34.

Senzacionalizam u medijima
Senzacionalizam je neoekivana vest koja snano utie na ovekova ula, kasnije in a
njegovu percepciju, To su uzbudljivi doivljaji, okantni dogaaji koji postaju prvorazredne
vesti. Posebno ih u javnom prostoru koriste autoritarne vladavine tiranije i diktature. To su
najee vremena u kojima u drutvu i dravi dominira nekontrolisani haos, jer niko od
aktera na vlasti nema mo da u potpunosti uspostavi red, sigurnost i stabilnost. Senzacije
unitavaju vrednosti i vrednosni sistem.
CILJ senzacije je da skloni ljude ili da im skrene panju s bitnih pitanja i problema
zajednikog ivota. Senzacijama se unitava javnost i truje javno mnjenje. One izjednae
istinu i la, pravdu i nepravdu, dobro i zlo, mrnju i ljubav, lepo i runo, pa ljudi izgube
vrednosne orijentacije i kompase.
Pogodan instrument za irenje senzacije i dominiranje senzacionalizma na javnoj sceni su
mediji. Novinar treba da voli istinu u onoj meri u kojoj filozof voli mudrost i mora mrzeti
skandale kao sto se folozof gnua javnosti.Poslunost uvek zavrava u goloj propaganda,
manipulaciji to odgovara onima koji to naruuju i plaaju. Nekada je to bilo iskljuivo u
rukama vladajuih ideologija i vlada, a sada to ine i oni koji raspolau ekonomskom moi.
Njima se slue i privatni vlasnici medija za linu korist, poniavajui novinare i svodei ih na
poslune izvrioce naloga. Naravno najopasnija upotreba senzacija dolazi iz polja politike.
Metodama defaktuelizacije slui se vlast u propagandnom delovanju u javnom polju, jo je
davno istakla Hana Arent opisujui propagandu u period dolaska nacista na vlast u
Nemakoj. Na taj nain unosi se laganje u politiku.
Senzacijama se veto manipulie. Oni koji proizvode senzacije raunaju na nezrelu javnost.
Medijske senzacije kada su u pitanju lini ivot poprimaju karakter savremenog kanibalizma.
Nasre se na linost ne samo do ogoljenja ve do kostiju. Novinari i mediji pretvaraju se u
pirane na suvom.
Najbolje se prodaju informacije koje su senzacija i spektakl. Tako, na primer, da bi se
poveala gledanost, u njima je sve dozvoljeno: zloini, suze, tuga, strah, kompletna ljudska
emocija.
Spektakl je neprekidan, potpun i besraman. Televizija prikazuje sve pa i moje najintimnije ja.
Ljudi se pred kamerama pretvaraju, oni ive na liniji koja razdvaja san od jave, istinito od
lanog, televiziju od realnosti, gledaoce od uesnika, tako da je konfuzija
potpuna.Demokratija suprotno tritu treba da je uvek u slubi istine.

35.Satanizacija i medijski lin u medijima.

Senzacije u medijima posebno one u slubi poluistine i neistine, mogu satanizovati
pojedince, grupe i organizacije. Satanizacija najee upotrebljava vlast i vlastodrce da bi se
obraunali s konkurentima i protivnicima. U satanizaciji druga strana proglaava se za
neprijatelja i izdajnika dravnog razloga i nacionalnog interesa. Satanizacija preko medija
ima ne samo politiku ve i moralnu discipline. Medijska satanizacija je verbalna likvidacija
koja lako moe da zavri u fizikoj. Njen CILJ je ne samo da nekoga u javnosti ocrni ve i
dag a oznai za odstrel. Mediji se, stavljaju u poziciju hukaa koji podstie nasilje, odnosno
zloine i zlo. I javne polemike poprimaju satanizirajue karakteristike. U takvoj javnoj klimi
svako drugaije miljenje, nain, pristu, satanizuje se do unitenja.
Svako drugaije i razliito miljenje i vienje sumnjii se kao zavera. Sumnjienje ide dotle
da i unutar vlasti poinju podozrenja, neretko i muu akterima koji pripadaju istoj strain.
Stvara se atmosfera velikog nepoverenja a posledica je produbljivanje podela u drutvu.
Satanizacija i lin utiu i n aunitavanje vrednosti i vrednosnog sistema, jer se u javnosti stie
utisak das u svi koji su u politici i na javnoj sceni isti.Otvara se agera za aferom, najee
praena medijskim linom, a retko se okonavaju, obino nikada. Javnost ostaje prikraena
za saznanja ta je rezultat i koje suposledice afere.
Medijske senzacije i lin primer su kako se sloboda komunikacije upotrebljava za njeno
razaranje. Slabost slobode je u tome to daje mogunost i onima koji je na pravi nain koriste
i ire. Zbog toga je bitno zatiti slobodu od onih koji u njeno ime unitavaju. Za zatita treba
da bude ustavna i zakonska.

36. Pojam i vrste politike kulture i znaaj politike culture za medije.

Kultura kao ovekova druga priroda, nije nita drugo do ureenje ljudskog ivota. Politika
kultura je kao deo opte kulture unoenje redu u politiki ivot, odnosno u javno polje. Ona
presudno utie na izbog ciljeva i pravaca po kojima se pojedinci, drutvo i drava kree i
razvija.to je nerazvijenija politika kultura pojedinca, to su vee mogunosti uzurpacije i
manipulacije. I obrnuto: to je ona razvijenija, politika zajednica je ureenija. U formiranju
politike culture drutva najveu odgovornost imaju politike i duhovne elite i elite znanja.
Takoe veliku ulogu imaju mediji. U autoritarnim vladavinama dominira parohijalna i
podanika politika kultura. Pripadnici parohijalne politike culture u potpunosti su
nezainteresovani za politiki iovot. Oni ive ivotom prvobitnih zajednica. Bezopasni su za
vlast i lako ih je drati u pokornosti.Podanika kao linost karakterie autoritarnost.
Autoritarna linost pokazuje i praktikuje slepu odanost i poslunitvo prema onima koji su
hijerarhijski iznad nje ili istovremeno i okrutnost i prezir prema onima ispod i onima koji su
zavisni od nje.U autoritarnim vladavinama mediji se koriste samo u propagandne i
manipulativne svrhe. Mediji vie nisu javno oko koje treba da prenese sve to se dogaa u
drutvu i dravi, ve sredstvo za prenoenje poruka koje vladajui hoe i odaberu. U tome ta
hoe i odaberu esto porukama vreaju zdrav razum.U njihovim rukama mediji slue za
silovanje i nasilje nad razumom i javnou. U demokratskim vladavina dominira
participativna politika kultura. Ona je proizvod razvoja graanske svesti kod pojedinca. Na
osnovu te svesti graanin je svestan znaaja politikog ivota, njegovog ivota i ivota
zajednice i drutva.Razvijenost demokratske politike culture zavisi od prihvatanja i
praktikovanja univerzalnih vrednosti istine, pravde, dobro, ljubav, lepota, sloboda, ljudsko
dostojanstvo, i solidarnost kao merila za sve ostale vrednosti. Pored ovih elemenata
potrebno je praktikovati i sledea sredstva u politikom ivot: dijalog, toleranciju,
kompromis, konsenzus, kritiku i kontrolu. Vana su tri principa: princip ostavke, smenjivosti
i ogranienog mandata.
37. Znaaj dijaloga za medijsku komunikaciju
Dijalog je uzvieni in politikog miljenja, delanja i ponaanja i najbolji nain politikog
optenja. Formula nema dela bez rei primerena je ovenom ponaanju u zajednikom
ivotu. Antiki Grci su smatrali das u sila i nasilje nemi i da zato ne bi trebalo da imaju mesta
u politici. Kada se u politici ne razgovara, onda se nareuje ili upotrebljava sila i
nasilje.Dijalog ispravlja naa miljenja o nama i drugima nae zablude i predrasude, naa
ogranienja i mogua ogreenja. Biti spreman za susret i razgovor znai omoguiti sebi da
uje drugaije miljenje i da se suoi sa novim argumentima. Dijalog je stvaranje, ulazimo
u razgovor sa jednim miljenjem i argumentima, a iz razgovora izlazimo sa boljim
argumentima i reenjima. U dijalogu se do zajednike istine dolazi. Dijalog je susret, a od
sresti je i srea.Dijalog je sredstvo u politikom komuniciranju. Nema demokratske
politike culture bez dijaloga. ovek dijaloga je otvoren i uzda se u razum. Takav ovek ne
prihvata silu i nasilje.Dijaloga nema bez ljubavi prema istini. Politikog dijaloga nema tamo
gde je merilo istine mo, gde se politike odluke donose u uskim krugovima politikih elita,
gde se graani pretvaraju u masu, gde ne postoji saradnja izmeu graana i gde ih ne
povezuju univerzalne vrednosti: sloboda, ravnopravnost, solidarnost, prijateljstvo ,ljubav;
gde se pdstiu verski, nacionalni, rasni, klasni i drugi sukobi, gde su u politici obeava, a
obeanja se ne ostvaruju, gde svi govore a niko nikoga ne uje.
U politici nadmoe se ne razgovara vec se samo pregovara. Velika je razlika izmeu
razgovora i pregovora.Razgovaraju samo ravnopravni, a ne neravnopravni, a pregovaraju
nadmoni, manje moni i nemoni.Tamo gde se u politici obeava, a obeanje ne proverava i
gde se ne moe proveriti nema dijaloga. USLOVI za dijalog u politici su: ravnopravnost,
paljivost, utivost, oseaj stida, bolji argument i tolerancija.

38. Znaaj tolerancije za medijsku komunikaciju.

Drugo veliko sredstvo demokratske politike kulture je tolerancija. Re tolerancija dolazi od
latinskog jezika i oznaava ono to se u naem jeziku naziva trpeljivost. Dva znaenja
otlerancije: U prvom znaenju tolerancija je zajedniko podnoenje tete, odricanje od
realizacije dela svojih potreba, interesa, uverenja i ubeenja. Tolerancija je spremnost za
kompromis, pobeda nad zlom. Zasnovana je na rtvi, neto svoje rtvuje da ne bi otvorio
sukobe sa drugima.U drugom sluaju, tolerancija je prihvatanje razlika, odnosno shvatanje da
ivot bez njih ne moe i da se u njima odvija. On poinje da prihvata pluralizam miljenja,
pogleda, uverenja, ubeenja, delovanja i ponaanja. Razlike u njegovoj svesti postaju neto
normalno. Tolerantan nije onaj koji je nemoan ili koji se brani, tolerancija nije
ravnodunost, niti ignorisanje. Subjekti tolerancije su pojedinci, glupe i zajednice. Drava ne
moe biti tolerantna, jer legitimno legalno raspolae silo mi upotrebljava silu ali zato moe
biti garant tolerancije. Nema demokratkske politike kulture bez dijaloga i tolerancije.
Prolost moe da optereti i pomrai sadanjost, i onemogui budunost. U prolosti se
deavalo mnogo toga razumnog, umnog i plemenitog, al ii nerazumnog, neumnog i ravog.
Tolerancija je upravo vredno sredstvo pomuu kojeg se ljudske razlike mogu na najbolji
nain uzajamno odnositi, a da ne odvedu u sukobe do rata. U savremenim okolnostima
toleranciju ne treba vie uzimati samo kao sredstvo trpeljenja, ve kao sredstvo pomou
kojeg se prihvataju razlike i bogati ivot.
39. Uloga kompromisa, konsenzusa i kritike i problem sa kojima se novinari suoavaju.
U politikom ivotu jednog drutva i drave znaajno sredstvo je kompromis saradnja.
Sudari miljenja i interesa, lako mogu da zavre u sukobima, do najopasnih ratova. Da bi
bili izbegnuti ili umanjeni sukobi, demokratska vladavina koristi kompromis. Saradnja za
opti interes, opte dobro graana u politici niije samo potreba nego i neophodno. U saradnji
potiskujemo posebne interese da bi ostvarili opte ciljeve i zadatke. Kompromis tj.saradnja
ima i granicu: nema kompromisa izmeu istine i lai, pravde i nepravde, dobra i zla. Hegel je
naglaavao da nije problem ni tragedja izbor izmeu pravde i nepravde, tragedija nastaje
kada se treba odluiti i izabrati izmeu dve ili vie pravdi koja je to prava i najbolja.
Kompromis se postie izmeu dve pravde ili dva dobra.
Demokratska politika kultura nezamisliva je i bez jo jednog sredstva konsenzusa
tj.saglasnosti svih. Najbolja su reenja u zajednikom ivotu postignuta saglasnou svih
uesnika. Konsenzus je izuzetno vaan u procesu donoenja najbitnijih odluka, posebno u
vienacionalnim i viereligijskim dravama. Nametanje bolje veine manjin moe da bude
uzrok nepomirljivih i tekih sukoba. Upravo konsenzus u takvim dravama omoguava da se
nacionalne, religijske ili bilo koje manjine oseaju ravnopravnima i nezapostavljenima.
Kritika podrazumeva razumno, razborito, racionalno i argumentovano suoavanje s nekom
idejom, koncepcijom, problemom. Kritika uvek omoguava reavanje na najbolji nain
drutvenih problema i donoenje valjanih odluka. Volter je upozoravao da prestati kritikovati
znai biti mrtav. Kritika pomae i onemoguava da se vlast zavri u uzurpaciji. Bez kritike
vlast lako zavrava u samovolji i samozadovoljstvu. Kontrola podstie efikasnost vlasti i
spreava nezakonitosti i uzurpacije. to je vie kontorlnih mehanizama, manja je mogunost
zloupotrebe vlasti.
Tri problema prema kojima novinari i mediji esto zauzimaju odbrambeni stav. 1-1-
Objektivnost novinari se brane objektivnou, kada ta objektivnost gubi svaki smisao jer
njene posledice mogu da izjednae ono to se ne moe i ne sme izjednaiti. Primer je reiser
an Lik Godar koji je sjajno primetio das u se novinari u ime objektivnosti drali logike u
vreme nacistike vladavine: minut Hitleru, minut Jevrejima.
2-Novinarske i medijske neutralnosti. Da li u nekim dogaajima i sluajevima moe da se
bude neutralan posebno u onim u kojima se afirmie nasilje, zloini, mrnje i
diskriminacije. Neutralnost podrazumeva celovitost, al ii odgovornost za javnu re koja se
izrie u javnosti.
3-Manipulacija odnosno prenoenje manipulativnih poruka. Taj problem nije lako reiti.
Jer oni koji alju manipulativne poruke svesno ti ine upotrebljavajui tj.zloupotrebljavajui
prenosnike- medije.
40. Mediji i irenje: predrasuda, stereotipa i diskriminacije.
Velika opasnost po demokratsku politiku kulturu jeste prisustvo i irenje preko medija:
predrasude i stereotipi, diskriminacije, govor mrnje i nekritiko irenje poruka.
irenje predrasuda preko medija moe da dobije razmere ije posledice mogu biti tragine.
Predrasude su stavovi o neemu i nekome,. To su prihvaeni stavovi bez dokaza i provere.U
drutvenom ivotu predrasude se odnose na razliite od nas. Tako su najee i po
posledicama najopasnije predrasude prema rasi, narodu, naciji, veri, polu i
manjinama.Opasno je preko medija podsticati i iriti predrasude. Masovno prihvatanje
predrasuda u krizama zavrava u traenju krivca za ravu situaciju to je jedan od vidova
psiholokog pranjenja. To psiholoko pranjenje na osnovu predrasude moe da bude
fatalno po one koji su oznaeni kao krivci. Mnogo je primera ovakvog delovanja medija: od
faista i nacista, do ratova voenih u bivoj Jugoslaviji dvadesetih godina 20.veka.
Diskriminacija najee nastaje na osnovu predrasuda. Diskriminacija je ponaanje u kojem
se drugima, odnosno razliitim grupama od nase onemoguuje da ostvare mogunosti
npr.slobode i prava, koje moe da ostvari grupa koja diskriminie.Najopasniji oblik
diskriminacije je institucionalna diskriminacija.
Danas je na delu jo jedan oblik rasizma, kulturni rasizam ili novi rasizam. Kod kulturnog
rasizma nisu vie u pitanju fizike razlike ve kulturne razlike meu grupama. Kod nas se u
okviru srpskog naroda razvija jedan takav kulturni rasizam do ovinizma.Ratovi voeni u
bivoj Jugoslaviji izazvali su raseljavanje stanovnitva i veliko izbeglitvo po nacionalnoj i
verskoj osnovi.Obelezeni su kao ljudi nieg kulturnog nivoa tupi, tvrdoglavi ili nasilni.

41. Govor mrnje u javnom prostoru.

Govor mrnje u javnom prostoru najee zavrava u nasilju. Zavist, mrnja, pakost, prezir i
gaenje su ovekova loa oseanja. Kad mrnja dobije nsu da se manifestuje na javnoj
sceni, onda se moe smatrati da njom upravljaju i podstiu je ravi i opasni ljudi. Dominacija
mrnje na javnoj sceni nije nita drugo do dominacija ravih na vlasti. Kao i svim drugim
oblastima brige o moralu, zaposleni u medijima su odgovorni za sadraj koji prikazuju bez
obzira na to ko ga zaista proizvodi.A oglaivai su etiki odgovorni za pruanje finansijske
potpore apostolima neuljudnosti. Prava realnost kae da sve dok publika nastavlja da
podrava ili barem povlauje snabdevaima govora mrnje i programima koji uspevaju
zahvaljujui nasilnoj konfrontaciji, mediji e i dalje davati svoj doprinost degradaciji
kulturnog drutva. U borbi protiv govora mrnje u medijima nikada ne treba izgubiti iz vida
stav da bez slobode govora nema slobodnog drutva.Pravi protivotrov za govor mrnje nije
guenje govora, ve mnogo vie govora.Svaka mrnja ogrniava, izoluje, zatvara, proganja i
osvetnika je. Opasno je na nju oslanjati se u bilo kom sluaju.Pojedinci grupe i narodi
zaraeni govorom mrnje nemaju ansu za budunost. Politika koja rauna na mrnju
podstie ljudske nakaze spremne sve da unite. Takva politika pretvara se u fabriku, koja
proizvodi neprijatelje i osvetnike.Opasno je prizivati je u pomo u bilo kakvoj situaciji i za
bilo kakve realizacije. Ona je uvek na ivici da izazove brutalnost, grozote i terror. Bez
demokratske politike kulture nema garancije za uspostavljanje i odravanje demokratije.