Naslov originala: Geoffroi de Villehardouin LA CONQUETE DE CONSTANTINOPLE Allrights reserved, No portion ofthis publication may be Feproduced or transmitted in any form or by any means, electronic or mechanical, including photocopy, recording, ‘canning, or any information or storage retrieval system, without permission in writing from the publisher. except inthe case of brief quotations embodied in critical articles ‘and reviews, Zofroa Vilarduen HRONIKA CETVRTOG KRSTASKOG RATA 1 OSVAJANJE KONSTANTINOPOLJA Prevod, predgovor i komentar! Dejan Acovié Karposao SADRZAJ e Reb unapred ....s.ssesceeetereseerssseres 9 Hronika Cetvrtog krstaSkog rata iosvejanle Konstantinopolja«........-+2.20s++ a Hronologia dogadsja........eseseereseerseess 198 CeHHpAO Teonop AHArHOCT |Ret unapred Sada bi trebalo da znate da su oni koji nikada do tad nisu videli Konstantinopolj gledali u njega vrio porno, buduéi da nisu ni sanjali da na svetu posto- ji tako bogat grad; zapazili su visoke zidine i moéne Tkule koje su ga okruzivale, i bogate palate i veliéan- stvene erkve, kojih je bilo toliko da niko ko ih nije vi- deo sopstvenim otima ne bi poverovao; zagledali su grad uzdui i popreko, grad koji je prevazilazio sve njima do tada poznate. Treba da znate takode da nije bilo Zoveka, makako évrst bio, da ga nije podisla jeza, jer takvog poduhvata nije bilo od nastanka sveta.” Zofroa Vilarduen Podubvat o kom je oyde reé, a iji nam opis donosi tekst pred nama jeste Cetvrti krstaSki pohod, jedan. od najspektakularnifih i najkontroveranijih dogadaja, srednjevekovne istorije. Bibliografija radova iknjiga 0 kkrstakim ratovima’, ,a tragic and destructive episo- Kod nas je ina’e odomaéen pojam krstaSki, medutim u srednjem veku nije postojao jasan koncept ni ideologija sa- ‘mog krstakog rata ni opSteprihvaéeni termin; ina latin- skom iu vernakularima se uputivalo na termine koji ozna- avaju kretanje ii pokret: peregrinatio, iter, via, expeditio kka svetim mestima, kasnije passagium. Najranija upotre- a termina crozada zabeledena je u Spanijiijugozapadno} Francuskoj u ranom XIII veku ai ostaje retko kao i croise- rie i croisade. Usesniei utom ,hodofaséu pod oruijem"” su milites Dei ili Christi, kasnije crucesignati. Na starofran- ‘cuskom, kao i kod ovde prevedenog pisca ~ pelerins, cro- ode", po redima Stivena Ransimana, uopéte a posebno co Cetvrtom krstaSkom ratu, odavno je postala nepre- gledna. Ovaj e dogadaj, kao i ono to mu je prethodilo isledilo, opisivan i analiziran sa razligitih aspekata, ulazilo se u motive svakoga od najistaknutijih uéesni- ka u njemu ~ podev od pape Inokentija II, Mlegana i njihovog duzda Enrika Dandola, zatim Bonifacija od Monferata, Balduina Flandrijskog, Filipa Svapskog i ostalih; analizirano je unutrainje stanje u Vizant i ponaSanje njenih viadara iz dinastije Andela kao i nih koji su uzurpacijom dolazili na presto. Sam je pak dogadaj i njegove posledice dodatno opteredivao zategnute odnose izmedu pravoslavne i katoli¢ke he- misfere Evrope. Kako ovaj kratki predgovor nije pri- lika za Sire izlaganje Cetvrtog krstaskog rata, a naro- &to problema njegovog skretanja od prvobitnog cilja ~ ponovnog osvajanja Svete zemlje, Sto je centralni problem koji tretitra moderna istoriografija, upucuje- mo itaoca na krajnje saZet spisak literature i samo- stalno istrazivanje*. ‘Svako je izlaganje i analiza Cetvrtog krstaskog ra- min “hododasnik’ pelerin, zadréan je samo na Jednom mestu, u poglaviju 85, dok su, jasnoée radi, svuda vodu upotrebljavani izrazi krstad i krstaski * Cetvrtikrstadki rat je prva vojnopolititka akeija Comu- ne Veneciarum usredstedena na izgradnju mediteran- ske imperije poznate pod nazivom Stato da Mar; upor. i Georgije Ostrogorski, Istoriia Vizantije, Beograd: Pro- sveta 1969, str. 388 i dale, zatim str. 396 et passim; 0 uticajul na srednjovekovnu Srbiju videti u Istoriji srp- skog narode, kia I, SKZ Beograd 1981, str 297 da be on ta, od njegovog pokretanja pa do pada megalopoli- sa na Bosforu u ruke zapadnih vitezova i Mlefana, po prirodi stvari otpodinjalo analizom izvora koji su nam saéuvani iz tmine proslosti. Glavni medu njima, preveden za ovu priliku, napisao je Zofroa Vilarduen, kako se to obitno kaZe ~ utesnik i svedok. Zivot ‘Zofroa de Vilarduen (Geoffroi de Villehardouin) roden je, kako se pretpostavija, oko 1160. godine na manjurpo kojem nosi ime blizu mesta Troa u Sampa- nji. Nije nita pouzdano utvrdeno o njegovim preci- ma a pretpostavka, koja potiée jo8 od Dikanza, da je iavesni Vilen, margal Sampanje izmedu 1163. {1179, 2 Tekst kojim se obigno dopunjava Vilarduenoy prikaz na- pisao je njegov zemljak i savremenik, predstavnik vites- kog stale2a Rober od Klarija (takode na starofrancuskom jeziku): La Conquete de Constantinople. Valia pomenu- {ij prikaz Gintera od Peria na latinskom: Historia Con- stantinopolitana, zatim anonimne latinske hronike kao ito su Devastatio Constantinopolitana, Anonim iz Soasona i Anonim iz Halberitata, Ruska Novgorodska hronika, delu koji seodnosina Cetvrti krsta&ki at, kojje verovatno prikaz ofeviea, takode pruza izvesne podatke. Dragocena jeikorespondencia pape Inokentia 11 injegova bograiia = Gesta Innocenti I papae u Patrologia Latina. Podatke znam pruzaju imletatke hronike, a gr&ki odnosno vizantij- skipogled na tragediju prestonice nam daje Nikita Honijat (155-1217) u dela Istoria, koje pokriva period od 1180. do, 4206; navodi iz Nikite Honijata u ovom prevodu potitu iz indanja Corpus scriptorum historiae byzantinae, Bonnae MDCCCKXXV (videti na: www.documentacatholica.cu). omofroe Vilarduen | nroniko Eetvrtog krstotkog r njegov otac, verovatno nije tana’. Ovu je funkeiju ilarduen sasvim izvesno obavljao, kako nas passim iaveStava u tekstu. Datum rodenja je, uz oscilacije iz- medu terminus ad quem i post quem, takode plod minucioznih pretpostavki, mahom heraldigkog ka- raktera. Sa piscem se upoznajemo, pomalo naglo, ta- ko Sto prosto navodi svoje ime medu onima koji su na turniru u Ekriju, zajedno sa grofom Tiboom od Sampanje, uzeli krst i zavetovali se na krstaski rat. Vidimo ga potom kao marSala Sampanje ivazala gro- fa Tiboa (umire veoma mlad i ne prikljuduje se po- hodu) u samom vrhu ,komandne strukture" poho- da, ukljuéenog u sve prelomne momente i dogadaje, te nam ta njegova pozicija omoguéava, kolokvij reéeno, ,pogled sa balkona*. Vilarduenove zna€ajne i brojne diplomatske i vojnitke aktivnosti bivaju na kraju nagradene posedima u Trakiji, u Mosinopolju, idee i umro oko 1213. godine, ne videwt vibe rod- xu Sampanju i Francusku. Veze porodice Vilarduen sa Vizantijom odnosno Grékom nisu ovim prekinu- te. Neéak naeg pisca koji se takode zvao Zofroa, za razliku od drugih vitezova i uéesnika pohoda, sledi vitezove koji odlaze u Palestinu, a zatim se 1204, na povratku na zapad, nakon osvajanja Konstantinopo- ja, obreo u Modonu na Peloponezu. Bio je kratko u sluZbi Bonifacija od Monferata a kasnije se udruzio sa Gijomom od Samplita* i u pometngi koja je nastala id historien n'a done pas de genealogie", N. de Veji. ‘TreGi sin Edvarda I od Samplita. Nalazio se u pratnji Bo- ja od Monferata i biva ranjen tokom napada na Kon- et unopr nakon osvajanja ,carice gradova" daje se u osvajanje Peloponeza. Upritos otporu Grka osvajanje Pelopo- neza je okon’ano do 1212. godine. Na ostrvu nastaje komad Francuske na grékom thi’, kako kae Geor- gije Ostrogorski, Zofroa II Vilarduen, njegov sin, na- stavija da upravija Peloponezom, a kasnije uéestvu- jeu odbrani Konstantinopolja od napada Jovana III Duke Vataca 1236. godine. Zofroa II umire 1245. a nasleduje ga Viijam, drugi sin Zofroa I. On uéestvu- je u borbama protiv snaga Nikejskog carstva i gradi lutvrdenje Mistru, éiji se ostaci i danas mogu videti. Bio je oZenjen Anom, éerkom Mihaila Il Epirskog, i io tipitan predstavnik gréko-franaéke simbioze, g0- voreéi teéno i francuskii gréki. Delo Sto se naieg Vilarduena tie, on svoje delo, koje se obiéno naziva Hronika (Chronique de la prise de Constantinople), verovatno sastavija u Mosinopolju nekoliko godina pre smrti. Podatke koje je reSio da nam saopiti crpi iz paméenja, koje ga je otito dobro slutilo , po nekim pretpostavkama, iz prepisa i kopija dokumenata koje je posedovao, Svoje svedo€anstvo 0 uuéeSéu u dramatiénim istorijskim dogadajima dikti- ra nepoznatom pisaru (.. et bien tesmoigne Joffrois, limareschaus de Champcigne qui ceste oevre dita). Talon damanj gk por a Pelopone- epapada innujesavadar ee Abe, Zo porodaih problema vraa stu Francusk 209. ge ume prav- Tange Feloponecon preusimaj Varden oyluen | Wronika Eetwrtog krstotkog rota Biée i da je sam posedovao elementarnu pismenost, sasvim u skladu s dobom u kojem je iveo. Hroniku ili memoare sastavlja, odnosno diktira na starofran- cuskom jeziku, na dijalektu bliskom govoru tadasnjeg, Il-d-Fransa, i to ga éini najstarijim predstavnikom istorijske proze na vernakularu*, Cinjenica da upotre- Dijava vernakular a ne latinski, za koji ine znamo i ne motemo znati u kolikoj ga je meri znao, predstavija Ditnu odliku njegovog dela. Iako je to doba u kojem se istorijska proza polako emancipuje od stega srednje- vekovne latinske hronografie, Vilarduen nema pred sobom neki uzor ili dela za ugledanje; moze se pak primetiti uticaj Chansons de geste, na primer u lek- sici (apostoille kao naziv za papu, primera radi), &to Je za njega, kao vrlog predstavnika viteske aristokra- tije, sasvim ofekivano. Delo jeste hronika - dogadaji se izlaZu u preciznom hronologkom rasporedu poéev od proglaSavanja krstaSkog rata i okonéava se Bo- nifaeijevom smréu 1207. godine. Mada nije doseglo nivo anti¢kih istorijskih monografija, nalazi se na nji- hovom tragu. Autobiografski podaci redeni u tekstu i ne previ’e razmet autor nikada ne dozvoljava da smetnemo sa uma nje- govu funkeiju, praktigno su jedino ito sa sigurno’éu ‘znamo o njegovom Zivotu. U toku pripovesti govori uprvom licu mnozine (nos vos avons ici conté), pr- vom licu jednine (je ne vos puis mie toz cels nomer), treéem licu (Jofrois li mareschaus fu en cele) pa tak + Villehardouin est le pére de notre histoire en langue ro- mane’, M. Polen, u predgovoru izdanju Vilarduenovog tek- sta, Pariz 1838. 0 a et unapred i perifrastigki (cil qui ceste hystoire traita ne sot). Njegova namera je da éitaoca informite ali i ubedi u ispravnost i neophodnost postupaka vodetih liéno- sti u pohodu, tako da je €esto optuzivan da drdi stra- nu Bonifaciju ili Mlefanima, ponajvi8e duzdu Enriku Dandolu, Pa ipak, nema kod Vilarduena posebne in- tencionalnosti ili hipokrizije - uprkos izvesnim pro- pustima nema ni sistematske zle namere. I kada se poziva na bozju volju (Diex viett..) sa jedne strane, a na ljudsku slabost i greSnost (par noz pechier)s dru- ge, kao pokretaée dogadaja, ne stige se utisak da je reé o ciniénom oportunizmu, On je tipiéan predstavnik i promoter vitestva, ne onog poetizovanog, ni onog samosvesnog iz XIV veka, nego pomalo sirovog, koje je odvelo veliki broj zapadnih plemiéa na put u nepo- ‘mato ka Palestini, Siriji, Egiptu ili Vizantiji. On nema razumevanja za nepostovanje jednostavnih principa takvog viteStva, ne toleri8e nelojalnost i kukavigluk, pun je prekora prema onima koji su nedisciplinom ugroZavali monolitnost pohoda; ta teZnja ka apsolut- noj koheziji ponegde delu daje moralizatorski ton. Ne libi se da Greima, kao Drugom, oda priznanje kada to zasluzuju, mada éesto uéestvuje u zapadnjatkim predrasudama svoga doba te apostrofira njihovu pre- vrtljivost (Li Grieu... mult estoient desloial), kao 8to se ne uzdrZzava od kritike svojih sunarodnika. Vode- Gellignosti, narodito duid Dandolo i Bonifacije, pred- stavljaju za Vilarduena Zivi etalon pravilnog viadanja i vrline. Ostaje, medutim, Zinjenica da lako prelazi preko lodela i pljatke koje su zapadni vitezovi po- Ginili u Konstantinopotju, a koje tako Zivo i potresno onte Vilerduen | Hronike Eetvetog krstatkog rate opisuje Drugi i Pobedeni — Nikita Honijat, io ste- %enom plenu govori kao hladni raéunovoda. Njezov poloiaj i sama Ginjenica da uéestvuje u takvom sple- tu dogadaja koje je sa sobom doneo ovaj pohod vero- vatno mu i nisu omoguéavali veéi stepen samosve- sti ili kritigkog otklona koje bi moderni éitalac, koji se po pravilu retko susreée sa ovakvim tekstovima, maogao da ofekuje. Nema u njegovoj pripovesti ni ek- skursa niti udaljavanja od teme, slikoviti background detalji su potpuno odsutni. Opisi lignosti su kratki i svedeni na sintagme, a takode i opisi mesta. Izlaga- nje njemu bliske ratnigke materije je takode sazeto (on prosto podrazumeva, primera radi, da je ditalac ‘upoznat sa taktikom borbe protiv konjanika). Izvesni opisi, kao Sto je onaj na potetku ovog teksta ili opis bolesti njegovog seniora grofa Tiboa poseduju dra i upeéathjivost, a scena sa zapaljenim brodovima u pogl. 46 je uistinu dramatiéna. Direktno obraéanje Gitaocu u drugom licu (lors veissiez assaut grant... sluaocu (or oiez — valja voditi raguna da su Ijudi usrednjem veku retko ditali u sebi), doprinosi Zivosti pripovedanja. Biée da je Vilarduen, diktirajuéi svoju pripovest u Mosinopolju i se¢ajuéi se minulih doga- aja imao u vidu sasvim odredena publiku, onu kojgj nije potrebno posebno objasnjavati neke okolnosti ili stavove. Primetno je odsustvo retorskih i dekorati nih elemenata u pripovedanju, ali se moze primetiti Jedan uspeSan retors rhetorique u uvijenom odre- divanju pravoga cilja poduhvata krsta8a u pogl. 25. ‘Tek ne8to kasnije, u pogl. 30, iskra8ée mu se iskaz 0 8) ver em Ret unopred zauzimanju zemlje (..por prendre terre). Moida ce se Siniti neobignom ovakva tvrdnja, ali sama Vilar- ‘uenova nekonzistentnost i (ne)namerno propustanje da se pohod koji je otpoéeo kao plemenito hodota- Se oceni kao gusarski napad, veéeg obima doduse, doprinosi privlagnosti njegove Hronike. Ona je, iako nevelika po obimu, vredno knjizevno delo koje na au- tentiéan i upeéatljiv naéin odslikava sentimente koji su bili pokretaéi velikih istorijskih dogadaja. Indanjai prevodi Izgleda da je Vilarduenova knjiga postala poznata udobu koje neposredno sledi njegovom, mada nema saéuvanih savremenih rukopisa. Prvi saéuvani ruko- pisi potitu s kraja XIII veka ili potetka XIV, a delo je prvi put Stampano 1585. (izvesni Blez de Vigenbra) u Veneciji, prema danas nepoznatom predlo&ku. Bolje iadanje se pojavilo 1601. u Lionu. Oba su potonula u zaborav pojavom izdanja Euvenog Dikanéa (Du Can- ge) iz 1657, koji dodaje i jednu prevodnu parafrazu. Dom Brijal (Dom Brial) 1823. daje novo izdanje na 7 Kada veé pominjemo retoriku, dodajmo i ovaj posrednt primer koje, smatramo, yredan za prikaz Vilarduenovog dela. Naime,ujedno}vrsti nastavkanjegove Hronike,koj jenapisaoirvesni Anti de Valansjen, koja se obiéno nalazi {Urukopisima nakon Vilarduenove, ponovo se sresemo sa ‘nadim piscem. Nema tu ni traga od gore navedenih vrlina (Gana) teksta. Vilarduen je prikazan na éelu prethognice ‘ara Antijau borbi protivBorila, bugarskog cara, iobraéa secaru podstiguéi ga u napad jednim dugaékim i maniri- zovanim govorom. omluen | nronike Eetvetog krstotkog roto ‘ostiovu nekoliko rukopisa, a potom se pojavijuju i iz- danja Petitoa (Petitot), Buona (Buchon) i Natalisa de ‘Vejia (N.de Wailly). Indanje E. BuSea (E. Bouchet) iz 1891. uglavnom se bazira na tekstu koji je utvrdio Na- talis de Veji. Od modernih izdanja pomenimo Faralo- vo (Farale, 1938-9, popravljeno 1961.) i Difurneovo (Dufournei) iz 1969. 1 1978. godine. Veéini ovih izda- nja pridodat je i prevod na savremeni francusk zik*, Od prevoda na ostale jezike valja pomenuti da je Paolo Ramuzio (P. Ramusio) 1609. u Veneciji naginio parafrazu na latinskom pod imenom De bello Con- stantinopolitano, koju je njegov sin Dirolamo preveo na italijanski kao Delia guerra di Constantinopoli. Moderni italijanski prevodi: F. Garavini (F. Garavi- ni) 1962, A. Meligijani (A. Meliciani) 1992. Engleski prevod je naginio Smit (Th. Smith) 1829, a zatim slede prevodi Frenka T. Mareijalsa (F.T. Marzials) iz 1908. i Margaret R. B, So (M. R. B Shaw) 1963. Pomenimo jo8 nematki (Fr. Getz 1915), ruski (M. A. 3aGopos 1977, ©. Conmuxoit 1984) i bugarski prevod (Hitxomaen 1947). Na srpskohrvatski jezik Vilarduen je prevoden delimiéno, Petar Skok u radu Tri starofrancuske hro- nike 0 Zadru u godini 1202, JAZU, Zagreb 1951, do- znosi prevod nekoliko odlomaka. * Napomenimo, izostavijajuct detalje oko rukopisne tradi- ciie i tekstolodku problematiku, da Bibliotheque Nationa- Jew Parizu poseduje Sest rukopisa Vilarduenovog teksta, oanatenih velikim po8etnim slovima latinice, prema koj- ma su pomenuti uéenjaci davali svoja izdanja; Dikansu je, mo, bio poznat samo rukopis A (ms. fr. 4972), dok su et unopred Srpski prevod Prevod na srpski je aden prema vige izvora. Sluti- lismo se engleskim prevodom iz pera Frenka’T. Mar- cijalsa — Chronicle of the Fourth Crusade and The Conquest of Constantinople, London, J. M. Dent, 131908 (zadr#ana je i njegova podela na poglavija). Kon- sultovan je i prevod Margarete R. B. 80 ~ Joinville and Villehardouin, Cronicles of the Crusades, Pen- ‘guin Classics, 1963. Sto se starofrancuskog izvorni- ka tie, koriSéena su izdanja M. Polena (M. Paulin) = De la Conqueste de Constantinoble, Paris (chez Jules Renouard), 1838. i E. Farala ~ Les classiqu- es de histoire de France au Moyen Age, Patis 1961. Za izradu napomena koriséena su navedena izdanja {dela navedena u spisku literature, (Odabrana bibliografi + Saint-Beuve, ,Geoffroy de Villehardoui causeries de lundi, t. IX, Paris 1866, str. 381~ 412. + KlimkeC,, Die Quellen zur Geschichte des vierten. Kreuzzuges, Breslau 1875, : ‘+ Frappier J,, Le style de Villehardouin dans les discours de sa Chronique’, u: Bulletin of the John Rylands Library t. XXX, 1, Nanchester 1946. + C.Cordie, Villehardouin scrittore, Saggie studi, Padova 1957. + Schon P. M,, ,Studien zum Styl der frithen fran- zésischen Prosa’, u: Analecta Romanica 8, Fran- kkfurt a, M. 1960. 09)Wonka Eetvetog krstatkog rete Ferluga Jadran, Krstaski pohodi, Beograd 1966. Deer Jeaneite M.A.,,Villehardouin: Epic Histori- an’, u: Etudes de philologie et d'histoire 7, Gendve 1968. Ostrogorski Georgie, Istorija Vizantije, Beograd 1969. Dufournet J., Les éerivains de la IVe Croisade: Villehardowin et Clari, Paris 1973. ‘Sa6opon M. A., Hemopus xpeemoax noxodoe @ Ooxysenmax u namepuanax, Mockua 1977. Longnon J, Geoffroy de Villehardouin: Un che- vatier de la quatriéme croisade, Paris 1981. Holms Diord# (prir), Oksfordska istorija sre- dnjevekoune Evrope, Beograd 1998. Payne Robert, The Crusades, London 1998. Radié Radivoj, Strah u poznoj Vizantiji 1180~ 1453, Beograd 2000. Deliyannis Deborah Mauskopf (ed), Historiogra- phy in the Middle Ages, Leiden-Boston 2003, mere Zofroa Vilarduen HRONIKA CETVRTOG KRSTASKOG RATA LOSVAJANJE KONSTANTINOPOLJA1. Prvo propovedanje krstaikog rata ‘Treba da znate da je hiljadu sto devedeset sedme godine po Otelovijenju Gospoda Naieg Isusa Hrista, uvreme Inokentija (1160-1216) , pape i Rimu, i Fili- pa, kralja Francuske i Rigarda, kralja Englesket, Ziveo 1u Francuskoj svetiovek imenom Fulk od Nejia — ovaj Neji se nalazi izmedu Lanjia na Marni i Pariza, pa- roh tamosnji. Nareteni Fulk je poveo da propoveda o Gospodu kroz cel II-d-Frans? ipo drugim oblastima ususedstvu, Treba takode da znate da je posredstvom _njega Gospod uéinio mnoga éuda. “Znajte, nadalje, da je glas o ovom svetom Zoveku daleko stigao, sve do Rima i pape Inokentija, te je ovaj ppreko svojih izaslanika nalodio tom valjanom Soveku da potne da propoveda krstaski pohod (sermonast de 1a croix), uz njegovo ovlaséenje. Kasnije je papa po- { Svetovno ime Lotario de Konti, jedan od najvetih papa srednjem vel, neumoran u Sirenju papske viasti pocelom hnri8éanskom svetu, nepokolebljivi borac prot jeresi; po- kkretad IV krstadkog rata a kruna njegovog pontifikata je sa- ranje Cetvrtog Lateranskog koncla u novembru 3215. + Filip 11 Avgust (1165-1223), Rigard I Lavlje sree (157— 1199), obofica uéesnici III krstaSkog rata. Kada se Inoken- tije TH uspeo na papski tron ova dvojica su bili u iserplju- juéem ratu; papa se kao vrhovni vladar hriséanskog sveta ‘mea u sukob ipod pretnjom interdikta primorava viadare dazakhjuée mir. 3 sle-de-France, pokrajina w severnoj Francuskoj izmedu Seni Marne i Parizom kao sredistem; kraljevski domen i politigko jezgro francuske dréave.Lofree Vilarduen slao kardinala Petra Kapuanskog*, koji je i sam uzeo kkrst, da objavi oprastanje — to jest, svima koji budu uzeli krsti sluzili godinu dana biée oprosteni svi gre- hovi koje su podinili i koje su priznali na ispovesti. Buduéi da je oprastanje bilo veliko, podstaklo je mno- ge ljude da uzmu krst. 2. 0 onima koji su uzeli krst Druge godine nakon sto je valjani Fulk po&eo da propoveda, odréan je turnir u Sampanji, uzamkuzva- ‘nom Eki, i milo&u Bodjom se zgodilo da je Tivo, grof Sampanje i Brija, uzeo krst, a i grof Luj od Bloa i Sar- tra takode. Bilo je to potetkom Adventas (28. novem- bra 1199). Sada, morate da znate da je ovaj grof Tibo bio mlad govek, nije imao vide od dvadeset dve godi- ne, a grof Lu nije imao vie od dvadeset sedam. Ova dva grofa su bili ne¢aci i rodaci kralja Francuske a sa ruge strane i kralja Engleske*, “Kardinal je pored poslova oko pohoda bio angaZovan u zakijugenju mira izmedu Francuske i Engleske; Alberik iz Troa Fontena (11252), cisteritski hronigar, kaze: Inno centius Papa, qui negocium eruces plurimum affectabat.. misit Petrum de Capua, ut pacem inter reges memoratos reformaret. ‘Fr. original: Avens,latinski Adventus, pripremni period pre Bodiéa u trajanju od Sest nedela Tibo Il (fr: Thibaut, 1179-1203) mladi sin Anrija li Mari, ‘keri Luja VI francuskog, ocaFilipa Il Avgusta, i Eleonore Akvitanske; Luj 10d Bloa (1172-1205) sin Tiboa V i Aliks, baba ideda sa majeine strane su mu bili Luj VII i Eleonora Akvitanska, Ona se kasnije udaje 2a Henrija,vojvodu od a) Hronike Eetvetog krstotkeg rote Zajedno sa ova dva grofa krst su uzeli i dva viso~ kodostojna i moéna barona Francuske ~ Simon od Monfora’ i Reno od Monmiraja. Kroz celu zemlju je odjeknula vest o tome. - U oblasti grofa Tiboa od Sampanje krst su uzeli: Garnije, biskup Troa, grof Valter od Brijena, Zofroa ‘od Zoanvila, koji je bio sene8al oblasti®, njegov brat Rober, Volter od Vinjorija, Volter od Monbelijara, Zo- froa od Vilarduena, maréal Sampanje’, Zofroa nje- ‘gov ne¢ak, Vilijam od Nejia, Volter od Fulinjia, Everar ‘od Montinjia, Manas od Tla, Maker od Sent Menela, Mil od Brabanta, Gij od Sapa, Klerenbo njegov necak, Reno od Dampijera, Esta od Konflana, Gij od Plesija, njegov brat, Anri od Arzijera, Ozer od Sent Serona, Vilen od Nejia, Zan Foanu i mnogi drugi odliéni i va- i a ‘Normandie, kojipostaje engleski kralj; Rifard Lavije Sree Je njen sin. Tibooy otac Anti uzima krst 1178, westvuje w rekoliko bitaka i biva potom zaroblien, postedstvom vi- “zantijskog cara je osloboden, vrata seu Sampanjui kasnije ‘umire; stariji brat, takode Anti, uzima krst i Zeni se I2a~ belom, kralicom Jerusalima i tako de facto postaje kralj Kasnije gine nesreénim shugajem. Za miadog Tiboa utedée uukrstafkom ratu je porodino naslede i pitanje éasti. ije napustiti pohod kod Zadra, bezeéi ‘od gneva pape Inokentij; kasnije Ge se ,iskupiti* macakri- ranjem Albizana. Poginuo je 1218. od pogotka kamenom izmangonele. * sluzbenik u domu visoke aristokratije; takode, kraljev oficirzaduen za sprovodenje pravde i kontrolu admini- stracie (po ediktu Filipa II Avgusta iz 1190). + Prvobitno: konjuSar, nadzornik Stale (starovisokonema’- rmarah— kon), Schalh ~sluga) potom vrhovni nadzornik ‘yojske i dvora nekog viadaoca ai javnih sveanosti Jani Hud koje ova knjiga ne pominje po imenu. Sa grofom Lujem krst su uzeli Zerve od Satela, Erve njegov sin, Zan od Virena, Oliver od Rosfora, Anti od Monreja, Pajen od Orleana, Petar od Brasi- dea, Igo njegov brat, Gijom od Sena, Zan od Frijalze, Volter od Godonvila, Igo od Kormereja, Zofroa njegov brat, Erve od Bovoara, Rober od Fruvila, Petar njegov brat, Ori od Ila, Rober od Kartijea i mnogi drugi koje ‘ova knjiga ne pominje po imenu. U oblasti Il-d-Fran- sa krst su uzeli Nevelon, biskup Soasona, Matje od Monmorensija, Gij iz Kusija, njegov neéak, Rober od Ronoa, Feri od Ijera, Zan njegov brat, Volter od Sen Denija, Anri njegov brat, Gijom od Onoa, Rober Mo- ‘voazen, Dre od Kresonsaka, Bernar od Moreja, Anze- ran od Bova, Rober njegov brat i mnogi drugi odligni i valjani ludi o jim imenima ova knjiga ovde éuti. Na potetku slede¢e Pepelnice” (23. februar 1200) u Brigu su krst uzeli grof Balduin od Flandrije i Enoa"*i grofica Mari njegova supruga, koja je bila sestra grofa ‘Tiboa od Sampanje. Kasnije su krst uzeli Anri, njegov brat, Tijeri njegov neéak, koji je bio sin grofa Filipa od Flandrije, Gijom, advokat *Betina, Konon njegov brat, Vilerduven * Pepeljava sreda, Pepelnica, Cista sreda ~ prvi dan veli kog posta u zapadnoj crkvi, ukljuéivao je i posipanje pe- pelom pokajnika. » Balduin IX grof od Flandrije i VI grof od Enoa, sin Baldu- ina V od Enoa i Margarete I od Flandrije, kasnije latinski car u Konstantinopoliu. "[zvorno judi od zakona izabrani od strane verskih brato- vstina sciljem zastupanja njihovih interesa; kasnije su to judi od oruzjaéija je zastita bila efikasnija; tako je Karlo ‘Veliki bio izabran za advokata Sy. Petra s ciljem odbra- (2) an od Nela kaitelan® Bria, Renije od ‘rita, Reti- nald njegov sin, Matje od Valenkura, Zak od Avena, Balduin od Bovoara, Igo od Bomeca, Zerar od Manci- kura, Odo od Hama, Gijom od Gomenjija, Dre od Bo- rena, Rode od Marka, Esta od Sobruika, Fransis od Kolemija, Volter od Busijea, ReZinald od Mona, Volter ‘od Tomba, Bernar od SomarZena i mnogi drugi odli¢- ni ivaljani ljudi o kojima ova knjiga nee govoriti. Ka- snije su krst uzeli grof Igo od Sen Pola, Petar od Ami- jena njegov necak, Estas od Kantlea, Nikola od Mejia, ‘Anso od Kajoa, Gij od Udena, Volter od Nela, Petar njegov brat i mnogi drugi koji su mi nepoznati. ‘Odmah potom krst su uzeli Zofroa od Persa, Stefan njegov brat, Rotru od Monfora, Emeri od Vilroa, Zo- roa od Bomona i mnogi drugi éija imena ne znam. 3. Krstadi Salju Sest pregovarata u Veneciju Potom su baroni odriali skupStinu u Soasonu sa namerom da utvrde vreme polaska i pravac kretanja. Nisu, medutim, postigli nikakav dogovor, jer im se &i- nilo da nije dovoljan broj iudi koji su uzeli krst. Tako ccele te godine (1200) ni dva meseca ne bi proéla a da se skupstina ne okupi u Kompjenju. Tu su se sastaj svi baroni i grofovi koji su uzeli krst. Mnoga mi8ljen} su davana irazmatrana, Naposletku je dogovoreno da he Rima of iudba je vremenom postal nasledna. 8 Zapovednikzamka sa znaajnom vojnom i administrati- ‘ynom su to bili predstavnici visoke aristokratijesa Sirokom jurisdikeijom, Sluzba vremenom postaje nasledna. anofroe vite se otpodalju izaslanici, najbolii koji bi se mogli na¢i, sa punim ovla8éenjima, kao da su gospodariligno, da bi uredili sve Sto je bilo neophodno, grof Sampanje i Brija je poslao dvojicu iza- slanika, Balduin, grof Flandrije i Enoa, dvojicu i Luj, grof od Bloa i Sartra takode dvojicu. Izaslanici grofa Tiboa su bili Zofroa Vilarduen, margal Sampanje, i ‘Mil od Brabanta; izaslanici grofa Balduina su bili Ko- non iz Betina i Alar Makro a grofa Luja Zan od Frije- zai Volter od Godonvila. Ovo) Sestorici su data puna ovla8éenja a svi baroni su ih opskrbili odgovarajuéim ‘dokumentima sa pegatima kako bi bili u moguénosti da naéine i sprovedu bilo kakav dogovor u bilo kojoj ‘morskoj Iuci ili drugde. Kao Sto sam rekao, na ovaj nagin behu odredeni izaslanici; oni su se medu sobom posavetovali i ovo je bio njihov zakljuéak: u Veneciji 6e moéi da nadu na} veti broj brodova, vise nego u bilo kojoj drugoj luci. Stoga su putovali danonoéno sve dok nisu stigli tamo u prvoj nedelji posta (februar 1203). 4. Izaslanici u Veneciji saopStavaju svoje namere Dutd Venecije, je ime je bilo Enriko Dandolo', '* Prema Devastatio Constantinopolitana, Veneciju pred- Rober Klari kage da su prvo razmatrane '* Enriko Dandolo (1107-1205), trideset deveti duéd Ve- nce, shuZio je Serenissimi dugo i predano, zapaméen po svojojizuzetnoj izitkoj snazi iu poznim godinama, raéuna se da jeimao 85 godina kada je stupio na tu dunost, ali to rey) Hronike Eetvetog krstadkog rate veorna valjan i mudar Sovek, primio je izaslanike ka- ko dolikuje, i on ligno i ostali narod, éudeéi se, me- tim, kada je video njihove papire, kakva li ih je to vvaina stvar dovela w njegovu zemlju. Jer, papiri su bili igjava 0 poverenju i sadrZavali su poruku o tome da sa njihovim donosiocima treba postupati kao da su grofovi ligno i da ée naregeni grofovi sprovesti u delo Sta god da izaslanici budu dogovorili. Tako duéd rege: -Gospodo, video sam vase papire; dobro znamo da ‘od nekrunisanih glava vasi gospodari spadaju medu najveée i oni nas savetuju da imamo poverenja u to to Gete nam saopititi kazuju da ¢e sprovesti sve ono Sto dogovorite. Govorite, dakle, sada i saopitite nam ta imate na umu’. Izaslanici odgovorise: ,Gospodaru, valjalo bi da sazovete vai savet; pred vasim savetom objaviéemo Zelje nadih gospodara i, ako vam tako odgovara, neka to bude sutradan”. Duzd u odgovoru zatrazi odlaganje od &etiri dana, kada ée sazvati savet na kome ée iza- slanici objaviti svoje. Izaslanici su Sekali etiri dana, ‘kao Sto im je bilo naznageno, a potom su stupili u prekrasnu palatu. Zatckli su duida i njegov savet u vorani. Tu su izneli svoju poruku ovako: ,Gospoda- 1u, dosti smo k tebi u ime visokih barona Francuske, koji su na sebe uzeli znak krsta sa ciljem da se osvete bog sramote nanete Isusu Hristu i da ponovo osvo- je Jerusalim', A posto znaju da ni jedan narod nema ‘tidar nije birao sredstva da uveéa moé Venecije. Saladin - Salah ad Din al Aijubi je porazio franatke vode 1187, pored jezera Tiberijade. Ponovo osvaja an kod HatSofroe vil tako veliku moé koja bi im bila od pomoti, kao Sto je imate Vi i va narod, oni vas mole da pokazete sami: lost prema prekomorskim zemljama” i prema sramo- tinanetoj Hristu ida vaSom priljednoéu obezbedite na8im gospodarima brodove za prevoz judi i bitku". aah! Mal matin da bcomo pret’, on ui Onako kako vi savetujete i predlazete”, odvratise izaslanici, ,sve dok je ono Sto predlaiete u granica- ma nasih moéi”. »Svakako”, reve dutd, ,to Sto va8i gospodari traze od nas je velika stvar i jasno je da imaju u vidu ve- liki poduhvat. Daéemo vam odgovor za osam dana. Nemojte se Euditi Sto traZimo toliko vreme, jer to je neophodno da bi se ovako velika stvar mogla u pot- punosti sagledati”. 5. Uslovi koje je izlozio dutd Kada je istekao rok koji je dud odredio, izastani- ci su ponovo otisliu palatu. Tu je redeno mnogo toga ega se sada ne seéam, ali ovo beSe zakijuéak tog sku- a: ,Gospodo’, ree duZd, ,kazaéemo vam zakljutke do Kojih smo do8lii koje éemo izneti pred Veliko veée ipted narod da ih odobre; vi ih sa vase strane takode ‘morate razmotrit i videti da li mozete da ih sprove- dete u delo. Obezbediéemo, dakle, brodove za prevoz Jerusalim inajvedi deo franatkih terior ® Prekomorske zemlje, prekomorje, fr. Oltremer, Outre- ser ~ opiti naziv za krstaike drlavice nastale nakon T eestaSkog rata (30) hronike Getvrtog kestetkog rate 4500 konja, 9000 Stitono’a, i brodove za 4500 vitezo- vai 12000 petaka. Takode pristajemo da obezbedimo hranu za jude i konje u toku devet meseci. To je ono Gega éemo se poduhvatiti pod uslovom da isplatite za svakog konja éetiri marke a za svakog Eoveka dve marke’. Ovoga Sto smo vam sada izlobili pridrava- Gemo se, gde god da se uputimo, godinu dana pogev ‘od dana kada isplovimo iz: Venecije u slu2bi boijoj { hri8¢anstva. Ukupni iznos svih tro8kova koje smo vam izneli iznosi 85000 maraka. Stavige, uéiniéemo 408 i ovo: bo¥je ljubavi radi ovoj floti dodaéemo i 50 orbenih galija, pod uslovom da, dokle god budemo usadejstvu, od svega osvojenog, teritorija ili novea na ‘moru i kopnu, nama pripadne polovina a vama druga. Sada se posavetujte medu sobom i vidite da li vi sa vaie strane mozete da ispunite ove uslove". Taaslanici su se tada povukli da se posavetuju me- du sobom, rekavai da ée sutra dati odgovor. Veéali su i raspravijali celu noé i naposletku su se slotili da pri- hhvate ponudene uslove. SledeGeg dana izaili su pred duida i rekli: ,Gospodaru, spremni smo da potpie- ‘mo sporazum”. Duéd je na ovo odgovorio da mora da se posavetuje sa svojim narodom i da ée ih obavestiti o ishodu. Treéeg dana ujutro dud, koji je bio valjan i mudar Govek, sazva vete, koje se sastojalo od Getr- deset najmudrijih judi u zem[ji. Duéd ih je svojom mudro8éu i vestinom, koje bejahu izuzetne, doveo do potpunog slaganja i odobravanja. Tako je to obavios ‘Stara mera za teZinu (novac se u stara vremena vagao a ne brojao) koja se sastoji od 8 unci (1 unca = 30,59 grama uFrancusko)) omVilerduen njima; potom je ubedio jo8 stotinu Iudi, zatim dve stotine, potom hiljadu, dok se svi na kraju nisu slo Ii, Sazvao je potom dobrih deset hiljada Iudi u erkvi Svetog Marka, najlepoj u tom gradu, i pozvao ih na liturgiju u ime Svetog duha i na molitve Bogu u ime ‘onoga Sto je od njih zahtevao. A narod je na sve to rage volje pristao”. 6. Zakljudivanje sporazuma i povratak iza- slanika Kada je liturgija bila okonéana, dud je Zeleo da izaslanici ponizno zamole okupljeni narod da se sloi sa predloienim sporazumom. Izaslanici udoge u cr- kvu. Radoznalo su gledali na okupljenu masu koja ih nikada pre toga nije videla. Zofroa Vilarduen, mar- Sal Sampanje, uz saglasnost drugih izaslanika, istupi ‘kao govornik i re’e okupljenom narodu: ,Gospoda baroni Francuske, uzvi8eni i moéni, poslali su nas k fole vas za milost, mole vas da se sazalite na , koji je pod jarmom Turaka, mole vas u ime ‘pomognete da se osveti sramota naneta Isusu Hristu, Zbog toga su odludili da nas poSalju k vama jer dobro znaju da ni jedan narod nema toliku 'sJasnojeda Vilarduen ne razume slofeni administrativai sistem Venecije; inate, Veliko veée (Maggior consiglio) je najpre brojalo 35, a kasnije 100 judi iz njegovih redova se biralo Malo veée (Signoria), u praksi viada Venecije koju su Ginilidutd Sestoria judi; Quaranta, veGe Setrdeseto- tice, bavi se sudskim i politidkim poslovima; saglasnost naroda (Arrengo) predstavijala je formalnost. (aay get hronike Getvrtog ke ‘moé na morima kao va8 narod. Zapovedili su nam da leknemo pred vasi da se ne podizemo sve dok se ne saZalite na Svetu zemlju, koja se nalazi preko mora.” ‘Tada Sestorica izaslanika kleknuse pred narod, li- jjuéi suze. I duZdu i ostalima navrese suze samilosti i ‘saZaljenja i jednoglasno stadose uzvikivati, podignu- tih ruku: ,Slagemo se, slazemo se!“ Nastala je toli- ka larma da se inilo da se zemlja raspada na par- ge. Kada se larma polako utigala, veéu nikad niko nije imao prilike da éuje, dobri duéd Venecije, valjan. i mudar Govek, obrati se narodu i reve: ,G pogledajte pofast kojom nas je Bog podario ~ najiz~ vrsniji narod na svetu stavio je na stranu sve druge narode i odabrao vas da im se pridrudite u tako veli- ‘kom poduhvatu kao Sto je oslobadanje Gospoda na- Beg!" Ne mogu da vam ponovim sve te lepe ret koje je duid tada izgovorio. Na kraju je odluéeno da spo- razumn bude potpisan sledeéeg dana i tako i bi uéi- njeno, Prilikom potpisivanja veée je obaveSteno da Gemo se kretati ka Vavilonu, jer je to najpogodni- je mesto za obraéun sa Turcima i njihovo unistenje; ‘obignom narodu je saopSteno samo to dase ide preko mora. DeSavalo se to oko Pepelnice (februar 1201) a sledeée godine, koja ée biti hiljadu i dvesta druga od Otelovijenja Gospoda NaSeg Isusa Hrista ~ baroni i kkrstaii je trebalo da budu u Veneeiji, gde 6c ih o8e- + Kaito, starofrancuski original navodi Babyloine — to je utvrdeni grad u delti Nila blizu Faraonskog ili Trajanovog kanala, granica izmedu Donjeg iSrednjeg Egipta. Ceo are- ale poznat kao Koptski ili stari Kairo ipredstavija najsta- riji deo grada. anJofrea Vilerduen kivati brodovi. Kada je sporazum pazljivo ispisan izapetaéen, od- neen je duddu u veliku palatu, gde je uéestvovao u zasedanju Velikog i Malog veéa. Kada je dutd udelio kopije sporazuma izaslanicima, klekao je lijuéi suze i zakleo se Svetim pismom* da ée voditi ratuna 0 sprovodenju sporazuma a to su udinili i Glanovi veéa, koji je ilo pedeset Sestoro. I izaslanici su sesa svoje strane zakleli da Ge postovati sporazum i da ée odr- Zati svoje zakletve izakletve svojih gospodara. Znajte takode da su prolivene i mnoge suze samilosti tada. ‘Nadalje, poslati su i glasnici u Rim, papi Inokentiju da otvrdi sporazum; to je on i udinio drage volje™. Tada su izaslanici uzajmili 5000 maraka u srebrui predali ih duédu, kako bi otpoéela izgradnja brodova. Na povratku u domovinu, putovali su danonoéno dok nisu stigli u Pjaéencu u Lombardifji. Tu su se razdvo- ili, Zofroa, marsal Sampanje i Alar Makro su krenu- raz Jura sor sainz se razlitito tumati; mode da se od- nosi kako na Sveto pismo tako ina svetatke relikvije {iko- * Papi je bilo savr¥eno jasno da bez Venecije nema pohoda,; to se sdrage volje" (mult volentiers) tie stav naeg pisca je preteran. Gesta Inn. pogl. 25 navode: Kada su Franci ‘na ovaj naéin utinli sporazum, smesta poslage izaslanike ‘Svetojstolici sa molbom da vrhovni sveStenik svojim auto- ritetom potvrdi sporazum za oslobadanje Svete zemlje. On pak, predvidajuei sta 6ese desiti (ipse vero, quod futurum erat, praesagiens) potvrdi sporazum pod uslovom da se ne nanosi teta hri8éanima. Koliko je papa bio ,dalekovid" pokazaée se kasnije. aan Ii pravo u Francusku a ostali su krenuli ka Denovi i Pizi, da vide da li bie i tamo mogla obezbediti kakva pomoé za Svetu zemlju. Kada je Zofroa, marSal Sampanije, progao'pored ‘Mon Senisa, susreo je Valtera od Brijena, koji se kre~ tao ka Apuliji da zauzme posed svoje ene, kojom se oienio posto je uzeo krst a koja je bila éerka kralja ‘Tankreda. Sa njim su isli Voter od Monbelijara, Estas od Konflana, Rober od Zoanvilai veliki broj valjanih Ijudi iz Sampanje koji behu tzeli krst. Kada im je Zofroa preneo vesti o tome kako su se izaslanici poneli, velika je bila njihova radost i mnoge pobvale su uputili zbog sklopljenog sporazuma. Oni rekoe: ,Mi se veé nalazimo na putu. Kada iti stigne8, zateGi 6e8 nas spremne”. Ali, sve se deBava onako kako Bog zapoveda - oni se nikada ne¢e prikljutiti pohodt. Bila je to velika Steta za nas, jer behu veoma hrabri i valjani. Tako se rastadote i svako ode svojim putem. ‘Maral Zofroa je danonoéno jahao dok naposlet- ‘ku nije stigao u Troa u Sampanji, gde je zatekao svog, gospodara grofa Tiboa bolesnog i slabog; ipak je bio ‘veoma radostan zbog njegovog povratka. A kada je Zofroa ispritao grofu kako je postupao kao izaslanik, {grof se toliko obradovao da je izjavio da Zeli da uzjase konja, Sto nije bio u stanju veé dugo. Tako je ustao iz postelje i uzjahao konja. Ali avaj, velike li Zalostit Ni- kkada vike nije uzjahao konja doli toga puta. Njegova bolest se pogorsala, stoga je sainio poslednju volju i etvetog krstede + Stare suparnice Venecije Denova i Piza odbijaju svaku pomoé pohodu (Klar) as)I munogi bili valjani ljudi i kojih u to vreme niko nije imao vige. Naredio je da se svako od niih, po primitku novea, zakune na Sveto pismo da ée se pridruiti pohodu u ‘Veneciji, kao Sto se on sam bio zakleo. Bilo je i onih koji nist ispunili zakletvu i stoga ih je snaéla velika sramota, Grof je naredio i da se drugi deo njegovog Dogatstva ponese u pohod i da se tamo trosi kako bude neophodno. Potom grof preminu; nijedan Sovek na ovome sve- tu nije dogekao lepsi kraj. Behu tada prisutni mnogi [judi njegovog ranga i mnogi vazali. Nije podesno da ovde govorim o Zalosti i pogrebnoj povorci. Nikada veta poéast nije odata jednom éoveku. S pravom jeto tako bilo jer nikada dovek njegove dobi nije bio toliko voljen. Sahranjen je pored oca u erkvi Svetog Stefana u Troa. Iza sebe je ostavio suprugu groficu Blani, ve- ‘oma lepu, veoma dobru, éerku kralja Navare. Bila mu je rodila éerku a tada je bila noseéa sa sinom™. 7. Krstadi biraju novog vodu Posle sahrane grofa, Matje od Monmorensija, Si- mon od Monfora, Zofroa od Zoanvila koji je bio se- neal, i Zofroa marSal Sampanje, otidose do Odoa, voivode od Burgundije i rekoSe mu: ,Gospodaru, va8 todak nije vide medu Zivima, Vidite kakvo zlo se sru- ilo na prekomorske zemlje. Zaklinjemo vas Bogom * Blanda je! Tibo Veliki. a la Gerka Santa VI od Navare; njen sin je bio etvrtog krstatko da uzmete krst i da pomognete Prekomorjuu grofovo ime. Mi Gemo omoguéiti da preuzmete svo njegovo blago i zakleéerno se na Sveto pismo da éemo vas w dobroj veri slutiti kao Sto je trebalo da sluzimo nje- mu." Ovaj po svojem nahodenju to odbi. Znajte da ‘mogao i drugatije da postupi. Izaslanici zadukise Zo- froa od Zoanvila da ode sa istom ponudom i do gro- Dika, Tiboa, koji beSe rodak preminulog grofa ali i ovaj takode odbi. Velika bee utuéenost krsta8a i svih onih koji je trebalo da podu u bozjoj stusbi zbog smrti grofa Ti- boa od Sampanje; odréase skupStinu poéetkom me- seca u Soasonu, da vide Sto im je Giniti, Tamo su bili igutni grof Balduin od Flandrije, grof Luj od Bloa i tra, grof Zofroa od Pera, Igo od Sen Pola i mnogi drugi odligni judi, Maral Zofroa im se obrati i izve- sti ih o ponudama uéinjenim vojvodi od Burgundije i grofu od Bar--Dika io njihovom odbijanju. ,Gos- podo”, rege on, ,sasluSajte me, imam neSto da vam predlozim a vi vidite da li vam to odgovara. Markiz, od Monferata je izvrstan i valjan govek i jedan od najhvaljenijih medu Zivima. Ako ga zamolite dadode covamo i uzme krst, i ako ga zamolite da zauzme me- sto grofa od Sampanje i poverite mu zapovednistvo nad pohodom, siguran sam da ée pribvatiti" Nadu- gatko se govorilo i za i protiv predloga*. Na kraju se WAssez i ot parole dites avant et arriere, veoma .ruGKax popmyamponxa” kako kade Zaborov koja govori o pode- Jjenim misljenjima barona povodom Bonifacijevog izbora koja verovatno anticipiraju njegove kasnije odnose sa Bal- ani svi slotise, ivelikodostojnici i nize plemstvo. Izabrani su izaslanici, napisana pisma i poslata markizu. Ion, dode na nareteni dan, posto je putovao kroz Sampa- nju i Il-d-Frans, gde je bio veoma postovan, naroéito od kralja Francuske koji mu je bio rodak. Vilerduen 8. Bonifacije, markiz od Monferata”*, po- staje zapovednik pohoda - novi krstasi-smrt Zofroa grofa od Persa ‘Tako Bonifacije dode na skupStinu u Soasonu; ve- iki broj grofova i barona, kao i drugih krstaga bee se tamo iskupio. Kada su uli da dolazi markiz izadose da ga pozdrave i do’ekaju kako dolikuje. Ujutro se skupitina odréavala u perivoju koji je pripadao opa- tiji Nae Gospe od Soasona. Preklinjali su markiza da ini to Sto traze od njega i molili ga, u ime ljubavi bo- 4ije, da uzme krst i da se prihvati zapovedni8tva nad pohodom, da zauzme mesto grofa Tiboa od Sampanje ida uzme pod svoje njegov novac i Ijudstvo. Padose na kolena sa suzama u ofima. I on pade na kolena codluéno govoreéi da prihvata. tal Bonifacio del Monferrato (150-1207), ted sin Vi lijama V od Monferata i Judite Badenberg; iskusan vojni nlegova porodica je bila veoma poznata na Istoku: otae udestvuje u IT krstaskom ratu, brat Viljem je bio grof od Jafe i Askalona a drugi brat Konrad, jedna od glavnih Iié- nosti III krsta%kog rata, putem dinastigkog braka postaje de facto kralj Jerusalima. Hronike Eetvrtog krstedkog rote ‘Tako markiz uslii njihove molbe i prihvati se za- povednistva, Potom ga biskup od Soasona, Fulk, sveti Eovek, i dvojica monaha, koje je markiz doveo iz svoje zemlje, uvedose u erkvu Bogorodice i prikaéige mu anak krsta na rame. Tako se okonéala skupitina u So- asonu a slede¢eg dana markiz se uputi u svoju zemlju, Zeleéi da posvrSava svoje poslove govoreéi i ostalima da tako uine, jer ée ih on ekati u Venecifi. Prvo je otigao na godignju skupstinu u Sitow”, ko- ja je odréavana na dan Svetog krsta (14. septembar 3201). Tamo je zatekao veliki broj opata, barona i dru- ih iz Burgundije; tu je bio i Fulk, koji je propovedao Jerstaski rat. Tom prilikom krst su uzeli Odo Sampnoa od Samplita, Gijom njegov brat, RiSar od Dampijera, ‘Odo njegov brat, Gij od Pema, Edmon njegov brat, Gij od Konflana i mnogi drugi valjani ljudi iz Burgundije. Kasnije krst su uzeli biskup Otena, Zinjo grof od Fo- rea, Igo od Berdija (otac isin), Igo od Kolemija. Dalje Provansi krst je uzeo Petar Bromon i mnogi drugi mena ne znam. ‘Tako su se krstaii pripremali u svim zemljama. Ali avaj! Velika ih nesreéa pogodi sledeéeg posta (mart 3202), pre nego sto su krenuli. Razbole se grof Zofroa od PerSa i natini testament po kojem je trebalo da njegov brat Stefan preuzme njegova dobra i predvo- i njegove Ijude u pohod. Krstaki bi ovu izmenu vrlo rado izbegli, ali takva je skonéa i zlo se veliko desi, jer je bio dostojanstven i éastan baron i dobar vitez. U celoj zemiji bio je gor- Ko daljen. ijecezi Salon blizu Dizona, osnovana 1098. (a9)fofroe Vilorduen 9. Polazak krstaSa za Veneciju — neéto ooni- ima koji tamo nisu dosli U razdoblju od Uskrsa do uoéi Duhova (jun 1202), poéeli su krstasi da napuStaju svoje zemlje. Morate da znate da su ih pratile mnoge suze rodaka i prijate- Ya. Potovali su kroz Burgundiju,preko planina Mon , preko Mon Senija i kroz Lombardiju, i poéeli da se okupljaju u Veneciji, gde behu smeéteni na ostrvu koje se zove Sveti Nikola. 1z Flandrije je isplovila flota koja je prevozila ve~ 1iki broj ratnika. Zapovednici ove flote su bili Zan od Nela, Tijeri, koji je bio sin grofa Filipa od Flandrije i ‘Nikola od Mejia. Oni su dali reé grofu Balduinu i za- Kleli se na Sveto pismo da ée proéi kroz Marokanski tesnac*i pridruditi se pohodu kofi ée poéi iz Venecije. ‘Zoog toga su im grof od Flandrije i Anri njegov brat poverili nekoliko brodova sa odeéom, hranom i dru- gim potrepitinama. Ova flota bee veoma moéna i dobro opremljena, tako da su se grof Flandrije i ostali krsta8i veoma uz~ dali u nju. No, pogazena je reé zadata grofu, to su i rugi njima sligni uéinili, posto su se uplasili pogibe- Wii opasnosti koje su bile u izgledu, Tako nas izdade biskup od Otena i Zinjo grof od Forea i Petar Bromon i mnogi drugi pored njih; oni otada dopadose velike sramote a i neznatni su bili poduhvati onamo gde su isli, Od stanovnika Francu- ske izdadoge nas Bernar od Moreja, Igo od Somona, Anri od Arena, Jovan od Vijea, Volter od Sen Denija, Igo njegov brat i mnogi drugi koji su izbegli odlazak 1 Veneciju plaseéi se opasnosti; umesto toga otili su ‘u Marsej ~ gde su dopali velike sramote i bili nepre- stano proklinjani a i mnoge su se nesreée kasnije na njih srutile, 2 detvrtog krstotkog rote 10. O krstadima koji su stigli u Veneciju io onima koji su otiéli u Apuliju No, hajde da sada ne govorimo o njima nego da go- vorimo o krstaSima koji su pristigli u Veneciju. Grof Balduin od Flandrije je veé stigao tamo, kao i mnogi drugi; medutim, stizale su vesti o tome kako mno- gi krstai putuju u razligitim praveima i iz razligitih Iuka. One sto su pristigli u Veneciju ovakvo njihovo postupanje je dovelo u nepriliku jer ih je onemogu- éavalo da ispune sporazum sa Mleanima i prikraéi- valo za novac koji su bili duini, OdrZali su skupStinu i saglasili se da poSalju dobre glasonoge u susret kr- stadima iu susret grofu Luju od Bloa i Sartra, koji jo tuvek nije stigao, i da ih zamole da se saZale na Svetu ‘zemiju preko mora i da ih ubede w to da je svaki dru- gi pravac kretanja, izuzev onog iz. Venecije, u potpu- nosti izliSan. Za ovu misiju odabrani su grof Igo od Sen Pola i Zofroa marSal Sampanje, koji se smesta uputige u Paviju u Lombardiji, Tamo nadoge grofa Luja sa veli- kim brojem vitezova i drugih odliénih ljudi; { molitvama ubedige th da nastave ka Veneci{nae po8li iz. drugih luka i drugim praveima. a ipak iz PjaGence veliki bro} judi nastavi ka Ay liji, Medu njima behu Vilen od Nejia, koji je bio dan od najboljih vitezova na svetu, Anri od Arzijea, Reno od Dampijera, Anri od Lon8ana i Zil od Tranji Jjea, vazal grofa Balduina od Flandrije, koji mu je od ‘sopstvenog novea dao pet stotina livri da ga prati u ‘ovom pohodu. Sa njima je iSao veliki broj vitezova i boraca, éija imena nisu zabelezena. ‘Tako je broj onih koji su stigli u Veneciju znaéajno ‘umanjen; i veliko se zlo srudi na njih otada, kao Sto 6ete uskoro uti. 11, Krstadi nemaju novea da plate vozarinu Mletanima Tako grof Luj i drugi baroni upravise svoj put ka ‘Veneciji; tamo su bili doekani sa rado8éu i srdaéno, {ismestife se na ostrvu Sveti Nikola sa onima koji su ‘veé pristigli. Bee to dobra vojska i izvrsni Ijudi. kada Zovek nije video bolje i izvrsnije. Mlegani su ih obilno snabdevali svim stvarima potrebnim za Ijude {konje. A flota koju su pripremili beSe tako dobra i ‘moéna da ni jedan hri8éanin nije video bolju i moé- niju. Bilo je galja i teretnih nava® za jo8 tri puta vide * Starofrancuski original ima huissiers, u drugim rukopi- sima se javjauissiers, vuissiers;engleski prevodilae daje jednostavno transports; red je o brodovima sa kapijom Koja se spusta na pramecu, nalik danaénjim desantnim bro- dovima ili trajektima. Pokretani su vesiima a na njima je bilo prostora za priblidno éetrdeset konja aay Ijudi nego Sto se tada okupilo. ‘Avaj, velike li Stete i gubitka zbog onih koji su, ume~ sto da dodu ovamo, isplovili iz drugih luka! Da su se Griali svoje re’i, Hri8éanstvo bi se uzdiglo a zemlje bibile o@i8éene od Turaka! Mleani su ispunili sve Sto su obetali, i vi8e od toga, pa su sada sazvali grofove i barone da ispune svoje prema sporazumu i daisplate potrebnu svotu, posto su bili spremni za polazak. Otpotelo je prisilno Drikupllanje novea 2a vonari- nu; bilo je veoma mnogo onih koji nisu imali dovolino novaca, pa su baroni od nj Tusmall ono St su stigli. Tako je svako platio onoliko koliko je mogao. Kada su baroni na ovakav naéin dosli do novea i kada je sve prebrojano, ispostavilo se da je sakupljeno nesto vise 0 polovine potrebnog iznosa. Baroni su se iskupili i ovako ve¢ali: ,Gospodo, Mle Gani su ispunili sva svoja obe¢anja i preko toga. Mine ‘motemo da ispunimo naa i ne mozemo da platimo ‘vozarimu Malo nas je ovde a toe kriviea onih koji su isplovili iz drugih luka, Boga miloga radi, neka svako da sve Sto ima pa da isplatimo svoj dug. Bolje je da damo sve Sto imamo nego da izgubimo ono Sto smo vveé platili i da nae obaveze ostanu neispunjene, Jer, ako ova vojska ostane ovde, nema nikakve nade za spas Prekomorja.” ‘Veliki razdor nasta tada izmedu veteg dela barona 4 jednog dela krstaia, koji tada rekose: ,Mi smo nau. vozarinu platili i ako Mleéani hoée da nas prevezu preko mora, iéi emo drage volje; ako neée, mi 6emo traZiti i pronaéi drugi naéin prevoza’. Oni su tako go- vorili jer su Zeleli da se vojska raspadne i da se svakofofroa vil vrati odakle je do8ao. Medutim, drugi su bili ovakvog miBljenja: ,Radije éemo dati sve Sto imamo i igi bez prebijene pare u pohod, nego da dopustimo da se vo) ska raspadne, jer éemo bozjom voljom biti isplaée ako mu se tako probte.” Tada grof od Flandrije stade da daje sve Sto ima { Sto je mogao da wzajmi, a za njim grof Luyj, markiz i grof od Sen Pola i svi oni koji su bili sa njima. Mo- gao si tada da vidis mnoge zlatne i srebrne posude kako odlaze na ime isplate u duzdevu palatu. Kada je sve sakupljeno, ispostavilo se da od tragene sume nedostaje jo8 34000 maraka. Tada su likovali oni koji su zadrZali svoj imetak i nisu ga ulodili u zajednigku isplatu, jer su mislili da se pohod raspada. Ali Bog, ‘koji savetuje one koji su bili lo8e savetovani, to neée dopustiti. 12. Krstadi dobijaju produzenje roka obe- éanjem da ée pomoéi Mlecima u borbi protiv ‘Tada se dud obrati svome narodu i ovako rete: -Gospodo, ovi Ijudi ne mogu da plate vi8e; dobro je ‘Sto su do sada i ovoliko plat mi mo%emo da ima- ‘mo koristi od sporazuma koji oni ne mogu da ispune. No, naSe pravo da zadrzimo taj novac neée svuda biti prihvaéeno i ako ga zadrZimo navuéi Gemo prekore i na nas i na naSu zemlju. Stoga, hajde da im ponudi- ‘mo nove ulove. Kralj Ugarske oteo nam je Zadar u ® Zadar (Vilarduen ima Jadres) pobut pod éijom je laSéu od 1115. g.istavio pod zadtitu Bele IIT ua Hronike Getvetog krstadkog rote Sklavoniii, a to je jedan od najutvrdenijih gradova na svetu; ni sa svom silom kojom raspolazemo ne~ éemo moéi da ga povratimo, izuzev uz pomoé ovih, judi. Hajde da od njih zatraZimo da nam pomognu da ga povratimo a mi Gemo im oprostiti dug od 34 (000 maraka, dok nam Bog ne omoguéi da izviagimo novac osvajanjem, imi i oni zajedno”. Tako je uéinjen sporazum. Oni koji su prizeljkivali rasturanje poho- da su se jako protivili, no uprkos tome sporazum je bio prihvaéen. 13. Dudd i izvestan broj Mletaka uzimaju kest U nedelju je odrian skup w erkyi Svetog Marka. Bila je to velika sveéanost na kojoj su prisustvovali Mleani i najve6i deo barona i krsta8a. Pre posetka liturgije, dud Venecije, koji se zvao Enriko Dandolo, ovako je govorio okupljenom naro- du: ,Gospodo, udruiili’ste se sa najvrednijim naro- dom na zemaljskoj kugli ito zbog najveceg poduhwa- ta ikada preduzetog. [ako sam star i nemoéan, neko ‘ko bi trebalo da se odmara i miruje, iako sam slabog zdravlja, ja ipak znam da niko ne moze tako dobro ‘da vam zapoveda i da vas vodi kao ja, koji sam va ‘gospodar. Ako se, dakle, vi slazete da ja uzmem krst ida vas vodim i titim a da ostavim sina da umesto ‘mene vodi zemlju, tada éu poéi da pobedim ili da po- ginem sa vama i sa krstaSima’, Kada su ga sasluSali, svi povikase jednoglasno: ,Molimo te u ime Boga daVeliko je bilo saoseéanje izmedu naroda Venecije i krstaéa; mnogo suza bee tada proliveno zbog tog Soveka, Koji je imao sve razloge da ostane po strani, jer je bio veoma star i, iako su mu oti bile otvorene, nije video nigta, usted gubitka vida zbog udarea u gla- ‘vu, Bee veoma stéan Sovek. Ah, kako su mu malo nalik bili oni koji su se uputili drugim lukama Zele¢i da izbegnu opasnost! Tada je sifao sa predikaoni ‘i uputio se ka oltaru gde je klekao, lijuci suze. su mu krst na veliki pamuéni Sedir koji je spreda, jer je Zeleo da ga svi vide. Tada su i Mleani poéeli da uzimaju krst ametice, jer je do tada bio ve- oma mali broj onih koji su to uéinili. Nai kesta8i su Dili veoma radosni zbog toga Sto je dud uzeo krst i Dili su veoma dimuti zbog mudrosti i dostojanstva, kojima je bio obdaren. “Tako je duéd uzeo krst, kao to ste éuli, a Mlefani poteli da raspodeljuju galije i teretne nave baronima zapolazak; no, protraéili su silno vreme od naretenog datuma, tako da im se pribliZio septembar (1202). ® Nije u potpunosti poznato kada je i kako Dandolo osle- peo; u vreme IV krstaskog rata krutila je priga, koju pri- hvataju i mnogi savremeni istoriéari, da se to desilo tokom poslanstva u Vizantiji 171. gde je osleplen pomogu ogle- dala po nalogu cara Manojla (priéa se nalazi iu Morejskoj iu Novgorodskoj hronici) a mozda je u pitanju, kako na§ pisac navodi, kortikalno slepilo kao rezultat jakog udarca uglavu. (48) Hronike Eetvrtog kestaik 14. Poruka Aleksija, sina Isaka, zbaéenog cara Vizantije — smrt Fulka od Nejia - dola- zak Nemaca ‘Sada posludajte pripovest 0 jednom od najveéih éuda i jednom od najveéih zbitija o kojima ste imali prilike da slugate. U to vreme beée car u Konstanti- rnopolju, po imenu Isak, koji je imao brata, po ime- nu Aleksije, kojeg je otkupio iz zarobljenitva medu. ‘Turcima. Tada taj Aleksije zbaci brata cara, iskopa mu oti iz glave i utini sebe carem. Dugo je drdao Isaka zatoBenog, zajedno sa njegovim sinom, koji se tako- de zvao Aicksije. Ovaj sin uteve iz zarobljeni8tva i dospe brodom u grad na moru koji se zvao Ankona. Odatle se uputi kralju Filipu Svapskom™, koji je bio oZenjen njegovom sestrom; stigao je u Veronu u Lom- bardiji i odseo u gradu; zateée tu mnostvo krstasa i rugih koji su se spremali da se pridruze pohodu. 3 Tsak IT Andeo (car 1185-1195) nakon obaranja Andro- nika Komnina zasniva novu dinastiju Andela. Po opto} ‘ceni slab viadar, sama njegova nesposobnost izazivala je imnoge pretendente, velikaske bune se niu jedna za dru- ‘gom, najzad ga rudi brat i uzdiée se na presto kao Aleksije III Andeo (car 1195-1203). 5 Isakov sin je Aleksije IV Andeo (car 1203-1204). 4 Filip 11 Svapski (1177-1208) mladi sin Fridriha Li Bea- tris, kéeri Renoa Ill, grofa od Burgundije; bio je oenjen Irenom Andeo, éerkom Isaka Il Filip je rado podréao pre- tenzije svog Suraka na presto. Spregen unutragnjim teS- ‘koéama on sam se nije ukljutio w ake ali je poziv doSao ‘kao poruéen, iSefroe Vilerduen ‘Oni koji su mu bili pomogli da pobegne iz zaroblje~ ni8tva su takode bili sa njim i rekoSe mu: ,Gospodaru, eno velike vojske u Veneciji, najbolji i najhrabrij i i vitezovi kojih ima na svetu, i oni idu preko mora. ‘Moli ih za milost, moli ih da se smiluju na tebe i tvoga ‘ca, koji ste na tako okrutan naéin ligeni prava. Ako udu voljni da ti pomognu, oni ¢e te povesti. Mozda ée se smilovati na tvoj carski posed." Aleksije ree da 66 tako utiniti ida je savet veoma dobar. ‘Tako on imenova izaslanike i otposla ih markizu Bonifaciju od Monferata, koji beSe zapovednik pohoda, i drugim baronima. Kada su baroni uvideli o emu je ref, veoma se zaéudi8e i rekote izaslanicima: ,Dobro ‘smo razumeli ono Sto ste nam izlodili. Poslaéemo iza~ slanike princu Aleksiju i kralju Filipu. Ako princ bude hteo da pomogne da se povrate zemlje Prekomorja, mi 6emo mu pomoéi da povrati sopstvenu zemlju, jer znamo da je oteta od njega i njegovog oca nepraved- ici poslati u Svapsku, prestolona- ‘ikralju Filip, re nego Sto se desilo ovo o emu sam vam upravo ripovedao, stigoSe vesti koje su veoma rastuzile ba- rone i ostali narod, o tome da je valjani i sveti Eovek Fulk, koji je prvi propovedao krstagki rat, okonéao_ ‘svoj ovozemaljski Zivot. Posle ovih dogadaja pohodu su se pridruzili od- ligni i valjani ljudi iz kraljevstva Svabije, éiji dolazak je izazvao veliku radost. Dodi su biskup od Halber- Stata, grof Bertold od Kacelenbogena, Gamije od Bor- anda, Tijeri od Loosa, Anri od Orma, Tijeri od Dista, ronike Eatvrtog ested Role od Zuitra, Aleksandar od Vijera, Ulrik od Tona i mnogi drugi valjani ljudi Gija imena ne belezim u ovoj knjizi. 15. Krstadi napustaju Veneeiju ikreéu u op- sadu Zadra ‘Tada su teretni i ratni brodovi razdeljeni medu ba- ronima. O, Boze, kako su dobri bojni konji bili ukrea- ni a takode i vitezovi i borci i oruzje i zalihe; Stitovi behu okaéeni na brodske ograde i kule i zavijorile su se zastave. ‘Treba takode da znate da su brodovi nosili vide od tristotine bacata kamenja i mangonela* kao i veliku. koliginu ostalih opsadnih sprava. Nikada veéa flota nije zaplovila iz. neke luke*, To se de8avalo uoti pra- 3 Gréko-latinska re€ manganon ~"ratna sprava", vrsta ka~ tapulta namenjena izbacivanju teSkih projektila. Hitacima niu putanju i veéu brzinu i namenjen je prvenstveno uni- ‘Stavanju zidova mada se mogu izbacivati i zapaljivi projek- i leSevi Ijudi i ivotinja radi izazivanja zaraze i demora- lisanja protivnika tokom opsada. Andrea Dandolo (1306-1354), 54. duéd i pisac dve hro- i inskom o istorii Venecije, govori o 300 brodova. Uizvorima senalaze razlititi podaci o broju plovila; pored brodova za transport konja (nap. 37) u floti su se nalazile galije-ratni brodovi duzine 100 stopa pokretani veslim: pomoénim jedrima diju su posadu pored mornara iveslaéa ‘sa€injavali strelci, zatim veliki trgovacki brodovi sirokog trupa sa dva jarbola koji su mogli da povezu i preko 1000 Judi. Sto se akupnog broja uéesnika u pohodu tie, on se 101te znika Svetog Remigija (oktobar), godine hiljadu dve~ sta druge od Otelovijenja Gospoda Naeg Isusa Hri- sta, Tako zaplovise iz Venecije, kao ito sam rekao. Uodi dana Svetog Martina (10. novembar) stigoSe pred Zadar u Sklavoniji i ugledage grad utvrdlen viso- ‘kim zidinama i kulama; uzalud bi trazio lep8i, snai- bogatiji grad. Kada su ga krstaii vide, govorili su jedan drugom: ,Kako bi ovakav grad mogao da bude zauzet silom, sem uz pomoé Gospoda ligno?” Brodovi koji su prvi stigli pred grad bacige sidra i Gekade druge. Osvanuo je vedar i lep dan. Pristizale su galije, teretne nave i ostalo brodovije. Izvraili su napad na luku i presekli veoma jaki lanac koji ju je zapretavao. Iskreali su se tako da je luka bila izme- du nj i grada. Mogao si da vidi8 veliki broj vitezova, i vojnika kako nadiru sa brodova, vodeéi sa sobom onjesa teretnih nava i mnogo bogatih tendi iSatora. ‘Tako je bio naginjen logor. Opsada Zadra otpoéela je na dan Svetog Martina (11. novembar 1202). U to vre- ‘me nisu pristigli svi baroni. Tako je izostao markiz od Monferata, jer su ga zadréali neki poslovi. Stefan od Peréa je ostao u Veneciji zbog bolesti ai Matje od ‘Monmorensija. Kada im se zdravije poboljfalo, Matje ‘od Monmorensija je stigao da se pridruZi opsadi Za- draa Stefan od PerSa se poneo nedoliéno, napustivsi pohod j otiSavgi u Apuliju. Sa njim su otidli Rotru od ‘Monfora i lv od La Zajia i mnogi drugi to ih jesnala velika sramota; narednog proleéa otisli su u Siriju. , shodno razli- ‘verovatno kretao izmedu 20 i 40 000 judi itim procenama. (0) Hronike Eetvrtog krsteshog 16, Stanovnici Zadra nude predaju grada zatim je povlaée - Zadar je zauzet ‘Narednog dana gradski predstojnici Zadra dodo- Se pred duéda, koji se nalazio u svom Satoru. Rekose ‘mu da njegovo} milosti poveravaju grad i svoje bogat- stvo, s tim da im ivoti budu postedeni. Duid rete da neée prihvatiti nikakve uslove dok se ne posavetuje sa baronima. Kada je on otifao da se posavetuje sa baronima, ‘oni o kojima sam veé govorio, oni koji su Zeleli rastu- ranje pohoda, rekose izaslanicima ovo: ,Zasto biste predavali svoj grad? KrstaSi vas neée napasti — ne ‘treba o njima da brinete. Ako motete da se odbranite od Mleana, samo u tom shuéaju ste sigurni.” Potom izabraie jednog od njih, &ije je ime bilo Rober od Bo- ‘vea, koji otide u grad i saopsti ovo stanovnistvu. Na~ ‘kon toga se izaslanici vratige u grad a pregovori behu obustavljeni. Kada se dud sastao sa baronima, rete: ,Gospodo, ovi liudi dele da predaju grad mojoj milosti pod uslo- vom da im Zivoti budu postedeni. Ali ja ne Zelim da sklapam bilo kakav sporazum sa njima izuzev wz vas pristanak.” Baroni odgovorise: .Gospodaru, savetu- Jjemo vam da prihvatite te uslove, Stavise, molimo vas da tako uéinite.” Duéd reve da ée tako postupiti; za- Jedno se uputige ka duzdevom Satoru da naéine sp razum i videSe da su izaslanici otiSli, po savetu onih su Zeleli da pohod propadne. ‘Tada pristupi opat od Voa, iz redova Cistercita i ovako im rege: ,Gospodo, zabranjujem vam, u ime onetree vil pape u Rimu, da napadnete ovaj grad; oni koji se u njemu nahode su hriéani a vi ste krstaSi.” Kada je duéd ovo éuo, bio je veoma uzrujan i besan te ova- ko rege grofovima i baronima: ,Gospodo, ovaj grad se, po pristanku njegovih stanovnika, nalazi u mojoj milosti a vadi judi su rasturili taj sporazum; viste se ‘obavezali na to da mi pomognete da ga osvojim i vas pozivam sada da tako i wéinite”, ‘Tada grofovi stadose govoriti uglas ovako: Velika je podlost onih koji su izazvali propast zuma ~ a ni dan nije proSao da nisu pokuSavali da ‘osujete pohod, Sada éemo mi dopasti sramote ako ne ‘pomognemo da se grad zauzme.* Tako dodoge duidui rekoSe: ,Gospodaru, pomoéi éemo vam da zauzmete grad uptkos onima koji nas u tome ometaju.” Odlu- ka bi doneta, Sledeéeg jutra vojska je zauzela prostor pred gradskim vratima i postavila bacaée kamenja i mangonele i druge opsadne sprave, a sa mora su prudili lestve sa brodova. Otpotelo je bombardova~ nj zidina i kula koje je potrajalo pet dana. Opkopari i mineri su poéeli da potkopavaju jednu od kula sa namerom da je sruse. Kada su stanovnici Zadra vi- deli ovo, predloZili su sporazum sa duidom kakav su netom odbili, po savetu onih koji su Zeleli da pohod propadne. 17, Krsta8i ulaze u grad ~ sukob izmedu Mle- anaiFranaka ‘Tako se grad predade na milost duddu, sa j uslovom da Zivoti stanovnika budu poStedeni. Tada Hronike Eetvrtog krstatkog rate dud dode pred grofove i barone i rese im: ,Gospodo, miloSéu bozijom i valom pomotu zauzeli smo ovaj ‘grad. Nastupila je zima ine mozemo da isplovimo sve do Uskrsa jer neéemo nigde naéi mesto prikladno za snabdevanje. Ovaj grad je veoma bogat i dobro je op- skrbljen. Hajde da ga podelimo, mi éemo uzeti jedmu avi drugu polovinu.” Kao Sto je on rekao — tako je bilo uéinjeno. Mleta- ni su uzeli deo grada blige luci, gde su im se nalazili brodovi, a Franci su uzeli drugi deo. Svakome bese dodeljen stan, prema pravima i dostojanstvu. Tako ‘vojska rasturi logor i ode da prebiva u gradu. ‘Treéeg dana nakon sto su se svi smestili, negde pred veternje, zadesi se velika nesreéa. Izbi sukob iumedu Mleana i Franaka, Zestok i okrutan; dadoge se svi na orudje. BeSe toliko Zestok da je jedva bilo ulice u kojoj se nije vodila borba magevima i kopljima, samostrelima i sulicama; mnogo njih bede ranjeno i poubijano. ‘Mileani su se slabo poneli u sukobu i trpese veli- ke gubitke. Tada istaknutiji ludi, koji nisu Zeleli da se ovo zlo deSava, u punoj ratnoj opremi stado8e da razvadaju sukobljene; kada bi ih umirili na jednom mestu smesta bi se prebacivali na drugo. To je po- trajalo dobar deo noéi i naposletku sukobljeni behu razdvojeni, Treba da znate da je ovo bilo najveée zlo koje se sruilo na pohod i malo je nedostajalo da on u potpunosti propadne. No, Gospod to nije dozvolio. Veliki su ili gubici na obe strane. Ubijen je baron Flandrije, je ime je bilo Zil od Landa, tako Sto je bio ogoden u oko, i mnogi drugi o kojima se manje go-ofroe vite vorilo, Duzd Venecije i baroni su davali sve od sebe u smirivanju sukoba; naposletku bi zakljuéen mir. Gos- odu se treba zabvaliti za to. 18. Aleksije posredstvom izaslanika nudi pomoé krstasima u zauzimanju Konstantino- polja Dvenedelje kasnije stize u Zadar Bonifacije od Mon- ferata, zatim Matje od Monmorensija, Petar od Brasi- jea i mnogi drugi videniji Ijudi. Posle jo8 dve nedelje stigoSe iz Svapske izaslanici kralja Filipa i prestolo- naslednika Konstantinopolja. Tada se baroni i dud okupise u palati u kojoj je boravio dudd. Izaslanict im se ovako obratige: ,Gospodo, k vama nas Salju kralj Filip i brat kraljeve supruge, sin cara Romeja. Gos- odo, kaZe kralj Filip, poslaéu k vama brata moje su- pruge i predaéu ga u botje i vake ruke. Posto se vi za Gospoda borite i za pravo i za pravdu, obavezni ste, ugranicama vasih moéi, da povratite naslede onima eoji su ga tako nepravedno ligeni. A brat moje supruge ée vam ponuditi ono sto nije nudeno ni jednom na- rodu i pruziée vam valjanu pomoé za povraéaj Pre- komorja. Prvo, ako mu uz bozju pomoé povratite naslede, ‘on €e celokupno Romejsko carstvo podvgrnuti viasti Rima, od koga je tako dugo bilo razdvojeno. Nadalje, ‘on zna dobro da ste se istrosili ida ste osiromaiili, te ée vam stoga dati 200.000 srebrnih maraka i obez- bediti snabdevanje za sve u pohodu, kako za pleme- nite tako i za one nizeg porekla. A on ée lino poi sa Hronika detvetog krstatkog rate vama u Kairo ili ée, ako vi smatrate za bole, poslati 10.000 ljudi o svom trosku. Sve ovo ée obezbediti za period od godinu dana a dokle god bude Ziv o svome Ge trogku izdréavati pet stotina vitezova koji ée 2uvati Prekomorje."” Gospodo", rekoée dalje izaslanici, ,mi imamo sva ovlaiéenja da sa vama zakljuéimo sporazum, ako vi sa vase strane to Zelite. Znajte samo da nikada niko- me nije ponuden tako povoljan sporazum i da onaj koji bi ga odbio uistinu i nema neku Zelju za slavom iosvajanjem”. Baroni i dudd rekoie da sve to moraju razmotriti i sazvase skupStinu za sutradan ujutro, Kada su se svi sakupili, izneso8e ponudeni predlog. 19. Razdor medu krstasima — 0 onima koji prihvataju predlog mladog Aleksija ‘Tada nasta Zustra rasprava. Govorio je opat od Voa, iz redova Cisterci sturanje pohoda. RekoSe da ne prihvataju predlog, smatrajuéi da nisu zbog toga napustili svoje domove {ida treba da se upute u Siriju. Drugi pak odgovorige ovako: ,Blagorodna gospodo, u Siriji neéete moéi da postignete nista. Da iste to shvatili setite se samo kako su se proveli oni koji su nas napustili i isplovi- » Daredijiv kao svaki pretendent ~ G. Ostrogorski. Niki- ta Honijat navodi da je Dandolo zaludeo Aleksija koji, ne ‘samo 8to je obe¢ao ,okean zlata" krstaSima, nego je poka- 2za0 i spremnost da’ tina’fotos Ii iz drugih luka. Znajte da se samo preko Kaira ili Gréke moze povratiti Prekomorje, ako je sudeno da ga povratimo. Odbijemo li ovaj predlog, proganjaée nas veéna sramota.” Kao Sto éujete, bi razdor medu krstaSima, Ne tre- ba da se éudite neslozi medu svetovnjacima kada jei medu u belo odevenim monasima iz Sitoa bilo raspra~ ve. Opat od Loosa, koji je bio sveti Zovek i od velikog. ugleda, i drugi opati koji su se drZali njega, molili su i preklinjali narod da se pohod dr#i na okupu, u ime milosti botije, ida se prihvati ponudeni prediog — jer on sadr2i najbolji natin da se povrati Prekomorje." Opat od Voa, sa druge strane, i oni koji su bili uz nje~ 4a, tvrdili su posve suprotno, govoreti da je sve to ni- Stavno i da treba da se ide u Siriju i tamo da se uéini ‘ono Sto se mode ueiniti. ‘Tada je do8ao markiz od Monferata sa Balduinom od Flandrije, grofom Lujem i grofom Igom od Sen Pola sa svojim pristalicama. Izjavi8e da su spremni da prihvate ponudeni predlog, jer ée se osramotiti ga budu odbili. Otisli su kod duzda, koji se nalazio 1 svojim odajama, nakon &to su pozvali izaslanike. Sporazum je postignut pod uslovima koje ste &uli, potvrden zakletvama i peatima. Knjiga vam ova kaze da je samo dvanaest Ijudi na strani Franaka polodilo zakletvu, jer nije bilo vide njih odgovarajuéeg polozaja. Prvi medu njima je bio markiz od Monferata, zatim slede Balduin od Flan- rije, Luj od Bloa i grof od Sen Pola sa osmoricom drugih. Tako je wéinjen sporazum, potpisane povelje iodreden datum dolaska prestolonaslednika carstva Romeja. Datum koji je utvrden be8e petnaesti dan nakon sledeéeg Uskrsa. 20. 0 onima koji su se odvojili od pohodai uputili ka Siriji — 0 floti grofa od Flandrije ‘Tako su uéesnici pohoda proveli celu tu zimu (1202 1203) u Zadru, pred nosem ugarskog kralja. Treba da nate da to nije bio spokojan boravak, buduéi da je jedan deo njih prieljkivao rasturanje pohoda a drugi jeradio na tome da ostanu jedinstveni. ‘Mnogi od obiénog naroda su betali na trgovatkim brodovima. Na jednom brodu pobeglo je njih oko pet er se a bel ko Ski grupa je namislila copnom preko Sklavo- Fie; tu th dosekalt gorStaci i skoro sve ih pobili. Prediveli su se navrat-nanos vratili nazad. Tako se broj uéesnika u pohodu iz dana u dan smanjivao. U to vreme je i jedan od velikaSa, po imenu Garnije od Borlanda u Svapskoj, pobegao trgovaékim brodom i tako na sebe navukao veliku sramotu. ‘Nedugo zatim, jedan od barona Francuske, poime- nu Reno od Monmiraja, potpomognut od strane grofa Lua, gorljivo zatrai da bude upuéen kao izaslanik u Siriju na jednom od brodova iz flote. Sa desnicom ru- kom poloenom na Sveto pismo zakleo se da ée se on i vitezovi koji budu podli sa njim vratiti nazad nakon Sto provedu petnaest dana u Siriji i predaju poruke. Pod tim uslovima on napusti pohod a sa njim i Erve od Sitela, njegov neéak, Gijom vidam”* Sartra, Zoftoa yminus; sluzbenici u pravnim poslovima (sr