a b e r

;;>0,07 da ';;O,lda .;; 0,65 ;;>0,05 do

do
J
 1001
4.4 Dufine
Tor.e.tJik u Jipkama isporueuje se u dufinama od 6 do 12 m.

5 V rste ~elika

Tor.eelik po ovom standardu izraduje 58 ad eelika koji imaju najmanje takve mehani&e i tehnolo!ke
osobinekao eeliciUtvrdenistandardomJUSC.K6.021. .

6 Masa
Mase navedene u tabeli 1 izraeunate su na osnovu zapreminske mase eelika 7,85 kg/em'.

7 Proveravanje mera

7.1 Uzimanje uzoraka

Proveravanje mera 58 vrJi na uzorcima uzetim iz skupine proizvoda iste vrste eelika i istog nazivnog
preenika. Od skupine 58, zavisno ad njene velieine,. uzima broj uzoraka prema tabeli 4.
.

Tabela 4 - Broj uzoraka za proveravanje mer~

u zavisnast; od velieine skupine

Velieina skupine (ton a) Broj

;znad do uzoraka

10 2
10 20 3
20 50 4
50 5

7.2 Naein proveravanja

7.2.1 Preenik
Pripadajuci preenik tor.eelika se izraeunava prema obrascu:

d=12.74XJ'!5:
l
gde ie:
d - preenik, u milimetrima,
m -
masa odseeka !ipke, u gramima,
l - dufina odseeka !ipke, u milimetrima.

7.2.2 Povrlina popreenog preseka

Povr!inapopre~nog p~eseka sipke tor-celika se izracunava prama obrascu:

1,274 X m
A=
l

gde ie:
A - povr~ina poprecnog preseka, u kvadratnim centimetrima,
m - masa odseeka lipke, u gramima,
l - dufina adseeka !ipke u milimetrima,
1002

72.3 R e br a
Rastojanje izmedu popre~nih rebara (e) odreduje se kao sredn;a vrednost, I to tako da se izmeri udalje-
nost Izmedu dva rebra jednog polja rebara koja nisu medusobno zakrenuta, odoosno izmedu dva rebra
udaljena za pribllfno jedan korak zavojnice (D). Tako odredena udaljenast dell se brojem pojedina~nih
medurastojanja rebara, koja lete izmedu rebara koja su uzeta kao osnova za merenje. Rastojanje popre~'
.
nih rebaraadredujeSeza svakopolje rebaraposebno. .
Merenje 58 mora vr!it! sa ta~no!Cu od 0,1 mm. Srednja vrednost rastojanja izmedu dva $Usedna ret... ne
sma biti ve~ ad vrednosti utvrdenih u tabeli 3.
VIsina I lirina kosih i uzdufnih rebara odreduju 58 kao srednja vrednost, trl merenja na Jednom uzorku sa
ta~no!Cu merenja od 0.0 1 mm. Merenje sa vrii za svako polje rebara pasebno.
Nagib rebra prema osl !ipke odreduje se kao srednja vredoost trl'merenja na Jednom uzorku. Merenje
se vrti za Ivako polje rebara poseboo.

8 Isporuka
Tor-~elik 58 Isporu~uje u !ipkama slofenim u lvefanj. Svefanj mora biti ~vrsto povezan ~eli~oom !lcom
iii trakom na najmanJa tri mesta, odnosno na krajevlma I u lredlni.

9 Skladiitenje i transport

Na~in Ikladlltenja I trasnport ovih ~elika utvrdenl su u standardu JUS C.K6.021.

10 Ozna~avanje i obelebvanje

10.1 Oznee8'lanja
Oznaka za tor-~elik po ovom standardu Ja:
1)
Tor-bolik JUS C.K6.121-oznaka za armatuN -d X (duflnaI2) -(vrsta eelikal3)
gelaJe: .
d - pre~nik tor-~elika, u milimetrima,
11
2)
- oznaka za armaturu (TOR50 ill TOR60 prema Itandardu JUS C.K6.021),
- duflna, u metrima,
31
- olOaka vrsta ~elika prema standardu JUS C.K6.021.
Primer: Tor ~elik prema standardu JUS C.K6.121 (TOR50), nazlvnag pr~nlka 12 mm, dufine lipke
10 m, vrste ~elika C0554, ozna~va se:
Tor-/!ellkJUS C.K6.121-TORSD-12 X 1D-C0554

10.2 Obatafavanja na proizvodu

Svaka lipka tor ~elika obele!ena je reljefnom oznakom u vidu e:'fe.
Oznaka sa stavlja izmedu popre~nih rebara, a na sred;ni izm."u podufnih rebara, kako je to prikazano .
na sliei 2.

-lt~
Slika 2 - OOOI.favanj. na proizvodu
r
1003

U tabeli 5 dat je pregled oznaka zayisno od naziynog pre~nika, odnosnonavadeni su naziyni pre~nici
kod kOJlh18oznaka ne staylja.

Tabela 5 - Oznlka na proizvodu zayisno od

naziynog pre~nika

Oznake Nulmi pre~ik do

mm

Bez oznake 12
I B
II 10
III 14

t,la krajeya svlke IIpke tor-~elika moraju biti obojena bojom otpomom 'proma ~dl. ~ipke i!elika .
to554 obelefavaju so belom bojom, a i!elika C0654 crvenom.
10.3 0IIe1811V811j.lIporuk.
Syaki SVllanj lipki, ill lipka koja 18 Isporui!uje pojedinai!no, rnoraju biti obelefanl proma Itandardu
JUS C.BO.D04.

No
- mill"'" Rapublltkog 1IIt,...,II'"'' kulturu SR S'bil' br. 41~1/74-02 od 4. .. 1974.noplao!... po'" nopro...,
S..mpa s nluwd .. 'dlue," - ~8d
 Ukupno strana 5
1004
JUGOSLOV!NHJ
51 ANDAIlD
Zavari'lanje i srodni postupci
POSTUPCI ZAVARIVANJA I LEMUENJA
JUS
Termini i definicije C.T 3.003
~"
PRI\tEi'<OM 1984.
od 19114.()4 13 Pravilnik br. 50-17925/1 od 1983.12.()2;Sluibeni list SFRJ, br. 2/84.

Metal _Iding, btassing and soldering. refTTl$ and definitions

1 Predmet standarda

1.1 Ovim stlndlrdom 58 utvrduju termini i definicije za postupke zavarivanjl i lem/jenja koji se najfrite pri.
menjuju. Oznake postupaka date su ispred ..akog termina i u skladu su sa standardom JUS C.T3.012.

1.2 Oznake u zagradi predstavljlju postupke koji nisu oOOhvaeeni standardom JUS C.T3.012.

1.3 Termini oznafeni zvezdicom (~) ne predst..ljaju odredeni postupak zavarivanja. To su op!ti izrezi koji
oznaeavlju grupu srodnih postupaka.

2 Termini i definicije

2.1 '01 Z ivlnj. topljenjem - postupak z..arivanja sa lokalnim topljenjem, koji se izvodi sa dodatnim
materijllom ili bel njego, bez primene pritiska.

2.1 '10 Elektrolueno z,,"rivanje - postupak zavarivanja pri kojem 58 potrebna toplotnl energija za z..ari.
vanje dobija od jednog ili vise elektricnih lukova.

2.3 111 Elektrolueno z..arivanje obloienom elektrodom ~ postuplk elektrolucnog zavarivanja sa top'vom
oblotenom elektrodom.

2.4 114 Elektrolufno z,,"rivanj. sa punjenom ticom (elektrodom) - postupak elektrolucnog lavarivan;a
sa punjenom ticom bez zaStitnag gasa.

2.5 12 EI.ktrolueno z,,"riv"nje pod zaltitnim slojem (pod prahom) - postupak elektrolufnog lavariva-
nja sa golom ticom, punjenom ticom ili .,.ktrodnom trakom; luk ili lukovi su okruieni laS!ltnim
sloiem (prahom) fiji se deo topi stvarajuCi sloj trosk. koja se mote ukloniti (,kinutil.

2.6 '13 Elektrolufno .avarivlnje u zaititi psi, sa topivom elektrodnom ficom postupak lavarivanja -
pri koj.m su luk i istopljeno kupatilo zaStiCeni od okolnog vazduha zaStitnim gasom dovedenim iz
spolj.snjeg izvora.

2.7 131 Z..arivanj. MIG - postupak elektrolucnag lavarivan;a u laStiti inertn,h gasova, sa topl'Iom .1...
trodnom :icom.
2.8 135 Zavarivlnje MAG - postupak elektrolucnog zavarivanja u za~titi gaSOIJ3 I 'Ii: nlSu Inertni, sa 10(:."
yom elek trod nom lieam.

2.9 1136) Elektrolutno zavarivanje U z3stiti gasoya koji nisu inertni, sa punjenjem ~I~ktrodnom iicol11 lil,<,
tupal.. elektrolucnog zavarivanja u zaStiti gasova koji nisu
elek ;rudrW.F1 li~T.,,'
inert"" ~d IUpl\,')111
u vidu punjene zice.
2.10 141 Zavarivlnle TIG j:
- postupak elektrolucnog zJvariyanja sa netopi\fOlll
II' ff amovtJm hUlhjSWl10-
yom) elektrodom, pri koiem je istopljeno kupatilo zaSticeno inertnim gasonl.

2. 11 15 ZlvarNanje plazmom - postuPlk elektrolucnog zlvlrivanja pri koiem se topljenje ."etala ostvaru.
;e zagr..anjem pomoeu su!enog luka ostVar.nog izmedu elektrode i radnag predme..ldire.tno de).
SIVO) ili Izmedu ele,trode i mldlnice (indir.ktno dejsIVo).

..... &AVU1'8 ZAGDZA

"N'W'~
Su",," 2 JUS C. TJ 0(>:;
1005
Z.,;tiu je osi!JIrana toplim jonizovanim gasom koji istite iz mlazniee. a mole biti dopunjena doda.
In;m dovodom Zlhitnog gasa. Zavarivanje Ie izvodi sa dodatnim materojalom ifi bez njeya.
2.12 185 z..winnje pritiskom LIZpomot elektritnog luka pokretanog magnetnim poljam
rivanja pri kojam zagrevanje vr!; eleklficni luk koji se uSPostavlja i pomera -
postupak
dUl Ionije zav..uz
spa;anja
pomoe magnelnog polja. Ovi zagrejani krajevi delova Ie zatim dovode u dedir i primenom sile
pritiska zevaruju.
2.13 82
Elektrootporno zavarNlnje - postupak zavariv.nj. pn kojem se llYareni ~OJ jzyodi koriSfeCi, U CI-
Iju lagrevanja, efekat protieanja elektricne struje krol mesto spOja
(Dtu'". .'ekat).
2.14 21 Tatkal1D elaktrootpomo lavarivanja - postupak elektrootpornog zavariv.nja pri kojem se zavare.
ni spoj izvodi na mestu izmedu elektroda za tackasto zavarivanje. pri cemu je pov..ina tacke spoia
priblilno j.dnaka pov..ini tela vrha elektrode. Za vr.me zavarivanja na tom mostu primenju,e se
sila, preko .Iektroda.
2.15 22 ~no alaktrootporno lavarivanje
- postupak elektrOOlpornog
lavarivanja pro kojem se primenju-
je neprekidna sila i intennitentn. struja, da bi. se ostvaria neprekidni zavareni spoi, pr;
delOYi za zavarivanje nalaz. izmedu dva diska ilo izmedu diska i "elektrode - ploce". Sila~emu se
i struja
Ie pr.nose diskovima koji imaju stalno obrtno kretanj. u toku izvodenja zavarivanja.
2.16 23 Sr8d8Vitasto elektrootporno zavarivanje - postupak alektrootpornog zavarivanja pr;
kojem su sila
i Slruja lokalizovane zahvaljujuei bradavieama izvedenim na jednom delu .Ii na oba dela koji Ie l...
varuju. Bradavie. Ie !JIbe u toku zavarivanja. Sila i str...ja Ie pronase plotama, alatima ifi ogrlicama.
2.17 24 Suteono alaktrootporno ..varivanja vamitanjam -
postupak zavarivanja pri kojem Ie delOYi dovo-
de suceono do uzastopnih kontakata. i to na meStima neravnina kroz koje protite struja, usled ce-
ga dolazi do uzastopnog varnicenja i izbacivanja iStopljenog
metala. Kada Ie postigne temperatura
zav.arivanja, vrii se lavarivan;e uz primenu sile.
odnosno pritiska utiskivanja. Varni~enju mOle
da prethodi i predgrevan,e, bilo promenarraa smera struje ili koristeei spoljni izvor. OgrJice preno-
se struju i silu.
218 25 Su~eono e.ektrootporno zavarivanje pritiskivanjem
delay; spajaju sueeono
-
postUpak zavariyanja otporom pri kojem se
neprekidnim pritiskom, uz istovremeno proticanje struje kroz zone delo-
va izmedu celjusti sve dok se ne dostignu potrebni uslovi za zavarivanje (pritisak i temperatura) na
kojima dolazi do formiranja venca sava i spojeva. OgUee Drenose struju i silu.
2.19 291 Visokofrekventno elektrooq,omo zavar;vanj. -
postupak zi!Variyanja pri kojem naizmenicna stru.
ja sa frekvencijom iznad to kHz protice kroz kontaktnu povr!inu deloya i stvara toplotni fluks do-
voljnog intenziteta za obavljanje zavarivanja. Ova yisokofrekyentna struja je
koncentrisana na kon~
taktnim povriinama kako bi stvoreni toplomi fluks u zoni spajanja bio dovoljnog intenziteta da
l~mp~IJftJ..a te zone dosrlgne vrednost i(oja bi, uz j~tQ'JrefT'fm() delovitf'ljp rx1qovarajuceq pririska.
omo!JlJCi13 :z/odenje lavanvanl3.
2.20 'J Gasno zavartvanje - postuDak z3varivania topljenjem, pri kojem se toplotna energija potrebna za
zavarivanje stYdra sagorevan/em Jednvg gasa jlj
vise gasova u kiseoniku.
2.21 311 Zavarivanie pl3fT1enOm kl5eOnIK-acetilen
- postupak gasnog zavarivanja pri ko;em se koristi ace-
ul.'n k,). I 'lPI !'.." !Ju::.
2.22 Jt3 ZiIV:)(lvallje plam~nom
klseonlk-vodonik - postupak 9a5nog zayarivanja pri kojem se koristi vo-
donjk ka..1~lulI\li '1.1\.
2.23 Zavarivan,t! pritltlfom
'4 - po5tupak zavarivanja pri kojem se ostvaruje zavareni $poj, po pravilu bez
d{Jt~dtnc'llnatl:~ijala. primenom pritjska koji je Jovoljan l. ostvarivan;e plasticne deformacije (~a-
VJI. La".lno layrovanje olaldava (ili
ubrzava' ;:lOstupak.
2.24 41 Zavariyanje ultrazvukom - postupak zavarivanja pritiskom. pri kojem mehanicke vibracije malih
Jlllpllfurla a visoke frekyenc;je. koje sc necuine, omogucuju, uz primenu staticke sile. izvodenje
ldVar'!"'>9 spoia izmedu dveju pOYr!inadeloya, koji se spa;aju pri temperaturi ko;a je niza od tern.
r>era~we topljenja osnovnog metala. Mole se primeniti dodatni toplotni izvor (zagrevan;e).
 JUS C.T3.003 3
5tl'.-"""
1006

2.25 42 Zavariyanje trenjem - postupak suceonog zavariyanja pritiskom. pri kojem so jedan od deloya.
pritisnul na drugi. otxce (vrti) na laka. nacin da se Irenjem prelVara kinelicka energija u toplotnu.
spoj $I ostvaruje silom pritiska koja $I primenju'
110 iZlliya zagrevanje dodirnih poyr!ina. Zavareni
je po prestanku obrtanja.

2.26 43 Zavarivanje kovanjem - postupak zayariyanja pritiskom. pri kojem so delovi zagrejani na yazduhu
spajaju kovanjem ili drugim slicnim postupkom koji daje dovoljnu silu da $I izazove trajna deform.
cija u zoni dodime povrline delova.

2.27 441 Zavarivanje eksplozijom - poslupak zavariyanja pritiskom kojim so oslVaruju preklopni spojevi

ili ,oblaganje (platiranje) i pri kojem so delovi oblalu dejslVom sile pritiska n..tale eksplozijom.

2.28 45 Z-arivanje difuzijom -

postupak lavari.anja pritiskom. pri kojem $I deloyi zagrevaju u zoni spo-
ja ili eela njihova masa, pod vakuumom. u zaStitooj aunosferi ili u fluidu. i zayaruju primenom no-
prekidne sile. najce~e bez dadalnog materijala. Zavari.anje $I ostvaruje difuzijom atoma izmedu
dodirnih povr!ina. Plasticne delormacije koje .$1iavtjaju u zoni spoja su yrlo male.

2.29 47 Ga.no uyarivanje pritiskom -

postupak za.ariyanja pritiskom, pri kojem $I zagrevanje u znni
dodirnih povriina, zazorom Izmedu njih iIi bez zazora, izvodi pomoeu plamena kiseonik~.
"
rivi gas, a zavaren; spoj so oslVaruje primenom sile sa dodatn;m materijalom ili bez njega.
Zayarivanje na hladno (lavarivanje pritiskom na hladno) postupak zavariyanja pdtiskom, pri ko-
2.30 48 -
jem $I koristi iskljuciYO slalni pri.isak.

2.31 Drug; pOltUpci _rivanja

"7
2.32 71 Alumin0t8rmij.ko zav.,ivanje ,- postupak lavariyanja topljenjem. pri kojem $I toplotna energija
potrebna za zavariyanje dobija reakeijom lino ujednaeene smde metatnih oksida i aluminiiumskog
praha; sagorevanje ove >meSo je Igzolermno. Tecni metal koji nastaje pri ovoj reakeiji predstaylja

dodatni m..rijal. Osnovni materiial se predgreva. Zavarivanje se O$tVaruie sa primenom Hi bez

primene pritiska.

2.33 72 Z-arivanje pod troskom - pOSlupak zavariyanja lopljenjem, pri kojem so koriste kombinoyani
elekti struje i elektricnog Olpora u jednol ,Ii vise lopi.ih etektroda. kao i istopljeno kupatilo elek.
troprovodne Iroske kroz koie so do.odi elektroda u istopljeno kupatilo :netala; istopljeni metal i
trask. se odrfavaju u spoju pomoeu hladenih granicn~ka koii se postupno pomeraiu odazdo n.
.iJe. Posle pocetnog palienja luka .rh elektrode stalno je u Iraski...e do l etka zayarenog spoj..

2.34 73 Elektrogasno lava"yanje - postupak elek uolucnog za.ari.anja pri kojem $I koristi top;.a elektro-
da koju okruzuje laStitni gas i nanosi metal u istopljeno kupatilo koje $I odrtava u spoju pomoeu
hladenih granienika koji so pomeraju navise u skladu sa nastajanjem spoja.

2.35 74 Zavariyanie indukcijom - postupak zav.nvanja sa primenom ili bez primene pritisk.. pri kojem 58
zavareni $poj ostvaruJe zagrevanJem toplotnom energljom nastalom usled atpara radnog komada
indukovanoi struii. UpotreblJeni toplotni iZI/or je Dzulov efekat proizveden Fukoovim strujama
koje su indukovane naizmeni~nim maqnctnifT1 pnljem u koje se postavljaju delovi koji se spajaju.

2.36 -75 Zavarivanie svetlosnom radijacijom - postupalo. zavarivanja topljenjem, pri kojem se potrebna to-
plntna energija za zlvarivanje dobijd transtormacijom \t.oncentrisane svetlosr.e energije iz izvora
velike speciflcne snage u kontaktu S-1radn;m predmctom ill pri ulnku u radni predmet. Zavariva.

nie se obavlja pod vakuumom, u z~titi gasa Hi bel zaStlte, u~lavnom bez dodatno\t materijala.

2.37 751 Zavar;yanje laserom - postupak zavad.anta topljenjem pri kojem 58 potrebna toplotna energiia za
tapljenje dobija iz koherentnog monohromatskog ~'''etlosnog izvora.

2.38 752 Zavarivanje ...fleksilom elektricnog !uka - postupak za.arivanja ..etlosnom radijacijom, pri ko.
jem se koristi nekoherentni svetlosni snap posebne frekvenc:ije, koji se pretVara u toplotnu energi-
ju. S.etlosni ilYOrpredstavlja luk.
spoj
2.39 76 Zavarivanje elektronskim snopom - postupak zayari.anja topljenjem. pri kojem SOzavareni
cxtVaruje topljenjem osnovnog materijalapod udarom korcentrisanog snapa elektrona koji daju po-
trebnu toplotnu energiju.
Stntna 4 JUS C T3 OOJ 1007

2.40 77 Z~varivanje elektricnim iskrenjem (perkusiono) - postUplk l~vanvanja otporom, prt kOlem SCfo
plotna energija dobija ad uspo<tavijenog luka (izmedu radnih delova) pomocu brzn i prainlenla
e\ektriciteta iz kondenzatori. Pritisak \e pr',men,u,e ..per\(.\J~iono" 01\0 u trenut\t.u e',e\(.\ilcnog
prainjenja ili neposredno posle toga.

2.41 -78 Zavarivanje cepova - ophi naziv za zavarivanje cepava ili slicnih elemenata na nekom delu. Za-
varivlnje se maze izvesti lucno, otporom, trenjem ili drugim odgovarajutim postupkom zavariva-
njl, ukljucujuci primenu pritlCika, sa Drimenom ill bel primene zahitnog gasa. Zavareni spoi se
izvodi po celoj povrilni krala Cepil Iii dela ZI ucvrSclvanJe.

2.42 781 Zavari.an;e cepova e'ektrolucno - lavarivan;e cepova pri kojem se toplotna energija dobij. uspo-
SI.vljanjem elektricnog luka izmedu cepe (ili slicnog del.) i drugog del.. Kad. su povrSine koje
se spajaju dovoljno zagrejane,dovode se u dodir dejstvom sile pritiska. Delimicna zasriu se ostvlru-
je tako ito se oko cep. n.llli keramick. caur.. ZaStitni gas (ili praS.kl mogu se eventualno koriSli.
ti.

2.43 782 Zavarivanje tepava otporom - spa;anje cepova bndayicastim zavariyanjem.

2.44 -9 Lamljenje - postup.k koji $I SlSloji u sp.janju met.lnih delov. pomocu dad.tnog materij.la clj.
je temper.tUra topljenja nii. ad temperature topljenja delov. koji se spajaju, pri cemu osnovni ma-
terij.li ne ucestvuju topljenjem u stv.r.nju spoj..
2.45 91 Tvrdo lemljenje (vi.okotemper.turno) - postupak ko;i $I Slstoji u sp.j.nju met.lnih delov. SI
dad.tnim m.terijalom u tecnom stanju, cij. je temper.tur. topljenj. niia ad temperature toplj..
nja delova koji $I sp.j.ju, .Ii viSaad 450.C, pri cemu osnovni m.terij.li ne ucestvuju topljenjem u
stv.r.nju spoj.. Sp.j.nje se oba.lj. s. zaStitnim praSkom ili bez ~iega, . mote $I izvaditi i u v.kuu-
mu.
2.46 912 Tvrdo lemljenje pl.menom (g.snol - tvrdo leml;en;e pri kojem $I toploln. energij. dobija pl.me-
nom gorionika Hi slitnog aparata sa plamenom.

2.47 914 Tvrdo lemljenje uronjav.njem - tvrdo lem/jenje pri kojem se pOlrebn. top/otn. energi;. dobij.
delimicnim ili potpunim ur.nj.njem delov. koji $I sp.j.ju u kup.tilo iSlopl;enog dod.lnog m.teri.
j.l. z. tvrdo lemljen;e, koje je prekriveno slojem iSlopljenog zaStitnog praSk..

2.48 916 Tvrdo lemljenje indukcijom - tvrdo lemljenje pri kojem $I toplotn. energij. dobija indukcijom u
materij.lu u blizini spoja pcmoeu elektricne struje ili visoke frekvencije. Mogu se primeniti zahit-
ni prdak ili zaStitni gas.

2.49 918 Tvrdo lemljen;e elektroo!pomo - tvrdo lemljenje pri kojem $I toplotn. energij. dobi;.:
II proticanjem elektricne struje izmedu deloya koji se spajaju, kao pri elektrootpornom Zlvarivl-
nju, ili
bl prottCdnlcm Strule Izmedu dye uglJenc elelc.trf)de i Ijclova ~:jI :;c '.tJ":"I~; "JJ''i'~.' f".'f t'phlt ";a.
staje u elektrodama i prenosi se kandukcijom u zonu spoja.

2.50 924 Tvrdo lemljenie u v.kuumu - tvrdo lemljenje pri kojem $I r.dni deo. lIjedno s. dadatnim m,'e-
rijalom, doyadi do temperature lemljenja u vakuumskoj komori.

2.51 -94 Meko ternljenje - postupal( koji se sastoji u spajanju metalnih delava uz pomoc dodatnog materi.
jala u tecnom stanju. k0ji ima temperaturu topljenja niiu ad tE'mperatlJre toplieola delav. kaji se
spajaj'J. u oDs~~m slucaju nllu ad 450C, nri cemu osnovni materijah ne uc~stvuju topljenjem u
stvaranju sooja.

2.52 942 Meko lemljenje pl.menom (lIIsnO) - meoo lemljenje pr; kojem $I toplotn. energij. dobija pl..
menom gorionika ili slicnog aparata sa plamenom.

2.53 944 Meko leml;en;e uronjavonjem - meko lemljenje pri kojem je deo delimicno ili OO!p"no uronjen
u kLJp.tilo dodatnog materij.la Zl meko lemljenje koje je prekriveno slojem istopljenoq zaStitnog
praska.

2.54 945 Meko lem';..nje u sonam kupllilu -

meko lemljenje pri kojem se toploln. energii. dOb,j. ura
nJanjem del ova kOJi se pajaju sa dodatnim materijalom u kupatila sa istapljenom soli k.oja ima
adgov.r.jucu temperaturu topljenja. Soli ko;e $I koriSle mogu im.ti ulogu lIStitnog praSk..
1008 JUS C.TJ.OOJ Strana 5

255 946 Meko lemljenje indukcijom - meko lemljenje pri kojem 5e toplotn" en~rgiia doblja indukcllOfn
u mlterijalu u blizini spoja pomoeu elektricne slruje sredn;e ili visoke fre~.e'",ile. Mogu so prime.
niti zahitni prl!~k ili ZaStitni gas.

2.56 952 Meko lemljenje lemilicom - meko lemlienie pomoeo alata ciji je prednii deo, u op;le," slocaiu
ad bakr.. grejan spoljasnjim ili unutr.njim 12vorom toplote.

2.57 954 Meko lemljenje u vakuumu - meko lemlienje p" ko;em so deo sa dodatnim materijalom dovodi
do temperature mekog leml)enja U 'Ikuumskoi komori.
2.58 97 Zav.,ivlltko lemljen;e - postupak tVrdog lemlienja pri kojem so lemlieni spo; ostVaruie po.tup.
kom rada koj; ie .rlo slican zavari.anju topljenjem, pri cemo je temperatora topljenja dodatnog
materiia'a viSa od 450. C.

Vez. UI drugim standardima

JUS C.TJ.012 - Zavarivanje. Qznacavanje postupaka zavarivanja na crte~ima

Na OIl"lO\lUITuIIJenJ. RlIPub/ltkog aekr.tar Iiala la Ir.ulturu SA SrblJIt br. 413-81/74-02 od 4.11 t 974 fI8 plata porn f"I;Jprom.t
-

~f"!"P}j Sr.d\lI!Z"":1 l~od fa na!"l(j.H(jlZac ju Beoqrad

-
UOK 821 783

JUGOSlOVENSKJ 1009
Z hlnje, ..octnl PoStupcl
STANDARD
KLASE KVALITETA ZAVARENIH SPOJEVA JUS
SA OIA VEZNOM
PR/MENOM
IZVEDENIH TOPLJENJEM NA eELIKU C.T3.010
1884.
od 1986-02-18 Pt..llnlk br. 60-1423&/1 ad
1984-1~;Slul""'IIiItSFRJ, br: 80/84.

Welding end ""et8d proc.-

a- of qu8llty of """'ding Joints me< by .rwI
"""dng

Nepom."e U o"om .tllnd8rrJu 1fn8/U

""'0 InfolTn8d"." Ire"""'r I n80bwezne ai.

1 Prildmet stand_d. i podru~je prlmene

1.1 Ovlm It8ndlrdom .. utvrduJu mlnlrneln/ zahtevl prllzndl" kontroll, k80 I krltlrlJuml prlhvltlJlvostl, ZI
poledille kll" kVlntete Z8v..enlh IpOJeve.
Nlpornene: Propilime ZI poledille vrlte zev..enfh konltrukelje OOretll.ole.. kolu kI..u more de Iml koJi D-
v..enl IpOJ (Zlvllno 00 ,vnte I Vlltelne opterea.nje, rlzlks ZI krltlen/ otkez konltrukel,. I
dr.11 dadltnl zahtevl preml vntf I nemenl Zlv..elle konstrukelJe.
1.2 KI- kvel/tete Zlverenlh IpOJeve deflnlll! kvelltet Dv..enlh spo/eve ZI lVe vnte Z8v..enlh konstrukelJI
I prolzvOOe, IZUDVZI eel/ene nol8C!ekonltrukelle kOJe .. IzvOde prerne tehnlek/m prop/llrne ze eel/elle
nOllte konltrukel,..
1.3 Ovlm nlnderdom utvrduJe.. kVllltet
spo/eve ne konltrukelleml 00 nlskouglJenlenih
nlh, mlkroleg/r,"I~, nlskoleglrenlh I vllokoleglrenlh
D'''''''h eellks. ",Ieglfe-
1.4 Ovelnenderd .. prlmenjule ne IpOleve lzv8dene elektroluenfm poltUpclrne
nlm plemenom, ZI olt8le Portupks Zlverlv'"Je I Zlv..tv,"'em 1181'
zev"'.enJ'
hOOno utvrdlven,. utlc8Je t/h poetupek. I prlprerneIlIbI
ne kvel/tet 01'1/It8nderd .. prlrnenjulelimo UIpret,
zev..enth IpOJeve.

2 Podel. Z8V..nlh lPojey. n. lII'upe preme

poloh'u elemenetl u IpojU
U ellJu oct...,lv'"Je kl... kv.lltetl, I u Vlzi . funkellom Zlv..enag IpOJI, utlc8/em gretks n. noslvort I
neelnom kont.ole kvelltet., zav..enllpOlev/.
grup.I .- IUeeonllpOlevl de'e u sltde6e grupe:
grupe 1/ - ugeonll ukran/lpoJevl
podgrupe IIA - Ugeonll ukranl spoJe.l.. potJl!.lnlm pro...om pr_kl
podgrupe I/B - ugeonll ukrlnl lpoll.l .. dli/mlenim prov..om pre.ks
podgrupe IIC ugeonf I ukrlnllpOJerl II rnel/m pro.wom pre..ks
grupe 1/I - OltliispollVI
-

U grupl I (sue80nl lpolevll .nte

'"ovi IU "edete: V, 1/2 V, J, U, X, Y,
Obuhvetenlsu limo ani kod kol/h Ie predvldeno prov..lv,",.
" Punag j:re..ks. dI'ostruld U, dvortrukl Y I K.
U grupl 1/ (Ugeonl I ukranl ,poJevll niliD .. ,poJevl: T .spoJ, koll T'spoll ukranilpol. .. prfpldl/~fm vr.
stlml leVOVI.
NI II/el 1 prlksDnl .u prim..' zlv.enlh spoJe'1 II grupe I I II .. Podgrupeml.

3 Podel. zev..nih Ipojen n. Id.. preme kv.litetu

KVllltet IIv..enlh spojevi rezvnten ,. u eetlrl Idl.. pr' eemu Ie kll.. I podelJene n. potkl... IA liB.
Klo Ito Ie Prlkszano u teblil grupe I 'luelOni 'poJevIl mole de ../zvodl u .vlm kll..ml kVli~tet., kso
I Grupe 1/ (ugeonl I ukrlnl .poJevll,
" dok . grupe/II lostlll IpOlevll IzvOOIlimo u kla..ml kvelltetl II, III
flV.

Ilzdlaje SA vtZNJ ZA VOD ZA STANDARDIZAClIU

I \
1010

Grupe I - Suot~ IIPOIr-I II pt'ovwom Iro..na

~
11 II I-Ievom blllV"om
v OLJ [JLJ
cl II U.f8vOl'll
d) II X..om

Grupe II - Ugeoni i uknni spojlYi

Podgruplll A-51 pro.wom

~.
~ '.~~'
:L J
I

I) II ugoonim
~ ~
;~...JI
f) II..!...V".om
~ ~
I
.
--.. I
II II K.f8vom
~ ~
: ~
ea_-'
h) II dv08tnllcim
2 J.lavom
".om

Podgrupell8 - 51 dIIlmitnlm pro.wom

~~~ :

L,...J
I)SolU910nim
:

Ia.om
O<X~t I
I-..J
IO<X~t

J). PlltkimlV-I..om
2
I
L
IO<X,st
J
k)SolplltkimK-llYom

PodgrupillC - 51 m.lim provarom

~
#t
'..I f
~,J
.
;

I X > 1.

I) Soluga<.~j", io.om
1
~ I I
L--J
I

m) sa Plitkim+V
I
X>
T
r
c."

Slik.1
 1011

TIb8I. 1
Moguc!ekl- kv.litltl
GruPiI GruPiI/
uV'l'Inill 'POjev. GNPlIII
Suteoni spojevi UlIIOni i ukrsni 'POj.vi Ostlli IPO/fti

IA x
18 x
x
-
II x
x
x
-x
x x
"'
IV x x
x x

.. Tlhnitki zatl1avi za zav_lpojeve u odnOlU na lei.. kvetiteta

4.1 ~ zam.f
Z. - Ida8 kYIIIt8tamcn/u bid DdovoljMlsIecWfuhtavl :
- 0In0vni 1IIItIri/ilmora ellbude _I/iv, In-lilv III pri- JIOIIbnih1IIIta.
- Vnt8spof.,1Iva mcnju ell budu tlko izlbnn.eII odgovlfljuIIItlnu I \IIIltinlnap'uInI8.
- ObIik tllbl mora ell bucII tlkav ell CMIIOgIIc!ev. kv8lltatnu Izradu lava.

- DocII1nI I ~nllNtIrI/l1 U u_lv8/'lja mcnju ell budu tlleo IzabnlnI ell odgovara/u
f8rfjalu. EI.Ictroda, alllctrod.. tica I tica Z8 Z8V8iv8l'l1emoraju bit! SUV8,timl ~ -nom ma-
u U'8l1U1ku
upotraba. Prl upotrabi calufoznIlI .11ktroda I-., ucIIo vt. Ie PGtraban. Dodatnl _1/11 mort
ell dljelav otporIn pratI\I pojavl vrutill I "lIdnlll pr.lin..
- Z._lv8l'lja sa mort Izvasti najpogodni/im IJQItUpleom.
- Z. konstrukcija i cillo-.. ko..~kcijl sa JIOIIbnim uslovima optItl'lc!enjl III drugim utlca/lma I ukolileo
Ie to u odnotu n. kVllitit po/ldinill _nlll mltlrfjll. IIOtI'Ibno, pojldlnl
a_anill ulltav'llrId. I kv"l~
'POlan mor./u sa utvrdltJ u tahnitko/ dokumlnt8Ci/l.
- API;ad i u saJi, k80 I oatil. op,.,ma,
moraJu imatl karak1ltrlstikl odgov...a/uc!e ZI postUPik uv..lvlt1/.
ko/I .. primln/u/,.
- Pri prlm,"1 .utom.1I1cJ1I poatup.ka uv...ivanjl, III PGtItku I n. krlju lan, sam Icod
'PO/IV.
tvoranim konturam., moraJu .. poatIvit! potItn. I uvrtna plotlcl od !stOll mllarfj8l. ho .. u-
I radnlleo-
mid I odgov.../utill I'II8r8ZllI80mltln potltllk I Dvriltlk uVlrlvanj.. .

4.2 Zah...i u kI88I kv8l1t8ta IA

4.2.1 Vru. zavar.nlll spo/.v. Ilavov.
U ovo/ kl., kv.llma .. izvod.
- savrlt.
gruPlIIA (UlllOllii ukrln' Ipojevi)
Mvova iz gNPiI 1.lItlOni Ipojevit sa prov...om Ieoralllilavovi iz
prov...oni prweka (primeri dati n. sllci 1).
4.2.2 Osnovni, dOd.tni i pomo~ni m.t..i).1 z. z.variv.nj.
ZlVar.ni spojavi u ovo) kJasi mor.ju biti
izra""ni sa ispitanim osncvnim, dodatnim i POrnOCnimmaterijali,
ma i sa dnkazim. 0 ""alitetu.
Eiektr<>demOrlju bit! pogodne u on. pololaj. Dv.ivanj. D kola .. primllljuju.
4.2.3 Prlprem. d.lov. z. zavariv.nj.
RaDn'. osnovnog matlrij.I., dabljin. pr.ko 25 mm, u Of!t.m slut./u nile dczvoljano m.kauma.
Obrada rtranica lloba za ZlVlrivanje viii sa mel1.nitkom obr8dcm rtrugllnjam, glodlnjam, brulenjem
ltd. Dozvoljeno Ie r.zanje i obrad. ItrInica termitkim rez8l'ljam ukoliko .. 'to Izvodi rnehlnizovlnim vo-
","jam gorion'ka. Sa povliin. dobijenill term~lcJm I'IDnjem obradom
mOrlju
ZIn). kole utitu III kv.lit.t. Ked lVilltermitkill pootupek. l'lzanja pradgrev.nj. uklcr.iti
.. viii gretkl
u DvilnOlt! od kv.
- - 1'1'
litatl i deOl)ine OInovnog matl,ijll..
1012
Po. iiiI" ..meneta u zoni spojlllj8 moraju biti potpuno IU,..; i eiJte (metalno S\'etle). Meulne zaltitn.
prevlake i zattitni prwmazi (boj., moraju . pre u...i'lIIj8 ukloniti ukoliko utieu na kvali~ za'...nog
lpoja.
11ebo., moraju cia budu izwdeni !Jokode IUzadovolj.ni utlo.! navedani u talleli 6.
4.2.4 Struena olpoloblj.nolt zavarivaea
Za IzvcXlenja nih !POi..a ove Id- mora biti pro-.na strue.. OIj)OIObIjanostZ8v..iveea, I to 18 18-
varivanje la odrecSenimkYiliutom OInovnog i dadatnog malltrijala, kao i za poIofaj Z8varivanja,poltupak
z'!Varlvanjai podruej. datlljine OI11OVI109
metarijal..

Tabe4a 2

Uslovi II ukljueivanj. pripojnih _..a u lav

KI- k..lltau Z8v..anag spoja IAi 18 II III IV

Grupe uvarenih IpojlYa lue80ni ugaoni i sue80ni ugaoni i luteani ugaonl i lUfeoni ugaonl i
ukrsni ukrsni, uknni, ukr!"i,
OItali 0Ita1i 0Ita1i
Pripoja IU Izveli Z8vlrlvlei prove-
rene struena tpoIobnosti Zl adr.
Ollev.zno Praporufeno -
&lnu kl-

Postupek I parametri II IIverivanj. Obavlzno PrlPOru- Oba..- Preporu.

adgovaraju tah...olOikorn postupku elno zno elno

Provo"n dodatni i pomO<!nimo. Obavozno

torlJa'
Pradgrovanja, ukoliko . Z8htava Obavazno
zJ u...ivan]1 laya

Du!ina pripoja Ob..lzno Prlporuelno - - -

:> 50 mm

Omli tonnolo!ki uslo.i kao za za. Oba.uno Preporut.no

vlrivlnje Jay.

KrajIYipripoja su obrad.ni rod;

izvodlnja nastavka la.a
Oba.uno Pr.porutlno - - -
Kontrol. priDej. Ooavezno PreDerutlno -

4.2.5 Rodn; uslov; i I-olo!aji za izvod.nj. zava..n09 sp'oja

Zav..lni spojovi u o.oj klasi II smoju izvodit; sarno u slueaju da j. radni proctor zaltiton ad padavina,
vetra, nisk. temperatura; sl.
Zav...ni spoj..; moraju II ;uoditi u najpovoljnijam polo!aju lay..iv...j., Ita Ie potti!., u zavisr>ostiod
vrsu konstrukcij., ~otrebom pcmO<!nihalata i ur""aja.
4.2.6 Zaht.vi u izrad;
4.2.6.1 Posuvlja"ja .oamaneta u polo!" u za...i.lllje viii II alatima i uro<1ajima')Oz pr;pojnih la a ili sa pri.
pojnim u.arimo, u kom sluelliu . u toku ispunja.anja !Ioba pripojni za...i moraju odstraniti mehan;-
tkim postupcima !lebljanja.
Pripojnizavarismaju. ukljutitiu Ia. ukolikosuilpunjaniusla.idatiu tabe4i2.
 ..1013

4.2.6.2 Kor.n lava mora cia bud. Izveden tako cia budu ladovolleni kritarilumi prihvatllivosti neVld.nl u tabeli 5.
4.2.6.3 Ispul\I llebl mora 58 vliiti proveranom
t. u tablli 5. f8hnol"iliiom. Kvalitet lava mora cia ZlK!ovoilavakritarilume da.

4.2.6.4 Zalice i naliejellva kriterlluml prlhvatllivOlti baliteta dati.u u tabeli 3.

4.2.6.5 PoMak i avriatak IIvl moreju biti bez .,.a.kl.
4.2.6.6 Povliine u bllzinl lava n. smalu . oItatiti elaktrienim lukom iIi 1\1 drugi Olein.

4.2.7 Kontro/l kvalitlta zlvlrenih

'pollva
4.2.7.1 Postupci kontrol. kVlliteta moralu pojedinaeno lIiIi u kornblnacill cia omogUQvaju potpuni uvid u ba-
litat avarenog spoja.
4.2.7.2 Vrne I obim kontrole bez razaranla za Zlvaran. spaj... svih vrsta dati su u tabeli 4,a kritarilumi prihvat-
Ijivosti balitata Zlv.lnih spolava dati su u tabeli 5.

4.3 lah.., za !dlSU kvelit8t8 18

Za klasu balit.talS vale ini zlhtavi kao i za kluu lA, izuZIVkrit.riluma prihvatllivoni belitate zavar..
nlh spal..a (vldl tabelu 5).

4.4 lah..i za ldasu belit8t8 II

4.4.1 Vrste zavlrenlh
'POlevl i lavovi
U ovoj klui blliteta mogu II izvoditi sve vme zavarlnlh spo/eVI Ilivove.
4.4.2 0 s n 0 v n i, d 0 d I t n I I p 0 m 0 ~ n i m I t I r I II I z I z a v I r i v I n I I
Zavlren; spol.vl u ovoj klasi moraju biti izradeni sa ispitanim osnovnlm, dodltnim i PO~nim materijl-
lime I sa doklzima 0 kvalitatu.
4.4.3 Pripreml d"ova za zlvarivanje
RIZInje i abrada Itrenice !labl II viii mehaniekim i tarmiekim postupeime. Rueno rezanje I abrada nra.
nice gorionlkom . viii uz doradu povliina.
Povliine ,'emanata u zoni spalanja moraju biti potpuno suva I ellta (metalno SVIti.).
Metal". OOi1oe pre.
vlakl i zaltitni premazi (boje) moraju 58 prl Zlv..lvanja ukloniti ukoliko utleu na kvaJltat Zlvarlnag spo.
la.
~llbovi moraju de budu IZVad.nitako dl su Zldovolleni uslovl nlVldenl u taball 6.
4.4.4 Struena osPosobllenost zav"'vaea
Za IZVC)(1lnjlZlv..lnlh SPO;IVIOVIkll. morl bitl proverena itruenl osposobilinost zavarlvael za zaVI-
rlvanj. O.novnog materilala i.t. grupa kVllitate i deblJine sa odgovaraju~im dodatnim materililom, I za
onl postupkl i polo!ajl zavarivanja koji 58;.vtjaju na konstrukeiji.
4.4.5 Radn; usiovi I polo!a;i la
IZvo".nl' lavar.nog spojl
Zavareni spojevi u ovoj klasi sm.iu 58 izvediti na radnom proltoru Zllti~enom od padavlna, vetra, nlskih
temperaturai sl.
Zavaren; $pOjevimoraju Ie iIVod;ti u najpoovoljnii.m poiohiu lavarivanja. Ito sa posti!e, u zavllnoni od
vrst. konnrukcij., upotrebom pomoenih alata I Url"aja.
4.4.6 Zaht.vi u Ilredi
4.4.6.1 Post.vljanj. ,'.m.nata u poloh; a Zlvarivanja viii II alatima i ure"ajima Hipripojnim
eaju avarlme. U slu.
d' sa uevlitivanje vii; pripc'jnim lav..ima biti ispunjani uslovl dati u labeli 2.
4.4.6.2 Koren lav. mora da bude izveden tako da budu "'oraj"
ladovolj.ni kriteri;umi nav.den; u tabell 5.
4.4.6.3 Za lice i naliej. lava kriterijumi prihvatljivosti dati su u reblll 3.
4.4.6.4 Poe.tak I zavriatak lava ma<aju biti bel grefk..
4.4.6.5 Povliin. u blil;ni lava na smeju II o!t'litl .Iaklri~nim lukom ili na drug; naein.
1014

c
v..113
~ I-i
t " z o'
+
~
c v'"
.<"1.
.8
..J
<"I. Z o'
8""E E 0
i +
-
. ..
o-..v
c ] -l! ..
>U v V V2-J2 v",C"'f.
c

-
i
!r ~" 8 E
-
~ E .. o'v
o'
VVv...;
~ ~ .2
. c

15.
C
I!
CD i
::I, oJ iooI
Z 0
+
-
~
v
t c oJ iooI
"ii':e::
~ ~~ :e
...
~ c >=-
Z~.
::
+

~ v ~
Iii B.
~
~
~ :!!~
oo..v
~
oJ oJ
~ :
~ ","" o'
Z'" o'
+
- ~
=
0
V vv
0
vvvS
N V o'o"V
v V VoJ2
- I
0-
.oJ Q Siool v 'cD
iI
] oJ iooI '::I' j'iooI
zo-+ .I iii
iI

-.- .~
-0
v",0-.
i~
1
5

~
~~ Z +
- .. 1 J if
m ! .g
] E
E oJ ~ ,..J
. J! V~ ~
e
a a8 ~ 8", -.
0 ~. Z"""~+
00
II 18 o' 0
vVvS
N.V o' 0""
v v ~ v2 ~ - i t:i !J
-'g '~ C oJ
~1 c. 1
Q .1 ~
;)
V
~I Ii
~
t~ Z"0 +
.. - C Jf
:t ~
j
'c
51
0(,)

i
V~
-0
Z +
-
.
~
.s. 'i
~
'!
31
::

1.
:u
.!L
~
::
~ ~
.!.. t; (5 -:.
~-Ei-
. :.
~ '2
~
~
~
'I ~
! ~
!
~
~..
~
=
1
i
~
e
! :;
~
~.il~~
;; :. 0
~~~j;.g ~
.!L ~:;:;
~.;,I. iJ
".
~.I. .!
~
!
.s
~
.~ ..~
"C
~ :~ ~ 0
.-
50 .)It. :5>0
II:!

~i ~ :! C' 8.
Ii .:.-
.s ~t..o 0
=
CD
'"
J ..:JtJ. -;;
~ 'c -~ ~ ;
.=
i! ;:- r:;
~ ,~i ~.-
,
1:!a.f~8.
;N .5. c..
-6~/) ..~.~ ~
"5
15.; - "8
.1<;:;
- .-
'0
I
...J ;
i
[
~
'~
r
!
'j
'= -~ -~ d'~:~A:
fa
"
I! .I<. -:'~!_~
,.. . N .~ ': "8:E
~~
'c ~
1!-
~
]
'&
i
i'C
.~
j .
J
::!

.~
c
C
~
~ g
:g ~
"0 ...
! 8.
~J:!i; ~"i;
~
"0 E -
!,~!.~
"0

.~
0 ~i~~
:J := :~
~
g E:o.~ Is
- 't:I
~ .
~ ~
ico!~
it:::.
'i
~ J
!
=
i
t
"t: 18 I
.!L.c.!!>C:!: . !! .- .c ...
E ~ 1
:..:

M
I
,.
.:Jt
=-
iii
!
.!!. .!t-
13 "2
~ . '0 :::'.!I
~~;oi!i"
oO'..~.... >
';:: ~ :.
~ !! = i i]... -'
MIl
~} N~
j
.
....
~
2
C) f5~ C'" 'C
S~~~ c3 Z'5!i""
I
 1015

~
I II ~
J
i
j lit tl'
.ou :II
iiI Ii

1
t i
11=
~
8- -
~
- lit
Iij E i
!
j lit
..
lito
E
f
iI 0-J\- I!5
....
= -- lit
.
]
j~ I -# ~
~
-I~ 8 i t!
= I -- ~
lit
lit
15
I
s
-
<I
3i
J
!
JJ6
.. :!/
'j 1/1
.. ~ ..
1
i 1/1<0
I
5!J\
.... I
i j -~ 8 1/1 J J
!!
! c
t:l - lit


f
I
fI fI
lit
~J t
i !iiI 1/1 2 ... f

t
I I II
~il ....
J

;:;
j
~t it:
f
l!~
!
I ', =l!:
!!II '

o::.ee
." "]~ c i J ., 0

t:~ ,~
~
1 i i
e
:t .:!.
!t25.'-:.
3:::'J!.c.l.i~
I.
]
. Co !1
- ~:::. ,-
~
i51
.t If!
-e
:s
0
;
.J:
1:
~

]
--
!:!.e
I:

2
./It
1'" ~':&.s"5"
~

!.o=""
..
'"
.J/l C.. a ~ ] ::-
"U ~
C IICJ
'! f t
'"

! i~
:.
ou
III
! f
11 oS.
~ I! ~a.
.. :I: .:it
~I
:1

~ j 1. ~;';E~~:: 2" J I! I
".. .
~ ;
:: j 3 .2
~~
e ~.!.,ge1:::.,E
.'iS~-1;,!
'; ~
a.. .,.
i I ~ j
'c
i
..w
I
.J:
C
!
~~]
-a 1; I! ~Ea.
OE,-'gj;;'"I
j : E 's-8. !
i ~...
t:
...
0
i ~
... I:
:I
I f
tilJi
~~ ;;;,~ EE ~-
'6 .. 15
N j;2 ! .. .. l:.

j
I
'If'
!.
::t
c:;
"e
!
~
>
c. ..

-=
~-
t f
i: M
I
I
fI!
i
..0':
2:f!"&!.:i!
~~ l!t:
I!
e i ~ -;
Ifg ;:
'jl;i
j j ~ :
II:
.... N M ..
1016,

'2 'c
~~,s .5
" E
III E :5 E ~ E E

-~ -E
~::I E ! E
.~ ~ :I ,~ 0 E
f- 0 lQf-o
"9 ! ,!!
.!!.
~ ~" 11).. :! "1.- ~
,&I)
~'2 co
8. cOli"'. It'2f-
8. . .1i
"-' i".1i
I "I "I 0"', ~
i "I "I !I
'U I t: ~ I-,~
a

'2Q '2 ii ..
C
r:
8 .Jill:
:II ::I 8 '2 E
'2
II(J
E E !
.- ::J ~ E
CD
.~ E
CD
E ,EE .,.
= j.!! i.!! " ~ '"! f- Il) ..
8. co",
"'t -8. c: .-
'2
i I I
::J \I ~
"
f-' ~
M ea ~ ~E !,,-= '"
o(J

a -'
E o' E
-' 8.-'E
j

'g 1.
,:! & ! 'i 1-! f- E
:I :I 8
E i
:a ~ E f- E
~ =
""
0~... l r... .. .,. j ~
I -8 v .: C ..
"-' E
M
-1.ili
'~
za -' ~
-=
it o(J

a ~illl
-5
! ~ .:!
;u ... t
~j
~
'g 'c
So,s
:::J ::J f-
0
E
E
M
E
f- E
-('\.I '8'
:I>
.!!
'8'
:>
.
c

.,.
- . ~
=
1f1~'~
.,
t
e- N
c" M ~ 0 N
~ 1~~
'c
~a "-' E ""
\I -=

-'
E .!.
Z
~
~
z . I) ~ cc
"'~'&~-g
1I i., '&.!.
'5 .a t ;
'~ '~ .&';;8'2"E
CC !I .
g'~ f- E
'2
.!!. i0 E.!!. t: 'C'
~ ~ ~ ""5
>
N .,. :I .:!
:S'I '~i
.a
~ ~E .1 g ~ ito.
~
I
0

: 'c
i
0()
-'
"C
~
c I ", I
' :! ~
g
I!
1
i
.s:
a I

I
'z ""
"
-''i.g"
;" E 'S 'i
51

'I
i
E ~ ] .2 ~ C) ;
!:II E :~ >(J E .;
:>
I ..; gE
.
!
...
"
>
N I
: s5
!
.-
-
;
,
'(:1
0()
.2- :i
lID

'c
.:Jtt.
:!
as
...
VI
:!
..
:>
.~
"5
e -::I
.:
.J:
~ ~~~~
! 8~~~
.!!. :=
en CD., o(J

~I Z 1:= 0
~ ~ c..
41 , C 0
~ I
IQ
~ ....
~:g;"
I~: ::J :;
Z !z
"0 Q.
I ~
! c:: '"~
:::J
~
0(,;
.JII: C"
;. '!! a ~ I!'
~ j '

Jf
I
I ~ ~
I ..
L :>11~ _I L I
!.. ic
C
i':!~.5~
I~~~~c
'~ ~ ;;
~
Ct c:> ..:>
- ~ ~
:r1:E'ilj~
CD
~
E
:~ ~~ ,
,:;,1
""
.
8.!~l;c)
E..: N M
.~ N8 Is 0.. 0C".I 'u ,-
'-.s: lID
E 'C' ,~
~
I
M ..
0
~ c~
.. -
~
~
..C
:I
0() i
!
E
~
~
'C 8.
I
::: !;0
-
:::
~
... I <II
I"
f-
N ,- f- Z
 1017

"c"~" ::
i ~
r ..s
~ 8
.. N
~ E E E ~J2
c I- E I- E I- ...E I- ~ J2
U)ID 1ft ..
i "t, ~
.. . "l,
N.. .
II(,)
.. .
iiI ~..., "e"e ....
1:""c-
i ..s 8
r
.
" ! M
- ] ~ -va
'c >
1 I- E
In M
E
~ ~J2
1-.., I- E.. ,JJt
..
E
~it C'It..
~... I ~"...." ~ I
&q..
.. ..
:I~!\:.il
'c
! i
i~ 8 sillf~
.e!iiJi .."1.
=
c
~
::~
i!
J0 !! J! ..,"0f..,
~
. I-
U;M ~ _NI
I- I-! ~J2 -8
I- ~ .."t
N

i ~ JIll = 1!!10! &ft...

-i'"
'
IU JiU

a 2;-Ei5:'lc~

. - ~ " ~"'
.. . ~J
] A
-"E"
- ~ ! ~
'c
i II ~c"
!!:
-
~
:J
:I
!~
2i
i ,!
-
2 .t
~
I- E
..N-
"0
0
0
,JJt
!
E E E .. !
~ ~ I- E 1- E I- E
"- ! E
'2
i
I(J
; t- "t ~E k
~N ~N inN f
I
~ " / ~ 'i ~ " ~
~ ! "8 .. ..". 2;
f
.! 3 . ..
g
."
c0
.I E
:&
> 'c.. c.. .)l
:I ';w
N .. tJ
.,. N
! ~ '( !c
t i KE 5 E ~
~ f M ij(~ 3 cg.
;"..5 I i
:N ..,; ...
:1 !
.. f .. ~ !.
c:
:1
: :s
:.E
~:: 8-
1:
... ~ I
~ c .-E 1-' >l
~ fa
I>
"'G
G
~
j(
.I(J
'c
~ II
C 1"1/ ~ ~
.-
.~ j . -!! 2
"8
:1 'ii
>
J ~ 'E J t ~ c
s ..~.,
g
c
j .:J1t. .s:. "Ii
... ~-
z; 0 ~ ~ j
~
~
s
~
'c
!nil
~
..... c
~
.- E"
.~ :J ~
8;
.>. .. :g 'g 'i ::I
N .... N
~ !.
CD .. 't:J nil
.. Q.
:1 N
"~ 'S
.- ;;:; ~ I
!.. ~ 2; lU!flqep
2.. ~
I- liPS! 8l1U8w",. 19"u'lIWS
N >
1018

4.4.7 Kontroll kVlliutl zlvlr.nih spoj.vl

4.4.7.1 Postupci kontrol. kv.lillt. moraju d. omogutavaju uvid u kv.litet av nog spojl.
4.4.7.2 Vrste i obimi kontrol. dati su u libel; 4, I kriterijumi prihvetljivOiti kVllill1l Zlv nih spoj"l u tabe.
Ii 5.
4.6 bh..1 a Ida.. kvllltet8 III
b kl.u kvllitetlill Zlh18v1III Isti kao I alduu II, lzuz..:
- uhtev. u odnosu na II8bove a zav...ivanjl(vidi tab8fu 8),
- ullov. ZI prlpojn. uv u llvu (vidi tabelu 2),
- krlterljuma prihvlltljlvOltIIic8 1nlliej. (vidi t8be1u 3),
- Zlh18v. ZI vntu I obim kontrol. Ividi tabelu 4),
- krlwijuma prihv.tljlVOltI kvaliteu zIV..nlh spojav. (vidi tabelu 5).

4.8 bh..1 a Ida.. kvall_IV

4.8.1 Vrst. z.v.r.nlh Ipoj.v. I ..vov.
U ovoj kllIl kv8liteu mogu 18 Izvoditl... vm. uv..nlh spoievl I L
-'.'
4.8.2 Osnovnl, dod.tnl I pomo!!ni mlterljll ZI zlverlv.nj.
Dodetni I pomoI!ni metlrljal, u odnosu n. osnovnl metlrlj.I, moreju odgovemi u pogtedu m8h.niekih
OIObinL
4.8.3 Prlpr.m. d.lov. z. z.v.rivanj.
Obradastrlnica Ilebe i postIvlj.nj. detov. IIm"'usobni polotaj morejudl obezbedeprlVillnII.b ZI ZIVe-
rivanje.
4.8.4 Zlhuvl u Izrldi
4.8.4.1 Ako II postIVlj.nj. i uevril!iVlnje .Iem.nlta u polotaj ZI zIVerivanj. oblvlj. pripojnim zav.rima, mora II
Izvrtld uz adovoll.nje uslova datih u tabeli 2.
4.8.4.2 Kor.n IIv. more de ZlcIovolj.v. krlterijum.1z tabel. 5.
4.8.4.3 Ispuna II8ba more de Zldovolll krlterijum. Iz tabel. 5.
4.8.4.4 Lice i n.liej. IIV. monJu de ZIcIovol~ kritlrijum. iz tabel. 3.
4.8.5 Kontrola kv.llteta zavlranlh spoi.va
Zalltevl ZI vrstU I oblm kontrol. dati III ut8bell 4,a kriterljumi prlhvlltljlvOlti kv.lltata Zlv..nih spaj...
u !IIbeli 5.

V'ZI sa drugim stlndlrdima

JUS C.T3.001 - T.hnika v...nja metala. Definicije pojrnova i nazivi
JUS C.T3.012 - Zavarivanj.. Oznat...nj. postupakl avarivanja nl crtIliml
JUS C.T3.020 - Zavarivanj.. Klasifikacija grdlka u Zlvar.nim spojc.ima izvedenim topljenjem metal.
JUS C.A7.CS3 - Ispit""nje bez ,"laranja. I,pitivanje zav",enih spojeva penetrant;",a. Pose"na uputstva
JUS C.T3.040 - Tehnika varenja metala. Ispitivanje kvaliteu %lvarenih spojeva. Radiografsko ;spitivanie
e.:i~nih suteonih spojeva. Cpit. odredbe
JUS C.T3.G12 - T.hnika var.nja m~'tIla. Ispitivanje kvalit.U za'larenih spojeva. Radiografsko ispitiv.nje
III/!eonih spoleva eellenih lirr.ova debl;ine ispod 50 mm
JUS C.T3.048 - Ispitivanj. kv8lillta zavarenih spo,eva. Indlkato,i kvalii.1a snimka pri rediografskom is.
"itivanju zavar.nih s""j.v.
JUS C.T3 IJiI - Tehnika var.n;a meta'a. Ispitiva'lje kv.liteta zavarenih sj:Ojev.. Ispitivan,. razarenjam
e.lienih spojev. avarenih .Iektrolueno ill plinski
JUS C.T3.1Ji4 - Zavarivanje. Sueeoni !avareni spoj.vi izvedeni toplj.njem telika. Ispitivlnj. popreenim
botnim savijanjer.'>
JUS C.T3.OSS - Zavarivanj.. Sueeoni zavareni spojevi izvedeni topljenjem telika. Ispitivanja SlVijanjem
sa liea i korena lavi
Na OIl"Oi'Umill;_. RipUolitkOi 18k,8t8rii8t8 za1w:"\.Iru SR Stbi" bt. 413-81/7442 od 4.11 1974. ne piC' . pora:- prom8l

it..,,~ s.v.'lni :wod Z8 r.8nd8n:1iz8Ciju- 8eognd

 j--~-""-,~~"-
I 'lO!9
-~::.
J,-,GO::;LOVL" TChnika ..arcnja mclal.1
~""l Ispili..anjc k,aliteta za..arenil, spoje..a JUS

R
SVNDARD
ISPITIV,\:\JE RAZAIU7\JE:\1 CELICi'\IH SPOJEVA C.T3.051
SA OIl\YEZ:\O~1 ZAVARE",m ELEKTROLCC:\O ILl PLI7\SK1 XIl-I96I.
PRJ~IE"O~I I
oJ 1-11-1962 Resenje br. 1I-6703 od 6-XlI-1961; Sluzbeni fist r!lilU br. 49(1961,

Ol"oj standard muloo je rel'bjom slandarda JUS C. TJ.05/. i:dollje /955. god. iz koga .,'Ui:dl'oj~..re oJr~cIbe koje se odnose
Ita ispit;mnje be: ra=aral~ja, a koj/! Cf! bi/i ohradelU! 11posebitom sIoJ/tlardu ili ~!'Ilpi slandard:1. Usled loga Stl II OJ'om Slana
nardll :Gllr:allt: sama ol'e odredbe srGndardaJL'S C.TJ.OJI kojl! Sf! odll(),e nll ispirirmrje ra:aranjem. Te odrt!db~ su proIirl!'ne
i d..'/imibro i:mf!ujt!/IC.

1 Predmct sf;mdanl:1
~0 Ol'aj standard sadrii m~todc ispitil'anja halite!a elekrrolucno [
a) ispirivanjc razaranjem i plinski zavarenih cdicnih spojeva i to:
~ b) proveral'anje oblika i dimenzija vara.

~ 2 Ispitivnnje zavarenih 5pojeva raz::ranjem

'E Ovo ispith'anje vr~i se u cilju proveravanja
mehani"kih i tehnoloskih osobina, kao i strukture za-
j vareruh spoje\'a.
Ispitivanje se vr~i na epruvetama koje se izraduju iz uzoraka ili iz podesnih otpadaka (isecaka Hi
odsecaka sa zavarom).
j 2.1 Uzorei iz kojih sc Izraduju epru,-etc
=
Uzorci se dobijaju bilo odsecanjem nastavaka sa zavarom, namerno ostavljenih na zavarenim ko-
~ madima, bilo kao posebni komadi (ploce i sl.), koji se za"aruju jeduovremeno, istim postupkom
~
- ukljucujuei eventualni termicki postupak, istim materijalom i od istih varilaca kao radni komad,
odnosno kao konstrukcija kojoj pripadaju. Ako se na radnom komadu, odn. konstrukciji, mora da
>
! primeni varenje u vise polozaja, va rice se i uzorci u tim polotajima, a ako je potreban sarno jedan
Po uzorak, onda co se on variti u najnepovoljnijom od primenjenih poloJ'aja.
.,=
tI Uzorci sa grdkama u osnovnom materijalu ne uzimajn se u obzir.
C Za izradu epruveta koristi se sarno srednji deo uzorb, dok se delovi s' krajeva, u duzini ravnoj
f
A
0
dcbljini uzorka, a najmanje 25 nun, odbacuju (vidi sliku I, 19 i 22). Ako se uzorak razl'c7.Ujeplamenom.
'8 mora se skidanjem strugorine odstraniti sloj rerrruckog upliva, izuzc\' iz uloraka od niskougljenicn.ih
<:elika.
2.2 Ispiti..anjc razaranjem suceonih za"areni!! spojcva
Uzorak za izradu epruveta Za 01'0 ispitivanjc, ukoliko se ne uzima direkmo iz za to predvidenih
E nastavaka na zavarcnoj konsrrukciji. dobija sc suc~onim zal'aril'anjcm dva komada lima podcsn.ih

i I I J r
!
I i
!
I
!
I
i II, /I 2 II ,./1 3 /I 2'// 3./1 I
I
I
I 2
I
I

i
'i II I! I! /I /I /I II
I
I
I I
l'
I
!
3
I
I 2'
I
3'
I
I
! I ! I
l++;-:
.
.:' ;;'
, !
II - :~1T- " i-H '.)/1-' -))H- '.)iH

f 1/ /I ii II Ii II &rri~" jI
: i
ii
A I
i
- /I
'j
il ii
'j
Ii Ii
I
1
I i" i ii /, ii '/
II i
I j
I

-~-
,,,",,25 jr-:in5D! ,1 I r:-:.'n:?5
;---""1 -~-
QI
bJ
51. I

~I~ 51. 2

Ukupno strom3. 10

JCGOSlO\'",SK1 ZA \'OD ZA STA:\'D.\RD!ZAC!Jl' II i7J~nje

1020

<!imcnzij~, prcm~ sl. I. Pre zav~rivanj~ limo vi se po potrcbi stave u nosto nagnut poIo.hj. k~ko jc
prikaZJno na slici 2, da bi sc posle varenja dobio raV~n lIzorak. Uzor~k $C vari z~v~rom iste vrstc
koja je primenjena u ispitivanoj konstrukeiji, ukoIiko se sporazumom z~interesov~nih strana ne
ustanovi druktije.
Iz uzorka se izreIu epruvete za sve vrste predvidenih ispitivanja i to tako da se smenjuju epruvete
za raznc vrste ispitivanja, kako je prikazano na sliei 1. Izmedu dveju epruveta za ispitivanja iste
vrste treba da bude rumak najmanje SO mm. Ispitivanje r~zar~njem su.~eonih zavarenih spojev~
mole da obuhvati: . .
a) ispitivanje zatezanjcm
b) ispitivanje savijanjem
c) ispitivanje zilavosti,
d) ispitivanje tvrdoce,
e) ispitivanje dinamitke tvrstoce,
f) ispitivanje m~kro i mikrostukture,
g) ostala ispitivanja (prema dogovoru zainteresovanih strana).

Odresci oznateni sa I i I' slule za izradu epruveta za ispitivanje zatezanjem, odresei 2 i 2' za izradu
epruveta za ispitivanje savijanjern, a odresci 3 i 3' za izradu epruveta za sva ostala ispitivanja. Sirinu
pojedinih odrezaka treba prilagoditi broju i dimenzijama epruvcta koje iz njih treba izrezati. U
zavisnosti od toga treba odrediti i velitinu uzorka prikazanog na s1. 1.
Rezanje uzorka na odreske moIe se vrsiti bilo na nacin prikazan na s1. ) pod a), bilo na natin prikazan
pod b). Pri OVOIDnatinu u uzorku se prvo izbuse rupe preenika d, kao Sto je pokazano na sliei, a
zatim se uzorak izreze. Pretnik rupa d uzima se:
- ako je debljina uzorka do 10 rnm, d = 10 rnrn,
-:- ako je debljina uzorka preko 10 rnrn, d = IS rnrn.
Natin prikazan pod b) primenjuje se za rezanje pIamenom, a natin prikazan pod a) moze. se koristiti
za rezanje bilo plamenom, bilo hladnim postupkom.

2.21 Ispitivanje zatezanjem sueeonih spojeva

2.211 Svrha ispitivanja je:
a) cia se ustanovi 7.atezna evrstoca spoja kao ecline (epru\'eta prema tat. 2.2121), ili
b) da se ustanovi ,.atezna cvrstoca materijala zavara (epruveta prema tac. 2.2~22).
2.212 Oblik i dimenzije epruveta
S obzirom na namenu u srnislu prethodne tacke, za ispitivanje zatezanjem treba upotrebiti epruvete
sa parolelnim bokovima Hi epruvete sa udubljenim bokovima. U narccitim sluhjevima dolaze u
.
obzir i drugi obliei epruveta.
2.2121 Epruveta sa paralc!nim bokovima definis"na je slikom 3 i mbelom 1.

.1 ''Y
t

-~ ~~~~+3
I.
I
L{~ - J I

51. J

Mi:re U 111m
Tah.:i;\ I

Dcb:jina cpn""ctc Q

I
Do 10
I
Preko to do ~O I
I
Prcko 20 do 35
I
:
Prcko 35

II
I
s:rin.: ~bve hi 20 10 3~
~jrin:\ m~sta kid~nja b, IS
I~--
20 Z5
,--;--
,
Rauiu.) :aobJjl.'nja R 10 I IS '
I ZO 1
20
DuiiJ'\.;J par.llduog ~kla Ip 4a
-- L'kupn.1 dUlina I~ i 250 I 250 i 300 350

. Ako j:\~ir.a n1:J.sir:c nijc do\'oljna La J,;idanj~ CpIU\'Ct.1 ;;jrinc 30 mm. mC'le sc sirina smanjiti onoliJ~o kcliko jc rotr-:bno
d.1 bi mJ~ina mo.Ja da pr~kinc t:pru\etu. Odno~ strJnicJ presc:".'l ne sme Ja buu.: \~i oJ 1:4.
 1021
Zavar mora biti na sredini duline epmveta. Ukupll:! du~ina I mo~e biti i manja no sto je navcdeno
u tab,li. ako to dozvoljavaju dimcnzjje masinc za kidanje.
Iz poprecllo zavarenih ecvi unutrasnjeg prccnika 50 mm j
vise, kao i iz odgovarajucih krivih zavarenih
de/ova, izraduju sc cpruvete takode prema sliei 3, dimenzija prema tabdi I.
Ako je debljina eevi manja od 10 mm, epruveta se u hladnom stanju izravnava pritiskom, a ako je
debljina 10 mm ili vise. epruveta se obraduje prema 51. 4.

t-_.~---o
Izravnati $kis!onirm 5lr otin~
\
a~10mm
R;>2S""JTI
51. 4

2.2122 Epruveta sa udubljenim bokovima deCinisana je slikom 5 i tabelom 2. Sredina zavara mora biti na
naju~cm mestu epruvete, .

Tabela1
t=-- ~ I
51.,
Mer~ u ntm
._~

Dcbljina epru\'ctc Q Do 6 Pr<ko Peeko Peeko Peeko

6d08 Peeko Peeko Peeko
I I r 8doiO I
IOdol2
I
12<1014
"/
14<1016
I
16<1018
I
18.1020

Sirina gla\'c: hi
I--"-!~~!-"-'--"-'-I--"---"-I~I-"-'-
Sirina me.,[3 kid.:lnja h, 12
I I
16
I
20 24
I
28 32 36
I
40

:~:
Radiusudubljcnja R

Duiina /
I

2.2123 Epru\'cta za ispi[i\"anj~ poprccno

za\'ar~nih spojc'.':l 11:1cevim:l pr~cnika ispod 50 nun izra<1uj.: sc:
prema sliei 6.

//

~
;~
Ii
,,"'-:'.s._','.' .
,~::

~i i (
'liT-
.

51. 6
~.:!13 Obr~dJ ~pru\'l?ra.Osim b0cnih po\'rsina. ohraduju s~jos po\'rsine Z;l\Oarana gornjDj i donjoj ptJ\'rsini
cpru\ct,] i to na eprll\\~!ama s udunljc.:nim
po pr~l\'illi. .lli u nJrocitim slu~ajt:\'ima boko\'ima un:k. a na cpruvctama 5 paraldnim bokovima
mogu ostJti j
strana. ncohr:rdene. po sp0razumu zaintcr~so\':1nih
1022

2.214 Za izvrsenje opila i izraclInavanje rezlIltata vale odrodbe standarda JUS C.A4.002. Z.ltozna cvrstoea
dobiver.a kidanjem epruvete s paralclnim bokovima izraC::unava se po obrascu:

a..-~kp/mm!
a.b,
gde F.. znaci maksimalnu silu prilikom opita zatezanjem. Za:czna cvrstoea. dobivena kidanjcm
epruvcte s udubljcnim bokovima izracunava se p'~ obrascu:
0.926Fmk pmm .
a".-~ f
Mnotcnje kocfieijentom 0,926 u prednjem obraseu vdi se u eilju korigovanja prividnog povceanja
vrednosti zatezne cvrstoee, koje nastaje bo poslcdiea cgranicene mogUl:nosti istezanja matcrijala
td\'oosno naponsko stanje) usled oblika epruvete.
2.215 Ocene i rezultati ispitivanja i protokol ispitivanja
Cvrstoea zavarenog spoja, ustanovljena ispitivanjem po prcthodnim tackama, ne sme biti manja od
minimalne cvrstoee, propisane za osnovni materijal.
U protokol ispitimnja troba uneti oblik, dimenzije i obradu epruvete, ;zg!ed loma, vrstu loma (kli-
zanje ili odvajanje) ; polotaj loma (navesti da Ii je 10m u matcrijalu zavara, u prelaznoj zoni ili u
osnovnom materijalu), eventualne greSke na povrSini loma i cvrstoeu. Osim toga. protokol treba da
saddi i podatke 0 kvalitetu osnovnog i dodatnog materijala. Ako se ispitivanje vr~i na temperaturi
razlic;toj od sobne temperature, unosi se i temperatura epru,'ete.
2.22 Ispitivanje savijanjem suceonih spojeva
2.221 Svrha ispitivanja savijanjem je proveravanje deformacionih sposobnosti zavarenog spoja.
2.222 Oblik, dimenzije i izrada epruveta treba da odgovaraju standardu JUS C.A4.005 i sliei 7 ili 8 ovog
standarda. Sirina epruvete Ulima se b = 30 do 35 mm. Epruvete se, po pravilu, ne obraduju na

0
Za a~12mm'R'25m""
Za a~l2mm,R.50mm.

;~

~/
~!<O/1 ;i~

m ~-1 W
~ ~i
";"'.-\7 ~ II!
.

w'
t tJ! I'-'-'-'--~- - ~I-1
~. ~ :"!

51. 8a
ED 51.8b

rfJ

51.9
 1023

povrsinama zatezanja i sabijanja, scm povrsina vara. Ove poslcdnje moraju bit; obradene skidanjcm
suvisnog matcrijala, tako da se izravnaju sa povrsinom osnovnog materijala (slika 7). Ako jc dcbljina
uzorka veea od 30 mm, mora se stanjiti skidanjcm strugotine sa sabijcne strane, tako da dcbljina
epruvctc ostane 30 mm (stika 8a ; 8b). Ispitivanje se, po pravilu, vrsi na po dye epruvete, tako da na
zatezanoj strani bude jednom temc, a drugi put koren vara. Za naroeite svrhc, ako 50 to predvidi
porud!binom, mole se ispitivanje vrsiti ; na epruvetama sa neobradcnom povr!!inom vara sa zatezanc
stranc ili dopunski opiti sa zatezanjem boenc povrSine vara prema sliei 9.
2.:~23 Za izvrscnje ispitivanja vale odredbe 5tandarda JUS C.A4.005. Preenik valjka D, oko koga 50 vrsi
5.wijanjc, uzima se prema tabcli 3, ukoliko standardima za pojedine zavarcne proizvode nije drugaeije
odrcdcno.
Taboln 3
NilZivrul ~vrs(oCa Preenik vnljka D u zavisnosti
oSDovnog ntaterijala
I
od dcbljine lima a

do 42 kp/mm'
20

prcko 42 do 52 kp/mm'
3a

prcko S2 kp/mm'
4a
-
Epruveta, postavljena na potporne valjke eiji polupreenik i razma!c su odredeni na slici 7 ovoga
standarda, savija se po mogucnosti neprekidnim pritiskom, brzinom oko 1 mm!s do pojave prve
prskotine. Otvaranje pora do 2 mm duline ne smatra se prskotinom. Ako se prskotine ne pojave,
savijanje se nastavlja sa pribli!enim potpornim valjeima naprave, ili na drugi naein, oko valjka
preenika D, npr. prema slici 10, do paralelnosti krakova epruvete. Savijanje se obavlja, po pravilu,
na sobnoj temperatuei, no po sporazumu zainteresovanih strana mole se obavljati i na drugoj tem-
peraturi.

2.224
pojave prskotine.
~ .
I

.
.i
t:s
o
I

51.10
.
'+'
I

.
.

Oeena rezultata i protokol ispitivanja. Kvalitet spoja odreduje se prcma kutu savijanja
Kut" meri se u stepenima, na epruveti izvadenoj iz naprave za savijanje. '"
u Casu
U proto-
kol ispitivanja unose se sledeci podaei: kvalitet osnovnog i dodatnog materijala, dimenz;je epruvete,
naein i polo2aj varcnja, vrsta obrade povrsina, poloZaj vara prilikom savijanja, prcenik valjka, vreme
protek!o od varcnja do ispitj,-anja, postignu! kut izgled i potozaj prskotine, izglcd povr!!ine preloma
i temperatura na kojoj je vrscno ispitivanje, u .C.",
., .,...
J Ispiti"anjc zilavosti sueeonih spojeva
:!.231 Svrha OVOgispitivanja je odredivanjc ,ilavosti zavarcnog spoja i to odvojcno u materijalu
p~claznoj zor.i. var'! i u

SI. 11
~0M c2 SI. 12

f( 0( viJ ~cJ
SI.
13 SI.
14
1024
2.232 Oblik. dimcnzije i obrada epruveta momju odgo\'arati odredbama standarca J CS C.A...OO.. i
slibma II, 12, 13 ili 14 ovoga standard a, koje ujedno pokazuju poIouj epru\'eta u odno>u na var.
Po spomzumu zainteresovanih strana epruvete mogu umesto eilindricnog fkha imati flcb 11 obliku
slova V sa boenim slranama pod uglom 45 i zaobljenjem korena R-0,25 mm. 1leb mom biti
izraden glodalom. Isto tako se vrSipo sporazumu zainteresovanih slrana izbor poloZaja epruvetc.
2.233 Za izvdcnje ispitivanja vale odredbe standarda JUSC. A4.004, stirn da so ispilivanjc, po sporazumu
zainteresovanih strana, mole vr~iti na znatno ni!im temp:raturama od s<,bne i sa ostrijim zarezom
(V-zarezom) u eilju stieanja uvida 0 otpornosti protiv krtog loma pro>toJrnoJnapregnU10g m:l1erijala
u konstrukeijama koje rade na snifcnim tempcralurama.
2.234 Protokol ispitivanja treba cia saddi slede.:e podatke: dimenzije epruvete s tacnoscu do 0, I mm,
bpaeitct ma~ine, izrazcn najvecim udarnim radom u kp. m, polobj prelonu u varu (malcrijal vara
i1i prelazna zona), izgled preloma, fi1avost u kp. m/cm2 i temperaturu na kojoj je vdeno ispitivanje,
\I .C.
Izraeunavanje rezultata i sve ostalo prema JUS C.A4.004. Ako raspolozivi udarni rad nije bio dovoljan
za prclom, stavlja se, umesto velieine fi1avosti, napomena: p> ... kp.m/cm2. Ako se epruveta
priJikom opila ne prelomi, nego se savije i proVllee izmeduoslonaca, stavlja se, umeSIO wlicine zilavosti,
odgovaraju.:a napomena, kao i velieina utrosenog rada, no ta se vrcdnost ne smatra lilavoscu ma-
terijala.
j
2.24 I s pit i van jet v r doc e sue con i h s P 0 e v a
2.241 Svrha ovoga ispitivanja je uporedno ispitivanje tvrdoc: materijala vara, prelazne zone i osnov-
nog materijala.
2.242 Oblik i dimenzije epruveta treba priblilno da odgovaraju sliei 15. Ispitivana povrsina mora biti fino
bru~ena i slabo nagrizena.

S1. 16

2.243 Za izvrSenje ispitivanja vue odredbe standarda JUS C.A4.003. Raspored meS"l na kojima se vrsi
uliskivanje kugle treba da odgovara slikama 15, 16 ili 17. Ako se vrsi ispilivanje po Brinelu, preporu-
cuje se precnik kugle 2,5 rom, sila F = 187,5 kp. Ako se vrsi ispilivanje po Vikersu, uzima s: F = 30 kp.

0
0
0

SI.17

2.2 U protokol ispitivanja unosi sc skiea epruvete, na koju se direkrno upisujc t\'rdoca na pojedinim
m~stima, kao i ptJdJ.ci 0 nacinu utiskivanja i ap.1raturi kojom je iz:u~r~no.
j
2.25 Is pit i van j e din ami eke e v r s toe e sue eon i h s P 0 e v,a
2.:!51 S\'rha ovog ispitivanja je odrcdivanje cvrstoee zavarenih spojcva pod dojS!\'OIO'promcntjivog optc-
rd~:1j:l pri c~mu t;~b.1:
a) da sc ustanovj dinamicka cvrstoca zaV.1r(:nog sp0ja kao cdin~ (\?;)[uvct~ pr~;n:~ ta~. :!.~521)
b) da s.: ust:J.Dovidinamicka ~v:-~tocJ. matcrija!a Sam0!; zavara (t:?ru"\?~~ prcn~:l t~c. 2.~5~2).
P:: :0tl;.:' ~~ il:t;;:~:<:;~.::t
l1:lpOrl.1m'::1j~lhara~O;1i~ki U Z:1'\:13110'\ti
ui vn::1~nJ.. S oOliroTI1n.1 intcnzitet
i prt:dzn:tk granicnih vrednosti promenljivog p~\prczanja. naprczanjc sroja moz~ biti:
a) jcdnosmiskno dinamicko naprcz~mjc, kJ.da su gornja i donja granic;\, u, kojima varira naprczanje
iStOg3 zn:Jka;
b) D:liz:n(:l1i~no dinamicko n~prcz~nj::, k:1da su guPlj.t i donja granic.l f;J.ZLi(o;tcg Z:1i.lka;
c) osc:latorno naprclanjc, kac'1 su kod n.lizm-:nicnog naprclanja Yr~dr.0sti g:anic:J. napi~ZJnjJ.
modusobno jcdnakc;
d) 05nO\"no dinJ.mi~.ko nJ.prczanj~ kojt: je sp..:cij~l1an 51u~:1jjcdaosnUskaog n::pr::zanja, kado.l je donja
granicna vrednost naprczanja jod~"ka nuli.
Vdicina n:lpona keju mOlc izdrl~ti m lt~rijJ.I z:l\"J.rcnog spoja pri b.:skr:\jno mnago puta pono\'ljt:l1om
optt:rC'ct:nju, a da nc pr~trpi slam, nazi\":J. sc din;!':11.iC:;kom cvrstocom spoja aD koj3. u za\'isno~ti od
\Tst~ d:nam;~nog napft:zanja, nosi oJgo\":1raju(-j n:1Ziv, n3 primer: oscilatorna dinJ.micka cvrstlJ~a,
O5novna dinamicka cvrsto~:1 itd.
.........---

1025

Najvoea vrodnost napraanja pri odred<nom broju promena napr<lanja naziva se relativna dinami.:b
.:vrstoea i obclc!ava sc sa GDN(indeks N zna.:i broj promena naprezanja).
Za vecinu .:oli"nih konstrukeija moze se smatrati da je rclativna dinami"ka "vrstoca pri N
10 x 10"
istovremeno i dinamicka "vrstoca (GD), jer se pri daljem po\'ecanju broja opterecenja, = rclativna
dinami"ka "VIS10ea (aD.v) prakti"no ne menja. Za prakiicnaispitivanja mOle se na osnovu prethodnog
dogvvora zainteresovanilt strana, N smanjiti do N
= 2,5 x 10".
2.252 Oblik, dimenzije i obrada epruveta ravnaju se prema vrsti, konstrukeiji i snazi m~ine za ispitivanje
(pulzatora). -
Epruvete mogu biti pljosnate ili okrugle. Na pljosnatim epruvetama vrsta i stepen obrade po-
vrsine vara treba da su u skladu sa obradom povrSine vara u konstrukeiji.
S oblirom na namenu u smis!u taco 2.251, za ispitil'anje dinami"ke "vrstoce uzimaju se sledeci obliei
epruvete:
2.2521 Za ispitivanje dinami"ke "vrstoce spoja:
za tanje limove (do 10 mm) preporucuje se epruveta proma sliei 18, koja se ilreze iz sredine uzorka
zavarenog prema ta". 2.2 (sl.l).

I
~1~11)

II~
51. 18

Pored ove epruvete, za ispitivanje dinami"ke cvrstoce mogu se koris!iti i epruvete sa paralelrum
bokovima, a prema sl. 3 i 4 i tab<li 1. Z:ivar mora biti na sredini duzine epruvete. Ako konstrukeija
masine nije podesna, moze se ukupna duzina epruvete I smanjiti do one mere koja obezbeduje dobro
hvatanjo epruvete u celjusti mas;ne za ispitivanje. Takode, ukoliko jacina maSine nije dovoljna za
opt~rcccnjccpruvcta, mOlc sc sirina smanjiti U odgovarajt:cojmeri, a1inajviSena ]
5 rom.
2.2522 Za ispitivanjo dinamicke cvrstoce samoga lavam uzima se epruveta prema sl. 5 i tabeli 2. Ovde,
takode, ukupna duzina epruvote I mOle bili j manja. u zavisnosti od konstrukeije maSine la ispitivanje
ali mora bili tolika da obezbedi dobro Itv:ltanje epruvote u celjusti maSine.
Pored napred navcdenih cpruveta, mogu se u specijalnim slucajcvima upotrebitj i drugi oblici cpruveta,
a prcma dogo\'oru.
Pored ispi!i\'Jnja dinamicke cyrstoce na epruv~tama, ista se moze ispiti\'3ti i na cclirn zavarcnim
konstrukeijama ili na najodgovomijim spojevima, bko bi uslovi ispilivanja bili 5to bliii uslovima
eksploaracije.
2.253 Za ispitil'anje i odredivanje zavisnosti relativne dinamicke "vrstoce od broja opterecenja potrebno
je najmanje 9 do 12 cpruveta. Ispitivanje, po pravilu, pocinje sa yceom naponskom amplitudom
koja se odreduje u nizoj vrednosti od slaticke zatezne cvrstoce spoja (stepon smanjenja zavisi od
vrste i kvaliteta za\"J.r~nog spoja i stcp~na abrade epruvet~).
Opteroeonju sa jcdnom naponskom amplitudom podvrgavaju se 3 do 4 epruvete i odreduje broj
izdrLanih promena op<erccenja. U zavisnosti od breja promena optcrocenja koje izdde prethodne
eprul"cto sn:anjujo se naponska amplituda za sledocu grupu epru\"Cta. Za odredivanj, lavisnosti
re!alil'llo dinamicke CITstoce (pri odre,knom brojl' optere.;en;") i dinamicke cvrstoce potrebno je
;ZITSili is;>itivanje sa 3 do -1 m.;!;";'e naponske amplitUde koje se postepeno smanjuju.
2.254 Protokol i;pit~,'anja trob~ d~ sadrii slodoce pvdatk<: -
vrs~u Z;l'.';:r~:1"'~ sjJJja, b;1Ekt osnovnog ffiatcrijJia (
.:~:.:ktrod.:l. dimcnzij~ i st~pcn obrad~ cpru\(;[a.
vrstu di!lami~k(; ~'''r~t0cc kojJ. 5.: isp:tuj-:. sa grani~nim i sr.:dr:jirn vn:dnostim;l n:lrr;:zanja u kp/mm~
i odgo\"ar.:ljuc;m broj-:m promena (n.:rioda): poloz:1) i jz.:;kd preloma. ~ takDJ~ i pcdat::k da Ii jL' U
tokt.i. ispiri'.~nja pri cdr(;..knom naprczanju dosl0 du ~oma ili n(;. Por..:d tO~3, u protokol trc.:ba staviti
i frck\'cnciju S~ ;':ojom sc vfsilo ispitivanje k.1o i evcntualnc 7.astoj~ u toku ispitivanja.
2.26 -
Is pi I i van j e 11\a k r 0 i m i k r 0 sIr u k t II res u i h s P 0 j e va
"e 0 n zavarcnog
Svrha lwih isp:tiv3I1j~jt: otk;"j\-:1njcC'vcntualnih g:Ic.~akau struktUri spoja. Za ova ispitivanja
mogu Sl~uputrebiti cpn~':ctc na koji~a je vr~cno ispi[ivanjc tvrJo~~. Pri makr\J-ispitivanju ut\'rduj~
se dubina uvam i ddd..ti bo: prisustvo prskolin~, ukljllconja, pora i deCekata u uvarivanjll. Pri
mikro-jspitiv~lI1ju ut\"ruuj~ sc priroda strukturc vara i prc1:lzl1czonc. uklju~ujuCi prisust\'o',?rclaznih
bljonih fvr:ni strukture i nitrida, a takode mikroprskotina, pora i mikroukljucenja. Nadono stanje
unosi se u protokol.
2.3 Ispitiranjc spojcra z~r;1rcnih ki.itnim za":]rom
Ovo ispitiv~nje mole da obuhvati:
a) ispitivanj~ za{ozanjem preklopr.ih i lIkrsnih spojeva.

.
 .;:;'
1026

b) ispitivanje smicanjem preklopnih spojeva

c) ispitivanjc dinamicke cvrstoce preklopn;h i ukr,nih spojeva.
d) isp;tivanje tvrdocc
e) ispitivanje rnakro i mikro strukture.
f) osta!a ispitivanja prema dogovoru zainreresovanih strana.
2.31 [spitivanje zatezanjcm prcklopnih i ukrsnih spojcva
Svrha ovog ispitivanja je utvrdivanje cvrstoec zavarenog spoja. Za izvrscnje o\'og ispitivanja vale
op;te odrcdbc iz standarda JUS C.A4.002.

L
)
'"~.C::I 101'
'13'

J
I
~r :;~I
- -Bi'
t::!
~e~
.
""I
I.'
100 :~
;,
.'I

-300 ~I.",: .1
51. 19 51.~O
2.311 Ispilivanje zatezanjem preklopnih spojeva
Uzorak za 01'0 ispilivanje treba izraditi kao zavareni preklopn; spoj prema slici 19 i 20. Iz uzorka
so izrdu epruvete, ciji oblik i dimenzije prikazuje slika 20. Ako debljina elemenata zavarene kon-
strukcije koja se ispituje znatno odstupa od debljine epruvete pokazane na sl. 20, prilagodice se
debljina zavarenog uzorka deb!jini elemenata ispi:ivane konstrukeije, po sporazumu zainteresovanih
strana. .

Epruve!e se obraduju sarno na bocnim pOl'rs;nama. Pre opita izmere se stvarne debljine zavara
a1>a~, a3 i a.. Cvrstoca zavarenog spoja izracunava se po obmseu:

F..
I
I1m=20,.1> k p.mm'
.
U prednjem obraseu ZMci:
Fm maksimalnu silu prilikom opita zatezanjem,
a, stvarnu srednju debljinu Zavara kod koga je nastupilo kidanje

1 + az odn ., a + aot
a,
Q3
= - 2
~ 9
2 '
h siriryu epruvete
Stvarna debljina zavara odreduje se premo slie; 21, na kojo.i je sa 0 ozaarcna nazivna debljina, a sa
a' stvarna dcbljina zavara. Na sliei jc pod a) prikazano odredivanje dcbljine zavara u slu-
caju primene obicnih clektroda. a pod b) u slucaju primene eleklroda dubokc pcnatracije.
Por~d prcdnjih podajl1ka.u protokol ispitivanja trcba unetijzg!cd pr-:lol11~ i r.:mp.:r;.mruispiti\"~nja.

1.t')1
~ .-.-.
~.j
El

II} b}

51. 11 51. =:
 --- 1027
2.~1~ hpitivanje zatezanjem ukrsnih spoj.va
Uzorak za 0\'0 ispiliv:lnj" trcba izr~dili bo zav,,,'"ni ukesni spoj prema slibma 22 i 23. Obostrallo
privarene lamele (na sliei p,edslavljene horizontalno) moraju Idati lacno u iSlom praveu i upravno
n3 srcdnji veniblni deo. Sva cetiri kulna zavara vare sc u istom pololajuvarenja, dakle u polozc-
nom, horizomalno-vertikalnom, vcrtiblnom, iznad glavc ili nagnmom pololaju (vidi JUS C.T3.001
lacka 6.4). Ako debljina clemenata zavarene konstrukeijc koja sc ispituje znatno odstupa od dcbljine
epruvet' prikazane na sliei 23, prilagodiee se dcbljina zavareneg uzorka debljini ekmena:a isp;ti-
vane konS(rukeijc, po sporazumu zainteresovanih s'!rana. .
Iz uzorka se izrdu epruvete; ciji oblik i dimcnzijc prikazujc slib 23. Epruvctc sc obr~duju sarno
na boenim povrSin~ma. Izracunavanje cvrstoee zavarenog spoja vrSi sc na isti naein kao kod pre-
klopnih spojeva (tacka 2,31 tfi u peotokol ispitivanja unose se isti podaei.

0,

D [)
51. 23

2,32 Ispilivanje smieanjem preklopnih spojcva

Svrha ovog ispitivanj3 je provcravanje olpornosti takvih zavarenih spojeva. koji su u radu naprez"ni
preteJ'no na smicanjc. Oblik i dimenzije epruveta odredeni su slikom 24. No, ukoliko debljine ispi-
tivane konstrukeije znaino odstupaju od dcbljine epruvete po sl. 24; uze.:e se dcbljina epruvete u
skl.du sa debljinom konstrukeije. U ostalom. za izvrsenje opita 'laze odredbe JUS C.A4.002,
Cvrstoca zavarenog spoja izracunava se po obrascu

Tm -'~ kp/mm'
/
4as"J
U prednjem obraseu znaci:
Em maksimalnu silu prilikom opila sm;eanjem,
o. SiVarnu srednju debljinu Za\'ara n~ olloj suani na kojoj je nastupilo smieanjc,

al+o'!+o3+a-1 0.+0.+07+0.
as= odn, r..=
4 4
I dUlinu zavar" (35 mm). ,

Pored prednjih podalaka, u prolokol ispitivanja unosc sc izgled prclorna i temperatura ispitivanja,

aJ'c7.~

a,.a,~
I~~J
.
"'
, "
c:=t
J
~

.
"
.

~;"":"-a,."a4

L
: 0,.0,

L-?p
1:)':.
0'
Q1
is;
~._, '/1
liS
/ ,~'
,r:::Z,
-r-

L
,

I ''r~ ~r I ':0
I.-b=~ ~,
,
i ci
Q:)i

oJ' ai~35~.~_J~~ ~"a,

51. 24
2.33 hp:ti\iJnje dinarnick.:
C\I"'.itDC-: pi"cklopnih i ukr.nih spoj~\a"
2.331 Snha OVl1g i~p:~i\'~lnjajc u'.!n:div.1nj.: d;l1ami..:k~ cVf:.wce prcklopnih i ukr~njh spoj~va sa d..:finic:jama
pr\:'ma taco 1.251.
2.332 Oblik. djm!..'nzijl~ i ob:":.Id:t C'pl'u\'~t~ ra\naju sc pn:ma vr.'ai~ konstrukciji i snazi masint: z1 ispiti\'anjc
(pUIZJIO,a), Pri izradi <jJ:'u\<!c bo or;j"!1cae:ja mogu dJ po>luzo slike 19 i 20 (za preklupnc spojcvd
odJ. 22 i 23 (za ukrsne spojC\c). Ob,~da i c,"cnwJlna iZrJ\'!1Jvanj" kUlnih \'a,o\'a zavisc od obrJd~
u konstrukciji i vr~e sc pc Sp0f:.LZUmU zaintcrCS0\Jnih.
2.333 Z1 is;:-:ti\'anj;: djnali1i~;r..:;,;cvrsto\.~~ spl..'j~\"J z.1\'ar.:nih kutnirn ZJ\"arom vat~ oJr~db;; po ta..:. 2.153.

--------.
1028

~.33-J Protoko! ispiti\'anja treba da sadrfi podatke prcma taco 2.254.

2.34 Ispi[ival\jc tvrdoce preklopruh i ukrsnih spoje\'a
2.341 Svrha ovog ispitivanja je uporcdl\o utvrdivanje tvrdoce materijala vara, prelazne zone i osnovnog
n1aterijala.
2.3-J~ U pogkdu oblika i dimenzija cpruvela i izvrsenja ispitiv:mja Y.1Zeodredbe taeaka 2.242 do 2.244,
5 tim 5[0 se prcsek epruveta i raspored mesta 11."kojima se vdi utiskival\je prilagodavaju obliku
spojc\'a bo sto je pobzano na slikama 25 i 26. -

81. 25 81. 2~

2.35 Ispi!ival\je makro i rrukrostrukture preklopnih i ukrsnih spojeva.

Pri izvrsel\ju ispitivanja makro i mikrostrukture vaZc u svemu odredbe tacke 2.26.

3 Proverav:mje oblika i dimenzija zavara

Ovo proveravanje obuhvata debljinu zavara, konveksnost ili konkavnost, dufinu i raspored zavara
i evcl\tuall\udubil\u ugorine.

4 Opse~ ispitivanja zavarenih spojeva

Koje od oyde sadri:mih metoda ispitival\ja trcba da budu primcnjcne radi kontro!c k\'alitcta zavarcnih
spojeva, mora biti propisano stal\dardom za odl\osni proizvod Hi kategoriju. proizyoda. Istim
stal\dardom propisace se za svaki proizvod ili btegoriju proiz\'oda broj uzoraka i epruveta za
s\'aku vrstu pred\'idenih ispitivanja i eventuall\e bIiie odredbe 0 mestu i drugim detaljima uzim:mja
uzoraka, kao i 0 oceni rewltata ispitivanja.
Ukoliko ovi podaci ne bi bili propis:mi odl\osnim standardima, ol\i se moraju utvrditi u narudibil\i
(ugovoru) sporazumno izmedu proizvodaea i kupca.

, V~Z.1,., drugim standardima:

It..<S C.TJ.OCt Tehnika varenja mctala Definicije J::ojmova' i naziVl
Jl,;S C.TJ.OIl Tchnika vare"nja metaJa
-
- Uprosceno pcikazi\'anje \"arova na crtdima
JUS C.A4.001 Tcrminologija. dcfinicije i oznakc z.a st.:.tina ispitivanja met.da
- Ispiri\'~njc z.:ltcza.nj~m
JUS C \4.002 i'vkhanicka ispitivanja melala
J L:'S C \...003 ~khJ.nick.J. ispiti..anja metala Jspitivanjc tvrdocc
-
JUS C.A.tOO~ ~Ich~lcka isriti'..anja ml:t:1b Ispiti\anje iilavOSli po S.arpiiu
JUS C.A4.C05 Mcnanicka ispitivanja m~taIa
-
-
Jspitivanjc savij:mjcm.

~r;ll"';;r.L n.:o~r..,h;"i t:,.:-.:",:1.:.: Z;1\,\,!. H;:",=;",..d

.
UDK 621.791
1029
JUG08LOVINSItI lavarivanje
STAND.u.D IHIteoni zavareni tpOjevi izvedeni topljenjem telika JUS
SA DIAVE1HDM
ISPITIVANJE POPREtNIM 80tNIM C.T 3.054
PlUME NOM
SAVIJANJEM 1984.
od 1-'13 Pravilnik br. 50-17925/1 od 1983.12-02;Sluibeni lilt SFRJ, br. 2/84.

Fusion -'dt1d butt joints in stllrll"': Transverw side bend /IrS,

Ovaj standtlrd ~ u skllldJ $/I stmdardom Me8unllrodml organiz/ICije ZIIstanderdiz/lCiju ISO 5177 iz 1981. '.
(Iodifl/l.

1 Predmet i obl.t primene

1.1 Ovim standardom 18 utvrduju clve metoda ispitivanja pop~nim bcXnim savijanjem epruvete uzete iz
..teonog zavarenog spoja izvedenog postupcima zavarivanjem topljenjem telika u cilju odredivanja
sposOOnostiOOlikovanja(plastitnostil odnosno od...tva unutrainjih greiaka u zavarenom spoju.
Standerdom Ie utvrduju i mere epruvete.
1.2 Standard Ie primenjuje na ispitivanje zavarenih spojeva izvedenih je<\nimod postupaka zavarivanja toplje-
,
njem, za debljine materijala 10 mm i vile.

2 Princip
Epruveta uzeta poprei!no na zavareni spoj, i to na takav natin da joj je !irina u pravcu debljine spoja, pod-
vrgave Ie plastitnoj deformaciji SllVijanjem ne menjajuti Imer savijanja.

3 Uzimanje epruvete

3.1 Epruveta Ie uzima iz dela zavarene konstrukcije ill iz uzorka tehnololke plcXe, popretno na zavareni spoj
i to tako de pos'e obrede prnek spoja bude u Iredini duiine epruvete. Epruveta je prikazan/l na IIki 1.

~\~, '<:-:, <-I

~ ~~ I Zaobliti ivictl
Naslid je:
II

b
- debljinll

- lirina epflJllete
L. - lirina lava
spnJflfltll

I ~\ G
Slika 1

3.2 Svaka epruvelll mora biti oznatena na takav ~acin da 18posle njenog uzimanja mob odrediti njen tatan
polataj u delu zavarene konstrukcije ili te,hnololke plcXe odakle je uzeta, Termitka obrada epruveta so
ne v~i 18m u slutaju kada je to uslovljeno zavarenim spojem, u kom lIutaju svi bitni podaci 0 ovoj OOra-
d; moraju biti dati u izve!t;;ju 0 ispitivanju.

,. IAnzMlAYOD IA ITA ,IInMUU

.
1030

3.3 Uzim.nje uzor.k. .. .rii odgov.r.jueim pO$tupkom, izuzev seeenj. makuama. Ako Ie primenjuje ter-
mieko reunje Hi drug; postupci rezan;a koj; utieu n. strukturu rezne povriine,rez more biti ud.ljen od
Iviee epruvete n.jmenje 8 mm OOno>noizveden teko da ne utiee n. rezultate ispitiv.nja.

.. Obrada epruvete

4.1 Epruvete Ie obtll!uje melinskim putem Iii brulenjem, pri bmu .. morlju izbeCideformlCije i .eea zagre-
vanil m.terij.I.. Po celoj dldini L (slike 3 i 4) povrtine mor.iu biti bez zlreza i oiteeenia popreenih n.
prlYlC epruY8te.

4.2 Epruvete more im.ti isti prlYou!;lOni presek po celoj dulini. Oblik preseka more OO9O.arati preseku pri-
klZ.nom n. sliei 1.

4.3 Nldvilenje liea !IYI more biti uklonjeno, odnosno liee tavl porlYn.to SI povriinom osnovnog materija'a.
4.4 Debliine epruvete more biti n.jmanje 10 ml1l i more de OOgov.r. preeniku un. Hivaljk. koji je utvrden
zlhtevim. z. ispitiv...je zlY.renih spojev.. $irin. b epruvete more biti jedn.ka debljini osnovnog materi-
j.,. u blizini zlY.renog spojL
4.5 KIdI je debljin. spoil izned 40 mm,dozvoljeno je d. .. umesto jedne Ipruvete, eij. tirin. OO9Ov.r.uku-
pnoj debli;ni spoi., uzme vile Ipruvet. iz zlY.renog spoj., pod uslovom d. tirin. b svake epruvete bude
izmICSu20 i 40 mm i d. Ipruvete budu predstIYniei ukupne debljine spoj. (slik. 21. U ovom slue.ju me>-
r. biti oznan polobi epruvete po debljini zlY.renog spoj..
4.6 lvice epruvete mor.ju biti zaobljene, SI polupreenikom zaobljenj. R koji ostv..en obr.dom ne sme d.
prellZl 0,2. Ie n.jvile 3 mm).

11] a .-
Na sliei Ie:
debljina Bj)ruv.~

-0. -[
h -
fi,.inif~n"Jv'lr~
$ - rbIjina spoja

f bD \
Slik.2

5 Postupak ispitivanja savijanjem sa trnom (slika 3)

5.1 Pri ovom ispiti'ln;u epN.eta so post..lj. n. dv. oslone. koji eine par.'elni ,.Ijei. Epruvet. so s.vij. 'Iga-
no i neprekidno. primenjujuci koncentrisano optereeenje (savijanje preko tri tacke) upravno na povriinu

, epNvete.
5.2 Optereeenje .. .rti preko trn. eiji preenlk odgov.r. zahtevim. za ispiti..nje zlY.renih spojev.. (U opt-
tem slue.ju D $I bi;a n. t.k.. noein d. posle SlYij.nj. iirin. tav. L, bude ukljueen. u ug.o koji ne pre-
Illi 90 (slik. 3).

5.3 Rotoj.n;e L Izmedu..Ij.k. (slik. 3) ne sme.d. bude veeeod L ~ D + 3 e.

5.4 Ispitivanje je zlYrieno k.d. ugao SI.ij.nj. a Islika 3) dostigne .rednost koj. je utvrden. zahtevim. u is-
pitivanjazlvarenih spojevasavijanjem.
 1031

$
~ -I
L < 0 + 3.

<'

Slik.3

6 Postupak ispitivanja savijanjem valjkom (slika 41

6.1 Pri ovom ispilivanju ;ed.n kr.; epruvele se ~vrSla stole u modini z. ispitiv.nje sa !Iv. p.raleln. v.ljk..
Z.lIm 58 epruvela lagano. neprek,dna. savij. primenom kancentrisanag opterecenJ' abrtanjem spalj-
nag v.ljk. palupre~nik. R. pamoeu paluge pastavljene u asi unutralnjeg vaJj~..

6.2 Pre~nik unutrasnjeg v,'jk. mora d. bude uskladen sa zahtevim. iz stand.rd. kaji se adnase n. ispiliva-
nje zavarenih spajeva. (U opslem slu~aju preenik unulrasnjeg valjk. D se bira n. tak.v naein da pasle sa-
vijanj. !irina sava L, bude ukljueena u u90a kaji ne prelazi
90. slika 4.)
6.3 Ispitivanje je zavrSeno kada u900 savijan;a Q (s:.k. 4) dastlgne vrednest kaja je zahlevana za Ispltivan;e
zavarenih spojeva savijanjem.

7 Rezultati ispitivanja

Pesle '<lVijanja pregled.ju se spaljalnje bo~ne pavrS;ne epruvete. TumaCenje rezultat. ispil;vanj. savija-
njem vrii se prema zahtevima ZI posmatrani zlvareni spoi.
U izveit.ju 0 ispitiv.nju mar. biti naveden pestup.k ispitivanja kaji je primenjen.

.
1032

II

E
E
"'.

"\ \

\
"

'~
"

Slika 4

PIleOIf'lOVU
m.';e",. R8p.lblitkOlMfu8UlrijM' z. "uh",,, SR Srbi;. br. 413-81/74.02 ad 4.11 1974. 1Mplaf.. pur., n8 ptomel

,
tt8mP8 S8ani uvod II It.ndmhzKiju - 8

.
UOI( 621 791

JUGOSlOVENSIJ .1033
Z""",ivanj.
sr ANDAJU) Suteoni .av...nj spo;...i izved.ni topljenjem blik.
ISPITIVANJE SAVIJANJEM SA lICA I KORENA
JUS
SA OIA VEZIIOIoI
SAVA
C.T 3.055
PlUACENOAC 1984.
OdI984.{)o&'IJ Pravilnik b,. 50-17925/1 ad 1983.12.o2;Slu!beni list SFRJ, br. 2/84.

Fusion -!tied butt joints in SIBeI.

- Transverse root and face bend ff1St

Ovaj 'landard je u .kladu.. 'landardam Met!unarodntl organizacije za nandardizaciju ISO 5173 iz 1981.
(fOdintl.
NaporntltY u ovom slandardu ima $limo informativan karakttJr i neoballtlzna je.

1 Predmet stanclarcla

1.1 Ovim standa,dom Ie utvrduju dv. metade iopitivanja ..vijanjem sa liea i ko,ena !ava na epruv.tama u.e-
tim pop,atno iz suteono zavarenog spo;a izvedenog postupcima zav.,ivanja topljenjem t.nka u cilju ad-
redivanja tpoSObnoni oblikovanja (plastitnost) iIi adsustva grdaka na povBinama !ava opte,eeenim na
ist.zanje. Standardom Ie utv,duju i mere epruveta.
1.2 Standa,d Ie p,imenjuj. na iopitivanje
";ceonih zavarenih spojeva izv.d.nih jednim ad postupaka zavari-
vanja topljenjem.

2 Princip

Epruv.ta uzeta pop,atno na zava,eni spoj podv,gava se plasticno; deformaciji sawi;an;em ne m.njajuti
sm., sawijan;a,i to taka da je sarno jedna ad st,ana !ava (lice iIi ko,enl opte,..:ena na iswan;e.

3 Uzimanje epruveta

3.1 Epruv.ta Ie uzima iz dela zav.,entl konstrukcije ili iz uzo,ka tehnolo!ke plaCe, popreeno na z ni
spa;, i to tako da posle abrade presek spoja bude u s,edini du!intl epruvete.
Napom.na: T.hnolojka plaCa j. zava,eni opoj koji ntJp,;pada
zavareno; konstrukciji.
3.2 Svaka epruveta mora biti azniCena na taka. nacin de Ie posle njenag uziman;a mo!e ad,editi nj.n tacan
polohj u delu z..arentl konstrukci;e iIi tehnolojke plaCe adakl. ;e uz.ta. Termicka ob,ada epruveta se
ne vI'S"!em u sluea,ukaoa je to uslowl;enozahtevimaII zavareni;poj,
ovo; obradi mo'aju biti dati u izve!ta;u 0 iopitivan;u. u kernslucaju$Vibitnipodac, 0
3.3 Uziman;e uzo,aka se vBi adgova,ajucim postupkom, izuzev secenja makazama za debl;in. iznad 8 mm.
Ako se p,imenjuje termicko rezanje iIi drugi postupci rezan;a ko;i ne daju ,avnu reznu povBinu, ,ez
ra biti udaljen ad ivice epruvete naimanje 8 mm, odnosno taka izveden da ne utice na rezultate iopitiva-
mo-
nja.
Jedini izuzetak je slueaj kada ispitivanje savijanjem sluzi samo za proveru posta;a"ja greSaka u !ayU; u
tom sluca;u stranice epruvete mora,u biti gfatke.

4 Ob,ada epruvete

4.1 Epruvete se obraduju mainskim putem ili bru!en;em, pri cemu se moraju i.beCi deformacije i veea za-
gnlVanja materija'a. Po celoj dulini L (slike 3 i 4) povBine mora;u biti bez zarez. I ojteeenja popreeno
na p,avac epruvete.

,. MVlZMIA~IAn:~ ,

~
1034

4.2 Epruvet. mora imlti isti pravougaoni presek po celoJ du}ini. Oblik preseka mOla odgo'iarall pre)8kll
prikazanom na slici I.

w i
I ., ~'
-l
R - 14"'0 IIi)

Ii
o"r~ret~lJoi \",11'

;
i

Slika 1

Kid. Ie zlV.rivlnj. izvodi sarno sa jedoe strane. epruvete sa nalivalu:

- epruve. SlYijlne sa lie.. kada povriina opter.cena n. istez.lnip. ooQovara najvecoi ~irini tava;

- epruvete MVij.ne sa koren.. kad. povrsm. opterec8na n. istezar1Je uChJOvlri korenu StWl.
Kad. je I.. iZlledenobost,.nc,pod ,lice,,," Ie podrazumev. strar16 fl' ko,oj se ilvodi prvl Ph)'dL. d
"ko-
ren" je supratn. $lrlna.

4.3 Nadviienje lie. lava mora biti uklonienu. odnosno lice lava plJravnato sa p()\,'r!jnuOl oSJ!ovnU(1
"',ttert-
jala. Dbrada zajeda niie dOlvoliena.

4.4 U slu~aju limova, lirina epruvete b ne sme bit; mania ad 1,5.., a naiman;e 20 mm.
U slu~aiu eevi, lirina b epruvete mora blti:
za cevi pretnika do 50 mm: S . O. , D ("ajman;e II nln,l.
.
zaeeviI"e~nlkaiznad50 mm; S . 0.05 D (nalrnanlcIImnl, a nalYl1e40 mml.
"
Ovtle ,e S tJebljina zidl,~ D spol~lnjl p..~n,k eev,
i
4.5 OeblJin. epruvete. mora bi1i jedn.ka delJlllni u:ml-vnog materiiala u neposrednOf bll/1ni bya
K~da Ie debljinl spoje iznad 30 mm, dOlyollCno )e d~ se unllsto ledne epruvete cija Je .h<hlj,n. jedn.k..
dt:bljini spoj. uzme vile epruveta, pOd usluy(xn lJa tlebljina a svake epruvete ne bu(1e manja rID 30 mm I
I
cfa ~pruvete wdu pl~dstdynw:e r.elc)t, ~.U'.J!']hhl(oJ ;'L IJ ovum ilut~ill mora biti (ILnai:~n polo;.tl
~Ifll"~":'
PO .Jt!hljlOi spola.

I~L- -.J ,--, \

:' l__J
".

, CJ
"

r\I,) "; t. I !-~ .

~'-~
"-'i.
':l."h:Jllld 5d\J

\D,
J'

LJ t
',t,
~.I.

.
 -1035
4.6 Ivice epruvetl morlju biti laO"'j~ne, sa polupreenikom Zlobljenja R kOji ostvaren obradom ne sme da
prelazi 0.2 a (a nl;vjje 3 mm).

5 Postuplk ispitiyanja SlYijanja trnom (slika 31

5.1 Pri
""om ispitivan;u epruveta se poslavljl na dva <>SIoneakoje fine parlle'n; vII;c;' Epruvetl se lagano sa-
vijl, neprekidno, primenjujuti
koncenlrislno apreretenje u osi lavl (savlJlnle preko 3
pov'iinu epruvete. teeke' upravno na
5.2 Opreretenje Ie vrii preko trnl fiji preenik adgovara
zahreviml Za ;spitivlnje
5.3 Rastojln;e L izmedu valjlka (sJikl 3) ne sme da bude vete ad L. D + 3 a. zavarenih spojevl.

5.4 ISPitivlnje je lavfieno kada ugao savi;an;. Q (slika 3)

ispitivlnje zavarenihspojevasavijanjem. dostigne ..ednoSI koja ;e utvrdena zahtevima za

L '...
~r]
J f77!1
L"'0+3.
~e I
8 -L-'
'
<1'~ :--
/'
.
"/::/",-s>

-~
"....

i--
:.

\
~\ i
,)
\
~
$II"';J 1

6 Postupak iSpltivanja saYijanja

ya'jkom (slika 41
6.1 Pr; ovom is"it;v.,,;u iedln krl.,pru'.'e
.,."to Sleie" maSinu la ispili.an;e SI .,.,. par
I,," .. epr.J.erd '.!)dno, '" aid". .aljk.. ZI'
".p'e' poluge
valjka polupretnika R, pomoeu :dn" ...",1 prome"om koneent"sanog oplereee,,!a
poslavl,ene u os; unutraSnjeg valjka. otln'"I.''' sp.J4,asnjey

~
1036

1,7 P't;l~nik ullutra!nley villjkJ mora da oUqovafa zahtevllna 1d ispitivanj.:: zavarenth ~ojp.va
(;1 'spill.mj. it zav~n.) kada ugao HIIijanja Q (slika 4) dosligrw .r...Joosl kala je z.hle.ana za ispilivanje
z..arenih spO)eV' savijanjem.

7 Rezultati ispitivanja

Posle ...ijanj. posmalraiu 51",o'i-nje botne slrane epruvele.

TumKenjtir.zultau ispitivan" sd'/jjanjem_Si se pramazaht~,;ima lit ,~.'~IVdn za".ren, 'Pot
U izve!taju a ispili.anju mora bili naveden postupak ispitiv.nja koji Ie primen;en.

1::'
1

E
l
E
U'I.

"-"
"
".
\

,
: ~'.~-'
_'~l- '''~-''

~---~"'L-
--------
~~~_.~ "\

Slikd4

. r...,,.. ."
'., .'t',.. :t!ltkO'lj Iekretarij.Jt8 I. kuftu'u SR Srbi,. br. 41J.81/74-021)(:1 4.111974. M pica. piOr8Zna J,II'ome'

,. Itlndlrdizaciju
~1""Wif S..d7"j I~od - 88(1)'111':2
 UDK 621.791

JlrcrOSlOVENSKI 1037
STANDARD SU{:EONI
ZaVa'Mnje JUS
ZAVARENI SI'OJEV' IZVEDENI
TOPlJENJEM (:ElIKA C.T3.056
hpitiV8nje POP..~nim zatezanjem
1991.
Fusion Wfllded bu tt join t:r in ItHI - T ..nW/1/W ten,;1/1
/WIt

Owjrtandard objavljenje U
"skdbenom IIItU SFRr,br. 70/91.
Ptfmenjlvanie ovogltandatd. kit ISO 4136:1989
nUeoblVuno
Ovllj ltandllrd
i* idt1nti~1In U ltandllrdom MtJduMrodntJ orflllnizacij/1 za ltillndllrdizaciju
ISO 4136 iz 1989. godin/1.
Predmet standarda i podru~je primene

Ovlm ltandardom Ut'i~uju .. mere epruveta I POStup.k Ispltlv.nj. popreenlm zltez.njem u cnju odredlvanj. najvete .ne
p,e kidanj. sueeonog zav.renog sPOja Izvedenog topljenjem 1).
Izvedene topljenjem eellka, n8Zavlsno od prlrnenjenog Standard .. prlmenjuje na IVe su~eone z:v.rene spojeve
PDltupka zavarlv.nja.

2 Veza sa drugim standardima

JUS C.A4.001:1986.
Mehanitka ISPltlv.nj. metal. - Statlek. Ispltivanj. - 'spltlvanje zltezanjem - Termini I deRn!-
cije
Mehanitka Ispitiv.nja metal. - Statleka Ispltiv.nj. - 'spltlvanje zatezanjem
JUS C.A4.002:1985,

3 Princip
Epruvete uzete popreeno na zavarenl spoj
pOdvrgavaju se ,ill zltezanja do kidanja.
Ovo iSPIt;v.nje se po pravnu vrll na temperaturi okoline.

I~Ul'V posebnlh Uhteva Ut'i~enih u ovom standardu, primenju;u

C.A4.002. se ophl prineipl ispitivanja
ut'i~enl u standardu JUS

4 Uzimanje epruveta

4.1 Epruveta se ulima Iz dela lavarene konstrukeije nr iz laVarenog ulorka2/, popreeno na zavareni spoj. 1to taka da
posle abrade 058 IIva bude na polovini dutine kalibrisanog dela epruvete.

4.2 Svaka epruveta mora biti olnaeena na takav naein da se po,'e njenog ulimanja mote odrediti njen taean polotaj u
delu lavarene konstrukcije ili ulorka adak Ie je
vljeno lahtevima uleta. Termieka obrada epruvete se ne vrli, ,em u ,'ueaju kada je
la lavareni spoj;
tada svi bitni podaei 0 ovoj obradi moraju bit; dati u Izvehaju a ispitivanju. to usia-

1)
0...0 i",itivlnj. ne pr;m.njUjl
2) ad''''ivlnjl napona tetlnjallzduhnjl
U,ooci., '" metalalavl.
kojl '"
ni., deo
'''''"''ni !pOj"'" k~n.tlUkcije. Izvedlnl u ciliu kvalift.adjl (np" kvlllfikaciji tehnologijl
Rrov-" fnpr. tet'lno!o:i:kaplota) ill r8!'1oja'''''"'"n.
i lurallY.,j., '''''orivlnjal.

I izdonj.
SAYEZNI ZAYOD ZA STANDARDIZACIJU Izdanje na
K.Ulolka Olnalc.l C.T3
,sh jeziku
1038

4.3 Uzlmanj. uzoraka .. vrll odgovarajutlm postupkom, Tzuzev..tenja makazama za debljlne Iznad 8 mm.

Ako . prlm.njuj. tarmltko reunje nr drugl postupel rezanja kojl ne daju ravnu povrUnu. rez mora biti udaljen od Mee
kallbrlsanog dela epruvete najmanje 8 mm.

5 Obrada epruvete
5.1 Epruveta so obra&Jju ma!inskim putem iIi bu!enjem JprI temu so moraju izbeti defonnacije I veta zagr8vanj3 mate-
rljal.. Pov'!ln. mor.ju bitl bez ureza I oltetenja popretno na pravae epruveta.
5.2 Pov'!lne epruvett moraju bitT obradene tako da su uklonjenl nadvBanje Ilea i korena lava, kao I nepravllnostl izme-
4u metala !ava I osnovnog materijele. sem u slutaju drugatijlh zahtevl.
5.3 U opltem slutaju debljlna epruvete a treba da bude jednaka debljinl OlnOVnogmaterijala u blillnl lava.
Me4utlm, dozvaljeno j. da se umesto jedne epruveta tija ja debljlna jednaka debljlnl spoja uzme vBe epruveta pod uslo-
vam da apruvett budu predstavnlcl celog spoja') {vldetl sllku 11. U ovom slutaju mora bit! oznaten polohj epruvete po
debljlnl ~jl.
5.4 Debljlna epruvett mora bitl konltantna po eeloj dullnl kallbrlsanog dela I na prelaznim radljusima ka krajevlma za
pritvlitivanj,;oblik I mere moraju odgovaratl podacima na sliel2 I u tabeli 1.

Tabela 1 - Mere Ipftlveta

Ukupna dullna Lt U zavIsnostl od tlpa ma!lne za kldanje

~rlnakrajeva u prltvrltlvanje b, b, + 12mm
Jlmovl b, 25 mm
~lrlna kallbrlsanog dela
cevi... b. :> 20 mm"
Dullna kallbrlsanog dela Lo >L. + 60 mm"
Prelaznl radljus r :> 35 mm
. OvaI'Mr.moll dl bud, amlnjen.u slueajucevlmanjegpreenikl.
..
Llie nejvttlilrini lev. posleobr8d..
...
U slueaju C8V1malog pr.enikl iapltivlnje . mob vrtiti na celoj clYl.

Za epruveta uzete iz cevl mote bltl potrebno da so poravna deo eevl u zonl kraja n pritvlitlvanje; ovo ravnanje I mogut3
promena debljin. zbog toga ne smeju da utltu na deo du!ine koja obuhvata kallbrlsani deo I prelazne radljuse ka krajevl-
ma za pritvr!tllllnje.

6 Postupak ispitivanja

Sila ntennja epruvete $I neprekidno I postupno povetava. u pravcu upravnom na osu lava. do prekida (kldanja). Srzl-
na octeretenj. treb. da $I odr!ava Ito je mogute vile konstantnom. U sv.kom slutaju eventualne promene brzlne opte-
rece,j. u toku ispitiv.nja moraj" bitl postupne I bez nagllh promena (v!deti JUS C.A4.V02).

7 Rezultati ispitivanja
7.1 ZatezN tvr>tot. $I proratunav. kao odnos izme4u maksimalnog opteretenj. kojem je podvrgnuta epruveta u to-
ku ilpltiv.nj. I potetnog pre.ka apruveta u k.librlsanom delu Ilzrahva $I u N/mm' .
1 Pottbnim zahtevim. koii . odrose nl ispitlvlni spoj
mote bitl Zlhtevan smanjeni braj epruvlu ill odraGenl broj Ipruvlta uzetih
u ...zfitidm polafljima.
,........--

1039

:
.
7.2 Posle preklda epruvete Ispituju 58 povrltna preloma, prl femu 58 reglstruju
eventualno pr!sustvo, vrsta I ob!m gre-
laka.

7.3 Tak""e se reglstruje I mesto preklda.

Ako je potrebno da 58 lokallzuje 10m, mole 58 IzvriltJ !spltlvanje
bofnih povrltna epruvete.
7.4 Interpretacija rezultata Ispltivanja 58 vril u skl.du se zahtevlma koji se odnose n. !lj zavarenl spoj.

{JfJ" GJ v,
N. sllel je:
S
.
- deb/j/n. spoj.
- debljlna epruvete
[0
NAPOMENA - Nlje neophodno, ell nije nl IskJjufeno preklapanje.

Slika1 - PolOhj epruvlta u slufaju velikih deblj!na

Ls

Ib

Lc

=
..q('It"

Lt

NAPOMENA - Oznake stanj. povr!ina su utvrdene u standardu JUS M.AO.065.

Slika 2 - Epruveta

7.')r.,.~!,? !",rpft~...n!e
NI olnovu"';lI)lnll RlPUbli~~oV ~'v". u"'"Clt8f8l'tjal
"~""rij", II ~Vrll"vSR S.t>ijlbr. 413-61174.02cd 4. 1974nl prl~1II po... nl pro",..
!tampas.v.znl ZA-odII st8nd8lQl.zcilu "
- Beograd
1040 Ukupno strana 6
JUGOSLOVENSKJ
STANDAJU>
OOREOIVANJE
B.ton
AOHEZIJE IZMEOU ARMATURE
JUS
SA OBAVEZHOIf I BETON!\ U.M 1.090
PltlWENOW 1982.
od 1982-07-07 Prav;lnik br. 50-5236/1 od 1982-03.JO; Slutben; list SFRJ, br. 24/82.

Concrete. Determination adhesion between _Is IInd concrete

1 Predmet: Ita ndarda

Ovaj standard utVrdui' metodu za adradivanj. adhezije izmadu glatke ; rebraste armature i betonll u
armiranom betonu.
Ovaj standard ne primenjuje IIInil armature u pradnllpregnutom betonu.

2 D8finicij8

Pad adhezijom III podrazumeva nllpon koji odgovara sili pri ~upanju lipki ili fica iz betonll. On se dobija
iz izraza:

Z. A . o.
TC---=----
d
IIdld IIdld
gde je:
Z. - sila u lipki, fici.
napon u ~eliku,
. -
A - povrlina popr~nog preseka lipke, fice,
d r pr~nik lipke, fice,
Id -
dufina lipke, fiee u betanu.

3 Oblik. dimenzije i priprem8 gredica ZI ispitivanje

Gradice sa sastoji iz dva dele i ispituje III savijanjam. U sradini u zategnutoj zoni, delovi su spojeni ispiti.
vanom lipkom, ficom, e u pritisnutoj se nalazi zglob hI. 1 i 21. Oufina sidrenja Ispitivane lipke, fiee, je
Id.10d.
Zlfice i lipke do d < 16 mm raspon grad ice pri ispitivanju ie 65 em, a optereCuje 51 sa dye koncentrisane
sile '(P/2) na adstojanju a/2 .
7,5 em, mer}no od polovine ra5pona. Za lipke d
> 16 mm ra5pon gradica
je 110 ern, za sile P/2 razmak 11.20 ern.
Armiran;e gradica glatkom armaturom GA 240/360 prikazano je na 51.3 i 4, a detalj zgloba na 51.5 i 6.
~ipke koje III ispituju moraju biti bez ikakvih pramaza, bez tragova korozije i brifljivo o~ilCene od masti
ili drugih primesa.
Dufina sicrenja lipki je 10 d. Ulidreni deo je limetri~no postavljen u odnosu na osu ..ake polovine gre,
dice, dutine I, na II. 1 i 2. Na ostalim delovima (dolovi n lipke, fiee, odvajaju sa od betona navlakama ad
pl..stike.

4 Izreda lI"ed iea

Beton za gredice sa sasto;i ad r~nog IJjunka najveeeg pr~nika zrna 16 mm, ~i;i je saltav definiSlln vef..
tirn propilirna za baton I armirani beton.

I izelanje IA VEZNI ZAVOD ZA STANDAltDlZACUU

s.- 2 JUS U.MI.090
1041

Na 1 m' gotovog beto.. upotrebljava se 250 kg cementa PC 350 sa dodatkom do

mentnim odnosom od 0,66, odnosno 18 165 IVode .. 1 15" zgure, $8vadoc..
m' betone.
Meanje beto.. obavlja se u m.'icama $8 vertikaloom ooovioom. Suva metavine sa mela 1 min, a posle
dodatka vade mefavinl jol3 min.
Beton 18 zbija u metalne kalupe pervibratorom ill ne potresnom Itolu. Ugrac!ivanje betone se obavlja u
horizontaloom pololsju, tj. u onekvom u kakvom se i ispituje.
Posle betoniranja gredice sa prekrivaju plaltifnim prekrivafima, radi sprefavanja lallivanja, i drle u
kalupima 3 dana. Zatim se gredice fuvaju 25 dana na.temp..aturi ad 20 t
2C i villnosti
tvrltoCa betone sa kontrolile na kockama duline ivice 20 em. Od $Yakemeavioa 60po
izrade se t 5tri kocke,
".
za odredenu seriju I mora se ispitati nejmanje 9 kontrolnih kocki. Dozvoljena je upotreba kocki duline
ivice 15 em, pri femu sa mora uzeti i koeficijent redukeije. tvrltota betone posle 28 dana mora izoosi.
ti od 23 do 32 MPa.

5 Ispitivanje gredica

Vedenje gredica iz kelupa, njihov transport i montals u urecSajuza ispitivanje mora sa izvoditi bez potr..
$8 i promena medusobnog pololsja.
Gredice sa postavljaju preko dva pokretna Illiita i opteretuiu sa sa dve koncentrlsane sile koje se preoose
""eko dva pokretne uredaja.
Prlrast opterenja mora biti takav da se u lipki, lici, obezbedi sledeei priralt napo..: 0 80 180 - - -
- 240 - 320 - 400 - 480 MPa. Veza izmedu napona u feliku
I ukupna sile P data je izrazom:
- za uzorke tipa A (d < 16 mmJ a

A.a.
P =--.!.
1,25

- Za uzorke tipa B (d> 16 mm)

A. a
P = --.!.
1,50
gdeje:
A - povrllna ispitivane lipke,lice, u mm'..

PovaCenje sile u Intervalu Pj do

Pi + 1 mora da sa izvrli za 30 s. Na kraju svakog intervala mora sa odrla.
vati konltantna sila $Vedo stabilizaclje klizanja, ili najvile do 2 min.
Merenje klizanja izvodi sa na pofetku i na kraju $Vakog intervala komparaterima tafoolti 1/100 mm,
fije igle se oslanjaju na fela grede.
Ispitivanje sa Obavlja ili do potpunog savladivanja adhezlje ill do loma lipke.
Kako do savladivanja adhezije ne dolazi inovrerneno u obe polovine, to sa posle dostizanja duline kliza.
nja do 3 mm u polovini grede fija je adhezlja slabija vrli liksiranje lipke
-lice da 58 spri dalje klizanje
i opet nanavlja da bi se adrldila slla kllzanja i u drugoj polovln; grid ice.

6 Rezultati ispitivanja

Z. ...ku fazu optereeenja obavljaju sa fltanja ill sa mogu direktno snimatl krive P
ra dulini kli;:anja lipke -lice, Na osnovu toga mogu se za dato i<lizanje odrediti - I!./. gde
i naponi I!./ OO9Ov..
u feliku.

. 125 P
a = ~za
A
gredicetipa
"A", i

a. . -=---
150P
A za gredice tipa "B",
1042 JUS U.MI.090 Strl"" 3

Pratpostavljajuti da postoji ravoomerna ra'podela napona po dulini ,idronja lipko -lici/d' napon adhl'
zijl dobija SOiz obrasca:

0 .A .
l' d - !.-~.
/d
0" d' ~0
4"d.' 10 40
"d

Klizanjima lipki od 0,01; 0,1 i 1,0 mm odgovara srednja vredoost Ako 10m gredico nastupi V;II kli.
Tdm'
zenja od 1,0 mm, ta vredoost ulazi u srednju vrednost. Lom mora da so do,i pri dostizanju klizanja ma.
njog od 0,5 mm. Pored napona T odredujo se i napon T koji odgevara lomu.
dm dll
Ovi naponi za robrastu armaturumoraju da izoose:

Tdm;;'S,O-d
Tdu ;;'13,0 -d.

d oznaava pretnik ispitivanllipko izrden u 1/10 mm.

7 Izvdtaj 0 ispitivanju

Za svo vrsto ~olika ze armaturu proizvodac jo dulan da ima izvlttaj 0 obavljooom ispitivanju adhlzije
colika u betonu.

Pri uvodonju oovih vrlta colika ili promoni oblika (robrasti ~llik), proizvodac jl dulan da obavi ispitiva.
njo adhezije ~elika u batonu.
I,pitivanja se obavljaju na tri procnika lipki, lica i'pitivano armature: mali, srednji i veliki precnik. Za
svaku ispitivaou lipku, lieu mora se i,pitati po 6 gredica II adhlziju, !to dajl u kupoo 12 rezultata la
lipku odr"'"nog pretnika. Kao merodavna ulima se najmanja vredoost rezultata.
Ispitivanja adhezije se obavlja u organizacijama udru!enog reda rogistrovanim la ovu vrstu ispitivanja.

Tip A
P/2 P/2
ur~r:1oi .zQ Jclizq,,~
""er~"le
i 10

'I

r
I"
~
+ '"
.10 .10
375 s 3',S
&S

Slika 1

,
St..n. 4 JUS U.MI.09O
1043

: Ii

IS
~
It

... C"I
tit
:!!
~
CI.:
en
'"

J
C:1
g:
~:
.,,!
~
~.
\11
~.
~:
. I
tJ
1::3
) ' -
-- --

It.
i-:::

~
1044 JUS U.MI.090 5 5

TipA

-~--
l1.5

10,
-"

1 -2~~_.- ~ Stika 3
10

nr===t===i1
I
~i~
1 .
15 I
' /
33,5
II I
I~

II[ :1 I

~ Tip 8
~5
4
I- 60
1 55
...:" --------
I

~
.L
-)1 I
13
I
I
f--=-..j
1/
56
D1
56 Slib 4
5, 6 JUS U.Ml.090
1045

Tip A

20 20

90

Slilcl 5

Tip B

20 20

::)
lID

100

SIika6

Na- mllljInjo1IopubI1e"",
--'lot... SRStbQebr.41~1/74-02od 4.111974....",-- nep- .
t"""'" -
s -.. -'u -.....
 Ukupno strana 9
1046
JUGOSWVENSKI
JUS
STANDARD
SA OSA VEZNOM
GRADEVINSKE ZAVARENE ARMATURNE MREZE U.M1.091
1986.
PRJIaNOM
ad 1987-02-26 PrllVllnlk br. 07.1864/1 ocI11186-04-21; Slufbeni list SFRJ, br. 70/B6.

Su/ding" weld1!d ftlinforclnp steel fabrics

1 Predmat standarde .

Ova/ standard utvrc!ule, tehnleke uslove Z8 Izradu i isporuku grac!evinskih zavarenih armaturnih mreta (u
daljem. tekstu "arma!tlrne mrefe""

2 Definicije

Armaturn. mr~fa je mref. ad eelienlh fl'ca (1lpkil postavljenih u dye paralelne ravni. Zice (Iipke) ledne
ravni su uzdufne I mec!usobno paralelne, . fica (Iipke) druge ravni su popreene i takoc!e paralelno.
Uzdufne I popreene flc. (1Ipke) 18 mec!usobno ukrltaju pod pravim uglom i na mostima ukrltanja su
spojene elektrootpornlm zavarivanlem.

3 Podela i oznake
Razlikuju 58 sledetl tipovl armaturnih mrefa:

- tip R, uzdufno nosivo,

- tip Q, obostrano "osive,
- tip
Ax'
ZI zidove.

4 Meterijel

Osnovni materi/al za prolzvodnju armaturnih mrefa je vueena teliena fica kvaliteta prema standardu
JUS C.B6.013,

5 Postupak izrede

Armaturne mrefe 58 Izraduju na ma!inamll posel1no Itor.struisanim za tu $vrhu.

I kdaqe SAVEZNI lAVOD ZAsrANDAJlDaACUU

SIr",. 2 JUS U.MI.091
1047

6 Oblik i mere

8.1 Armaturne mre!e

Oblik armaturne mre!e prikazan je na slikama ad 1 do 3, a m~re su date u tabelam. ad 1 do 3.
6.1.1 U z d u ! nOn 0 s i v. arm a t urn. m reI e It i p
RI

d 0
---,

\ .
:;

.!

.....

.....

~Yr

-;~ Y:/

Slika 1

Na slici je;
. - rastojanj. ~zdu'llih lica (Sipkil
t - rastojanj. popre~nih lica I!ipkil
0 - preenik uzdulnih lic;:
d - pr.enik popreenih lica
1048 JUS U.Ml.091 SIr.n. 3

I - dufina armaturne mre:!e

b - !irina armaturnemrefe
X I. Xl - prepusti uzdufnih fica preko krajnjih popretnih fica
YI< Yl - prepu,ti popretnih fica preko krajnjih uzdufnih fica
Standardnemrefe uzdufno nosive(tip AIdate suu tabeli 1.

Tabela 1

Uzdu!no noslve mrefe (R mreJeJ

Ozoaka Prefnik fice Raltojanje fica Povrtln8 preseka .lice Cutin. Mass Mas. kg/kol".
mreJ:e mm mm ,",,"1/ml mrete k9/rnl (sa 1 % tolersn-

mm cije)
uzdutne popr.tne uzdu!no popretno uzdutnih popretnih
D d . t
R-131 5,0 4,0 150 250 1,31 0.50 5000 1.52 16.34
R-139 4,2 4,2 100 250 1,39 0.55 5000 1.53 16,83
R-166 4,6 4.2 100 250 1,66 0,55 5000 1,74 19.14
R-196 5,0 4.2 100 250 1,95 0.55 5000 1,98 21,89
R-221 6,5 4,6 150 250 2,21 0.66 6000 2.27 30,57
R-238 5,5 4.2 100 250 2,38 0,55 6000 2,31 30.61
R-263 6,0 4,2 100 250 2,83 0,55 6000 2.66 35,23
R-335 8,0 5,0 150 250 3,35 0.78 6000 3,41 43,99
R-378 8,5 5,0 150 250 3.78 0,78 6000 3,77 48,53
R-385 7,0 5,0 100 250 3,85 0,78 6000 3.64 48,30
R-424 9,0 6,0 150 250 4,24 1,13 6000 4,22 57,02
R-503 8,0 6,0 100 250 5,03 1.13 6000 4,84 64,21
R-524 10,0 6,0 150 250 5.24 1,13 6000 6,24 67,60
R-636 9,0 6,0 100 250 6,36 1.13 6000 5,88 78,07
R-785 10,0 6,0 100 250 7,85 1.13 6000 7.06 93,78
R-1130 12.0 8,0 100 250 11,30 2,01 6000 10,46 138,98

t
10mm';xl,xl
"'"2
.
10mm';Y"Yl" T
Sir;n. za ,ve A mrefe je 2150 mm,
Str.n. 4 JUS U.MI.091

1049

6.1.2 0 b 0 sir a non 0 s i Yea r m a I urn e m r e 1 e It i p

OJ

d 0

~....

~--

......

)(

y,
a ,.. Y2
"
b

Slika 2

Na slicije:
.- raslojan;e uzdulnih lica
f - rastojan;e poprecnih lica
0 - precnik uzdulnih lica
d - precnik poprecnih lica
I - dulina armaturne mrele
b - ~irina armaturne mrele
XI. X, - prepusti uzdulnih lica preko krajnjih poprecnih lica
YI. y, - prepusti poprecnih lica preko krajnjih uzdulnih lica
1050 JUS U.M1.091 Sfr.na 5

Standardn. mrele obo.trano no.;v. !tip OJ date 50 U tab.n 2.

Tobel.2

D'MIca Prot.lk flee Rastoj8nj8 tic. PovrIiM pmelca flea DuflM M8. M... kg/kom.
mr.l:. mm mm cm2/ml mr.fe kg/m. (sa 1 toleran.
"cijeJ
uzdufne popratne uzdut:no popretno uzdufnih poprefnih
D d . t
0-131 5.0 5.0 150 150 1,31 1,31 5100 2,12 23,25
0-188 8,0 8.0 150 150 1,88 1,88 5100 3,05 33,44
0-221 8.5 8,5 1150 150 2,21 2,21 5100 3,60 39,47
0-257 7,0 7,0 150 150 2,57 2,57 5100 4,16 45,81
0-283 8,0 8,0 100 100 2,83 2,83 5100 4,44 49,68
0-335 8,0 8,0 150 150 3,35 3,35 5100 5,44 59,65
0-803 8,0 8,0 100 100 5,03 5,03 5100 7,90 88,49
0-785 10,0 10,0 100 100 7,85 7,85 5100 12,34 139,18
0-1130 12,0 12,0 100 100 11.30 11,30 5100 17,76 198,95

10mm<x"x. <~
. .
10mm<y,.y.< 2"
~;r;na za SV.0 mre!. j. 2150 mm.
Str.n. 6JUS U.M1.091
1051

6.1.3 Mr.f. z. zldov. hip

Rx'

d D

11 )(

.....

......

)(....

Y,
a Y.?

Slik.3

N. slicij.:
.
- rostoj.nj. uzdufnih fico
t -
rostoj.nj. popre~nih lic.
D - pre~nik uzdulnih lice
d -
pre~nik popre~nih lic.
,
- dUlin. mrd. z. zidov.
b - tirin. mreb z. zidov.
X,. X2 - propusti uzdulnlh lice preko krajnjlh popr.enih lice III sldronj.)
Yo. Yz - prepusti POPre~nlh lica preko krejnJih uzdulnih lic.
1052 JUS U.:,I1.091 Strano 7

Standardn. mre!. za zldov. (tip AxI date su u tabell 3.

T.bela 3

Oznaka Pre~nik flce Aaltal.nJe lica Pavrlln. preseka Du!ina Muy Prepusti Masa kg/kom.
mrefe flc.o mrefe I sa 1 talersn-
mm mm cmitml mm kg/m' mm "cije)

uzdu.f:ne poptetne uzdutno popr.eno uzdu2nih popretnih )1'1

"'2
D d . t

R. -283 6,0 4.2 100 250 2,83 0.55 3400 2.66 50 850 19.34
R)I -335 8.0 5.0 150 2!1O 3.J5 0.78 3400 3,25 50 850 24.02

II
10mm<y"y, <2
~irinaza sv. Axmre!. j. 2150mm.

8.2 Aazmacllzmedu fica

Aezmacllzmedu fica armaturn. mrafe moraju IspunjavaU sledec. uslov.:

t<3a

(a+tl<40cm

8.3 Ods1Upanj. od obllka I mera

Dozvollava . odstupanj. od oblika I mera datih u t. 6.1.1, 6.1.2, 6.1.3 ako armaturna mre!a ima Istu
noslvost kao tlplka mrefa.
Uz obav.znu oznaku S, ov. mref. moraJu Imati I sl.dee. oznak.:

D - precnik uzdufnih fica,

d - precnik poprecnih fica,
I - rastojanj. uzdufnih fica,
t - rastojani. poprecnlh fica.

7 KvaI itet

7.1 Uzdu!ne i poprecne fice armaturne mrefe poste zavarivan;a moraju u pogledu oblika, dimenzija i
m.hanickih osobina u potpunosti zadovoljiti uslove standarda JUS C.B6.013.

7.2 Dopulteno odstupanl~ osr.og razmaka fica iZ:losi t 5 mm za poiedino okee, ali ukupno odstupanje na
10 uzastopnih okaca n. sme Izoositi vile od 20 mm.
7.3 ~ice armaturne mrete moraju biti prave. Dopulteno odstupanje od pravosti fica (Iipki) iznos; t 10 mm.
Arm3turne mrefe moraju blti rayne. Dopu!ten::>oc!stupanje od ravnosti iznosi t 10 mm.
7.4 ~Iee armaturne m..fe moraju bit! bez naprslina i mora;u izdrfatl savijanje od IBO. oko valjka ciii Ie
precnik cetiri puta veei od pr.cnika nosivih fica.

7.5 Nosivost zavaranog spoja podufnih I poprecnih tic" armaturne mrefe odraduje so ispitivanjem
opterecenja na ImicanJe fica na mestu zavarenog spoia.
 Stro..e JUS U.MI.091

1053

Armaturna mreb ispunjava us/ove u pogledu

nosivosti zavarenog spaja ako je:

;;. 0,35 X F. X
Sx
0.2
gdeje:
S)( - nosivost var.,
Fa - povrlina preseka fice voteg prefnika,

0,2 - minimalne granica razv/afenja, po srnndardu JUS C.B6.013.

8 Ispitivanje
8.1 Merenje prefnika podufne j poprefne armature vrli II na gotovol ormaturnoj mrefl na tri susedna mesta
u dva ortogona/na po/of.;a u razmaku od prib/ifno 150 mm. Arltmetifka srednja vrednost II uzima kao
prefnik.
Merenje prefnika vrJI se sa tafnolCu od 0,01 mn!.
Mehani/!ke osobine kontrolilu se posle zovarivanja armaturn. mrefe prema standardu JUS C.A4.002.
8.2 Osni razmak fica u zavarenoj armaturnoj mrefl meri II! sa tafnolCu od 1 mm.
Svaka dimenzija ustanovljuje se kao aritmetifka srednja vrednoSt 00 trl merenlL
8.3 Merenje provostl !Ipki u ravni armaturne nlrefe viii se no taj nafin !to se no krajevima fiee zategne
felifna traka e lenjirom, sa tafnolCu 00 1 mm, Izmerl OdStupanje..
Merenje ravnosti armaturne mrefe vrl; se no ravnoj horizontalnoj I'OOloz;na kojoj ermaturna mrefa lefl I
merl se sa tafnolaJ ad 1 mm.
8.4 Ispitivanje savijanjem vrli II proma stondardu JUS C,A4.005.
8,5 Ispitivanje nosivosli zlvorenog mestu vrli 58 nu uzorcima, oblika koo na sUei 4, i~onim iz .rmllurne
mrefe.

D
,~
l ~

~t u
20D ~r-
Slika4
Brzlne pove<!anja silo
Sx prilikom ispitivanja nosivosli zavarenog masta ne sme biti ve<!a cd 2000 N/ So

9 Kontrola kvoliteta

Kontrola kvallteta ormaturne ,"refe u proizvodnjf i pre stavljanja u 'promot obuhvata:

- merenje pre/!nika podufnih i poprefnih fica u armaturnoj Inrefi I vrJi se ne 1 cd broia mrefa
"
 JUS U.MI.091 Strana ~
1054

proizvedenih na jednoj matini za 8 h rada;

- ispitivanje mehaniekih osobina podufnlh I popreenih fica, posle zavarivanja, na 1 % ad broja proizve-
denih mreh;
- merenje osnovnog razmaka tipki prema t. 7.2 na 1 "od broja mreh proizvedenih nalednoj malini za
8 h rada;
- Ilpitivanje pravostl tipki prema t. 7.3 na 1 od broja mreh proizvedenih na jednoj matini za 8 h rada;
- Ispitivanje sevijanjem prema t. 7.4 na test" uzoraka lseeenih iz armaturnih mrda Istog tipa, proizvede-
nih na jednoj mdinl za 8 h rada;
- kontrolu zavarenog mesta na 12 uzoraka prema 1. 7.6, Ileeenih iz armaturnih mrda iltog tipa,
proizvedenih na jednol matin; za 8 h radio

10 Ozna~vanje i isporuka

10.1 U tehniekoj I drugoj dokumentaeijj I porud~blnama armaturne mrefe tlpa R, a I R. oznaeavaju se

oznakom:

MrefaX JUS U.M1.091

gdeje:
x - oznaka mrde prema tabelama I, 2 I 3.
Primer: Uzdufno nosiva armaturna mrda R-196 oznaeava se:

Mrefa R-196 JUS U.M1.091

10.2 Armaturne mrde prema 1. 6.3 oznaeavaju se:

MrefaSX"XtXDXd !USU.M1.091 X/Xb

gde je:
S - oznaka da su armaturne mref~ izradene prema t, 6.3,

"t
- uzdufno rastojanje u mm,
- popreeno rastojanje fiee u mm,
D - uzdufni preenlk fiee,
d - popreeni presek fice u mm,
I - dufina armaturnemrefe u m,
b - tirinaarmaturnemre!e u m.
10.3 Armaturne mrde isporueuju se u vezama pogodnim za transport.
10.4 Metalna ili plastiena ploeica prievrtcena na svako! vezi istog tipa mora sadrfati sledece:

- firmu odnosno naziv proizvodaea Ii znak ako ga ima),

- oznaku "Tlrefe prema star.dardu,
- broj komada u vezi.

Veza sa drug'm standardima

JUS C.A4.002- Mehaniekaispitivanjametala - ispitivanje zatezanjem

JUS C.A4.006 - Ispitivarojeeelika savijaniem
JUS C.86.013 - Vueena eeliena fica za zavarene gradevinske armature. Tehnieki uslovl

N. 01nowUmill~nja Republitko, sekrctarijata 13 kulluru SR Srhijc hr. 41 J.81/7"~2 ad 4.11 1974. ne plata Ie porel na promet
Siampa SaVt:lnizamd ZJ!ltandardiladju - Bcosnd
UDK 691 S7'OOI 4

JUGOSLOYENSKJ
sr ANDARD Bi-ARMArURA JUS
-
.1055
I
SA OBAYElNOM T.lmicki uslo.;
PRIMENOM
U.Ml.092
1987.
ad 19B7-Q5-23
Pravilnikbr. 07-93/66 od 1987.()3.oo;SlufbenllistSFRJ,br. 31/87.
i
I
~Buildings welded reinforcing .
steel/abrics. Teclmical require~nts
I
I
1 I
Predmet standarda

Ovaj standard utvrCluje tehnicke uslove za iuadu i isporuku

Oi-armature.
Oi-armatura je oblikovana armatura koja se sastoji od dye
uzdutne, okrugle, hladnovucene tico. medu-
sob no spojene elektrootpornirn zavarivanjern. poprecnirn pravougaonirn Jipkama (precke).
oznacava se slovima Oi. j brojem koji (lznacava precnik uzdutnib tic. izraten u desetinama milimetra.
Oi-armatura

2 Materijal I
2.1 ,Podutne Jipke za 1I!.annaturu pro!zvode se ()d
JUS C.B6.0I3, oznoke 2. 680/8ooi moraju irnat! slede~vucene. ceH~ne !ice kvaliteta prema
osobine: standardu
- karokteristicnu zateznu cvrstocu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . : , . . 0= 800 N/mm',
- karakteristicnugranicu'o~', . . . . . . . . . . . . . . . ,
......,.......... I
- karakteristicno relativno !zau!enje . . , . . . . , . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 00' = 680 N/m',
, . . ". . . . '. . . ~ =5 %.
- modul elasticnosti 10
2.2 'Karakteristicne vrednost! predstavljaju vrednost! sa froktilom 5 %.
"""""""""""""""'
E = 2,0 do 2,1 . 10' N/mm'.
Popre,cne Jipke proizvode se ~d mekog celika obl!kovanog-hladnirn
postupkom,

3 Oblik i mere

Na slici I prlkazanje oblik Oi.armature.

c~
f-.

19
e,
Slika
I

gde je:
e - unutra!nji razMak podutnUllica,
d - precnik uzd"tnc armature,
C - razmak osovina poprt~lle armature,
v - visjnapre~ke popre~ne armature,
f
- !irina pre eke popretne atluature.

I izelanj. SA YEZNI ZA YOD ZA ST ANDARDIZACIJU

1056

70
, I
I I 9
12

~,,,,\' \Q
~-
i
C)
~~-
I 25
. - -
-1- "")

~ <:>
- <:)
~
;!

-.1. ~.-1

,~ 65"
SO
100

~'
LI't
0:
\0

'\
~t

.
19,5 2S
~

-0
'"

5 S 95 5

~ 5
I 1",'
I ....

5"

Slika 2
 1057
J
B,.arm.tur. se ploizvadi u devet tipava. Tip se abeletava brojem
kOj' oznacava pre~nik uzdutlle hoe
izraten u dese linama milirne tra.
Mere i aznake pajedine Bi.armature prikazane su u tabeli.
Oznaka Bi.armature predstavlja pre~lIik padutne tice izraten u desetinama milime tra.

Mert" u mm

Oznaka Podutne lice Precke

Oi.armature unutra~nji precllik povmna (A) r.zrnak izmco1u yjsJIIJ $irjJ1J
razmak (e) (d) :Jcm2 osovina (c) (v) (!)
Bi 31 20 3,1 0,15 95 3,0 2,5
Bi 36 20 3,6 0,20 95 3,5 2,5
Bi 40 20 4,0 0,25 95 4,0 3,0
Bi 50 :0 5,6 0,50 95 5,5 3.5
Bi 69 20 6,9 0,75 95 7,0 3,5
Bi 80 20 8,0 1,00 95 8,0 4,0
Bi 89 20 8,9 1,25 95 9,0 4,5
Bi 98 20 9,8 1,50 95 10,0 5,0
Bi 113 23 11,3 2,00 95 12,0 6,0

4 K valilet

4.1 Uzdutne tice za Bi.armature moraju u pagledu ablika, mera i mehanickih osobina u patpunosti zadava.
Ijiti uslove standard. JUS C.06.013. .
4.2 Dazvoljeno odstupanje unutr.~njeg razmak. podutnill ticaje od - I mm do + 3 mm.
4.3 Dozvoljeno odstupanje osovinskog razmaka precki iznosi do
+ 5 mrn.
4.4 Cvrstoca zava~nog spoja podume tice i p~cke Bi.armatu~ uzorka isecenog jz
Bi.armature, prema
slici 3, mora biti takva da naprezanjem precke na smicaJlje izdrti pritisnu silu izracunatu prema obras.
eu:

Fk .
~ .,
4
gde je:
Sk - pritislla sila,
Fk - povr~ine prcsekajedne :lice Hi-armature,
ao~- granica velikih izdufenja.
Na slici 2 data je poluga za ispitivanje vara na kIdalie. i uloki za nj".
4.5 Karakteristicna zatezn3 ~vrstoca podutne armature uzarka isecenog jz
Bi-armature, prema slici 3. mo-
ra biti 800 N/mrn2.

Slika 3

4.6 Podutne tice B,.armature moraju bez naprslina ,zdrzati na mestu vara savijanje ad 180. oko vaJJ~
ciji je prccnik lest puta veti od precnika tice.
1058

5 Ispitivanje

5.1 Merenje precnika podufne armature vdi !Ona gotovoj armaturnoj mrefi na 3 su!Odna mesta u razmacima
od pribli1no ISO mm, a aritmetlcka srednja vrednost vafl kao precnik fice.
Merenje precnika vdi Ie sa tacno!Cu od 0,01 mm.
MehaniCke osobine kontrolilu Ie pOsle medusabnog spajanja !ipkl zavarivanjem prema standardu
JUS CA4.002.
5.2 Unutra!nji razmak lipid I osovinski razmak precki u annaturnoj mrefi mell se .mernim trakama iIi po.
micnim merilom sa taCno!Cu od 1 mm.
Svaka dimenzija !Oustanovljava kao afitmetiCka srednja vrednos! od 3 merenja.
5.3 Cvrstota vara na mestu spajanja uzdutne lipke i preCke ispituje !O(na uzorku, sI. 3) naprezanjem preCke
na smicanje do loma.

5.4 Ispitinnje Cvrstote na zatezanje podUfne Ipke uzorka !seCenos iz Bi-armatule vIII se plema standardu
JUS C.A4.002.
5.5 Ispitivanje savijanjem Bi-annature vIIi se prema standardu JUS CA4.005 it. 4.6 ovoga standarda.

6 Kontrola kvaliteta

Kontrola kvallteta Oi.armature nIl se u toku proizvodnje I pre stavljanja u prom.!.

Za lVa ispitivanja predvidena u t. 4.2, 4.3, 4.4, 4.5,4.6 ovoga standarda uzimaju se po trl uzorka od
lVakogprom. proizvedenog u jednoj smeni i !slom ma!lnom.
Uzorei se uzimaju u ravnomernim razmaeima u toku m1ene.

7 Oznacavanje i isporuka

7.1 U tehnlCkoj i drugoj dokumentaeiji i porudfbinan1a BI-armalure po ovom slandardu oznaCavaju se ozna.
kom:

Oi.X JUS U.M1.092

gde je:
Bi - Bi-armalur.,
X - oznaka Oi.armature.
Primer: Oi-armatura sa oznakom Oi40, Cije su uzdutne lipke preCnilea 4,0 mm, oznaCava se:

Bi40 JUS U.MI.092

7.2 Bi-armatura !O isporuCuje u pravim !ipkama Hi koturovima.

Ako !O Oi-armature isporuCuju u koturovima, preCnile kotura za Oi.31 do Bi-56 mora iznositi najmanje
180 cm, a za Bi.69 do Bi-113 najmanje 220 cm.
Metalna plotica prlCvr!Cena na svakom koturu Hi svefnju fica Bi.armature mora sadriali sledece podat.
ke:

- naliv ili znak plOizvodaCa,

- oznaku tipa,
- oznaku standarda (JUS U.MI.092).

Veu sa drugim standardima

JUS C.A4.002 - MehanlCka ispltivanja metala. Ispitivanje zatezanjem

JUS C.06.013 - CeliCna fica za zavalene armatu.e. Tehnicki uslovi
JUS C.A4.00s - MehaniCka1spltivanja me tala. StatiCka ispitivanja. Ispitivanje savljanjem

NI miajenjl R.p.b~tk.. ..kI.tWjlll II tult.r. sa Srbij. br. 413-81 f74'()2 od 4.111974. no pll~1 so pore. n. promet
.""
Su.n\pa Savuni znod 11 nanda.rdiuciju - Beolrad
OK ~1.J28:666.982

JUC~LOVINSKJ
-1059
STANDARD Celijui betOD
SA OBAVEZNOII ZA$TITE ARMA 1l.IRE PROTIV KOROZUE
JUS
'1IIIIEHOIi U.N1.310
cd 1981.02.07 1981.
I'rmJn& br. 31-19603/1 od 1980.12-23;
Slufbeai lilt SERl, br. 6/81.

Cell.lle1llred erminte. inciuding

",. U1llted; Reinlo~ment protection qabut corollon

Ovaj srandiud je
"".tllO 'ftlizijo", .tllndarriil JUS U.M 1.060 iz J 9 72. gadine.
Predmet standarda

Ovim sUndardom Ie utvrduje hllitel i nafin proveravanja

haJileta zaltite proliv korozije armature koja
se uJta4uje u armirane elemenle od ~elijastoa Psbetonl i penobelonl.

2 Opsti uslon

Armalurl u eJementiml izra4enim od ~Iijastol betona morl biti zlJti~1 RedslYom koje obezbe4uje
trajnu zaJtitu od korozije.

3 Sredstvl za zaititu Innltore protlY korozije

3.1 Sredstva kojiml se vrti zaltila Irmllure proliv korodje ne smeju bili .esivna na armatulU i moraju
obezbe4ivali prionljivoSI za armalulU i ~elijlsti belon. .
3.2 !Cao sredstvi za Zaitilu armature proliY korozije kOnsle Ie mile na bazi cementa, sinleli~kih proizYOdai
drusih proizvoda, koji obezbe4uju zaltitu annalure, prema odredbasna
vos standarda..

4 IspitIYlqje
..1 UziDl8llje uzonka

Kao uzorci za ispilivanje slute eplUvele Yeli~ine 160 mm X 40 rom X 40 mm sa liplcarna uzduZne
Irmlture u sredini eplUvele. Od svakoa elementa koji Ie ispiluje iaeca Ie po 6 eplUveta i 10 po dye oka
iSle tipke (primer na slici).

EprlJyera

...

I... SAVIZNJZAVODZA STANDUDlZAOJU

 ,-.I
1060

Elementi jz kojih se isecaju epruvele II ispitivanje ne smeju biti oplereteni iznad deklarisanog
optere~enja; pored lop, sa njima Ie prilikom transporta, uskladiStenja i uaradnje mora postuplti u skladu
sa va2e~im propisima za psbeton i penobelon. Posle isecanja epruveta povrtine preleD armatumih lipki
prematu Ie sredstvom za zattitu od vtaae 1 rde, npr. rastvorom hladnog bilumena na koji Ie dodaje sloj
vru~ea bitumena.
4.2 Metoda ilpltiYmja
Pripremijene epruvele Ie postavtiaju u klima-ure4aj u kojem Ie adaava retlm vlatnosti i temperature
prema labeli.

Temperatura Relatima vlatnost Trajanje

Promena vazduha
c h
%
(
Klima I 2S t 2 3
Zagrevanje od 2S do 40 90t S 1/2
Klima II 40t 2 16 1/2
HIa400je 40 do 2S 4

Posle 28 cik\usa (28 dana drtanja u kIirna.ure4aju) prizme Ie vade i odslranjuje so mill ~Iijaslog
belona sa eele povrline lipke.
Stepen korozije na povrllni lipke Ie procenjuje uporedivanjem sa etalonom slepena zardalosti datom u
standardu JUS C.T7.302.
Ocenjivanje zaltllne vrednosti filma vrli. Ie tako da se lipka okre~e oko uzdutne Ole i uporeduje sa
slikom (etalonom) koja najblite odiovara koroziji (stepenu razvoja rde) na posmatranoj povrlini lipke,
elme Ie odreduje zaStilna vrednosl fllma.
Kvalilel zaStile annature protiv korozije smatra Ie zadovoljavaju~1m aka zaStilna vrednost ftlma nije
ocenjena ni najednom uzorku manje od 7.
U standardu JUS C.T7.302 elalon 10 oznaeava povrlinu bez rde, a elalon I oznaeava povrlinu koja je
eela zardala.

Veza sa drugirn standardlma

JUS U.NI.300 - ('.lijasli belon. Proizvodnja primena i ispitivanje prefabrikovanih .Iemenata od

JUS U~'1.302 - Celijasti beton. Annirane krovne i meduspratne ploee od gashetona i pooob.tona
AIs UNI.304 - Celijalti beton. Armirane zidne plcee od .ubetona I penobelnn.
JUS C.T7.302 - Stepeni
Tn'"
rde na povrlinama zatti~nim premaznim sredstvima

N. 0810.,.miq.nj. "pubUtt.. let..,."... .. tull",u SRSrbi. br. .13-&./7..02 ad.. 0 197.. noplab Ie poru na promel
Slamp. II IIandardiza<,u - ."l1ad
S.""I" s
 CELIK
ZA PRETHODNO NAPREGNUTI BETON
 DK 666.984

IUGOSlOYENSKl 1063
Celiei za prednaprezanje
STANDARD
PROVERAVANJE GEOMETRIJSKIH KARAKTERISTIKA
JUS
SA OIAVEZNOIol
p~rlolNOIol
I POVR~INE ~ICE. ~IPKII U~ADI C.K6.033
1982.
od 198J.Q2.11 Pravilnik br. 60-17396/1 od 1982.1 1-10; Sklibeni list SFRJ. br. 74/82.

Prestressing steels. Testing of geometrical properties wirrl$ bars IInd strands

1 Predmet standarda

Ovim standardom se utvrduje postupak la proveravanje geometrijskih

karakterirtika lice, !ipki i uladi la
~elike koji slule za ilradu prednapregnutih
konstrukcija (u daljem tekrtu: ~elici la prednaprelanjel.

2 Uzimanje uzoraka

2.1 Uzorci se uzimaju nasumice. Ito ravnomernije iz proizvodnje - pri ispit;vanju u proizvoonji, odnosno iz
ispitiyane kolitine - pri kontrolnim ispitivanjima.
U proilvadnji ulorci se uzimaju po Skupinama, ad lice, !ipki i uladi istog pre~nika i pore kia, pri cemu
jedna skupina ne mole biti ve~a ad 10 tona.
Za kontrolna ispi!ivanja uzorci se takode uzimaju po skupinama, ad lice, !ipki i uiadi istov precnika i
porekla, pri cemu jedna skupina ne mole biti veea ad 20 tona.

2.2 Uzorci se uzimaju ad jednog kraja kotura lice i uladi ili kraja lipke.

2.3 Naimanji brOj uloraka za proveravanje geometrijskih

karakteristika pri ispitivanju u proizvodnji je 12.
2.4 Najmanja dUlina za lice i !ipke la devet uzoraka je 500 mm, a za tri uzorka 1000 mm.
2.5 Najmanji braj uzoraka pri
kontrolnim ispitivanjima je 5. -
2.6 Najmanja dulina uzoraka lice, !ipki i u!adi je 1000 mm.

3 Proveravanje mera i dozvoljenih odstupanja

3.1 Tatnolt meren;a
3.1.1 Pre~nik lica, tipki i uladi meri so odgovarajucim
instrumentima sa tacno!Cu ad 0,01 mm.
3.1.2 Velic;na udubljenja profilisanih fica i visina rebara rebrastih Jjpki j
duzine koraka paulavanja uzadi mere
se adgovarajuCim instrumentima sa tacnoscu ad 0,1 mm.

3.1.3 Masa uzoraka se meri vagom sa ta~noscu od :t 0,5 %.

3.1.4 Prayost, tj. odstupanje od praye IIn.je fica sipki i uiadi, mer; se na du!ini od 1000 mm sa tacnoscu ad
:: 1 ml":1.

3.2 Nacin merenja

3.2.1 Vel it ina precnika glatkih zica i sipki i iica ute:a meri se na svim uzorCima, U dva upravna prlvea, na tri
mesta, na medusobnom ras10janju ad 150 mm.

3.2.2 Svako pojedina~no merenje mora da bude u granicama dOlvoljenih odstupanja koja su utvrdena la celik
Ii prednaprezanje.

3.2.3 Velieina povr~ine popreenog preseka glatkih lica i !ipki proverava so prema obrascu:

A~ -d2 "4 '

umm2

I ildanj. SAYEZNI ZAVOO ZA STAND..~nqM1lU

J
1064-

gel. j.:

d - izmeroni pre~nik fice u !ipki, u min.

3.2.4 Velicin. povr!ino poprocnog presek. profilisanih fica rebrastih !ipki i ufadi proverav. se merenjem m.se
i dufin. uzork. i izracunava se premo obrascu:

A = 1000 ~
Lm.
. u mm1

gde je:

m -
masa uzorka, u g.
m, -zapreminsk. masa 7.B5 . 10-3 g/mmJ za celik,
L - dufina uzorka, u mm.

3.2.5 Povr!in. poprecnog preseka daje SOpojedinacno za svaki uzorak i kao srednja aritmeticka vrednost svih
uzoraka.

3.2.6 Dubina udubljenja profilisane fice i visina rebara rebrastih !ipki mer. SOodgovarajucim instrumentima na
tri uzanopna udubljenja odnosno rebra rasporedena aka sredine uzorka.
Dozvoljeno odstupanj. dubine udubljena profilisane fice iznosi najvi!e :!:0,05 mm. Dozvoljeno otstupa.
nje visine rebara rebrastih !ipki iznos, najvi!e od 0 do - 0.2 mm.

3.2.7 Precnik rebrastih !ipki se ne odreduj..

32.8 Dubna koraka poufavanj. ufetl meri so na sredini uzorka. Merenj. Ie vr!i izmedu tri uzastopna talosa.
Sve izmor.n. vrednosti moraju da budu u granicama najvete i najmanje vrednosti.

4 Pravost

4.1 Pravost fica, !ipki i ufadi proverava so n. ravnoj podlozi merenjem odStojanja slobodno pestavljeno
!ipke od rayne podloge i ods~~panja od v.rtikalne'ravni koja dodiruje uzorak a upravna je na podlogu.

4.2 Pojedinacno vrednolti meronja no smeju da odstupaju od dozvoljenih vrednosti.

5 Stanje povriine

Sranje povr!ine na uzorcima proverava se lupom sa povecanjem od 5 puta. Sve gre!ke naltale u toku pro.
izvodnje jlj pri isporuci, kao!to su nabori. prskotine. zarezi, udubljenja, ugnjecenja, varovi. tragovi koro~
zije i dr". moraju se konstatovati i uneti u izvestaj.

6 Prikuivanje rezultata

Rezultati ispitivanja se prikazuju tabelarno. U tabele sa unose pojedinacne vrednosti svih merellja, a gde
j
je to prsdvideno. izracunavaju se srednje vrecnosti.
,...itaj 0 proveravanju geometrijlkih karakteristika mora da sadrii Iledece:

al podatke 0 ispitivanom celiku: firma odnosno naziv proizvodaca. vrsta proilvoda. kvalitet celika i
nazivni preenik.
b) kolicina celika iz kojo su uzeti ulorci i njihov broj,
c) nafin uzimanja uzoraka.
d) vrsta isptiivanja: proizvodna ili kontrolna,
el tobele sa rezultatima meronja,
f) opil stanja povr!ine i
g) Iva druga zapafanja znacajna za ocenjivanje rozultata.

... O8IOWrni8jenj. A8pUbUekog_k,...rij.. u kultUN SR Srbij8 br. .13-81/7~2 od 4.111974. ne pI~. por8Z M prom8t

Sc.wnpeSlwNni ..,oct a. .""-'n:liZ8Ciju - 8eoIr8d

OK 868.984

IUCOSLOVENS~ 1065
rr ANJ)UD
SA alA \'EZNO"
t.'iei Z8prednlpnlZ8nje
ISPITIVANJE ZATEZANJEM
JUS
ra'IoIENO"
C.K6.034
1982.
od 1~2.11 Pravilnik br. 60-17396/1 od 1982.11.10; Slutbeni list SFRJ, br. 74/82.

p_rr_lIf/$ttIM..
7",'a taft

1 Predmet stand-dl
1.1 Ovim standardom se utvr"uja po$tupak ispitivanja zatezanjam telitne lice.lipki i uladi za pradnapreza.
nje, sa definieijama i nil! inom oznll!avanja koji se korilte u gra"evinar$t\fU.
1.2 Karakteriatik. koje sa odreduju po
ovom standardu au:
- modul elaStitnoni,
- napon Hi aila pri kojoj nastaje nepovratno izdulenje 0.2 'Jr.,
- zatezn. tvrstoa,
- nepovratn~ izdulenje poale prekida u zoni sa konb'akcijom od~osno van ZOne kontrakelje.
- ukupno izdulenje pri maksimalnoj sili,
- dijagram napon-izdulenje ili aila-izdulenje,
- kantrakeila popretnog preseka.
Napomena: Ostale karakteristike koje sa mogu odrediti po potrebi, ili na poseban zahtev po
dardu, navedene au u tabeli. OVom stan.

2 Princip

Ispitivanje se izvodi na tej

nll!in Ito sa lica. fipka ili u!e izla.!u zatezanju obieno do prekida. na $Obnoj
temperaturi koja sa u toku ispitivanja
mole menjati za t
Sobna temperatura 2C.
mora da bude navedena u izveltaju ispitivanja.

3 Definicije i ozneke
3.1 Povrtina POPre/!nog pre18ka

Ao - povrlina popreenog preseka epruvete pre poeetka isp,itivanja u mm2;

Au - prekidna povrtina epruvete je najmanja povrtina popreenog preseka epruvete posle prekida.
3.2 Merna dullna

'0 - merna dulina epruvete je rastojanje izmedu krajnjih mernih znaeki pre poeetka iapitivanja. u mm;
'u - merna dUllna prekinute epruvete je rastojanje izmedu mernih znaeki prekinute epru\. J, u mm;
'm - ukupna merna dUlina .pru..te izmedu krajnjih mernih znat.ki pri mak:imalnoj Slii.
3.3 'zdulenje
e - relativno izdu!enj. j. promena duline eprwet.
hva se u procenti"'a od pot.toe mern. duline izm."u dYemern. teek. pod d.jstvom sil. i izra.
ft - ukupno izdu!enje koje odgovara odgovaraj~am'0;
nominalnom naponu, tj. izdu!enje koje seu do-
bija kada sa napon povetava od nule do n.k. odreden. vrednos<i i izralava se u 'Jr..Simbol in.
d.ksu ime oznaku utvrd.nog napana;

I izd..je
SAVUNI ZAVODZArr..v.".nqAaJU
1066

,m - ukupno izduhnje koje OOgovara maksimalnoj sili izralava se u %;

E"
- nepovratno izdufenje kOjE OO9Ovara datom naponu, OOredeno kao deo napovratne detormacije
dobijene nakon rasteretenja, polto je prethOOno bio dostignut dati napon, i izra.tava se u %. Sim.
bol u indeksu odgovara indeksu utVrdenog napona;

E", - prekidno, tj. nepovratno izduhnje prekinute epruvete, u %;

Ep'1 - prekidno, tj. napovratno izduhnje koje obuhvata kontrakciju, u %;

Epr2 - prekidno, tj. napovratno izdu!enje van kontrakcije, u %;
E. - elastitno izdufenje koje se dobije iz OOnosa:

0
E.. %
E
gdeje:
a -
dati napon,
E -
modul elastitnosti (simbol u indeksu OO9Ovaraindeksu propisanog napona),
(E -E I - neproporcionalno izduhnje koje OO9Ovaradatom naponu.
t . .
3.4 Kon1r8kcija popretnog p ka
z - lomno sufenje - kontrakcija popretnog preseka ..edena na povrtinu preseka epruvete pre optere-
tenja, u %:.

Ao-Au
Z.
Ao

3.5 Sila
F - sila,uN;
F m.. - maksimalna sila, uN.
3.8 Napon
a - napan ..eden na potetnu povriinu presek epruvete koji OO9Ovaratrenutno;sili F, u MPa;
Ao'
ao" - iIi 0,2 %. Oznaka u indeksu OOgovara vrednosti ovog izudfenja, u Mpa; -
granica .Iastitnosti j. napon pr; odred.nom neproporcionalnom izdufenju (, .), obitno 0,1

a, - granica Iet.n;a j. .napon u popretnom preseku apruvete. koji od9Ovara sm no konvencionalno;

grania te~enja. Ako na dijagramu napon-i>dufenje postoji podru~je te~enja. za at
OOgovara naj.
manji napon iz ovog podru~ja, u MPa;
a - zatezna ~vrstoCa j. napon u popre~nom preseku apruvet.
Ao'
koji od9Ovara moksimalnoj sili F
m..'
3.7 U tabell i na slikarna od 1 do 7 navedene su i oznet.ne detinisan. karakteristike.
 -1067

Broj sa .1ika 1)
Oznaka Oznaka3) NazivZI
1004

1 d do Pre~nik
2 Ao So Povrina popre~nog preseka eprUvete
3 Au 5u Prekidna povrina epruvete
4 10 Lo Merna du~ina epruvete
5 Iu Lu Mernadufina pre kinute epruvete
6 I, L, Ukupna du~ina epruvete
7 E P Relativno izdubnje
8 Ep Nepovratno izdu~enje koje odgovara datom naponu
9 fpr A Nepovratno izdutenje prekinute epruvete
10 et Ukupno izdutenje koje odgovara datom napanu
I
11 I Ukupno izdubnje koje odgovara maksimalnoj sili
Etm
12 E. Elasti~no izdutenje
i
13 om.. Rm Zatezna ~vrstoCapri maksimalnoj sil;
14
15
at
uap
R . Granica te~enja
Rp Granica elasti~nosti

1), 2)
Oznak8 i nuivi u gradevin..ltVu koje. karin. pri projlktovanju.
31 Oznek8u novimJU5-standardima
Z8 e.lik.

~~.~
l N=
51ika 1

Ig <J...,E
iZdu!enJe '/,
izdu!~nje '/,

51ika 2 Slika 3
1068

Gm

0,6 am
E--E'

[
Izdu fenJe 'I.

Silica4 Slika 5

10

lu -10
Eprl =-'100%
10
a)

lu -lu' + +
lu" = lu' lu'"

b)

I'

lu' 1 -
t t
Slika6

10

lu -10
Epr2 =-'100%
10

:>5d lu

SIika7
 .1069

4 UZimanje uzoraka

Uzorci Ie uzimaju nasumice, Ito ra.nomernije iz proizvodnje -

ilpiti.ane kolieine - pri ilpiti..nju u proizvodnji, odnosno iz
pri kontrolnim ispiti.anjima. U proizvodnji uzorei Ie uzimaju po Ikupinama, od
lice, Jipki i ulacli iltog pretnika i porekl., pri eemu jedna skupina no mole biti veta od 10 ton.. Z.
kontrOlno ilpiti.anje uzorei se takode uzimaju po Ikupinama, od lice, lipki i ulacli iotog pretnika i po.
rekla, pn temu jedna Ikupina ne mole biti veta od 20 tona.

5 Epruveta za ispitivanje
5.1 Uzorei se ilpitu;u bez obrade, tj. u stanju u kome se nalaze. Uzorak pre ispitivanja mora do bude pra..
Dozvolja.a se samo rutno ilpr..ljanje uzoraka pogodnim
netinom koji nete oItetiti uzorak Dipromoni.
ti njego.e karakterinike Idrveni ili gumeni tekit).
5.2 Najmanja dUlina uzor.ka za lice i lipke je 500 mm a za ufacl tak.a da dUlina ufeta
"aja za ilpiti.anje mora da iznOli najmanje 600 mm. Ove duline mogu biti i veto akoizme"u eeljuni
to ure"aji ure.
za ilpiti.
..nje zahte.aju.
5.3 8ro; uzoraka pri ispiti.anju u proiZVodnjiza (7
i (70,2tj. za F iF
ku obraclu podataka. Za ilpiti..nje OItalih karakteriotika najmanji broj 0,2 mora je
uzoraka biti12.dovoljan za broj
Najmanji statinit.
uzo-
r.ka pri kontrolnom ispltivanju je 5.
5.4 Odnojanje krajnih mernih znatki od teljustl mora da bude najmanje d.a pretnika epru.ete. Kod ufadl
0'0 odltojanje mora da bude .ete od jednostrukog koraka I'OUfa..nja DIpetootrukog' pretnlka epru.ete.
5.5 Povrlina potetnog popretnog preseka
Ao odre4uje se prema standardu JUS C.K6.033.
5.6 Prekldna povrlina epru.ete
Au Ie odre4uje kao aritmetitka oredn;a .rednoot sa iotom tatnoitu kao I po.
eetnl popretnl presek polto se izmere preeniei na mestu prekida u d.a upr..na pra.ea Patliivo pri.
Ao'
Ijubljenih prekinutih delo.a epru.ete.

6 Ug'avljivanje epruvete u uredaj za ispitivanje

0.0 uglavljivanje mora da obezbedi ra.nomeroo i .ksljalno prenotenje Iile na epru.etu, pri eemu .
ugla"jeni deo epruvete ne sme bitno oltetiti niti -Jeformisati.

7 Odredivanje izduienja i modu fa elasti~nosti

Odr""i.an;e izduZenja (E" Ep ili

e.' i modula elastitnolti IE) .rll se uz pomat eltstenzometra.
7.1 POItupak rlda sa ekltenzometrom
Merna dUlin. 10 odgo.ara rastojanju izme4u stezaljki ekstenzometra. Kod utadi mema dUlina mora da
iznosi najmanje dva koraka poutav.nja. O.a dUlina Ie meri sa taenoitu od 1 %, s tim do Odstupanje ne
sme da bude iznad 0,5 mm.
Tatnost ekstenzometra mora da bude tak.. d. odltupanj. ne b'Jd. .ete od 5 % od najmanje .rednosti
koja se meri. Uzorak sa Dri ilpiti.anju izlate poeetnom napenu (70 kojl sa nalazi u granicama od 0,05
do 0,1 (7 Zatim se postavlja
eltstonzometar a epru.eta izlate naponu od j;
nja ispravnosti .kstenzometra. 0,05 (7 radi provera.a.
Ciklusi Ie ponavlJ.ju we dok Ie ne dobiju Iste vredno<!i atitavanja. Ako Ie pri petom cikJusu ne dC'biju
iste .rednosti, mora sa proveriti da Ii je
ekstenzemetar ~)bro posta.ljen.
POlle atilavanja izdutenja na skali ekStenzometra pri naponu (70poveta.aju sa naponi u jednakim inter.
valima, do najvile 100 MPa.
Kado brzlna deformacije postane .elika u oblasti plastitnih deformaeija, smanjuje sa interval napena pri
kojima izvode otitavanja. Relativno iZdulenje Izme4u ct.a oeita'anja ne sme da rode vete od 0,05 %.
-
1070

7.2 Odredivonje modula olasti~nosti IE)

7.2.1 Modul olastienosti tico i iipke odreduje se na osnovu merenja ukupnog izduienja i odgovarajueeg napo-
na u tri intorvala izmedu 0,1 i 0,35 a",.,. klo srodnja ..odno.t ovih oeitavanja.

72.2 Madul ola.ti~no.ti uleta odredujo se no sledoei naein (slika 5):

- pre pocotka merenja uzorak se dva puta opteroeujo i rastereeuje izmedu 0,1 i 0,8 am..
- zatim 51 u istim granicama obavlja opteretenje
j
i rastereeenje ofitavajuci U odredenim intervalima na-
pan i deformacije pri opteretenju rastereeenju.

Modul olastienosti odreduje se kao koli~inik izmedu razlike napona 0,1 i 0,7 am.. i odgovarajuceg izdu.
tenja pri treeom rasterecenju.

7:3 Odredivanje izdutonja

7.3.1 Ukupno izdutenje (f,) koje odgovara naponu a odreduje se klo mir izmerenog izdutenja za napon
izmedu 00 i a i izdulenja iz odnosa 00 IE.
Ukupno izdutenje (ftm) koje od!lovara mak.imalnoj .ili mote.e odrediti:

- Direktnim merenjem pri upotrebi ek.tenzometra (kod utedi - do pucanja jedne od iical.
- Aka je nemcguce driati ekstenzometar na epruvetl do loma. vrii se poveeanje opterecenja dok eksten-
zometar ne pokale izdu!enje 3,5 %. Zatim se ekstenzometar.kida. Pri tome se zabeleii rastojanje iz.
medu eeljusti uredaja za ispitivanje i nastavi sa poveeanjem optereeenja do dostizanja sile F m.. (za
ute - do pucanja jedne ili vii< tica). Izmeri se rastojanje izmedu celjusti, izracuna procentualni odnos
razlike izmerenih rastojanja u odnosu na pocotnu duiinu epruvote i ta vrednost so doda izdu!enju od
3,5 %.

7.3.2 Nepovratno izduienje pI koje odgovara naponu a odreduje .e kao razlika izmerenih izduienja pri na.
ponu a i posle rastere~8nja do napona
00'
7.3.2.1 Radi odredivanja nepovratnog izduzenja posle kidanja (fpr) uzorak mora da bude pre opterecenja izde~
Ijen na podeoke koji se ne smeju protezati na duiini 2 d od kraja.
Merna dutina za odredivanje nepovratnog izdu!enja nakon prekida iznosi 10 d.

7.3.2.2 Za odredivanje nepovratnog izduzenja (Epr1)' koje obuhvata i zonu prekida epruvete. iskidani delovi
uzorkl so pailjivo pribliie ito vii< jedan uz drugi na mestu prekida i postave tako da njihove ose leie u
pravoj liniji.
Merna duiina posle prekida odreduje se merenjem rastojanja izmedu dye znacke ako je prekid pribliino
na "edin; merne duiine (slika 6, pozicija a).
Ako je poloiaj mesta prekida takav da nema dovoljno podeoka za odredivanje izduienja I<pd) moie so
pribe6 pomeranju merne du!ine {~jka 6, pozicija bl. Pri tome se uzima da je deo merne duzinelu"k.oji
nedostaje na jednom komadu uzorka jednak Iv...na drugom komadu.l.Isvajajuci taka da su deformaclje si.
metritne.

7.3.2.3 Izdu!enje van kontrakcije (Epr2) se meri na mernoj duzini tiji potetak odnosno kraj mora da bude uda.
Ijen najmanje 5 d od prekida odno,no 3 d od ~elju.ti Islika 71.

7.3.3 Elastitno izdutenje !.J koje odgovara naponu odreduje se iz odnosa fe = alE, pri cemu ie E odredeno
prema t. 72.

7.4 Odrodivanjo kontrakcije

Kontrakcija poproenog preseka posle prekida (Z) odreduje se za glatko tice i iipko proma obrascu:

Z2-.100
Ao - Au %
Ao

i daje kao pojedinacna vrednost uzorka i kao srednja vrodnost ispitivonog skupa.
Kontrakcija poprecnog prosokl pojedlnacnih fica uiadi tak""o se odreduje na isti na~in.
 1071
7.5 Odrlldiv...;. grani... allSti~nolti
aO:Z
Granice "asti~nolti aO:Z adreduj. It iz dijegrama napon-izdul.nje ili lila-izdul.nj., kao pojadina~na
vrednost svakog uzorka ocillvanjam napona ili Ii/. koja adgovara
napavratnom izdu2enju 0,2
7.6 Odrodivan;. Zltezna ".
"rstOCe a i lila kidan;.
--
Zat.zna ~vrstoca Ie adrllduja pojadina~no II waki Uzorak prama obrascu
Za profilisanu lieu, rebralt. lipka i ubd adrllduja It sila kidanja. am.. . F m.. / Ao'

8 Brzina porasta sile

Pri odredivlnju zat.zna ~vrstoc., ildulanja pri prekidu i kontrakcija brzina porasta sil. mora da bud. Ilk.
va da specifi~no opteretanj.
utazan;am u matarija/u na pral..i 50 MPa/s.
Kada Ie odreduja napon koji adgovara Odredanom n8povratnom izdulanju i dijagramu
brzina parasta sila na sma da buda veta ad 10 MPa/s. napon-izdulanje,

9 Merenje opterec!enja

Optarotan;a, adnosno sila, na malini u ispitivanie moraju .. meriti sa ta~nolo!u 1

ma/na vrednolti optar.a.nja (sile) ;spitiv...og ad o~akiv"'a
uzorka. makli.
"

10 Prikazivanje rezultata

Razultati ilPitivanja uzoraka prikazuju

se grafi~ki i tabe/amo. U tabale Ie unOIe pojedina~ne
svih meranja a gde ja to predvideno,
izra~unavaju It prOIt~ne i karakteristi~na vrednosti
Izvettaj 0 ;spitivanjU ~alika za pradnapr.lanje vradnolti.
zataunjam mora da sadrii sfedota:
.1 podataka 0 ispitivanom
~aliku: firmu Odnosno nazN i/i registrovani znak proizvoda~a,
da, oznaku kvaliteta ~alika i protnik; oblik proizvo.
bl koli~inu iz koje su uzeti UZorci i njihov bro;;
cl na~in uzimanja uzorka;
d)
vrst" ispitivanja (proizvadna ili kontrolnal;
a) tabela i g..fi~k. prik..a relultata;
fl druga updanja zna~ajna la ocenjivanje
kvaliteta.

V.za sa drugim standardima

JUS C.K6.033 ~elici za prednaprezanja.

- Provaravanja geometrijskih karakteristika i povrline lice,lip-
ki i uladi
JUS C.M.OO!
- Mehani~ko ispitivanje metala. Stati~ka ;spitivanja.
JUS C.A4.002 Zatelanje i Pritiski.anj ,.
- Meh.ni~k.1 ;spiti.an;a metala. Ispiti.anje Definicije
latezanje",

No mi_;..,;. R_blitkog orIjotaZIkUlturuSR Srbijobr. 41Uln4-02 od4.1111174...

0,""""
-. na_met
-.. -luciju - ......
!tor-.Sowani -
1072 Ukupno strana 3
IUGOSLOVENSKJ
STANDAD
telici za prednaprezanje
JUS
SA 01" VEINOIII ISPITIVANJE IZOTERMSKE RELAKSACIJE C.K6.03S
PlUNENOIli 1982.
od 198342.1 7 Pravilnikbr. 50-17396/1 ocf 1982.11.10;Sluibeni liltSFRJ, br. 74/82.

Pr..rTrl$Sing ".Is. ,.,rerm" reI/lXsarion.,le$r

1 Predmet standard.

Ovim standardom se utv",uje metoda i uslovi ispitivanja izotermske relaksacije lica,lipki i uladi za pred.
naprezanje konstrukcija.

2 Definicijll
Pod izotermskom relaksacijom Ie podrazumeva gubitak potetne sile (opte~enja) prednaprezanja u ~e.
liku pri konstantnoj dulini i temperaturl. Gubitak se izrahva u procentima od po~etn!l optereeenja pri
adredenom vremenu i temperaturi.

3 Poc3etno opterecenje

3.1 Pri ispitivanju u proizvadnji relaksacija se odreduje za tri po~etne vrednosti "Pteretenja, ; to:

Fj - 0,6 F 0,7 F
mo' mIX i 0,8 Fmo

geleje:
F, - p~etna vrednost prednaprezanja, uN,
F me. - prekidna sila susednog uzorka - uzorka za ispitivanje zatezne ~vrstoCe, u N.

3,2 Pri kontrolnim ispitivanjima relaksacija se odred...je sarno za jednu pocetnu vrednost opteretenja, i to:

Fj - 0,7 F
m..

4 Uslov; i postupak ispitivanja

4.1 Ulimanje uzoraka

4.1,1 Uzorei se ulimaju ad tice, lipke i uhdi istog precnika i porekla. Za svako ilp;ti.anje uzima se najmanje
6 uzorka. a pri kontrolnim ispitivanjima 3 uzorka.
Uzorci 51 uzimaju nasumice, Ita ravnomernije iz proizvodnje pr ispitivanju u proizvod,jji, ili iz jedne
-
~r!e odnosr,Q ispitivane kolicin~ - pri kontrolnim ispitivanjima.

4.1.2 Dulina uzorka mora de se usk,adi sa mogucnostima uredaja za ispitivanie, kao i sa dovoljr."m, dodatoom
dutinom za uzorak za ispi.ivanje zatezne cvntoCe, odnosno susedn; uzorak, prema standardu
JUS C.K6.034.
4.1.3 Merna dulin.a uzorka la relaksaciju mora da bud. najmanje:

- 200 mm za !iQl,
- 20 pre~nika la lipka.
- 4 koraka poutavlllja Z8ufad.
I izdenje IAVEZNI ZAVOD ZA IfAND~-MJIU
Str 2 JUS C.K6.03S
1073

4.1.4 Pat.tak i kraj mern. OO!ir.. moraju da buOOudalj.ni od e.ljusti ur8C!ajaza ispitivanj.
najm""j. za pet
pr.enika za !ieu i !ipk., odnasna za j.dan korak paulavanja kad u!adi.

4.2 Olnaeavan;.
Ularci maraju da nos. brajn. ili slavn. alnak. prievr!t.n. na pagodan naein. Ulark. mora da prati do.
kum.nat u kam se nalale padaci nav.deni u t. 6 pod a) do c).

4.3 Uticaj uglavljivanja Ip'lNet. u uredaj za ispitivanj.

4.3.1 Aka se za meren;e ne primenjuje metod koji je bazi,an na aksijalnom izdu1enju (npr. savijanje), mOre se
uzeti u obzir i uticaj uglavl;ivanja. Ugib ne sme nikad da bude ;znad 5 mm/m.
4.3.2 Pro ;spitivanju u!adi uglavljivanj. uzarka mora bit; izvedena taka de za vrem. aptereCenja ne dalaz; do
klizanja fica ili ratacij. kraja uzarka u odnasu na podu!nu asu.
Aka $I aptereeenje uzarka izvodi preka katv.. mora se spreeiti njena abrtanj. kaka bi 58 iskljueila mo.
gu~nost uticaja tarzije na uzorak.

4.4 T emponotura

4.4.1 T.mperatura pri ispitivanju mora da bude kanStantna. sa dazvaljenim odStupanjem r ,.e.
4.4.2 Standardna temperatura ispitivan'd Je 20:! 1uC.
4.4.3 Sva citanja rezultata ispitivanja moraju da budu pri istaj temperaturi.

4.5 Patetno apt.-eeenj.

Pre pa~etka ispitivanja uzarak $I aptereti sa 0.4 Fi da bi se astvarila bal;e naleganje uzarka, kaa i lik.
siranje i podriavanje mernog instrumenta.
Nakan predaptereeenja pa~etna aptereeenje se paZljiva poveCava, bel udara i vibracija u ;znosima kaji
adgavaraju izdu!enju od 0,1 r 0,025 % u minutu;1i napanu ad 200 r 50 MPa u minutu.
Opter.".n;e mote da bude kantinuilna ili s prekidima.
Pacetno opterecenje se mora izvrsiti ravnomerno u toku 3 min :1:2 s pre pocetka ukljucivanja instrume.
nata, tj, nulta vreme Zi a~itavanje paein;e pasle 2 min r 2 S od patetka aptereeivanja.

4,6 Uhltllnast mer.nja i trajanj. ispitiVinja

Prva patetna apteree.n;. mer; se posle jednog minuta ad ukljueivanja instrumenta. Ukalika instrument
nije opremljen z8pisivatem, oeitavanje se izyodi dovoljno festo tako da relativno izduzenje ne prelazi
lIT', adnasno mara se atitati na svakih ',3,6,9,15, 30minuta lposle na ',2,4,8,24~asa,a zatim
svakih 24 ~asa do 1000 easeva.
Standard no ispitivanje relaksacije traje 1000 ~asova.

4.7 Prikazivanje rezuluta

Pored ~abelarn... prikazanit. vradnosti crta 51 i dijagrarr. mE;:anj1,l)de je:

Ij Ipscisa logaritatT1 v"rr,ena a ardineta gubitak apteree,";a u prccentima od paeetnag apteree.nja, ili
b) IplCi... lagaritlm vr.mona. I ardinata gubitak napana u procentima ad patetnag napana.

5 Rezu ltati ispitivlnja

A.zullili ispitivanja $I daju u izYdtaju kaji marl dl sadrii:

I) api, neeinl uzimanja UZorlka,
bl parekla i aznaku pro;ZVodl,

~
1074 JUS C.K6.D35 Su 3

cl nazi.ni pr.fnik i nazi.nu po.rtinu pr...ka.. z. ulad i broj lico,

d) pr.kidno oplorKonie i gr.nicu 0,2 % IUsednih ispili.anih uzoraka.
I) IIV.rno pof.lno optlrotonj..
fl tomp turu ispilivlnja,
llbel.rni progled m.onja.
9'
hi brojna .rodnosti rolallAcij. za 120 i 1000 faso..,
il dijagr.m mer.nj. do 1000 fasova,
/I lip matin. za ;spiti."";. i nlfin ugl8vljivanja.
kl druge potrebne informacijo koje mogu imati uticoja na rezu"ate ispiti.anja.
R.zulllli ispilivenja ...kog poj.dinafnog uzorka moraju de budu obradeni na ",,~in iz pr.thodnog sta.a.

V.za sa drugim standerdima

JUS C.K8.034 - t.lic; za prodnaprezanj.. Ispiti.an;. zllt8Zanjem

No m;ljenjo Ropublltkog .tr"orljot... kulturv SR no

- 5<bii' bt. 113-81 /71-02 od 1.111971. n. plot. .
-"
~ _.1.- -hotrod
Z8ltondordlzoclju
"""""
DIt-.S184
1075
JUGOII.OVII8J
STANDAaD
t.lici18~
ISP.TlVANJE OSETUtVosn IIA KOROZ'JU
JUS
SA OIAYEZNDIf U AMONIJUM-TIOCI.IANATU C.K6.036
PalIIfDIOI( 1982.

""'ID02.IJ PrMli'"iklw.IiO-I7396/1 0111982.n.10;Slulbeni lilt $FRJ.bt. 74/82.

Tatingof camxion.~_.. Ammonium-tiociMat_conwiDnI8st

1 Pr8IIat8t........
1.1 0I0im~ . utvr4uje -tupek Z8ispitivlnjeosetli~ pr- koroziji&lika D prednapreza-
.. . obIiIIUtica.lipki i uf8diu """"'JUnKiocij8nata.'spitjyllljeC8djio8tina korozijuu -
tiociiIn8Iuje u _i ispi1iv1nje'IOdIrikove~.
.,.
1.2 .. --u 0IICgIt8ndarda ne daju mogul!nost pror~ tica, lipid i uhdi za predneprezanje
u razIi&im IIDjimebi mogIa bitJ izIol~", .. toku dd8diltenja, transporta. ugrac1iva-
---
.. i lIDriltenja-

2 D8f1fticij8

~ eelika za predNprezanje prema koroziji je osobina eelika koj8 . odreo5ujevremenom treja-

nje uzorIao u restvoru emonijum-tiocijenete. Vreme trejenje uzora It) predsteylje e :AIpGeetka api.
18 do tnnutka prekide uzorka, ukoliko do prekide dode u zoni koje je u ~ednorn dodiru sa rastvo.
rom _ijum-tiocijenate.

3 Ptincip
Uzorak eelika Z8 prednaprezenje izlue .. delG,anju ramora emonijum-tioeijaneta pod konstentnim op-
tenIten'jem na zatezanje i na konstantnoj temper8turi od 50 tItre, pri eemu .. meri vreme b'ajanje
uzorka.

4 Uzimanje UZDtka

4.1 Ulorci.. ulimaju od lica istog preenika i parekia. Za ",ako ispitivanje ulima.. najmenja 12 uloraka.
Dufina uzorka za ispitivanje korozijo mora da bude tolika da obezbedi najmanje 200 mm dulino uzorka
potopljenog u rastvoru.

4.2 Pored uzoraka za ispitivanja korozije ulima se ini broj uloraka la ispmvanjo mehaniekih osobina prema
nandardu JUS C.K6.034.

4.3 Ulorci .. uzimaju nasumice, It., r..nomernij. - pri ispitivanju u proi:vodnji, Hi il jedno 53rle odnosno
ispitivan~ kolitina - pri konb'ofnim ispitivanjima.
4.4 Uzorci za ispitivanje korozije uzimaju .. kao deo uzurka ze ispitivanje mehaniekih osobina i nosa iste
brojno oznake.
4.5 Ulorci moraju nositi btojna ni slovna oznake prie-rieene na pogodan naein. Uzorak mora de prati doku.
men'u kome .. sedrleni podeci n_deni u t. 62.

liz"'je SAVUNI ZAVODZAITAIII).&a1a KIJU

1076-

5 Ispitivanje
5.1 Uzorei za ispitivanje korozije posle uzimanja moraju biti za!ticeni od svih agresivnih uticaja.
No srneju .. povrSinski obra"ivati niti redueirati presek.
5.2 Pre ispitivanja uzorci .. moraju ocistiti od masnoCo i drugih neadherentnih necistoCa acetonom ili trio
hlor..tilenom i osuliti na vazduhu. Aceton ili trihlor..tilen moraju da budu cistoee .pro analysi". Sredi-
na uzorka du!ine 200 mm se ispituje u rastvoru amonijum-tiocijanata. dok se ostali delovi zalticuju la.
nenim uljem ili slicnim sredstvom.

5.3 Za ispitivanje se koirste vodeni rastvor amonijum.tioeijanata (NH.CNS) sa odnosorn: 200 9 amonijum.
-tioeijanata na BOO9 vode. Amonijum.tiocijanat mora da bude cistoce "pro analysi", a vods destilovana
ili dejonizovana, sa provodljivolCu vaeom od 20 lIS/em.
Pri ispitivanju rastvor amonijum.tioeijanata mora da pokriva uzorak na du!ini od najmanje 200 mm.
Uzorak so mora uroniti u rastvor tako daje iznad njego sloj tecnosti debljine najmanje 20 mm ako je
uzorak u horizontalnom polobju. Uzorak postavljen u horizontalan ili vertikalan polobj mora biti uda-
Ijen od zidova posude najmanje 30 mm. Kolicina raSIVoraamonijum.tioeijanata u koji je uronjen uzorak
mora biti najmanje 2/, a posle.48 casova izvodenja opita rostvor so zamenjuje svdim.

5.4 Temperatura r&stvora amonijum.tiocijanata mora da bude konstantna za sve vreme trajanja ispitivanja i
da iznosi 50 t 1 't.

5.5 Poeetno opteraeenje pri aksijalnom zatezanju uzorka u rastvoN amonijum.tioeijanata iznosi:

Fj .0,8 F
"'""
gde jo:

FI - poeetna sila prednaprezanja, uN,

F m8IC - prekidna sila susadnog uzorka, uN.

Tacnost merenja pocetnog opteraeenja FI mora da bude .. od 2 %, a pocetno opterecenje pri prednapre-
zanju mora da bude konstantno za vreme ispitivanja.
Prenolenje sile i uglavljivanje epruvete u uredaj za ispitivanje moraju da budu bez savijanja i torzije. a kod
ubdf i bez klizanja pojedinih !iea i bel raspredanja ubta.

5.6 Postupak
Uzorak pripremljen prema t. 5.1 postavlja so u prazan sud sa dvostrukim zidovima izmadu kojih protice
tecnost za zagrevanje i optereCuje so do odradene gran ice uradajem za opterecenje. Oko 30 minuta za-
grevaju so sud, uzorak i okolni vazduh taenolCu za zagrevanje do temperature prema t. 5.4 i na njoj odr.
bvaju. U posebnom sudu sa rastvara amonijum.tioeijanat i zagreva na SOGC. Zagrejan rasIVor se uvodi u
sud ~ uzorkom u vremenu koje ne sme biti dub od 1 min.Od zavrletka punjenja suda pocinje so sa au.
tomatskim merenjemvremena delovanja amonijum~tiocijanata na uzorak, odnosno meri se vreme trajanja
(t).
Nak~n 30 minute od pocetka opita mora so izvrSiti korekeija opteroeenja ukoliko je doSio do promene u
odnosu na pocetno opterecenje. Naknadne korekeije nisu d02voljene.
Po zavrlctku korekeije opteroeen)a ,ud sa rastvorom so zaIVara. Uzo..ak so ispituje u v.rtikalnom ili hori.
zontelnom polobju.

'11.7 Taenoat m.renja I trajanje ispitivanja

Merac vr.",ena sa ukljucuje rucno na pocetku .opita a iskljucuje automatski pri prekidu uzorka.

5.7.1 Vrem. trajanja (r) uzorak so meri u casovima i stotim delovi,ma CISI. Tacnost merenja vremena je
t 0.01 cas.
5.7.2 Rezulteti opite sa odbaQJju ukoliko dodo do pr.kida uzorka van zone delovanja amonijum-tioeijanata.
 1077

5.7.3 Ukoliko do prekida ne dade u toku 200 easo.a, opit 58prekida i u iz.e~aj sa unosi da je .reme trajanja
(t) .ete od 200 easova (t> 200 easova).
Za brza kontrolna ispiti.anja opit 58prekida posle 48 taso.a (t> 48 easo.a).
5.7.4 Na uzorcima sa .remenom trajan;a opita .etim od 200 taso.a lodnosno t > 48 ea",.a) ispituju 58meha.
nieke o.obine F;.,.. ili F0.2 ili i Z'. prema standardu JUS C.K6.034 u toku jednog easa
posle opita. :"'.' 0.2' ~;"1

6 Prikazivanje rezultata i izveltaja

8.1 Prikazivanje rezultata

6.1.1 Ispiti.an;a mehaniekih osobina na pOlebnim uzorcima prema t. 42 moraju Ie tabelarno pri kazati.

6.1.2 Vrednosti koje se moraju odrediti za s.aki uzorak su:

- opt.reeenje .pru.ete pri kidanju. izrat.no preko sil.

(F",..I ili Zltezne e.rsote.
- 0,2izdufenje
granice
(0.2 ili F0.21,
posle prekida sa kontral<cijom '(eprll,
.om..'
-
- kontrakcija popreenog pr.seka (Z).

6.1.3 Ispiti.anja mehaniekih osobina uzoraka eij. je .r.me trajanja It) .ee. od 200 easo.a (odnosno t> 48 ea.
sova) moraju II na isti Nein tabelarno prikazati.
6.1.4 R.zultati ispiti.anja uzaraka kod kojih j. nastupio prekid moraju sa tabelamo prikazati, .na.odeti za svaki
uzorak poeetno opteretenje i .reme tra;an;a (t).
Za s.ako ;spiti.an;e lice. lipki i uhdi istog porelda uzima Ie najmanje 12 uzorka i mora se
""sebno iska.
ZIti minimalno .reme trajanja uzorka (tmin) i .reme trajanja uzorka pri fraktllu 50 %, tj. minimalno ,
.reme koje je izdrlalo 50 % uzoraka.
Por.d tabelarnog prikazivanja rezultata ispiti.anja, mora se dati i grafieki prikaz pojedinaenih rezultata
u oblikw kri.e raspodele (Gaus-Iogaritamski dijagram) kao to je dato na slici.
8.2 Izveltaj
Izvehaj 0 ispiti.anju mora da sadrli s1edete pOdatke:
a) firma odnosno naziv proizvodaea,
b) karakteristike ispiti.anag eelika (.rsta eelika.
c) kolieina eelika iz koje .. uzeti uzorci i njih. broj,om..' 0.2' ~pr1' ZI i preenik,

d) .rsta ispiti.enja (proizvodna ili kontrolna),

e) poeetno opteretenje uzoraka i temperatura ra.tVora sa stvarnim odstupanjem,
f) tabele sa rezultatima mehaniekih ispiti.anja,
g) tabele sa rezultalima merenja .remena trajanja (t),
hI gra'ieki prikaz pojedinaenih rezultata,
i) .reme trajanja uzoraka celog .kupa pri fraktilu 50 % i minimalno trajanje uzorka,
j) opi. stanja po.riine uzoraka po.'. preklda,
k) druge posebne informacije kOje mogu imati uticaja na rezu Itate i.piti.anja.

Veza sa drugim ltandardima

JUS C.K6.034 - ~elici za prednaprezanje. Ispiti.anje zalezanjem

10 8

GAUS-LOGARITAMSKIOIJAGRAM

Nr - broj uzoraka pri kojima je nastupio prekid pri t < t.

N - ukupan broj uzoraka

:E
.a
oS.
c
.s. 200
~
i~
100 100
Go
c-..
10

10

~<")

'"

10 10
GO
c-..
10
10

...

"\

."t

f reI.)
30 50 60 10 80 90 99
' I
h ~V-10"1- h Itl(-5O")- h
I
Nr
(- -
N+1 100

No- -jeroje IIopuIIIIeIlae

--1j8aI .. tulturu SASotIije111'.
41U1 n4-42 od 4.111874... piCa . par.. no
-

- -.. ,.u-.....
OK 666.98-4
1079
JlX;OSLOVENSKJ
ST ANDAJU>
OOREDIVANJE
telici za prednoprezanje
OU~INE PRENO~NJA
JUS
SA 01.\ VElNOIil C.K6.037
rallllENOIil
SILE PREONAPREZANJA
1m.
od 19~2'()3 Pr8vilnik br. 40-'14720/1 od 1982-09-29; Sluibeni lilt SFRJ. b,. 72/82.

TlISting of prestrBSSing steels. Determination of the transmission length

1 Predmet standarda

1.1 Ovim standa,dom se utvr(luje postupak ispitivanja adhezije izmedu eelika za prednaprozanjo i betona u
oblasti usidravanja prilikom prenoJenja sile prednaprozanja na beton. koja so karaktorile kao dulina pre-
nolenja silo prednaprezanja.

1.2 Standard se odnosi na SYe telike za prednapr.zanj. u obliku lice, !ipki i uiadi (u dalj.m tekstu: felik za
prednaprezanje).

1.3 Standard se ne odnasi na odredivanje dulin. sidrenja nepr.dnapr.gnutog telika. niti Ie odnosi na t.like
za armirani beton.

2 Princip

C::elik za prednaprezanje se pr.thodno zategno do odr.dene granico, zatim so ugraduje u betonsko uzorke
u vidu gredica, posle tijeg otvrfCavanja so obavfja pronotenjo sile otpu!tanjem tolika uz istovremeno me-
ronjo relativnog pomeranja t.lika proma betonu. Na OSnovu ovog merenja izratunav. se dUlina preno!e-
nj. sile predneprozanja. Odredivanjo dUline prenoJenja silo prednaprozanja vr!i so pri statitkim i din.-
mitkim uslovima.

3 Definicije
3.1 Outi.. prenolenje iii. pred..prezenja -
neophodna dUlina utapanja telika u beton da bi Ie osigu,alo
puno prenotenje sil. na beton poslo njenog otpu!tanja. Ova dUlina so meri do kraja betonskog elementa
upravno na popr.tni presek.

3.2 KOI1Y.ncio..r..
r.njem na uzorcima
duii.. prenoionja
utvrdenih
lile pred..prezenja
geometrijskih i mehanitkih
{L,' - vrednost dUline preno!enja
osobina (videti sliku 1).
odredena me-

3.3 Oinamitka kol1Yencio..lna dUlina p,enolenja lile (L",ynl - vrednost duline pronolenj. odreden. me.
renjem na uzorcima Ub'rdenih geometrijskih i mehanifkih osobina pri dinamitkom optereCenju {zamo-
ru).

I izdanje SAVEZMZAVOl)ZA STAND".'" .-.a..J

1080

~ ~ .!
se
... f ~I
"
c
e:
"c
.S
... ....
i .g
--,....- I
' I
~~:"'.
0
.'...
'"0'
'"0to ~I
..
'.
0 .....
I
,/ " .'..
.:. '" "' I
.-, . 0 I
-' 0 .'", -- I
00 0 I
"0 ".0
0 I
',,'.11::' ,S!.
,,'.I
"~ :'
e: I
,:':
:.: I:::
~I
',0 g. Ie: -
.:.: ~...: 18. ~.
.,'
o. ""
.
-.00
..t. '0
"0
t
.!
I~
I'c
I~
(ij

~.' .' 8. 18.

.' 0
'0 e:
..0'
0
.:.
0
Q. I
'0
! I ..
I ....
:.\' :.',
'0.

o'~. '0'
I ;fi
0 I :::t

t '"
'"
. 0 . "0

~'0.
'0
'.
.'0
00

,'0 .....
7'
~I
~I
I I
I
I
I
c:
.' ".
0'
.' ! I

'l18! IJJ ~DUJDZ

j
 .1081
3.4 Stvw.. dufi..
eijam.o.
~ Iilepr8d - vrednost koj.o.. odrecf... moronj.m na r..lnim konrtruk-

4 Oz..ke
OlOak. imaju sled.to lOatenj.:
L, -
konvoneionalna dufina prenolen;a iii. prodnaprezanja, u mm,
L; - o~.kjv.1'\8 dufina preno.njl, u mm,
L'I - potetna konvoneionalna dufina, u mm,
L..,"
L -- konvoneionalna dufina prenole.ja Iile pri dinami~kom oPterotonju (umorul, u mm,
dufina b.tonlkeg uzorka, u em,
I - rllpon aslonca uzorka izlof.n09 Slvij.nju, u em,
d, - razm.k izme"u mesta pri~vrlC,.nja uredaj. z. meren;e deformacij. i povrline ~el. gredioe
(uzorkal. u mm,
d - lirina popretnog
pre"'a uzorka, u em,
h - vilin. popre~nog preseka uzorkl, u em,
I - deb/jina zaltitn09 sloj. betOIll, u em,
d - nomin.lni spaljni pretnik fioe, lipke i ufeta, u mm,
A - povrlin. popre~nog preseka tolika, u mml,
A
c - povrlilll popretnog preseka betonsk09 uzorka, u eml.
. - r".timo iDlufenje tolika, u "',
ec - releti deformacij. beta u %,
6 - uvlltenje ~.Iika u beton po.le Otpultanja lile, U mm,
6m - prOl8~no uyfa~enje, u mm,
1m - o~itan. .
vrednost deformacije na ure"aju i predStlvlja zbir Yeli~inl uYla~enj. telika (6)
i el.-
Iti~n09 skr~nja ~eJik. nl dufini d, (M,I, u mm,
P - Iill predn.prezanj., u N,
P, - po~etn.
Iii. prednaprezanja, u N,
PIP - po~otn.
Iii. nepolredno pro prednaprezanja, uN,
F -
lpoljno opterotonje pri dinami~kom ispitivlnju (F
F - meklima/no,minim.'no).
uN, mo.' ml"
,em - Irednja vrednoSt priti.ne ~vrstote tri cilindra tp 15/30em. u MPa,
-
a'. -
kar.kteriltitn. tvrstob ~elika za prednaprezanje,
u MPa,
n.pon u teliku, u MPa.

5 Odrec'fivanje dufine prenolenja sile prednaprezanja pri slatitkim uslovima

5.1 Uzorei
5.1.1 Broj uzor.ko
N.jm.nji broj
uzon"" za .v.ko pojedinatno ispit;,.nje 3, uz ...Iov d. ponoji najmanje 12 merenih
vrednosti, r"tunej~i d. je meronj. mogu60 nl obi mja uzorka.
U Ilut.ju dI iz bilo kojih razlage docSedo ..imini..nj. jednog uzorka, mor.ju sa ponoyo izrediti tri no..
uzorka .
5.1.2 Oblik i mer. uzor.kl
Uzorci .. red. u vidu gredica. prlYOug8onogpopretnog preseka. Dbitoo SI tatiri fioe, lipke ili ufeta po-
stIYfjenih simetritno (videti slike 2 i 3).
1082

~t

.t:::: ':0.' E E
E
E E
W)1ft
;~~
.
'," V"
.~
.~. ",
5 5 0"
", ,...~- ~-I ~-
I
I
In
C
CD
. al ~
~. <.u <. f
.- .' 'e 0
N
.J::.
" 1 ~

. . '.. '-
.c
.~
iii
Is.
ic
i
0

.. ~ .
'N
c
~
"E
II(,,)
III ::
"'"
w

"
".
~
....
E
0 2.
1>0

- N
'" .':,"
II. ('If
.
. .' ....
~
.', ii5
"
. .
'.,. . . ".
',;
j.
",
'. . -, c-.
". .. q
" ....
..

.~

,I
 1083
1 1
A

1'== ~ttt!t1f1 ~~1lnn!!!1:: ~

~"
A'
~
PtwM A-A

2
1 - Kom!)8r8teri
3 2 - Celik Z8prednapreZ8nje
3 -
Uzengije

$like 3

Najrnanja dulina gredice uzirna .. keo veta vrldnort izmedu

,
0"" d"" ""'ieine:
l > 2~ + loocm
l > 15Ocm.
gIIe je l; oeekiY8na dulina prenotenja u em i mote Ie keo prva aprok.imacija uzeti da izoo.i 100 d za fi-
ce, a 75 d za lipke i utili.
Popreene dimenzije:
- za preenike alike d> 5 mm, najrnanje 8 em,
- za preenike e.'ike d < 5 mm, najmanje 5 em.
Najmanja debljina Zlltitnog wja betona mora bit; a > 3 em merano ad ivice grodico do centr. fice, lipke
ili uftta. Najmanj; razrnak ad centra grtdice do centra fice,lipk. ili ufeta mora biti
Povrlina popr&en<>ilpr..eke grtdice (A. u em') mora bit; priblifno jednake: > 4 em.

0,75
Ac 'tA
adnosno
"" 1250 '

P,
.
14.",,-
1250
gIIej. A u
mm"'t u MP8. PI u N.
Oimenzije popree"<>9pr-ke grtdice moraju da rtoj. u odnolU b/h ili h/b ;< 2.
5.1.3 telik Ze Prtdnaprezanje
uzoraka
telik za predneprezanje uzoreke utete Ie poQtnom Ii/om ad 75
karakterirtiene eVJ'ltoee eelike:
"
P, - 0)5 'tA
1084

Zotezanj. se obavlja 24 ~a... pre betoniranja uzoraka (videti sliku 4).

-~)Z 2 3 H , ~::{
1 2
/m1J ~.ni kfT1j

1 - Ankerni blok
2 - Uzorak
Sliko 4
Posle 24 ~asI 00 ZlteZlnja sila se prover..a i podellva na datu vrednost oko je to potrebno.
Zat.Zlnje ~.Iika se obavlja \J najmanje tr; faze i pri tome se crta dijagrom optlfetenje-izdufe,... i up<>
reduj. sa rldnim dijl9ramom upotrebljenog ~elik. rldi eliminisanja .v.ntualnih grellka pri nano!enju
po~.tn. sil..
Zatezanj. kablova oblvlja se pojedina~no kako bi se ostvarile ujedna~en. sile. U slu~aju poddavanja sila
pre betoniranja redosled podellvanja mora da bude obrnut. Ne dozvoJjava se klizanje na mestima ukot-
vljavanja posl. zat.zanja.
Celik ZI pradnoprezlnja mora biti ~ist, Gaz mlSnoCe i rde. Nije dozvolJano ~ok ni mala ravnomerna povr-
linska korozijo ~tlik..

5.1.4 Armiranje uzoraka

Armiranje uzoraka nije potrebno, izuzev kod ~lika sa vrlo visokim prianjanjem. U ovom slu~aju armatu.
ra se po.~avlja tako kako bl se Izbegle prsline u zoni usidrenja u toku ; posle otpultanja Ipreno!enjal .ile
prednaprezanja (videti sliku 31.
Svako ispitivanje pri kojem se pojava prsline na betonu posle otpultanja (preno!enja) sile mora se ponov;-
ti sa armiranim uzoroima.
5.1.5 Betoniranje uloraka
Za pravljenje betona koristi se portland-cement PC 45 ili sa 15 dOOatka prema standardu JUS
B.C1.011. '"

SastJ-; betonl za razli~ite ~vrstoCe u trenutku prednlprezanja dat je u slede~oj tabeli:

Tip Ma.. Odnos agregata

beto", Sastav betona kg %

'an. ,,25" prirOOniogrtglt 0/2 700 38

prirodni agragat 4/15 1140 62
cement 375
.000 180

- ,,40"
prirOOniIgregat 0/2 650 34
'an
drobljeni agregat B/16 1240 66
cement 400
.000 160

ratn; ogregat 0/2 600 33

'.... - ..so"
drobljtni agregat 4/8 350 19
drobljtni agregat 8/16 880 48
cement 450
.odI 170
 1085
,.tovremeno .. betoniranjem uzorka potrebno je ostaviti dovoljan broj kontrolnih eilindara pretnika
15 em i visine 30 em radi odredivanja tvrnote betona predvidene u t. 5.1.6 u trenutku prednaprezanja.
'"
Kontrolni eilindri neguju Ie pod ,stim uslovima kao i uzorei.
Za vreme betoniranja potrebno je meriti konzisteneiju betona premo standardu JUSU.MB.056.
5.1.6 Priti.na tvrsto~a betona u trenutku
predn.prezanj.
Priti.na tvrsto~ betona u trenutku prednaprezanja
odreduje Ie kao srednj. vrednost tvrsto6t od tri ei.
lindra ('em) i mora imati sled~e vrednosti:
'em = 25 MPa ZI normalne telike,
- 40 MPa za telike sa visokim prianjanjem,
'em

'em - 50 MPa za telik. sa vrlo visokim prianjanjem.

5.2 Mor.nj.

Keda beton postigne

uhtevanu tvrstoa.. za iSpitivanje Uloraka, vr!i Ie njihovo prednaprezanje otpufta.
niem sile uz istovremeno merenje deformaeije telika na,.vakoj tiei, !Ipki ili utetu na oba kraja, kao i me.
r.nj. podutnih deforma:ij. betona dut cefog uzorka (videti sliku 5).

1m

. ., ..oJ
..
1 "' "
',',"
, ,
. '" .
"
1
\'::1.:,:.:<':",
::,'
1 - Komparateri

'".".'''
".
::,~'I~Y:..';,',":': :'
,..:',.,
.' '..
". ';"..

d ... 6"
Slik.5
5.2.1 Odredivanj. uvlatenja
Uvlaeenje eelik. j.
relatiYno pomeranje izmedu telika i betona. Jedn.ko j.
formaeije protitan. na in.trumentu (1m)i .Iastitnog .krKenj. eelika 1M,) narazliei
dutiniizmedu
d,: vredno.ti de.

~ Im -M P,d,
- 8 - IIT1
EA
P
Faktor .e Izraeunava i isti je za .va merna me.ta jednog
E~ uzorka, dok Ie velieine
po;eC:nacnim ,,,erenjem 1m i d, odreduju
sa tacno~u 0,01 mm, odnosno 0,1 mm.
Merenja se obav!ja;u:
- odmah po,l, prednaprezanj. (otPUfulnja sil.),
- 1 tas posi. prednaprezanja,
- 6 tasova po,'e prednaprezanja,
- 24 ta.. posle prednapreza.,ja.
- 7 dana posi. prednapr.zanja.
5.2.2 Pod u tn. d e for m a c i j
e b. ton a
(ee'
Merenje podutnih deformacija betona vrfi Ie dut horizontalne ate sa obe vertikalne stranice uzorka. Mer.
na baza mora da bude postavljeno na takav natin da je mog~e naimanje pet atitavanja no ocekivanoj
dutini prenolenja sile (videti slik. 2 i 3).
1086
Potr8bn818t.-t m.onje imosi 0.01 mm.
Srld"'. Wtd.-tl dtformec,e odgo_ljutih t8ttk, obe Ilnnt odmeh ntkon prldntprtZinje i posI. 7 dent
prldll8v1jeju. grefiekine osnovue... odr"'uje prOltene dutint prenoen;elile (videtilIiku6).

t'
~~.
.
.. .g
~.K
~...
..! 2.
Ii!
0
.K
:J

. ~.:It.E
. ~to.. 2::I ! = ~"
. .. I I I I
-NM..
. 1
. I

. I

.
. 1

~I
. ~I ~"
!Q .
fa
J/l
iii
to..
11 .
.!
il 8.

,~I
~I
.
. t:I
. I
c:
. .g
. to..
. .!!
. 8.
. ..j ..
....
.

.:i
 1087
5.3 Odr8lSivanje konvancional.. dulina pronolenje Ii.. pr8d..pr8ZIInjo

Konveneionalna dul;na pr.nolenja Iii. prednaprezanjl odreduj. II na Olnow izmerenih vrednosti wla.
t.nja ili podulnih d.formacija betona 7 dlna pos', prednaprozlnja (otpu!tanja lil.l.
Na Osnovu uvlat.nja odreduj. so konveneionalna dulina pr.nolenja Iii. prednapr.zanja pr.ma obrascu:

l, - 3~ 6
PJp no

Srednjl vrednost 6m odreduj. so na najmanj. 3 uzorka, odnosno najmanj. na 12 pojedinatnih merenja

na t.liku. Na osnovu podulnih d.formacijl betona konv.neionalna dulina pronolenja iii. prednapreza.
nja odr"'uj. so grafil9<i sa dijagrama. Najmanji broj uzorlke j. 3 Ito dej. 6 vrednoati iz kojih II kao
Irednjl vrednoat izrltunava konveneionllnnlulina pronolenjl sil. L,.

5.4 Valjenost rezultatl

Rozultati ispitivanjl za odr"'iv...j. dulin. pronolenja su valjani ukoliko su ispunj.ni ..edlti uslowi:
a) dulina pronolenjllil. mora biti:

L,;.. l/2 - 15 em
a ukoliko to nijo, morlju II ponoviti ispitivanjl pod istim uslovima, ali
b) vrednost mer.nja uvlatenja telike u toku ispitivanja mora d. pokazujo '!I ..tom du!inom uzoraka;
teb1ju ke stabilizaciji, tlko da
vrednost mer.njl poll. 24 ta.. budo vote ili jednlkl 9/10 vrednoati
IJ'?SI. 7 dena;
el resipanjo rezultatl ZI uvllte~jo telike (6) mora biti mlnj. od 30 %;
d) ZI vrome ilpitivanja n. sm.ju II pojaviti nikekve prolin. na povriini betona, a ukoliko do toga dodo,
ispitivlnjo II ponavljl .. vetom tvrstotom betona ili oVlntuelnim armirlnjom uzoraka.

6 Odredivanje dufine prenoienja sile prednaprezanja pri dinami~kim uslovima (pri zamoru)

Ispitiv.nj. II Slstoji u odredivanju konveneionlln. dulin. pr.nolenjl silo prednapr.zanja

(l"",nl
uzoreima izlo!enim ..vijanju pri dinlmi~kom optereeenju od milion eiklu... Prj owomopteretenju na
uziml
so da j. maksimalni momenat'..vijanja jednak momentu koji izaziva napon u dC?njojiviei betona i dl j.
jednak nuli, a minimalni momen..t jednak 1/3 maksimalnog.

6.1 Uzorei
6.1.1 Broj uzorlkl
Broj uzoraka Ie odr""uje preml t. 5.1.1.

6.12 Oblik i m.re uzorlka

Uzorei Ie rad. u vidu gredice prlvougaonog popre~nog presekl II ~.Iikom za prednaprezanj. post,,'j.-
nim simetri~no,
Na;manja dulina gredica ulima se klo ye~ vrednost izmedu ovih triju v.li~ina:

.
L ;> 2 L.' + 100 em
l ;> 200 d + 100 C:T1
l>220cm
Povriinl popr.~nog proseka betona fA. u ~'), prema tlc'!ki 5.12, mora biti priblib10 je..:!n.u:

.
A",-
Ol5 '.A
750

gd. j. A u mm', f. u MPa,

.
A..
PI
-750
PI u N (videti sliku 7).
1088

L
II

.c
.
i~ ~
0

0
.c:
=
itc ..
'!Q. I ~
Ii
- 'I IS .~ 0
0 "e ~. iU E
~ ~ z ID
oUcz:::E
0
~I- ~I- I I I
<"' 0
It)
In
roo.
11) -NC')
CO) 0 an
po.. ,... I"') ~
0 . .!.
"
.....
0
I

.
<"
:
E
u.
.6
.E ii
u.E z
.
.

~~"- ..
....
,....
" .
f\')
.. ~I
~~8
.
~
in

N ....
~I ...
....
.... II
.... ""go
--

~.."~
....
....
"-
AI
.... ~
II
0 c:
.~
..Q
0
S .
.
. ...
~...,.
~.c:
.
-r
 6.1.3 telik za prednaprezanje '1089
uZoraka
. Zatezanje foUka Ie izvOdi prema
t. 5.1.3.

'6.1.4 Armiranje Uzoraka

ArmiranJ.uzoraka. Izvodi pr.me
1. 5.1.4.

6.1.5 Betoniranje uzorak.

Betonirenje uzoraka Ie izvOdi prema
t. 5.1.5.

6.1.6 Priti.na evrstota betona u trenutku

prednaprezanja
Priti.na evrstota Ie Odreduje
prema t. 5.1.6.

8.2 Mer.nja

Meren;a II obavljaju
u svemu prerna
t. 52, izuzev Ito Ie morenja
prema t. 52.1 i 522, obavljaju posle 48 tasova od trenutka predvieJenja da Ie obave posle
7 dana,
prednaprezanja.
8.3 Od,edivanj. poeatne konvencionelne dulin. prenolenja
iii. prednepr8Zllnjl
Potetna konveneionalna dUlina prenoienja
sile prednaprezanja
pasle 48 tasova od trenutka prednaprezanja (L.i' Odreduje Ie na osno~u merenja
u svemu prema t.5.3.
Ocena valjanosti
rezultata vrti Ie prema t.5.4,stavovi aI, c)
i d).
6.4 Ispitiv.nj. pri
dinemi/!kim us/ovima

6.4.1 Opeteretenje uZoraka

Pasle 48 tlSova od trenutka
prednaprezanja pristupa Ie
Uzorak Ie u vidu proste grede dinamitkom iSpitivanju
postavi Uzoraka.
na dva aslonca.
jednako Oslonei Ie nalaze na Odstojanju
visini uzoraka.
od kraja koje je
U tretinama raspona
In kao OPl8rttenje
primenjuju . dYe
u gornj.m dinamitk. .il. IFI koj. daju
vlaknu bttcna ad 7,5 MPa,
maksimalni napon
Maksimalna sila, prema
tome, iznosi:

Fm.. - 375TuN,
bh'

Pri temu su b,
h i I u em.

Uzima so da je
minimalna sila jednaka
1/3 F Odnosno:
m..'

Fmin. 125bh'
T
Frekveneija apteret!enja
so nalaz;
izme"u 3 i 10 Hz.
Ispitivanje se vr~i do
10' cikJusa.
6.4.2 Mer e n ja p
rid in
a." i t k i m u $ I a vim a i 0 d red i van j
e
Pri dinamitkom L"vn
apteret.nju mere se sarno podulne
0,25 X 10',0,50 X 10' ; deformaeije betana prema t.522 i to po:le
1 X 10' eiklusa. Nulto stanje Ie raeuna ono Uleto Odmah nakan prednaprela'
nja.
Kanveneionalna dulina prenaienja sile pri dinamitkom opteretenju
vrednost merenj. n~ tri uzorka nakon 10. eiklusa prema t. 5.3, pasledn;i IL..v.' Odre"uje
stay. Ona mora daII bude:
kao srednja

L"vn > L.,

Pre potetka dinamitkog apteretenja kraj.vi folika zapradnaprezanje
mer; II njihovo .ventualno pomeranje i to Ie unosi u izveftaj. rakocJe Ie II
evid.ntira
obelde, i apojava prliin..
na kraju i.pitivanj.
1090

7 Izveltaj 0 ispitivanju

Izvetl~j 0 odredi,"nju kon.encion~lne dUline preno!enj~ sile predn~prezanj~ mor~ d~ Ydrli sledeee.

7.1 Stlti~ko ilpiti.lnjl:

II SISUI. betono upotrebljenog za izr~u uzor~k~ i kontrolnih cilind~r~, pod~i 0 plasti~nosti, n~~inu
ugndi.onjl i nego'"nj~ betono;
bl wr8dnosti pritisnl ~rstote kontrolnih cilindar~, starolt beton~ pri ilpitinnju cilind~rl i pri predn~-
prezanju uzor~k~;
cl opil uzor~b II ..im dimenzij~ml i podlci~ 0 ~lliku z~ Irmiranje i prednoprezanjl;
d) osnom; podaci 0 ~lliku ZI pr8dnoprlzanjl;
I) 6 - E dijogrlm ~e1ika II podlci~ 0 gnni~noj ~.rstoti i modulu Ilosii~nostj;
fl .r8dnort potetn. sill i njenl vrednost neposredno pred prednlprezanjl (otputlanje);
gl labellrn; i grlfi~ki prikaz mernih vrednosti u toku vremena;
hi vrednosti uvlltenja S za Ivako mlrno meSlo, srednju .rednost Sm i rtandardnu devijaciju;
iI prora~un konvencionalne dUline prlno!enja l, nl osnovu uvl~.nja
7 danl posJe prednaprezanja;
Sm'
iI por""'nj. vr8dnosti l, dobij.ne iz S
m i vredncsti l, odredene nl Osncvu merenja podulnih deforma-
cija betono;
k) ooena valjlnosti rezulUta.

72' Dinami~ko ilpitivanja:

II Ivi podaci pr.mo t. 7.1 izuzev tlo Ie prl~ staw i) i j) daju vrednosti potetne konvencionalne dUline
pr.nolenja 48 ~asova oakon prednaprezanja;
I) Iwi~ke mere gredi08-uzorka za dinami~ko ilpitivan;e, veli~ina ~ksi~lne i mini~lne Ii Ie i frekven-
cija opteretenja;
millbelarni pregled mernih rezuluu i odredivanj. dinami~ke dUline preno!enja Iile prednaprezanja
l...n;
n) priklz .ventualnih pomeranja kraieva telika i pojavi prslina;
01 drug. pojedinosti zna~ajne za ocenu rezulUta ispiti.anja.

~ ml8ieni8 Republitkog ...,...,ijat. u kuln.rv SR hi;' br.

413-~' n4-42od 4.11 1974."" plet... perez r\8promeot

Itompos nI.- I. r.ondonIln<iju

- ~rod
 SMESA ZA INJEKTIRANJE
KABLOVA
ZA PRETHODNO NAPREZANJE
UDK 666.97.033.14:002.61
1093
JUGOSLOVENSKJ
STANDARD
INJEKCIONE SME~E
JUS
ZA INJEKT,RANJE KABLOVA ZA PREDNAPREZANJE
SA OHAVEZNOM Tehnifki uslovi
U.E3.01S
PRIMENOM
1986.
cd 1986.12-17 Pravil",~<br. 07-3427/1 ad 1986.08.13; Slufbeni list SFRJ. br.56/86.

Grout for CJbles 3f prestressed concrete. Technical requirements

I PREDMET STANDAFDA

Ovim standardom se utvruuju sastav, uslovi kvaliteta, prethodna i

kontrclna ispitivanja injekcione smese za injektiranje kablova (u
daljem tekstu: injekcione smese), kao i postupak izvoaenja injekti-
ranja.

2 VEZA SA DRUGIM STANDARDIMA

JUS a.CI.OII - Cement. Portland-cement. Portland-cement sa dodacima.

Metalurski cementi. pucolanski cement. Definicije,
klasifikacija i tehnicki uslovi
JUS B.C8.023 - Cementi. Metode ispitivanja fiziekih osobina cementa
JUS U.M8.022 - Injektiranje. Ispitivanje pritisne cvstoce injekcione
smese
JUS U.I~8.023 - Injektiranje. Ispitivanje izdvajanja vode i promene
zapremine injekcione smese
JUS U.M8.024 - Injektiranje. Ispitivanje protoenosti injekcione smese
-
JUS U.M8.025 Injektiranje. Ispitivanje otporncsti injekcione smese
na mraz

3 SASTAV INJEKCIOHE SI.lESE

3.1 Injekciona sme~a se sastoji cd cementa i vode i, eventualno, hemij-

skog i mineralnog dodatka.

3.1.1 Za spravljanje injekcione smese kao vezivo upotrebljava se portland-

-cement oznake pef: ili portland-cement sa dodatkom granulisane zgur'O .I
viscke peci, pucolana ili eba ova dodatka u kolicini do najvise 15 % ~

sa oznakama: FC 15zk, FC 15pk, PC 15d(z ili p)k. Cement za spravlja- ~

nje injekdone sm",se ne mora da bude isti kao i cement od kojg j" i

izvedena osnovna kcnstrukcija. odnosno element konstrukcije.

C"!".ent rrora cdgovarati uslcvima kvaliteta prema standarduJUS n.e1.0ll. ,
~kQ se upotrebljava cement u vrecama, mor3 58 skladistiti u zatvo=e-
noj prostcriji, zasticenoj od vlage.

3.1.2 Za spravljanje injekcion~: smese upotrebljava se 'loda koja mora da

ispunjava uslcve kvaliteta za vcdu prema propisima za prednapregnuti
beton.

3.1. 3 Za spravljanje injekcione smese mogu se koristiti hemijski dodaci ko-

ji poboljsavaju protocnost, smanjuju sleganje cdnosno kontrolisano
povecavaju zapreminu i poboljsavaju otpornost prema mrazu. Upctreba
hemijskog dcdatka se dozvoljava ako je njegova pcdobnost za primenu u
ove svrhe dokazana ispitivanjima.

I izclanje SA V!ZNJ ZA VOD ZA ST ANDARDIZACUU

I I
1094

IIcmijski dodaci moraju se ispitivati svakih godinu dana, 0 izvrsencm

ispitivanju ovih dodataka dostav1ja se izveltaj.
Hemijski dodaci ne smcju sadrzavati h1oride.

3.1.4 Dozvoljava se upotreba inertnih minera1nih dodataka al;o je njihova

podobnost dokazana prethodnim ispitivanjima.

3.2 Za sprav1janje injekcione smese mo~e se koristiti i gotova suva injek-

ciona smesa sastav1jena od cementa, hemijskog dodatka i, eventualno,
n:ineralnog dodatka, kojoj sa nil gradil.iltu dodaje samo voda.
Suva injekciona smesa mora odgovarati uslovima kvaliteta za smese za
injcktiranje utvrl1ene ovim standardom.
Prolzvo~ac suve in-jekcione smese duzan je da navede rok upotrebe ove
smese.

3.3 Specijalna injekciona smesa (npr. hemijska silikatna injekciona ~mesa

na bazi organckih jedinjenja i dr.) propisuje se projektom konstruk-
cije i mora imati izvestaj 0 ispitivanjima.
(
I
4 USLOVI KVALITFTA INJEKCIONE S~lE~E

4.1 Injekciona smesa mora biti sastavljena, pripremljena i ~9ra~ena tako

da potpuno ob1o~i kilblove i da obezbedi potpuno ispunjavanje kanala
odnosno cevi.

4.2 Vodocementni faktor sve;:e injakcione smese ne sme da prelazi vrednost

0,,'5. Kada injekciona smesa mora biti otporna prema mrazu, vodoce-
nlentni faktor ne sme da prelazi vredno!1t 0,40, odnosno mora se za
pripremu upotrebiti hemijski dodatak koji poboljsava otpornost prema
rnra"u. U tom slucaju vodocementni faktor ne sme da prelazi vrednost
0,45.
I!ljekciona smela mora biti snabdevcna dokazom 0 otpornosti smese pre-
ma mrazu.

4.3 Protocnost injekcionc srnese mora da obezbedi neprekidan rad do kraja

injektiranja pojedinacnog kanala odnosno ce"!. Protocnost se ispituje
pr.ema standarJu ,JUS U.M8.024 i utvr~uje prethodnim ispitivanjenl,
1
...
4.4 Smanjcnje zapremine.odretIeno prema standardu JUS U.1-16.023, ne sme da
bude vece od 2 \. Povecanje zapremine dozvoljava se do 5 \.
Pogle 24 h iznad ocvrsnute injckcione smese u dobro zatvorenom kalupu
u kojem se vrsi ispitivanje promene zapremine, sme biti izdvojene 'lO-
de najvise 2 , zapremine, a posle 28 dana u kalupu ne sme biti izdvo-
jane vade.

4.5 Pritisna cvrstoca injekc:ione smesa pcsle 28 dana, odrel1ena prema stan-
c1ardu ,1US tJ.MA .022, kao srednja vrednm;t ispi tivanja najmanje 3 epru-
vete, ne sme da hude .1i".dou 30,0 HFi'.,pri cel"u pojedinacna vredno"t
ne sme da bude niza ad 27,0 Mfa.

4.6 IJ slucnjevima injektiranja na niskim temperaturama injekciona smesa

mora biti otporna prema mrazu. Injekciona smesa pri ovlm u!'lo\'ima
smatra se otf'orncm prema mra~u ako se zapremina epruvete ispitane
prema standardu JUS U.M8.025 ne pove,'ava.
Ispitivanje otpornosti pretna mrazu je ohav"zno u prethodnim ispitiva-
njima.
Ocvrsnuta injekciona smesa mora biti otporna prema mrazu. Ocvrsnuta
injekciona smesa mora ispunjavilti uslove iz t. 4.4 i t. 4.5 ovog stan-
darda.
 .1095

5 PRE'!'fIODNA ISPITIVANJA

5.1 Pre pocetka rado17a moraju se izvr!liti ispitivanja svih materijala i

inje~cione smese na bazi materijala koji ~e se koristiti. Za ispiti-
vani sastav i ispitane materijale iste vrste ispitivanje se obavlja i
izve!ltaj 0 ispitivanju sa~injava svakih godinu dana ako radovi traju -

dU~e od tog perioda.

5.2 Ispitivanja injekcione sme!le vr1le se u laboratorijskim uslovima pri

temperaturi od 20 ! 2
c i obuhvataju:
- protocnost,
- izdvajanje vode,
- promenu zapremine,
- pritisnu ~vrst~u posle 28 dana,
- otpornost prema mrazu.

5.3 U slu~aju da se postupak injektiranja izvodi na temperaturi vi!loj od

25 c ili nHoj od 5 c potreb!lo je, pre nego !lto ove temperature
nastanu, pri odgovaraju~ilD temperatucnim uslovima izvr!liti dodatna
ispitivanja, i to:
- proto~nost,
- izdvajanje vode,
- promenu zapremine,
- u slucaju ni~ih temperatura,! pritisnu cvrsto~u posle 3,
dana negovanjem epruveta na 5 C u toku 7 dana, zatim na 20 70iC do
28
28 dana.

6 KONTROLNA ISPITIVANJA

6.1 Pre upotrebe izvodac je obavezan da ispita svaku posiljku cementa, i

to u pogledu vode za standardnu konzistenciju, vremena vezivanja, po-
stojanosti zapremine i fino~e mliva prema standardu JUS B.C8.023.

6.2 Od svake posiljke cuvaju se uzorci cementa u kolicini od oko 3 kg,

hemijskog dodatka u koIicini od 500 g, mineralnog dodatka u ko1icini
od oko 3 kg, i1i suve injekcione sme!le u ko1icini od oko 10 kg, i to
do primopredaje objekta, s tim da za to vreme ne bude doveden u pita-
nje kvalitet uzetih uzoraka.

6.3 Kva1itet sveze injekcione smese sa matcrija1ima sa kojima se priprema

smesa mora se utvrditi najmanje jedan dan pre predvidenog
injektira-
nja. Ispitivanja obuhvataju protocnost, izdvajanje vode i prcmenu
zapremine.

6.4 Za vreme izvodenja radova mora se vise puta dnevno kontro1isati pro-
tocncst injekcione smese na ulazu i izlazu iz kanala odnosno cevi, a
najmanje jedanput dnevno moraju se uzeti uzorci injekcione smese radi
ispiti-,anja izdvajanja vode, promene zaprernine i pritisne
po~le 28 dana. ?a ispiti'/anje promene zapremine i cvrstocd, cvrstoc'e
epruvet~
se pripremaju od smese, koia se uzima na izlazu iz kana1a odr.osno
ce'li. Epruvete 3e c,-,vaju u dobro zatvorenirn k'.1tijama 24 h na saClom
gradilistu, a osta10 vreme u laboratoriji.

7 POSTVPAK iZVOBENJA INJEKTlRANJA

7.1 Materijali za pripremu injekcione sme!le odmeravaju se sa tacnoscu

:!:2 \ (m/m).
1096
"

U mesalicu 5e prvo sipa odmerena kolicina vade, zatim se Gada ccme-

rena k:)licitla cementa. Hemijski dodaci se dodaju vodi ili mesa~'ini
cementa i vade prema uputstvu proizvoeata. Mineralni dociaei se dc.daju
poslednji. Za pripremu injekcione sme~e na gradilistu mesalica mora
biti takve konstrukcije da omogu6ava kontinuirano injektiranje. Vreme
mesanja injekcione smese zavisi od primenjenog tipa m'csalice. \'reme
dcziranja komponeriata i mcsanja ne sme da prelazi 5 fr.in.
Opt:nlalrJo vreme rnesanja za pcstizanje of'tirr.alnih reolo~kih oscbina
i!:jekcioT'-e sme!;e utvr~'J.je izvoaa:: P'.)stupJ:a inje.:kf:irar.ja. Te!T1geratl1ra
svc~e injekcione smese n~ sme posle I'lesanjabiti visa od 35 C. Fro-
cc's r!.~fanja i u~l.acivaTJja ne Si.,e biti duzi cd 30 l':"(il'.

1.2 Kanali za injektirallje moraju sp neposredno pre i~jektiranja i~prati

v.:yjom, kcja ne sme da sadrzi stetne ECJstojke za i:!rmaturu. Zaostai a
voda iz kanala za injektiranje se mora izduvati. Kablovski kanali b~z
ur]oge mcraju se navlaziti nekoliko sati pre injektiranja. Neprolazni
kablovski kanali moraju .se na mcstima zaeepljenja utiniti prolaznim
izbijanjem, busenjem ili drugim merama.

7.3 Injektiranje se vrfi na kraju koji je najnife polofen ili kreE cevi
za injektiranje na najnizim tackama kanala. Na najvisim tatkama kana-
la moraju se ostaviti odusci.

7.4 Za injektiranje se upotrebljavaju p'~pe koje omogucavaju ravnomernoi

neprekidno proticanje injekcione smese. Injcktiranje jednog kanala se
sme dovrsiti tck kada na suprotnom kraju ili na visoko polozenim pre-
livnim cevirna u dovoljnoj meri istice cista injekciona smesa jedno-
litne ulazne konzistencije. Pritisak kod zavrsetka injektiranja mora
da iznosi od 5 do 8 bar.

7.5 Svi otvori, vazdusni odusci i odvodi posle zavrsnog injektiranja mo-
raju se hermetitki zatvoriti.

7.6 Injektiranje se izvodi pri temperaturi vazduha iznad 5 C. U slutaju

ocekivanja niskih temperatura posle injektiranja mora se osigurati da
temperatura kanala u prvih 5 dana oevrs6avanja injekcione smese ne
padne ispod 5 c, ili sve dok tvrsto6a injekcione smese ne dostigne
pritisnu tvrst06u od najmanje 15 MFa. Upotreba dodatka za spretavanje
zamrzavanja S6 ne dozvoljava.

7.7 Ukolikq se injektiranje mora izvoditi na tempcraturi ispod 5 c, a

iznad 0 c, mora se elemenat koji se injektira i materijali za pri-
premu injekcione smese zagrejavati toliko da temperatura elementa
bude najmanje 5 c. I u ovom slutaju mora se odrzavati temperatura
kanala iznad 5 c do pcstizanja pritisne tvrstoce injekcione smc~e od
najmanje 15 MFa.

8 IZVE~TAJ 0 KVALITETU UGP~BENE INJEKCIONE SME~E

8.1 0 izvol'lenjuinjektiranja i rezul tatima kontrole kvall teta smese za

injektiranje izvol'latmora da vodi zapisnik u koji se unose slede6i
podaci:
- naziv izvo~aca,
- gradiliste,
- konstrukcioni elemenat,
- oznaka i dimenzije kablova za predn~prezanje,
- nafin prednaprezanja,
- datum potetka i kraja injektiranja,
- vrsta upotrebljenih ~aterijala,
 1097

- sastav i vodocernentni faktor injekcione srnese,

- podaci 0 rnesalici za priprernu srnese,
- vreme rnesanja injekcione srnese,
- temperatura vazduha, upotrebljenih materijala i sveze injekcione
smese,
- protocnost injekcione srnese,
- izdvajanje vode,
- promena zapremine,
- broj uzetih epruveta,
- uslovi negovanja epruveta,
- datum predaje epruveta za ispitivanje cvrstoce,
1 - posebne primedbc,
I - skica elemenata sa rasporedom kablova,
potpis odgovorne osobe.
-
8.2 Na osnovu podataka sa gradilista i rezultata ispitivanja pritisnih
cvrstoca posle 28 dana sastavlja se izvestaj 0 kvalitetu ugra~ene
injekcione smese.

N. o'nO\lU millienja Republltkog .ekretarijata 18 kulturu SA Srbije br.413-81/74-02 od 4.

'974. N pIKe Ie poru ft8 prom.t
~t.mp..
"
Savezni zovod za Standa ,'diz Eiju
Beograd
-
1098 Ukupno mana 1
JUGOSLOVENSKI
STANDARD
Injektiranje JUS
ISPITIVANJE PRITISNE tVRSTOCE
SA OIA VEZNOW
V.MS.022
INJEKCIONE SMde 11184.
Pili WENO"
ad 1985-03-1. Prwilnik br. 50-19144/1 oct 1~1:.i.27;Slu!b8ni lilt SFRJ, br.48/84.
h

T.n ftIfIfhod fOf' com",.-iw nrengrh of fIT'OUt

1 Predmet standard8

Ovim nand.dam . utv",uje n~in od""'ivanja pritisne fvrsto6e injekcione sm..

2 Opnma
Opremll safinjavaju;
- kalupi .. poklopcima, mere: d. 99 do 100 mm, h > 120 mm,
- t.tare,
- ap.-at za bNlenje,
- pnIS8.

3 PoltUpek
Uzorci injekcione trII8te u kalupirna, pripremljeni prerna pottupku datom u ttandardu JUS U.M8.023,
posle odrecSivanjapromena zapremine fuvaju sa dobro zatvoreni. Kalupi . otv.aju na dan ispitivanja-/
.
a najranlje 2 dana pre ispitivanjL Pomoeu testere i epereta za bndenje veljci . sveclu ne vlsinu 00 80 mm
pri f8l1lu III osnove valjka ravne I planparalelne. Do ispitivanja sa uzon:i fwaju pokriveni vietnam krpom
iii u proatOriji zasitenoj vlagom. Pritisna evrstota odreduje . odgovarejueom presom. POYKanje pritiska
.- brzinom 1,5 :I:0,5 MPa u sakundi.

4 IzrahYInje rezul1ata

Pritisna evrstota sa izrafuneva prema formuli:

P
0p - -:---
A
fideje:
p
P
-- pritisna fvrstoCa, u MPa,
sile pri lomu epruvete, u N,
A - nalefutl povrlina
,J
epruvete Jr, U mms .
Rezultat .. daje kao sre<lnje vrednost od 3 pojedinafna rezuttau, a navOOi sa i najnlfa vrednost.

Veza . drugim ttanderdirna

JUS U.M8.023- Injektiranje. Ispitivanje izdvajanja vade i promene zapremine injekcione smete
JUS U.M8.024- Injektiranje.lspitivanje protofnosti injeJccione smale

He 0- milljonjo Ropublitkog ""'018,1108" kul.uru SR Srb,. br. .,3-81174-02 ad ..11 1117.. no plota. pora.. p-

I Izdenje SA vtzNI ZA VOD ZA STANDARDIZAaJU

I
~ -'-0,<1" __d_lju - 8~
UDIc: 881.17.033.14

JUGOSLOVENSKf 1099
STANDARD Injtkti jt

SA alA VElNOW
ISPITIVANJE IZDVAJANJA VODE I PROMENE
JUS
""WINOW
ZAPREMINE INJEKCIOHE SMEAE U.M8.023
1184.
OIl 11186-()3.14
Pnvllnlk br.IIO-18144/1 od 1J183.12.n;8Jufb8ni lift SFRJ, br. 48/84.

r., _diad fo, bl8ding MId vollKTMt:h~ of f/tf1Ut

Predmet 1t8nd8rd.

Ovim standardom Ie utvrduje natin odr8Ctivenj8 izdv.j8nj8 vode I promene Z8premine Injelccione smeIe.

2 Oprama
Opremu utinj8v.ju:

- pribor Z8 odr8Ctivenje viline punjenj8

- pribor Z8merenje promene Injelcclone Im8Ie u kelupu (ilike II,

- kelupiUpoklopcim.:me..: viline.". u kelupu (Ilike 21,

d- 98 do l00mm,h> 120mm,
- staklen. menzur. od 50 eml,
- SUlk'en. pipete.
Me.. u mm

I ~I
~I.
I - -
=--

- - l- -
-11
t
I ! \1)1
.22

'~9
"!
-
8!~1
J

I
I
I --.1L

Slike 1 - Pribor Z8 odr8Ctivenje viline punjenje injelccione

.". u kelupu

I...,. SA vtzNJ ZA VOO ZA STANDAKDIZACUU

1100

Mere u mm

q,

-
:<)
~ ---r--

Slib 2 - Pribor za merenje promenl vilinllmeft u kalupu

3 Postupak
InjekcioNl IITIIII. pripemljlne prem. postupku datom u standardu JUS U.M8.024, sipa . u 3 blupa do
visine 100 mm. Visin. se prathodno odredi pomotu prlbora za odnKfivanjl vililll. Priborom za merenje
~ visinl izm..i odmah posle punjlnjl, nivo IlTllIeu sv.kom kalupu na n.jmenje 6 mlStl I
blup zatvori poklopcam. " K.lupi. euvaju n. templl'lturl15 do 2:zOCSVIdo kraja ispitivanjl i zaltit8 sa
od potr_njl.
Kalupi . posit 24 otvlrlju i n. istim memim mestima ponovo sa izmerl nivo odnosno vilin. Imlle.
-
Ukoliko je n. povriini Imlle izdvojena voda, on. . pomotu piplt8 izvadi. sipa u menzuru i izmerl keli-
eiNl ~ojenl vodl. Posl. merenja visin. voda sa ponovo vreti u kalupl, keji se dobro zatvore i daljl eu-
v.ju ZI ispitivanje izdv.j.njl vodl posle 28 dan. i za ispitivanjl pritisne evntOOe.

,.
4 IZI'8~unlYlnje I'8zultata

4.1 IzdvojeM voda

Kolieln. izdvojene vode izrahv. II u procentima zapreminl kao srednjl vrednost od 3 merenjl:

IZdvojlnlVoda.~ V- X 100
..-
gdeje:
Vwodt - zapremin. izdvojenl vode. u em' ,
V - zapremin.smile u kalupu.u em' .
--
 1101

4.2 JIIo_18p18lll1ne

Promena l8p18m1ne izr8tun8Ya . pre- formull:

I:J.V-
la - bJ X 100
h
geMje:
I:J.V - prom Z8premine. u procentima z8Premin..
a - vrednoct poi!8tnog me...nja. u mm.
b - vrednoct me...nja potl. 24h. u mm.
h - vlsina punjenja sm. u mm (100 mm).
PoYlltenje Z8pramine oznei!ava Ie znakom (plus) a smenjenje Z8premine oznei!..,a . znekom
+
nus). - (mi-
Rezultet . deje keo srednja vrednoct od po 6 me...nja na 3 keiupe.

Veza 18 drugim ltenderdima

JUS U.MB.024- Injektiranje. bpitivenje protoi!nocti injekcione sm.

No millj...ja R_b/;tkog .kr_ija.. z. kulturuSR S<bije1io:.IUI/74-02 0114.111974.". pl.eo. po.......-

0,""""
Atampe S8Y8Zn i Z8Vod ~ It8nd1rdiz.-:iju
- alD(fr8d
1102. Ukupno I1rIna 2
JlXiOSLOVENSKJ .
STANDAJU) Injllnll'8njl JUS
SA OIA VEZNOW
ISPITIVANJE PROTOCNOSTIINJKCIONE SMdE U~8.024
PIUWlNOW
,884.
ocIl-.03-14 Prwilnlkbr.
-""'44/' ocI'~'2.27;IIulb8ni l'-t SFRJ, br. 48/84.

T- -rhod for flow of"out

1 PhdIl18t 1CIInd8rc18

OWn It8nd8rdam. utYreJuje

n8!in ilpitivlftj8~_i injelcl:ion8 u l8bora~iJI i nilgr8dlliltu.

2 Ap8nti i pribor

z. ilpitivlftje . korlsti:

- lev- (pr8mlIlIciI,
- oGnerNI posud. 0111OOOcml,
- .kund0m8r,
- tennomNr -20/WC..
Me,. u mm
.,1,

10
to..

eQ
'"I

"27

L k II odr8divlftje prototnosti injekcione smele

I.... SA vtzM ZA VOO ZA STANDAJtDIZAaJU

 2 JUS U.".OX .

1103

3 Postupek

3.1 ..
Za pripfwnu injelccione IIII8Ie matariJ-1I . odnwwvliu .. taenoII!u t
U I118iIlicu. prvo -PI ocImerwnakolltin.
dod8CI . dod8ju ,,0111HIrnel8vin1 I vod8 ~
2" 1m/mI.
"0d8 . Z8tim . dod8 odnw8n8 koIItIn8 -..
\IpUI8tVUIWOizvo&ea.UIrw8lnl dod8d Hemljald
. do-
d8ju 1IOIIedn/i.Za priprwnu Injelccione l1li.
IUI!8q kont81ul,."., Injektlr8nje. - III'8dllil1UIIIII8IIc8 -- bItIl8IM IiDn8IruIrd)8d8
V- -
IIMiInj8 injela:lor.e IIII8Ie _III 011ptlmeftjenog 1IP8 I11II8I...
j
VI'8In8dozlr8llj8 komporlln8t8 1lMilnj8 n. l1li8d8 prelal 5 min.

3.2 IlPitMnje protlotolOlti

Injela:ione . 0Itnah prlprema IiPi u pr8thocfno nawIdIn ...,.11 do vlline koI. odgov... Z8-
P"* 18Vk.. Z8
pr8l1linl 1700 em'. Donj; otvor Jipenj8 Injela:ione II1II8 u ...,." Z8tvai ~orn. ~
-
gov8'8jut8 visine u levku pl'8lhodno . bddllrlliPl"jem 1700 em' vod8 u ...,.. Zatim . odm8h izn8rI
"1'81118.
110;' je potr8bno d8 Iz 18Vk.InIee 1000 em' Inj8lccione II1I8I8.Vrwne JIt'OtDk8. merf ~
.kund0mer8. Pro1uk inJelccione II1I8I8. mari I n.kon 30 mlnut8. Za
- 68bnJe Inj8Ia:ione II1II8
. neprelddno I118iIrueno INIpOI'OIIIIII8h8nIe110m1n8l8l1cam.
P0tnbn8 .. ne;nenje 2 1n8I8nj8. Ukoliko . dobij8ne vrwdnolti 2 IR81Dpn8 -j8 ruflkuju vile od
20 pcInIWIjL
".

4 IzrafwllljIt rezulbna

ProIDeno8t inj8kclone 1zrU8V. . k80 nclnjll

'I:'8dnMt "1'81118-protlc:anj8. u .kundema. Uz ,.
zultat . n8Vodit8mpenltln okollne 11III8Ie.

No- rnlllJ->lo
"_blltt", --II8te SAs.tHjobr.41Uln442Od4.111174.
"plli!..-..-
Ioompa D--laei,.,
""'"1- - 1--,
1104 ~.. Ukupno ItrIN 2

JUGOSLOVENSKI
STANDARD
In)tl<tl...jI JUS
SA OIA VEZNOIC
ISPITIVAN.IE OTPORNOSTIINJEKCIONE SMEll: U .M8.02S
NA MRAZ 1884.
I'IUICENOIC
od '98~'4 prwlnlk br. 6G-19144/1 ocI118S-12.27;lIufb8ni list SFRJ. br. 48/84.

r.r method for froo rwisf1l~ o( (/fOUr

1 Prednwt II8nII8rd8

o"im st.nd8rdom.. u!V"'uje n~in odr""ivanj' 01pOmOCtI injekcione"'" nl mtU.

2 Ap8rIti i pribor

2.1 Apam D ilpitlnnjl 0 1n. mraz -~ I ,.. alicil

Aparat .. ..wji ocI cilindri~ne ~.Ii~ne posude koj. .. zatv... poklopcem sa nllVojem. NI poklcpcu ..
n.laze 18rmometar I mema orw. Poidopac j8 n. unut..njem clalu izrallen tako d. obe~uje potpuno
punjenjl pr.znog prostor. fivom. U cilindru .. nalaze .""ice koje obezbe(luju ..rtikalno pos1a.lj.nje
uzorka i potpuno pl8'ljenje prortor. oko uzorka fivom.

2.2 0ItaI1 .par8tll pribor

Za ispitiv.nje .. koristl i sledeei .pareti I prlbor:

- kalupI, m.ra: d- 46 mm.h - 110 mm.

- komori ZI 8'I'Irzav.nje do -2QI c.
- komora 18 negovanje temperature n. 51 C.
- flv., (Hg) 250 em' .

3 Pripreml uzorka i negGVll'lje

Odmah posIe pripreme p",,' portupku datom u stand8rdu JUS U.M8.024 8'1'1. sa sipa u kalup. K.lup
.. zatv... cia bI .. Ipratilo ispa-Ivanje vod8 i odmah stavlje u komoru ZI nagovanje 1emp8r8Nn N
5 :I: II C u traj8nju ocI 72 h.

4 PostuP8k ispitinnjl

Uzor.k .. pesle 72 h vedl iz kalup. I odmah stavfj. u diletornetar kojl je prethoclno twnperiran n.
20 :I: I'C. Z.tim .. kroz cev n. poklopcu dil.1Dmetr8 sip. five do 00""'- vlsine u mernoj cevi. Dileto-
metar .. zetim postaVlj. u poIUdu pogodnu 18 hvetanje fi.. ZI slu~.j d. do/I. do ..likog povetanja D-
premine. O~ita .. nl.o Ii.. u cevi (A) pri IItmper.turi T posle ~ sa dil.tometar stIIVljau kornoru
A' hlallenja
ZI 8'I'IrZlvanjei hledi brzinom 00 8 C n. ~. do postizanja temperatura 00 -20 C. Z. v-
viii puf1l.. ~ita nivo five (8 ITa) u cevi d. iii . dobio tok promene 18premine.

5 Iznu~unllVlnje rel:llttata

Promena zapremine pri OOra4enojtamperaturi Izraeunev. .. po sl~oj formuli:

tN. - (A - BI - l>VHg ITA

. - Tal - S;

iIi
l>V
l>Vp - .~ -1000

.... I
SA vtzNJ ZA VOD ZA STANDARDIZACUU
1
St 2 JUS U.M8.025
1105

gde jt:
/:;V. - promenl Zlprlminl uzorkl pas" ImrZlnnjl u em' .
/:;Vp - prom""l upreminl
uzor'" pas" III'II'ZIVlnjl,U e/oo.
V - Zlprlm inl uzorkl. u em' ,
.A - po/!etni nivo five u mernoj cevi. pri tempereturi T
B - nivo five u merno! cevi pri fempel'3turi T A'
S - lemperlNrni korekcioni flktor dilltometrl. B'
t:.VHI - promenl zepremine five, kojl .. izr.funavl po formuh:

/:;VHI&(Vd-V)'18'11J -s;cm'/oC

gde je:
V
d - Zlpremin. eparlte do nivoa five u mernoj cevi pri temperaturi T u em',
A'

~
-~

1
.1-
L- ---1
Nasficije: 4 - vcXIic8redijllne
1 - posudl 5 - merne ClV
2 - poklopec a - \ermometer
3 - vo6ice llesljllnl 7 - uzor.k

Vezl 18 drugim st.nclardiml

JUS U.M8.024- Injektirlnje. Ispit;.enje protocnosti injekcione srnde

N.IOJnOYUmilij8,.1 Republttkog .kr.rarijltll II kulturu SR smije tw. 413-81/74-02 od 4.111814. ne plKI . po'. N prom..

$tam~ *.zn; z8vod Z8 Jt8nd8rdiz-=iju - Beograd

OSTALO
 UDK 621.928.0~8.2/4
1109
JUGOSWVENSKI Laboratorijska sUa
STANDARD TIrANA MREZA OD ZICE. IZBUSENA PLOCA I
sa obavemo;n JUS
ELEKTRlcNIM PUTEM FORMlRAN1 LISTOVI L.J9.010
primenom Nazivne mere otvora
od 1990-02-03
1989.

Provilnik br. 07-93/170 ad 1989.09.19; Sluzbeni list SFRJ, br. 67/89.

.ISU 565-1933

Test: sieves. Waven "et:sl 70fire clot:h, perforat:ed plat:e SDd elect:roforlIed sbeet:.
Ncltinal sizes of openings

Ova) standard )e nastao revizijom standarda JUS .J9.010

i7- 1976. godine i iden-
tica.~ )e sa standerdom l1edunarodne org8nizaci)e za st8ndardizaci)u ISO 565 iz
1983. godine.

UVOD

U standardu rus L.J9.010 iz 1976. godine date su vrednosti, u glavncj i dopunskoj

se~iji, za velicine otvora sita sa tkanom mrezom ad iiee i izbusenom ploco~, ad
125 mrn do 20 ~. U meduvremenu, uvodenje u upotrebu elektrQformir~nih listova za
odrediv~je granulcmetrijskog sastava veoma finih eestiea (prahova)
uslovilo je
izmenu u tabelama za nazivne mere otvora do 5 ~~.
Radi toga je bilo nuzno promeniti glavnu seriju R 20/3 do serije
R'10 za sve
glavne mere otvora ispod 32 ~. Odnos sukeesiv~ih mera u seriji je sledeci:

Serije Razlika mere u % Odnos

I

R 20/3 eke 40 % 1,40

R' 10 oko 25 01
.'. 1,25
R !.O/3 eko 19 % 1,19
R 20 eko 12 % 1,12

Do~voljena odstl1pa~ja velitine otvora sita pri ispitivanj~, kao i mecade ispiti-
venja. date sa u standardima JUS L.J9.011 i JUS L.J9.012.

1 PREDIfETSTA.'IDARDAI PODRUCJE PRIMENE

1.1 Ovi~ standardom se utvrduju nazivne mer~ otvora za sita sa ~kanom mr~z~m ad
zice, izbusencm plocom i ele~troformiranim listovima.

1.2 Ovaj standard 3e primenjuje na:

- ~etalne z:~ane ~~anine kvadratnih otvcra,
- izbu~~ne plate i elektroformirane listove kvadratnog i okr~glog oblika.

2 VEZA SA DRUGW STANDARDIJ1A

Spi31~ 3ta:-.iarda sa koji'Tla je C'~'3j stanc.:!rd u vezi d,~t j~ na :<'::''=]11 3':1;',~ -1:::-13.

3 DEFLNICIJE TI~A PROSEVNOG SREDSTVA

3.1 Tkana mreza cd zice - prosevno sredstvo od ziee koja se ukrsta jedna preko
drug.. pcd pravim uglom radi obrazovanja mreze (JUS L.JO.OO1).

3.2 Izbusena ploea - prosevno sredstvo koje se sastoji od ploee sa jeJnoobraznim

otvorima simetrieno rasporedenim (JUS L.JO.OOl).

II izdanje SAVEZNI ZAVOD ZA STANDARDIZACI..,,]

1110'

3.3 Elektrofor8irani list prosevno sredstvo koje se sastoji od metalne ploce sa

-
jednoobraznim otvorima pravilno rasporedenim, dobijenim elektrohemijskim putem.

4 OZNAeAVANJE

4.1 Prosevna sredstva se oznacavaju prema nazivnoj meri otvora (centralno rasto.
janje suprotnih strana ili precnik).
Za izbusenu plocu i elektroformirani list mora takode da se naznaci tip otvora.
kvadratni ili kruzni.

4.2 Nazivne mere otvora od 1 mm i iznad izrazavaju se u milimetrima (mm); mere

otvora ispod I rom izrazavaju se u mikrometrima (~).

S NAZIVNE MERE IYlVORA

Naziv~e mere otvora prosevnih sredstava date su u tabelama I i 2 prema oblastima

primene:
a) tkana mreza od zice od ~25 mm do 20 ~;
b) izbusena ploca
- sa kvadratnim otvorima od 125 mm do 4 mm;
- sa kruznim otvorima od 125 mm do 1 mm;
c) elektroformirani
~ist od 500 ~ do 5 ~.

Veza sa drugim standardima

JUS A.AD.OOI . Standardni brojevi. Redovi standardnih brojeva

JUS A.AD.OOS - Standardni brojevi. Primena modifikovanih standardnih brojeva
JUS L.JO.OOI
- Laboratorijska sita i ispitivanje prosejavanjem. Termini i defi-
nicije
JUS L.JO.002
- Ispitivanjeprosejavanjem
JUS L. J9. 011
- Laboratorijska sita. Metalna tkana mreza od zice. Tehnicki uslovi
i ispitivanje
JUS L.J9.012
- Laboratorijska sita. Izbusena metalna ploca. Tehnicki uslovi i is.
pitivanje
 1111

Mere u mm
Tabela 1 Tabela 2 '_~ere ~.urn
-- Tabela 1
.'Tabela 2
Glavna Dopunska
-
Glavna Dopunska
serija Glavna Dopunska
serija seri;a Glavna Dopunska
serija serija serija serjja serija

mm mm mm mm
fR20/3) ~m JJIn
125
I fR 201 IR 20/31 IR 40/31 IR 20/31 fR 20)
JJIn
I JJIn
125 fR 20/3) I R 40/31
125 125
112 900

100 106 850

8CO
90.0 90.0 710 710
90.0 90.0 710 710
80.0 630
75.0 600
71.0 560
63.0 63.0 500 500
63.0 63.0 500 500
56.0 450
53.0 425
50.0 400
45.0 45.0 355 355
45.0 45.0 355 3S5
40.0 3\5
37.5 300
35.5 280
31.5 31.5 250 250
3\.5 31.5 250 250
28.0 224

25,0 26.5 212,

200
22.4 22.4 180 1&1
22.4 22.4 1&1 \80
20.0 1&1
19.0 150
\8.0 \40
16.0 \6.0 125 \25
16.0 16.0 \25 125
14.0 112
13.2 \06
12.5 \00
11.2 11.2 90 90
11.2 1\,2 90 90
\0.0 80
9.50 75
9.00 71
8.00 8,00 63 63
8.00 8.00 63 63
7.10 56
6,70 53
6,30 50
5.50 5.60 5,50 45 45
5,60 45 45
5,00 40
4.75 38
4.50 36
4,00 4,00 4,00 4.00
3.55 fR'101
IR'101
3.35 32
3.15 32
2.80 2.90
2.s.1
2.80 I 2.80 25
28
25 25
32 32

22
2.36 20 20
2.24 20
2.:xi 2.:xi 2,00 16
I 2.00 16
; 1.11) I 12.5
I 12.5

1,40
I
I 1.50
1.40 1.40
I
I
1,iO
10
8
6.3
10
8
6.3
5

iJ
1.25 I 5
i 1,18
I
1.12
1.ex:
I 1.00 1.00
I :.00

Ii osnovu ~iS1Jenja Repubhtkoq sekretarijata za 1ru1turu SR Srbije

br.413-81114-02 cd 4.II 1974. ne placa se porez na prooet
Staop. Savezni zavcd za star.carclzaciJU
- Beograd

3
1112 Ukupno strl!!1 ,10

JUCOSLOVENSKJ
ST ANDAJU>
Projektowlllje IlzvooSenje drwnIh konstrukcijl
JUS
DRVENESKELEIOPLATE
SA OIAVIZNOI( T 8hnli!ki IIIkM
U.C9.400
1984.
'IUIfENOI(
od ,.1HI3-,4 """Inik br. 10-1003/1 ocI1~1-17;Slu!benililt SFRJ, br.48/84.

r,,"Nr lC.tfoIdi",."d fotmworlt. TechnicM l8qUirwm."u

SADR2AJ
StrIN

1 1'Mnet u . ... """" """""" 1

2 Podrui!jI" 1
3 Opheodnolle 1
4 ,... ... .. ... .. ... ... . .. ... 2
I "'"
Dapult8nilllplni """"""'" """" 2
. T8III8Ij1"" . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. 2

7 ()pt8nanja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. 3

. S18tIi!kipr'CII8fun. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .'. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. 7

. KOIIItIulrcijl . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. 7

10 10

1 Predmet I18ndard8

Ovim ItInd8rdom utvnSuju . 18hnii!1d l8Iovi ZI projektovanje, Izvodenje, upotrlbu I ocIl1lVlnje Ilerne".
18 I kanatrukcijl ~h apll18 I slc811 ocI drve18 i ocI proizvocll ... b8zI drve18 u gra4evlnamvu.

2 podrueje primene

2.1 OVlj standlrd S8 prlrnenjuja ZI Inlenjersb konstrukdja prlvrlmenos brakt8rL 0111 . u toku abplo818-
dje ap.retuju punlm op18retenjem ZI k~je au pror~unl18 (projek--I.

22 Standlrd . .. ocIlIOIi na slc811 ocI i!llltnlh C8vI I ocI e.lii!nih proflll, kojl . 18kode InO!JI prirnenlti u
kanatrukcijlll18 slc8IL

3 0pit8 odl'ldbe
3.1 Opll18 je omout (kllupl kojl dlja faljeni oblik batonskim ocInosno armiranobltonsldm konstrukcijlma.
Oplllll tine: apll- povrtil1l ocIdlSlb iIi preflbrikovanih plotl i sis18mgredicl, S1ubac8I podupiratl .
prlko kojlh . ap1ltnt8nje aplltIt prlnooi na sblu.
32 Ilko su privrlmene koos1l'ukcije, subilnest sklla I opiate morl II prorKunlti po sv!m priznltlm princi.
pima i uobitljlnim pravilima ItItiki kon:ouvkcijl. Tok sill i ltIbilnolt IVlkog norivog
- a""'ntlopIlte..morl .
pratiti ocIoplltl do ti8 ZI ...1 moguta ItInje u 1Dku graClanje i aksploltlCije Iklla odnotnO
3.3 Odredba ovog 118ndIrd1 . prlrnenjuju i ZI fIC)kAtnI opIl18 I sbla, I tim tto . poIIbnlm proral!unorn
pr.,..,.1 I18bIInon Ibla odnOlllO opIl18 u 1uI njenog pornic.,jL

3.4 SkIll i apll18 IzIdInI od rlZlititih ml18r1jlla (i!llIk i drvo, baton i drvo I alli!nel projlklllju . i IZYOdI
prime odrtdblml OWos 1tIndIrdl, bel i vdetlh propiu ZI podru<!ja prtmllll me18rIjlll I konl1l'ukcljl
kojl nlsu obuhv8i!ln1 ovIm I18nd8rdom.

.... SAvtzNI ZAVOO ZA ITANDARDtUOro

 SIr.n. 2 JUS U.C9.400

1113
3.5 Sk.,.Ioplata moraju Imati takvu sigurnost I krutost da bez sl.ganja i tt.tnih detor!NCij.
~nja j utica;. kojl nastaju U toku njlhovog gradenja i primene. prlm'ju opter.-

4 Materijal

4.1 Kvelitet d",ene grad. od koj. segrad. skel.1 apI.te mor. odgovarati sundardu JUS U.DO.OOI.
Oopuit.ni na!>Of11 moraju odgovarati upotr.blj.noj klasi drveta pr.m. stenderdu JUS U.C9.200. vodeti
ra~una 0 stalnoj Izl02enosti d",eta vlazi I atmost.rilij.m. ;
vremenu tr.janj. upotrebe apI.te i skele.
4.2 Za izradu skela upotrebljava se obla i rezana grada.
Za glavne nasiv. d",.ne ".mente skel. upotrebljav. so d",o kl- I I II kl_. Orvo III kl- m02. so upo.
tr.biti samo za ,'ement. kojl ne uti~u na stabllnost sk.le. odnos.no koj; so ugraduju iz konstrukcianih
razlage.
Obla grada upotrebl;ava se za prltisnute
,'emente a poluobla grada za .I.mente koji ukrutuju skelu. Z.
pragov.. poklapa~e podu2ne I popr'~n. nosa~., vence i sli~no. upotr.bljav. so rezen. oItrobridn. - -
grada.
4.3 Ako od vremena grad.nja opiate do PDtetka betoniranja postoji velikl vremenski Interv,', grad. Z8 op-
latu mora biti toliko SUvada prirodnim suienjem opiate n. do4e do otvaranj. spojnlc. no njoj.
4.4 Kvalitet spojnih sredstava koja se korlste u grad.nju oplata i skola more de odgoverl strendardu JUS'
U.C9.200.
4.5 Za izradu oplata, asim dasaka, koriste so I furnirsk. pI~., pI~. iverlc. i sii~no.
Tehnine karakteristlke ovih materijala moraju odgovarati zahtevima stand.rda JUS U.OO.OOI.,
4.6 Za spr~avanje veze oplata-beton mogu so koristiti razfi~iti pr.mazj na bazi uljl, sapun. i pI.li~nih
sa. Upotrebljenl premazi ne 'meju prljati vidne pavriine nili imati agresjvno delovanje n. beton.lto Ie m0-
ma-
ra dokazati I'pitivan;ima.
Za spre~avanje adh.zije betonl, aplatne povriine so obla2u limom, plasti~nim. ili njirne sU~nim tolijame.

5 Dopu!teni naponi
5.1 Prilikom prora~una stabilnosti elemenata u kOOStrukcijama skela i aplata. zav/sno od Vrlte napone,
,te so osnovnl dopuhenl naponi I korekcloni koellcijenti prema stand.rdu JUS U.C9.200. korl-
5.2 Korekcioni koeficijenti Iz t. 5.1 ne mogu se primenjivatl Z8 koostrukcije koj. au Izl02.ne ud.rim. I po-
tresima.
5.3 Ako 58 prodvida koriiC.nje skele tri ili viie godina, drvo 58 mora zaftiliti na pogodan
ugradeno u ,kele imprcgnira 58 ako j. natin. Bukovo drvo
koriiCen;e du2e od jedne godine.
5.4 Za metalne delove u drvenim ,kelam. va2e dopuiteni napooi prema standardu JUS U.C9.200.
5.5 Prilikom prora~una sprava za spuitanje ,kela koriste 58 ~!~I dopuiteni napani:
- za klinove i podmetac.
Geld = 200 N 'em',
- za lonee'a po,kom Geld~ 500 N/em'.
j
- za mohani~'" hidrauli~ko dinlieo prema izv..tajima 0 ispitivanju
$Iogan;o lonoe. sa poskom, proizvoda~a ovih sprav..
odnosno odredivanje porrebnog
njem pre ugradiv.nja nadviienja, odreduje so prethodnlm ispiliv.-
lonaca.

6 Temelji skela

6.1 Projekr romolja skele mora da sadr!1 pod.rke 0 laborarorijskim rezultatim. ISpiliv.nja lIa I iSpilivanju
lIa na lieu me'ta, prora~ur. dopuitonog opt.r~enja tla, proratun siegenja teme/j. skel. odnOlno nj.nih
delova i d'menZionisanje temelja.
1114 JUS U.C9.400 Slr8NI 3

6.2 Ukoliko ne posto;e pouzdani podaci 0 kvalitetu lIa, za manje objekte,temelji skela se proratunavaju za
rastresiti zemljani materi;al, sa dopu~tenim optereeenjem lIa do 10 N/em'; za rasttesite stene (glinenci i
slitno) do 25 N/cm' i za evrsto, stenovito tlo do 40 N/em'.
Ove odredbe primenjuju se $itmo na skele koje se rade u 5Ovom.Za skele preko retnog toka ave odredbe
ne vafe.
Napomena: Fundiranje jarmova zabijanjem ~ipova u 110ili na posebnim temeljima v~i se prema propisi-
rna 0 tehnitkim normativirna za opteretenje mostova na putevima.
6.3 Ne dopuha se osIan;.nje vertikalnih podupirata skele odnosno opiate preko klinov. direktno na 110, bez
obzira na trajanje kori:itenja skele odnosno opiate, velitinu opteretenja i vrstu lIa
'- pod!oge.
Izme<lu klinova i !la mora se postaviti daska debljine 5 em ill jata,a kod slabijih zemljilta oitrobridna
greda odgov.rajutih dimenzija.
U retnim tokovima koji 50 povremeno bez vode ne dopulta se osIanjanje stubova skele odnosno jarmova
direktno na !lo.
Napomena: Temeljenje stubova skele i jarmova u retnim tokovima, i sa ..eim optereeenjem vrti se pre-
rna propisima 0 tehnitkim normativima za opteretenje mostova na putevirna.

7 Optel'ltenje
7.1 Opteretenje skele mote biti:
al od vlastite mise opiate i skele - stalno opteretenje;
bl od mase betona, svele betonske mise ill drugog materijal., zavisno od funkcije skele i vnte objekta za
ko;i se skela radi - korisno optereeenje;
.
el od radnika, inventen i transportnih sredsma neophodnih za ugrllflvanje beton. odnosno m.terij.l.
z. ko;i se skela gradi - pokretno optereeenje;
dl od $0"91 i vetr. - slutajno opteretenje.
7.1.1 Stalno opteretenje - sopstvena masa skele i opiate, proratun.v. se premo stvamim z.premin.rna i sa
zapreminskim masarna:
- zadrvoI~ara (bukovin.,hrastovinaisl.) -.....,........... 900 kg/m',
- zadrvotetln.r. (jel., smrta, bor i sl.) , - . . . . , , . . . . . . . 700 kg/mJ,
- za telik . . . . . . . . , , . . . . . . . . . , . . . . . . . . . . . . . . . , , . . . . . . . . . . . . . . . . .7850 kg/mJ.
-
- za pr.radevine od drveta i slitno premo podlCima proizvodata ovih proizvoda.
7.1.2 Korisno optereeenje - masa mlterijlla z. izradu konstrukeije koju skel. nasi, proratunav. se sa zapre-
minskim masama:

- z. trtik , . . . , . . . . . . . . . . . , . , . . , . , , . . . . . . . . . . . . . . . . . . . , . . . . . 7850 kg/mJ,

-
- za armirani beton i predn."regnuti beton
- . . . . . . . . . . . . , . . . . . . . . . ",. 2500 kg/mJ ,
- z. nearmiranibeton , "'" , ,. 2400 kg/mJ,
- za razne vrste kamena, s. stvarnim zapreminskim masama .; od 2200 do 2800 kg/mJ.
7.1.3 Pokretno opteretenje skela, od radnika i inventara, proratunava se na sledeei natin:
al Za skele za odrtavanje objekata, odnosno za radove pri kojima $I upotrebljava malo a'!la, materijala
i racee snage (popravke krovov!. obnavlianje fasadnih pov~ina, popravke i cdrzavanje telitnih kon-
strukcija), kao korisno opteretenje ulima se najmanje 0,6 kN/m' 0$00" ill po dve koncentrisane
sile od po 0,75 kN na razm.ku od 50 em (u najnepovoljnijem poloh;u). Ako je skela veee visine, sa
viM etata, tada se po visini skele uzimaJu najm.nje tri opteree.n. poda istovremeno (kod flSldnih
skela).
bl Ia skele ZI m.lterisanje fnada uzima se korlsno oPteretenje 2,0 kN/m' osnove ill koncentrisana sila
. -
intenziteta F 1,5 kr-.(u najnepovoljnijem polofaju) ako $I po sklli vrii transport materijel.. Sklie
se proratunavaju sa jadnim ovakp optereo!enim podom (ukoliko tehnologij. granjl ne predvid. viM
ovako optereo!enih podoval.
c) Skele lJ
l"J'''je se proratunavaju sa 3,0 kN/m' osnove ill sa jednom koncentrisanom silom intenzite-
.
ta F 1.5 kN (u nainepovoljnijem polotaju) i to sarno na jednom podu.
Str.no 4 JUS U.C9.4OQ

1115
Za r.dove
m'''ieg obima dopu... se smanjivanj. pokr.tnog optereeenja do 1,0 kN/m2 Otnooe ill po dve
kone.ntnsane sile od po F 0,75 kN u najnepovoljnijem polola;u (na razmaku od 50
=
'Ion skele mora biti vidno olnal:ena. eml" tim ell nosi.
d) Skele za montaine radove mogu biti razJi~ito opterKen.. Pror~unavaju Ie sa min 1,0 kN/m2, ill naj.
.
manje sa kocentrisanom silom intenziteta F 2,5 kN i najmanje na jednom podu I u najnepovoljni.
j.m polozaju, ukoliko tehnologija montale n. trali druga optereeenja.
.) Sk.le za transport materijala prora~unavaju Ie za OPteretenje na jednorn podu od 3,00 kN/m' za
neposredno opterKene elemente (podne daske). odnosno od 2,0 kN/m' z. ostale delooe. Posebno Ie
moraju ispiuti e'ementi skel. n. mogue. pritiske (prilisak tatka) od Iransportnih sredstava (u najne.
povoljnij.m poblo;u).
I) Skele za mantalu prefabrikovanih el.menata, bilo od betooa, armiranog betooa ill prednepregnutog
betona i ~elik., prora~unavaju se prema stvamorn optereeenju, zavisno od tehnologije gradenja
Ii~ine i broja elemenata, braja radnika i korilCenog alata pri montali. - va-
7.1.3.1 Kaa pokretno opter.cenj. za skele armiranobetonskih konstrukcija i konstrukeija od Prednapregnutog
betona, od Ijudstva pri radu i alata, na svim prohodnim mestima uzima se najmanje 2,00 kN/m', bez ell.
nami~kagkoelieijenta. .

Ako se uzima samo IjudSIYopri radu na skeli, uzima se najmanje 1,00 kN/m', tako4e bez dinami~kog
koeficijenta.
. Stabilnost ..ih elemenata skele i opiate (za male r..pone) mora se proveriti za koncentrisanu silu (u naj.
nepovalj~ij.m poloiaju) intenziteta F
= 1,00 kN, bez dinami~kog koef"lCijenta.
Mase sre~stava za transport materijala uzimaju se prema stvarnom iznosu.
Ako transportna sredstva izazivaju udare i potr.se, njihova se mas&mnoli sa SlYarnimdinami~kim koe.
lieijenlom i tako uv.cana masa uzima se kao opteretenje sk.le. Aka je veli~ina udara nepoznata, kao
na;manj; dinamieki koelicijent uzima se 1 + <p
= 1,20.
Prilikom prora~una poda opiate; potpalosniea, ukupna optereeenje se mnoli sa stvamim dinami~kim
koelieijenrom, kajim se obuhvataju maguCi udari prilikom ugradivanja materijala ($Yel. betonske maM,
na primer].
Ako je din.mieki koelieijenl nepoznat, prilikom prora~una opiate i sk.le kali~ina betonske mase mora
se uvecati, j to:
- za pod oplato odnosno potpatosnice uzeti por.d stvarne mase ;
1,3,
dinami~ki koeficijent 1 + op 1,2 do .
- za donje.lemonte opiate 1 +op=I.10da 1,20,
- za delove skele 1 + op= 1,00do 1,10.
7.1.3.2 Aka j. po skali moguce kr.tanje transportnih sredstava (razJi~itih voz;la) a mogue. $IIi vibrae;je skele,
mora se sprovesti edgovarajuei prora~un, kojim ce se dokazati stabilnost skel. ed v.c nan.tog opteree.-
nja i ad ovih uticaja.
7.1.3.3 Za mostove i slitne konstrukcije, pored vlastite mase skele i opiate, sveze betonske mase i armature
prema projektu, i pored osralih uobi~ajenih opter.cenja, u proraeun se uzima, u najnepovoljnijem polo-
zaju, i opt~rp.c~~;(:
5,00./,. rn' f)Qv,;ini 3,0 X 3,0 m,
-
- "" preostalo; povrSini,
0,75 kN, IT)! n.t
kao po')l~dlC:u rr!uguccJ l~:HOj-'Jprilikom ug,adivanja betona (nd:J<,.mila\lanje materijala).
7.13.4 Odr.dbe t. 1.1.3.3 mogu so koristiti i za sk.le koje sluz. za rr.ontalu
~.'i~nih kanstrukeija, Opter.cenje
s. mora usagl.sit; sa tehnologijom mon taze ,
odnosno moguam zastojima (j nagomil.vanjem materijala)
prilikom nl~l1ta'::p..
7.1.4 Oelovanje 'Jetra, slur::ajno optereeenje, ko;e de!uje upra\lno na ravan skele proratunava se prema for.
muii:

W=17'W As

yd. j.:
W - ofJter'c~ni'~ u-~!p,ddejstVa vetra,
1116 JUS U.C9.400 Str..,. 5

w - osnovno optereeenje od vetra,

T/ - koeficijent oblika
= 1,60,
A, - povnona skele izlolena uticaju vetrl.
Stvlrna povnona svih elemenata skele IA,) mora biti manja ill jednlka poynoni obuhvaeenoj spoljnim
sklletom odnosno konturom ske'e.
7.1.4.1 Osnovno opteretenje (w) usled dejstavl votra je:
- za skelevisinedo 30 m ,............. 1,50 kN/mz,
- Zl doo sole visine preko 30 m ..................................... 1,70 kN/mz ,
bez obzira nl zonu vetra u kojoj so nal.zi objekat.

7.1.4.2 Stabilnost skele I opllte Zl neoptereeenu sulu pror~unava so sa osnovnim delovanjem vetra intltnzileta
w. 2,50 kN/mz. Pritisak vetra na opIatu izr~unava so prema formuli:

W.cwA

gde je:
c - koeficijent oblika,
w - osnovno dr.jstvo vetrl,
A - poyrilna wih ellmenata opiate.
Pri prorKunu uticaj. vetra na zidove opiate:
- za prvi zid i za We delove onih zldova koje PM zid zaklanj. c . 1,60;
- za zidova opiate ~ije je rastojanje od prethodnog zida veee od visine zidl, opteretenje vltra prora~un.
va sa prema istoj formuli ali sa c = 1,20;
- '21 zidova ~ije ;e medusobno rastojanje manje od njihova visine za prorKun uticaja uzimaju so u obzir
samo oni delovi kojl prvi zid ne zaklanj., i to sa koeficljentom c
= 1,60;
- za povnonu Ana koju deluje vetar uzima so celokupna povriina zidova opiate.

7.1.4.3 Elementi neoptereeene opiate i skele moraju sa proveriti i na uticaj votra odozdo (odizanje elemenlta).
Ova proverl sa mora izvriiti I za konstrukcije skele odnosno opiate u celini.

7.1.4.4 Opteretenje snegom ne uzima 51, po pravilu, u prorKun. Za posebne i speclfi~ne konstnJkcije skala i
opIata, ukollko su ovi uticaji od znKaja, stabilnost skelp.odnosno opiate proverava so i na ovo optereee-
nje. U tamm slu~ajevirna intezltete optereeenja uzimati prema valeelm propisim. za optIreeenje ......
gom.
7.1.4.5 Za pokretne skele, koje so pomi~u uporedo sa napredovanjem radova, pritisak ..tra mole sa smanjiti
i do w . 0,25 kN/mz, s tim da so pomicanje skele sme vfiiti samo pri brzini ..tra od 15 m/s. Pri tome
vetar sa tretira kao dopunsko optereeenje. Za veee brzine ..tra skola sa mora dopunski osigurati. Skele I
opiate U zltvOf'enimprostorima os proveravajuse na uticaj yetTa.
7.1.5 Horizontalne sile od dizalica ili drugih postrojenja i njihovog rada na skeli uzimaju so prema stvlrnoj
veli~ini.
Napomona: Sile kocenja od transportnih sredstava, u ravnl kretanja ovih vozila, odreduju $I prema
propisima 0 tehnickim normativima za optereeen;e mostova na putevima.
7.1.6 Ako na ske'j Hi oplati deluje sarno venjkalno opterecenje, stabilnost skele odnosno opiate mora $I pro-
veriti i za nnrizontalnu silu intenzi~!Ha.

H = 0,01 Q

gde ie:
H -
horizontalna sila proizvoljnog pravca za koju 51 mora proveriti stabilnost skele; sil. H obuhvlta
we nehoti~ne ekscentri~nosti pri betonlranju i eventual no neta~nosti i grdke pri izvocSenju;
Q - ukupno vertikalno optereeenje od vlastite teline skele i teline koju skela nOli.
Napadna ta~ka sile H uzima 51 u zajednitkom teliHu skele i konstrukcije koju skela nosl.
Za we nc,ive stubove, optlreeene aksijalnim silam., u visini donje ivice opiate ill u visini poda skele, u
pror~un SO mora uvesti, kao osnovno optereeenje, horlzontalna sila i pratiti njen tok. lYe do temelja.
Za intenmet sile ulima sa 0,01 od pripadajuteg vertikalnog opteretenja.
Strana $ JUS U.C9.400

1117
71.7 Utir.aji tempern!\Jre i ra,usivan;a.
odnosno bubrenja drveta ne uzimaju . u prora/!un pri upotrebi dlVene
grade.
U iZUletnim Slueaievima, la tanke elemente od armiranog betona, moraju . kontroUsati naponi n.tall
od ovih uticaja.
7.2 Stabilnost skel.., kao celine, proverava . za utica;e:
- uzgena vode,
- udara velikih voda i nanasa,
- protoka vode sa aspekta moguCeg zaeepljenja
lusled n8nosa).
Slabilnosl skele mora. proverid i za udare leda, u sfueajevlma
Skare u piovnim reenim tokovima kada taba
treba na pagodan naC;n o.igurad od uclara~nOlt lIOStojl.
plovnih objekata.
7.3 Po pravilu, stabilnost skele od drveta ne !reba proveravad na saizmieka utlcaje. Ove utlcaja treba uzimad
u proraCun samo u slueajavlrna kada . ispod skele obavlja saobraeaj zna!nog
kada sa trail potP<lna ,igurnost zbog skupe oprame no skali. intenzit8ta ill u slueajevima
7.4 Pritisak svda baton,ke
ma. upravno no zidova Opiate, uz zanamarenja dab/jfna alernenta,
cine i oblika popreenog preseka, proraeunava . premo sledeCoj formuli i sf/el: odnOll1o vali.

p
= 1[h, ".00+lh-h,)djsina,
uN/em'
Velieina ugla unulrainjag Irenja op
u sveiem betonu iznosi:
- zi beton koj; sa naknadno vibrlra (i pasla vibriranja) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 50
- za plastican baton. . . . . . . . . . . . . . . . .
.......
- za livenl baton koji sa ne moie viSezbijati . ." . . . . . . . . . . .. .. . . .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. . . .. . . .. .... 30',"
"
- za baton u tranutku vibriranja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .". . . . . . . . . . . . . .". . .". . . 20',
Ugao trenja izmedu batona i opiate {3
iznosi: 0',
- za gruborezanudasku . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . do"
- za rendisanu dasku i oplatu od furnirskog drveta . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 25 ,
- za uglaeanu oplatu ili oplatu premazanu 20,
"ojem sintedeke smola. . . . . .
. . , .16 do " ISo.
" .'

~B

Pb=rh,
::~
<:
~
":':
<:,
"
<:

Pc::'( hl '6'(h -h,Jd:: konst

Na slici je:
A - gornja poyrijrliJ betona, m2
B - dublna poniranja
pervibratora, m
 JUS U.C9.400 7
1118 S""'8

h, - deblj;na sloja betona koja se ugraduje, odnosno visina na kojoj se oseea uticaj P8",ibratora; uziml Ie
najvi Ie 1,00 m
C - gum,a povriona vezanog betona (betona koji ima poCetnu tvrstoCu), m2

h - hi - U9radeni beton van uticajl pe",ibratora, koji ima izvesnu koheziju Iii vibriranjem mo1e pono-
YOda postane plastitan, m
Q -
ugao nagiba zida opiate prema horizon tali
"I - zapreminska ~ $Velegbetona; uzima se "( =2,3 tim'
d -
koeficijent pritiska betona nl oplaw, koji zavisi od ugla unutarnjeg teenjl u sv.tem betonu (.,1 i
ugla teenjl !J!)lzmedu betona i opI ate

7.4.1 Koeficijenti pritiska !d), koji odgovaraju pojedinim uglovima dati su u tabeli.

Koelicijent pritiska, d
Ii
o{J=20. = 30.
<{I = 50.
<{I

25. 0,42 0,30 0,13

IS. 0,43 0,30 0,13
16. 0,44 0,30 0,13

Oplatni zid I ankeri za oplatu proratunayaju se sa pritiskom betona proml t. 7.4 uy.canim sa dinamit-
kim koefieijentorn 1,20. Za dimenzionisanje konstrukcije kojorn se opiate podupiru, ukljutujuti tu i
spojna sredstvl, r.tuna se sa pritiskom betona prema t. 7.4 umanjenim za 5,00 kN/m2 Zl celu povriinu
opiate (usled uticaja pervibratora, jer se maksimalni pritisak javlja mestimitno).
7.4.2 Pritisak $Vefebetonske mase na oplatu zavisi od SlStava betona (granulometrijski SlStav, kolitina pojedi-
nih komponenata betona odnosno vodocementnog laktora), od poCetka vezivanja i brzine vezivanja ce-
menta, oblika i dimenzije elementa, vrste i konstrukcije opiate, natina ugradivanja betona, brzine pu-
njenja opiate betonom, temperature betona i temperature okolnog vazduha.
7.5 Projekt skele i opiate za betonske, armiranobetonske i njima slitne konstrukcije mora obavezno da sa-
drii plan ugradivanja betona (plan betoniranja), odnosno redosled nanolenja optereeenja.

8 Stati(!ki proral:un

S.1 Statitki proratun opiate i skele mora biti izraden na osnovu principa teorije konstrukcija.
na druge elemente
8.2 Prikljutci - spojevi stapova, oslanjanje presa, sprava za spu!tanje skele i slitno -
prostim osJanjanjem (dodirom) smatraju se kao 19lobovi prilikom odredivanja statitkog sistema.
Drugatiji natin oslanjanja (uklje!tenje) mora biti proveren.

9 Konstrukcija

9.1 Svi elementi skcle koji dotaze u dodir sa zemliom iti sa recnim korit')m. i uk.0liko se traianje skeJe
predvil'la dule od lest meseei, moraju se na pogodan natin osigurati od v;<dncsti sa strane tla, uticaj re/!.
nog korita, eventualnog retnog nanasa i njegovih udara, od udara leda i slitnog,

9.2 Svi nastavei moraju biti konstruisani i ilvedeni tako da se osigura pravilan rad drveta i elikasno prenole.
nje odgovarajueeg uticaja. Kod veeeg broja pritisnutih stapova u jednom preseku takyog snopa stapovi
mote se nastaviti najvile 1/3 od ukupnog broja stapova.
Po pravilu, nasuvci priti<nutih Stapova moraju biti rasperel'leni neposredno uz ukrutene (nepomitne)
fyorove.
Nastavei pntisnutih stapova moraju biti izvedeni potpuno centritno.
Nasuvci !tdpOVa moraju biti simetritno pokriveni podvezicama.
 $".n. 8 JUS U.C9.400

1119
9.3 Zavrini elemenal donje skele (poklapa~a),
odnosno konStrukeijski
nje. kao i prag gornje,
pokretne skele. odnosno elemenat koji nosi sprave za spulta-
te preko gorn;. skele na sprave za spuhanje skele, konstrukeijski elemenu koji prenOle oplierec!enje
moraju iei konunualno preko celog otvora, odsastuba
opla.
do stuba, oslanjaj~i
se na stubove preko
klinova. Ovi elemenu moraju biu tako konstruisani da budu
sposobni da prime
eventualne horizontaln. sile (aksijalne sile) i iste uSprino prenesu na oslonce, odnosno
stubave.
9.3.1 Za slu~.; da su sprave za spu!tanje
skele POSlavljene neposredno
nae (Podulna greda zavrinog dela skele), isPod opiate, tako da se osIanjaju na ve.
onda ta greda
celo; dUlini skel. i da Ie svojim krajevlma sigumo OSlanjaodnosno venae
na Stabilne skele mora da ide
oslonce.
kontinu"no po
9.3.2 Uko/iko ~ elemenu skele iz L 9.3 i
mogu da prenesu 9.3.' mor.ju nastavtjati, naslavci moraju bid konstruisani tako da
Pritiskuju~ silu i ..entualno
momenat _ijanja.
Ovi i ovakvl elemenu moraju se, prema potrebi,
stavei mogl;, pored aksijalne pritiSkujuee nastavljati sa Podvezicama
"gore" i
sile. da prime i ..entua/ne mornente savijan;a."dole", kako bi na-
9.3.3 Stubovi na koje Ie oslan;a prag gom;e
skele. odnosno zavrina greda donje skele, moraju biti 1pOSobn/ de
prime horizontalne sile intenziteta 0,01 od ukupnog
vertikalnog optereeenja.
9.4 Konstrukci;a skele mora da bude prostomo dovoljno
- ugradivanjemdovoljnog broja klma I krstova,
ukrueena. Ukrueenje skele posti& Ie:

- ugracftvanjem kosih ltapova,

- pogodnim ankerovanjem ~eli~nim uladima ill nekim drugim
Ukrueen;a moraju biti sredstvima.
ugr"'ena prostomo, taka de sa osnovnim
llilnu prostomu konstrukciju. elernentima sble ~ine dovol;no
I!a-
Prilikom ukrueen;a skele krstovima. ili kosim itapovima,
mora;u zaklapati ugao od ovi Stapovi sa vertikalnim
30 do 50, najbolje 45. elernentima skele
9.5 Prostorna krutost jedne
ske'e kao eeline, ili njenog elementa POlebno, mora biti dobra. Ugradiv..jem
(projektovan;emJ potrebnih ukrueenja,
kada Ie ona vezu;u za
stubove, zidove, nosa~e i sli~no, radi prijema elemenbt'osnovne konstrukcije: !emelje,
horizontalnih i vertikalnih sila, ne srne Ie ugroZid sigumOSt
osnovne konstrukeije objekta.
9.5.1 Premeitanjem, menjenjem ill uklanjan;em
projektovanih osnovno ugradenih ukrueenja
oplali i skeli ne sme 5e ugroziti sigurnost skele i opiate.
tokom radova na
9.5.2 Ekscentri~ni priklju~ei prilikom
ugradivanja potrebnih
9.5.3 ukrueenja moraju se uzeti u pror~un.
Ako 58 koriste~elitna ulad za velivanje (ukrueenje
u r~un i ugib uleta. ske'e) prilikornprora~unastabilnostimoraIe u..ti
9.5.4 Povoljnim konstrukeionim merama mora Ie osigurali leljeni i strati~kim pror~unorn predvi(leni rad
uleta.
9.6 Ukrueen;a ugradena upravno na pravac re~nog toka, koja mogu da zahvate Srednje i ..like vode u re~.
nom toku. mora;u biti tako projektovana
i izvedena da $I u slu~a;u potrebe mogu brzo i efikasno ukloni.
ti (pre nadolaska velike vode).
Za slu~aj da se ova ukrueenja o.
mo'J.I brzo i efikasno ukloniti. moraju biti tako projektovana i izvedena
da mogu da izdrfo poveCano pritisko i udare vodo, a da pri tome ne ugraze sigumost ske/e kao celine. U
tom Ie sluea;u dopuita pov..:anje dopuitenih napona za 50 %.
9.7 Konstrukeionim merama mora Ie osigurati da skele tokom gran;a osnovne konstrukcije,
budu izloIone simetri~nim u:icajima pormanentno
ve"a, SUnc3,kite i sli~nog.
Konstrukeija skele i opiate mora bjti tako pro;ektovana i izvedena da u sv.korn vremenu i Pod ~m
.
uslovima eksp/oat;leije garantuje
nesmetano velivanje i otvriCenje vet ugradenog
9.8 U toku gradenja beton..
konSlrukei;e koju nosi skela zavisno od velitine i ~nataja skele, mora 58 vrtili kontrola
ponaianja pojedinih
elemenata skele i prostorno ponaian;e POjedinih delova tokorn n..oIenja opteret.
nia (betanira"ja).
9.9 Spa;na sredstv. moraju biti ugradena prema odredbama standard. JUS U.C9.200.
9.9.1 Zabranju;e se upo~reba vi;aka sa drvenim Podmet~ima.
1120 JUS U C9.400 Str 9

9.9.2 7.. ..le ,ekundarnih eiem,n." sa glavnim u skelama od drveta dopuita sa izrada nosivih spojeva sarno sa
iednim vljkom.
'...9.3 l: "d,.Je',im vremenskim inrervalima, . obavezno pre poCerka betonirania, potrebno je izvriiti naknad.
no pr; ,_zanje viiaka i detaljno pregledati skelu.
9.10 Za pro'unu sigurnosti ad klizanja. sile ostvarene trenjern mogu se uzeti u obzir sarno u sJufaju kada se
pruZi n_sumnjiv dokaz da is", pasroje.

910.1 s. koe~icijentom trenja mora se dokazati da je koeficijent sigurnosti od klizanja jednak iIi veei od 2.
P,i tom. uzimaju sa sled..:i koefieijenti trenja:

drvo - drvo . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 0,4

-
drvo celik 0,4
drvo - beton . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 0,4
celik - boron . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . '. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 0,2
colik - celik . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. 0,1
b-ton - beron .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 0,7

9.10.2 Zajednicko rJeJovanje trenja i spojnih sredstava ne uzima se U obzir.

9.11 Oplata i ,kela mora biti izradena ,olidno, sa korektno izvedenim velOma i ho jednostavnije konstrukcije.
Mora uiti konstruisana da sa lako i etikasno mole sa njom rukovati pri korigovanju visina, prilikom no-
predvid.nih deformacija, kao i pri njenom demontiranju (bez potresa)
Pre pocerka betoniranja oplara ,e mora oei,titi od ,vih olpadaka i dobro nakvasiti. Za sve vreme ugradi.
vania befona moraju se kontrolisati visinske kate i bo~na pomeranja opiate.
Seton mora ugradivati prema programu beroniranja, koji je sastavni deo projekta opiate.
'"
Y 11.1 Oplata $0 uklanja tek po!to beton dobije odredenu cvrstocu. Cvrstoca 50 utvrduie ispitivanjem davolj.
nog broj. probnih rela uzetih na lieu mesta prilikom ugradivanja betona i negovanju prema vueeim propi-
sima za beton i arrnirani beton.

Y 112 UkOI;ko se oplata, zbog potrebne brzine gradenja, ubrzooo demontira, onda sa mora:

- napraviti YeCibraj probnih tela,

- izracunati naponi u betonu od oprereeenja u momentu ,kidooia opiate.
- ispitati prva $Orija probnih tela jedan dan pre spu!tanja - demontirooja opiate,
- obezbeditida cvrstocabetona u mornentuskidanjaopiatei skelebude 2,5 puta veta od proratunatih
napona, za optereeenje u vremenu kada 50 demanti... oplala, odnosno skela.

911.3 Odredbe iz r. 9.11.2 ne odnose se na klizajute opiate, posebne kalup8 za betoniranje i posebne konstruk-
eije uplata.

912 Skeh: i opiate moraju biti sigurne ad prevrtanja, kako optereeene taka i neoptereeene.

Mini:nalni k,,~~iciient sigurnosti "min.prilikom ispitivanja skele ili pojedinih njenih elemena1a naprevrta-
nje mora biti'

1,50
n",'n.>

UZlmaluci U Jbzir mase materijala i opte!'eCenja prema odredbama ovog standarda. Ovaj stay odnosi se
0<1)kel~ elk i~ v::f':l~ L'~otrebe kraee cd ]vdinu dana.
S.IJ Koeflcijenr <;I..;ur:losti skele na prevrtanjtt. kada ana traje viSe od jedne godine, mora da bude:

n 1 ;. 2

914 Ukupn. de \","aciie skele i opiate, ad kojih zavisi velicina porrebnog nedviienja, moraju biti proratuna.
te za sleut.'(:: utica;e:
- sopstver'l! ~'asu skele,
- uku~n() 'ptareeenje u toku rada (kcrisno optereeenje),
,sr,,,,,.. 11... Jl!~ t"1(
:"'.'::'

1121
'1"".0';' ''':o,nL' konstrukcij. kuja ,e iZ'odi, odnosno ralmiC<lnj.
- 'l1l:1!f.~If,em.:Jt~(ijdld u VeZamd i nastavdma (utjskivanje), ""onace kod lutnih konsttukcija,
~. 1'(;Vl.I~
t.mJe 5pojnih sredsraV3.
- SIP.lj.U'j~oslunaca koostrukcije skeie,
- s~upllanj. hOlona kod betonskih i armiranobetonskih
konstrukcija,
Po"ehnn "advi"'n;e sk.l. mora biti odredeno prorltunom, na osnovu navedenlh utic.;a u pr.thodnom
stavu, j
""eno", haliteta izvedenih radova u celini i pojedinih detalja.
a IE Ukoliko posebnim usJovima nii. drugeti;c odred.no, dOlvoljeni ugib elemenata skele koji su izlofenl
S..ijanju ilnosi 1/400 L IL - raspon
".menata). Pri vim ugibima mora II predvideti odgovarajute
c.dd\.'i5enje.
(I I~
Velieine pUlr.bnih nedvBenja iz prethodne tacke mora;u u planovima biti vidno obelelene.
POyodnim uredajima na gradiliitu moraju so ova nadvi~nja tokom radova perm-nino kontrolisati.
IJ 'Iuea;u pOlre~'" prilikom graden;a osnovne konstrukcije, Spreve la lPU!tan;e moraju
rt!kciju pl"t.'dvidertog nadvi1enja. om'9ltiti ko-
iii 17 Proiekl sl<.le mora obavemo sadriati plan popu!tanja.
Faze popu!tanja mora;u bili dell/jno ollisane.
Svako popustan,. skele mora biti praeeno odgovarajucim
geodetskim ili n;emu slltnim snimanj.m.
918 Sk.le la prednapregnute konstrukcije moraju biti tako projektovane da
dilariranje prilikom prednaprelanja, posobno kod dtdih konstrukcljskih om'9lte pravllno i -!ano
pr.dnaprezanja mo.'e so javili pOlreba da so skela delimit no otpusti i pre"'menall.
dOltizanja Za slutaj
pune sil. etapnog
predn.
prelanja. tog rOllaga skela mora biti tako projektovana da Ie Ul pomoe odf8denih tprlVala otpu!ta-
'z
nj. moz. p<>uzdanuolpustali.

10 Projekat skele

Proirkat skele mora najmanje sadrzavati:

- tennicki izveSta;.
- detaljnl staticki proracun, posebno O$novnogsistema; statitkl prorltun Pored OItaJog mora sadri...
ti prorltun oeekivanih detormacija,
- potreb,n
'taticki proracun i IVe potrebne detal;e Vila", 1I fundiranje skele,
- sve pOlrebne erteze i detal;e za ilvodenje,
- plan ugradivanja materijala kojeg nosi skela, odnosno rldOlled nan~nja tog opterec!enja,
- semu nadvisenja i plan popuhanja ,kele,
- jasno kNirane gabarite u skeli koji moraju O$tati sJobodni,
- kote, radne, mal~, velike i katastrofalno velike vode,
- ptan vodov. i in>talaeija, postojecih i novoprojektovanih (ukoliko postoje),
- predmer i preurac~n sa detaljnim opisom radova,
- izveStaj c ispitivanju i dicno, 1a upotrebljene sprave Ii spustanje
- detaljnc uputst'\..) ');t konstrukcionim detaJjima za koriscenje skele -
skele.. za kontrolu oblika, eventualne

korei-.cij~ tukOfTi -.l:-3dtmja i sHena,

- mere lJ Jdsenje p'J!drd, odnosno mere za zaStitu ad pazara.

V-.::<t ~a urU!Jim st'tr..1ar:1ima

JUS U.DO.OO1
- P.ojolktovanje i izvodenje drvenih konstrukcija. Materijalla izradu drvenih konsttukci-
)J' tehnitki uslovl
JUS U.C9.200
- Projektovanje I izvodenj. drvenih konsttukcija.
Konsttukcije od monoIi!not dlveu i
jl!o-:a
JUS U.C9.300 ~. ,jaktovanje i jlVodenje d:venih konstrukcija.
-
Lam"irane Iopljon. konl1rukclje. Teh-
Hlcki usfovi
JUS U.C9.500
- f'ujekotvanje i izvodenje dr..nih konsttukcija. Zaitit drveta u konsttukcijama. Tohni-
~k; usfovi
~. c.'..," mol,,.n,. H_bIIOv, ItOf';''' U ~ulturu SA
S,b'i' Of 41~1174-02 od 4.11 1974. no piKa. por.
no.?"",,",
$fAlT'lP8 S8vN~i zavOd Z8 UoIl1iCUrdizaciju - Bqr8d
1122 Ukupno strana 12
Jugoslovenslti INJEKTIRANJE OBJEKATA OrnCENIH
standard sa
JUS
ZEMlJOTRESOIf
obavezuOl8
primenOlD
Tebnilki uslovi -
U.J9.001
od 1988-05-25
1988.
Pravilnik br. 07-93/35 cd 1988-05-25;.
"Sluibeni list SFR.J", br. 19/88.
4-
Iujeetion of earthquake dlllllaged constructions. Technical requir_ts
I
..

- .

1 PRiDIfET STANDARDAI PODRUCJE PRnIENE

Ovim standardom se utvrduju tehnilki uslovi za projektovanje i izvodenje

sariacije injektiranjem objekata ostecenih zemljotresom.
Pr~ izvodenja: sanacije injektiranjem mora se izraditi projekat sanaeije
in~ektiranjem koji obuhvata kategorizaciju oitecenja, 'nalin utvrdivanJa
oi~ecenja, iz~or i uslove kvaliteta materijala za injektiranje, postupke
i ~etode injektiranja i kontrolu kvaliteta izvedenog injektiranja.

2 WZA SA DRUGItI STANDARDDfA

Spisak standarda sa kojima je ovaj standard u vezi dat je na kraju stan-

darda.

3 OTEGORIZACIJA

Ostecenja zemljotresom svrstavaju se u tri kategorije:

a) ostecenja koja ugrozavaju stabilnost objekta,
b) ostecenja koja ne uticu na opstu stabilnost, ali ugrozavaju pojedine

delove objekta, -
c) jostecenja koja ne uticu na stabilnost objekta.

4 Ul'VRBIVANJE OTEGORlJE OrnCENJA

Na objektimakoji sn oste.:eni zer.:ljotresc!D mora se izvrsiti sniman.je cs-

tecenja i na osnovu toga utvrditi kategorija oste.:er.ja, prema t. 3.

4.1 Snimanje ostecenJa se vrsi:

- vizuelnim opazanjem sa snimanjem odnosno fotografisanjem ostecenja,

- vadenjam betonskih tela u obliku cilindra i ultrazvukom,

- merenJem vodopropusnosti pomocu oboJene tecnosti.

J izd.3nj. SA VEZNJ ZA VOD ZA ST ANDARDIZACUU

I
I
Sv...2 JUS U.J9.001

1123

'4.2 I
Snfmanjem ost~cenja mo~a se
utvrditi:
- idubina i s!rina prslina,
- !prostorni polozaj prsline u odnosu na presek elementa,
- ida Ii post6ji veza izmedu prslina na doticnom elementu.

s KA'IERIJALI I iZRADA

5.1 Zaiizvodenje sanacije objekata injektiranjem upotrebljavaju se injekcio-

ne :smese koje se utvr4uju projektom
sanacije s obzirom na tip
ostecenja
i na zahtevani efekat sanacije objekta.

In~ekcione smese su:

- :rastvori niske viskoznosti, za prsline i otvore ispod 0,4 mm,

:suspenzije, za injektiranje pukotina

i otvora od 0,4 do 5 mm,
- itekuci malteri, za pukotine i otvore iznad 5 Mm.

5.2 Kao vezivo za pripremu suspenzijai

tehnickih maltera upotrebljavaju s'e
sledeee vrste cementa:

- !portland-cement i portland-cementi sa mineralnim dodacima, prema stan-

,dardu JUS B.Cl.Oll;
- ,portland-cement i portland-cementi sa mineralnim dodacima prema
stan-
tdardu JUS I!.Cl.Oll, sa poboljsanom meljavom, za koje se postavljaju
:dodatni usiovi za finoeu mlGverija
- ostatak na situ otvora okaca
0,09 mm ne sme da bude veei od 5 X, a specificna povrsina (po
Blenu)
mora da bude veea od 4 000 C~2/g;

sulfatnootporni cement, prema standardu JUS B.Cl.014;

aluminatni cement, prema standardu JUS B.Cl.015;

koloidni cement fino mleveni

- portland-cement, portland-cementi sa
mineralnim dodacima prema standardu JUS B.Cl.Oll,
sulfatnootporni ce-
ment prema standardu JUS B.Cl.014, sa dodatnim uslovima
- ostatak na
situ iznad otvora okaca 0,045 mm ne sme da bude veci od 5 %; ovaj
ce-
ment' mora biti hidrofobiran;

ekspanzivni cement koji ispunjava us love za

portland-cement i port-
land-ce:lIentesa mineralr.im dodacir::apre,"a standardu .TUS B.C1.011, sa
osobinom da pri hidrataciji u vlaznoj sredi~i pokazuje kontrolisanu
ekspanziju.

5.3 Upotreba cementa za injektiranje objekata je

sledeea:
ekspanzivni portland-cementi i portland-cement
sa dodatkom za bubre-
I
nje upotrebljavaju se u svim slucajevima gde vladaju
r
normalni uslovi
sreJine u pogledu korozije;
1124 JU~ U.J9.001 Strana J

ekspanzivni sulfatnootporni cementi i sulfatnootporni cementi sa doda-

.tkom za bubrenje upotrebljavaju se u sredinama gde se pojavljuje sul-

fatna korozija;

aluminatni cementi upotrebljavaju se za injektiranje objekata koji su

'izlozeni morskoj vodi i sulfatnoj koroziji;

koloidni cementi upotrebljavaju se za injektiranje prslina ispod

0,4 IDID.

5.4 Za poboljsanje ili korekciju reoloskih osobina injekcionih smesa u tec-

nom stanju, kao i za postizanje posebnih osobina u ocvrslom stanju (kao

st~ su poveeavanje sopstvene zapremine i potpuno zatvaranje pukotina),

upotrebljavaju se dodaci betonu prema standardu JUS U.M~.034, kao i dru-

gi Idodaci za hubrenje ifi ekspanziju i sprecavanje sedimentacije.

Dodaci koji se upotrebljavaju za injektiranje armiranobetonskih eleme-

nata ne smeju sadrzavati hloride ili druge materijale koji stetni za

s~
4rma.turu.

5.5 Za ,injaktiranje pukotina veeih od 5 mm upotrebljavaju se smese sa doda-

tkom kamenog agregata od 0 do 2 mm. Kameni agregac mora da zadovcljava

us love kvalit~ta prema propisima za baton i armirani beton.

Vrsta agregata bira se u zavisnosti od korozionih uslova sredine u kojoj

se :objekat naiazi.

5.6 Za!pripremu ~jekcionih smesa upotrebljava se voda koja odgovara stan-

darldu JUS u.Mi.058.

5.7 Epoksidne smole za injektiranje sastavljene su od dye odvojene komponen-

te - epoksidne smole tipe bisfenol A i ucvrseivaca, koji hemijski medu-

sobno reaguju kade se pomesaju u pravi1nom tezinskom ili zapreminskom

odnosu. Epoksidne smale upotrebljavaju se kod injektiranja za zarvara'lje

i zaptivanje pukotina, koje na povrsini imaju sirinu od 0,1 do 0,4 ~~.

6 ZAHTEVANE KARAKTERISTIKE KATERIJALA

6.1 Injekcione sm~se

Injekcione smese u tecnom i ocvrslom stanju moraju ispunjavati sledeee

uslove:

tecljivost injekcione smese u obliku suspenzije, odredena merenjem

 :Stran. 4 JUS U.J9.00 I

1125

protocnosti prema standardu JUs

U.H8.024, mora odgovarati
:utvrdenoj u projektu tecljivosti
sanaeiju;
tecljivost injekeione smese u obliku
tekueeg maltera,
njem prvog odredena mere-
prekida mlaza prema
standardu JUs U.M8.024,
:rati tecljivosti mora odgova-
utvrdenoj u projektu sanaeije;
,izdvojena voda iz uzorka u hermeticki
zatvorenom kalupu,
dardu JUS U.M8.023, posle 28 dana ne _sme prema stan-
'P,itisna ~nositi vise,od 5 % (V/V);
c~rstoea injekeion~ smese, prr;ma
standardu JUS U.M8.022,
!ra nakon 28 dana odgovarati mo-
minimalnoj cvrstoei koja je
jektom sanaeije. utvrdena'pro-

6.2 Epcjksidne a_se

Epoksidne smese za injektiranje

moraju fmati
a) ;u sledeee osobine:
tecnom stanju:
.
uporedivanje
infraervenog spektra pri
kontroli identiteta
pokazati De sme'
razlicit sastav komponenata epoksidnog sistema;
- viskoznost mora biti manja od 800 mPa.s pri
temperaturi 20C;
- vreme upotrebe epoksidne smese za
temperaturne us love na gradilistu
mora odgovarati
vremenu definisanom u projektu.
b) ,u cvrstom stanju:

- zatezna cvrstoea pri

temperaturnim uslovima na gradilistu
48 h dos7iei najmanje 2,0 M?a; mora do
. zatezna
cvrstoea pri savijanju spoja
beton-epoksidna smola,
dena na suvim epruvetama pri odre- I
standardnim uslovima i pri
na temperaturi odleiavanju
od + 5C, mora iznositi najmanje 2,5 MPa.
Zatezna cvrstoea odredena
na mokrim epruvetama
od O,B MFa. mora iznositi vise I

7 VRSTE I lfETODE ISPITIVANJA MATERIJAI..A

7.1 Cementne smese

7.1.1 Ispi~"ju se sledece csobine

injekeionih eell'entnihsme;;s:
a~ u tecr.om stanju:

- tecljivost, f

- sedimentacija,
I
- zapreminska masa, (
- vreme vezivanja,
1126 JUS U.J9.COI Stran.5

b) u ocvrslom stanju:

- promena zapremine,

- izdvajanje vode,
-
pritisna cvrstoca.

7.1. 2 Priprema injekcionih smesa za ispitivanje vrsi se po sledecem postupku.

U mesalicu se prvo sipa odmerena kolicina vode, zatim se dodaje odmerena

kolicina cementa, a nakon toga, eventualno, potrebna kolicina inertnog

dodatka. Hemijski dodaci dodaju se prema uputstvu proizvodaca dodataka.

Doziranje materijala vrsi se u okviru 2 min, dok vreme mesanja iznosi

5 min.
Temperatura ihjekcione smese za ispitivanje ne sme biti niza ad + 5 c
.
niti visa od + 35C.

7.1.3 Osobine smese.u tecnom stanju odreduju se sledec1m metodama:

7.1.3j Tedljivost se ispituje po metodi za ispitivanje protocnosti prema stan-

dardu JUS U.H8.024.

7.1.3.2 Sedimentacija se ispituje prema sledecem postupku:

U stakleni merni sud od 1 1 sipa se smesa do oznake 1 000 mI. Nakon 1 h

oc!tava se izdvojena voda, a podatak belezi u mililitrima. Sedimentacija

se ne odreduje kad je vreme vezivanja smese manje od 2 h.

7.1.3.~ Zapreminska masa smese odreduje se po sledecem postupku.

U sud valjkastog oblika, zapremine 1 X 10-3 m3. sipa se lagano suspenzi-

ja ,ili tekuci malter do ivice, izravna ravnjacom i izmeri. Zapreminska

masa izracunava se po sledecem obrascu:

G1 -G
7 =
V
gde Je:
1 - zapreminska masa, u kg/m3,

G - masa praznog suda, u kg,

Gl -
mas~ punog suda, u kg,
V - zapremina suda, u m3.
Herenje se vrsi sa tacnoscu od 0,001 kg.

7.1.3.4 Vreme vezivanja odreduje se po metodi za odredivanje vezivanJa cementa

prema standardu JUS B.C8.023, s tim sto se suspenzija pripre~a sa onom

....-

Stran.6 JUS U.J9.001

1127

kolicinom vode koja se nije izdvojila pri merenju

1
sedimentaeije. Ova ko-
Ii~ina vode se dobija oduzimanjem kolicine vode izdvojene I
odukupne kolicine vode. sedimentaeijom

7.1. 4 Osdbine smese'u ocvrslom stanju odreduju se po sledecim metodama:

:promena zapremine posle
I
24 h, 7 dana i 28 dana, prems star,dardu
'JUS U. M8. 023,
,pritisna cvrstoca posle 28 dana, prema standardu JUS U.M8.022.
I

7.1.5 IsPituju se s1edece

~

I osobine epoksidnih smesa za injektiranje:

I
a) u tecnom stanju:
i
!- identitet smole pomocu infraervenog spektra,
- viskoznost,
- vreme upotrebe. I
b) J ocvrslom stanju: ,

- zatezna ~vrstoca,
- cvrstoca spoja beton-epoksidna smola.

7.2 Epciksidne smese

7.2. I Osdbine epoks!dnih smesa u tecnom stanju odreduju se sledecim metodama.

7.2.1.1 Id~ntitet tekuce epoksidne smole i ucvrscivaca odreduje se snimanjem

fraervenog spektra u podrucju 4 000 em-l in-
do 200 em-l pomocu IR-spektro-
fo~ometra. Ispitivanje Se mora izvasti na tecnim uzoreima bez predobrade
(npr. eentrif~giranje). Uzorak se nanosi izmedu
kalijum-bromidnih ploca.
r
7.2.1.2 Vi~koznost se meri rotaeionim
viskozimetrom u tri paralelna ispitivanja
prema standardu JUS H.K8.022. Pojedine komponente temperiraju Se ns tem-
pe;aturi 8C, 23C ili 28C.

7.2.1.3 Vreme upotrebe injekeione smese proverava se po sledecem postupku: poje-

dine komponente temp~riraju se na tem?era~uri
8C. 23C ili 28C. Z,-
tim se pripremi injekeiona smesa u odredenom OdnOSU koj~ se 2 min mesa
pri standardnim
atrr.osferskimus10vima (20C i 5C ~ recativne vla.;e) do
postizanjapotpune homogenosti.Zatim s~ sipa 100 ern3 smese u Iimenu ~o-
sudu precnika 6,5 em, koja je
izo1ovane 3 em debelim penastim meterije-
lorn. Porest temperature meri se u sredini smese termoe1ementom.
Vreme
upotrebe podesno ze injektirenje je postignuto kade smesa dost;gne tempe.
returu 40C. Keo rezu1tat uzime se srednja
vrednost dobijena od tri is-
pitivenja.
1128 JUS U.J9.001 Strana 7

7.2.2 Osobine epoksidnih smesa u ocvrs1om stanju odreduju se sledecim metoda-

ms.

7.2.2.1 Zstezna cvrst?cs, u MPa, odreduje se prema standardu JUS G.S2.6l2, ns

tri epruvete ~ipa B, posle 2, 7 i 28 dana odlezavanja. Komponente i ka-
lupi morsju biti pre ispitivanjs temperirani pri temperaturi kojs je ods'
br~na za ispitivsnje (8C, 23 e ili 28C). Probna tela ocvrscavaju
i
pri ovoj temperaturi do odredivanja zatezne cvrstoce. Mesanje komponen-
ti 'i odredivanje zatezne cvrstoce vrsi se pri uslovima atmosfere 23C i
50% relativne vlage.

7.2.2.~ Cv~stoca veziranja epoksidne injekcione smese zs beton odreduje se prema

!
standsrdu JUS;U.Ml.0ll
' (opterecenje u trecinama raspona), ana betonskim
pr:1zmama-epruvetama mer a 10 em X 10 em X 40 em prema standardu
JUS U.m.004 d. kvaliteta betona MB45. Pripremljene epruvete poprecno
poaeljcne folljom na pola, posle vremena odlezavanja utvrdenog pod 1),
2), 3) ove ta~ke, celno se premazuju epoksidnom injekcionom smesom i le-
pe.,
Po~le vremena ocvrsciv~~ja od 3, odnosno 14 dana, na njima se odreduje
zatezna cvrstoca pri savijanju, odnosno cvrstoca spoja epcksidne amasa
za ~beton.
!
Pr~ leplje~je betonske prizme se ne~Jju pri sledecim uslovima.
1) :Odlezav~~ja pri standardnim uslovima (5 epruveta)
,Posle 7-dnevnog odleZavanja u vodi prizme od betona stoje daljih
17 dana pri standardnim uslovima 20C i 50 % relativnevlaZnosti.Vre-
;me ocvrscavanja epoksidne smese iznosi 3 dana.
2) :odlezavanje u vodi (5 epruveta)
:Prizme od betona posle odlezavanja 14 dana u vodi izvade se iz vode
:tek 1 h pre lepljenja i dobro ocede od vode. Vreme ocvrscavanjaepok-
,s idne smes e iznos i 3 dana.
3) 'Odlezavanje u hladnom (3 epruvete)
'Posle sedm~dnevnog odlezavanja u vodi prizme od betona cdlezavaju jos
7 d~~a ~a ~a,peratu~i + 5 ce. Lepljanje se vrsi t?~ode pri t~=tcratu-
ri + 5C. Vreme ocvrscavar.ja epoksidne smese: 14 dana.

PB~aleln~ sa ispitivanjima cvrstoce s?oja odreduje se zatezna cvrstoca

r~i savijanjJ nepodeljen1h bet~nskih prizmi posle 7-dnevJ~g odlezavanja
u vodi i 21-dnevnog odlezavanja pri standardnim uslovima 20C i 50 %
relativne vlaznosti.Ispitivanjese vr.i na 3 epruvete.
Za vrednovanje rezultata ispitivanja uporeduju se rezulta~i zatezne cvr-
stoce pri savijanju lepljenih prizmi i zatezne cvrstoce :ori savijanju
Str:JnJ d ..uS U...9.vOl

,'cJl?9

nepodeljenih betonskih epruveta. Kao merilo spoja

sluzi izgled loma lep-
ljenog mesta, odnosno da Ii je 10m na granici betona i epoksidne mase

ili u sloju epoksidne mase.

8 PRETHODNA ISPITIVANJA

Pre pocetka izvodenja injektiranja moraju se obaviti prethodna

ispitiva-
nja osobina injekcionih smesa koje su utvrdene u t. 6.

i
9 TUUCA ItQNl"ROLA ItVALITETA IZVODENJA RAOOVA ~

Za:vreme injektiranja moraju se izvrsiti sledeca ispitivanja injekcionih

cementnih smeSa:
j
- ispitivanje tecljivosti i zapreminske mase dva puta u jednoj smeni; ~
j
- :fspitivanje, promene 'zapremine, iZdviijanja--vode pri "prit:l.sku' p,.,sle

2~ dana jedanput u jednoj smeni.

Kod injekcionih radova sa epoksidnom smesom mora se izvrsiti sledece:

pre pocetka injektiranja epoksidnom smesom za injektiranje mora se do-

"

Kazati identicnost epoksidnih kompcnenata sa onima koje su bile ispi-

t~~e prethodnim ispitivanjims;

is vreme injekcionih radova dnevno sa uzima oko 200 cm3
upotrebljenog
fnjekcionog materijala koji se c11va u zatvorenoj posudi do konacnih
ispitivanja izvedenih radova.

10 USLOVI ItVALITETA IZVEDENm RADOVA

10.1 Epoksidne smote moraju imati sledece karakteristike:

I
- viskozitetod 0,8 do 1,5 X 10-3 Pa . s,

- pritisnu cvrstocu 60 do 90 MPa,

-
zateznu cvrstocu 30 do 40 MFa.

Injektirana cementna smesa mora imati pritisnu cvrstocu najmsnje jednaku

pritisnoj cvrstoci betona elementa koji se injektira.

11 IZBOR INJKItCIONE SIfESE

11.1 Izbor smese za injektiranje zavisi od postavljenih uslova koji su u vezi

~a monolitiziranjem konstrukcije odnosno postizanjem projektov~Qe

si~"r-
nosti, u zavisnosti od velicine otvora i dubine prslina i viskoznosti

upotrebljenih materijala.
Ako je zona konstrukcije izlozena zatezanju, mora se primeniti injektira-
1130 JUS U.J9.001 S':1Ina 9:

nje epoksidnom smesom, a ako je

izlozena samo pritisku, moze se primeni-
ti injektiranje eementnom smesom.

U zavisnosti od otvora i dubine prsline, kao i polozaja eleUienata i polo-

zaja injekeionih otvora i viskoziteta materijala, odreduje se velieina

pritiska.

12 NS'roPCI I METODE IZVOlJENJA

12. Postupei i metode injektiranja objekata osteeenih zemljotresom odreduju

se tako:

da se obezbedi stabilnost konstrukeije posle sanaeije,

- da se primeni odgovarajuei materijal,'

- da se obezbedi ekonomicnost injekeionih radova.

12.2 Metode injektiranja su:

I
- injektiranje pod Pritiskom,:
~
-
injektiranje slobodnim prodir~~jem injekeione smese bez primene priti-

ska.

12.2.1 Postupak injektiranja prslina pod pritiskom obuhvata sledeee:

-
pripremu prslina za injektiranje,

- formiranje injekeionih mesta zavisno od otvora prslina i njihovih dubi-

na,
- cibradu injekeionih otvora,
-
izbor materijala i pumpe za injektiranje.

12.2.1~1 Postupak pripreme prs1ina za injektiranje pod pritiskom sastoji se od:

-
prosirenja prslina na dubini do 5 mm i sirirli do 30 mm,

ciseenja formiranog prosirenja (sUea)

-
od labavo vezanog materijala
mehaniekim putem (rotaeione celiene eetke) ili rueno (eelicnim
cetka-
ma),
- izduvavanja prasinastog materijala iz slica vazduhom ped pritisk~m)
-
ciscenja p~slina od ~aprljanosti mehaniekim ili hemijski~ postupkom.

12.2.1.2 Formiranje injekeionih otvora zavisno od otvora prsline i nje,e dubine

mora se i~vrsiti na sl~rleci naein:

ukoliko je prslina veee& otVQra (0 > 0,6 mm) a manje dubine (d < 1/3
preseka nosaea ili ploee), razmak izmedu injekeionih otvora mora biti

najvise e
= 1,0 m;
kod prslina manjeg otvora (0 < 0,6 mm) a veeih dubina Cd > 1/3 prese-

ka) razmak injekeionih ot~ora mora biti na~manje e

= 20 em.
 Strana 10 JUS U.J9.0Q1

~,_~n?l

12.2.1. 3 Posto se formiraju injekcioni otvori vrSi se zatvaranje (p1ombiranje)

/
i profi1isane prs1ine na nacin koji zavisi od pritiska injekcione smese.

12.2.1.4 Injektiranje epoksidnom smesom, pod pritiskom, vrsi se specijalnom

pom (injektorom) koja ima mogucnost- automatske regulacije pritiska i pum-
do-
ziranja (dotedvanja). Pumpa i sva prikljucna creva moraju odgovarati I
izabranom materijalu za injektiranje i Potrebnom pritisku koji obezbedu-
je maksimalan prodor injekcione smese u prslinu. Ukoliko je materijal za
injektiranje sastavljen od dye komponente, pumpa treba da ima automatski
dozator da bi se izvrsil0 pravilno doziranje i mesanje komponenata. Kada Ij
projekat injektiranja predvida upotrebu rucne pumpe koja se puni pretho-
dnd pomesanim komponentsma u utvrdenomodnosu, onda se svaka komponenta
odmerava gravi~etrijski ili volumetrijski. Obe komponente moraju se ruc-
ni~ mesanjem homogenizirati 2 min.
I
~a,injektiranjem se pocinje od najnizeg
injekc~onog otvora, kako bi se
po~tigl0 istiskivanje vazduha iz injektiranog prostora.
12.2.21 -'Ak.{ polozaj
elementa i otvor prsline dozvoljavaju pnmenu injektiianja
bei pritiska ~dnosno slobodnim padom injekCione smese, moze se upotrebi-
ti 'epoksidna ~mesa ili cementna'injekcibna smesa.
Injektiranje ~rslina bez upotrebe pritiska ostvaruje se zalivanjem, pri
cemu Se postize delimicno popunjavsnje pr~1ina (prsline Sire od 0,3 mm).
Aka su prsline uze od 0,3 mm, moze se vrsiti nsnosenje epoksidne smole
primazivanjem.cetkom, cime se postize plitko zatvaranje prslina.
Pr~prema i izbor materijala za injektiranje bez upotrebe pritiska vrsi
se 'ns isti nacin kao pri injektiranju sa pritiskom.

13 ItONTROU ItVAI.I'mTA IZVEDENIB RAOOVA

13.1 I
Za,svaki elemenat koji se injektira mora se izraditi izvestaj 0 injekti-
ranju, koji sadrzi sledece podatke:
snimak prsline (prostiranje i sirina prsline),
- polozaj injekcionih otvora,

- ,tanje prslins (su';a, v:az!la, V:Jciopropustljiva ...),

- prosecna potrosnja materijala po 1 m prsline,

- podatke 0 upotrebljer.o~ materijalu (naziv, oznaka, podaci 0 viskozno-
ati, onnos mesanja kompcnonsta),

- ~elicinu injekciono8 pri~iskaJ

- posebna zapazanja (kao velika potrosnja smese, prekid rada i 51.),
- tempera~uru vazduha i konstrukcije pri L'jektiranju.
1132 JUS U.J9.001 Sir."" 11
,

13.2 Kontro1a punjenja prslina dokazuje se vadenjem probnih tela ili kombino-

venom metodom (vadenjem probnih tela i ultrazvukom).

Broj uzoraka za ispitivanje i polozaj odreduju se projetom injcktiranja

i na osnovu rezultata izvedenih radova.

Uzorci za cementne injekcione smese uzimaju se posle 28 dana, a za epok-

sidne BmeSe posle 14 dana od izvrsenog injektiranje..

13.3 Na :kraju izvr~enog injektiranja mora se uraditi izvestaj 0 kvalitetu upo-

trebljene injekcione smese.

13.4 Nakon izvrsenih radova injektiranja mora Be dati zavrsna ocena kvalite-

ta:izvrsenih
, radova
, koja sadrii:

- ~okumentaciju 0 kontroli kvaliteta,

- ocenu kvaliteta izvrsenih radova koje se deje ne osnovu vizuelnog pre-

gleda i pregleda dokumentacije 0 izvrsenju redova.

Ne;osnovu zavrsne ocene kvaliteta radova dokazuje se de je injektiranje

izvrieno prema zahtevima projekte.

VEZA SA DRUGIM STANDARDIMA

JUS B.C1.011 - Cement. Portland-cemp~t. Portland-cementi sa dod3cima.

Metalurski cementi. PucolanBki cement. Definicije,
klasifikacija i tehnicki uslovi
JUS B.Cl.014 - Cementi. Sulfatno otpordi cementi. Portland-cament. Meta-
luriiki cement. Definicije, klasifikacija i uslovi
kvaliteta
JUS B.CI.OIS - Cement. Alumioatni cement. Definicija, klasifikacija i
tehnicki uslovi

JUS B.C8.023 - Cementi. Metode ispitivanja fizickih osobina cements

JeS G.S2.612 - Plss~ic~e ~3se Od=edivanje zatezih svcjstave.
JUS H.K8.022 - Metode za ispitivanje 1epkova. Odredivanje viskoznosti i
konzistencije
JUS V.Ml.OO4 - Ispitivanje betona. Epruvete (betonska tela). Oblik, mere
i dozvoljena odstupanja

JUS V.HI.011 - Ispitivanje cvrstoee betona na zatezanje pri savijanju

prizme (optereeeoje u treeinama raspona)

JUS U.Ml.034 - Beton. Dodaci betenu. Defioicije i klasifikacija

t
L
'.._---.....
Strana 12 ";US U..;s,OOI

f 1l3~
!
JUS U.Ml.058 - Beton. Voda za spravljanje betona. Tehnicki uslovi i meto.

de ispitivanja

JUS U.M8.022 - Injektiranje. Ispitivanje pritisne cvrstoce injekcione

smese
JUS U.M8.02J - Injektiranje. Ispitivanje izdvajanja vade i promene zapre- I
mine injekcione amese i
JUS U.M8.024 - Injektiranje. Ispitivanje protoCnosti injekcione smese

j
""

Na OsnC\flJ~i4lienja R.,~.hji:':k~ se;cnurijata za kulturu SR Stoij. br. 4'3.a1/7~2 ocs 4. II 1974. n. pl.x..,
M po!'ez n.1Ipn.o"...~
Stampa SivlZni z8VOd za U."d8rdizeciju - 8eog,-.d
1134 Ukupno str8l1' 4

I1JGOII.A VII'8KI
1rANDA.ID
ISPITIVANJE MOSTOVA JUS
. OIA VUNOM
PROBNIM OPTEREtENJIMA U.M1.046
1984.
ftDUDIOli
ocIll11-Ql.18 PUllllnik br.1O-14233/1 od 1884-10.0&; Slulb8nllln SFRJ. br. 60/84.

~, ';~.: ~";:' \ Tnting of bridg8 with fISt 10ild

- ""..-Jo'-
-- -

1 Predm8t stend8rd.

1.1 Ovlm n.nd.rdom . utYrdulu: Vrlt. probnih optar.t8nj.. postup.k ;spillv.nj. I ocana razult.t. ispitlva-
nj. putnih lial.znleklh mostovi ad Irmir.nog j pr.dnapravnutog baton., ellienlh j spregnutih mostov..
1.2 Ovlm .tlndardom II utYr"uJ' ponalanj. mostl prl stltlekom I dln.miekom opl.reeenju u pogledu:
- uskl"'.noni II proj.klom,
- uskl"'.nostl kv.l/l.ta Izvad.nih radov. u odnOlU n. uhtav.na u proj.ktu,
- 'podobnoni molta za pr.uzJmanje pradvl4.nlh optarltanj.,
- tr,'nonl kon.trukeijl koJ..u u upou.bi (p.,iodleno prov.rlv.nja).
1.3 Ov.J ltand..d II na odno.' n. utYrlflvlnj. "gurnolti malta u pogladu slam. nili drugih grlnienlh st.njl
konnrukeIJ',

2 \ Vrsta probnih opt.r.c!.nja

Probnl optarac.njl d.l. II nl slld.c. vrlt.:

2.1 Pram. uhltaloltl I.plilvanja

2.1.1 R. d 0 vn a - pre pulllnil moltl u SlobrlC.j

Pod redovnlm Imllr./u II I 'VI optarac.njl obnovl/.nih Iii ojaelnih mostov..

2.1.2 I( 0 n I r a I n 0 - za vram. .ksplall.eil'

U P,.m. VIII/Olnitarat. (kltagorlj. apl8ratanj. nlYad,", u I. 2.2.1 do 2.2.3).

2.2.1 Nor m I I nip' a b n lap I. , . c. njI - odra",nl u I. 3.3 ko.ficiJ.nlom U.

2.2.2 P a I' b n. pro b n lOp , j
I' . ~. n I - od,.lfln. u I. 3.3 ko.fieli.ntom U.
. POllbnl probn. optaraC.nj. prim.njuju II:
- .ko ni.u ponlgnull IVI zahtavi iz proj.ktl u pogl.du dim.nzli'. nOlivostl ttm.l/nag II. ili kval!!.!.
ugra".nih mallrlj.,.;
- Iko postai' sumnj. u pogl.du Ipoitv. ili drugih kvalitet. mosn. konltrukeij.;
- .ko kann,uke;i' nlj. udovoljil. ni n.kan ponovlj.nog prabnog Op!tr.C.ni..
2.2.3 I z u Z8 t pro b n i opt e r Ie. n I a - odredenJl U t. 3.3 koeticijentom U.
'"
IZUlatn. prabr:4 opt.rer.enja prim.njuju 11 tamo u \IU~aIUunte.". lJ oDtltrRCanJcmosra iZ;1ad p-r'Jjey
~<J"
pr.d~ld.nlh v.li~ina (npr. rad. pr.llik. 'P.CII.lnih tor. tal. . r.zultlli apl.r.tanj. va;. j.dnokratno
za !O pr.opl8roC.n/. moSt.. ""'0

2.3 P,.m. p,l,adl apta'Ktn/. :

2.3.1 5 t. I I e k" pro b n 0 0 pl. r. C. n j . -
utv,"uj. I! pri Ilati~kam op!or.t8nju mo.ta.
SlIliek. IIPlivanj. obavun. SUU IV' drumlk. mostov. rupon. L .. 15 m I za .v. hluniek. mostav.
"spon, L .. 10 m.
Z. mOllov. I. opl8rtC.njim. II I. 2.2.2 i 2.2.3 Statieka prabno optart~.nj. II vrli nu.visno od valieln.
raspon..

I lldanje IAVlZMIA VOD ZA IrANDAaDlZACUU

Str.". 2 JUS U.MI.046
1135

2.3.2 -
Din. m i e k 0 pro b n 0 0 p t ere ten j e utvr"uje se pri din.miekom opteretenju mosto.a.
Din.mieka ispiti..njl ob...zn. su 11 sve mosto.. sa opteretenjiml iz t. 2.3.1, lzuze. 11 mosto.. sa opte.
ratenjlma iz t. 2.2.3 gde trebl zadovoljitl specifiene zahte...

2.4 Preml trajlnju opteratenjl

2.4.1 Krltkotr.jnl
2.4.2 Dugotrejnl

3 Postupak ispitivanja

3.1 Opite
3.1.1 Probno opteretenje .rli sa n. potpuno dovrlenom mostu. Za dinlmieko ispitl.lnje nulno je de su u pot.
punosti do.rlani i prilui mostu.
3.1.2 U toku Ispiti.enje ne smeju . nl mostu od.ijeti niklk.1 drugi rado.I,
3.1.3 Probno opteretenje mostl sme sa Izvestl semo pelto II utvrdi dl IU u pogledu dimenzijl elemenata I k.a.
IIteta mlterijlll postignute .elieine prad./"ene projektom. U protlvnom..prl probnog opterKinjl mOra
sa Izrldltl kontrolni rtltleki proraeun se ostYarenim rlzultatiml kvaliuta maurijili.
Probno opuretenje ne sme se Izvrtiti ukoliko je rtarort betonl gll.ne nosi.. konstrukclje (uk/jueujuti I
njiho.e spoie.e) manjl od 28 dlnl.

3.2 Pretllodni pos1Upak

Prl probnog opteretenjl morl se Iz.rliti:

?2.1 U.id u projektnu dokumentaciju.
3.2.2 Izrod. programl ispiti.lni", koj! obuh.ltl:
- odr..,i.lnje .elieine i r..poredl teretl po hzama,
- prorleun oelki.lnih ugiba i deformlcijl,

- rasperlJ mernih mest.,

organizacianu i8mu ispitiv.njl.

3.2.3 U.ia u dokument.ciju 0 k..litetu materij.ll.

3.2.4 Mlkroskopski pregled most..

3.3 Opterltanje

S obzirom n. k.tegoriju probnog opteretenj., vellein. probnog teretl mora dl bude tlk.1 dl . u mero.
da.nom k.rakteristienom Prlseku portigne:
- 11 normaino procno oPteretenje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . , . . 0,5 .. U .. 1,0
- za pOStono probno opteretenje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . , , , . . . . 1,0.. U .. 1.1
za ilUZ8!nO procno optarttenje (u raspone do 100m, L u metrim.1 1,1 .. U .. (1,3
-
- IO~O I
='i""no,~ pr~tnJ9 oct."tenj., koja je lavisnl od kltegorije probnog opt.rttenj., ocenjuje se prem.
izrazu:

U.-V-'01
V"
gde Jt:
V..., - taoretSk. .rtdnost u posmltranom preseku usled stltiekog probnog tereta,
V" - l.Iorttsk. .rednost u istom promltranom presaku usled proJektnog pokretnog opteretanj. bez
din.mlekog koeficijentl,
1136 JUS U.M1.b48 Stron,)

.p
- din.mi~ki koelieij.nt premo praje~!u. .
Elikasnost prcbnog opl2rec.nja U !roba da]. bliska ~diniei (1,0).
S!.!ickim ispitivlnjem II ~ konstrukciji preizvade m.ksim.lni SUti~ki uticaj; prodvic!eni praj.ktam.

3.4 Moren;'
3.4.1 Prilikom statickog ispitivanja obav.zno je;
- morenje vlrtikalnog ugiba u sredini svakog raspana mosta,
- merenj. pomeranja oslonca,
- posmalr.nj. pajavI puko!ina,
- marenj. deforMacija na mdtima o~eKiv(lr.jh e:"stremnih uticaja, osim aka to programom ispitivanja
nij. predvic!eno,

- morenj. !rajnih ugibe i dllormdcija posl. rastoraCenja.

Aka 58 to zint.va programom ispitivanja. moraju sa izvr!iti i ova dopunska merenja:
- merenjl ugla zaokre!a Ipcsebna na prodvic!enim meStim. uklri!.nj. ili konzolama).
- mennje horizontainih pomeranja,
- morenj. pomeranja Idajnih konstrukcija i !emelja.

3.4.2 Prilikom din.mi~kog ;spi!ivanja obavlzno je:

- merenjl vertikalnih ugiba u ".dini izabranih rasp ana u !oku prelaska tere!a,
- merenjl brzin. kojom !ere! prelaz; preko mosta.
Aka Ie !o programam ispit;vanja zahteva, moraju II izvr!iti i ova dopunska m.renja;
- merenj. deformacija na mestima o~ekiYanjh ekstremnih uticaja,
- merlnj. popre~nih i uzdutnih pomeranja u sredini izabranih raspona,
- merenj. Jstalih dinami~kih karakteristika konstrukc;j..

4 Ocena rezultata ispitivanja probnog opterecenja

4.1 Most j. !ehni~ki ispravna kon.trukcija ako.u ispunj.ni .Iedec; uslovi;

- da su izmereni ugibi i pomeranja manji ili jednaki teoretskim;
- da su izmereni trajni ugibi nakan rasterecenja manji ad:
15 % najyeeih izmerenih ugiba na istom mestu - za cdli~ne i pregnut. mostoye,
20 % najyeeih izmerenih ugiba na isto.m mestu
- za mostove ad prednapregnutog betooa,
25 % najvecih izmerenih ugiba na istom mestu - za mostove ad armiranog betona;
- da je sirina izmerenih pukotina ked armiranobetonskih mostova manja od yelifine dopustene prema
propisima za armirani be~en;
- da se velifina izmerenih ugiba moze oceniti take da ne utj~e na funkcienalnost ili estetski jzgled
kon-
strukcije;
- da 56 djna~itko penas.mje pod prebnim teretom ocenjuje kaa zadoyoljavajuee.
Oinami~ko ccnaSanje 1"IoS!a;e :adovoljJ\lajute:
- a~o sa :~ricde )rc2od~:n osc;!3cija ,'alaz~ u grariC3ina :eorijskih vredt'losti;
- 3'<,:} 30e: i,"'ldrnic'1..: O(G~~:::,;~.,: .c,:c= ... ;;'3:'::CJr:.J ;:.-~:<I'c=r.l~ :r'J;ak:sl'T;.

- dK.C ror:;;c:jt! ~e 3i',:;r:i'.j <::..; :':':.-'5;""kJ :).sc~aj n~:..ogCCr"'cs,::i(pojave

pC'cr~tJ'~3riJ. rez':;,:J;"'!ce, ::c=c~.
nog O~~05a 3,-:-p,:tw.'::-:, ;2('.~~~c:.ic ~,Jji .:];::11':' 05e:.1; -"'~ugcdnoS't;).

4.2 Ukelike uslovi iz t. ..t.1 pr stc:~korr1 opterecenju nisu z3dovoljeni a trajni ugibi su prekorater.i do 25-~
U odnesu na vrecnost; iZ t. 4.:, pctrebno je ponoviti probno optereeenje mosta.
Pri pcr,ovljenOlT1 opte"ecenju tnjni ug;.,i ne s~eju pr~i<ora~;ti:

- 7,5 % izmerenih pcd oeterete"iem, =:ateli~!'".~ mosteye,

- 10 % izmerenih, U moStOY'! od prednapregnutog betona,
, 2,5 izmerenih, za mosteve od 3rmiranog betona.
- '6
Syi ostali uslovi iz t. 4.1 moraju pri teme da budu zadovoljeni.
Ulcoliko su velitine ~rajn;h ugiba pre"'ora~ene Hi ostali uslovi iz t. 4.1 nisu ispunjeni, konstrukcija se mo.
ra ponoyo analizirati i mOlaju se predlo.!iti odgov3raju~e mere.
Strlnl 4JUS U.M1.~

1137

5 Izve!taj 0 ispitivanju mosta pri probnom opteretenju

0 ispitivanju mOSta probnim optereeenj.m organizacija udrul.nog rada koja je

izveltaj. izvrlila ispitivanje izdaje
Izveltaj mola biti:
- privremeni, sa osnovnim podacima 0 ispitivanju i zakljutkom 0 podobnosti mosta za prauzimanje
projektom predvi(7enih opleretenja,
- konetn;, sa svim podacima 0 ispitivanju, uporednim
teol'8tSklm proratunima, enalizom rezultata i
zakljutkom 0 podobnost; mosta za preuzimanje projektom predvi(7enih opteretenja.
U izveltajima mora naznatiti vrsta probnog ople;eeenJa prima t. 2.
Privremeni '"
iZVeltaj vali do izrade konatnog, i to najdub 8 mesec/.

No0 mill/.nj. "_lIlltk.. ""rotarl)... II kult\lN'" SrIII)ellr.41U1l7~2 CHI

4.111174.N,,'Ita. lID'.
, al...,,..-1_811
""'-
 Ukupno stron. 4
1138
.~
JUGOSLOVENSKI ISPITIVANJE KONSTRUKCIJA VISOKOGRADNJE JUS
STANDARD PROBNIM OPTEREtENJEM
DO LOMA
IISPITIVANJE
U.M1.047
SA OIA VEZNOM 1987.
PRIMENOM
od 1987.07.30
Pnwilnlk br. 07-4744/1 ad 1986.11.25; SlulbenllistSFRJ; br. 4/87
-
Load test and break test for the building constructions

1 PREDMET STANDARDA

1.1 Ovim standa~dom utvrduje se ispitivanje probnim optere~enjem i ispiti-

vanje do loma konstrukcija i konstrukcionih e1emenata objekata visoko-
gradnje.

1.2 Ovaj standard p~imenjuje se na sve ko~st~ukcije od armi~anog i predna-

pregnutog betona, ~e1ika, drveta i drugih materija1a (stak10, p1astika
i dr.), od kojih se izvode nosive konstrukcije.

1.3 Ovaj standard se odnosi na ispitivanje stati~nog de10vanja si1a na kon-

strukcije i konstrukcione e1emente.
I
1.4 Ovim standardom su obuhva6ena,
- sva ispitivanja gotovih konst~ukcija i konstrukcionih elemenata koja
se sp~ovode na samoj gradevini (institutu),
-
ava. ispitivanja koja se sprovode u laboratod.jumll Zll ispitivanjo kon-
strukcija.

2 PODRUCJE pKIMENE.

2.1 Probno optere~ivanje i1i ispitiva:\je do loma obavezno je za one kon-

strukcije za koje je to i utvrd.!!'o' propisima za beton i armirani i
prednapregnuti beton, u standardu JUS U.E3.050, kao i propisima za ce-
li~ne i drvene konstrukc~e.

2.2 probnim optere6ivanjem i1i ispitivanjem do loma mogu se ispitati i kon-

strukcijel I

- za.koje postoji sumnja u pog1edu njihove nosivosti,

- za koje postoji sumnja u pogledu njihove krutosti,
- za koje postoji sumnja u pogledu njihove trajnosti (dotrajalost),
- koje su sanirane,
- ZIl koje je nosivost nepoznata.

3 SVRHA ISPITIVANJA

3.1 Probno optere~ivanje

3.1.1 probnim optere~ivanjem konstrukcije utvrduje se njeno pona~anje u smi-

slul
- uskladenosti sa projektom ili ovim standard~m,
- uskladenosti kvaliteta izvedenih radova u odnosu na predvideni,
- podobnosti konstrukcije za preuzimanje predvidenih optere~enja,
- pojave, razvoja i ~irine prslina i deformacijskih veli~ina loma.

Ilzdanje SAV!ZNlIA VOt> lA STANDARDIIACIJU

S,,;, 1 JUS U.MI.047 1139
to.

3.1 2 probnim opterecivanjem ne mogu se utvrditi grani~na stanja loma kon-

strukcije. Probno opterccivanje mo!e biti deo ispitivanja konstrukcije
koja se ispituje do loma.

3.2 Ispitivanje do loma

Ispitivanjem do loma konstrukcije ili konstrukcionog e1ementa utvrduje

se,
- grani~no stanje nosivosti (10m),
- grani~no stanje pomeranja i deformacija,
- grani~no stanje prslina i pukotina,
- granicno stanje s obzirom na pojavu nestabilnosti, popui!tanja spoje-
va, gubitka prionljivosti betona i ~elika, korozije i dr.

4 POSTUPAK ISPITIVANJA

4.1 Priprema za ispitivanje

probnom optere6ivanju i ispitivanju do loma prethodi:

- uvid u projektnu dokumentaciju,
- uvid u dokumentaciju 0 ispitivanju materijala,
- izrad, programa ispitivanja.

4.2 Optere6enje

4.2.1 Polo!aj optere6enja pri stati~kom optere6ivanju mora odgovarati najne-

povoljnijem u projektu ili mora davati pribli!no jednake unutarnje sile
u karakteristi~nim presecima.

4.2.2 Veli~ina optere6enja mora odgovarati: .

- u probnom stati~kom optere6enju, nedostaju6em stalnom i ukupnom pok-
retnOR! najnepovoljnijem optere6enju prema projektu, svi parcijalni
koeficijenti sigurnosti za optere6enje uzima se da su jodnaki 1,0,
- pri ispitivanju do loma, teretu k(.jim se posti!e 10m ili jednom od
kriterijuma kojima se definii!e 10m konstrukcije (vidi t. 5.6),
- pri probnom dinami~kom optere6enju, najnepovoljnijim uticajima kojima
je konstrukcija u radu podvrgnutal
- za konstrukcije sa pogonskim' postrojenj ima (kranovi i s1.) probno
stati~ko optere6enje mora biti ve6e od dozvoljene nosivosti, i to:
,
za kranove do '20 t - 25
za kranove iznad 20 do 50 t - 15 ..

za kranove iznad 50 t - 10 ..

4.2.3 Brzinu kretanja pokretnog optere6enja kod dinami~kog optere6enja treba

pove6avati postepeno do pajve6e brzine predvHlene projektom.

4.3 Re!im ispitivanja

4.3.1 Ispitivanje sadr!i sledece 'osnovne faze:

opterecenja,
- detaljni pregled i snimak konstrukcije pre nanoi!enja
- optere6ivanje do najve6eg predvidenog opterecenja,
- posmatranje ponai!anja konstrukcije pod optere6enjem,
- rastere6enje,
- posmatranje konstrukcije posle rastere6enja,
- detaljni pregled konstrukcije.

4.3.2 U postupku optere6ivanja probnim optere6enjem konstrukcija se optere6u-

je u najmanje 4 jednaka koraka do predvidenog nivoa optere6enja. U pos-
tupku optere6ivanja do loma takvih koraka mora biti najmanje 10.
1140 us .u.MI.041 Strana 3

4.~.3 Kod felienih konstrukeija izvedenih sa vijeima najve~e probno opterece-

nje treba ponoviti najmanje jedanput da se dobije uvid u velifinu popu-
IItanja spojeva.

4.3.4 Izmedu pojedinih koraka opterecivanja vrlle se merenja pomeraqja i de-

formaeija. Id4Ci korak opterecenja nanosi se tek polito je dollo do pre-
stanke. prirasta pomeranja
- defc;>rmaeija (stabilizaeije) u pret,:hodnom
koraku.

4.3.5 Smatra se da je doAlo do pres tanka prirasta pomeranja i deformaeije ako

je prirast pomeranja i dCformaeije u periodu od 5 min manji od 15
prethodnog prirasta za isti vremenski period ili manji od greAke mernog
"
instrumenta.

4.3.6 Probno opterecenje i ispitivanje do loma ne sme se lzvesti na betonskim

konstrukcijama fJ.ja jc starost manja od 28 dana.

4.3.7 Polito se na konstrukeiju nanese najvece predvideno probno opterecenje,

one na njoj mora da oatane najmanje
'16 h za aVe 'konstrukelje [osim ',l!elif-
nih,' gde treba da ostane 4 h. U tom periodu vrlle se posmatranja najma-
njc 4 puta.

4.3.8 posmatranje konstrukeije posle rastere~enja traje 16 h (4 h) poAto se

konstrukeija rastereti, odnosno onoliko dugo dok se ne ispune uslovi iz
t. 5 0 velifini trajnih pomeranja.

4.3.9 Pri ispitivanju do loma posmatranje u fazi rastere6enja mote se izosta-

viti.
,
4.3.10 U slufaju probnog opter~cenja i ispitivanja do lama sprovodi se posma-
tranje ponaAanjs konstrukeije kroz merenjs pomeranja
va zaokreta, opa!anja pojava razvoja i velifine ideformaeija,uglo-
prslina, lokalnih defe-
kata, kao i loma konstrukcijc.
Obim mcrenja zavisi od podataka J..~ji se !ele dobiti.

5 OCENA REZULTATA ISPITIVANJA

5.1 Konstrukeija izlo!ena probnbm opterecenju zadovoljav~ us love za tehni-

cki ispravnu konstrukeiju.
- ako su izmereni ugibi na mestima najvecih utieaja manji ili jednaki
racunskim ugibima pod probnim opterecenjempri
kratkotrajnom optere-
~enju/ .
- akolau,izmereni zaostali ugibi posle 16 h od ras~erecenja ~anj! od;
15 najvecih !zmerenih ugiba
-

-
20 " najve~ih
"
!zmerenih-'uglba -
- za felifne i spregnute
za~prednapregnute
konstrukeije,

-
25 najvecih
"
izmerenih ugiba
- za armiranobetonske
konstrukeije,
konstrukeije,
-
30 najvecih izmerenih ugiba
- za konstrukeije od drveta,
-
40 "
najvecih izmeren!h ugiba
- za konstrukcije od plasticnih mate-
" rijala/
- ako je lidns 1zmerenih prsl~na kod armiranobeto!;lllkih konstrukcija Zll
projektna .opterecenja manja od velie1ne dopuAtene prema propisima za
heton i armirani betonl
- ako Lse velicina izmerenih ugiba mote oeeniti kao takva da ne utife na
funkeionalnost ili estetski izgled konstrukcije.

5.2 Ukol1ko kriterijum 0 velicini zaostal.ih ugiba ~z t. 5.1 n1je zadovo-

Ijen, a zaostali ugibi iznose do 40
lzmerenih za celicne i spregnute
konstrukcije., do 50 za konstrukeije " iz armiranog i prednapregnutog
betona, ili do 60 "
za drvane i kQ~str~kc1je od plasticnih mate~ijala,
~ra 8e probno oPterecivanje
" ponoviti.
Slrr". 4 JUS U.MI.047 1141

pri ponovljenom opteretivanju zaostali ugibi ne smeju biti veti od

5."
7,5 , od izmerenih za celicne konstrukcije, 10 , za prednapregnute be-
tonske konstrukcije, 12, 5 ~ za a~miranobetonske konsi:r~ltcije,' 15 ,
za drvene i 20 , za konstrukcije
,

od plasticnih materijala. '.

5.4 Ukoliko su velicine zaostalih u9iba vete od onih navedenih u t. 5.1 pri
prvom probnom opteretenju ili '!ece od onih iz t. 5. J pri ponovljenom
probnom opteretenju, projekat konstrukcija se mora po novo analizirati i
predloziti odgovarajute mere.

5.5 konstrukcija izlozena ispitivanju do loma zadovoljava us love za tehni-

cki ispravnu konstrukciju.
- ako su izmereni ugibi na mestima najvetih uticaja manji ili jednaki
teoretskim racunskim ugibima pod probnim opteretenjem pri kratkotraj-
nom opteretenjul
- ako konstrukcija zadovoljava u pogledu granicnih stanja nosivosti,
pomeranja i deformacija, stanja prslina i stabilnosti.

5.6 Smatra se da je konstrukcija dostigla granicno stanje loma ako pri od-
redenom opteretenju nastupi: .
- lorn konstrukcije, njenog dela ili presekal
gubitak stabilnosti konstrukcije, njenog dela ili elementa,
- lokalni lorn koji se povetava bez povetanja optere6enjal
- prirast deformacija odnosno pomeranja koji se ne smanjuje pri kon-
stalltnom opteret"enju, mereno tri puta uzastopce u istim vremenskim
intervalimal
- prirast deformacija ili pomeranja \koji je u poslednjoj fazi prirasta
opteretenja jednak ili ve6i od zbira deformacija ili pomeranja u
prethodnih pet jednakih faza opteretenjal
.,. ugib koji. je jednak ili prekoracuje 1/50 rasponal
- pukotine ciji je zl>ir, mere no na dui:Hni od 200 nll\1,vc(;i od 1,5 mm kod
armiranobetonskih konstrukcijal
- gubitak prionljivosti izmedu armature i betona.

5.7 Smatra se da je konstrukcija ispitana do loma zadovoljila u odnosu na

nosivost ako je do loma doslo pri opteretenju koje je jednako ili vete
od projektom predvidenog op~eretenja lorna, odnosno prema odgovarajutim
propisima.

6 IZVESTAJ 0 ISPITIVANJU

0 probncm opteretenju ili ispitivanju do loma daje se izvestaj. Izves-

taj sadrzi sve relevantne podatke 0 ispitanoj konstrukciji, postupku
ispitivanja, upotrebljenim instrumentima, potrebne teoretske proracune,
podatke 0 merenjima u toku ispitivanja, uporedivanje teoretskih i izme-
renih velicina i zakljucak 0 ponasanju konstrukcije u smislu t. 5.1 i
5.5.

Ropublltkog ..k,.t.,II'to
N'D.novumHII.n). zo kulturu SR Srbll. br. 41 ~1/74-02 ad 4. II 1974. no plot. so po,.. no plOmet

Atampe Sevezn; Z8vod Z8"8nderdizeciju Beogr.d

-
1142 Ukupno mini 4

JUGOSLOVENSKJ
STANDARD
MERENJE KAPllARNOG UPIJANJA VODE I UTVRDIVANJE
JUS
KOEFICIJENTA KAPllARNOG UPIJANJA VODE GRADEVIN.
SA OBAVEINOM SKIH MATERIJALA
U.M8.300
1985.
PJUhlENOM
od '98S-~" PrlVilnlk br, 50-17690/1 od 1984-12.12;Slufbenll . SFRJ, br, 1/85,

Determlnn'on d the ~epl/le",/ werer eb$orprion M building mererle/end coer:ngl

1 Predmet standarda i podru~je primene

Ovim mndlrdom se utvr~uje pcstuplk merenjl k.pll.rnog upijlnjl vodll nleln utvr/llvlnjl kOlfb;.nta
klplilmog upl)anjl vode homogenlh gr."evinsklh materljlll bez podlogll grl/levlnsklh mlterljlll na pod-
loglml (premlli I .:ojevll.

2 Definicije pojmoV8 i fizi~kih veli~in8

2.1 Kapllamo upljanjl vocla (vodoupojnott/ - mill vode koJu uplje mllerljll kroz kontaktnu povrllnu ml-
tlrljal-vodl utleljem klplilrnlh .111u uslovlmlutvr/lenlmovlm standlrdom, Izral.no u kllogrlmlme
vod. po m' povrlinem.terljall. u v..menu melor.lrnog upljlnja vod. Umlterljal.
2,2 Koeflelj.nt kapllirnog upljanjl voda - defln!Sln je odnosom:
m
A.-!-
.,ft

gel. j.:
m. - klpllamo upljlnj. vocla, u kg/m',
t - Yl'lme,u h,
A - koefleljent klpllarnog upjjanjl, u kg/m'ho.".

3 Po5tupek merenja

3.1 Oprema za m...njl

ZI me..nj. re korlstl sladeb op..ml:

- posudl U vodu sa reletkartlm podelevajuelm norae.m,

- sun".. u odlt..njlvln;. grubo veune vi.,

- sredrtvo u Z8ptlvlnj.,
- .Iga taenostl d. 0,01 g,

- SIt.
3.2 Uzorcl za ilpltivanje - 'Pn/we"
Pod .pnu.etaml II podrazumevaJu uzorci gra"'vlnskog materljlla, kao 1 uzorcl sa podlogom I premazl-
IT1Iill u sloj.vim..

3.2.1 )zr.dl 1 uzlmlnjl uzorlkl

Premazl I slojevl kojl II kori.te u I>pltlvlnjl nlnore II nl podlogu v.eeg upijlnjl ed !spitl.lnog mlterl-
Jail ukollko pre mil IIIsloj nljl Iskljuelvo namenjen ZI odre/llnu podlogu.

I izclanje
1 SA' tZNI ZAVOD ZA STANDARDlZAOru
Strano 2 JUS U.M8.300
1143

Podloge mor. im.tt ueno d.flnilln I.rtey Ilyojlt... Po pr.yllu, podloga jl OIl "Ipli prime IUnd.rdu
JUS B.C1.030111 OIl "'I~.ton. .
gustote q 500 k"/m', ozn.l<. kYllitlU M 25 prim. IUnd.rdlml
JUS U.N1.300'1 JUS U.N1.306. Pre n.nolenj. prem.z. IIIllojey., n. gel~ton.. n.noll t.n.k Iloj k.1I
OIl b.log cemenU d. bl .. zetvorlll YeCepori. Vlbk cementne kale odm.nl II lun4.roml naknednlm
brullnj.m.

3.2.2 Dlm.nzll. .prUYltt

Mlrnl poyriln. more d. bud. reyn. I da IznOlIn'lmanje 50 em'.
Vilinl .pruy.ta bjr. II prlml oelkly.noj yodoupojnor.1 gr.deylnskog m.urlj.la III pr.m.ze. NaJm.nja
yllinl more dl bude 2 em. T. n.)mln). yl,lnl yredll za podlogu premlz.. Jlko upojnl gr.deyinlkl
mi'
tlrlj.1i mor.)" imeti y.eu yilinu OIlonlh clj. je upojnor. mil..

3.2.3 Bro] IprUYltt

Ilphuju Ie n.jmanje trJ .pruylt8 OIlIltovrlnog gr.d,Ylnlkog maUrlj.l. III pr.maze.

3.2.4 Pr-Iprlm.lprUy.t.
z. m.ter'lal koji nema Itrukturalne promene zbog odlefay.nj. III pripr.ml uzoraka In. primer prirodnl
m.terijali, pec.ni iliocyrsnuti paroml, .pruv.te.., ako)j. potrebno, prethodno olule, I zetlm 18 kondl.
e!onlralu do konrtentnl meae, u rtendardnol .tmosf.ri A2 pr.ma rtendardu JUS G.SO.050 (r.l.tlyn.
vldnost 50 j: 5 %, temper.tur. 23 j: 2C).
-
Uzorei OIl mat.rij.l. II hidreulieki ofyrsnutim -
Ylziyim. - minerelni pr.mezil polle izred. odllfa.
(m.lt.ri,
yaju n.jpre 7 d.n. n. 23 j: 2C i relatiynoj yl.lnosti izned 90 %, . zetim .. kondieionir.ju 21 den u lten.
derdnoj atmosferi A2 pr.m. rtendardu JUS G'SO.050.
Z. uzork. sa prem.zim. OIlorgenlkog yeziy. i topiyih laltojake (celuloz. ill.) more .. prlllkom kyalenl'
izvrltti prethodn. pripr.ma II yodom. Oy. priprem. II yrli po zeyrienom lubnlu pr.maza i IIstoji II od
6 h yl.bnj. premaa uro)'nlayanj.m u tekuCu yodu iii polivanj. . z.tim 18 h luI.nja n. t.mperaturi OIl
50' C. OyO Ie pon..lj. tri puta. Posi. toge II uzorei kondicionir.ju u st.ndardnoj atmosf.ri A2, do kon.
st.ntnl ma...
3.3 Merenje
Uzorci .. sa str.ne zeptiy.ju n. minimalnoj visini od 10 mm, . potom .. vodoupoJna poyrlin. urania u
posudu II yodom st.bilizoyane t.mpereture, u atmosf.ri A2, ne dubinu OIl2 do 5 mm.
Dubin. urenjanja zeyili OIl hrePIYosti poyrlin.. Za hrepaye povrlin. (npr. malter.' more seoli""r.ti da
cele budu potoplj.ne. Uzor.k II ur.nl' koso prema poyrlini yode d. bi se onernogutllo stY.renl' mehuri.
Ca y.zduha. Dubin. ur.njanja .. utvr4uje podel.y.jucim nosae.m. Uzorei .. m.re pre uranl.n]a u yodu,
. zatim u odre4.nim yr.m.nlkim int.rvalim..
Pre sy.keg mer.nja "rubo vezena ylage ukloni .. vla1nim lu",'.rom. Vr.m.nski inUrvali izm.4u dya me.
renja zayi.. od brzine upijanja yode. ~to j. brzina upijan]a veea, yrem.nlki intervali izrne(!u dya merenja
su kraei. poeatna merenja 58yrle u yrem.nskim int.rv.lima OIl 1,5,15 i 30 min. N. olnovu pofetnih reo
zultata m.renja odre4uju.. dalji yrem.nski intervall mer.nja. Na prim.r: 1 h,4 h,9 h, 25 h.
Utyrdene yodoupojnost (myI unosi 58 za yreme merenj. u "ijagram zayilno OIlkyedratneg korena iz yre.
men. (t), prem. llici.
Mer.nja .. pr.kida keda .. mem. ueke magu pOYlzati prayom IIntjom II dovollnom uenolCu. U pro.
tlynom Ilue.]u POltup.k .. n.rteyll.t preko 24 h.
Mer.nl' .. prekid. I ked. II n. gornloj poyrllnl uzork. prlmete provllf.ne mest.. Izmer.n. vrednostl u
tom Ilue.]u nl lmeju .. uzlmltl u reeun.
1144 JUS U.MS.300 Sir 3

(.kq"
m", fTjF'

4 'zr8~unev8njs rszu/tata

Ako j. zavl.nost Izm."u k.pll.rnog uplj.nj. vode my I .;tUn..rn.', t.d. Ie koeflcljent uplj.nj. izr.fu.
n. premo j.dn.flnl:

t:.m kg
A.
1::.; (m2hO.8)
. m
Ako j. zaVllnost
~" n.line..n., tad. 18 ispitiv.nj. produ!uje preko 24 h. U tom .Iuf.ju Ie koefici.
j.nt uplj.nj. Izrefun'Vllz izmerenoguplj.nj. posle24 h, premojedn.flnl:

kg
~. . 4.9
mv2.
(m2h.8
)

Iz pojedin.fnih merenj. (od trl.1IIvile epruveta) izrefun. Ie srednj. vrednolt koeflcljenta uplj.nj..
Za .nlzotropne m.tlrlj.le potrebno je utvrditl koeflcljente upijenj. vode preme ollme x, y I z, ukollko
n. postojl zahtev z. ispltlv.nje prem. odre".noj osl.

5 Izveltaj 0 ispitivanju

Izveltal 0 Ispitlv.nju mOrl d. sedr2l:

- podltk. 0 n..uflocu,
- pod.tke 0 IspltlVlnju lime 1101koje je vrlflo ispltlvanlt,
- opls IspitJvonog m.terljal.,

- podatke 0 uzlm.nlu uzork. III izrodi apruveta,

- pod.tk. 0 uzorku (mere, gustin. u suvom stlnlu, -
z. prem.ze I Iioleve n. podlozl brol Iiolev., deb.
IIIn., n.fln n.nolenl', potrolnl' po m2 I drugl pod.ci koillednozn.fno identlflkulu uzor.k),
- n.fln prlpreme epruveta preme z.htlvlm. u t. 32.4 ovog stlnd.rd.,
- Izmerene vrednostl uz n.zn.ku smere Ispitlv.n). (kod heterogenlh epruVlta premo osl x, y I z). pole.
dln.fne I srednj. vrednostJ,
- d.tum Ilpltlv.nl',

u poe.tku mo..nJ. ellto dolozl do edltuponJ' ed 1I_,nom .bog dub/no u..njanl' uzorka I druglh poll tol
uti"",
deo ne uzlm. u ,.tun.
S".n.. JUSU.M8.300 1145

v,u .. druglmsund,rdlml

JUS G.SO.060 - Stlndlrdnl Itmosfl,. u kondlclonlrlnJI IlapltJvlnja uzorkl guml I pllstlenlh ml..
JUS B.C1.030 - Gr..slvlnlkl gJPI
JUS U.NI.300 - ~Injlstl blton. Prolzvodnjl, prlmenl I Ilpltlvlnjl pr,flbrlkovlnlh Ilemenata cd gal-
-betonl I penobttonl. Olno.", cdredbt
JUS U.NI.306 - ~illjaltl blton. Izollclone ploee cd gll.I:Jetonll penobetonl

N;osnovu milljenja RlpUblitkOO.kt~.rii.t. II kultur"USA Srbij. br. .':).81114-02 od 4.111974. n. pllt'. por. nepromet
&tamp.tSev.z"i z8YOdu ft8nd8rdinciiu - 8qrld