Visoka zdravstvena kola strukovnih studija Beograd ,Zemun ,Cara Duana 254a

Somatopedija
POSLEDNJA OBLAST
70-73 PITANJA
fiziko vaspitanje (telesno invalidnih uenika)
Fiziko vaspitanje telesno invalidnih uenika
ima osnovni zadatak brigu za telesni razvoj mladih
unapreenje zdravstvenog vaspitanja
podizanje telesne sposobnosti
podizanje radne kondicije
Ima ulogu i u :
pomae u umnom obrazovanju
pomae u razvijanju:moralnih ,radnih i estetskih svojstava
fiziko=telesno
70 Osnovni zahtevi fizikog vaspitanja:
Zdravlje je bitan element ovekovog ivota i svih njegovih aktivnosti
Telesno dravlje:
-preduslov a sre u i adovoljstvo svakog pojedina
-soijaliaija
Zahtevi telesnog obrazovanja
A)Higijenski:
Telesno vaspitanje je poveano sa dravstvenim i obuhvata sveobuhvatnu brigu a
dravlje ljudi.
Higijenski ahtevi telesnog obraovanja se odnose :
stianje higijenskih navika
primenjivanje mera i sredstava neophodnih u toku delatnosti telesnog vaspitanja
Ono se mora odvijati prema prinipima
Odvija se u povoljnim okolnostima:
u prirodi
u istim i urednim prostorijama
Higijenski ahtevi se odnose i na ode u i obu u ,koja:MORA BITI UDOBNA,NE SME
SPRE AVATI NORMALNU IRKULAIJU KRVI,NE SME OPTERETITI TELO I NE SME
OTEZ AVATI KRETANJE
Ovo se odnosi na sve objekte telesnog
vaspitanja(dvorane,igralis ta,plivalis ta,klialis ta,posebno na svla ionie i sanitarne
prostorije)
Sve sprave moraju odgovarati po svojoj te ini i iradi da ne ugro avaju dravlje i
bebednost ljudi.
Telesne ve be su neophodan aktivan faktor ja anja dravlja i moraju biti u skladu sa
mogu nostima svakog pojedina.
Telesnim vaspitanjem mora se stiati osnovno nanje o dravstvenom na aju
pojedinih telesnih ve be.
Treba predo iti negativne posledie predoiranih aktivnosti.
Pravilno koris enje prirodnih faktora(vetar,voda,sune)
B)Biolos ki:
Dobro iabrane ve be uti u na :
 pravilan ravoj organima
ja anje otpornosti organima
stvaranje potrebnih uslova a dalji pravilan tok ravoja
Telesno vaspitanje :
ravija i unapreuje organiam
poboljs ava ops te funkionalne sposobnosti
Posebno uti e na:krvotok,organe a kretanje,organe a disanje,nervni sistem
Treba sistemskim ve bama u fii kom vaspitanju otkloniti s tetni utiaj s kolskog
rada(dugo sedenje (u nepravilnom polo aju) u s kolskoj klupi).
)Estetski:
Telesno vaspitanje uti e na ravijanje smisla a lepo i skladno ,putem telesnih
pokreta,sporta i baleta.
Ritmi ki,prirodni,skladni,graioni pokreti deluju na kulturu pojedinaa i na druge
ljude (poitivno).
Mladima treba predo iti :ve banje na spravama,umetni ko klianje,kolo i imske
sportove.
D) Obraovni ahtev:
-Ravijanjem :
pokretljivosti
koordinaije
ekonomi nosti pokreta
brine
snage
idr ljivosti organima
se podi e telesna spremnost i radna sposobnost.
-Va no je a psihi ku sigrunost mladih i a njohovu soijaliaiju da:
bro tr e
dobro baaju kuglu
dobro ska u
su spretni u penjanju,puanju,hvatanju ,skijanju
su dobri:fudbaleri ,kos arkas i i odbojkas i
Naunici smatraju da se usavravanjem motorike kod pojedinca usavravaju i menjaju
psihike funkcije :
panja
volja
motivacija za rad
emocionalna stabilnost
Jedan od zadataka i obrazovnih zahteva telesnog vaspitanja je da mladi:
shvate korist
shvate ulogu TELESNOG VASPITANJA
shvate mesto
!!!IMAJU PRAVILAN STAV PREMA TELESNOM VASPITANJU
Sadr aj telesnog vaspitanja mora da uka e mladima na : drus tveni i politi ki na aj
,prinipe,adatke,mogu e utiaje telesnog vaspitanja i speifi ne potrebe ljudi u telenom
vaspitanju
E)Moralni ahtev:
Ono mora da uti e na vaspitanje moralne,razvijene,svestrane li nosti.
Nau nii smatraju da telesno vaspitanje treba da :oboga uje emoionalni ivot
pojedina,doprinosi njegovoj moralnoj i soijalnoj relosti,uti e na uspes nost integraije
mladih u drus tvo.
Moramo razviti: Moramo suzbiti
zadovoljstvo mrnju
veselje grubost
vedrinu surovost
odvanost strah
smisaonost suzdrljivost
istrajnost stidljivost
Samostalno delovanje
Jer takva oseanja TREBA DA prate sportske
aktivnosti i vebe

Sve te(poitivne)karakteristike bi trebalo da budu stvarne kod li nosti mladih.

Zna aj telesnog vaspitanja:
ravija se :
disiplina
pravilan odnos prema radu
pravilan odnos prema drus tvenoj imovini
kolektivnost
kulturno ponas anje
patriotiam
internaionaliam
F)Rekreativni ahtev:
Ima na ajnu ulogu u organiaiji slobodnog vremena
Potrebno je pos tovati somatodidakti ke prinipe:
stvaranje praktine situacije
da telesne vebe odgovaraju stepenu razvoja osobe i polu
da su pravilno pedagoki motivisane
1)Li nost je i proivod aktivnosti u ranim situaijama i ato treba stvarati situaije u
telesnom vaspitanju koje e pogodovati realiaiji pojedinih adataka u formiranju li nosti
.Pri tome treba voditi ra una da se realiovanjem pojedinih projekta postignu i odreeni
iljevi koji se ne e ograni iti samo na fii ko-tehni ku stranu ,ve i na psiholos ku,drus tvenu i
moralnu.
2)Telesno vaspitanje mra odgovarati odreenom stepenu ravoja ,odnosno pojedinim faama
od detinjstva do odraslog doba,jer postoji mogu nost da neke ve be budu predimenionirane
i da s tetno deluju na organiam .Neki sportovi(boks,rvanje,dianje tegova i sl) ne odgovaraju
psihi kim i fii kim mogu nostima enskog organima.
3) Pravilna pedagos ka motivaija na i da svaki adatak u telesnom vaspitanju mora da bude
osmis ljen.
 71 Faktori koji uti u na telesno vaspitanje TIL-a(telesno invalidnog lia)

faktori :

porodica (primarni faktor,ona brine a normalan telesni ravoj dee ,obebeuje

povoljne higijenske prilike ,dravu hranu i drav na in ivota dee).
Predkolske ustanove(stvaraju higijenske navike,poma u ja anje organima i poma u
stianju osnovne prirodne pokretljivosti)
Prema mogunostima svakog deteta treba razvijati motoriku i snzoriku!
Telesno vaspitanje u preds kolskom urastu je najbolje obaviti kro igru.Najbolje
sportske disipline a ovaj urast su:plivanje,igranje
loptom,skijanje,klianje,gimnastika.
Defektoloi bi morali da ponaju telesno vaspitanje kako bi primenjivali odgovaraju e metode
kod dee preds kolskog urasta.
Preds kolske ustanove treba da raspola u potrebnim prostorijama ,kao i potrebnim
rekviitima.
drutvene organizacije

72. Oblii telesnog vaspitanja:

S kola gde se s koluju TID ,ima glavnu ulogu u telesnom obraovanju .
Ono je ijedna eno sa drugim granama vaspitanja ,pa i u s kolama a TID.
To je proes koji polai od ravijanja ljudskog tela i telesnog kretanja,ALI DELUJE NA
CELOKUPAN RAZVOJ LINOSTI.
Ostvaruje se na 2 na ina: