1 EXCEL

1.1 Radni list (Worksheet)

Svaka radna sveska (workbook) se sastoji od jednog ili vie radnih listova (worksheet), a
svaki radni list se sastoji do pojedinanih elija, poreanih u redove i kolone. Na slici je
prikazana radna sveska (Excel fajl) sa nazivom Veba 1 koja ima tri radna lista. Dva radna lista
imaju imena prvi i drugi, dok treem radnom listu nije dato ime i on je oznaen izvorno sa Sheet
3. Svaka elija pripada odreenom redu i odreenoj koloni. Na slici 5.1 je prikazan indikator
aktivne elije B3, odnosno aktivna elija pripada koloni B i redu broj 3. elija moe sadri
vrednost, formule ili tekst. Svaki radni list (worksheet) je dostupan klikom na karticu na dnu
radne sveske.

Slika 5.1 Izgled dokumenta u Excel

Ime radnoog lista moe da se promeni duplim levim klikom na karticu Sheet3 i upisom
eljenog imena ili desni klik na karticu izbor opcije Rename i upis eljenog imena.

1
 1.2 Dodavanje radnih listova
Dodavanje radnih listova u Excel se vri tako to se desnim klikom na karticu radnog
lista bira opcija Insert, otvara se novi prozor Insert (slika 5.12.) bira ikonica Worksheet,a zatim
OK.

Slika 5.2 Dodavanje radnih listova

Postojei radni list moemo kopirati sledeim redosledom desni klik na karticu eljenog
radnog lista Move or Copy, aktivno Create a copy, kopirani sadraj se moe kopirati u bilo koju
radnu svesku koja je trenutno otvorena ili u novu izborom new book u padajuem meniju To
book.

2
 Slika 5.3 Kopiranje radnih listova

1.3 tampanje
Da bismo odtampali radni list pod nazivom Drugi na kome se nalazi samo jedna tabela
kao to je prikazano s na slici koraci su sledei: oznaimo granice tabele (kartica Home-> tabela
Font-> kvadrati za podeavanje okvira i odabir All borders) i idemo na opciju Office button /
Print / Print Preview/

Slika 5.4 Podeavanje oblasti za tampanje

3
 Slika 5.5 Izgled radnog lista sa opcijom File/Print Preview

Na kartici Print Preview nalazi se polje pod nazivom Page Setup. Odabirom ovog polja
otvara se novi prozor na kojem imamo vie kartica Page Setup, Margins, Header/Footer, Sheet..
Na prvoj kartici Page moemo izabrati orijentaciju tampe na Portrait (uzduno) ili Landscape
(popreno). Sa Adjust to podeavamo veliinu dokumenta na papiru za tampu. Opcijom Fit to
eljeni dokument (odabrani deo radnog lista za tampu) tampamo automatskim podeenjem na
odreeni broj strana. U primeru na slici prikazani sadraj e se odtampati na jednoj strani.

4
 Slika 5.6 Podeavanje tampe dokumenta

Izborom kartice Margins otvara se prozor koji nam daje mogunost podeavanja margina
na dokumentu za tampu.

Slika 5.6 Izbor kartice Margins na prozoru Page Setup

5
 Odabirom opcije Horizontally i/ili Vertically podeavamo poloaj dokumenta na papiru
za tampu tako da bude centriran izborom ovih opcija horizontalno i/ili vertikalno.
Ukoliko je podeen nain tampanja koji elimo potvrujemo klikom na dugme i OK. U
tom sluaju se vraamo na Print Preview opciju i odabirom opcije Print izabrani tekst se tampa.

1.4 Podeavanje zaglavlja - Header i Footer

Izborom kartice Insert i u polju Text imamo opciju Header & Footer. Klikom na tu
opciju dobijamo novootvoreni prozor u kome emo kreirati izgled Header prostora na
dokumentu. Kao primer zaglavlja na slici je prikazano podeavanje prikaza rednog broja aktivne
strane i ukupan broj strana. U primeru je u centralnoj sekciji napisano Strana zatim izabrana
ikonica Page Number, pa kucano od a zatim ponovo izbrana ikonica Number of Pages u
ponuenom redu ikonica.

Slika 5.7 Formiranje Header u dokumentu

Izborom ikonice Footer dobijamo novootvoreni prozor u kome emo kreirati izgled
Footer prostora na dokumentu. U primeru je odabrano iz padajueg menija opcija ko oznaava
ime korisnika koji priprema tekst i trenutni datum.

6
 Slika 5.8 Formiranje Footer u dokumentu

Izlazak iz opcije Header & Futer je postavljanjem kursora na radni list, zatimo dabirom
kartice View i ikonice Normal

1.5 Popunjavanje tabela

U datom primeru u radnom listu prvi popunili smo tabelu. Primeujemo da je irina
kolone H podeena tako da se vidi sadraj elija u kojima su brojevi, a ne vidi sadraj elije u
kojoj je tekst. Da bi smo podesili irinu kolone tako da se vidi sadraj svake elije u koloni
(automatsko podeavanje irine kolone po irini najdue elije u koloni), selektovaemo eljenu
kolonu (u ovom primeru kolonu H), podesiemo miem kursor na desnu ivicu kolone H (u redu
gde su slovima oznaena imena kolona-zaglavlje kolona) dobijamo dvosmernu strelicu i nakon
levog dvoklika irina cele kolone H bie podeena po irini najdue elije u toj koloni.

5.9 Automatsko podeavanje irine kolone

7
 U tabeli datoj u primeru prikazaemo nain promene vrste linije kao i boje linije u
ivicama tabele. Da bi smo menjali vrstu i boju linije u padajuem meniju idemo na opciju
Format/Cells nakon ega nam se otvara novi prozor Format Cells sa nekoliko kartica. Biramo
karticu Border na kojoj imamo mogunost promena linija (polje Line) u selektovanoj tabeli
(selektovanom skupu elija), odnosno vrste linija u polju Style kao i boje linija u polju Color.
Nakon izvrenih prethodnih koraka prikazanih na slici 5.16. izgled selektovane tabele nakon
promena prikazan je na slici 5.17.

5.10 Promena vrste i boje linija tabele

1.6 Spajanje elija (Merge cells)

Excel nam nudi mogunost spajanja dve ili vie elija u jednu nakon ega se sva spojena
polja (elije) tretiraju kao jedna elija. Selektujemo elije koje elimo spojiti odaberemo karticu
Insert, polje Aligment i kliknemo na ikonicu Merge & Center kao to je prikazano na slici 5.11.
Nakon uraenog spojili smo eljene elije.

8
 5.11 Spajanje vie elija u jednu

1.7 Dodeljivanje imena elijama

Svakoj eliji moe biti dodeljeno ime. Ono se dodeljuje odreenoj eliji tako to se
pozicioniramo na eljenu eliju i u polje u kome pie adresa elije (prvobitno A1) umesto A1
piemo eljeno ime u primeru je to Pera, slika 5.12 a). eliji B2 smo dodelili ime Zoran. U
eliju B2 smo uneli jednainu tako da se njen sadraj dobija kao proizvod vrednosti elije A1 i
broja 2, slika 5.19 b). Unoenjem vrednosti u eliju A3, eliji B1 se sadraj automatski menja.

5.12 Dodeljivanje imena elijama preko polja za ime elije

9
 1.8 Formati elija
Excell nudi iroku ponudu gotovih formata brojeva, kao i mogunost stvaranja sopstvenih
formata. Npr, ako elimo da se brojne vrijednosti koje unosimo u elije uvek upisuju sa tri
decimalna mesta ili ako elimo da unijete vrijednosti budu izraene u novanim jedinicama ili
npr. u obliku datuma, to postiemo pomou opcije Format/Cells. Prvo oznaimo elije koje
elimo formatirati, a zatim pomou desnog klika miai odabirom opcije Format Cells i kartice
Number biramo eljeni format. Ponueno je 12 mogunosti: General, Number, Currency,
Accounting, date, Time, Percentage, Fraction, Scientific, Text, Special i Custom. General je opti
format, koji doputa upisivanje u slobodnom obliku, dok Custom definiemo sami. Za nas su od
veeg znaaja formati Number, Scientific i Custom, pa e ukratko biti opisani. Ako elimo da
brojne vrednosti budu zaokruene na npr. 4 decimale, to se lako postie tako to se u Category
odabere format Number, a zatim se u odeljak Decimal places unese broj 5, slika 5.13. Sada svaki
broj koji ukucamo u ovako formatiranu eliju ima u svom zapisu 5 decimalnih mesta. Npr. Ako
unesemo broj 3,67, njegov zapis postaje 3,67000, (slika 5.14). Ako odaberemo Scientific format,
uneseni brojevi su prikazani u eksponencijalnom obliku (npr: 4300 se ispisuje kao 3,4E+03). U
sluaju da se trai da svaki broj koji unosimo u neke elije bude ispisan sa 6 cifara, to postiemo
pomou formata Custom, pa se miem klikne na 0 (ispod General), slika 5.15, a zatim se unese
jo 5 nula (ukupno ih treba biti 6)

5.13 Formatiranje elija

10
 Rezultati primjera za ova tri formata su dati na slici 5.22.

5.14 Primeri formata

5.15 Format Number

1.9 Izvravanje jednostavnih formula

Formule Excela se mogu koristiti za izvoenje jednostavnih izraunavanja nad upisanim
podacima. Pomou formula se mogu izvriti jednostavni prorauni zasnovani na sabiranju,
oduzimanju, mnoenju i deljenju koristei vrednosti sadrane u raznim poljima radnog lista.
Formule se obino sastoje od jedne ili vie adresa elija ili vrednosti i matematikog
operatora (+,-,*,/). Na primer, ako se eli odrediti zbir brojeva upisanih u elijama B3, C3 i D3 i
reenje upisati u eliju E3, miem oznaimo eliju E3 i zatim unesemo formulu: =B3+C3+D3,
slika 5.16. Naglaavamo da se pre unoenja formule, mora postaviti znak jednakosti =.
Uoimo takoe da se u liniji formula nalazi ispisan eljeni zbir sadraja tri elije.

11
 5.16 Primena jednostavne formule

Adrese elija nad ijim sadrajem se vre prorauni ne moraju se unositi ispisivanjem
pomou tastature, ve jednostavnim oznaavanjem (klik) eljenih elija.

1.10 Ugraene funkcije

Prava snaga Excela nije u izvravanju jednostavnih matematikih operacija, ve u
mnotvu ugraenih funkcija. Funkcije su sloene gotove formule koje izvode niz operacija u
zadanom podruju vrednosti. Ako na primer elimo izvriti isto sabiranje kao u prolom
poglavlju, moemo to jednostavnije uraditi korienjem ugraene funkcije SUM. U eliju E3
emo umesto =B3+C3+D3 sada upisati =SUM(B3:D3). Svaka funkcija se sastoji naelno iz tri
dela: znak jednakosti, ime funkcije (SUM, npr.) i raspon elija ije vrednosti e funkcija
upotrebiti (u gornjem primeru B3:D3). Funkcije se ne moraju upisivati, budui da u Excelu
postoji spisak svih raspoloivih funkcija. Najee korienim funkcijama se moe pristupiti ako
se miem klikne na strelicu pored ikonice za znak sume, slika 5.17. Pojavljuje se padajui meni
sa funkcijama Sum, Average, Count, Max, Min, kao i mogunost pristupa i ostalim funkcijama
(More Functions).

12
 5.17 Najee koriene formule

Preko mogunosti More Functions pristupamo kartici Insert Function, slika 5.18, gde se
moe izabrati funkcija sa ponuene liste. Postoji vie lista koje su pobrojane na spisku desno od
izraza Or select a category:. Ako se eli lista svih funkcija, odabere se mogunost All sa apiska
(druga odozgo).

5.18 Spisak funkcija

Moda najjednostavniji postupak za izvrenje neke funkcije bi bio da se odabere elija

(npr. klikom mia) u koju se upisuje rezultat i upie znak jednakosti, zatim odabere funkcija sa

13
liste/spiska, pa se odredi oblast vaenja funkcije, tj. opseg elija nad kojima se data funkcija vri,
a zatim pritisne dugme Enter na tastaturi. Kao primer uzmimo sledei sluaj:
Na proveri znanja gde je bilo mogue osvojiti najvie 60 bodova, sledei studenti su
ostvarili uspeh koji je dat u donjoj tabeli:
Ime Bodovi Opisna ocena
Dejan 40
Zoran 47
Vesna 35
Tihomir 27
Stevan 51
Svakoj osobi potrebno je dodeliti opisnu ocenu: nedovoljno, dobro i vrlo dobro po
sledeem uslovu: 0 30: dovoljan, 31 45: dobar i 46 60: vrlo dobar. Jedan od naina da se
izvri automatsko ocenjivanje korienjem Excel-ove funkcije je sledei.
Prvo treba proveriti da li je broj bodova manji od 31. Ako je to tano, ocena je
nedovoljan, a ako nije tano, ostaju jo dve mogunosti. Zato dalje proveravamo da li je broj
bodova manji od 46. Ako jeste, ocena je dobar, a ako nije tano, dodeljujemo ocenu vrlo dobar
bez daljih provera, poto je to jedino preostalo. Da bismo reili ovaj zadatak, koristiemo
funkciju IF koja omoguava grananje, odnosno odluivanje.
Njen ustroj je sledei:
IF(logiki test;[vrednost funkcije ako je test taan];[ vrednost funkcije ako test nije
taan]).
Postavljeni zadatak bi mogao biti reen unoenjem IF funkcije runo, tj. ispisivanjem
preko tastature vodei rauna o interpunkciji na sledei nain:
u kolonu Opisna ocena, recimo u polje D5, slika 5.19. se upise sledea komanda:
=IF(C6<31;"nedovoljan";IF(C6<46;"dobar";"vrlo dobar")) , a zatim se pritisne taster
Enter. Rezultat je da je Dejanu dodeljena opisna ocena dobar. Da bi se i ostalim osobama
dodelile ocene, najlake je miem oznaiti eliju D5, u kojoj smo ve upisali funkciju IF, a zatim
prevuemo miem ovu eliju preko elija D6 D7 D8 D9.

5.19 Primena IF funkcije

14
 Na ovaj nain smo kopirali gornju funkciju, pri emu je oblast njenog vaenja dobila
sledee elije: C6 C7 C8 C9 redom, pa e biti dodeljene i ostale ocene (Zoranu, Vesni,
Tihomiru i Stevanu redom.
Upotreba funkcije IF postaje sloena, a zbog svoje interpunkcije i nepregledna, ako je
potrebno proveriti vei broj uslova. U prolom primeru smo samo dva puta proveravali logiki
test. Ako je potrebno proveriti vie testova, zgodnije je koristiti funkciju IF sa spiska funkcija,
slika 5.20.

5.20 Prozor funcije IF

U prozor funkcije IF sa upisuju logiki test, vrednost funkcije ako je ona tana i vrednost
ako nije tana redom, odozgo na dole. Treba napomenuti da se u prostor za upis Value_if_false
ukoliko treba proveriti jo uslova, poziva ponovo funkcija (u naem sluaju IF), najlake tako to
se miem klikne na taster IF (iznad zaglavlja tabele, iznad slova A), slika 5.21.

5.21 Skraenica do trenutno vaee funkcije

Ovaj postupak se ponavlja sve dok se ne zadaju svi neophodni uslovi.

15