No Zlatne

leptirice

Tarik Ali

Prevela
Senada Kreso

3
2
 Naslov originala
Tariq Ali
Night of the Golden Butterfly

Copyright Tariq Ali 2010 Aji,

koja mi je ovaj naslov predloila pre dvanaest godina,
Translation Copyright 2010 za srpsko izdanje, LAGUNA a sad misli da je neprikladan.

Islamski kvintet:
U senci nara
Knjiga o Saladinu
Kamena ena
Sultan u Palermu
No Zlatne leptirice

Dijana Radinovi

5
4
 1.

Pre etrdeset i pet godina, dok sam jo iveo u

Lahoru, imao sam jednog starijeg prijatelja po
imenu Platon, koji mi je jednom uinio uslugu. U napadu
mladalake velikodunosti, obeao sam da u mu to vratiti
s kamatama, bude li mu ikad zatrebala pomo. Platon je
predavao matematiku u jednoj otmenoj koli, ali je mrzeo
neke svoje uenike, one za koje je govorio da su tu samo da
naue lepu umetnost razvrata. A poto je on bio Platon iz
Pendaba, upitao je hou li mu uslugu vratiti s kamatom
na kamatu. Nerazborito sam pristao.
Bio sam tada zaljubljen, to je Platonu vrlo smetalo. U
njegovim oima, ljubav je bila tek izgovor za mladalaku
pohotu koja, po samoj svojoj prirodi, nikad nije mogla biti
vena. edno prijateljstvo je bilo daleko vanije i moglo je
da traje itav ivot. Nisam u to vreme bio raspoloen za tu

7
6
8 Tarik Ali
vrstu filozofiranja pa sam bio spreman da potpiem svaki
papir koji bi poloio pred mene.
Iako je bio ovek iji su sudovi obino bili vrsti i jasni,
stvari kojima nije bio sklon znale su da budu iracional-
ne, a granica izmeu njegove ironije i mrnje bila je uvek
nerazgovetna. Njega su, recimo, umeli duboko da uvrede
studenti to su u letnjim mesecima imali obiaj da zakae
nalivpero o prednji dep najlon koulje. Upitan zato, nije
odgovarao, ali kad biste ga priterali uza zid, promrsio bi
samo kako ga je strah i da pomisli do kojih e estetskih
vrednosti drati kad odrastu, ako im je ukus ovakav u cvetu
i aru mladosti. Mada ovo i nije neki dobar primer, kod
njega nas je privlaila inteligencija, i to mnogo pre no to
e postati poznat kao slikar.
Jednom je jedan na prijatelj, koji je tek bio diplomirao i
zaposlio se u Ministarstvu spoljnih poslova, seo za na sto i
odmah se suoio s Platonovim: Promeniu ime u Diogen
da bih mogao usred dana da upalim lampu i krenem u
potragu za potenim dravnim inovnikom. Niko se na
to nije nasmejao, a Platon, naviknut da bude junak svakog
razgovora, nakratko nas je napustio, a predmet njegove
aoke nas je upitao kako uopte moemo da se druimo s
tako groznim stvorom. Napali smo ga: kako se samo usu-
uje tako da govori, pogotovo to smo ga mi odbranili! U
svakom sluaju, promrmljao je moj prijatelj Zahid, Platon
vredi kao deset slubenika Ministarstva spoljnih poslova,
sve samih guziara poput njega. Nadodala se jo pokoja
slina misao pa je to poreenje eskaliralo do najmanje
No Zlatne leptirice 9
stotinu razmetljivih guziara poput njega. Tako smo ga se
otarasili. Uto se Platon vratio i celo popodne sedeo zami-
ljen, gladei crne brkove u pravilnim razmacima, to je
uvek bio znak da je besan.
Nain na koji je Platon s bliskim prijateljima raspravljao
o svojim ljubavnim osvajanjima nikada nije bio potpuno
uverljiv. Njegova seksualnost nam je oduvek bila misterija.
esto je znao da bude povuen i tajanstven te je bilo oito
da ga je krasila dubina do koje mi, mlai od njega za jednu
generaciju, nismo mogli da dopremo. Mnogo je toga u vezi
s njim to i dan-danas ne znam, mada sam mu skoro itavu
deceniju verovatno bio najblii prijatelj. E kad bi ogledala
mogla da otkriju vie od odraza jasne i nepokolebljive slike!
Da smo kadri da vidimo onaj najskriveniji, unutranji karak-
ter osobe koja zuri u sopstveni odraz u ogledalu, zadatak
pisaca i analitiara bio bi znatno laki, ako ne i suvian.
Platon nikada nije ostavljao utisak neke ekstravagantne
osobe i uvek se veoma trudio da izbegne publicitet, mada
na nain koji ga je ponekad dovodio do toga da iskorai
pravo pod svetlo reflektora. Tako, kad bi neki od starijih i
veoma cenjenih pesnika koji su pisali na urduu i redovno se
okupljali u ajdinici Pak na Molu bombastinim frazama
prevrio meru u samohvalisanju, Platon bi ga nemilosrdno
ismejao, biujui ga epitetima i pendapskim poslovicama
koje su nas i te kako zabavljale a pesnike nervirale. Kada
bi taj napadnuti pesnik iznenada pokazao prezir pa jo
Platona nazvao mediokritetom, ljubomornim na bolje od
sebe, Platon bi se silno obradovao i predloio da uradimo
10 Tarik Ali
test pa da svi okupljeni utvrde koja je od pesama njego-
vog protivnika drugorazredna a koja treerazredna. Poeo
bi na urnebesno rogobatan nain da deklamuje jedan od
nerazumljivijih stihova dotinog poete a kad bi se ovaj i
njegove ulizice pokupili, Platon bi glasno zapljeskao. On u
stvari nikad, nijednog asa, nije pomislio da je taj pesnik
lo, ve su ga nervirale sedeljke pune narcisoidnosti i uza-
jamnog oboavanja koje su se u ajdinici svakodnevno
odravale. Mrzeo je prazni izraz lica ulizica to su uzviki-
vali udesno na svaki izgovoreni stih. Poput mnogih od
nas, ni on nije ba iskazivao interes da ispituje kroz to su
neki od njih proli u prethodnim decenijama. Razoaranja
su mnoge od njih izmorila, iscedila im snagu, neki su sad
bili poput slomljene trske i rasipali energiju po gostio-
nicama i bili obini navijai pesnika koji su stekli ugled
u knjievnom svetu. Platon je toga bio i te kako svestan,
ali samo njegovo bie, ta vrsta elina ipka, nije se dala
saviti, i zbog toga je bio netrpeljiv prema onima to su bili
manje vrsti od njega.
ta je Platona navelo da zahteva svoju funtu mesa
sada, i zato je to bilo u vidu romana koji e se temeljiti
na njegovom ivotu? Jer upravo se to dogodilo. Odreeni
lanac dogaaja pokrenuo je telefonski poziv u kojem je on
traio da ga pozovem u Karai. Ve to je bilo udno, poto ma okupljenim u grupe, od kojih se neki u jednom asu
je Platon oduvek mrzeo taj najvei grad nae domovine,
optuujui ga, preterano, da je grad bez karaktera, mon-
struozni hibrid. U toku razgovora nije bio raspoloen za
dugu priu, samo je insistirao da stari dug asti sad ima
No Zlatne leptirice 11
da se otplati. Nisam imao izbora. Mogao sam, naravno,
da mu kaem da se gubi, i sada alim to nisam. Ne toliko
zbog njega, ve zbog drugih ije su se prie preplitale s
njegovom. Muila me je ta tajna. ta je to to se u njemu
splelo u klupko tako vrsto da je jedini nain da se rasplete
bilo pozvati se na gotovo zaboravljeni dug? Radi li se o
dangrizavom nezadovoljstvu zbog onog to nije uspeo da
postigne, ili prosto o muci umetnikog stremljenja u zemlji
u kojoj je hirove trita umetninama odreivalo ono to
bi se pojavilo u njujorkoj ili londonskoj tampi? Pohvale
u inostranstvu, profit kod kue.
Mnogo pre nego to u zapoeti muni posao pisanja,
trebalo je da istraim odreene aspekte njegovog ivota, to
samo po sebi nije bio lak zadatak. Platon je veliki deo svog
ivota uvao skriven od pogleda, ili ga je moda potiskivao.
U oba sluaja, valjalo mi je uklanjati mrene sa oka. Kako
mogu da piem o njemu ako mi ne dozvoli da otkrijem
njegovu uspavanu prolost?
Prijateljstva su smeno nestalna. Ona plove, menjaju se,
nestaju, zavuku se pod zemlju i dugo tamo ostanu i lako
bivaju zaboravljena, pogotovo ako jedan od prijatelja ode
na drugi kontinent. Tokom ivota, okrueni smo ljudi-
iskristaliu i postanu prijatelji, a onda se istope, bez traga
nestanu, da bismo ih opet sluajno sreli i to na najudni-
jim mestima. Neka prijateljstva sa studija ili posla potraju
mnogo due; vrlo malo njih traje zauvek.
12 Tarik Ali No Zlatne leptirice 13

Kad sam pristao da napiem priu o njemu, Platon je nita promenilo. Svet vizuelnih umetnosti i carstvo knji-
bio oduevljen i pobedonosno se grohotom nasmejao. Taj evnosti ostali su mala ostrva. Ajkule su jo uvek nadzirale
smeh toliko nije liio na njega da sam pomalo izgubio okeane. Naljutio se. Radio je na triptihu koji bi bio poziv
volju. Iznerviran mojim pokuajima da iskopam razloge na oruje. Dokazao mi je da nemam pravo. Njegovo delo
njegovog udnog zahteva, dodao je dopunsku klauzulu. e zapaliti otadbinu. Izrazio sam skepsu.
Ja u uraditi ono to od mene trai, znao je to, ali mogu li Veliki majstore Platone, vae e vizije pogoditi otad-
ja to uraditi a da ne posegnem za knjievnim lukavstvima binu poput gromova s neba.
i preterivanjima, to se tih dana smatralo obaveznim? To Razgovarati s tobom na ovaj nain gubljenje je vre-
mora biti jednostavno ispriana pria bez suvinih ukrasa mena. Uradi neto korisno. Idi i poni da pie knjigu. Idi
i digresija. Pristao sam, mada sam ga upozorio da ne mogu sada, i tamo gde se istina ne moe prikazati ogoljena, odeni
da napiem knjigu koja se odnosi samo na njega. Najbo- je u humor i ironiju. Moe li to?
lje je da sam to uradi; moe jednostavno da mi izdiktira Pokuau.
svoja seanja, ako je to ono to eli. A nisam mogao samo
da opiem njegov razvoj kroz odnose s drugima. Treba
evocirati ceo taj period, otkriti drutveni milje, a izbei
prazna razmiljanja. Podsetio sam ga na Heraklita: Budni
ive u svetu koji im je zajedniki, dok svaki spava ima
sopstveni svet.
Platon je to primio dostojanstveno, ali nije mogao a da
mi ne uzvrati svojom milju. Umetnikim delom se i neu-
speh, rekao je, d pretvoriti u pobedu. Nisam se sloio s
njim. Umetnika svest, ak i kad je na visokom nivou, nikad
ne moe da poniti stvarnost nametnutu jednom drutvu
posle istorijskog poraza. Uzvratio je, viui, nabrajanjem
slikara i pesnika ije je delo umelo da u zla vremena uzdi-
gne ljude do nesluenih visina. Oni su to postigli, sloio
sam se, oni su obogatili kulturni ivot sirotinje i poraenih
tako to su im pruili korisnu kulturnu potporu, ali to nije

2.
Zahid je dremao i sanjao. Bio je to san o mokre-
nju, rei e mi kasnije, san koji te opominje da
ti je beika puna, san ije je jezgro ostalo nepromenjeno
celog njegovog ivota. Voda to neprestano tee. Obino
se tuirao, a nekad je to bila odvrnuta esma ili, u nekoliko
retkih prilika, uzburkano more. U koli i u planinama,
gde su nae porodice provodile leta, opisao bi mi neto
podrobnije tu svoju muku. Bio je to, objasnio je, jedan
sirovi, delotvorni unutranji alarmni sistem. Ako bi pre-
dugo odlagao, njegova bi esma procurila. Majka mu je
jednom ponudila jungovsko objanjenje, ali mora da nije
bilo vredno pamenja, jer ga se ve posle nedelju dana vie
nije mogao setiti.
Sam Zahid je bio uveren da je jedinstven. Kad je bio
beba, njegova ga je dojilja strpljivo oslobaala muslinskih
pelena, uila ga da mokri tako to bi odvrnula esmu i
14
No Zlatne leptirice 15
zvidala nacionalnu himnu. To je palilo muslinske pelene
su zauvek bile odbaene kad mu je bilo jedva godinu dana,
ali mora da je to ostavilo traga na njegovu psihu. esto se
alio, slava dragom Alahu, da mu je u snove ula voda a ne
nacionalna himna, mada bismo se, posle kratke rasprave,
sloili da bi moda bilo bolje da je bilo obratno. Na kraju
kakvog filma ili radio-emisije uvek je uspevao da nae
pisoar. Bolje i to nego mokrenje u krevet.
Kasnije, kada je ve bio istaknuti kardiohirurg koji je
leio vane ljude u Sjedinjenim Dravama, Zahid je otkrio
da njegov san nije tako neobian kako je on nekad mislio.
To ga je otkrie razoaralo. Imao je obiaj da se ali kako
su mu se sruile sve iluzije. Tada je odluio, protivno sino-
vljevom savetu, da neto od svoje imovine i uteevine u
banci uloi u neprivlane lokacije irom sveta: u Marbelji
i Majamiju, na Bermudama i u Nici, kao i i to uglavnom
zbog onih starih vremena u planinsko odmaralite u
dolini Kagan, uniteno zemljotresom 2004. godine. Sve
ovo u ja tek naknadno saznati. uo sam, naravno, da je
postao republikanac i da je predvodio medicinski tim koji
je operisao Dika ejnija 1999. godine i spasao mu ivot, ali
nisam znao da se posle napada od 11. septembra preselio iz
Vaingtona u London niti da sad ivi napola penzionerski
u Rimondu, u otmenoj vili s pogledom na Temzu. Skoro
pola veka smo nas dvojica iveli u razliitim svetovima.
Kada je zazvonio telefon, u cik zore, Zahid je automatski
pruio ruku da zgrabi budilnik. Mora da je neka hitna situ-
acija u bolnici, pomislio je pre nego to je shvatio da vie
16 Tarik Ali
ne radi. Bilo je pet i deset ujutro; mora da je neko sa Istoka.
Rani telefonski pozivi su ga uzrujavali. Uglavnom su stizali
iz otadbine i obino donosili loe vesti jo jedna smrt u
porodici, novi vojni pu, oekivani atentat ali se ipak nisu
mogli ignorisati. Njegova ena je jo uvek spavala. Ustao
je, uzeo telefon i otiao da razgrne zavese. Tamni oblaci. I
grad je, kao i njega, muila slaba beika. Opsovao je.
ovek s druge strane ice ga je uo kako psuje, zakikotao
se, i pozdravio ga na pendapskom, maternjem jeziku, koji
je jai od svih drugih jebenih maternjih jezika, ili se tako
bar hvaliu oni koji ga slave. Nijedan prevod ne moe biti
dovoljno dobar za ovaj vieslojni jezik, tako bogat igrama
rei i dvosmislenostima da neki lingvisti tvrde kako gotovo
svaka re svakog pendapskog dijalekta ima dvostruko
ili skriveno znaenje. Nisam siguran da je ba tako. To bi
izazvalo nesavladive probleme religiji Sika, iji utemeljitelj,
mistini pesnik i vizionar Nanak, veliki majstor jezika,
nikad ne bi... Hou rei, on mora da je znao ta radi kada
je svoj lokalni pendapski uzdigao do statusa boanskog
jezika nove vere, kad se odvojio od hinduizma optereenog
kastama.
Probleme prevoenja nije nimalo olakavalo ni obilje
dijalekata. Glas koji se obratio doktoru Mijanu Zahidu
Huseinu govorio je grlenim dijalektom karakteristinim za
Lahor i Amritsar. Kao pripoveda, trudiu se da doslovno
prevedem bar ovaj razgovor; ali poto ne elim da iskua-
vam itaoevo strpljenje, niti da otkrivam sopstvena ogra-
No Zlatne leptirice 17
nienja, moda u biti prisiljen da posegnem za pristojnijim
izrazima u poglavljima to slede. Ili moda neu.
Nego, Zahide Mijane, selam alejkum.
ovek kome je pozdrav bio upuen opet je opsovao,
ovaj put u sebi. Nije prepoznao glas. Nespretno otkop-
avajui pidamu jednom rukom, dok je drugom drao
telefonsku slualicu, posrui je otiao do kupatila da prui
preko potrebno olakanje svojoj neurotinoj beici, ba
kad je radosna kiica poela da zaliva bezbrojne londonske
parkove i privatne vrtove. Uprkos mudrosti decenijama
sticanoj u vaingtonskoj bolnici Dord Vaington, nije
bio svestan da, kad govori direktno u slualicu stojei nad
klozetskom oljom, proizvodi blagu distorziju zvuka, odjek
koji budna osoba s druge strane moe lako da prepozna.
A ovaj ovek je uivao kad je mogao da posrami svoje
prijatelje.
Toliko si se uplaio moga glasa da si se upi, guziaru
jedan?
Oprosti mi, prijatelju. Ovde je rano. Nisam ti prepo-
znao glas.
Ne, ovo ti ne pratam, guziaru. A jedinog prijatelja
kojeg ima dri u ruci. to ga malo ne nasapuna i odra-
di? Tad bi mi prepoznao glas, abojepcu.
Ovo poslednje nije bila uobiajena uvreda u Lahoru, ali
ju je koristio krug mojih starih prijatelja. Zahid se nasme-
io, trudei se da identifikuje sad ve poznati glas i urno
se oslobodi poslednjih kapljica, mada tek uz polovian
uspeh. Tradicije unutar nae vere, avaj, podelile su se oko
18 Tarik Ali
ovog bitnog islamskog rituala. iiti insistiraju na dvanaest:
ud se, naime, mora snano prodrmati dvanaest puta kako
bi se oslobodio i poslednje kapi. Suniti su oputeniji: est
drmanja smatra se dovoljnim. U svojoj urbi, Zahid je
krenuo sufijskom stazom jedan snani egzistencijalistiki
udar i rezultat je bio da je poprskao pidamu. Istovreme-
no je prepoznao glas oveka s druge strane ice.
Platone! Platone! Pa, to si ti!
Drago mi je to si prepoznao svoje ime, abojepcu.
Zahidov glasni smeh, uz blagu histeriju, bio je tipian
za grad u kojem je roen. Uzvratio je istom merom.
Dvadeset i pet jebenih godina te nije bilo, Platone.
Jesi li ti mahnit, ovee? Zove pre nego je zora osvanula
u ovom usranom gradu i prigovara to ti ne prepoznajem
glas. Mislio sam da si umro.
Zlobni guziaru, to ti nisi? Pizda ti materina...
Nestao si, Platone. Ba kao i tvoje posrane slike.
Samo iz usranog zapadnog sveta. Moje izlobe su ovde
uvek pune.
Gde si?
U Lahoru, ali kasnije letim za Karai. Tamo mi je
atelje.
iveo Puristan! Tamo se ne jebe, a? to zove ovako
rano? Je l to umire? Dobro si se potroio? Treba ti trans-
plantacija dupeta?
Zavei, pederu. Mislio sam da si ve budan. Zar ne
posti? Prerano ti za jutarnju molitvu? uo sam da si
postao poboan i da si bio u Meki.
No Zlatne leptirice 19
Zahid se naljutio. Svi smo se promenili, Platone. I ti
si. Post bi ipak bio malo previe. Bolje je ne postiti nego
varati, kao to smo mi to kao deca radili!
Mnogi nai stari prijatelji sada poste. Pokuaj da ih
nazove guziarima. Ubili bi te za to. Zato ne i ti? Slu-
aj, gospodine Veliki Hirure, ili kojim god da se korum-
piranim poslom zamajava ovih dana, pozvao sam te iz
odreenog razloga. Dupe mi je razneto. Razneto! Gadno
razneto.
K da ne znam.
Desila se ljubav. Treba mi tvoja pomo. Bez ala ili
posranih pitanja o mojim godinama. Desilo se.
Platonu je bilo sedamdeset i pet, bio je tano etrnaest
godina stariji od svoje zemlje i to nam je neprestano govo-
rio kad smo bili deca. Bio je desetak godina stariji od nas
i koristio je to to je stariji da se hvali svojim seksualnim
uspesima, bili oni stvarni ili izmiljeni, bez imalo ustezanja.
I govori kako ne voli poslune, uljudne ene iz srednje klase,
opsednute preparatima za uklanjanje bubuljica. I koliko su
mu drae sirova energija i grube ruke seljanki. Sve smo to
mi znali. Ali ljubav? Iz kojih se dubina oslobodilo to udo-
vite? Pitajui se da li je to stvarno ili je jo jedna Platonova
fantazija, Zahid je odluio da se malo naali.
ensko, muko ili ivotinja? Prostote zagadie tele-
fonsku vezu, ibajui primaoca poput pljuska. Kad je taj
monsunski pljusak stao, Zahid se tako histerino i glupa-
vo smejao da je probudio enu. Po tome kako se smejao,
indje je znala da poziv mora biti iz Lahora i da nisu u
20 Tarik Ali
pitanju ni loe vesti ni njegova majka. Odmah je htela da
uje ko to tako rano zove. Napolju je sad ve pljutalo.
Platon je uo njen melodini glas.
O, Zlatna se leptirica probudila! Selam velikoj dami
stvorenoj da raspali slikarsku matu. Reci joj da se, otkad je
otila, na grad nikada nije oporavio. Zato te nije ostavila
i nala nekog boljeg? Mene, recimo. Guziaru, stvarno mi
je drago to je nisi ostavio zbog neke mlae. Neke mlade
bolniarke sa sisama mlekarice...
Platone, rano je i ja...
Biu kratak. ena koju volim zove se Zejneba. Udata
je. Nema dece, ali oboava svoje bratance. Treba joj pomo.
Molila me je samo jedno: moja pria i njena, spojena u
jednom rukopisu i s mojim ilustracijama u koloru. I da se
nikad ne objavi. Ne pitaj zato. Ja ne znam. To je njen jedini
zahtev. Kako da joj to odbijem? Pozvao sam te samo zato
to ne mogu da naem onog guziara to nam je nekad
bio prijatelj Daru. On e me se odmah setiti. Proveli
smo dovoljno vremena zajedno po evabdinicama i aj-
dinicama, posebno u doba ramazana, kada smo preesto
prekidali post. Podseti ga da sam mu jednom uinio ogro-
mnu uslugu po cenu vlastitog samopotovanja. Obeao
mi je da e mi je vratiti bilo da mi zatreba. E, sada je dolo
vreme. Potreban mi je, Zahide Mijane. Ja mogu da slikam
i potpiem se. Neko drugi e morati da pie prie. Da nije
moda i Dara postao previe vaan da bi se setio prijatelja
iz otadbine?
No Zlatne leptirice 21
Platone, molim te, pokuaj da nae Darinu imejl adre-
su. Ja ga ne viam. Taj me kurvin sin i sad smatra izdaj-
nikom. Poslednji put sam ga video na jednoj pendapskoj
svadbi u Njujorku. Nasmeio sam mu se ljubazno, a on
je prezrivo okrenuo glavu. Uvek je bio nadmeni kreten.
Moda bi bolje bilo da mu se obrati direktno.
Platon je planuo. Ne zavitlavaj me, pederu, da ti ne
zabijem hokejaki tap u dupe... Ja nikad ne koristim imejl.
Te su stvari za guziare i impotentne. Samo mu ti prenesi
poruku i daj mu moj broj. Reci mu da mi je dupe gadno
rasporeno. Stvarno mi treba pomo tog drkadije. Ako je
tebi nezgodno, zamoli Zlatnu leptiricu da ga pozove. Ona
e to uraditi za mene.
Spominjanje hokejakog tapa oivelo je seanja. Platon
je imao slonovsko pamenje. Jasno da se seao Zahidovog
otpora prema tom sportu. Zahidov otac je bio kapetan
pendapskog univerzitetskog tima krajem devetsto tride-
setih, a nekoliko godina potom dao je gol na Olimpijskim
igrama kojim su osvojili zlato za otadbinu. Usledilo je
klicanje cele nacije, mada ne i njegovih prijatelja komuni-
sta. Pogoen njihovim prezirom, odbio je medalju i novac
ponuen od vlade. Zahidu je tada bilo est godina ali je
rastao okruen sportskim medaljama i peharima koji su
samo uveavali njegovu averziju prema hokeju. Njegov je
otac jednako uspeno poeo da se bavi biznisom i pokre-
nuo je uvozno-izvoznu firmu, koja je, uz pomo dravnih
slubenika kojima nikad nije dosta provizije, bila veoma
uspena. Zahidova reakcija na sve to bila je lanstvo u
22 Tarik Ali
tajnoj komunistikoj eliji, ime je nae prijateljstvo zace-
mentirano. Ali u otadbini nita ne moe ostati tajna. Svi
su to znali.
Oklevajui, Zahid je pristao da obavi taj sudbonosni
poziv. Nekoliko sati kasnije, ba kad sam paljivo nabijao
kafu u aparat za espreso, zazvonio je mi telefon. Prvi moj
instinkt je bio da smesta spustim slualicu. Tek me je spo-
minjanje Platonovog imena u tome spreilo. Sa Zahidom
nisam razgovarao etrdeset i pet godina otkad je, sredi-
nom ezdesetih, poto se oenio, otiao iz Lahora na studije
medicine na univerzitetu Dons Hopkins u Baltimoru.
Da bi otiao iz zemlje, morao je da dobije potvrdu od
Ministarstva unutranjih poslova da moe da izae iz
zemlje. Da bi je dobio, kasnije smo saznali, odao je pre-
bivalite naeg druga Tipua, Bengalca, komuniste iz ita-
gonga koji je studirao s nama na koledu u Lahoru. Tipu
je bio mnogo obrazovaniji od nas, upuen kako u klasike
marksizma tako i u predbrani seks, i od njega smo mnogo
nauili. Tog kobnog prolea, jedan ga je njemu naklonjeni
inovnik upozorio da je na listi traenih zbog subverzivnih
aktivnosti protiv drave. Tipuu je to laskalo, ali se i uplaio.
Niko ne voli da razmilja o elektrinim ipkama, ledenica-
ma ili udovima pripadnika tajne policije koje ti nabijaju u
dupe u skuenom podrumu lahorskoj tvravi. Osoba koju
smo svi poznavali bila je nasmrt muena nekoliko godina
ranije i strah nije bio iracionalna reakcija. Tipu je reio da
se krije. Jedna moja tetka u udaljenom planinskom delu
zemlje traila je vrtlara i ja sam joj predloio Tipua, koji
No Zlatne leptirice 23
je pozajmio nekoliko prirunika o vrtlarstvu i otisnuo se
u brda. Nekoliko meseci kasnije, pronali su ga i uhap-
sili. Neko ga je otkucao Odeljenju za krivine istrage, a
neki su uli jednog visoko rangiranog policajca kako se
hvali, posle nekoliko viskija u klubu Dimhana da ih je
sin hokejake zvezde zaduio. Jedan Zahidov dalji roak,
prisutan tom prilikom, postarao se da i ja to saznam, ali
tek poto je Zahid otiao za Baltimor. Vesti su se proirile
gradom i ja sam prekinuo sve odnose s njim. Mladalaka
nadmenost, nekad konformistika a katkad buntovnika,
retko nam dozvoljava da ozbiljno preispitujemo ili ponovo
procenjujemo postupke, dogaaje, iskustva. Ni mi u tome
nismo bili drugaiji. Zahid je bio izdajnik. Prestao sam
da mislim na njega, mada nisam mogao da ne ujem za
njegove hirurke uspehe.
Kad se Zahid preselio u London, mi bismo tu i tamo,
ljubazno klimnuli jedan drugom glavom, na ponekoj svad-
bi i na jednoj ili dve sahrane, ukljuujui i sahranu starog
komuniste iz otadbine iji je sin insistirao da se molitva
obavi u luksuznoj mada runoj damiji u Ridents parku.
I Tipu je bio tamo. Imao je burnu karijeru trgovca orujem
i video sam njih dvojicu kako se grle. Do tada sam ve bio
iskusio bezbrojne dublje i gore izdaje. Ako Zahidovu nisam
mogao da oprostim, onda sam barem mogao da je ubla-
im. Ali iznad svega sam eleo da ujem neto o Platonu.
I, iznenada, posle svih ovih godina, eleo sam da saznam
i ta je bilo sa Zahidovom enom. Donekle impulsivno, i
24 Tarik Ali
na vlastito iznenaenje, pristao sam da veeram s njima
u Rimondu.
Nismo razgovarali gotovo pola veka. Starost izbegava da
misli na budunost, zakoni biologije oveka teraju da raz-
milja uglavnom o prolosti, ali ja sam, naprotiv, stremio
u drugom pravcu. Zato se usredsrediti iskljuivo na pro-
lost? Neki prijatelji su postali mrzovoljni i krajnje pesi-
mistini, i odbijali su da uvide vrednost u ovom naem
postmodernom svetu. Bioloki konzervatizam ili stare
usahle nade, u oba sluaja to je donosilo melanholiju, dane
ispunjene oajem i veeri natopljene alkoholom.
Prijateljstva iz kolskih dana su, zna se, nepostojana.
Neka opstaju iz isto praktinih razloga, jer kole za privi-
legovanije slojeve u svakoj zemlji stvaraju drutvene mree,
kojima se nadoknauje gubitak ili nepostojanje pravog
prijateljstva. Zahid i ja smo ili u razliite kole, ali smo se
svakog leta viali u planinama. A opet, nae prijateljstvo
nije bilo tek sezonsko. Nastavili bismo da se druimo i
po povratku u Lahor. Kasnije smo pohaali isti koled, a
zajednika politika gledita jo su nas vie pribliila.
Gotovo deset godina poveravali smo jedan drugome sve
svoje politike i seksualne fantazije. Kad se Zahid opse-
sivno zaljubio u erku jednog generala, insistirao je da
idem s njim na njegovoj vespi do enskog koleda koji je
pohaala. ekali bismo napolju a onda pratili njen auto,
No Zlatne leptirice 25
prestiui ga tik pred njenom kuom. Ona je znala. Pone-
kad bi se i nasmeila. Seanje na taj jedan jedini osmeh
dralo ga je nedeljama. Onda je ona diplomirala i ubrzo se
udala za naslednika neke bogate veleposednike porodice.
Zahidova ponuda, koju joj je prenela njegova majka, bila je
grubo odbijena. Zbog svojih politikih sklonosti i injenice
da je njegov otac odbio dravne poasti Zahid nije bio
privlaan erkama vojnih oficira i inovnika, dveju grupa
koje su u to doba vodile otadbinu, upravljajui onom
vrstom tiranije koja lomi srca ljudi i njihov ponos. Mladi
nije imao budunosti. Kako je mogao i da sanja da ue u
porodicu s takvim privilegijama?
Zahid se, meutim, oporavio od toga i okirao rodite-
lje insistiranjem da se oeni indjom, erkom skromnog
mada izuzetno imunog Kineza, obuara u Lahoru. Bila
je to muslimanska porodica, ali su kastinske predrasude
imale duboke korene u naoj otadbini. erka obuara za
sina jedinca iz bogate pendapske porodice? Neprihvatlji-
vo. To je isto kao oeniti se crnkinjom.
Zahid se nije obazirao na njih. A ta smo to mi?, rugao
im se. Seljaci poreklom od Hindusa, pripadnika nie kaste
koji su gajili povre za vladare ovoga grada. Nai su preci
uzgajali repu i tikve, dok je indjein otac zanatlija. Mislite
da je nii od vas samo zato to vam meri stopala za sanda-
le. Oenio se indjeom, sunehri titli Zlatnom leptiricom,
kako su je zvali Zahidovi pendapski prijatelji. Brat joj je
bio lan naeg politikog kruga. Bila je udo od lepote i
inteligencije, to je u Lahoru redak spoj. Bilo je u njoj neke
26 Tarik Ali
radosti, ba kao i velianstvenosti. Imala je tanke usne i
duboke, izraajne oi. Proitala je vie knjiga od svih nas tao bih se ponekad je li u njemu bilo i rei nenosti prema
zajedno i to na tri jezika. Njeno poznavanje pendapske
sufijske poezije bilo je izuzetno, a kad bi zapevala, glas joj
je zvuao kao svirala. I ponekad je pevala, obino kad je
mislila da je sama s naim sestrama i roakama, nesvesna
da je i mi sluamo. Svi smo je voleli. Ja vie od drugih, a
mislim da je i ona volela mene.
Udala se za Zahida malo pre nego to e biti razotkrivena
njegova politika izdaja, a ja sam mislio da je morala znati za
to i to me je mnogo naljutilo. Tih je dana to bilo vano. Zato
je i ona bila sklonjena u najdublje kutke moga seanja.
Sada sam uhvatio sebe kako se radujem to u ponovo
videti indje. Na odnos se sastojao uglavnom od pisama,
dugih telefonskih razgovora i pokuaja da se sretnemo. Posle-
dnji put kad smo se, pre etrdeset i pet godina, nali nasamo,
bila je neizrecivo zbunjena. Osramoena, pobegla je.
Sledei put kada sam je video bilo je na oprotajnoj
veeri jednoga profesora koji je odlazio u penziju. Dola
je s bratom. Susret je bio krajnje edan, mada je njoj koke-
tiranje ionako bilo sasvim strano. Popriali smo; inilo se
da je veoma slabana. Njeni su me setni pogledi ranjavali
pravo u srce, ali nita se nije dalo uiniti. Nekoliko meseci
kasnije, dobio sam pismo u kojem me je obavestila da se
verila za Zahida. Bilo je to jedno veoma dugo pismo, puno
pravdanja, kakva ene piu daleko bolje od nas mukaraca,
barem sudei po mom ogranienom iskustvu. Ja sam bio
toliko besan zbog vesti o njenoj veridbi da pismo nikada
No Zlatne leptirice 27
nisam do kraja proitao. U godinama koje su usledile, upi-
meni. Pocepao sam ga u komadie i bacio. Bolje da zavri u
kanalizaciji, mislio sam, pa nek ga pacovi itaju. Morala je
to da ceni, poto se za jednog takvog i udala. Posle mnogo
godina, jedna zajednika prijateljica mi je rekla da ona u
indjeinom ivotu nije otkrila nita skriveno niti neobi-
no. Bilo je tu dvoje dece i ona su bila centar njenog sveta.
Pitao sam se kako li su zavrila deca, i ta je bilo s njenim
ivotom kad su deca otila od kue.
Stigao sam rano i krenuo u kratku etnju kraj reke.
Iznenada me je obuzela neka muka u stomaku. Moda
je ovo, na kraju krajeva, ipak greka. Zato ii na veeru
ako oseam da u tome ima perfidnosti? Vreme ne zace-
ljuje uvek rane koje nam zadaju politiki ili emocionalni
sukobi. To to je Tipu ostavio politiku i uao u biznis nije
naknadno pravdalo Zahidovu izdaju. A to se tie indje,
o njoj dugo nisam razmiljao, a i kad jesam, inila mi se
kao nekakav neni duh. Nisam mogao a da ne pomislim
da bi restoran, neutralnija teritorija, predstavljao manji
stres. Vratio sam se do svog parkiranog auta, izvadio bocu
vina i paljivo osmotrio njihov rimondski dom pre no to
sam ih upozorio na svoje prisustvo. Kua, stara dordi-
janska palata, bila je zaista vrlo bogato opremljena. Lep,
odnegovan vrt sputao se ka reci i malenom keju, gde je
bio usidren brodi. Primetili su me, francuski prozori
bili su irom otvoreni, a Zahid je siao da me doeka. Na
glavi, glatkoj i sjajnoj, nije bilo nijedne dlake. S obzirom
28 Tarik Ali
na nau prolost, topli zagrljaj ili ak ovlano tapanje po Jungdengom. Ulovila je moj pogled pun potovanja i
ramenima nije dolazilo u obzir. Tek obino rukovanje.
A onda je izala indje i oblaci su se razili. Kosa joj je
bila seda, ali joj je lice bilo nepromenjeno a figura nije
nimalo ogrubela s godinama. Dovoljan je bio jedan njen
osmeh da preplavi obale izgubljenih seanja. Uspeo sam
da izgovorim nekoliko banalnosti dok smo ulazili. Zahid
je otiao po pie da bih mu oteao zadatak, traio sam
svei sok od nara, na ta mi je reeno da e ga spremiti a i ja sam se upravo pitao gde dre knjige, kad me je Zahid
ja sam razgledao kuu.
Veliki salon je bio konvencionalan i bez iznenaenja.
Mogao je da bude preslikan iz asopisa Interiors ili nekog od
brojnih drugih konzumeristikih magazina to su sramotili
zubarske ekaonice. Da li oni zaista misle da su im pacijenti
mahom praznoglavi ili su te sjajne fotografije bile nado-
knada za turobni dekor njihovih ordinacija? Na zidovima
salona bile su uglavnom neugledne slike, pri emu je svaki
kontinent neprimereno predstavljen. Nije bilo nijedne Pla-
tonove slike, ve dva gvaa njegovog odvratnog modernog
rivala I. M. Malika. Bilo je tu jo nekoliko maeva i sablji s
kojih ve neko vreme nije obrisana praina.
Jedini predmet koji me je zadivio bilo je jedno izuzetno
kinesko platno s motivom tri ene zanete u ozbiljan raz-
govor. Bez traga uverenja da je ovozemaljsko postojanje
ista iluzija. Da me je neko naterao da pogaam, verovatno
bih se usudio rei da je slika s kraja sedamnaestog veka i
da ju je naslikao neko ko je inspirisan ili bio inspirisan
No Zlatne leptirice 29
nasmeila se.
Original ili kopija?
Nije kopija. To je stvarno Jungdeng. Poetak osa-
mnaestog veka. Dar od mog sina, koji je, dok je iveo u
Hongkongu, zaraivao velik novac. Nemam pojma kako
je uspeo da je iznese iz zemlje.
Bilo je malo rano da se zapone razgovor o potomstvu
uzeo za ruku.
indje zna koliko si ti zahtevan kada je hrana u pita-
nju. Pripremila je veeras pravu gozbu i dok ona zavrava
jelo, doi da ti pokaem svoju radnu sobu.
inilo se da su sreni zajedno, to mi je godilo. indje
nije bila od ena koje bi prihvatile da dugo ive u jadu i
emeru. Ona bi to odavno ve napustila.
Velika radna soba sa zidovima obloenim hrastovi-
nom bila je zaista impresivna; eklektina zbirka tano je
odraavala razliite ukuse lanova tog domainstva. Zahid
mi je rekao: Kupio sam sve tvoje knjige. Prelistaj ih pre
nego to ode. Obraao mi se na pendapskom, kao to je
uvek inio kad smo bili sami. eleo je da raisti prolost.
Darai, najvie me boli to si me tako olako osudio a da
nisi ni razgovarao sa mnom.
Seo sam za njegov radni sto i zurio u njega. Oi su mu
i dalje bile iste i gledale su me netremice. Ispriao mi je
ta se stvarno desilo. Njegov otac je jednostavno potkupio
nekog vieg policijskog slubenika da mu izda potvrdu da
30 Tarik Ali
moe da izae iz zemlje, a Zahid je samo potpisao izjavu
kojom potvruje da nije lan nikakve tajne komunistike
organizacije.
Ni ti ni ja vie nismo mladi, Zahide. Nemojmo zava-
ravati jedan drugoga niti ulepavati stvari koje nikad nisu
bile lepe. Ko je izdao Tipua?
Zar sam ja jedini koji je znao da on radi za tvoju
tetku?
Hoe rei da je to mogao biti Damid? mi sve ispriao pa sam mislio...
Upravo ta hulja. Sam mi je to priznao.
Kada?
Pre etrdeset godina, kada se jo uvek borio sa osea-
njem stida. Rekao mi je da nije mogao da se suoi s tobom
posle onoga i molio me da mu oprostim to je dozvolio da
se okalja moj obraz...
A ja sam mislio da nije mogao sa mnom da se suoi
zato to je postao korumpirani i nemoralni biznismen koji
se upetljao sa svakim vojnim diktatorom!
Pa zar postoji neka druga sorta tih ljudi?
Nasmejali smo se.
Zahide, ti me zna bolje nego veina ljudi. Svakom
u Lahoru je reeno da si to bio ti. Ako sam ja bio besan i
nisam te pozvao, zato ti mene nisi potraio? Tvoja utnja
je u mojim oima samo potvrivala da si kriv.
Policajac koji je uzeo mito irio je te pogane glasine.
Moj otac se plaio. Da sam ja osporio njegove navode i
ispriao prijateljima istinu, moda bi mi povukli potvrdu i
ja ne bih mogao da napustim zemlju. Znao sam da bi se ti,
No Zlatne leptirice 31
da sam ti rekao, suoio s tim policajcem, razgovarao s novi-
narima, objavio celom svetu i nadigao veliku guvu. Onda
nita ne bi bilo od mojih studija medicine na univerzitetu
Dons Hopkins a ja sam oajniki eleo da postanem lekar.
Pa ti si me sam na to podsticao. Ali ovo je vreme istine i
pomirenja. Ima jo jedan razlog to te nisam potraio.
Koji to?
indje. Znao sam koliko ste vas dvoje bili bliski. Ti si
Nek misli sve najgore o meni samo da indje bude
moja.
Tako nekako.
Ali ti je nikad nisi voleo. Valjda bi mi to rekao.
Tano, ali mnogo mi se sviala a eleo sam da se oenim.
Ti si je voleo, ali nisi bio spreman da se oeni njom...
Niti bilo kojom drugom.
Da, ali ona i veina devojaka nije tako razmiljala u ono
vreme, a da ne spominjem njene roditelje. Ti si joj nudio
nekakvu ludu boemsku alternativu, i to u Lahoru, gde su
devojice uili umetnosti naginjanja na prozor da tek na
tren vide svog dragog, ali tako da njih niko nikad ne vidi.
ak i logistiki, to to si joj ti nudio bilo je suludo.
To je bio test nae ljubavi. indje ga nije poloila. A to
se tie boemskog naina ivota i logistike, nai su pesnici
i profesori i umetnici to neprestano koristili, i ne samo
pre Podele. Platon je znao napamet ceo spisak onih koji
su to radili, s kim i gde... pa zna da su amci na Ravi bili
redovna sastajalita. Lorensovi vrtovi na meseini, dok
32 Tarik Ali
u zoolokom vrtu zavijaju vukovi. A sad je reka koja je
nadmeno i redovno plavila Lahor sasvim presuila. Jesi li
ti ikada bio zaljubljen u nju?
Nisam, ali sam nauio da je volim i potujem i, Daro,
molim te, prihvati to kao injenicu. Mi smo sreni. Imamo
dvoje dece i dvoje predivne unuadi.
Kakve veze proizvodnja dece i unuadi ima sa sreom?
A ja sam se nadao da si srean zato to ti je draga, zato to
moe da razgovara s njom o svetu i...
Kada sam joj prvi put ponudio brak, rekla mi je da
tebe niko ne moe da zameni. Njen jedini uslov je bio da,
odemo li u inostranstvo, nikada ne bude u istom gradu u
kojem si i ti. Poto si me ti ve proglasio krivim i kaznio
za zloin koji nikad nisam poinio, rado sam prihvatio taj
njen uslov. I to se vie nije spominjalo.
Zato mi ona nije pisala i objasnila da si nevin?
Poto ste sad u istom gradu, pitaj nju.
Drago mi je to je Damid mrtav. Drago mi je to si
ti ostao bez kose i to si oronuo i ostario.
Zahid se glasno nasmejao. Smeh mu je bio spontan i
iskren i podsetio me je na to koliko smo se u mladosti
smejali. Paljivo me je pogledao.
Kako to, pobogu, da se ti nisi nimalo promenio? Zar
na tebe nita ne deluje?
Promenio sam se mnogo vie nego to moe i zami-
sliti, ali neke su stvari duboko skrivene, mada, koliko god
se svet promenio, zloin je zaboraviti ono to smo nekad
mogli i to e opet biti mogue.
No Zlatne leptirice 33
Uvek tvoja prokleta politika. ta se desilo s Tipuom?
Uhapen je, muen i vraen u itagong na zahtev
njegovog ujaka, dravnog slubenika. Taj je ujak preuzeo
punu odgovornost za njega. Tipu je ostao u kontaktu sa
mnom. Mislio sam da je poginuo u graanskom ratu 1971.
godine, ali bio je samo ranjen. Poslednji put sam ga video
na onoj sahrani na kojoj ste se vas dvojica zagrlili. Sad je
trgovac orujem, a svoju maoistiku prolost koristi da
slui kao svodnik Kinezima. ena Parianka pomae mu
u poslovima s Francuzima.
Odozdo se zauo gong, pompezan ali delotvoran. Pozva-
ni smo na veeru. Sto je bio postavljen kao umetniko delo.
Mora da je najmanje pola dana na to utroila.
Nisam ni sanjala da u jednog dana kuvati za tebe.
Ako ne bude dobro, nee nikada vie.
Ali bilo je dobro. Zapravo, bilo je prava repriza junan-
skog obroka to ga je pripremila njena majka i u kojem
sam jednom davno, pre toliko godina, uivao u stanu njene
porodice u Lahoru, obroka koji me je uputio u to ta znai
propisna kineska kuhinja, a ne ona bljutava hrana to je
sluena u dva kineska restorana u gradu. indje je izabrala
divan nain da oivi najarobnije uspomene iz prolosti,
spojivi drevne recepte i mladalaku ljubav. Za poetak,
bile su tu tri vrste peuraka, ukljuujui najcenjenije: i-
cung, koje, skuvane na poseban nain, imaju ukus piletine.
Tu su bile i kan-pa-uen ili suene peurke, brzo prene
sa crvenim ljutim papriicama, mladim lukom i goveim
fileom, slasne za nepca poput prvog poljupca. Glavni obrok
34 Tarik Ali
je bila piletina posluena u posudi u kojoj je kuvana na
pari, nalik na aparat za espreso kafu s dimnjakom na sre-
dini, zainjena aromatinim biljem i s mnogo umbira, i
jo peuraka... Piletina spremljena na pari bude tako meka,
a tu je i najukusnija pilea supa koju sam ikad probao. Uz
to su bili pageti od pirina i nuo mi, lepljivi pirina koji se
moe kupiti samo u Junanu i delovima Vijetnama. Nijedno
od mojih domaina nije jelo peene zelene ljute papriice
koje su krasile tanjir stavljen pred mene; i to sam prvi put
probao na onoj davnoj gozbi u Lahoru.
Na kraju nam je posluena ru-an ili mlena lepeza, jo
jedna poslastica po kojoj se junanska kuhinja izdvaja od
kuhinje gotovo svih drugih kineskih pokrajina gde ive
Han-Kinezi. Proizvod nalik na sir, vrst, tvrd i narezan na
vrlo tanke krike u obliku lepeze, koji se jede s kompotom
od ogrozda i sveim mangom. Poto je indjein stomak,
kao i u veine pripadnika naroda Han, osetljiv na sve mle-
ne proizvode, Zahid i ja smo te veeri pojeli previe. Ja
sam odbio mao taj, odvratni liker ije ime izgovoreno na
pendapskom znai smrt ti je blizu.
Moj je stomak bio potpuno osvojen, ali je staza do mog
srca jo uvek bila zapreena umom ljutih kopriva. Na
malo oputeniji nain, upitao sam za decu i kako ive.
Sin Sulejman, kome je dodijalo da zarauje novac, posve-
tio se kineskoj istoriji. Zaljubljen je u Kineskinju i ivi
u Kunmingu. Ne, nije uopte religiozan a tek je ovlano
zainteresovan za politiku. erka Nilam je pobona i udata
No Zlatne leptirice 35
za generala u Islou.* Njihov e sin dogodine napuniti jeda-
naestu. Osmehnuo sam se, razmiljajui o tome koliko je
Zahid nekad davno bio zaljubljen u generalsku erku a sad
je njegova erka udata za generala.
Sada je na mene bio red da me ispituju, ali oni su oito
ve dosta toga znali pa sam stidljivo potvrivao veinu
informacija koje je indje prikupila o mom ivotu. ak
se seala i epizoda koje sam ja potpuno zaboravio. Paljivo
me je pratila, ak i ovako, izdaleka. Raspitivala se o davno
zaboravljenim detaljima iz mog ivota.
Vidi, ree Zahid, mi zapravo nikada nismo izgubili
vezu s tobom, iako svih ovih godina nismo bili u kontak-
tu s tobom. indjeini pijuni su nam dojavljivali svaki
tvoj pokret. Jednom, kad si doao da odri predavanje u
Dordtaunu, sedeli smo pozadi s tamnim naoarama i
smenim eirima kako nas ne bi prepoznao.
Ne bih te ni bez eira prepoznao, elava repo.
Nastavio sam da avrljam na pendapskom, zadovoljan
to na pomisao na Zahida neu vie tonuti u ono odvratno
turobno snatrenje. Maternji jezik podstie na drskost i
indiskrecije i obojica smo uivali u ponovnom susretu.
indje je bila tiha, mada je verovatno pendapski teni-
je govorila nego Zahid. Uinilo mi se da sam u jednom
trenutku uhvatio njen teskobni pogled, ali on je ubrzo
nestao. I kad sam se ve spremao da krenem, shvatio sam
* U lokalnom argonu nadimak za Islamabad, glavni grad Paki-
stana. (Prim. prev.)
36 Tarik Ali
da nismo razgovarali o Platonovim nevoljama. Zahid nije
znao kojom se to Platon oenio, niti zato, ili je i to bila
samo izmiljotina. Priznao je da ne razume Platonove
slike i da mu se ne dopadaju. indje mu se vrlo estoko
usprotivila i oboje smo ga zdrueno optuili da je malo-
graanin. Predloio sam mu da dekorativnu sliku I. M.
Malika prebaci u svoju radnu sobu ili perionicu. Objasnio
je da je veliki novac dao za te gvaeve i upitao me kakvu
to uslugu dugujem Platonu. indje nije uspela da prikrije
uznemirenost. Promrmljao sam neto o davnoj prolosti
i maglovitom seanju, ali i obeao da u sutradan razgo-
varati s Platonom.
Vee je na kraju ispalo iznenaujue prijatno. Pred moj
polazak, indje je nakratko nestala i vratila se s velikim
paketom, oito s nekim rukopisom.
Pre mnogo godina, rekao si mi da treba da napiem
priu o svojoj porodici i o naem dugom putovanju iz Juna-
na u Indiju. Napisala sam je i evo ti je. U poetku sam
mislila da piem za Nilam, ali kada se okrenula veri, znala
sam da me nikada nee razumeti. Za nju, svaka sloboda
vodi u moralnu izopaenost. Ali sam ipak nastavila da
piem. Poto je pria bila tvoja ideja, mislila sam da je tebi
i dam. To je, zapravo, za moju unuad. Nije za objavljivanje,
ali bih volela da znam ta misli. Izvini to je ispala tako
dugaka.
Oduevljeno sam uzeo rukopis, pitajui se sadri li i
veran prikaz salon iz Lahora. Ova je sitna leptirica umela
No Zlatne leptirice 37
da ubode kao pela. Njeni zajedljivi opisi poseta bogata-
kim kuama tog grada uvek su me zasmejavali.
indje, dirnut sam i poaen. Ako naiem na neto
nejasno, mogu li da te pozovem da mi pojasni?
Zahid nas je naizmenino pogledao i nasmeio se. Eto
vas opet u istom gradu. Kod nas si uvek dobrodoao i, samo
da zna, ja nisam imao priliku da proitam taj rukopis.
Oi su joj zasjale. Ti si davno odustao od itanja. Samo
medicinski asopisi i laki aerodromski trileri. Previe je
zamorno itati prave knjige. Tvoje je kupio tek prole
nedelje.
Rekao mi je to.
Dolo je vreme da krenem. Ustao sam i rukovao se sa
indje. Drhtala je. Zahid me je otpratio do kola.
Ba mi je drago to sam te opet video.
Ovaj put smo se toplo zagrlili, kao stari prijatelji. Raz-
miljao sam o toj veeri celim putem kui i jo nekoliko
dana posle toga. Nisu ni politika izdaja, ni teke nevolje,
ni moj ponos, ni mrzovolja, niti njegovi neprestani pro-
stakluci doveli do naeg razlaza. Bila je to indje. To mi je
zvualo nekako lano. Setio sam se kako mi je govorio da
mu nije privlana i da razume ta sam u njoj naao. Uvek
je tvrdio da moja ljubav prema njoj nije ni nena ni ista.
estoko sam odbacivao tu optubu. Moja ljubav je sigurno
nena. A to se tie istote, ljubav koja je ista granii se
s verskim zanosom i oboavanjem, a to meni nikada nije
nita znailo. To jo deli ljubav od strasti. Prvo je oseanje
namenjeno eni, a drugo kurtizani, ili ljubavnici.