ODBRANIMO MIOVI! ZDRAVLJE NEMA CENU!

Zdravlje nema cenu. Uprkos tome, po izvrnoj presudi procenjeno je da bolnica KBC Dragia
Miovi treba da isplati dug od 1,1 milion eura, i to tako to e se izvriti plenidba imovine bolnice u toj
vrednosti.

Meutim, tih 1,1 milion eura, nas, graane, i drutvo, e kotati mnogo vie. Bolnica je institucija
ija vrednost daleko prevazilazI kategorije merljive novcem. KBC Dragia Miovi je mesto gde je do sada
spaeno hiljade ivota, gde je izleeno hiljade ljudi. Ta imovina nema samo svoju kupoprodajnu
vrednost, ona ima vednost u znaaju svoje upotrebe ona slui leenju ljudi, oduzeti je znai
onemoguiti ljude da je koriste da se lee. 1,1 milion eura oduzete imovine znai mnogo ivota koji nee
moi da budu spaeni, mnogo ljudi koji bez nje nee moi da se lee. Da li i jedan, a kamoli mnogo vie
ivota buduih bolesnika koji su u pitanju, sme da bude procenjen da vredi manje od duga od 1,1 milion
eura?

KBC Dragia Miovi nije samo mesto gde se ljudi lee, ve je i nastavna baza Medicinskog
fakulteta. To znai da njegova imovina omoguava da se generacije buduih lekara osposobe za svoju
struku. Oduzeti tu imovinu znai onemoguiti obrazovanje mladih lekara, a i to, kao krajnji ishod ima
gubitak zdravlja i ivota ljudi koje ti budui lekari treba da lee.

Interesantno je to da se za dug pojedincu pleni imovina dravne bolnice, koja znai ivot za sve
nas graane koji se u njoj besplatno leimo. Ali, u Srbiji oigledno nisu svi dugovi stvoreni jednaki. Jer
isto tako postoji puno dugova, za koje su isto tako donesene pravosnane presude, za koje ne vidimo
izvritelje uz pomo kordona policijaca (plaenih takoe naim novcem, novcem graana) kako plene
imovinu da bi se namirili. U Srbiji ima oko 100000 radnika propalih drutvenih preduzea kojima jo nisu
isplaene zarade i kojima drava duguje ak 400 miliona eura. Mnogo je i radnika preduzea koja nisu u
dravnom vlasnitvu a duguju im se plate. Naveemo radnike fabrike inskih vozila Goa iz
Smederevske Palanke koji trajkuju ve 110 dana zbog neisplaenih 20 plata, nepovezanog staa i
neoverenih zdravstvenih knjiica, nakon to je jedan od njihovih kolega izvrio samoubistvo u fabrici
zbog bede i beznaa.

Gore navedeno jasno pokazuje da u ovoj dravi postoje odreeni prioriteti. Recimo prioritet ima
ovaj dug bolnice pojedincu, u odnose na dugove radnicima za koje sud, izvritelji, policija i ostali ne
mare. Takoe je jasno da ivoti graana kojima e biti oteano leenje (kao i ivoti onih koji skapavaju u
bedi jer im duguju neisplaene plate) nisu na nekom visokom mestu na listi prioriteta. Na primer,
fontana na Slaviji u vrednosti od 1,8 miliona eura je oigledno vei prioritet od dravne bolnice. Dugovi
su prioritetni da se naplate samo ako tokovi novca idu OD graana KA privilegovanih pojedincima.
Oigledno je da dravni aparat radi protiv graana a u korist kapitala primer KBC Dragia Miovi je
samo jedan od mnogih koji to ilustruje.

1,1 milion eura, za jednu bolnicu, nije sitnica. Teko je poverovati da e nakon oduzimanja
imovine u toj vrednosti bolnica moi da nastavi da prua zdravstvene usluge isto kao pre. Ne moemo da
se ne zapitamo, ta e biti sa pacijentima koji usled plenidbe nee moi da dobiju odreene zdravstvene
usluge koje su bile vezane za zaplenjenu imovinu? Bolesti, naravno nee nestati, a nema naznaka da e
se ta ista kolina novca/opreme omoguiti nekoj drugoj dravnoj bolnici koja bi tako pokrila portebe
ovih pacijenata. To znai da bolesnici imaju dve opcije: bie primorani da idu kod privatnika ili da prosto
ne dobiju zdravstvenu uslugu. Dravne bolnice su ve ionako preoptereene, ekanje na procedure i
termine kod lekara specijalista je ve ogromno, nije razumno oekivati da e takav zdravstveni sistem
uspeti da kompenzuje ovaj gubitak resursa. Kao to smo ve rekli zdravlje nema cenu, pacijenti e dati
sve za zdravlje, i bez obzira na svoje teko finansijsko stanje, neminovno e veliki broj njih otii u
privatne bolnice da dobiju uslugu koju im vie u dravnim bolnicama nije dostupna. Jasno je da ovaj
postupak, plenidba imovine dravne bolnice, vodi slivanju novca graana u depove vlasnika privatnih
klinika, koji su vlasnici kapitala. Znai opet se dravnom intervencijom favorizuje tok novca OD graana
KA privilegovanim pojedincima.

Plenidba imovine KBC Dragia Miovi doprinosi koristi vlasnicima privatnih bolnica na jo jedan
nain. Naime, zaplenjena imovina je medicinska oprema. Ona e se, nakon plenidbe, prodati na licitaciji
po povlaenim, niskim cenama, da bi se od tog novca namirio dug. A ko e kupiti medicinsku opremu?
Pa naravno, vlasnici privatnih bolnica! Time e se uveati njihova mogunost da ostvaruju profit, a one
zdravstvene usluge koje je ta medicinska oprema pruala besplatno u dravnoj bolnici, sada e se
dobijati za novac, novac koji ide privatnicima.

S obzirom na to da bolesti, odnosno portanja za zdravstvenim uslugama nee nestati, uzimanje

resursa dravnoj bolnici onemoguava zadovoljenje te portebe besplatno. Tu potrebu e, zatim, moi da
zadovolje privatni pruaoci zdravstvenih usluga, naravno za novac, po zakonima trita. Time zdravlje
postaje roba, a poveava se udeo zdravstvenih usluga pruenih za novac u odnosu na udeo istih
pruenih u dravnim ustanovama. Moe se rei da ovakav proces zapravo sainjava perfidnu privatizaciju
zdravstva ispod ita. Zdravlje nije roba. Ne smemo dozvoliti da se tako tretira. Posledice koje proistiu
iz toga da zdravlje postane roba i izvor profita privatnicima su nesagledive.

Graani uredno plaaju zdravstveno osiguranje kroz doprinose. To znai da, za novac koji
izdvajamo, imamo prava da se leimo. A ne da dodatno plaamo privatne lekare jer uzimanje resursa
dravnim bolnicama onemoguava leenje u njima. Ili da, usled nematine koja pogaa najvei deo
stanovnitva, prosto ne moemo sebi da priutimo leenje. Iako je jasno da je osnovno naelo i krajnji
ishod mnogih dravnih intervencija uzimanje od graana i davanje privilegovanim pojedincima, kada je
uzimanje od zdravstvenih ustanova u pitanju, graanima se ne uzima samo novac, ve i ivot. Moramo
zatititi svoje pravo da se leimo! Moramo reagovati na ovakve poteze drave koji vode privatizaciji
zdravstva!

SAUVAJMO MIOVI! SAUVAJMO NAE ZDRAVSTVO! ZDRAVLJE NEMA CENU!