ZAKON

O PLANIRANJU I IZGRADNJI
("Sl. glasnik RS", br. 72/2009, 81/2009 - ispr., 64/2010 - odluka US, 24/2011, 121/2012, 42/2013
- odluka US, 50/2013 - odluka US, 98/2013 - odluka US, 132/2014 i 145/2014)

I OSNOVNE ODREDBE
1. Predmet ureivanja

lan 1

Ovim zakonom ureuje se: uslovi i nain ureenja prostora, ureivanje i korienje graevinskog zemljita i
izgradnja objekata; vrenje nadzora nad primenom odredaba ovog zakona i inspekcijski nadzor; druga pitanja od
znaaja za ureenje prostora, ureivanje i korienje graevinskog zemljita i za izgradnju objekata.

Odredbe ovog zakona ne odnose se na planiranje i ureenje prostora, odnosno izgradnju i uklanjanje objekata
koji se u smislu zakona kojim se ureuje odbrana smatraju vojnim kompleksima, odnosno vojnim objektima, kao i
na izgradnju objekata koji se u smislu zakona kojim se ureuje rudarstvo smatraju rudarskim objektima,
postrojenjima i ureajima.

2. Pojmovi

lan 2

Pojedini izrazi upotrebljeni u ovom zakonu imaju sledee znaenje:

ta. 1)-3) (brisane)

4) namena zemljita jeste nain korienja zemljita odreen planskim dokumentom;

5) pretena namena zemljita jeste nain korienja zemljita za vie razliitih namena, od kojih je jedna
preovlaujua;

6) povrina javne namene jeste prostor odreen planskim dokumentom za ureenje ili izgradnju objekata javne
namene ili javnih povrina za koje je predvieno utvrivanje javnog interesa u skladu sa posebnim zakonom
(ulice, trgovi, parkovi i dr.);

7) obuhvat plana jeste prostorno ili administrativno odreena celina za koju je predviena izrada nekog
prostornog ili urbanistikog plana u skladu sa zakonom;

8) urbana obnova jeste skup planskih, graditeljskih i drugih mera kojima se obnavlja, ureuje ili rekonstruie
izgraeni deo grada ili gradskog naselja;

9) regulaciona linija jeste linija koja razdvaja povrinu odreene javne namene od povrina predvienih za druge
javne i ostale namene;

10) graevinska linija jeste linija na, iznad i ispod povrine zemlje i vode do koje je dozvoljeno graenje osnovnog
gabarita objekta;
11) nomenklatura statistikih teritorijalnih jedinica jeste skup pojmova, naziva i simbola koji opisuje grupe
teritorijalnih jedinica sa nivoima grupisanja i koja sadri kriterijume po kojima je izvreno grupisanje, a koju usvaja
Vlada, na predlog republikog organa nadlenog za poslove statistike;

12) bruto razvijena graevinska povrina jeste zbir povrina svih nadzemnih etaa objekta, merenih u nivou
podova svih delova objekta - spoljne mere obodnih zidova (sa oblogama, parapetima i ogradama);

13) indeks zauzetosti parcele jeste odnos gabarita horizontalne projekcije izgraenog ili planiranog objekta i
ukupne povrine graevinske parcele, izraen u procentima;

14) indeks izgraenosti parcele jeste odnos (kolinik) bruto razvijene graevinske povrine izgraenog ili
planiranog objekta i ukupne povrine graevinske parcele;

15) ESPON jeste evropska mrea institucija koje se bave prikupljanjem informacija i pokazatelja za prostorno
planiranje;

15a) direktiva Inspire je dokument kojim se postavljaju osnovna pravila usmerena ka uspostavljanju Infrastrukture
prostornih informacija u Evropskoj uniji, a u Srbiji se sprovodi kroz Nacionalnu infrastrukturu geoprostornih
podataka;

16) naseljeno mesto jeste izgraeni, funkcionalno objedinjeni prostor na kome su obezbeeni uslovi za ivot i rad
ljudi i zadovoljavanje zajednikih potreba stanovnika;

17) grad jeste naselje koje je kao grad utvreno zakonom;

18) selo jeste naselje ije se stanovnitvo preteno bavi poljoprivredom, a koje nije sedite optine;

19) graevinsko podruje jeste ureeni i izgraeni deo naseljenog mesta, kao i neizgraeni deo podruja odreen
planskim dokumentom za zatitu, ureenje ili izgradnju objekta;

20) graevinska parcela jeste deo graevinskog zemljita, sa pristupom javnoj saobraajnoj povrini, koja je
izgraena ili planom predviena za izgradnju;

20a) graevinski kompleks predstavlja celinu koja se sastoji od vie meusobno povezanih samostalnih
funkcionalnih celina, odnosno katastarskih parcela, koje mogu imati razliitu namenu;

21) investitor jeste lice za ije potrebe se gradi objekat i na ije ime glasi graevinska dozvola;

22) objekat jeste graevina spojena sa tlom, koja predstavlja fiziku, funkcionalnu, tehniko-tehnoloku ili
biotehniku celinu (zgrade svih vrsta, saobraajni, vodoprivredni i energetski objekti, objekti infrastrukture
elektronskih komunikacija - kablovska kanalizacija, objekti komunalne infrastrukture prikljuak na
elektroenergetsku mreu, industrijski, poljoprivredni i drugi privredni objekti, objekti sporta i rekreacije, groblja,
sklonita i sl.) koji moe biti podzemni ili nadzemni;

22a) objekti javne namene su objekti namenjeni za javno korienje i mogu biti objekti javne namene u javnoj
svojini po osnovu posebnih zakona (linijski infrastrukturni objekti, objekti za potrebe dravnih organa, organa
teritorijalne autonomije i lokalne samouprave itd.) i ostali objekti javne namene koji mogu biti u svim oblicima
svojine (bolnice, domovi zdravlja, domovi za stare, objekti obrazovanja, otvoreni i zatvoreni sportski i rekreativni
objekti, objekti kulture, saobraajni terminali, pote i drugi objekti);

22b) klasa u smislu ovog zakona predstavlja grupu graevinskih objekata, odnosno radova, svrstanih prema
zajednikim karakteristikama u pogledu strukturne i tehnoloke sloenosti, uticaja na ivotnu sredinu i namene,
odnosno rizika koji prati njihovo izvoenje odnosno korienje;
23) zgrada jeste objekat sa krovom i spoljnim zidovima, izgraena kao samostalna upotrebna celina koja prua
zatitu od vremenskih i spoljnih uticaja, a namenjena je za stanovanje, obavljanje neke delatnosti ili za smetaj i
uvanje ivotinja, robe, opreme za razliite proizvodne i uslune delatnosti i dr. Zgradama se smatraju i objekti
koji imaju krov, ali nemaju (sve) zidove (npr. nadstrenica), kao i objekti koji su preteno ili potpuno smeteni
ispod povrine zemlje (sklonita, podzemne garae i sl.);

24) pomoni objekat jeste objekat koji je u funkciji glavnog objekta, a gradi se na istoj parceli na kojoj je sagraen
ili moe biti sagraen glavni stambeni, poslovni ili objekat javne namene (garae, ostave, septike jame, bunari,
cisterne za vodu i sl.);

24a) ekonomski objekti jesu objekti za gajenje ivotinja (staje za gajenje konja, tale za gajenje goveda, objekti za
gajenje ivine, koza, ovaca i svinja, kao i objekti za gajenje golubova, kunia, ukrasne ivine i ptica); pratei
objekti za gajenje domaih ivotinja (ispusti za stoku, betonske piste za odlaganje vrstog stajnjaka, objekti za
skladitenje osoke); objekti za skladitenje stone hrane (senici, magacini za skladitenje koncentrovane stone
hrane, betonirane silo jame i silo trenevi), objekti za skladitenje poljoprivrednih proizvoda (ambari, koevi) i
drugi slini objekti na poljoprivrednom gazdinstvu (objekti za maine i vozila, punice, suionice i sl.);

25) (brisana)

26) linijski infrastrukturni objekat jeste javni put, javna eleznika infrastruktura, elektroenergetski vod, naftovod,
produktovod, gasovod, objekat visinskog prevoza, linijska infrastruktura elektronskih komunikacija vodovodna i
kanalizaciona infrastruktura i sl. koji moe biti nadzemni ili podzemni, ija izgradnja je predviena odgovarajuim
planskim dokumentom;

26a) tuneli (putni, elezniki ili za posebnu namenu) su posebna vrsta podzemnih infrastrukturnih objekata, ijom
izgradnjom se ne naruava korienje zemljita na povrini terena postojee namene, uz eventualna tehnika
ogranienja koje definie planski dokument;

27) komunalna infrastruktura jesu svi objekti infrastrukture za koje reenje za izvoenje radova, odnosno
graevinsku dozvolu izdaje jedinica lokalne samouprave;

27v) klizite je vid erozije zemljita koja se odvija pod uticajem prirodnih i seizmolokih prilika pri emu se deo
stenovite ili rastresite mase odvaja od podloge i nekontrolisano klizi po kliznoj povrini;

28) pripremni radovi jesu radovi koji prethode graenju objekta i odnose se naroito na: ruenje postojeih
objekata na parceli, izmetanje postojee infrastrukture na parceli, raiavanje terena na parceli, obezbeenje
prostora za dopremu i smetaj graevinskog materijala i opreme, graenje i postavljanje objekata, instalacija i
opreme privremenog karaktera za potrebe izvoenja radova (postavljanje gradiline ograde, kontejnera i sl.),
zemljani radovi, radovi kojima se obezbeuje sigurnost susednih objekata, odnosno sigurnost i stabilnost terena
(ipovi, dijafragme, potporni zidovi i sl.), obezbeivanje nesmetanog odvijanja saobraaja i korienje okolnog
prostora;

29) tehnika dokumentacija jeste skup projekata koji se izrauju radi: utvrivanja koncepta objekta, razrade
uslova, naina izgradnje objekta i za potrebe odravanja objekta;

30) izgradnja objekta jeste skup radnji koji obuhvata: prethodne radove, izradu i kontrolu tehnike dokumentacije,
pripremne radove za graenje, graenje objekta i struni nadzor u toku graenja objekta;

31) graenje jeste izvoenje graevinskih i graevinsko-zanatskih radova, ugradnja instalacija, postrojenja i
opreme;

32) rekonstrukcija jeste izvoenje graevinskih radova na postojeem objektu u gabaritu i volumenu objekta,
kojima se: utie na stabilnost i sigurnost objekta i zatitu od poara; menjaju konstruktivni elementi ili tehnoloki
proces; menja spoljni izgled objekta ili poveava broj funkcionalnih jedinica vri zamena ureaja, postrojenja,
opreme i instalacija sa poveanjem kapaciteta;
32a) rekonstrukcija linijskog infrastrukturnog objekta jeste izvoenje graevinskih radova u zatitnom pojasu, u
skladu sa posebnim zakonom, kojima se moe promeniti gabarit, volumen, poloaj ili oprema postojeeg objekta;

33) dogradnja jeste izvoenje graevinskih i drugih radova kojima se izgrauje novi prostor van postojeeg
gabarita objekta, kao i nadziivanje objekta, i sa njim ini graevinsku, funkcionalnu ili tehniku celinu;

34) adaptacija jeste izvoenje graevinskih i drugih radova na postojeem objektu, kojima se: vri promena
organizacije prostora u objektu, vri zamena ureaja, postrojenja, opreme i instalacija istog kapaciteta, a kojima
se ne utie na stabilnost i sigurnost objekta, ne menjaju konstruktivni elementi, ne menja spoljni izgled i ne utie
na bezbednost susednih objekata, saobraaja, zatite od poara i ivotne sredine;

35) sanacija jeste izvoenje graevinskih i drugih radova na postojeem objektu kojima se vri popravka ureaja,
postrojenja i opreme, odnosno zamena konstruktivnih elemenata objekta, kojima se ne menja spoljni izgled, ne
utie na bezbednost susednih objekata, saobraaja i ivotne sredine i ne utie na zatitu prirodnog i nepokretnog
kulturnog dobra, odnosno njegove zatiene okoline, osim restauratorskih, konzervatorskih i radova na
revitalizaciji;

35a) sanacija klizita obuhvata sve radove kojima se vri saniranje klizita nastalih na graevinskom, umskom,
poljoprivrednom, putnom ili drugoj vrsti zemljita. Ovi radovi obuhvataju raiavanje i otklanjanje nanosa
nastalih kao posledica klizanja tla, projektovanje, obezbeenje potrebne tehnike dokumentacije, potrebnih
graevinskih uslova i izvoenje graevinskih radova potrebnih za sanaciju i zatitu od pojave novog klizita;

36) investiciono odravanje je izvoenje graevinsko-zanatskih, odnosno drugih radova zavisno od vrste objekta
u cilju poboljanja uslova korienja objekta u toku eksploatacije;

36a) tekue (redovno) odravanje objekta jeste izvoenje radova koji se preduzimaju radi spreavanja oteenja
koja nastaju upotrebom objekta ili radi otklanjanja tih oteenja, a sastoje se od pregleda, popravki i preduzimanja
preventivnih i zatitnih mera, odnosno svi radovi kojima se obezbeuje odravanje objekta na zadovoljavajuem
nivou upotrebljivosti, a radovi na tekuem odravanju stana jesu kreenje, farbanje, zamena obloga, zamena
sanitarija, radijatora i drugi slini radovi;

37) restauratorski, konzervatorski i radovi na revitalizaciji kulturnih dobara su radovi koji se izvode na nepokretnim
kulturnim dobrima i njihovoj zatienoj okolini, u skladu sa posebnim i ovim zakonom;

38) gradilite jeste zemljite ili objekat, posebno obeleeno, na kome se gradi, rekonstruie ili uklanja objekat,
odnosno izvode radovi na odravanju objekta;

39) uklanjanje objekta ili njegovog dela jeste izvoenje radova na ruenju objekta ili dela objekta;

40) standardi pristupanosti jesu obavezne tehnike mere, standardi i uslovi projektovanja, planiranja i izgradnje
kojima se osigurava nesmetano kretanje i pristup osobama sa invaliditetom, deci i starim osobama;

41) separat o tehnikim uslovima izgradnje (u daljem tekstu: separat) jeste dokument koji donosi imalac javnih
ovlaenja u okviru svoje nadlenosti kad planski dokument ne sadri uslove, odnosno podatke za izradu
tehnike dokumentacije, koji sadri odgovarajue uslove i podatke za izradu tehnike dokumentacije, a naroito
kapacitete i mesto prikljuenja na komunalnu i drugu infrastrukturu prema klasama objekata i delovima podruja
za koje se donosi;

42) imaoci javnih ovlaenja su dravni organi, organi autonomne pokrajine i lokalne samouprave, posebne
organizacije i druga lica koja vre javna ovlaenja u skladu sa zakonom;

43) finansijer jeste lice koje po osnovu zakljuenog i overenog ugovora sa investitorom finansira, odnosno
sufinansira izgradnju, dogradnju, rekonstrukciju, adaptaciju, sanaciju ili izvoenje drugih graevinskih odnosno
investicionih radova predvienih ovim zakonom i na osnovu tog ugovora stie odreena prava i obaveze koje su
ovim zakonom propisane za investitora u skladu sa tim ugovorom, osim sticanja prava svojine na objektu koji je
predmet izgradnje.
 3. Naela za ureenje i korienje prostora

lan 3

Planiranje, ureenje i korienje prostora zasniva se na sledeim naelima:

1) odrivog razvoja kroz integralni pristup u planiranju;

2) ravnomernog teritorijalnog razvoja;

3) racionalnog korienja zemljita podsticanjem mera urbane i ruralne obnove i rekonstrukcije;

4) racionalnog i odrivog korienja neobnovljivih resursa i optimalnog korienja obnovljivih resursa;

5) zatite i odrivog korienja prirodnih dobara i nepokretnih kulturnih dobara;

6) prevencije tehniko-tehnolokih nesrea, zatite od poara i eksplozija, zatite od prirodnih nepogoda,

otklanjanja uzroka koji izazivaju klimatske promene;

7) planiranja i ureenja prostora za potrebe odbrane zemlje;

8) usaglaenosti sa evropskim propisima i standardima iz oblasti planiranja i ureenja prostora;

9) unapreenja i korienje informacionih tehnologija koje doprinose boljoj efikasnosti i ekonominosti rada javne
uprave na poslovima izgradnje;

10) uea javnosti;

11) ouvanja obiaja i tradicije;

12) ouvanja specifinosti predela;

13) horizontalne i vertikalne koordinacije.

Odrivi razvoj iz stava 1. taka 1) ovog lana predstavlja usklaivanje ekonomskih, socijalnih i ekolokih aspekata
razvoja, racionalno korienje neobnovljivih i obezbeenje uslova za vee korienje obnovljivih resursa, to
sadanjim i buduim generacijama omoguava zadovoljavanje njihovih potreba i poboljanje kvaliteta ivota.

Horizontalna koordinacija iz stava 1. taka 13) ovog lana, podrazumeva povezivanje sa susednim teritorijama u
toku planiranja radi reavanja zajednikih funkcija i interesa, kao i povezivanje i participaciju svih uesnika u
prostornom razvoju javnog i civilnog sektora i graana.

Vertikalna koordinacija iz stava 1. taka 13) ovog lana podrazumeva uspostavljanje veza svih nivoa prostornog i
urbanistikog planiranja i ureenja prostora, od nacionalnog ka regionalnom i dalje ka lokalnom nivou, kao i
informisanje, saradnju i koordinaciju izmeu lokalnih inicijativa, planova i projekata sa regionalnim i dravnim
planovima i akcijama.

4. Unapreenje energetske efikasnosti

Energetska svojstva objekta

lan 4
Unapreenje energetske efikasnosti je smanjenje potronje svih vrsta energije, uteda energije i obezbeenje
odrive gradnje primenom tehnikih mera, standarda i uslova planiranja, projektovanja, izgradnje i upotrebe
zgrada i prostora.

Zgrada koja za svoje funkcionisanje podrazumeva utroak energije, mora biti projektovana, izgraena, koriena i
odravana na nain kojim se obezbeuju propisana energetska svojstva zgrada.

Energetska svojstva zgrada jesu stvarno potroena ili proraunata koliina energije koja zadovoljava razliite
potrebe koje su u vezi sa standardizovanim korienjem, a odnose se naroito na energiju za grejanje, pripremu
tople vode, hlaenje, ventilaciju i osvetljenje.

Energetska svojstva utvruju se izdavanjem sertifikata o energetskim svojstvima zgrada koji izdaje ovlaena
organizacija koja ispunjava propisane uslove za izdavanje sertifikata o energetskim svojstvima objekata.

Sertifikat o energetskim svojstvima zgrada ini sastavni deo tehnike dokumentacije koja se prilae uz zahtev za
izdavanje upotrebne dozvole.

Ispunjenost uslova iz stava 4. ovog lana posebnim reenjem utvruje ministar nadlean za poslove
graevinarstva.

Na reenje iz stava 6. ovog lana ne moe se izjaviti alba, ali se tubom moe pokrenuti upravni spor.

Obaveza iz stava 2. ovog lana ne odnosi se na zgrade koje posebnim propisom odredi ministar nadlean za
poslove graevinarstva.

5. Nesmetano kretanje i pristup osobama sa invaliditetom, deci i starim osobama

lan 5

Zgrade javne i poslovne namene, kao i drugi objekti za javnu upotrebu (ulice, trgovi, parkovi i sl.), moraju se
projektovati, graditi i odravati tako da svim korisnicima, a naroito osobama sa invaliditetom, deci i starim
osobama, omoguavaju nesmetan pristup, kretanje i boravak, odnosno korienje u skladu sa odgovarajuim
tehnikim propisima iji su sastavni deo standardi koji definiu obavezne tehnike mere i uslove projektovanja,
planiranja i izgradnje, kojima se osigurava nesmetano kretanje i pristup osobama sa invaliditetom, deci i starim
osobama.

Stambene i stambeno-poslovne zgrade sa deset i vie stanova moraju se projektovati i graditi tako da se svim
korisnicima, a naroito osobama sa invaliditetom, deci i starim osobama omoguava nesmetan pristup, kretanje,
boravak i rad.

6. Graevinski proizvodi

lan 6

Graevinski proizvodi jesu graevinski materijali i od njih izraeni graevinski elementi, koji se proizvode i
isporuuju na trite radi trajne ugradnje u objekte ili njihove delove i ija svojstva imaju uticaj na svojstva
objekata u pogledu osnovnih zahteva za objekte.

Graevinski i drugi proizvodi koji se koriste prilikom graenja objekta ili izvoenja radova, moraju ispunjavati
zahteve propisane ovim zakonom i posebnim propisima.

Vlada blie propisuje tehnike zahteve i sistem ocenjivanja i provere svojstava graevinskih proizvoda koji su
namenjeni za trajnu ugradnju u objekte.

7. Inostrane isprave o usaglaenosti graevinskih proizvoda

 lan 7

Zakonom kojim se ureuju tehniki zahtevi za proizvode i ocenjivanje usaglaenosti i drugim propisima kojima se
ureuje priznavanje inostranih isprava o usaglaenosti proizvoda, propisuju se uslovi i nain priznavanja
inostranih isprava o usaglaenosti graevinskih proizvoda.

Ispunjenost uslova iz stava 1. ovog lana utvruje komisija koju ine strunjaci za odgovarajuu oblast, koju
obrazuje ministar nadlean za poslove graevinarstva.

Trokove utvrivanja ispunjenosti uslova za priznavanje inostrane isprave snosi podnosilac zahteva, ija se visina
odreuje reenjem kojim se odluuje o zahtevu za priznavanje ispunjenosti uslova.

Reenje iz stava 3. ovog lana donosi ministar nadlean za poslove graevinarstva, na predlog komisije iz stava
2. ovog lana.

Reenje iz stava 4. ovog lana konano je.

Do donoenja propisa iz stava 1. ovog lana, za graevinske proizvode ije ocenjivanje usaglaenosti
graevinskih proizvoda sa propisanim tehnikim zahtevima nije propisano domaim tehnikim propisom, priznaje
se vaenje inostrane isprave o usaglaenosti graevinskog proizvoda izdate od strane tela za ocenjivanje
usaglaenosti prijavljenog Evropskoj komisiji od strane zemalja potpisnica "EA MLA" sporazuma evropske
organizacije za akreditaciju koje sprovodi postupke ocenjivanja usaglaenosti u skladu sa vaeim propisima
Evropske unije.

Odredbe stava 6. ovog lana se ne primenjuju na graevinske proizvode za koje je posebnim propisom koji
ureuju zatitu ivota i zdravlja ljudi, ivotne sredine, odnosno zatitu kulturnih dobara, utvren nain stavljanja u
promet, ve se ti proizvodi mogu koristiti iskljuivo uz priznavanje u skladu sa tim posebnim propisom.

8. Objedinjena procedura u postupcima za izdavanje akata u ostvarivanju prava na izgradnju i

korienje objekata

lan 8

Ministarstvo nadleno za poslove graevinarstva, nadleni organ autonomne pokrajine, odnosno nadleni organ
jedinice lokalne samouprave (u daljem tekstu: nadleni organ), duni su da odrede posebnu organizacionu celinu
u svom sastavu, koja sprovodi objedinjenu proceduru za: izdavanje lokacijskih uslova; izdavanje graevinske
dozvole; prijavu radova; izdavanje upotrebne dozvole; za pribavljanje uslova za projektovanje, odnosno
prikljuenje objekata na infrastrukturnu mreu; za pribavljanje isprava i drugih dokumenata koje izdaju imaoci
javnih ovlaenja, a uslov su za izgradnju objekata, odnosno za izdavanje lokacijskih uslova, graevinske dozvole
i upotrebne dozvole iz njihove nadlenosti, kao i obezbeenje uslova za prikljuenje na infrastrukturnu mreu i za
upis prava svojine na izgraenom objektu (u daljem tekstu: objedinjena procedura).

Nadleni organ sprovodi objedinjenu proceduru i u sluajevima izdavanja reenja iz lana 145. ovog zakona.

U okviru objedinjene procedure sprovodi se i izmena lokacijskih uslova, odnosno reenja o graevinskoj dozvoli.

Rukovodilac nadlene slube je odgovoran za efikasno sprovoenje objedinjene procedure.

Ministar nadlean za poslove graevinarstva blie propisuje nain postupak sprovoenja objedinjene procedure.

9. Razmena dokumenata i podnesaka u objedinjenoj proceduri i njihova forma

lan 8a

Razmena dokumenata i podnesaka u objedinjenoj proceduri obavlja se elektronskim putem.

Sva akta koja u vezi sa objedinjenom procedurom donose nadleni organi i imaoci javnih ovlaenja, kao i
podnesci i dokumenti koji se dostavljaju u objedinjenoj proceduri, ukljuujui i tehniku dokumentaciju, dostavljaju
se u formi elektronskog dokumenta.

Ministar nadlean za poslove graevinarstva blie ureuje nain razmene dokumenata i podnesaka iz stava 1.
ovog lana i formu u kojoj se dostavljaju tehnika dokumentacija i akta iz stava 2. ovog lana.

10. Postupanje imaoca javnih ovlaenja u objedinjenoj proceduri

lan 8b

Nadleni organ je duan da u roku od pet radnih dana od dana prijema zahteva za izdavanje lokacijskih uslova,
imaocima javnih ovlaenja, koji u skladu sa ovim zakonom i posebnim propisom utvruju uslove za izgradnju
objekata, dostavi zahtev za izdavanjem tih uslova, ako se oni ne mogu pribaviti uvidom u planski dokument,
odnosno separat.

Imalac javnih ovlaenja je duan da postupi po zahtevu iz stava 1. ovog lana, u roku od 15 dana od dana
prijema zahteva, a za objekte iz lana 133. ovog zakona u roku od 30 dana od dana prijema zahteva.

Ako imalac javnih ovlaenja ne postupi u roku iz stava 2. ovog lana, nadleni organ e o tome obavestiti
podnosioca zahteva i podnee zahtev za pokretanje prekrajnog postupka u skladu sa lanom 211a ovog
zakona.

Imalac javnih ovlaenja iz stava 2. ovog lana ima pravo na naknadu stvarnih trokova za izdavanje traenih
uslova, saglasnosti i drugih akata, kao i za sprovoenje drugih radnji iz svoje nadlenosti.

Akt o izdavanju uslova imalaca javnih ovlaenja sadri i iznos naknade za prikljuenje na infrastrukturnu mreu,
kao i iznos drugih naknada, odnosno taksi, u skladu sa posebnim zakonima.

Obaveza plaanja naknade iz stava 4. ovog lana, odnosno takse, dospeva pre izdavanja lokacijskih uslova.

Obaveza plaanja naknade iz stava 5. ovog lana dospeva pre prikljuenja na mreu, a naknade koje nisu u vezi
sa prikljuenjem na infrastrukturnu mreu, odnosno takse, pre izdavanja upotrebne dozvole, ako posebnim
zakonom nije propisano drugaije.

U roku od tri radna dana od dana prijema zahteva podnosioca zahteva za prikljuenje objekta na odgovarajuu
mreu, nadleni organ upuuje zahtev imaocu javnih ovlaenja da izvri prikljuenje.

U sluaju da je objekat izveden u skladu sa uslovima za prikljuenje, imalac javnih ovlaenja duan je da izvri
prikljuenje objekta na komunalnu i drugu infrastrukturu i da o tome obavesti nadleni organ u roku od 15 dana od
dana prijema zahteva iz stava 8. ovog lana, ako lokacijskim uslovima nije predvieno drugaije.

Odredbe st. 5-9. ovog lana ne primenjuju se za prikljuenje objekta na prenosnu elektroenergetsku mreu (iznad
110 kv).

11. Registar objedinjenih procedura

lan 8v

Nadleni organ je duan da objedinjenu proceduru sprovodi tako to vodi elektronsku, javno dostupnu bazu
podataka o toku svakog pojedinanog predmeta, od podnoenja zahteva za izdavanje lokacijskih uslova, do
izdavanja upotrebne dozvole, koja sadri i akta pribavljena i izdata u toj proceduri (u daljem tekstu: registar
objedinjenih procedura).

U nadlenom organu odreuje se lice koje vodi registar objedinjenih procedura (u daljem tekstu: registrator).
Registrator je duan da obezbedi objavljivanje lokacijskih uslova, graevinske i upotrebne dozvole u
elektronskom obliku putem interneta, u roku od tri radna dana od dana njihovog izdavanja.

Registrator je odgovoran za zakonito, sistematino i aurno voenje registra objedinjenih procedura, u skladu sa
ovim zakonom.

Registrator je duan da podnese prekrajnu prijavu iz lana 211a ovog zakona, protiv imaoca javnih ovlaenja i
odgovornog lica imaoca javnih ovlaenja, ako tokom sprovoenja objedinjene procedure taj imalac javnih
ovlaenja ne postupa na nain i u rokovima propisanim ovim zakonom, najkasnije u roku od tri radna dana od
isteka propisanog roka za postupanje od strane imaoca javnih ovlaenja.

Rukovodilac nadlene slube ima prava i odgovornosti koja su ovim zakonom propisana za registratora, ako se u
nadlenom organu ne odredi registrator u skladu sa stavom 2. ovog lana.

Ministar nadlean za poslove graevinarstva propisuje voenje i sadrinu registra objedinjenih procedura,
obaveze i ovlaenja registratora i obim javne dostupnosti podataka i dokumenata sadranih u registru.

12. Centralna evidencija objedinjenih procedura

lan 8g

Agencija za privredne registre vodi jedinstvenu, centralnu, javnu, elektronsku bazu podataka, u kojoj su
objedinjeni podaci iz svih registara objedinjenih procedura na teritoriji Republike Srbije, kao i akta sadrana u tim
registrima (u daljem tekstu: centralna evidencija), preko registratora centralne evidencije.

Registrator centralne evidencije formira centralnu evidenciju preuzimanjem podataka i elektronskih dokumenata iz
registara objedinjenih procedura iz lana 8v ovog zakona i stara se o javnoj dostupnosti te evidencije.

Ministar nadlean za poslove graevinarstva blie ureuje nain voenja elektronske evidencije iz stava 1. ovog
lana.

Registratora centralne evidencije imenuje upravni odbor Agencije, uz prethodnu saglasnost Vlade.

Registrator centralne evidencije je duan da Vladi dostavlja tromesene izvetaje o sprovoenju objedinjene
procedure.

Registrator centralne evidencije je duan da Vladi i ministarstvu nadlenom za poslove graevinarstva dostavlja i
druge izvetaje i analize u vezi sa sprovoenjem objedinjene procedure, u skladu sa njihovim zahtevom.

Registrator centralne evidencije duan je da bez odlaganja podnese prekrajnu prijavu:

1) protiv odgovornog lica u nadlenom organu, zbog prekraja iz lana 209. stav 1. taka 3) ovog zakona;

2) protiv registratora, zbog prekraja iz lana 211b ovog zakona, ako ne podnese prijavu u skladu sa lanom 8v
stav 6. ovog zakona.

13. Sprovoenje objedinjene procedure

lan 8d

Nadleni organ:

1) po zahtevu za izdavanje lokacijskih uslova, te uslove izdaje najkasnije u roku od pet radnih dana od
pribavljanja svih uslova, isprava i drugih dokumenata u skladu sa lanom 8b ovog zakona;
2) po zahtevu za izdavanje graevinske dozvole, dozvolu izdaje najkasnije u roku od pet radnih dana od dana
podnoenja zahteva za izdavanje graevinske dozvole;

3) po prijavi radova, potvruje njen prijem prijave bez odlaganja, osim ako se uz prijavu radova podnosi sredstvo
obezbeenja iz lana 98. ovog zakona, u kom sluaju nakon provere valjanosti sredstva obezbeenja prijavu
radova potvruje, odnosno odbacuje reenjem, u roku od pet radnih dana;

4) po zahtevu za prikljuenje objekta na infrastrukturu, upuuje taj zahtev imaocu javnih ovlaenja u roku od tri
radna dana od dana podnoenja zahteva;

5) po zahtevu za izdavanje upotrebne dozvole, dozvolu izdaje najkasnije u roku od pet radnih dana od dana
podnoenja zahteva za izdavanje upotrebne dozvole;

6) po zahtevu za izdavanje reenja iz lana 145. ovog zakona reenje izdaje najkasnije u roku od pet radnih dana
od dana podnoenja zahteva.

Formu i sadrinu zahteva i prijave iz stava 1. ovog lana, kao i dokumentacije koja se podnosi uz zahteve i
prijavu, propisuje ministar nadlean za poslove graevinarstva.

U okviru rokova propisanih u stavu 1. ovog lana, nadleni organ je duan da po slubenoj dunosti, u ime i za
raun podnosioca zahteva, pribavlja sve akte, uslove i druga dokumenta, koje izdaju imaoci javnih ovlaenja, a
uslov su za sprovoenje objedinjene procedure.

Primerak izdate graevinske dozvole i prijave radova nadleni organ dostavlja graevinskoj inspekciji bez
odlaganja.

Ako je ovim zakonom propisano da se u posebnim sluajevima graenja, odnosno izvoenja radova, ne sprovodi
odreena faza objedinjene procedure ili je ta faza pojednostavljena, za sprovoenje pojednostavljene i preostalih
faza objedinjene procedure vae rokovi propisani u stavu 1. ovog lana, ako drugaije nije propisano zakonom.

14. Granice ovlaenja nadlenog organa

lan 8

Tokom sprovoenja objedinjene procedure, nadleni organ iskljuivo vri proveru ispunjenosti formalnih uslova za
izgradnju i ne uputa se u ocenu tehnike dokumentacije, niti ispituje verodostojnost dokumenata koje pribavlja u
toj proceduri, ve lokacijske uslove, graevinsku i upotrebnu dozvolu izdaje, a prijavu radova potvruje, u skladu
sa aktima i drugim dokumentima iz lana 8b ovog zakona.

Nadleni organ u skladu sa stavom 1. ovog lana proverava iskljuivo ispunjenost sledeih formalnih uslova:

1) nadlenost za postupanje po zahtevu, odnosno prijavi;

2) da li je podnosilac zahteva, odnosno prijave lice koje, u skladu sa ovim zakonom, moe biti podnosilac zahteva
odnosno prijave;

3) da li zahtev, odnosno prijava sadri sve propisane podatke;

4) da li je uz zahtev, odnosno prijavu priloena sva dokumentacija propisana ovim zakonom i podzakonskim
aktima donetim na osnovu ovog zakona;

5) da li je uz zahtev priloen dokaz o uplati propisane naknade, odnosno takse;

6) da li su podaci navedeni u izvodu iz projekta, koji je sastavni deo zahteva za izdavanje graevinske dozvole, u
skladu sa izdatim lokacijskim uslovima.
Po zahtevu za izdavanje, odnosno izmenu graevinske dozvole i upotrebne dozvole, odnosno reenja iz lana
145. ovog zakona nadleni organ u rokovima iz lana 8d stav 1. ovog zakona donosi reenje, osim ako nisu
ispunjeni formalni uslovi za dalje postupanje po zahtevu, kada taj zahtev odbacuje zakljukom.

Ako podnosilac zahteva otkloni utvrene nedostatke i podnese usaglaeni zahtev u roku od deset dana od dana
prijema zakljuka iz stava 3. ovog lana, a najkasnije 30 dana od dana objavljivanja zakljuka na internet strani
nadlenog organa, ne dostavlja dokumentaciju podnetu uz zahtev koji je odbaen od strane nadlenog organa,
niti ponovo plaa administrativnu taksu.

U sluaju tete nastale kao posledica primene tehnike dokumentacije, na osnovu koje je izdata graevinska
dozvola ili reenje iz lana 145. ovog zakona, za koju se naknadno utvrdi da nije u skladu sa propisima i pravilima
struke, za tetu solidarno odgovaraju projektant koji je izradio i potpisao tehniku dokumentaciju, vrilac tehnike
kontrole i investitor.

Ministar nadlean za poslove graevinarstva blie utvruje sadraj izvoda iz projekta aktom kojim se ureuje
sprovoenje objedinjene procedure.

lan 9

(Brisano)

II PROSTORNO I URBANISTIKO PLANIRANJE

1. Dokumenti prostornog i urbanistikog planiranja

lan 10

Dokumenti prostornog i urbanistikog planiranja su:

1) planski dokumenti;

2) dokumenti za sprovoenje prostornih planova;

3) urbanistiko-tehniki dokumenti.

Dokumenti prostornog i urbanistikog planiranja sadre mere ureenja i pripreme teritorije za potrebe odbrane
zemlje, kao i podatke o podrujima i zonama objekata od posebnog znaaja i interesa za odbranu zemlje.

Poseban prilog koji se odnosi na posebne mere ureenja i pripreme teritorije za potrebe odbrane zemlje je
sastavni deo plana, ukoliko ministarstvo nadleno za poslove odbrane ne odlui drugaije.

1.1. Planski dokumenti

lan 11

Planski dokumenti su prostorni i urbanistiki planovi.

Prostorni planovi su:

1) Prostorni plan Republike Srbije;

2) Regionalni prostorni plan;

3) Prostorni plan jedinice lokalne samouprave;

4) Prostorni plan podruja posebne namene.

Urbanistiki planovi su:

1) Generalni urbanistiki plan;

2) Plan generalne regulacije;

3) Plan detaljne regulacije.

1.2. Dokumenti za sprovoenje prostornih planova

lan 12

Dokumenti za sprovoenje prostornih planova su:

1) program implementacije Prostornog plana Republike Srbije;

2) program implementacije regionalnog prostornog plana.

3) (brisana)

1.3. Urbanistiko-tehniki dokumenti

lan 13

Urbanistiko-tehniki dokumenti za sprovoenje planskih dokumenata su:

1) urbanistiki projekat;

2) projekat preparcelacije i parcelacije;

3) elaborat geodetskih radova za ispravku granica susednih parcela i spajanje dve susedne parcele istog
vlasnika.

2. Prostorni planovi

2.1. Prostorni plan Republike Srbije

lan 14

Prostorni plan Republike Srbije donosi se za teritoriju Republike Srbije i osnovni je planski dokument prostornog
planiranja i razvoja u Republici.

Ostali planski dokumenti moraju biti u skladu sa Prostornim planom Republike Srbije.

Prostorni plan Republike Srbije ima strateko-razvojnu i optu regulatornu funkciju.

Prostorni plan Republike Srbije donosi se za period od najmanje 10 godina, a najvie do 25 godina.
Prostorni plan Republike Srbije moe se menjati i pre isteka roka za koji je donet.

lan 15

Prostorni plan Republike Srbije sadri naroito:

1) polazne osnove za izradu plana;

2) ocenu postojeeg stanja;

3) ciljeve i principe prostornog razvoja;

4) principe i propozicije zatite, ureenja i razvoja prirode i prirodnih sistema;

5) prostorni razvoj i distribuciju stanovnitva;

6) mree naselja i javnih slubi;

7) prostorni razvoj saobraaja i infrastrukturnih sistema od znaaja za Republiku Srbiju;

8) koncepciju i propozicije prostornog razvoja privrede;

9) mere zatite, ureenja i unapreenja prirodnih dobara i nepokretnih kulturnih dobara;

10) mere zatite ivotne sredine;

11) (brisana)

12) definisanje interregionalnih i intraregionalnih funkcionalnih mrea;

13) planske celine zajednikih prostornih i razvojnih obeleja, za koje e biti doneti prostorni planovi nieg reda;

14) mere za sprovoenje prostornog plana;

15) dugorone razvojne strategije Republike Srbije.

Izvetaj o stratekoj proceni uticaja na ivotnu sredinu je sastavni deo dokumentacione osnove planskog
dokumenta.

lan 16

Odluku o izradi Prostornog plana Republike Srbije donosi Vlada, na predlog ministarstva nadlenog za poslove
prostornog planiranja.

Odluka iz stava 1. ovog lana sadri podatke o cilju donoenja, roku izrade, izvoru sredstva za izradu, mestu
odravanja javnog uvida i dr.

Odluka iz stava 1. ovog lana objavljuje se u "Slubenom glasniku Republike Srbije".

2.2. Regionalni prostorni plan

lan 17
Regionalni prostorni plan se izrauje za vee prostorne celine administrativnog, funkcionalnog, geografskog ili
statistikog karaktera, usmerene ka zajednikim ciljevima i projektima regionalnog razvoja.

Regionalni prostorni plan je planski dokument koji uz uvaavanje specifinih potreba koje proizlaze iz regionalnih
posebnosti, razrauje ciljeve prostornog ureenja i odreuje racionalno korienje prostora, u skladu sa susednim
regionima i optinama.

lan 18

Regionalni prostorni plan sadri naroito:

1) polazne osnove za izradu plana;

2) ocenu postojeeg stanja;

3) ciljeve i principe regionalnog prostornog razvoja;

4) koncepciju regionalnog prostornog razvoja;

5) principe i propozicije zatite, ureenja i razvoja prirode i prirodnih sistema;

6) koncepciju i propozicije prostornog razvoja i distribucije stanovnitva, mree naseljenih mesta i javnih slubi;

7) funkcionalno povezivanje naseljenih mesta;

8) principe i propozicije prostornog razvoja privrede, distribuciju aktivnosti i upotrebu zemljita;

9) prostorni razvoj saobraaja, regionalnih infrastrukturnih sistema i povezivanje sa infrastrukturnim sistemima od

znaaja za Republiku Srbiju;

10) mere zatite, ureenja i unapreenja prirodnih dobara i nepokretnih kulturnih dobara;

11) definisanje interregionalnih i intraregionalnih funkcionalnih veza i transgranine saradnje;

12) mere zatite ivotne sredine;

13) mere za podsticanje regionalnog razvoja;

14) mere za ravnomerni teritorijalni razvoj regiona;

15) mere i instrumente za ostvarivanje regionalnog prostornog plana i prioritetnih planskih reenja, odnosno
strateko razvojnih projekata za prvu etapu sprovoenja;

16) mere za sprovoenje regionalnog prostornog plana.

Izvetaj o stratekoj proceni uticaja na ivotnu sredinu je sastavni deo dokumentacione osnove planskog
dokumenta.

2.3. Prostorni plan jedinice lokalne samouprave

lan 19
Prostorni plan jedinice lokalne samouprave donosi se za teritoriju jedinice lokalne samouprave i odreuje
smernice za razvoj delatnosti i namenu povrina, kao i uslove za odrivi i ravnomerni razvoj na teritoriji jedinice
lokalne samouprave.

lan 20

Prostorni plan jedinice lokalne samouprave sadri naroito:

1) obuhvat graevinskog podruja;

2) planirane namene prostora;

3) mreu naselja i distribuciju slubi i delatnosti;

4) prostorni razvoj saobraaja i infrastrukturnih sistema;

5) delove teritorije za koje je predviena izrada urbanistikog plana ili urbanistikog projekta;

6) ureajne osnove za sela;

7) planiranu zatitu, ureenje, korienje i razvoj prirodnih i kulturnih dobara i ivotne sredine;

8) pravila ureenja i pravila graenja za delove teritorije za koje nije predviena izrada urbanistikog plana;

9) mere i instrumente za sprovoenje plana;

10) mere za ravnomerni teritorijalni razvoj jedinice lokalne samouprave.

Izvetaj o stratekoj proceni uticaja na ivotnu sredinu je sastavni deo dokumentacione osnove planskog
dokumenta.

Za delove administrativnog podruja grada Beograda, van obuhvata generalnog urbanistikog plana, donose se
prostorni planovi gradskih optina sa elementima i sadrajem prostornog plana jedinice lokalne samouprave u
skladu sa ovim zakonom.

lan 20a

Ureajna osnova za selo se izrauje obavezno za sela koja nemaju donet planski dokument sa detaljnou koja
je potrebna za izdavanje lokacijskih uslova i sastavni je deo prostornog plana jedinice lokalne samouprave,
odnosno donosi se za sela za koja nije predviena izrada planskog dokumenta.

Kad se ureajna osnova za selo izrauje pre ili nakon donetog prostornog plana njihova izrada i donoenje se vri
u skladu sa odredbama ovog zakona koje se odnose na izradu i donoenje urbanistikog plana.

Ureajna osnova za selo sprovodi se direktno izdavanjem lokacijskih uslova, a sadri naroito:

1) granicu prostornog obuhvata;

2) detaljnu podelu podruja na prostorne celine u odnosu na njihovu namenu;

3) prikaz graevinskog podruja (katastarskih parcela);

4) prikaz povrina javne namene;

5) regulaciju i nivelaciju;

6) pravila ureenja i graenja po prostornim celinama;

7) druge detaljne uslove korienja, ureenja i zatite prostora i objekata.

Ureajna osnova za selo se izrauje u svrhu prostornog razvoja sela i podsticanja njegovog odrivog razvoja,
uvaavajui tipoloke i morfoloke razliitosti, a naroito:

1) geomorfoloke (ravniarska, dolinska, brdska, planinska i dr. sela),

2) regionalne i tradicionalne (zbijen, razbijen tip sela, povremeno i stalno naseljena sela, naputena sela), kao i

3) druge razliitosti.

Izuzetno do donoenja ureajne osnove za selo iz stava 1. ovog lana, lokacijski uslovi se mogu izdati na osnovu
optih pravila ureenja i graenja, i to za objekte koji po svojoj nameni, veliini i kapacitetima ne menjaju namenu
i izgled prostora i koji nemaju negativni uticaj na okolno podruje, a naroito za:

1) izgradnju novih objekata u neposrednoj blizini postojeih ili sruenih objekata,

2) rekonstrukciju postojeih objekata ili nove izgradnje na istoj katastarskoj parceli.

2.4. Prostorni plan podruja posebne namene

lan 21

Prostorni plan podruja posebne namene donosi se za podruja koja zahtevaju poseban reim organizacije,
ureenja, korienja i zatite prostora, projekte od znaaja za Republiku Srbiju ili za podruja odreena
Prostornim planom Republike Srbije, ili drugim prostornim planom, a naroito za:

1) podruje sa prirodnim, kulturno-istorijskim ili ambijentalnim vrednostima;

2) podruje sa mogunou eksploatacije mineralnih sirovina;

3) podruje sa mogunou korienja turistikih potencijala;

4) podruje sa mogunou korienja hidropotencijala;

5) za realizaciju projekata za koje Vlada utvrdi da su projekti od znaaja za Republiku Srbiju;

6) za izgradnju objekata za koje graevinsku dozvolu izdaje ministarstvo nadleno za poslove graevinarstva ili
nadleni organ autonomne pokrajine.

Izvetaj o stratekoj proceni uticaja na ivotnu sredinu je sastavni deo dokumentacione osnove planskog
dokumenta.

Na izgradnju elektroenergetske prenosne i distributivne mree i elektronske komunikacione mree i ureaja, koje
su u funkciji izgradnje objekata ili ureenja prostora predvienih prostornim planom podruja posebne namene, a
nalaze se izvan obuhvata tog plana, mogu se primeniti i odredbe iz l. 69. i 217. ovog zakona.

lan 22

Prostorni plan podruja posebne namene sadri naroito:

1) polazne osnove za izradu plana;

2) ocenu postojeeg stanja (SWOT analiza);

3) posebno obeleavanje graevinskog podruja sa granicama podruja;

4) delove teritorije za koje je predviena izrada urbanistikog plana;

5) ciljeve, principe i operativne ciljeve prostornog razvoja podruja posebne namene;

6) koncepciju prostornog razvoja podruja posebne namene;

7) koncepciju i propoziciju zatite, ureenja i razvoja prirode i prirodnih sistema;

8) koncepciju i propozicije u odnosu na eventualne demografsko-socijalne probleme;

9) prostorni razvoj funkcije posebne namene, distribuciju aktivnosti i upotrebu zemljita;

10) prostorni razvoj saobraaja, infrastrukturnih sistema i povezivanje sa drugim mreama;

11) pravila ureenja i graenja i druge elemente regulacije za delove teritorije u obuhvatu plana za koje nije
predviena izrada urbanistikog plana;

12) mere zatite, ureenja i unapreenja prirodnih i kulturnih dobara;

13) mere zatite ivotne sredine;

14) mere i instrumenti za ostvarivanje prostornog plana podruja posebne namene i prioritetnih planskih reenja;

15) mere za sprovoenje prostornog plana posebne namene.

Strateka procena uticaja na ivotnu sredinu je sastavni deo plana.

Izuzetno za linijske infrastrukturne objekte, prostorni plan podruja posebne namene moe se izraivati paralelno
sa izradom idejnog projekta koji sadri sve potrebne tehnike podatke.

3. Urbanistiki planovi

3.1. Generalni urbanistiki plan

lan 23

Generalni urbanistiki plan se donosi kao strateki razvojni plan, sa optim elementima prostornog razvoja.

Generalni urbanistiki plan se donosi za naseljeno mesto, koje je u skladu sa Zakonom o teritorijalnoj organizaciji
Republike Srbije ("Slubeni glasnik RS", broj 129/07), utvreno kao grad, odnosno grad Beograd.

lan 24

Generalni urbanistiki plan sadri naroito:

1) granice plana i obuhvat graevinskog podruja;

2) generalna urbanistika reenja sa namenama povrina koje su preteno planirane u graevinskom podruju;
3) generalne pravce i koridore za saobraajnu, energetsku, vodoprivrednu, komunalnu i drugu infrastrukturu;

4) podelu na celine za dalju plansku razradu planovima generalne regulacije za celo graevinsko podruje;

5) druge elemente koji su znaajni za dalju plansku razradu urbanistikog plana.

3.2. Plan generalne regulacije

lan 25

Plan generalne regulacije se obavezno donosi za naseljeno mesto koje je sedite jedinice lokalne samouprave, a
moe se doneti i za druga naseljena mesta na teritoriji optine, odnosno grada, odnosno grada Beograda, kada je
to predvieno prostornim planom jedinice lokalne samouprave.

Za jedinice lokalne samouprave za koje se po ovom zakonu donosi generalni urbanistiki plan, planovi generalne
regulacije se obavezno donose za celo graevinsko podruje naseljenog mesta, po delovima naseljenog mesta.

Plan generalne regulacije iz stava 2. ovog lana moe se doneti i za mree objekata i povrine javne namene.

lan 26

Plan generalne regulacije sadri naroito:

1) granice plana i obuhvat graevinskog podruja;

2) podelu prostora na posebne celine i zone;

3) pretenu namenu zemljita po zonama i celinama;

4) regulacione i graevinske linije;

5) potrebne nivelacione kote raskrsnica ulica i povrina javne namene;

6) koridore i kapacitete za saobraajnu, energetsku, komunalnu i drugu infrastrukturu;

7) mere zatite kulturno-istorijskih spomenika i zatienih prirodnih celina;

8) zone za koje se obavezno donosi plan detaljne regulacije sa propisanom zabranom izgradnje do njegovog
donoenja;

9) lokacije za koje se obavezno izrauje urbanistiki projekat, odnosno raspisuje konkurs;

10) pravila ureenja i pravila graenja po celinama i zonama za koje nije predvieno donoenje plana detaljne
regulacije;

11) druge elemente znaajne za sprovoenje plana.

3.3. Plan detaljne regulacije

lan 27

Plan detaljne regulacije se donosi za delove naseljenog mesta, ureenje neformalnih naselja, zone urbane
obnove, infrastrukturne koridore i objekte i podruja za koja je obaveza njegove izrade odreena prethodno
donetim planskim dokumentom.
Plan detaljne regulacije moe se doneti i kada prostornim, odnosno urbanistikim planom jedinice lokalne
samouprave njegova izrada nije odreena, na osnovu odluke nadlenog organa ili po zahtevu lica koje sa
jedinicom lokalne samouprave zakljui ugovor o finansiranju izrade tog planskog dokumenta.

Izuzetno za linijske infrastrukturne objekte, plan detaljne regulacije, moe da se izrauje istovremeno sa izradom
idejnog projekta koji sadri sve potrebne tehnike podatke.

Za zone urbane obnove planom detaljne regulacije razrauju se naroito i kompozicioni ili oblikovni plan i plan
parternog ureenja.

Kada je planskim dokumentom ireg podruja predviena izrada plana detaljne regulacije, taj planski dokument
ireg podruja mora da sadri pravila regulacije, parcelacije i graenja koja e se primenjivati prilikom izdavanja
lokacijskih uslova i sprovoenja postupaka parcelacije i preparcelacije do donoenja plana detaljne regulacije.

Odlukom o izradi planskog dokumenta iz stava 1. ovog lana moe se utvrditi period zabrane izgradnje u
obuhvatu tog planskog dokumenta, a najdue 12 meseci od dana donoenja te odluke. Ako u propisanom roku
plan detaljne regulacije ne bude usvojen, lokacijski uslovi izdae se u skladu sa lanom 57. stav 5. ovog zakona.

lan 28

Plan detaljne regulacije sadri naroito:

1) granice plana i obuhvat graevinskog podruja, podelu prostora na posebne celine i zone;

2) detaljnu namenu zemljita;

3) regulacione linije ulica i javnih povrina i graevinske linije sa elementima za obeleavanje na geodetskoj
podlozi;

4) nivelacione kote ulica i javnih povrina (nivelacioni plan);

5) popis parcela i opis lokacija za javne povrine, sadraje i objekte;

6) koridore i kapacitete za saobraajnu, energetsku, komunalnu i drugu infrastrukturu;

7) mere zatite kulturno-istorijskih spomenika i zatienih prirodnih celina;

8) lokacije za koje se obavezno izrauje urbanistiki projekat ili raspisuje konkurs;

9) pravila ureenja i pravila graenja po celinama i zonama;

10) druge elemente znaajne za sprovoenje plana detaljne regulacije.

Za zone urbane obnove planom detaljne regulacije razrauju se naroito i kompozicioni ili oblikovni plan i plan
parternog ureenja.

Kada se urbanistikim planom namena zemljita menja tako da nova namena zahteva bitno drugaiju parcelaciju
plan detaljne regulacije moe sadrati i plan parcelacije.

4. Sastavni delovi planskih dokumenata

lan 29

Sastavni delovi prostornog plana podruja posebne namene, prostornog plana jedinice lokalne samouprave i
urbanistikih planova su:
1) pravila ureenja;

2) pravila graenja;

3) grafiki deo.

4.1. Pravila ureenja

lan 30

Pravila ureenja sadrana u prostornom planu podruja posebne namene, prostornom planu jedinice lokalne
samouprave i urbanistikim planovima sadre naroito:

1) koncepciju ureenja karakteristinih graevinskih zona ili karakteristinih celina odreenih planom prema
morfolokim, planskim, istorijsko-ambijentalnim, oblikovnim i drugim karakteristikama;

2) urbanistike i druge uslove za ureenje i izgradnju povrina i objekata javne namene i mree saobraajne i
druge infrastrukture, kao i uslove za njihovo prikljuenje;

3) stepen komunalne opremljenosti graevinskog zemljita po celinama ili zonama iz planskog dokumenta, koji je
potreban za izdavanje lokacijske i graevinske dozvole;

4) uslove i mere zatite prirodnih dobara i nepokretnih kulturnih dobara i zatite prirodnog i kulturnog naslea,
ivotne sredine i ivota i zdravlja ljudi;

5) uslove kojima se povrine i objekti javne namene ine pristupanim osobama sa invaliditetom, u skladu sa
standardima pristupanosti;

6) popis objekata za koje se pre sanacije ili rekonstrukcije moraju izraditi konzervatorski ili drugi uslovi za
preduzimanje mera tehnike zatite i drugih radova u skladu sa posebnim zakonom;

7) mere energetske efikasnosti izgradnje;

8) druge elemente znaajne za sprovoenje planskog dokumenta.

Pravila ureenja za delove u obuhvatu planskih dokumenata za koje je odreena dalja planska razrada su pravila
usmeravajueg karaktera za dalju plansku razradu.

4.2. Pravila graenja

lan 31

Pravila graenja u prostornom planu podruja posebne namene, prostornog plana jedinice lokalne samouprave i
planovima generalne i detaljne regulacije sadre naroito:

1) vrstu i namenu odnosno kompatibilne namene objekata koji se mogu graditi u pojedinanim zonama pod
uslovima utvrenim planskim dokumentom, odnosno klasu i namenu objekata ija je izgradnja zabranjena u tim
zonama;

2) uslove za parcelaciju, preparcelaciju i formiranje graevinske parcele, kao i minimalnu i maksimalnu povrinu
graevinske parcele;

3) poloaj objekata u odnosu na regulaciju i u odnosu na granice graevinske parcele;

4) najvei dozvoljeni indeks zauzetosti ili izgraenosti graevinske parcele;

5) najveu dozvoljenu visinu ili spratnost objekata;

6) uslove za izgradnju drugih objekata na istoj graevinskoj parceli;

7) uslove i nain obezbeivanja pristupa parceli i prostora za parkiranje vozila.

Ako uslovi za projektovanje, odnosno prikljuenje, nisu utvreni planskim dokumentom, organ nadlean za
izdavanje graevinske dozvole e ih pribaviti iz separata.

Odluku o donoenju, odnosno izmeni i dopuni separata, donosi nadleni imalac javnih ovlaenja, po potrebi, na
sopstvenu inicijativu, ili na inicijativu organa nadlenog za izdavanje graevinske dozvole.

Separatom se moe utvrditi za koje klase i namene objekata i u kojim delovima podruja za koje se donosi je
potrebno pribaviti uslove imalaca javnih ovlaenja, u skladu sa ovim zakonom.

Uslovi sadrani u planskom dokumentu, odnosno pribavljeni iz separata ili pribavljeni od imaoca javnog
ovlaenja, imaju istu pravnu snagu i obavezujui su za sve uesnike u postupku.

Pravila graenja u zavisnosti od vrste planskog dokumenta mogu da sadre i druge uslove arhitektonskog
oblikovanja, materijalizacije, zavrne obrade, kolorita i drugo.

4.3. Grafiki deo plana

lan 32

Grafikim delom planskog dokumenta prikazuju se reenja u skladu sa sadrinom plana.

Grafiki deo prostornog plana izrauje se na topografskim kartama, a mogu se koristiti, u zavisnosti od
raspoloivosti i potrebnog nivoa detaljnosti i satelitski snimci, karte iz postojeih geografskih informacionih
sistema, aurne georeferencirane ortofoto podloge i overeni katastarsko-topografski planovi.

Grafiki deo urbanistikog plana izrauje se po pravilu na overenom katastarsko-topografskom, odnosno

overenom topografskom planu, odnosno overenom katastarskom planu.

Grafiki deo urbanistikog plana, osim plana detaljne regulacije, moe se izraivati i na aurnim
georeferenciranim ortofoto podlogama, satelitskim snimcima ili kartama iz postojeih geografskih informacionih
sistema.

Grafiki deo planskog dokumenta izrauje se u digitalnom obliku, a za potrebe javnog uvida prezentuje se i u
analognom obliku.

5. Usklaenost planskih dokumenata

lan 33

Dokumenti prostornog i urbanistikog planiranja moraju biti usklaeni, tako da dokument ueg podruja mora biti
u skladu sa dokumentom ireg podruja.

Planski dokumenti moraju biti u skladu sa Prostornim planom Republike Srbije.

Na regionalni prostorni plan za podruje autonomne pokrajine, regionalni prostorni plan za podruje grada
Beograda, prostorni plan jedinice lokalne samouprave, posle javnog uvida, pribavlja se saglasnost ministra
nadlenog za poslove prostornog planiranja i urbanizma, u pogledu usklaenosti tih planova sa planskim
dokumentima ireg podruja, ovim zakonom i propisima donetim na osnovu ovog zakona, u roku koji ne moe biti
dui od 30 dana od dana prijema zahteva za davanje saglasnosti.
Na prostorni plan jedinice lokalne samouprave, posle javnog uvida, pribavlja se saglasnost nadlenog organa
autonomne pokrajine, u pogledu usklaenosti tog plana sa planskim dokumentima ireg znaaja, ovim zakonom i
propisima donetim na osnovu ovog zakona, u roku koji ne moe biti dui od 30 dana od dana prijema zahteva za
davanje saglasnosti.

Na urbanistiki plan koji se izrauje u obuhvatu plana podruja posebne namene unutar granica proglaenog ili
zatienog prirodnog dobra, posle javnog uvida, pribavlja se saglasnost ministra nadlenog za poslove
prostornog planiranja i urbanizma, odnosno nadlenog organa autonomne pokrajine, u pogledu usklaenosti sa
planskim dokumentima ireg podruja, ovim zakonom i propisima donetim na osnovu ovog zakona, u roku koji ne
moe biti dui od 30 dana od dana prijema zahteva za davanje saglasnosti.

Kontrolu usklaenosti regionalnog prostornog plana za podruje autonomne pokrajine, regionalnog prostornog
plana za podruje grada Beograda, prostornog plana jedinice lokalne samouprave, generalnog urbanistikog
plana i urbanistikog plana koji se izrauje u obuhvatu prostornog plana podruja posebne namene unutar
granica zatienog podruja, sa aktom o proglaenju zatienog podruja vri, u roku od 15 dana od dana
podnoenja zahteva za kontrolu usklaenosti planskog dokumenta, komisija koju obrazuje ministar nadlean za
poslove prostornog planiranja i urbanizma, odnosno, za planske dokumente na teritoriji autonomne pokrajine,
komisija koju obrazuje nadleni organ autonomne pokrajine.

Sredstva za rad komisije koju obrazuje ministar nadlean za poslove prostornog planiranja i urbanizma
obezbeuju se u budetu Republike Srbije, a za rad komisije koju obrazuje nadleni organ autonomne pokrajine u
budetu autonomne pokrajine.

Po izvrenoj kontroli iz stava 6. ovog lana, komisija sastavlja izvetaj i u roku od osam dana od dana izvrene
kontrole, dostavlja ga ministru nadlenom za poslove graevinarstva, odnosno nadlenom organu autonomne
pokrajine.

U sluaju da ministar nadlean za poslove prostornog planiranja i urbanizma utvrdi da nema uslova za davanje
saglasnosti na plan, naloie nosiocu izrade planskog dokumenta izradu novog nacrta tog planskog dokumenta u
roku od 90 dana od dana dostavljanja naloga.

Ako u roku iz stava 6. ovog lana kontrola usklaenosti nije izvrena, smatrae se da je saglasnost data.

U fazi izrade i donoenja planskog dokumenta, pribavljaju se saglasnosti i miljenja, propisani ovim zakonom.

6. Obavezna dostava priloga planskog dokumenta

lan 34

Organu nadlenom za poslove dravnog premera i katastra dostavlja se prilog regulaciono-nivelacionog reenja
ulica i javnih povrina sa elementima za obeleavanje na geodetskoj podlozi.

7. Nadlenost za donoenje planskih dokumenata

lan 35

Prostorni plan Republike Srbije donosi Narodna skuptina Republike Srbije, na predlog Vlade.

Prostorni plan podruja posebne namene donosi Vlada, na predlog ministarstva nadlenog za poslove prostornog
planiranja, a za podruja koja se u celini nalaze na teritoriji autonomne pokrajine skuptina autonomne pokrajine.

Regionalni prostorni plan, osim regionalnog prostornog plana autonomne pokrajine i regionalnog prostornog
plana za podruje grada Beograda, donosi Vlada, na predlog ministarstva nadlenog za poslove prostornog
planiranja.

Regionalni prostorni plan za podruje autonomne pokrajine donosi skuptina autonomne pokrajine.
Regionalni prostorni plan za podruje grada Beograda donosi skuptina grada Beograda.

Prostorni plan jedinice lokalne samouprave donosi skuptina jedinice lokalne samouprave.

Urbanistiki plan donosi skuptina jedinice lokalne samouprave.

8. Izrada planskih dokumenata

lan 36

Planske dokumente pod uslovima propisanim ovim zakonom, moe da izrauje javno preduzee, odnosno druga
organizacija koju osnuje jedinica lokalne samouprave za obavljanje poslova prostornog i urbanistikog planiranja,
kao i privredna drutva, odnosno druga pravna lica, koja su upisana u odgovarajui registar za obavljanje poslova
prostornog i urbanistikog planiranja i izrade planskih dokumenata.

Izradom prostornih, odnosno urbanistikih planova rukovodi odgovorni planer, odnosno odgovorni urbanista.

9. Odgovorni planer

lan 37

Odgovorni planer moe biti lice sa steenim visokim obrazovanjem na akademskim studijama drugog stepena
(diplomske akademske studije - master, specijalistike akademske studije) odnosno lice sa visokom strunom
spremom i najmanje pet godina radnog iskustva, koje ima strune rezultate na izradi dokumenata prostornog
planiranja i odgovarajuu licencu izdatu u skladu sa ovim zakonom.

Strunim rezultatima iz stava 1. ovog lana smatraju se rezultati ostvareni na rukovoenju, izradi ili saradnji na
izradi najmanje dva dokumenta prostornog planiranja.

10. Odgovorni urbanista

lan 38

Odgovorni urbanista moe biti lice sa steenim visokim obrazovanjem odgovarajue struke, na akademskim
studijama drugog stepena (diplomske akademske studije - master, specijalistike akademske studije) odnosno
lice sa visokom kolskom spremom odgovarajue struke i najmanje pet godina odgovarajueg radnog iskustva,
koje ima strune rezultate na izradi dokumenata urbanistikog planiranja i odgovarajuu licencu izdatu u skladu
sa ovim zakonom.

Strunim rezultatima iz stava 1. ovog lana smatraju se rezultati ostvareni na rukovoenju, izradi ili saradnji na
izradi najmanje dva dokumenta urbanistikog planiranja.

11. Sredstva za izradu planskih dokumenata

lan 39

Sredstva za izradu planskih dokumenata obezbeuju se u budetu ili iz drugih izvora, u skladu sa zakonom.

Ministarstvo nadleno za poslove prostornog planiranja moe, na zahtev jedinice lokalne samouprave, da
su/finansira izradu pojedinih planskih dokumenata.

Ministarstvo nadleno za poslove urbanizma moe u cilju ukljuivanja Republike Srbije u proces integracija
finansirati izradu nacionalnih programa kojima se ureuje politika urbanog razvoja, urbana obnova i sl.

12. Ustupanje podloga

 lan 40

U cilju izrade, odnosno izmene planskog dokumenta, na zahtev ministarstva nadlenog za poslove prostornog
planiranja i urbanizma, autonomne pokrajine ili jedinice lokalne samouprave, nadleni organ, odnosno
organizacija ustupaju postojee kopije topografskog i katastarskog plana, odnosno digitalne zapise, odnosno
katastar podzemnih instalacija, odnosno ortofoto snimke, bez naknade.

Sve podloge ustupaju se u roku od 30 dana.

13. Dostupnost planskih dokumenata

lan 41

Planski dokumenti sa prilozima moraju biti dostupni na uvid javnosti u seditu donosioca, osim posebnog priloga
koji se odnosi na posebne mere ureenja i pripreme teritorije za potrebe odbrane zemlje.

14. Objavljivanje planskih dokumenata

lan 42

Po donoenju planskih dokumenata, tekstualni deo svih planskih dokumenata se objavljuje u slubenom glasilu
donosioca planskih dokumenata, odnosno u slubenom glasilu Republike Srbije, slubenom glasilu autonomne
pokrajine ili slubenom glasilu jedinice lokalne samouprave, osim posebnog priloga koji se odnosi na posebne
mere ureenja i pripreme teritorije za potrebe odbrane zemlje. Planski dokument iz stava 1. ovog lana objavljuje
se u elektronskom obliku i dostupan je putem interneta, osim posebnog priloga koji se odnosi na posebne mere
ureenja i pripreme teritorije za potrebe odbrane zemlje.

15. Centralni registar planskih dokumenata

lan 43

Svi planski dokumenti koji se donose u skladu sa ovim zakonom evidentiraju se u Centralnom registru planskih
dokumenata (u daljem tekstu: Registar).

Registar vodi organ nadlean za poslove dravnog premera i katastra.

Po stupanju na snagu planskog dokumenta, donosilac plana je duan da taj dokument dostavi organu iz stava 2.
ovog lana u roku od deset dana od dana stupanja na snagu, u formatu koji propisuje ministar nadlean za
poslove prostornog planiranja, odnosno urbanizma.

Svi planski dokumenti, evidentirani u Registru, dostupni su zainteresovanim licima i u elektronskom obliku, putem
interneta, bez naknade.

lan 44

(Brisan)

lan 45

Za potrebe praenja stanja u prostoru nadleni organ jedinice lokalne samouprave obrazuje lokalni informacioni
sistem planskih dokumenata i stanja u prostoru, u skladu sa naelima INSPIRE direktive.

Rok za uspostavljanje lokalnog informacionog sistema iz stava 1. ovog lana je godinu dana od dana stupanja na
snagu ovog zakona.
Svi planski dokumenti, evidentirani u lokalnom informacionom sistemu, dostupni su zainteresovanim licima i u
elektronskom obliku, putem interneta osim posebnog priloga koji se odnosi na posebne mere ureenja i pripreme
teritorije za potrebe odbrane zemlje.

16a Rani javni uvid

lan 45a

Posle donoenja odluke o izradi prostornog, odnosno urbanistikog plana, nosilac izrade plana organizuje
upoznavanje javnosti (pravnih i fizikih lica) sa optim ciljevima i svrhom izrade plana, moguim reenjima za
razvoj prostorne celine, moguim reenjima za urbanu obnovu, kao i efektima planiranja.

Organi, organizacije i javna preduzea, koji su ovlaeni da utvruju uslove za zatitu i ureenje prostora i
izgradnju objekata obavetavaju se i pozivaju da daju miljenje u pogledu uslova i neophodnog obima i stepena
procene uticaja na ivotnu sredinu.

Rani javni uvid oglaava se sedam dana pre otpoinjanja uvida, u sredstvima javnog informisanja i u
elektronskom obliku na internet stranici jedinice lokalne samouprave i na internet stranici donosioca plana i traje
15 dana od dana objavljivanja.

Sve primedbe i sugestije pravnih i fizikih lica evidentira nosilac izrade planskog dokumenta, a evidentirane
primedbe i sugestije mogu uticati na planska reenja.

Javnost mora imati mogunost izjanjavanja, a evidentirane primedbe mogu uticati na planska reenja.

Rani javni uvid i javni uvid obavlja komisija za planove jedinice lokalne samouprave za planska dokumenta iz
nadlenosti jedinice lokalne samouprave, odnosno komisija za javni uvid za prostorne planove u nadlenosti
Republike Srbije koju obrazuje ministarstvo nadleno za poslove prostornog planiranja i urbanizma, a za
prostorne planove u nadlenosti autonomne pokrajine komisija za javni uvid koju obrazuje organ autonomne
pokrajine nadlean za poslove prostornog planiranja i urbanizma.

Sredstva za obavljanje ranog javnog uvida i javnog uvida obezbeuju se u budetu.

16. Postupak za donoenje planskih dokumenata

16.1. Odluka o izradi planskih dokumenata

lan 46

Odluku o izradi planskog dokumenta donosi organ nadlean za njegovo donoenje, po prethodno pribavljenom
miljenju organa nadlenog za strunu kontrolu, odnosno komisije za planove.

Odluka iz stava 1. ovog lana sadri naroito:

1) naziv planskog dokumenta;

2) okvirne granice obuhvata planskog dokumenta sa opisom;

3) uslove i smernice planskih dokumenata vieg reda i razvojnih strategija i spisak podloga;

4) principe planiranja, korienja, ureenja i zatite prostora;

5) vizija i ciljevi planiranja, korienja, ureenja i zatite planskog podruja;

6) konceptualni okvir planiranja, korienja, ureenja i zatite planskog podruja sa strukturom osnovnih namena
prostora i korienja zemljita;

7) rok za izradu planskog dokumenta;

8) nain finansiranja izrade planskog dokumenta sa okvirnom procenom finansijskih sredstava;

9) mesto i nain obavljanja javnog uvida;

10) odluku o izradi ili nepristupanju izrade strateke procene uticaja.

Odluka o izradi se objavljuje u odgovarajuem slubenom glasilu.

Organi, organizacije i javna preduzea, koji su ovlaeni da utvruju uslove za zatitu i ureenje prostora i
izgradnju objekata u fazi izrade ili izmene planskih dokumenata, duni su da po zahtevu nosioca izrade plana, u
roku od 30 dana, dostave sve traene podatke, bez naknade.

U cilju izrade, odnosno izmene prostornog i urbanistikog plana, na zahtev ministarstva nadlenog za poslove
odbrane, nadleni organ za poslove dravnog premera i katastra ustupa postojee kopije katastarskih podloga,
katastar podzemnih vodova, kao i orto-foto snimke bez naknade.

Odlukom o izmenama i dopunama planskog dokumenta definie se deo obuhvata planskog dokumenta koji se
menja.

Pre donoenja odluke o izradi planskog dokumenta, nosilac izrade plana pribavlja od nadlenog organa za
poslove zatite ivotne sredine miljenje na predlog odluke o izradi ili nepristupanju izrade strateke procene
uticaja.

Pre donoenja odluke o izradi planskog dokumenta, nosilac izrade plana pribavlja miljenje nadlenog organa za
poslove zatite ivotne sredine o potrebi izrade strateke procene uticaja na ivotnu sredinu.

16.2. Izrada i ustupanje izrade planskih dokumenata

lan 47

Nosilac izrade planskih dokumenata je nadleni organ za poslove prostornog i urbanistikog planiranja u
Republici Srbiji, autonomnoj pokrajini, optini, gradu i gradu Beogradu.

Organ iz stava 1. ovog lana moe ustupiti izradu dokumenata prostornog i urbanistikog planiranja privrednom
drutvu, odnosno drugom pravnom licu koje u skladu sa odredbama ovog zakona ispunjava propisane uslove za
izradu planskih dokumenata.

Ustupanje izrade planskih dokumenata vri se u skladu sa zakonom kojim se ureuju javne nabavke.

16.3. Nacrt planskog dokumenta

lan 48

Po objavljivanju odluke o izradi planskog dokumenta, nosilac izrade pristupa izradi nacrta planskog dokumenta.

Za potrebe izrade nacrta plana nosilac izrade prikuplja podatke, naroito o: postojeoj planskoj dokumentaciji,
podlogama, posebnim uslovima za zatitu i ureenje prostora, drugoj dokumentaciji znaajnoj za izradu plana,
stanju i kapacitetima infrastrukture, drugim podacima neophodnim za izradu plana kao i podatke iz izvetaja o
primedbama javnosti pribavljenim u fazi ranog javnog uvida.
Nacrt plana sadri grafiki deo i tekstualno obrazloenje sa potrebnim numerikim pokazateljima.

Nacrt plana podlee strunoj kontroli u skladu sa ovim zakonom.

Nacrt za izmenu i dopunu planskog dokumenta, u zavisnosti od potrebe, moe da sadri samo tekstualni prilog.

16.4. Struna kontrola planskih dokumenata

lan 49

Pre izlaganja na javni uvid, nacrt planskog dokumenta podlee strunoj kontroli.

Struna kontrola obuhvata proveru usklaenosti planskog dokumenta sa planskim dokumentima ireg podruja,
odlukom o izradi, ovim zakonom, standardima i normativima, kao i proveru opravdanosti planskog reenja.

Strunu kontrolu Prostornog plana Republike Srbije, prostornog plana podruja posebne namene i regionalnog
prostornog plana, vri ministarstvo nadleno za poslove prostornog planiranja.

Strunu kontrolu prostornog plana podruja posebne namene i regionalnog prostornog plana za podruja koja su
u celini na teritoriji autonomne pokrajine, vri komisija koju obrazuje nadleni organ autonomne pokrajine. Jedna
treina lanova komisije imenuje se na predlog ministra nadlenog za poslove prostornog planiranja.

Strunu kontrolu planskih dokumenata jedinica lokalne samouprave vri komisija za planove, u roku od 15 dana
od dana podnoenja zahteva za vrenje strune kontrole.

Po izvrenoj strunoj kontroli, u roku od osam dana sastavlja se izvetaj, koji sadri podatke o izvrenoj kontroli,
sa svim primedbama i miljenjima nadlenog organa, odnosno komisije za planove po svakoj primedbi.

Izvetaj iz stava 6. ovog lana sastavni je deo obrazloenja planskog dokumenta.

16.5. Javni uvid

lan 50

Izlaganje planskog dokumenta na javni uvid vri se posle izvrene strune kontrole. Izlaganje planskog
dokumenta na javni uvid oglaava se u dnevnom i lokalnom listu i traje 30 dana od dana oglaavanja. O izlaganju
planskog dokumenta na javni uvid stara se ministarstvo nadleno za poslove prostornog planiranja, odnosno
organ jedinice lokalne samouprave nadlean za poslove prostornog i urbanistikog planiranja.

U sluaju da nadleni organ donese odluku o ponavljanju javnog uvida za deo nacrta planskog dokumenta, javni
uvid ne moe da traje krae od 15 dana od dana oglaavanja.

O izvrenom javnom uvidu planskog dokumenta, nadleni organ, odnosno komisija za planove sainjava izvetaj
koji sadri podatke o izvrenom javnom uvidu, sa svim primedbama i odlukama po svakoj primedbi.

Izvetaj iz stava 3. ovog lana dostavlja se nosiocu izrade planskog dokumenta, koje je duno da u roku od 30
dana od dana dostavljanja izvetaja postupi po odlukama sadranim u stavu 3. ovog lana.

Sredstva za obavljanje strune kontrole obezbeuju se u budetu.

lan 51

U sluaju da nakon javnog uvida u nacrt planskog dokumenta nadleni organ, odnosno komisija za planove utvrdi
da usvojene primedbe sutinski menjaju planski dokument, donosi odluku kojom se nosiocu izrade nalae da
izradi novi nacrt planskog dokumenta, u roku koji ne moe biti dui od 60 dana od dana donoenja odluke.
Nacrt planskog dokumenta iz stava 1. ovog lana podlee strunoj kontroli.

16.5a Glavni urbanista

lan 51a

Glavni urbanista koordinira izradu planskih dokumenata i vri koordinaciju rada izmeu organa nadlenog za
poslove urbanizma i javnih preduzea i drugih institucija ukljuenih u postupke izrade i donoenja planskih
dokumenata.

Glavni urbanista je po funkciji predsednik komisije za planove.

Glavnog urbanistu imenuje skuptina optine, odnosno grada, odnosno grada Beograda, na period od etiri
godine.

Glavni urbanista moe biti lice sa steenim visokim obrazovanjem, odnosno smerom na akademskim studijama
drugog stepena (diplomske akademske studije - master, specijalistike akademske studije, specijalistike
strukovne studije), odnosno na osnovnim akademskim studijama u trajanju od najmanje pet godina u oblasti
arhitekture i odgovarajuom licencom izdatom u skladu sa ovim zakonom i najmanje deset godina radnog
iskustva u oblasti urbanistikog planiranja i arhitekture.

Skuptina optine, odnosno grada, odnosno Skuptina grada Beograda, blie ureuje poloaj, ovlaenja, kao i
prava i dunosti glavnog urbaniste.

16.6. Komisija za planove

lan 52

Radi obavljanja strunih poslova u postupku izrade i sprovoenja planskih dokumenata, strune provere
usklaenosti urbanistikog projekta sa planskim dokumentom i ovim zakonom, kao i davanja strunog miljenja
po zahtevu nadlenih organa uprave, skuptina jedinice lokalne samouprave obrazuje komisiju za planove (u
daljem tekstu: Komisija).

Predsednik i lanovi Komisije imenuju se iz reda strunjaka za oblast prostornog planiranja i urbanizma i drugih
oblasti koje su od znaaja za obavljanje strunih poslova u oblasti planiranja, ureenja prostora i izgradnje, sa
odgovarajuom licencom, u skladu sa ovim zakonom.

Jedna treina lanova imenuje se na predlog ministra nadlenog za poslove prostornog planiranja i urbanizma.

Za planove koji se donose na teritoriji autonomne pokrajine, jedna treina lanova imenuje se na predlog organa
autonomne pokrajine nadlenog za poslove urbanizma i graevinarstva.

Mandat predsednika i lanova Komisije traje etiri godine.

Sredstva za rad Komisije obezbeuju se u budetu jedinice lokalne samouprave.

Broj lanova, nain rada, sastav i druga pitanja od znaaja za rad Komisije, odreuje se podzakonskim aktom koji
donosi ministar nadlean za poslove prostornog planiranja i urbanizma i aktom o obrazovanju Komisije.

Za obavljanje pojedinih strunih poslova za potrebe Komisije, organ nadlean za obrazovanje Komisije moe
angaovati druga pravna i fizika lica.

17. Informacija o lokaciji

lan 53
Informacija o lokaciji sadri podatke o mogunostima i ogranienjima gradnje na katastarskoj parceli, odnosno na
vie katastarskih parcela, na osnovu planskog dokumenta.

Informaciju o lokaciji izdaje organ nadlean za izdavanje lokacijskih uslova u roku od osam dana od dana
podnoenja zahteva, uz naknadu stvarnih trokova izdavanja te informacije.

17a Lokacijski uslovi

lan 53a

Lokacijski uslovi su javna isprava koja sadri podatke o mogunostima i ogranienjima gradnje na katastarskoj
parceli koja ispunjava uslove za graevinsku parcelu, a sadri sve uslove za izradu tehnike dokumentacije.
Lokacijski uslovi se izdaju za izgradnju, odnosno dogradnju objekata za koje se izdaje graevinska dozvola, kao i
za objekte koji se prikljuuju na komunalnu i drugu infrastrukturu.

Izuzetno od stava 1. ovog lana, lokacijski uslovi se mogu izdati i za vie katastarskih parcela, uz obavezu
investitora da pre izdavanja upotrebne dozvole izvri spajanje tih parcela u skladu sa ovim zakonom.

Izuzetno od stava 1. ovog lana, za izgradnju linijskih infrastrukturnih objekata i objekata komunalne
infrastrukture, lokacijski uslovi se mogu izdati za vie katastarskih parcela, odnosno delova katastarskih parcela,
uz obavezu investitora da pre izdavanja upotrebne dozvole izvri spajanje tih katastarskih parcela, u skladu sa
ovim zakonom.

Lokacijske uslove za objekte iz lana 133. ovog zakona izdaje ministarstvo nadleno za poslove urbanizma,
odnosno nadleni organ autonomne pokrajine za objekte iz lana 134. ovog zakona.

Lokacijske uslove za objekte koji nisu odreeni u l. 133. i 134. ovog zakona, izdaje nadleni organ jedinice
lokalne samouprave.

Uz zahtev za izdavanje lokacijskih uslova podnosi se idejno reenje budueg objekta, odnosno dela objekta
(skica, crte, grafiki prikaz i sl.).

Lokacijskim uslovima moe se predvideti i fazna, odnosno etapna izgradnja.

lan 54

Ako planski dokument, odnosno separat, ne sadri mogunosti, ogranienja i uslove za izgradnju objekata,
odnosno sve uslove za prikljuenje na komunalnu, saobraajnu i ostalu infrastrukturu, nadleni organ te uslove
pribavlja po slubenoj dunosti, o troku podnosioca zahteva uz naknadu stvarnih trokova izdavanja. Imaoci
javnih ovlaenja duni su da te uslove po zahtevu nadlenog organa dostave u roku od 15 dana od dana prijema
zahteva.

Do donoenja urbanistikog plana u skladu sa ovim zakonom, lokacijski uslovi za dogradnju postojee komunalne
infrastrukture izdaju se u skladu sa faktikim stanjem u regulaciji postojee saobraajnice ili druge javne povrine.

lan 55

Lokacijski uslovi sadre sve urbanistike, tehnike i druge uslove i podatke potrebne za izradu idejnog, odnosno
projekta za graevinsku dozvolu i projekta za izvoenje, kao i podatke o:

1) broju i povrini katastarske parcele, osim za linijske infrastrukturne objekte i antenske stubove;

2) nazivu planskog dokumenta, odnosno planskom dokumentu i urbanistikom projektu na osnovu kojeg se izdaju
lokacijski uslovi i pravila graenja za zonu ili celinu u kojoj se nalazi predmetna parcela;
3) uslove za prikljuenje na komunalnu, saobraajnu i drugu infrastrukturu;

4) podatke o postojeim objektima na toj parceli koje je potrebno ukloniti pre graenja;

5) druge uslove u skladu sa posebnim zakonom.

lan 56

Nadleni organ je duan da u roku od pet radnih dana od dana pribavljanja svih potrebnih uslova i drugih
podataka od imaoca javnih ovlaenja izda lokacijske uslove.

Na izdate lokacijske uslove moe se podneti prigovor nadlenom optinskom, odnosno gradskom veu, u roku od
tri dana od dana dostavljanja lokacijskih uslova, a ako je lokacijske uslove izdalo nadleno ministarstvo ili
nadleni organ autonomne pokrajine, prigovor se izjavljuje Vladi, preko nadlenog ministarstva.

lan 57

Lokacijski uslovi se izdaju na osnovu prostornog plana podruja posebne namene i prostornog plana jedinice
lokalne samouprave, za delove teritorije u obuhvatu plana za koje nije predviena izrada urbanistikog plana.

Lokacijski uslovi se izdaju na osnovu plana generalne regulacije, za delove teritorije za koje nije predviena
izrada plana detaljne regulacije.

Lokacijski uslovi se izdaju na osnovu plana detaljne regulacije.

Ukoliko je planskim dokumentom predviena izrada urbanistikog projekta, ili je urbanistiki projekat izraen po
zahtevu investitora, lokacijski uslovi se izdaju na osnovu tog planskog dokumenta i urbanistikog projekta.

Ukoliko je za podruje, na kome se nalazi katastarska parcela za koju je podnet zahtev za izdavanje lokacijskih
uslova, predviena obaveza dalje planske razrade, a takav planski dokument nije donet u roku propisanom
lanom 27. stav 6. ovog zakona, lokacijski uslovi izdaju se na osnovu podzakonskog akta kojim se ureuju opta
pravila parcelacije, ureenja i graenja, i na osnovu postojeeg planskog dokumenta koji sadri regulacionu liniju.

Lokacijski uslovi iz stava 5. ovog lana obavezno sadre: klasu i namenu objekta, poloaj objekta u odnosu na
regulacione linije, dozvoljeni indeks zauzetosti parcele, dozvoljenu visinu objekta, bruto razvijenu graevinsku
povrinu objekta (BRGP), uslove i nain obezbeenja pristupa parceli i prostora za parkiranje vozila.

Lokacijski uslovi vae 12 meseci od dana izdavanja ili do isteka vaenja graevinske dozvole izdate u skladu sa
tim uslovima, za katastarsku parcelu za koju je podnet zahtev.

Podnosilac zahteva moe podneti zahtev za izmenu jednog ili vie uslova za projektovanje, odnosno prikljuenje
objekta na infrastrukturnu mreu u kom sluaju se vri izmena lokacijskih uslova.

19. Dokumenti za sprovoenje prostornih planova

Program implementacije

lan 58

Program implementacije Prostornog plana Republike Srbije utvruje mere i aktivnosti za sprovoenje Prostornog
plana Republike Srbije za razdoblje od pet godina.

Program implementacije Prostornog plana Republike Srbije donosi Vlada, na predlog ministarstva nadlenog za
poslove prostornog planiranja, u roku od jedne godine od dana stupanja na snagu Prostornog plana Republike
Srbije.
Program implementacije regionalnog prostornog plana utvruje mere i aktivnosti za sprovoenje regionalnog
prostornog plana za razdoblje od pet godina.

Program implementacije regionalnog prostornog plana donosi organ nadlean za donoenje plana, u roku od
jedne godine od dana stupanja na snagu regionalnog prostornog plana.

Organ nadlean za poslove prostornog planiranja duan je da organu koji je doneo Program podnosi godinje
izvetaje o ostvarivanju prostornog plana.

Izmene i dopune programa iz st. 1. i 3. ovog lana, na osnovu analize efekata primenjenih mera i stanja u
prostoru mogu biti izvrene i pre isteka roka od pet godina, na predlog organa nadlenog za poslove prostornog
planiranja.

lan 59

(Brisan)

20. Urbanistiko-tehniki dokumenti

20.1. Urbanistiki projekat

lan 60

Urbanistiki projekat se izrauje kada je to predvieno planskim dokumentom ili na zahtev investitora, za potrebe
urbanistiko-arhitektonskog oblikovanja povrina javne namene i urbanistiko-arhitektonske razrade lokacija.

lan 61

Urbanistiki projekat se izrauje za jednu ili vie katastarskih parcela na overenom katastarsko-topografskom
planu.

Urbanistikim projektom za urbanistiko-arhitektonsku razradu lokacije moe se utvrditi promena i precizno

definisanje planiranih namena u okviru planom definisanih kompatibilnosti, prema proceduri za potvrivanje
urbanistikog projekta utvrenoj ovim zakonom.

Promena i precizno definisanje planiranih namena, u smislu stava 2. ovog lana, dozvoljena je kada je planom
predviena bilo koja od kompatibilnih namena.

lan 62

Urbanistiki projekat moe da izrauje privredno drutvo, odnosno drugo pravno lice ili preduzetnik, koji su
upisani u odgovarajui registar za izradu urbanistikih planova i izradu tehnike dokumentacije.

Izradom urbanistikog projekta rukovodi odgovorni urbanista arhitektonske struke sa odgovarajuom licencom.

lan 63

Organ jedinice lokalne samouprave nadlean za poslove urbanizma potvruje da urbanistiki projekat nije u
suprotnosti sa vaeim planskim dokumentom i ovim zakonom i podzakonskim aktima donetim na osnovu ovog
zakona.

Pre potvrivanja urbanistikog projekta, organ nadlean za poslove urbanizma organizuje javnu prezentaciju
urbanistikog projekta u trajanju od sedam dana.

Na javnoj prezentaciji se evidentiraju sve primedbe i sugestije zainteresovanih lica.

Po isteku roka za javnu prezentaciju, nadleni organ u roku od tri dana dostavlja urbanistiki projekat sa svim
primedbama i sugestijama komisiji za planove.

Komisija za planove duna je da, u roku od osam dana od dana prijema, razmotri sve primedbe i sugestije sa
javne prezentacije, izvri strunu kontrolu i utvrdi da li je urbanistiki projekat u suprotnosti sa planom ireg
podruja, o emu sainjava pismeni izvetaj sa predlogom o prihvatanju ili odbijanju urbanistikog projekta.

Organ nadlean za poslove urbanizma duan je da, u roku od pet dana od dana dobijanja predloga komisije iz
stava 5. ovog lana potvrdi ili odbije potvrivanje urbanistikog projekta i o tome bez odlaganja pismenim putem
obavesti podnosioca zahteva.

Na obavetenje iz stava 6. ovog lana moe se podneti prigovor optinskom, odnosno gradskom veu, u roku od
tri dana.

Organ koji je potvrdio urbanistiki projekat duan je da u roku od pet dana od dana potvrivanja projekta, taj
projekat objavi na svojoj internet stranici.

lan 64

Planom generalne regulacije i planom detaljne regulacije moe se utvrditi obaveza raspisivanja urbanistiko-
arhitektonskog konkursa za reenje lokacija koje su od znaaja za jedinicu lokalne samouprave.

20.2. Projekat preparcelacije i parcelacije

lan 65

Na veem broju katastarskih parcela moe se obrazovati jedna ili vie graevinskih parcela na osnovu projekta
preparcelacije, na nain i pod uslovima utvrenim u planskom dokumentu, a ukoliko planski dokument nije donet,
obrazovae se na osnovu podzakonskog akta kojim se utvruju opta pravila parcelacije, regulacije i izgradnje.

Na jednoj katastarskoj parceli moe se obrazovati vei broj graevinskih parcela, koje se mogu deliti parcelacijom
do minimuma utvrenog primenom pravila o parcelaciji ili ukrupniti preparcelacijom, a prema planiranoj ili
postojeoj izgraenosti, odnosno, planiranoj ili postojeoj nameni graevinske parcele, na osnovu projekta
parcelacije, pod uslovima i na nain propisanim u stavu 1. ovog lana.

Projekat preparcelacije, odnosno parcelacije izrauje ovlaeno privredno drutvo, odnosno drugo pravno lice ili
preduzetnik koje je upisano u odgovarajui registar. Sastavni deo projekta preparcelacije, odnosno parcelacije je i
projekat geodetskog obeleavanja. Izradom projekta preparcelacije, odnosno parcelacije rukovodi odgovorni
urbanista arhitektonske struke.

Projekat iz stava 3. ovog lana potvruje organ jedinice lokalne samouprave nadlean za poslove urbanizma, u
roku od 10 dana.

Ako nadleni organ utvrdi da projekat preparcelacije, odnosno parcelacije nije uraen u skladu sa vaeim
planskim dokumentom, odnosno podzakonskim aktom kojim se utvruju opta pravila parcelacije, regulacije i
izgradnje, obavestie o tome podnosioca zahteva.

Podnosilac zahteva moe podneti prigovor na obavetenje iz stava 5. ovog lana optinskom, odnosno gradskom
veu, u roku od tri dana od dana od dana dostavljanja.

lan 66

Organ nadlean za poslove dravnog premera i katastra provodi preparcelaciju, odnosno parcelaciju.
Uz zahtev za provoenje preparcelacije, odnosno parcelacije podnosi se dokaz o reenim imovinsko-pravnim
odnosima za sve katastarske parcele i projekat preparcelacije, odnosno parcelacije potvren od strane organa
nadlenog za poslove urbanizma jedinice lokalne samouprave, iji sastavni deo je projekat geodetskog
obeleavanja.

Po zahtevu za provoenje preparcelacije, odnosno parcelacije, organ nadlean za poslove dravnog premera i
katastra, donosi reenje o formiranju katastarske/ih parcele/a.

Primerak reenja dostavlja se i nadlenom organu koji je potvrdio projekat preparcelacije, odnosno parcelacije.

Na reenje iz stava 3. ovog lana moe se izjaviti alba u roku od 15 dana od dana dostavljanja reenja.

Pravnosnano reenja iz stava 3. ovog lana, organ nadlean za poslove dravnog premera i katastra dostavlja i
poreskoj upravi na teritoriji na kojoj se nalazi predmetna nepokretnost.

lan 67

Kad je projekat preparcelacije izraen za potrebe eksproprijacije, kao i za graevinske parcele javne namene
odreene na osnovu plana parcelacije sadranog u planskom dokumentu, uz zahtev za provoenje preparcelacije
podnosi se projekat preparcelacije potvren od strane organa nadlenog za poslove urbanizma.

Organ nadlean za poslove dravnog premera i katastra donosi reenje o formiranju katastarskih parcela, na
osnovu projekta preparcelacije iz stava 1. ovog lana ili na osnovu plana parcelacije za graevinske parcele javne
namene sadranog u planskom dokumentu.

Na reenje iz stava 2. ovog lana moe se izjaviti alba u roku od 15 dana od dana dostavljanja reenja.

Reenjem iz stava 2. ovog lana ne menja se vlasnik na novoformiranim katastarskim parcelama.

Primerak reenja iz stava 2. ovog lana dostavlja se vlasnicima graevinskog zemljita i podnosiocu zahteva.

20.3. Geodetski elaborat ispravke granica susednih parcela i spajanje susednih parcela istog
vlasnika

lan 68

Ispravka granica susednih katastarskih parcela, spajanje susednih katastarskih parcela istog vlasnika, kao i
spajanje susednih parcela na kojima je isto lice vlasnik ili dugoroni zakupac na osnovu ranijih propisa, vri se na
osnovu elaborata geodetskih radova.

Elaborat geodetskih radova iz stava 1. ovog lana izrauje se u skladu sa propisima o dravnom premeru i
katastru.

Pre izrade elaborata geodetskih radova, vlasnik katastarske parcele reava imovinsko pravne odnose.

Ukoliko je susedna katastarska parcela u javnoj svojini, saglasnost za ispravku granice daje nadleni
pravobranilac.

Vlasnik parcele, nakon izrade elaborata geodetskih radova, podnosi zahtev za ispravku granica parcele organu
nadlenom za poslove dravnog premera i katastra.

Uz zahtev iz stava 5. ovog lana, vlasnik podnosi i dokaz o reenim imovinsko pravnim odnosima.
Prilikom ispravke granice susednih parcela mora se potovati pravilo da katastarska parcela u javnoj svojini koja
se pripaja susednoj parceli ne ispunjava uslove za posebnu graevinsku parcelu, kao i da je manje povrine od
parcele kojoj se pripaja.

Trokove ispravke granica parcele snosi vlasnik, odnosno zakupac katastarske parcele.

20.3a Urbanistiko-arhitektonski konkurs

lan 68a

Urbanistiko-arhitektonskim konkursom se bira programsko, urbanistiko, kompoziciono ili pejzano reenje za

odreenu lokaciju ili idejno arhitektonsko reenje za jedan ili vie objekata, kao i parterno ili pejzano ureenje
delova ili celine predmetne lokacije.

Konkurs predstavlja skup aktivnosti na prikupljanju i ocenjivanju autorskih reenja za lokacije koje su od znaaja
za jedinicu lokalne samouprave.

Nain i postupak za raspisivanje i sprovoenje urbanistiko-arhitektonskog konkursa blie propisuje ministar

nadlean za poslove urbanizma.

20.4. Posebni sluajevi formiranja graevinske parcele

lan 69

Za graenje, odnosno postavljanje objekata iz lana 2. ta. 26) i 27), elektroenergetskih i elektronskih objekata ili
komunikacionih mrea i ureaja, moe se formirati graevinska parcela koja odstupa od povrine ili poloaja
predvienih planskim dokumentom za tu zonu, pod uslovom da postoji pristup objektu, odnosno ureajima, radi
odravanja i otklanjanja kvarova ili havarije. Kao dokaz o reenom pristupu javnoj saobraajnoj povrini priznaje
se i ugovor o uspostavljanju prava slubenosti prolaza sa vlasnikom poslunog dobra, odnosno saglasnost
vlasnika poslunog dobra.

Za postavljanje stubnih transformatorskih stanica 10/04 kv i 20/04 kv, merno-regulacionih stanica za gas kod
potroaa, elektrodistributivnih, elektroprenosnih, anemometorskih i meteorolokih stubova, kao i stubova
elektronskih komunikacija ne primenjuju se odredbe o formiranju graevinske parcele propisane ovim zakonom.

Za objekte iz stava 1. ovog lana, koji se sastoje iz podzemnih i nadzemnih delova, graevinska parcela formira
se za nadzemne delove tih objekata (glavni objekat, ulazna i izlazna mesta, reviziona okna i sl.), dok se za
podzemne delove tog objekta u trasi koridora ne formira posebna graevinska parcela.

Za nadzemne elektroenergetske vodove i elise vetroturbina ne formira se posebna graevinska parcela.

Ukoliko se nadzemni linijski infrastrukturni objekat prostire preko teritorija dve ili vie katastarskih optina, pre
izdavanja upotrebne dozvole, formira se jedna ili vie graevinskih parcela, tako da jedna graevinska parcela
predstavlja zbir delova pojedinanih katastarskih parcela unutar granice katastarske optine, osim u sluaju kada
je kao dokaz o reenim imovinsko-pravnim odnosima u postupku izdavanja graevinske dozvole podnet ugovor o
pravu slubenosti, u skladu sa ovim zakonom.

Objekti iz stava 1. ovog lana mogu se graditi i na poljoprivrednom zemljitu, uz prethodno pribavljenu saglasnost
ministarstva nadlenog za poslove poljoprivrede. Za potrebe izgradnje navedenih objekata na poljoprivrednom
zemljitu, mogu se primenjivati odredbe ovog zakona koje se odnose na preparcelaciju, parcelaciju i ispravku
granica susednih parcela, kao i odredbe o odstupanju od povrine ili poloaja predvienih planskim dokumentom
u skladu sa stavom 1. ovog lana.

Zemljite iznad podzemnog linijskog infrastrukturnog objekta ne mora predstavljati povrinu javne namene. Iznad
podzemnog infrastrukturnog objekta izuzetno mogu se graditi objekti u skladu sa ovim zakonom, uz pribavljanje
tehnikih uslova u skladu sa posebnim zakonom, zavisno od vrste infrastrukturnog objekta.
Kao dokaz o reenim imovinsko-pravnim odnosima na zemljitu, za objekte iz st. 1. i 2. ovog lana, moe se
podneti i ugovor o ustanovljavanju prava slubenosti, odnosno ugovor o zakupu zemljita u privatnoj svojini sa
vlasnikom zemljita, zakljuen u skladu sa posebnim propisima, kao i ugovor o uspostavljanju prava slubenosti
zakljuen sa vlasnikom, odnosno korisnikom zemljita koji je imalac javnih ovlaenja, na period koji odredi
vlasnik, odnosno korisnik zemljita. Za izgradnju, dogradnju ili rekonstrukciju komunalne infrastrukture i linijskih
infrastrukturnih i elektroenergetskih objekata, kao dokaz o reenim imovinsko-pravnim odnosima na zemljitu,
moe se, umesto propisanih dokaza iz ovog lana i drugih dokaza propisanih ovim zakonom dostaviti i popis
katastarskih parcela sa priloenim saglasnostima vlasnika, odnosno korisnika zemljita. Kada se kao dokaz o
reenim imovinsko-pravnim odnosima na zemljitu prilae ugovor o ustanovljavanju prava slubenosti ili
saglasnost vlasnika ili korisnika zemljita, organ nadlean za poslove dravnog premera i katastra upisuje pravo
svojine samo na objektu, a ugovor, odnosno saglasnost vlasnika se upisuje u list nepokretnosti koji vodi organ
nadlean za poslove dravnog premera i katastra.

Kada je Republika Srbija vlasnik zemljita na kome nije upisano pravo korienja u korist nekog drugog lica,
Republika direkcija za imovinu Republike Srbije, u ime Republike Srbije, daje saglasnost ili zakljuuje ugovore o
uspostavljanju prava slubenosti na tom zemljitu.

Na zemljitu iznad podzemnih delova objekta iz stava 1. ovog lana i na zemljitu ispod vodova visokonaponskih
dalekovodova i elisa vetroturbina, investitor ima pravo prolaza ili preleta ispod, odnosno iznad zemljita, uz
obavezu sopstvenika, odnosno draoca tog zemljita da ne ometa izgradnju, odravanje i upotrebu tog objekta.

U sluaju iz stava 10. ovog lana, ne dostavlja se dokaz o reenim imovinsko pravnim odnosima u smislu ovog
zakona, niti se formira graevinska parcela za predmetno zemljite.

Investitor za izgradnju objekata iz stava 1. ovog lana ima pravo prolaza i provoza preko susednog i okolnog
zemljita koje je u svojini drugih vlasnika, radi izvoenja radova u toku izgradnje, kada to zahteva tehnoloki
postupak i na nain koji je u skladu sa takvim tehnolokim postupkom.

Svi vlasnici i draoci susednog i okolnog zemljita duni su da omogue nesmetani pristup gradilitu i trpe
izvoenje radova za potrebe izgradnje objekta ili ureaja iz stava 1. ovog lana.

Investitor je duan da vlasnicima ili draocima susednog ili okolnog zemljita nadoknadi tetu koja bude priinjena
prolazom i prevozom i vrati zemljite u prvobitno stanje. Ako ne bude postignut sporazum o visini naknade tete,
odluku o tome donosi nadleni sud.

20.5. Odreivanje zemljita za redovnu upotrebu objekta u posebnim sluajevima

lan 70

Zemljite za redovnu upotrebu jeste zemljite ispod objekta i zemljite oko objekta, koje ispunjava uslove za
graevinsku parcelu i koje po sprovedenom postupku, u skladu sa ovim zakonom, postaje katastarska parcela.

Zemljite za redovnu upotrebu objekta izgraenog u otvorenom stambenom bloku jeste zemljite ispod objekta, a
po zahtevu podnosioca zahteva u postupku legalizacije, nadleni organ moe odrediti graevinsko zemljite ispod
objekta kao zemljite za redovnu upotrebu, uz obavezu podnosioca zahteva da u roku od pet godina od dana
pravnosnanosti reenja o legalizaciji pokrene postupak za utvrivanje zemljita za redovnu upotrebu, u skladu
sa ovim zakonom.

Zahtev za utvrivanje zemljita za redovnu upotrebu objekta i formiranje graevinske parcele podnosi se organu
jedinice lokalne samouprave nadlenom za imovinsko-pravne (u daljem tekstu: nadleni organ) odnose ako:

1) postojea katastarska parcela na kojoj je objekat sagraen predstavlja samo zemljite ispod objekta, osim u
sluaju propisanim ovim zakonom;

2) se radi o objektu za koji je podnet zahtev za legalizaciju za koji je nadleni organ utvrdio da postoji mogunost
legalizacije ili objektu koji je upisan u evidenciju o nepokretnosti i pravima na njima u skladu sa ranije vaeim
zakonima kojima je ureivana legalizacija objekata ili na osnovu Zakona o legalizaciji objekata ("Slubeni glasnik
RS", br. 95/13 i 117/14), kada je takav objekat izgraen na graevinskom zemljitu na kome je kao nosilac prava
korienja, odnosno vlasnik upisana Republika Srbija, autonomna pokrajina, jedinica lokalne samouprave ili
pravno lice iji su osnivai Republika Srbija, autonomna pokrajina, jedinica lokalne samouprave ili neko drugo
pravno, odnosno fiziko lice;

3) se radi o objektu koji je upisan u evidenciju o nepokretnosti i pravima na njima u skladu sa Zakonom o
posebnim uslovima za upis prava svojine na objektima izgraenim bez graevinske dozvole ("Slubeni glasnik
RS", broj 25/13), kada je takav objekat izgraen na graevinskom zemljitu na kome je kao nosilac prava
korienja, odnosno vlasnik upisana Republika Srbija, autonomna pokrajina, jedinica lokalne samouprave ili
pravno lice iji su osnivai Republika Srbija, autonomna pokrajina, jedinica lokalne samouprave ili neko drugo
pravno, odnosno fiziko lice.

Uz zahtev iz stava 3. ovog lana vlasnik objekta dostavlja dokaz o pravu svojine i osnov sticanja, odnosno dokaz
da je po podnetom zahtevu organ nadlean za poslove legalizacije utvrdio mogunost legalizacije, odnosno
doneo reenje o legalizaciji objekta, kopiju plana parcele i uverenje organa nadlenog za poslove dravnog
premera i katastra da li je izvreno obeleavanje, odnosno formiranje katastarske parcele i po kom osnovu.

Po prijemu zahteva iz stava 3. ovog lana nadleni organ pribavlja po slubenoj dunosti od organa nadlenog za
poslove urbanizma izvetaj da li postojea katastarska parcela ispunjava uslove da bude odreena kao zemljite
za redovnu upotrebu objekta i uslove za graevinsku parcelu, odnosno da li je, radi utvrivanja zemljita za
redovnu upotrebu objekta potrebno izraditi projekat preparcelacije, odnosno parcelacije, da li postoje urbanistiki
uslovi za izradu ovih projekata, odnosno pribavi miljenje, ako je ve izvreno obeleavanje ili formiranje
katastarske parcele, da izrada projekta preparcelacije, odnosno parcelacije nije potrebna. Ako organ za poslove
urbanizma utvrdi da je potrebna izrada projekta preparcelacije, odnosno parcelacije, izvetaj sadri i predlog za
formiranje graevinske parcele.

Izvetaj iz stava 5. ovog lana, kao i projekat preparcelacije, odnosno parcelacije, izrauju se u skladu sa
uslovima sadranim u vaeem planskom dokumentu, a naroito sa uslovima koji se odnose na poloaj
postojeeg objekta u odnosu na regulaciju i granice katastarske parcele, uslove i nain pristupa katastarskoj
parceli, opti minimum u pogledu povrine koji parcela mora ispunjavati u odnosu na namenu i povrinu
postojeeg objekta ili u skladu sa optim pravilima za formiranje graevinske parcele propisanim u
podzakonskom aktu kojim se ureuju opta pravila za parcelaciju, regulaciju i izgradnju.

Ako izvetaj iz stava 5. ovog lana sadri obavezu izrade projekta preparcelacije, odnosno parcelacije, nadleni
organ obavetava podnosioca zahteva o potrebi izrade projekta, sa predlogom za formiranje katastarske parcele.

Ako se na osnovu izvetaja iz stava 5. ovog lana utvrdi da nema urbanistikih uslova za izradu projekta
preparcelacije, odnosno parcelacije, nadleni organ o tome obavetava podnosioca zahteva, koji ima pravo da u
roku od tri dana od dana dobijanja obavetenja podnese prigovor optinskom, odnosno gradskom veu.

Reenje o utvrivanju zemljita za redovnu upotrebu i formiranju graevinske parcele, po sprovedenom postupku,
donosi nadleni organ.

Reenjem iz stava 9. ovog lana odreuju se svi elementi potrebni za formiranje katastarske parcele, odnosno
utvruje se da je postojea katastarska parcela istovremeno i graevinska parcela, a sastavni deo reenja je
potvreni projekat preparcelacije, odnosno parcelacije koji sadri projekat geodetskog obeleavanja, odnosno
konstataciju da je katastarska parcela ve obeleena, odnosno formirana.

Reenjem iz stava 9. ovog lana utvruje se prestanak prava korienja, odnosno prava svojine dotadanjeg
korisnika, odnosno vlasnika graevinskog zemljita i pravo vlasnika objekta da pravo svojine na graevinskom
zemljitu stekne neposrednom pogodbom, po trinoj ceni, u skladu sa ovim zakonom.

Na reenje iz stava 9. ovog lana moe se izjaviti alba ministarstvu nadlenom za poslove graevinarstva, u
roku od 15 dana od dana dostavljanja reenja.
Pravnosnano reenje iz stava 9. ovog lana je osnov za provoenje promene kod organa nadlenog za poslove
dravnog premera i katastra.

Ako je graevinska parcela formirana do 11. septembra 2009. godine u skladu za zakonom, nadleni organ tu
injenicu prihvata kao steeno pravo u postupku odreivanja zemljita za redovnu upotrebu objekta.

l. 71-81

(Brisano)

IV GRAEVINSKO ZEMLJITE
1. Pojam graevinskog zemljita

lan 82

Graevinsko zemljite je zemljite koje je odreeno zakonom ili planskim dokumentom za izgradnju i korienje
objekata, kao i zemljite na kojem su izgraeni objekti u skladu sa zakonom.

2. Korienje graevinskog zemljita

lan 83

Graevinsko zemljite se koristi prema nameni odreenoj planskim dokumentom, na nain kojim se obezbeuje
njegovo racionalno korienje, u skladu sa zakonom.

Stupanjem na snagu planskog dokumenta kojim je promenjena namena zemljita u graevinsko zemljite,
vlasnici tog zemljita stiu prava i obaveze propisane ovim zakonom i podzakonskim aktima donetim na osnovu
zakona, bez obzira na injenicu to organ nadlean za upis na nepokretnostima i pravima na njima nije sproveo
promenu u javnoj knjizi o evidenciji nepokretnosti i prava.

Graevinsko zemljite kome je namena promenjena u skladu sa stavom 2. ovog lana, moe se koristiti i u druge
svrhe, do privoenja zemljita planiranoj nameni.

Za promenu namene zemljita u graevinsko zemljite plaa se naknada, ako je to predvieno posebnim
zakonom.

3. Svojinski reim

lan 84

Graevinsko zemljite moe biti u svim oblicima svojine.

Pravo svojine na graevinskom zemljitu u javnoj svojini ima Republika Srbija, autonomna pokrajina, odnosno
jedinica lokalne samouprave.

lan 85

Graevinsko zemljite je u prometu.

Graevinsko zemljite u javnoj svojini je u prometu, pod uslovima propisanim ovim zakonom i drugim propisima.

3.1. Pravo zakupa na graevinskom zemljitu u javnoj svojini

 lan 86

Vlasnik graevinskog zemljita u javnoj svojini moe graevinsko zemljite dati u zakup radi izgradnje objekta za
koji se izdaje privremena graevinska dozvola u skladu sa lanom 147. ovog zakona, u sluaju realizacije
projekata od znaaja za Republiku Srbiju, kao i u sluajevima predvienim u lanu 100. st. 2. i 3. ovog zakona.

Kada se graevinsko zemljite daje u zakup radi izgradnje objekata za koje je zakonom predvieno izdavanje
privremene graevinske dozvole, ugovor o zakupu se zakljuuje na odreeno vreme, najdue do pet godina.

4. Vrste graevinskog zemljita

lan 87

Graevinsko zemljite moe biti:

1) izgraeno i neizgraeno;

2) ureeno i neureeno.

4.1. Promena namene poljoprivrednog u graevinsko zemljite

lan 88

Kada se planskim dokumentom promeni namena poljoprivrednog u graevinsko zemljite, organ nadlean za
donoenje planskog dokumenta je duan da u roku od 15 dana od dana stupanja na snagu tog dokumenta,
organu nadlenom za poslove dravnog premera i katastra dostavi akt koji sadri popis katastarskih parcela
kojima je promenjena namena.

Organ nadlean za poslove dravnog premera i katastra reenjem provodi nastalu promenu i stavlja zabelebu o
obavezi plaanja naknade za promenu namene poljoprivrednog zemljita u bazu podataka katastra nepokretnosti
iz koje se izdaje list nepokretnosti.

Poljoprivredno zemljite kojem je planskim dokumentom promenjena namena u graevinsko, do privoenja

zemljita nameni moe se koristiti za poljoprivrednu proizvodnju.

Reenje iz stava 2. ovog lana dostavlja se vlasniku zemljita, ministarstvu nadlenom za poslove poljoprivrede i
nadlenom poreskom organu u roku od 15 dana od dana donoenja reenja.

Vlasnik katastarske parcele kojoj je promenjena namena iz poljoprivrednog u graevinsko zemljite duan je da
plati naknadu za promenu namene zemljita pre izdavanja graevinske dozvole, u skladu sa zakonom kojim se
ureuje poljoprivredno zemljite.

Ako je promena namene, odnosno vrste zemljita iz poljoprivrednog u graevinsko izvrena na osnovu zakona,
planskog dokumenta ili odluke nadlenog organa do 15. jula 1992. godine, odnosno do dana stupanja na snagu
Zakona o poljoprivrednom zemljitu ("Slubeni glasnik RS", broj 49/92), ne plaa se naknada za promenu
namene zemljita, bez obzira to je kao kultura odreene klase tog zemljita upisana njiva, vinograd, vonjak,
livada, panjak, trstik-movara ili neplodno zemljite.

Organ nadlean za poslove dravnog premera i katastra duan je da, po dobijanju akta iz stava 1. ovog lana u
roku od 60 dana upie zabelebu o obavezi plaanja naknade za promenu namene zemljita, za zemljite kome
je namena promenjena iz poljoprivrednog u graevinsko zemljite posle roka utvrenog u stavu 6. ovog lana.

Naknada za promenu namene poljoprivrednog u graevinsko zemljite ne plaa se prilikom izgradnje objekata od
znaaja za Republiku Srbiju, kao i za izgradnju objekata javne namene u skladu sa programom ureivanja
graevinskog zemljita kada je obveznik plaanja Republika Srbija, autonomna pokrajina, odnosno jedinica
lokalne samouprave.

Vlada, na predlog ministarstva nadlenog za poslove graevinarstva, utvruje projekte za izgradnju objekata od
znaaja za Republiku Srbiju.

4.2. Promena namene umskog zemljita u graevinsko zemljite

lan 89

Kada se planskim dokumentom promeni namena umskog u graevinsko zemljite, organ nadlean za donoenje
plana je duan da u roku od 15 dana od dana stupanja na snagu planskog dokumenta, ministarstvu nadlenom
za poslove umarstva i organu nadlenom za poslove dravnog premera i katastra dostavi akt koji sadri popis
katastarskih parcela kojima je promenjena namena.

Organ nadlean za poslove dravnog premera i katastra reenjem provodi nastalu promenu i stavlja zabelebu o
obavezi plaanja naknade za promenu namene umskog zemljita-ume, u bazu podataka katastra nepokretnosti
iz koje se izdaje list nepokretnosti.

Vlasnik katastarske parcele kojoj je promenjena namena iz umskog u graevinsko zemljite duan je da plati
naknadu za promenu namene zemljita pre izdavanja lokacijskih uslova, odnosno graevinske dozvole, u skladu
sa zakonom kojim se ureuju ume.

Promena namene iz umskog u graevinsko zemljite sadrana u planskom dokumentu se smatra optim
interesom u skladu sa lanom 10. Zakona o umama ("Slubeni glasnik RS", br. 30/10 i 93/12).

Od dana stupanja na snagu planskog dokumenta kojim je izvrena promena namene umskog zemljita u
graevinsko zemljite, vlasnik takvog zemljita ostvaruje sva prava vlasnika na graevinskom zemljitu, u skladu
sa ovim zakonom.

4.3. Izgraeno i neizgraeno graevinsko zemljite

lan 90

Graevinsko zemljite moe biti izgraeno i neizgraeno.

Izgraeno graevinsko zemljite je zemljite na kome su izgraeni objekti namenjeni za trajnu upotrebu, u skladu
sa zakonom.

Neizgraeno graevinsko zemljite je zemljite na kome nisu izgraeni objekti, na kome su izgraeni objekti bez
graevinske dozvole i privremeni objekti.

4.4. Ureeno i neureeno graevinsko zemljite

lan 91

Graevinsko zemljite moe biti ureeno i neureeno.

Ureeno graevinsko zemljite je zemljite koje je u skladu sa planskim dokumentom komunalno opremljeno za
graenje i korienje (izgraen pristupni put, elektromrea, obezbeeno snabdevanje vodom i obezbeeni drugi
uslovi).

4.5. Pripremanje i opremanje graevinskog zemljita sredstvima fizikih ili pravnih lica

lan 92
Graevinsko zemljite koje nije ureeno u smislu ovog zakona, a nalazi se u obuhvatu planskog dokumenta na
osnovu koga se mogu izdati lokacijski uslovi, odnosno graevinska dozvola, moe se pripremiti, odnosno opremiti
i sredstvima fizikih ili pravnih lica.

Lice iz stava 1. ovog lana podnosi nadlenom organu jedinice lokalne samouprave, odnosno licu iz lana 94.
ovog zakona, predlog o finansiranju pripremanja, odnosno opremanja graevinskog zemljita, po kome je
nadleni organ duan da postupi u roku od 15 dana od dana prijema predloga.

Nadleni organ, odnosno lice iz lana 94. ovog zakona moe sa licem iz stava 1. ovog lana zakljuiti ugovor o
zajednikom pripremanju, odnosno opremanju graevinskog zemljita, koji naroito sadri:

1) podatke o lokaciji, odnosno zoni u kojoj se planira opremanja graevinskog zemljita;

2) podatke iz planskog dokumenta i tehnike uslove za izgradnju;

3) podatke iz programa ureivanja graevinskog zemljita;

4) granice lokacije koja se priprema, odnosno oprema sa popisom katastarskih parcela;

5) dinamiku i rok izgradnje;

6) obavezu jedinice lokalne samouprave kao investitora da obezbedi struni nadzor u toku izvoenja radova;

7) odreivanje uea svake ugovorne strane u obezbeivanju, odnosno finansiranju izrade tehnike
dokumentacije i strune kontrole tehnike dokumentacije, izvoenju radova i izboru izvoaa radova, kao i drugih
trokova u vezi sa opremanjem graevinskog zemljita, ukljuujui visinu i rokove obezbeivanja finansijskih i
drugih sredstava;

8) odreivanje objekata koji se grade i koji e prei u svojinu jedinice lokalne samouprave;

9) odreivanje iznosa uea lica iz stava 1. ovog lana u finansiranju pripremanja, odnosno opremanja
graevinskog zemljita koji e biti umanjen za iznos doprinosa za ureivanje graevinskog zemljita;

10) sredstva obezbeenja ispunjenja obaveza ugovornih strana.

5. Ureivanje graevinskog zemljita

lan 93

Ureivanje graevinskog zemljita obuhvata njegovo pripremanje i opremanje.

Pripremanje zemljita obuhvata istrane radove, izradu geodetskih, geolokih i drugih podloga, izradu planske i
tehnike dokumentacije, programa za ureivanje zemljita, raseljavanje, uklanjanje objekata, saniranje terena i
druge radove.

Pored radova iz stava 2. ovog lana, na podrujima koja su bila izloena ratnim dejstvima, obavlja se i provera o
postojanju zaostalih eksplozivnih sredstava, u skladu sa zakonom.

Opremanje zemljita obuhvata izgradnju objekata komunalne infrastrukture i izgradnju i ureenje povrina javne
namene.

lan 94
Ureivanje graevinskog zemljita obavlja se u skladu sa vaeim planskim dokumentom prema srednjoronim i
godinjim programima ureivanja koje donosi jedinica lokalne samouprave, uz staranje o zatiti, racionalnom i
odrivom korienju zemljita.

Radi obezbeivanja uslova za ureivanje, upotrebu, unapreivanje i zatitu graevinskog zemljita, Republika
Srbija, autonomna pokrajina i jedinica lokalne samouprave moe da osnuje privredno drutvo, javno preduzee,
odnosno drugu organizaciju ili da vrenje ovih poslova obezbedi na drugi nain, u skladu sa zakonom, odnosno
statutom.

6. Izvori finansiranja ureivanja graevinskog zemljita

lan 95

Finansiranje ureivanja graevinskog zemljita obezbeuje se iz sredstva ostvarenih od:

1) doprinosa za ureivanje graevinskog zemljita;

2) zakupnine za graevinsko zemljite;

3) otuenja ili razmene graevinskog zemljita;

4) pretvaranja prava zakupa u pravo svojine, u skladu sa ovim zakonom;

5) drugih izvora u skladu sa zakonom.

6.1. Doprinos za ureivanje graevinskog zemljita

lan 96

Za ureivanje graevinskog zemljita plaa se doprinos jedinici lokalne samouprave na ijoj teritoriji je planirana
izgradnja objekta.

Novana sredstva dobijena od doprinosa za ureenje graevinskog zemljita koriste se za ureivanje

(pripremanje i opremanje) graevinskog zemljita, pribavljanje graevinskog zemljita u javnu svojinu i izgradnju i
odravanje objekata komunalne infrastrukture.

lan 97

Doprinos za ureivanje graevinskog zemljita plaa investitor.

Iznos doprinosa se utvruje reenjem o izdavanju graevinske dozvole tako to se osnovica koju ini prosena
cena kvadratnog metra stanova novogradnje u jedinici lokalne samouprave, odnosno gradskoj optini, prema
poslednjim objavljenim podacima organa nadlenog za poslove statistike, pomnoi sa ukupnom neto povrinom
objekta koji je predmet gradnje, izraenom u metrima kvadratnim, i sa koeficijentom zone i koeficijentom namene
objekta koje utvruje jedinica lokalne samouprave.

Koeficijent zone iz stava 2. ovog lana ne moe biti vei od 0,1, a koeficijent namene ne moe biti vei od 1,5.

Iznos doprinosa za ureivanje graevinskog zemljita se umanjuje za trokove infrastrukturnog opremanja

graevinskog zemljita sredstvima investitora, na osnovu ugovora zakljuenog u skladu sa lanom 92. ovog
zakona, kao i za vrednost zemljita koje investitor ustupa jedinici lokalne samouprave za izgradnju infrastrukturnih
objekata.

Jedinica lokalne samouprave najkasnije do 30. novembra tekue godine utvruje koeficijente iz stava 2. ovog
lana.
Investitor koji dostavi odgovarajue sredstvo obezbeenja plaanja ima pravo da iznos doprinosa za ureivanje
graevinskog zemljita isplati u najmanje 36 mesenih rata, a onaj koji plaa naknadu jednokratno, pre
podnoenja prijave radova, ima pravo na umanjenje u iznosu od najmanje 30%, u skladu sa odlukom jedinice
lokalne samouprave.

Skuptina jedinice lokalne samouprave optim aktom utvruje zone i vrste namena objekta iz stava 2. ovog lana,
iznose koeficijenata zone i koeficijenata namene, kriterijume, iznos i postupak umanjivanja doprinosa za
ureivanje graevinskog zemljita posebna umanjenja iznosa doprinosa za nedostajuu infrastrukturu kao i
uslove i nain obrauna umanjenja iz stava 5. ovog lana, i druge pogodnosti za investitore, metod valorizacije u
sluaju plaanja u ratama kao i druga pitanja od znaaja za obraun i naplatu doprinosa za ureivanje
graevinskog zemljita, u skladu sa ovim zakonom, a svojim pojedinanim aktom moe predvideti dodatne
pogodnosti za plaanje doprinosa za objekte od posebnog znaaja za razvoj jedinice lokalne samouprave. Ne
mogu se predvideti umanjenja iznosa doprinosa za objekte stanogradnje, osim po osnovu propisanom u stavu 5.
ovog lana, kao i za objekte socijalnog stanovanja kod kojih je investitor Republika Srbija, autonomna pokrajina ili
jedinica lokalne samouprave.

Doprinos za ureivanje graevinskog zemljita ne obraunava se za objekte javne namene u javnoj svojini,
objekte komunalne i druge infrastrukture, proizvodne i skladine objekte, podzemne etae objekata visokogradnje
(prostor namenjen za garairanje vozila, podstanice, trafostanice, ostave, veernice i sl.), osim za delove
podzemne etae koje se koriste za komercijalne delatnosti, otvorena deja igralita, otvorene sportske terene i
atletske staze.

Doprinos za ureivanje graevinskog zemljita se plaa kada se namena objekta, odnosno dela objekta, menja iz
jedne namene u drugu namenu za koju je propisan vei iznos doprinosa.

Investitor koji uklanja postojei objekat koji je izgraen u skladu sa zakonom, u cilju izgradnje novog objekta na
istoj lokaciji, plaa doprinos za ureivanje graevinskog zemljita samo za razliku u broju kvadrata korisne
povrine izmeu objekta koji planira da izgradi i objekta koji se uklanja.

Ako za jedinicu lokalne samouprave nisu objavljeni podaci o prosenoj ceni kvadratnog metra stanova
novogradnje, doprinos iz stava 1. bie utvren na osnovu proseka iznosa prosenih cena kvadratnog metra
stanova novogradnje u svim jedinicama lokalne samouprave istog stepena razvijenosti u skladu sa zakonom
kojim se ureuje regionalni razvoj, za koje su ti podaci objavljeni.

Po zahtevu jedinice lokalne samouprave, u cilju realizacije projekta od znaaja za lokalni ekonomski razvoj, Vlada
Republike Srbije moe odobriti visinu naknade u drugaijem iznosu od iznosa predvienog stavom 2. ovog lana.

lan 98

Iznos, nain plaanja doprinosa za ureivanje graevinskog zemljita i sredstvo obezbeenja u sluaju plaanja
na rate su sastavni deo reenja o graevinskoj dozvoli.

Kada nadleni organ po zahtevu investitora izda graevinsku dozvolu usled promena u toku graenja, sastavni
deo tog reenja je novi obraun doprinosa.

Sastavni deo reenja o upotrebnoj dozvoli je konani obraun doprinosa.

Najkasnije do podnoenja prijave radova, investitor je duan da izvri uplatu doprinosa za ureivanje
graevinskog zemljita u celosti, odnosno ako plaa na rate da uplati prvu ratu i dostavi sredstvo obezbeenja
plaanja.

Kao sredstvo obezbeenja plaanja doprinosa, investitor je duan da:

1) do momenta prijave radova, dostavi neopozivu bankarsku garanciju, naplativu na prvi poziv, bez prigovora koja
glasi na ukupan iznos nedospelih rata i koja je izdata na rok koji mora biti dui tri meseca od dana dospea
poslednje rate, ili
2) uspostavi hipoteku na objektu koji vredi najmanje 30% vie od ukupnog iznosa nedospelih rata, u korist
jedinice lokalne samouprave.

Investitor koji gradi objekat ija ukupna bruto razvijena graevinska povrina ne prelazi 200 m i koji ne sadri
vie od dve stambene jedinice nije u obavezi da podnese sredstvo obezbeenja u sluaju plaanja doprinosa za
ureivanje graevinskog zemljita na rate.

6.2. Otuenje, razmena i davanje u zakup i pribavljanje graevinskog zemljita u javnoj svojini

lan 99

Otuenje neizgraenog graevinskog zemljita u javnoj svojini sprovodi se javnim nadmetanjem ili prikupljanjem
ponuda javnim oglasom, po trinim uslovima, u skladu sa ovim zakonom.

Otuenje graevinskog zemljita iz stava 1. ovog lana, kada je vlasnik graevinskog zemljita u javnoj svojini
Republika Srbija, sprovodi Republika direkcija za imovinu Republike Srbije, odnosno nadleni organ autonomne
pokrajine, kada je vlasnik graevinskog zemljita u javnoj svojini autonomna pokrajina. Otuenje graevinskog
zemljita, kada je vlasnik graevinskog zemljita u javnoj svojini jedinica lokalne samouprave sprovodi jedinica
lokalne samouprave, odnosno lice iz lana 94. stav 2. ovog zakona.

Pod otuenjem graevinskog zemljita smatra se i razmena nepokretnosti. U sluaju razmene izmeu vlasnika
graevinskog zemljita u javnoj, zadrunoj i privatnoj svojini, ne sprovodi se postupak javnog nadmetanja ni
prikupljanja ponuda javnim oglasom, imajui u vidu pravnu prirodu instituta razmene. Predmet razmene moe biti
izgraeno i neizgraeno graevinsko zemljite.

Uslove, nain i postupak razmene nepokretnosti utvruje Vlada.

Postupak, uslove, nain i program otuenja graevinskog zemljita u javnoj svojini autonomne pokrajine, odnosno
jedinice lokalne samouprave, ureuje autonomna pokrajina, odnosno jedinica lokalne samouprave.

Postojee i planirane povrine javne namene ne mogu se otuiti iz javne svojine.

Graevinsko zemljite u javnoj svojini ne moe se otuiti ili dati u zakup, ako nije donet planski dokument na
osnovu koga se izdaju lokacijski uslovi, odnosno graevinska dozvola.

Rok za podnoenje prijava za javno nadmetanje, odnosno prikupljanje ponuda iz stava 1. ovog lana, ne moe
biti krai od 30 dana od dana javnog oglaavanja.

Graevinsko zemljite u javnoj svojini se otuuje licu koje ponudi najveu cenu za to zemljite, koja se naknadno
ne moe umanjivati. Pod umanjenjem najvee cene ne smatra se popust koji odobrava vlasnik graevinskog
zemljita u javnoj svojini za jednokratno plaanje odreene cene, u skladu sa podzakonskim aktom ili optim
aktom vlasnika zemljita kojim se ureuje raspolaganje graevinskim zemljitem.

Izuzetno od odredbe stava 9. ovog lana, jedinica lokalne samouprave moe otuiti neizgraeno graevinsko
zemljite po ceni koja je manja od trine cene ili otuiti graevinsko zemljite bez naknade, uz prethodno
pribavljenu saglasnost Vlade, ako se radi o realizaciji investicionog projekta kojim se unapreuje lokalni
ekonomski razvoj.

Blie uslove i nain za otuenje graevinskog zemljita iz stava 10. ovog lana propisuje Vlada, u skladu sa
propisima o kontroli dravne pomoi.

Izuzetno od odredbe stava 9. ovog lana, Republika Srbija, autonomna pokrajina, odnosno jedinica lokalne
samouprave, mogu otuiti graevinsko zemljite po ceni koja je manja od trine cene ili otuiti bez naknade,
kada se radi o ispunjavanju ugovornih obaveza nastalih do dana stupanja na snagu ovog zakona, po osnovu
ugovora u kome je Republika Srbija jedna od ugovornih strana, odnosno otuiti ili dati u zakup po ceni, odnosno
zakupnini koja je manja od trine cene ili otuiti ili dati u zakup bez naknade kada se radi o realizaciji projekata
za izgradnju objekata od znaaja za Republiku Srbiju, kao i kada se radi o meusobnom raspolaganju izmeu
vlasnika graevinskog zemljita u javnoj svojini. Blie uslove, nain i postupak otuenja graevinskog zemljita
propisuje Vlada.

O otuenju ili razmeni graevinskog zemljita u javnoj svojini, po sprovedenom postupku javnog nadmetanja,
prikupljanja ponuda ili neposredne pogodbe, nadleni organ donosi odluku, koja se dostavlja svim uesnicima u
postupku javnog nadmetanja, odnosno prikupljanja ponuda.

Vlasnik graevinskog zemljita u javnoj svojini i lice kome se graevinsko zemljite otuuje, zakljuuju ugovor u
roku od 30 dana od dana donoenja odluke iz stava 13. ovog lana.

Graevinsko zemljite u javnoj svojini moe se dati u zakup u sluaju iz lana 86. ovog zakona.

Ugovor o zakupu graevinskog zemljita u javnoj svojini sadri naroito: podatke o katastarskoj parceli, nameni i
veliini budueg objekta, o visini zakupnine, roku trajanja zakupa, roku i nainu plaanja doprinosa za ureivanje
zemljita, uslove za ureivanje ako se u zakup daje neureeno graevinsko zemljite, roku u kome zemljite
mora da se privede nameni, prava i obaveze u sluaju neizvrenja obaveza, nain reavanja sporova, kao i
postupku i uslovima za izmenu ili raskid ugovora, kao i uslove pod kojima se zakupcu predmetno zemljite moe
dati u svojinu. Kada je ugovorom o zakupu predvieno plaanje na vie rata, obavezno se propisuje nain
usklaivanja visine zakupa sa indeksom potroakih cena u Republici Srbiji, prema objavljenim podacima
nadlene organizacije za poslove voenja statistike.

Vlasnik graevinskog zemljita u javnoj svojini blie ureuje uslove, postupak, nain i sadrinu ugovora o
otuenju ili davanju u zakup.

Uesnik javnog nadmetanja, odnosno uesnik u postupku prikupljanja ponuda koji smatra da je graevinsko
zemljite otueno ili dato u zakup suprotno odredbama ovog zakona, te da mu je na taj nain povreeno pravo,
moe podneti nadlenom sudu tubu za ponitaj ugovora u roku od osam dana od saznanja za zakljuenje
ugovora, a najkasnije u roku od 30 dana od dana zakljuenja ugovora.

Graevinsko zemljite se pribavlja u javnu svojinu u skladu sa odredbama Zakona o javnoj svojini koje se odnose
na pribavljanje drugih nepokretnosti u javnu svojinu.

Pribavljanje neizgraenog graevinskog zemljita u javnu svojinu za potrebe ureenja povrina javne namene,
moe se, osim u postupku propisanim zakonom kojim se ureuje eksproprijacija, sprovesti i sporazumom sa
vlasnikom graevinskog zemljita, na nain i u postupku koji se ureuje optim aktom jedinice lokalne
samouprave.

Pribavljanjem graevinskog zemljita u javnu svojinu smatra se i razmena nepokretnosti.

lan 100

Graevinsko zemljite u javnoj svojini se moe otuiti ili dati u zakup neposrednom pogodbom u sluaju:

1) izgradnje objekata za potrebe obavljanja poslova iz nadlenosti dravnih organa i organizacija, organa jedinica
teritorijalne autonomije i lokalne samouprave, kao i drugih objekata u javnoj svojini;

2) ispravke granica susednih katastarskih parcela;

3) formiranja graevinske parcele u skladu sa lanom 70. ovog zakona;

4) otuenja iz lana 99. st. 10. i 12. ovog zakona, odnosno davanja u zakup iz lana 86.;
5) sporazumnog davanja zemljita ranijem vlasniku nepokretnosti koja je bila predmet eksproprijacije, u skladu sa
propisima o eksproprijaciji;

6) otuenja neizgraenog graevinskog zemljita u postupku vraanja oduzete imovine i obeteenja u skladu sa
posebnim zakonom;

7) razmene graevinskog zemljita.

U sluaju davanja koncesije ili poveravanja komunalne delatnosti u skladu sa posebnim zakonima, graevinsko
zemljite se moe dati u zakup bez naknade, na vremenski period predvien ugovorom o koncesiji, odnosno na
vremenski period na koji je povereno obavljanje komunalne delatnosti.

Radi ostvarivanja javno-privatnog partnerstva, neizgraeno graevinsko zemljite u javnoj svojini moe se dati u
zakup bez naknade privatnom partneru na rok na koji je zakljuen javni ugovor u skladu sa zakonom kojim se
ureuje javno-privatno partnerstvo i koncesije, odnosno unositi kao osnivaki ulog u privredna drutva, a vlasnik
graevinskog zemljita u javnoj svojini moe sa fizikim ili pravnim licem zakljuiti i ugovor o zajednikoj izgradnji
jednog ili vie objekata.

Neizgraeno graevinsko zemljite u javnoj svojini moe se unositi kao osnivaki ulog u javno preduzee.

Vlada blie propisuje nain i uslove za ulaganje iz st. 3. i 4. ovog lana.

7. Izmena ugovora o zakupu graevinskog zemljita

lan 101

Ako se promeni vlasnik objekta, odnosno posebnog fizikog dela objekta koji je izgraen ili se gradi na
graevinskom zemljitu u javnoj svojini, koje se koristi po osnovu ugovora o zakupu zakljuenom u skladu sa
zakonom, zakupodavac e, na zahtev zakupca, izmeniti ugovor o zakupu tako to e na mesto, odnosno pored
dotadanjeg zakupca stupiti novi vlasnik objekta, odnosno dela objekta.

Uz zahtev za izmenu ugovora o zakupu dostavlja se ugovor o kupovini objekta ili kupovini objekta u izgradnji,
odnosno drugi pravni osnov kojim se stie pravo svojine na objektu ili objektu u izgradnji, koji je overen u skladu
sa zakonom, sa potvrdom poreske uprave o izmirenju poreza po tom pravnom osnovu ili sa potvrdom poreske
uprave o oslobaanju od poreske obaveze, odnosno pravnosnano reenje o nasleivanju.

Zakupodavac zakljuuje sa novim vlasnikom objekta ugovor o izmeni ugovora o zakupu, koji po potpisivanju
predstavlja osnov za promenu upisa zakupca u javnoj knjizi o evidenciji nepokretnosti i pravima na njima. Prava i
obaveze za novog zakupca nastaju danom upisa prava zakupa u javnu knjigu o nepokretnosti i pravima na njima.

Po upisu prava svojine na objektu koji je izgraen ili za koji je naknadno izdata graevinska i upotrebna dozvola u
postupku legalizacije na graevinskom zemljitu koje se koristi po osnovu ugovora o zakupu zakljuenog u skladu
sa ovim zakonom, na zahtev zakupca, zakupodavac i zakupac zakljuuju ugovor o raskidu ugovora o zakupu i
eventualno drugi ugovor u skladu sa vaeim propisima, kojim e regulisati nain i uslove izmirenja, odnosno
ispunjenja ugovornih obaveza iz ugovora o zakupu.

Uslove, nain i postupak za izmenu ugovora iz stava 4. ovog lana (nain prenoenja preostalog duga,
oslobaanje od plaanja ugovorene zakupnine ako je plaena trina vrednost graevinskog zemljita, davanje
saglasnosti za pretvaranje prava zakupa u pravo svojine bez naknade i sl.) ureuje vlasnik graevinskog zemljita
u javnoj svojini.

8. Pretvaranje prava korienja u pravo svojine na graevinskom zemljitu bez naknade

lan 102

Pravo korienja na graevinskom zemljitu, pretvara se u pravo svojine, bez naknade.

Pravo svojine iz stava 1. ovog lana stie se danom stupanja na snagu ovog zakona, a upis prava svojine vri
organ nadlean za poslove dravnog premera i katastra, po slubenoj dunosti.

Pravo svojine na katastarskoj parceli upisuje se u korist lica koje je upisano kao vlasnik objekta, odnosno
objekata koji se nalaze na toj parceli, odnosno u vlasnitvu lica koje je upisano kao nosilac prava korienja na
katastarskoj parceli na neizgraenom graevinskom zemljitu, osim za lica iz lana 102. stav 9. ovog zakona.

Republici Srbiji, autonomnoj pokrajini, odnosno jedinici lokalne samouprave, koji su upisani kao nosioci prava
korienja na neizgraenom i izgraenom zemljitu u dravnoj svojini u javnoj knjizi o evidenciji nepokretnosti i
pravima na njima, dana 11. septembra 2009. godine, kao danom stupanja na snagu Zakona o planiranju i
izgradnji ("Slubeni glasnik RS", broj 72/09), prestaje pravo korienja na tim nepokretnostima i prelazi u pravo
javne svojine, u korist Republike Srbije, autonomne pokrajine, odnosno jedinice lokalne samouprave, bez
naknade.

Pravnim licima iji je osniva Republika Srbija, autonomna pokrajina, odnosno jedinica lokalne samouprave, koja
su upisana kao nosioci prava korienja na neizgraenom i izgraenom zemljitu u dravnoj svojini u javnoj knjizi
o evidenciji nepokretnosti i pravima na njima, dana 11. septembra 2009. godine, kao danom stupanja na snagu
Zakona o planiranju i izgradnji, prestaje pravo korienja na tim nepokretnostima i prelazi u pravo javne svojine
osnivaa, bez naknade.

Pod osnivaem iz stava 5. ovog lana smatra se i lan jednolanog privrednog drutva ili jedini akcionar u
privrednom drutvu.

Pravo svojine steeno u skladu sa st. 3. i 4. ovog lana proizvodi pravno dejstvo od 11. septembra 2009. godine,
kao dana stupanja na snagu Zakona o planiranju i izgradnji, a upis prava svojine u javnu knjigu o evidenciji
nepokretnosti i pravima na njima u korist Republike Srbije, autonomne pokrajine, odnosno jedinice lokalne
samouprave, ima deklarativni karakter.

Stranim dravama, za potrebe njihovih diplomatskih i konzularnih predstavnitva pravo korienja na izgraenom
i neizgraenom graevinskom zemljitu u javnoj svojini pretvara se u pravo svojine na osnovu prethodno
pribavljene saglasnosti ministarstva nadlenog za poslove pravde, na bazi reciprociteta.

Odredbe stava 1. ovog lana ne primenjuju se na:

1) lica, nosioce prava korienja na graevinskom zemljitu, koja su bila ili jesu privredna drutva i druga pravna
lica na koja su se primenjivale odredbe zakona kojima se ureuje privatizacija, steajni i izvrni postupak, kao i
njihove pravne sledbenike;

2) lica nosioce prava korienja na neizgraenom graevinskom zemljitu u dravnoj svojini koje je steeno radi
izgradnje u skladu sa ranije vaeim zakonima kojima je bilo ureeno graevinsko zemljite do 13. maja 2013.
godine, ili na osnovu odluke nadlenog organa;

3) lica, nosioce prava korienja na graevinskom zemljitu, iji je poloaj odreen zakonom kojim se ureuje
sport, kao i udruenja;

4) drutvena preduzea, nosioce prava korienja na graevinskom zemljitu;

5) lica, nosioce prava korienja na graevinskom zemljitu, na koja se primenjuju odredbe propisa Republike
Srbije i bilateralnih meunarodnih ugovora kojima se ureuje sprovoenje Aneksa g Sporazuma o pitanjima
sukcesije ("Slubeni list SRJ - Meunarodni ugovori", broj 6/02).

Pravo i uslovi za pretvaranje prava korienja graevinskog zemljita u pravo svojine za lica iz stava 9. ovog
lana ureuju se posebnim zakonom.

lan 103
Vlasnicima objekata izgraenim na graevinskom zemljitu u javnoj svojini za koje je zakljuen ugovor o zakupu
radi izgradnje, u trajanju od najmanje 50 godina, u skladu sa ranije vaeim zakonima o planiranju i izgradnji, po
zahtevu zakupca - vlasnika objekta ili dela objekta, utvruje se pravo svojine na graevinskom zemljitu, bez
naknade, ako je u celosti isplaen iznos zakupnine za period na koji glasi ugovor o zakupu.

Zakupcima na graevinskom zemljitu u javnoj svojini, za koje je zakljuen ugovor o zakupu radi izgradnje, u
trajanju od najmanje 50 godina, u skladu sa ranije vaeim zakonima o planiranju i izgradnji, po zahtevu zakupca,
utvruje se pravo svojine na graevinskom zemljitu, bez naknade, ako je u celosti isplaen iznos zakupnine za
period na koji glasi ugovor o zakupu, osim ako zakupodavac u roku od godinu dana od dana stupanja na snagu
ovog zakona pokrene sudski postupak za raskid ugovora o zakupu, i taj se spor pravnosnano okona u njegovu
korist.

Zakupcima na graevinskom zemljitu u javnoj svojini, za koje je zakljuen ugovor o zakupu bez naknade u
skladu sa odredbama ovog zakona, po zahtevu zakupca, pravo zakupa pretvara se u pravo svojine na
graevinskom zemljitu bez naknade, kada reenje o upotrebnoj dozvoli za objekat izgraen na tom zemljitu
postane pravnosnano, ako je to predvieno ugovorom o zakupu.

Uz zahtev za upis prava svojine za lica iz st. 1. i 2. ovog lana, organu nadlenom za upis prava svojine dostavlja
se dokaz da je iznos zakupnine isplaen u celosti.

Uslove i postupak za pretvaranje prava zakupa u pravo svojine ureuje vlasnik zemljita u javnoj svojini.

Odredba stava 1. ovog lana ne primenjuje se na lica iz lana 102. stav 9. ovog zakona.

Upis prava svojine u korist lica iz st. 1. i 2. ovog lana, vri organ nadlean za poslove voenja evidencije
nepokretnosti i pravima na njima, po zahtevu tih lica.

lan 104

Ako je na jednoj katastarskoj parceli izgraeno vie objekata, u vlasnitvu razliitih lica, organ nadlean za
poslove dravnog premera i katastra, u evidenciju o nepokretnosti i pravima na njima upisuje da je katastarska
parcela u suvlasnitvu tih lica, a da je udeo tih lica u srazmeri sa povrinom koju poseduju u odnosu na ukupnu
povrinu objekata koji se nalaze na toj parceli.

Ako se na katastarskoj parceli nalazi objekat, odnosno objekti u suvlasnitvu razliitih lica ili je objekat sastavljen
od posebnih delova koji su u vlasnitvu razliitih lica, organ iz stava 1. ovog lana u evidenciju nepokretnosti i
pravima na njima upisuje da je katastarska parcela u suvlasnitvu tih lica, a da je udeo tih lica u srazmeri sa
povrinom koju poseduju u odnosu na ukupnu povrinu objekta, odnosno objekata koji se nalaze na toj parceli.

Po zahtevu lica koje stie pravo svojine na graevinskom zemljitu u skladu sa st. 1. i 2. ovog lana, organ iz
stava 1. ovog lana u evidenciju nepokretnosti i pravima na njima upisuje to lice kao vlasnika katastarske parcele,
odnosno kao suvlasnika udela na toj parceli.

Ako u evidenciji nepokretnosti i pravima na njima na katastarskoj parceli nije upisan postojei objekat, zahtev za
upis prava svojine na graevinskom zemljitu - katastarskoj parceli na kojoj je objekat sagraen moe se podneti
tek nakon upisa tog novog objekta u evidenciju nepokretnosti i pravima na njima ili na osnovu pravnosnane
sudske odluke kojom se takav upis nalae.

9. Zemljite za redovnu upotrebu objekta

lan 105

Vlasnik objekta, odnosno posebnog fizikog dela objekta koji nije upisan kao nosilac prava korienja na
graevinskom zemljitu na kome je taj objekat, odnosno deo objekta izgraen, stie pravo svojine na katastarskoj
parceli na kome je taj objekat izgraen, u cilju uspostavljanja jedinstva nepokretnosti iz lana 106. ovog zakona,
osim kada je pravo svojine na objektu steeno po osnovu legalizacije objekta, odnosno na osnovu Zakona o
posebnim uslovima za upis prava svojine na objektima izgraenim bez graevinske dozvole ("Slubeni glasnik
RS", broj 25/13).

Zahtev za upis prava svojine iz stava 1. ovog lana podnosi se organu nadlenom za poslove dravnog premera i
katastra.

Odredba stava 1. ovog lana ne odnosi se na lica iz lana 102. stav 9. ovog zakona.

Ako se u postupku utvrivanja zemljita za redovnu upotrebu objekta propisanim lanom 70. ovog zakona utvrdi
da povrina katastarske parcele istovremeno predstavlja i zemljite za redovnu upotrebu objekta u skladu sa ovim
zakonom, vlasnik postojeeg objekta stie pravo svojine na tom graevinskom zemljitu, po trinoj ceni,
neposrednom pogodbom.

Ako se u postupku utvrivanja zemljita za redovnu upotrebu objekta propisanim lanom 70. ovog zakona utvrdi
da je zemljite za redovnu upotrebu objekta manje od katastarske parcele na kojoj je objekat sagraen, vlasnik
zemljita moe, ako se od preostalog zemljita ne moe formirati posebna graevinska parcela, taj preostali deo
zemljita otuiti vlasniku objekta po trinoj ceni, neposrednom pogodbom.

Ako se u postupku utvrivanja zemljita za redovnu upotrebu objekta propisanim lanom 70. ovog zakona utvrdi
da je zemljite za redovnu upotrebu objekta manje od katastarske parcele na kojoj je objekat sagraen, vlasnik
zemljita, ako se od preostalog zemljita moe formirati posebna graevinska parcela, raspolae tim zemljitem u
skladu sa ovim zakonom.

U sluaju iz stava 4. ovog lana, organ nadlean za imovinsko pravne poslove jedinice lokalne samouprave na
ijoj teritoriji se nalazi predmetno zemljite, jednim reenjem utvruje zemljite za redovnu upotrebu i pravo na
pretvaranje prava korienja u pravo svojine, u skladu sa ovim zakonom.

Po pravnosnanosti reenja iz stava 7. ovog lana, vlasnik objekta u skladu sa ovim zakonom stie pravo na upis
svojine na graevinskom zemljitu u javnoj knjizi o evidenciji nepokretnosti i pravima na njima.

10. Uspostavljanje jedinstva nepokretnosti

lan 106

Po okonanom postupku pretvaranja prava korienja u pravo svojine na graevinskom zemljitu, u skladu sa
ovim zakonom, katastarska parcela izgraenog graevinskog zemljita zajedno sa objektima sagraenim na njoj
postaje jedinstveni predmet prava svojine (jedinstvo nepokretnosti), tako da se sva postojea prava i tereti koji su
postojali na objektu, odnosno posebnom delu objekta, od trenutka upisa prava svojine prenose i na tu katastarsku
parcelu, odnosno deo katastarske parcele vlasnika tog posebnog dela, osim ako je na tom zemljitu ustanovljen
dugoroni zakup u skladu sa ovim zakonom.

U sluaju kada je vie objekata razliitih vlasnika izgraeno na jednoj katastarskoj parceli, jedinstvo nepokretnosti
iz stava 1. ovog lana uspostavlja se po sprovedenom postupku parcelacije, tako da se za svaki objekat posle
parcelacije formira posebna katastarska parcela.

U sluaju kada je na jednoj parceli upisano vie sukorisnika, odnosno suvlasnika, a samo jedan od njih je vlasnik
objekta izgraenog na toj parceli, jedinstvo nepokretnosti iz stava 1. ovog lana uspostavlja se po sprovedenom
postupku parcelacije za katastarsku parcelu na kojoj je sagraen objekat, dok se ostale parcele formiraju kao
katastarske parcele neizgraenog graevinskog zemljita.

Parcelacija iz st. 2. i 3. ovog lana sprovodi se na osnovu saglasnosti vlasnika postojeih objekata ili zemljita.

U sluaju da saglasnost iz stava 4. ovog lana ne bude postignuta, zainteresovano lice moe pokrenuti postupak
za razvrgnue suvlasnike zajednice kod nadlenog suda. Na osnovu pravnosnane sudske odluke, sprovodi se
parcelacija iz st. 2. i 3. ovog lana pred organom nadlenim za poslove dravnog premera i katastra.
Prilikom izrade projekta parcelacije za potrebe razvrgnua suvlasnike zajednice u sudskom postupku, ne moraju
se primenjivati odredbe o minimalnoj povrini graevinske parcele, o pristupu javnoj saobraajnoj povrini, visini i
udaljenju objekata, koji su propisani planskim dokumentom za tu zonu.

Odredbe ovog lana koje se odnose na razvrgnue suvlasnike zajednice primenjuju se i na lica iz lana 102.
stav 9. ovog zakona u cilju razvrgnua sukorisnike zajednice i formiranja novih katastarskih parcela u skladu sa
ovim zakonom. Na novoformiranim katastarskim parcelama upisuje se pravo korienja.

lan 106a

(Brisan)

11. Urbana komasacija

lan 107

Urbana komasacija (u daljem tekstu: komasacija) je postupak kojim se postojee katastarske parcele na podruju
za koje je donet plan generalne ili plan detaljne regulacije (u daljem tekstu: komasaciono podruje) pretvaraju u
graevinske parcele, u skladu sa vaeim planskim dokumentom, u cilju racionalnog korienja i ureenja
graevinskog zemljita, uz istovremeno reavanje imovinsko pravnih odnosa koji nastanu u ovom postupku.

Komasacija predstavlja javni interes za Republiku Srbiju.

Komasacija se sprovodi kada na odreenom podruju postoje katastarske parcele koje zbog povrine, oblika,
poloaja ili nemogunosti pristupa javnoj povrini ne ispunjavaju uslove za graevinsku parcelu, uz potovanje
naela nepovredivosti stvarnih prava vlasnika katastarskih parcela, naela jednake vrednosti i naela dodele
novih katastarskih parcela.

Predmet komasacije su sve katastarske parcele na komasacionom podruju koje ine komasacionu masu, osim
katastarskih parcela:

1) na kojima su izgraeni objekti u skladu sa vaeim planskim dokumentom;

2) neizgraenog graevinskog zemljita koje ispunjava uslove za graevinsku parcelu u skladu sa vaeim
planskim dokumentom;

3) javne namene koje su ureene ili izgraene u skladu sa vaeim planskim dokumentom.

Komasaciona masa je graevinsko zemljite unutar komasacionog podruja, koju ine izdvojene povrine
predviene za izgradnju povrina ili objekata javne namene koje se dodeljuju u vlasnitvo nosiocima prava javne
svojine u skladu sa zakonom i izdvojene povrine za preraspodelu koje se dodeljuju ostalim nosiocima stvarnih
prava.

Izdvojene povrine za javne namene iz stava 5. ovog lana utvruju se pre formiranja graevinskih parcela za
preraspodelu ostalim nosiocima stvarnih prava, a njihova ukupna povrina ne moe biti vea od 33% u odnosu na
ukupnu komasacionu masu.

U postupku komasacije, na novoformirane katastarske parcele prenosi se pravo vlasnitva, kao i tereti ako su bili
upisani na katastarskoj parceli koja je uneta u komasacionu masu.

Stranke u postupku komasacije su vlasnici i nosioci drugih stvarnih prava na graevinskom zemljitu koje je
predmet komasacije, lica koja imaju pravni osnov za upis prava svojine na nepokretnosti, ali to pravo nije upisano
u javnu knjigu o evidenciji nepokretnosti i pravima na njima do dana stupanja na snagu odluke o komasaciji, kao i
jedinica lokalne samouprave na ijoj teritoriji se sprovodi postupak komasacije.
Postupak komasacije sprovodi komisija za urbanu komasaciju (u daljem tekstu: komisija) koju obrazuje skuptina
jedinice lokalne samouprave na ijoj teritoriji se sprovodi postupak komasacije.

Vlada, na predlog ministarstva nadlenog za poslove urbanizma, obrazuje republiku komisiju za urbanu
komasaciju.

lan 108

Pre donoenja odluke o komasaciji, komisija, po zahtevu vlasnika, odnosno drugih nosioca stvarnih prava na
katastarskim parcelama ija povrina predstavlja najmanje 51% povrine podruja za koje je donet plan
generalne ili plan detaljne regulacije utvruje osnovanost zahteva, u roku od deset dana od dana podnoenja
zahteva.

Ako komisija utvrdi ispunjenost uslova iz stava 1. ovog lana, u daljem postupku pristupa utvrivanju granica
komasacionog podruja i odreuje stranke u postupku. Komisija za komasaciju o utvrenim injenicama
sainjava izvetaj, koji je javno dostupan svim zainteresovanim licima.

Po utvrivanju ispunjenosti uslova za komasaciju, komisija za komasaciju predlae skuptini jedinice lokalne
samouprave donoenje odluke o komasaciji. Po donoenju odluka se objavljuje u javnom glasilu jedinice lokalne
samouprave i najmanje jednom lokalnom i jednom dnevnom listu u Republici Srbiji i osnov je za upis zabelebe o
sprovoenju komasacije u javnoj knjizi o evidenciji nepokretnosti i pravima na njima. Nakon upisa zabelebe,
promene na komasacionom podruju su mogue samo uz saglasnost i odluku komisije. Zabrana promena bez
saglasnosti komisije traje do zavretka procesa komasacije, odnosno do momenta brisanja zabelebe u javnoj
knjizi o evidenciji nepokretnosti i pravima na njima.

Po donoenju odluke skuptine jedinice lokalne samouprave o komasaciji, na predlog komisije za komasaciju,
organ nadlean za poslove urbanizma sprovodi javni poziv za prijavljivanje i utvrivanje potrebnih podataka za
sprovoenje komasacije, u roku od osam dana od dana stupanja na snagu odluke o komasaciji, koji se objavljuje
u javnom glasilu jedinice lokalne samouprave i najmanje jednom lokalnom i jednom dnevnom listu u Republici
Srbiji.

Rok za prijavu podataka iz stava 4. ovog lana je 30 dana od dana objavljivanja javnog poziva, u kom roku je
komisija za komasaciju duna da sprovede javno izlaganje i blie upozna zainteresovana lica sa naelima
komasacije i principima preraspodele graevinskog zemljita, o emu sainjava izvetaj. Po okonanju javnog
izlaganja, komisija za komasaciju pristupa izradi projekta komasacije.

Projekat komasacije izrauje se u skladu sa pravilima parcelacije i preparcelacije sadranim u vaeem planskom
dokumentu i pravilima komasacije, sa jasno prikazanim postojeim i novoplaniranim stanjem, sa svim faktikim,
prostornim i pravnim promenama koje e nastupiti na komasacionom podruju. Po izradi, komisija za komasaciju
organizuje javni uvid u projekat komasacije u trajanju od 30 dana.

Stranke u postupku komasacije imaju pravo prigovora na predloena reenja iz projekta komasacije u roku od 30
dana od dana isteka roka za javni uvid.

Komisija za komasaciju odluuje o prigovoru u roku od osam dana od dana prijema prigovora, a izvetaj koji
sadri podatke o javnom uvidu, sa svim primedbama i prigovorima, sa odlukama o prigovorima, dostavlja se
obraivau projekta komasacije koji je duan da u roku od osam dana izmeni i dopuni projekat komasacije, u
skladu sa donetim odlukama komisije za komasaciju. Projekat komasacije dostavlja se komisiji za komasaciju i
organu jedinice lokalne samouprave nadlenom za poslove urbanizma na potvrivanje.

Po potvrivanju projekat komasacije se objavljuje u slubenom glasilu jedinice lokalne samouprave.

Po stupanju na pravnu snagu, projekat komasacije se dostavlja organu jedinice lokalne samouprave nadlenom
za imovinsko pravne poslove, koji po sprovedenom postupku donosi reenje o komasaciji.
Na reenje o urbanoj komasaciji moe se izjaviti alba ministarstvu nadlenom za poslove urbanizma u roku od
15 dana od dana prijema reenja.

Pravnosnano reenje o komasaciji, sa dokazom o isplaenim naknadama u postupku komasacije je osnov za

upis novoformirane katastarske parcele u javnu knjigu o evidenciji nepokretnosti i pravima na njima.

lan 108a

Preraspodela graevinskih parcela vri se tako to se, uvek kada je to mogue, vlasniku dodeljuje graevinsko
zemljite sa poloajem koji je isti ili slian zemljitu koje je uneto u komasacionu masu, na osnovu merila povrine
ili na osnovu merila vrednosti.

Na osnovu merila povrine zemljita, svakom vlasniku pripada graevinsko zemljite u povrini parcele koja je
uneta u komasacionu masu, umanjeno za udeo u povrini koja e biti koriena za javne namene i koju je utvrdila
komisija za komasaciju.

Na osnovu merila vrednosti zemljita, svakom vlasniku pripada jedna ili vie graevinskih parcela, ija trina
vrednost nakon sprovedene komasacije (postkomasaciona vrednost) odgovara najmanje vrednosti graevinskog
zemljita unetog u komasacionu masu (pretkomasaciona vrednost).

U sluaju da nastane razlika u povrini izmeu dodeljene i unete povrine, a nakon odbitka dela povrina za javne
namene (po kriterijumu unete povrine i unete vrednosti zemljita) ta razlika se nadoknauje u novcu.

Novane naknade utvruje komisija za komasaciju.

Trokove pripreme postupka komasacije (izrada projekta komasacije, geodetski radovi i dr.) padaju na teret
jedinice lokalne samouprave na ijoj teritoriji se sprovodi postupak komasacije.

Po okonanju postupka komasacije, komisija za komasaciju posebnim reenjem utvruje visinu uea svih
stranaka u stvarnim trokovima.

Trokove komasacije snose uesnici komasacije, ako je postupak pokrenut na njihovu inicijativu (najmanje 51%
povrine). Postupak sprovodi lokalna samouprava o troku vlasnika zemljita. Komisija je u obavezi da pre
donoenja odluke o komasaciji, svakom uesniku dostavi predraun trokova koje e snositi do okonanja
postupka. Obraun stvarnih trokova sainjava se prilikom izrade pojedinanih reenja o komasaciji, a stvarni
trokovi mogu premaiti predraun trokova za najvie 20%.

lan 108b

Danom pravnosnanosti reenja o komasaciji:

1) sva stvarna prava i tereti koji su postojali na katastarskim parcelama unetim u komasacionu masu prenose se
na novoformiranu katastarsku parcelu koja preraspodelom pripadne novom imaocu prava svojine;

2) dospevaju sva plaanja iz komasacione mase i u komasacionu masu, osim ako reenjem o komasaciji nije
drugaije odreeno;

3) po stavljanju zabelebe o komasaciji, organ nadlean za poslove dravnog premera i katastra moe vriti
izmene u registru nepokretnosti iskljuivo na zahtev komisije, na teritoriji koja je obuhvaena komasacijom.

l. 109-109v

(Brisano)
 V IZGRADNJA OBJEKATA
lan 110

Graenje objekta vri se na osnovu graevinske dozvole i tehnike dokumentacije, pod uslovima i na nain
utvren ovim zakonom.

1. Sadrina i vrste tehnike dokumentacije

1.1. Prethodni radovi

lan 111

Pre poetka izrade tehnike dokumentacije za graenje objekta iz lana 133. ovog zakona, za koje graevinsku
dozvolu izdaje nadleno ministarstvo, odnosno autonomna pokrajina, a koji se finansiraju sredstvima iz budeta
obavljaju se prethodni radovi na osnovu ijih rezultata se izrauje prethodna studija opravdanosti i studija
opravdanosti.

Za graenje objekata iz lana 133. ovog zakona, za koje se na osnovu planskog dokumenta mogu izdati lokacijski
uslovi, ne izrauje se prethodna studija opravdanosti sa generalnim projektom.

lan 112

Prethodni radovi, u zavisnosti od klase i karakteristika objekta, obuhvataju: istraivanja i izradu analiza i projekata
i drugih strunih materijala; pribavljanje podataka kojima se analiziraju i razrauju inenjerskogeoloki,
geotehniki, geodetski, hidroloki, meteoroloki, urbanistiki, tehniki, tehnoloki, ekonomski, energetski,
seizmiki, vodoprivredni i saobraajni uslovi; uslove zatite od poara i zatite ivotne sredine, kao i druge uslove
od uticaja na gradnju i korienje odreenog objekta.

1.2. Prethodna studija opravdanosti

lan 113

Prethodnom studijom opravdanosti utvruje se naroito prostorna, ekoloka, drutvena, finansijska, trina i
ekonomska opravdanost investicije za varijantna reenja definisana generalnim projektom, na osnovu kojih se
donosi planski dokument, kao i odluka o opravdanosti ulaganja u prethodne radove za idejni projekat i izradu
studije opravdanosti.

Prethodna studija opravdanosti sadri generalni projekat iz lana 117. ovog zakona.

1.3. Studija opravdanosti

lan 114

Studijom opravdanosti odreuje se naroito prostorna, ekoloka, drutvena, finansijska, trina i ekonomska
opravdanost investicije za izabrano reenje, razraeno idejnim projektom, na osnovu koje se donosi odluka o
opravdanosti ulaganja, za projekte koji se finansiraju sredstvima iz budeta.

Studija opravdanosti sadri idejni projekat iz lana 118. ovog zakona.

Izrada prethodne studije opravdanosti, odnosno studije opravdanosti

lan 115
Izradu prethodne studije opravdanosti i studije opravdanosti moe obavljati privredno drutvo, odnosno drugo
pravno lice koje je upisano u odgovarajui registar za obavljanje delatnosti projektovanja i inenjeringa i koje
ispunjava uslove u pogledu strunog kadra.

lan 116

Tehnika dokumentacija izrauje se kao:

1) generalni projekat;

2) idejno reenje;

3) idejni projekat;

4) projekat za graevinsku dozvolu;

5) projekat za izvoenje;

6) projekat izvedenog objekta.

1.4. Generalni projekat

lan 117

Generalni projekat sadri naroito podatke o: makrolokaciji objekta; optoj dispoziciji objekta; tehniko-
tehnolokoj koncepciji objekta; nainu obezbeenja infrastrukture; moguim varijantama prostornih i tehnikih
reenja sa stanovita uklapanja u prostor; prirodnim uslovima; proceni uticaja na ivotnu sredinu;
inenjerskogeolokim-geotehnikim karakteristikama terena sa aspekta utvrivanja generalne koncepcije i
opravdanosti izgradnje objekta; istranim radovima za izradu idejnog projekta; zatiti prirodnih i nepokretnih
kulturnih dobara; funkcionalnosti i racionalnosti reenja.

1.4a Idejno reenje

lan 117a

Idejno reenje se izrauje za potrebe pribavljanja lokacijskih uslova, a moe biti deo urbanistikog projekta za
potrebe urbanistiko-arhitektonske razrade lokacije.

1.5. Idejni projekat

lan 118

Idejni projekat se izrauje za potrebe izgradnje objekata i izvoenja radova iz lana 145. ovog zakona, kao i za
objekte iz lana 133. ovog zakona, kada podlee strunoj kontroli od strane revizione komisije.

1.6 Projekat za graevinsku dozvolu

lan 118a

Projekat za graevinsku dozvolu se izrauje za potrebe pribavljanja reenja o graevinskoj dozvoli.

Projekat iz stava 1. ovog lana obavezno sadri i izjavu glavnog projektanta, odgovornog projektanta i vrioca
tehnike kontrole, kojom se potvruje da je projekat izraen u skladu sa lokacijskim uslovima, propisima i
pravilima struke.
Za objekte za koje je zakonom kojim se ureuje zatita od poara propisana mera obavezne zatite od poara,
sastavni deo projekta za graevinsku dozvolu jeste i elaborat o zatiti od poara.

Elaborat o zatiti od poara izrauje lice sa odgovarajuom licencom izdatom u skladu sa propisima kojima se
ureuje zatita od poara.

l. 119-122

(Brisano)

1.7. Projekat za izvoenje

lan 123

Projekat za izvoenje izrauje se za potrebe izvoenja radova na graenju.

Projekat za izvoenje je skup meusobno usaglaenih projekata kojim se utvruju graevinsko-tehnike,

tehnoloke i eksploatacione karakteristike objekta sa opremom i instalacijama, tehniko-tehnoloka i
organizaciona reenja za gradnju objekta, investiciona vrednost objekta i uslovi odravanja objekta.

Projekat iz stava 1. ovog lana obavezno sadri i izjavu glavnog projektanta i izjave odgovornih projektanata
kojima se potvruje da je projekat izraen u skladu sa lokacijskim uslovima, graevinskom dozvolom, projektom
za graevinsku dozvolu, propisima i pravilima struke.

Projekat za izvoenje se moe izraivati i u fazama, u kom sluaju se radovi izvode samo za onu fazu za koju je
projekat za izvoenje potvren u skladu sa stavom 3. ovog lana.

Za objekte za koje se u skladu sa zakonom kojim se ureuje zatita od poara pribavlja saglasnost na tehniki
dokument, pre izdavanja upotrebne dozvole pribavlja se saglasnost na projekat za izvoenje.

Saglasnost iz stava 5. ovog lana pribavlja se u postupku objedinjene procedure, u roku od 15 dana od dana
podnoenja zahteva, odnosno u roku od 30 dana u sluaju da se pribavlja za objekte iz lana 133. ovog zakona.

1.8. Projekat izvedenog objekta

lan 124

Projekat izvedenog objekta izrauje se za potrebe pribavljanja upotrebne dozvole, korienja i odravanja
objekta.

Projekat izvedenog objekta izrauje se za sve objekte za koje se po odredbama ovog zakona pribavlja
graevinska dozvola.

Projekat izvedenog objekta je projekat za izvoenje sa izmenama nastalim u toku graenja objekta.

Projekat izvedenog objekta ne podlee tehnikoj kontroli, osim kada se izrauje za potrebe legalizacije objekata.

U sluaju da u toku graenja objekta nije odstupljeno od projekta za izvoenje, investitor, lice koje vri struni
nadzor i izvoa radova potvruju i overavaju na projektu za izvoenje da je izvedeno stanje jednako
projektovanom stanju.

lan 125

(Brisano)
 2. Izrada tehnike dokumentacije

lan 126

Tehniku dokumentaciju za izgradnju objekata moe da izrauje privredno drutvo, odnosno drugo pravno lice,
odnosno preduzetnik koji su upisani u registar privrednih subjekata.

Tehniku dokumentaciju za izgradnju objekata, za koje graevinsku dozvolu izdaje ministarstvo nadleno za
poslove graevinarstva, odnosno nadleni organ autonomne pokrajine, moe da izrauje privredno drutvo,
odnosno drugo pravno lice koje je upisano u odgovarajui registar za izradu tehnike dokumentacije za tu vrstu
objekata i koje ima zaposlena lica sa licencom za odgovornog projektanta i koja imaju odgovarajue strune
rezultate u izradi tehnike dokumentacije za tu vrstu i namenu objekta.

Strune rezultate, u smislu stava 2. ovog lana, ima lice koje je izradilo ili uestvovalo u izradi, odnosno u vrenju
tehnike kontrole tehnike dokumentacije po kojoj su izgraeni objekti te vrste i namene.

Ministar nadlean za poslove graevinarstva obrazuje komisiju za utvrivanje ispunjenosti uslova za izradu
tehnike dokumentacije u skladu sa stavom 2. ovog lana.

Ministar nadlean za poslove graevinarstva donosi reenje o ispunjenosti uslova na predlog komisije iz stava 4.
ovog lana.

Reenje iz stava 5. ovog lana konano je danom dostavljanja reenja.

Ministar nadlean za poslove graevinarstva donee reenje kojim ukida reenje o ispunjenosti uslova za izradu
tehnike dokumentacije (licence), ako se utvrdi da privredno drutvo, odnosno drugo pravno lice ne ispunjava
uslove iz stava 2. ovog lana, kao i kada se utvrdi da je licenca izdata na osnovu netanih ili neistinitih podataka.

Trokove utvrivanja ispunjenosti uslova za izradu tehnike dokumentacije snosi podnosilac zahteva.

Visina trokova za utvrivanje ispunjenosti uslova za izradu tehnike dokumentacije, sastavni je deo reenja iz
stava 5. ovog lana.

Tehniku dokumentaciju moe da izrauje i lice koje je strani dravljanin pod uslovima reciprociteta i drugim
uslovima propisanim ovim zakonom.

Lice iz stava 9. ovog lana moe da izrauje tehniku dokumentaciju ako je na meunarodnom konkursu stekao
pravo na izvoenje konkursnog rada i ako je lan inenjerske komore zemlje iji je dravljanin.

Ispunjenost uslova iz st. 9. i 10. ovog lana utvruje Inenjerska komora Srbije.

lan 127

U izradi tehnike dokumentacije ne moe da uestvuje lice koje je zaposleno u privrednom drutvu, drugom
pravnom licu ili preduzetnikoj radnji koje je ovlaeno da utvrdi neki od uslova na osnovu koga se izrauje
tehnika dokumentacija.

U izradi tehnike dokumentacije ne moe da uestvuje lice koje vri nadzor nad primenom odredaba ovog
zakona.

Pravno lice koje obavlja komunalne delatnosti, odnosno delatnosti od opteg interesa moe da izrauje tehniku
dokumentaciju za izgradnju objekata koje e koristiti za obavljanje svoje delatnosti, pod uslovima propisanim ovim
zakonom.
Organizacija koja obavlja delatnost zatite kulturnih dobara moe da izrauje tehniku dokumentaciju za
preduzimanje mera tehnike zatite na nepokretnom kulturnom dobru.

2.1. Odgovorni projektant

lan 128

Odgovorni projektant moe biti lice sa steenim visokim obrazovanjem odgovarajue struke, odnosno smera, na
akademskim studijama drugog stepena (master akademskih studija, master strukovnih studija, specijalistike
akademske studije) odnosno na osnovnim studijama u trajanju od najmanje pet godina i licencom za
projektovanje, izdatom u skladu sa ovim zakonom.

Licencu za odgovornog projektanta moe da stekne lice sa steenim visokim obrazovanjem odgovarajue struke,
odnosno smera, poloenim strunim ispitom i najmanje tri godine radnog iskustva sa strunim rezultatima na
izradi tehnike dokumentacije i sa preporukom najmanje dva odgovorna projektanta ili Inenjerske komore.

Strunim rezultatima za projektanta, u smislu stava 2. ovog lana, smatraju se rezultati ostvareni na rukovoenju i
izradi ili saradnji na izradi najmanje dva projekta.

Odgovorni projektant potvruje svojim potpisom i peatom line licence deo projekta za koji poseduje
odgovarajuu licencu.

lan 128a

Investitor imenuje glavnog projektanta koji je odgovoran za usklaenost izvoda iz projekta sa podacima iz
projekta za graevinsku dozvolu i koji svojim potpisom i peatom line licence potvruje usaglaenost svih
pojedinanih delova projekta.

Glavni projektant mora da ispunjava uslove za odgovornog projektanta propisane ovim zakonom.

3. Tehnika kontrola

lan 129

Projekat za graevinsku dozvolu podlee tehnikoj kontroli.

Tehniku kontrolu projekta za graevinsku dozvolu moe da vri privredno drutvo, odnosno drugo pravno lice i
preduzetnik koji ispunjavaju uslove za izradu tehnike dokumentacije propisane zakonom i koje odredi investitor.

Tehniku kontrolu projekta za graevinsku dozvolu ne moe da vri odgovorni projektant koji je izradio taj
projekat, odnosno koji je zaposlen u privrednom drutvu koje je izradilo taj projekat ili preduzeu koje je investitor.

Tehnika kontrola projekta za graevinsku dozvolu obuhvata naroito proveru: usklaenosti sa svim uslovima i
pravilima sadranim u lokacijskim uslovima, zakonom i drugim propisima, tehnikim normativima, standardima i
normama kvaliteta, kao i meusobne usklaenosti svih delova tehnike dokumentacije; usklaenosti projekta sa
rezultatima prethodnih istraivanja (prethodni radovi); ocenu odgovarajuih podloga za temeljenje objekata;
proveru ispravnosti i tanosti tehniko-tehnolokih reenja objekta i reenja graenja objekata; stabilnosti i
bezbednosti; racionalnosti projektovanih materijala; uticaja na ivotnu sredinu i susedne objekte.

Tehnika kontrola projekta za graevinsku dozvolu za graenje objekata za koje graevinsku dozvolu izdaje
nadleno ministarstvo, odnosno autonomna pokrajina obuhvata i proveru usklaenosti sa merama sadranim u
izvetaju revizione komisije.
O izvrenoj tehnikoj kontroli sainjava se izvetaj koji potpisuju projektanti sa odgovarajuim licencama koji su
obavili tehniku kontrolu pojedinanih delova projekta, a konani izvetaj potpisuje zastupnik pravnog lica,
odnosno preduzetnik iz stava 2. ovog lana.

Trokove tehnike kontrole snosi investitor.

Projekat za graevinsku dozvolu izraen po propisima drugih zemalja podlee tehnikoj kontroli kojom se
proverava usklaenost te dokumentacije sa zakonom i drugim propisima, standardima, tehnikim normativima i
normama kvaliteta.

Projekat za graevinsku dozvolu iz stava 8. ovog lana mora biti preveden na srpski jezik.

lan 129a

Privredno drutvo, odnosno drugo pravno lice ili preduzetnik, koje obavlja poslove izrade i kontrole tehnike
dokumentacije, odnosno koje je izvoa radova, vrilac strunog nadzora ili tehnikog pregleda, mora biti
osigurano od odgovornosti za tetu koju moe priiniti drugoj strani, odnosno treem licu.

Blie uslove obaveznog osiguranja iz stava 1. ovog lana propisuje ministar nadlean za poslove graevinarstva.

4. uvanje tehnike dokumentacije

lan 130

Organ nadlean za izdavanje graevinske dozvole, duan je da trajno uva jedan originalni primerak
dokumentacije na osnovu koje je izdata graevinska dozvola, odnosno primerak tehnike dokumentacije za
izgradnju tog objekta.

Investitor je duan da trajno uva jedan originalni ili na propisan nain kompletiran primerak tehnike
dokumentacije na osnovu koje je izdata graevinska dozvola sa svim izmenama i dopunama izvrenim u toku
graenja i svim detaljima za izvoenje radova.

5. Revizija projekata

lan 131

Generalni projekat i idejni projekat, prethodna studija opravdanosti i studija opravdanosti za objekte iz lana 133.
ovog zakona podleu reviziji (strunoj kontroli) komisije koju obrazuje ministar nadlean za poslove
graevinarstva (u daljem tekstu: reviziona komisija).

Revizionu komisiju iz stava 1. ovog lana za strunu kontrolu objekata iz lana 133. ovog zakona koji se u celini
grade na teritoriji autonomne pokrajine obrazuje ministar nadlean za poslove graevinarstva, na predlog organa
autonomne pokrajine nadlenog za poslove graevinarstva.

lan 132

Strunom kontrolom proverava se koncepcija objekta naroito sa stanovita: pogodnosti lokacije u odnosu na
vrstu i namenu objekta; uslova graenja objekta u pogledu primene mera zatite ivotne sredine; seizmolokih,
geotehnikih, saobraajnih i drugih uslova; obezbeenja energetskih uslova u odnosu na vrstu planiranih
energenata; tehniko-tehnolokih karakteristika objekta; tehniko-tehnolokih i organizacionih reenja za graenje
objekta; savremenosti tehnikih reenja i usklaenosti sa razvojnim programima u toj oblasti, kao i drugih
propisanih uslova izgradnje objekta.

Reviziona komisija sainjava izvetaj sa merama koje se obavezno primenjuju pri izradi projekta za izvoenje.
Rok za dostavljanje izvetaja iz stava 2. ovog lana ne moe biti dui od 30 dana, od dana podnoenja zahteva.

Ukoliko reviziona komisija ne dostavi izvetaj iz stava 2. ovog lana u propisanom roku, smatrae se da komisija
nema primedbe.

Trokove revizije projekta snosi investitor.

Visinu trokova iz stava 4. ovog lana utvruje ministar nadlean za poslove graevinarstva.

VI GRAEVINSKA DOZVOLA
1. Nadlenost za izdavanje graevinske dozvole

lan 133

Graevinsku dozvolu za izgradnju objekata izdaje ministarstvo nadleno za poslove graevinarstva (u daljem
tekstu: Ministarstvo), ako ovim zakonom nije drugaije odreeno.

Ministarstvo izdaje graevinsku dozvolu za izgradnju objekata, i to:

1) visokih brana i akumulacija napunjenih vodom, jalovinom ili pepelom za koje je propisano tehniko osmatranje;

2) nuklearnih objekata i drugih objekata koji slue za proizvodnju nuklearnog goriva, radioizotopa, ozraivanja,
uskladitenje radioaktivnih sirovina i otpadnih materija za nauno-istraivake svrhe;

3) objekata za preradu nafte i gasa koji se grade van eksploatacionih polja po prethodno pribavljenoj saglasnosti
ministarstva nadlenog za eksploataciju mineralnih sirovina, proizvodnju biogoriva i biotenosti u postrojenjima
kapaciteta preko 100 t godinje, naftovoda i produktovoda, gasovoda nazivnog radnog nadpritiska preko 16 bara
ukoliko prelazi preko teritorije dve ili vie optina, skladita nafte, tenog naftnog gasa i naftnih derivata kapaciteta
preko 500 tona koji se grade van eksploatacionih polja definisanih zakonom kojim se ureuje rudarstvo i geoloka
istraivanja i magistralnih toplovoda;

4) objekata bazne i preraivake hemijske industrije, crne i obojene metalurgije, objekata za preradu koe i krzna,
objekata za preradu kauuka, objekata za proizvodnju celuloze i papira i objekata za preradu nemetalinih
mineralnih sirovina koji se grade van eksploatacionih polja definisanih zakonom kojim se ureuje rudarstvo i
geoloka istraivanja, osim objekata za primarnu preradu ukrasnog i drugog kamena;

5) stadiona za 20 000 i vie gledalaca, objekata konstruktivnog raspona preko 50 m, objekata preko 50 m visine,
silosa kapaciteta preko 20 000 m3 zavoda za izvrenje krivinih sankcija, objekata za slubene potrebe
diplomatsko-konzularnih predstavnitava stranih drava, odnosno kancelarija meunarodnih organizacija u
Republici Srbiji, ukoliko je to propisano bilateralnim sporazumom, kao i stambenih kompleksa vieporodinog
stanovanja kada je investitor Republika Srbija;

6) termoelektrana snage 10 MW i vie, termoelektrana-toplana elektrine snage 10 MW i vie i drugih objekata za

proizvodnju elektrine energije snage 10 MW i vie, kao i elektroenergetskih vodova transformatorskih stanica
napona 110 i vie kV;

7) meuregionalnih i regionalnih objekata vodosnabdevanja i kanalizacije, postrojenja za pripremu vode za pie

kapaciteta preko 200l/s i postrojenja za preiavanje otpadnih voda kapaciteta preko 200 l/s;

8) regulacionih radova za zatitu od velikih voda gradskih podruja i ruralnih povrina veih od 300 ha;

9) objekata u granicama nepokretnih kulturnih dobara od izuzetnog znaaja i kulturnih dobara upisanih u Listu
svetske kulturne i prirodne batine, objekata u zatienoj okolini kulturnih dobara od izuzetnog znaaja sa
odreenim granicama katastarskih parcela i objekata u zatienoj okolini kulturnih dobara upisanih u Listu
svetske kulturne i prirodne batine, objekata u zatienim podrujima u skladu sa aktom o zatiti kulturnih dobara
(osim pretvaranja zajednikih prostorija u stan, odnosno poslovni prostor u zatienoj okolini kulturnih dobara od
izuzetnog znaaja i kulturnih dobara upisanih u Listu svetske kulturne batine), kao i objekata u granicama
nacionalnog parka i objekata u granicama zatite zatienog prirodnog dobra od izuzetnog znaaja (osim
porodinih stambenih objekata, poljoprivrednih i ekonomskih objekata i njima potrebnih objekata infrastrukture,
koji se grade u selima), u skladu sa zakonom;

10) postrojenja za tretman neopasnog otpada, spaljivanjem ili hemijskim postupcima, kapaciteta vie od 70 t
dnevno;

11) postrojenja za tretman opasnog otpada spaljivanjem, termikim i/ili fizikim, fiziko-hemijskim, hemijskim
postupcima, kao i centralna skladita i/ili deponije za odlaganje opasnog otpada;

12) aerodroma za javni vazduni saobraaj;

13) putnikih pristanita, luka, pristana i marina;

14) dravnih puteva prvog i drugog reda, putnih objekata i saobraajnih prikljuaka na ove puteve i graninih
prelaza;

15) javne eleznike infrastrukture sa prikljucima i metroa;

16) objekata elektronskih komunikacija, odnosno mrea, sistema ili sredstava koji su meunarodnog i
magistralnog znaaja i oni koji se grade na teritoriji dve ili vie jedinica lokalne samouprave;

17) hidrograevinskih objekata na plovnim putevima;

18) plovnih kanala i brodskih prevodnica koji nisu u sastavu hidroenergetskog sistema;

19) regionalnih deponija, odnosno deponija za odlaganje neopasnog otpada za podruje nastanjeno sa preko
200.000 stanovnika;

20) objekata za proizvodnju energije iz obnovljivih izvora energije snage 10 MW i vie.

2. Poveravanje izdavanja graevinske dozvole

lan 134

Poverava se autonomnoj pokrajini izdavanje graevinskih dozvola za izgradnju objekata odreenih u lanu 133.
ovog zakona koji se u celini grade na teritoriji autonomne pokrajine.

Poverava se jedinicama lokalne samouprave izdavanje graevinskih dozvola za izgradnju objekata koji nisu
odreeni u lanu 133. ovog zakona.

3. Izdavanje graevinske dozvole

lan 135

Graevinska dozvola se izdaje investitoru koji uz zahtev za izdavanje graevinske dozvole dostavi projekat za
graevinsku dozvolu, ima odgovarajue pravo na zemljitu ili objektu i koji je dostavio dokaze propisane
podzakonskim aktom kojim se blie ureuje sadrina i nain izdavanja graevinske dozvole i platio odgovarajue
administrativne takse. Sastavni deo zahteva je i izvod iz projekta za izdavanje graevinske dozvole potpisan i
overen peatom line licence od strane glavnog projektanta.
Kao odgovarajue pravo na zemljitu smatra se pravo svojine, pravo zakupa na graevinskom zemljitu u javnoj
svojini, kao i druga prava propisana ovim zakonom.

Kao odgovarajue pravo na graevinskom zemljitu za lica iz lana 102. stav 9. ovog zakona smatra se i pravo
korienja na graevinskom zemljitu koje je upisano u odgovarajuu evidenciju nepokretnosti i pravima na njima,
do donoenja posebnog propisa kojim e biti ureeno pravo i nain sticanja prava svojine na graevinskom
zemljitu za ova lica.

Za izgradnju linijskih infrastrukturnih objekata, kao dokaz o odgovarajuem pravu smatra se i pravnosnano ili
konano reenje o eksproprijaciji, zakljuen ugovor o pravu slubenosti u skladu sa ovim zakonom, zakljuen
ugovor o zakupu na zemljitu u privatnoj svojini, kao i drugi dokazi propisani lanom 69. ovog zakona.

Za izgradnju komunalne infrastrukture u regulaciji postojee saobraajnice, u skladu sa faktikim stanjem na

terenu, ne dostavlja se dokaz o odgovarajuem pravu na zemljitu, odnosno objektu.

Za izgradnju ili izvoenje radova na graevinskom zemljitu ili objektu koji je u vlasnitvu vie lica, kao dokaz o
odgovarajuem pravu prilae se i overena saglasnost tih lica, a ako se izvode radovi na nadziivanju, prilae se i
ugovor zakljuen u skladu sa posebnim zakonom.

Za izgradnju ili izvoenje radova na graevinskom zemljitu na kome je kao nosilac prava korienja upisano lice
iz lana 102. stav 9. ovog zakona, uz zahtev iz stava 1. ovog lana prilae se izvod iz lista nepokretnosti sa
upisanim pravom korienja u korist podnosioca zahteva.

Za izgradnju ili izvoenje radova na izgradnji objekata za slubene potrebe diplomatsko-konzularnih

predstavnitava stranih drava, odnosno kancelarija meunarodnih organizacija u Republici Srbiji, ukoliko je to
propisano bilateralnim sporazumom, investitor nema obavezu plaanja doprinosa za ureivanje graevinskog
zemljita, ako postoji reciprocitet sa tom stranom dravom, o emu potvrdu izdaje ministarstvo nadleno za
spoljne poslove.

Za izgradnju energetskih objekata, pre izdavanja graevinske dozvole, investitor pribavlja energetsku dozvolu, u
skladu sa posebnim zakonom.

Ako je zahtevom za izdavanje graevinske dozvole predvieno prikljuenje objekta na komunalnu ili drugu
infrastrukturu koja u trenutku izdavanja lokacijskih uslova nije izvedena, to je utvreno lokacijskim uslovima, uz
zahtev za izdavanje graevinske dozvole se podnosi ugovor izmeu investitora i odgovarajueg imaoca javnih
ovlaenja kojim se utvruju obaveze ugovornih strana da, najkasnije do isteka roka za zavretak radova na
objektu za koji se trai graevinska dozvola, izgrade infrastrukturu potrebnu za prikljuenje tog objekta na
komunalnu ili drugu infrastrukturu.

Organ nadlean za izdavanje graevinske dozvole, po prijemu zahteva za izdavanje graevinske dozvole vri
proveru dostavljene dokumentacije u skladu sa lanom 8 ovog zakona.

Graevinska dozvola se izdaje na osnovu vaeih lokacijskih uslova nezavisno od toga po ijem zahtevu su
lokacijski uslovi izdati.

Za objekte za koje graevinsku dozvolu izdaje ministarstvo, odnosno nadleni organ autonomne pokrajine pre
izdavanja graevinske dozvole, potrebno je pribaviti izvetaj revizione komisije.

lan 135a

Graevinska dozvola se izdaje na ime investitora i finansijera ako je uz zahtev za izdavanje priloen ugovor
izmeu investitora i finansijera, overen u skladu sa zakonom koji ureuje overu potpisa, u kome se investitor
saglasio da nosilac prava i obaveze iz graevinske dozvole bude i finansijer.

Finansijer solidarno sa investitorom odgovara za sve obaveze prema treim licima, koje su posledica radnji koje
preduzme u skladu sa ovlaenjima koja su mu preneta ugovorom iz stava 1. ovog lana.
 4. Sadrina graevinske dozvole

lan 136

Graevinska dozvola sadri naroito podatke o:

1) investitoru;

2) objektu ije se graenje dozvoljava sa podacima o gabaritu, visini, ukupnoj povrini i predraunskoj vrednosti
objekta;

3) katastarskoj parceli, odnosno katastarskim parcelama na kojima se gradi objekat;

4) postojeem objektu koji se uklanja ili rekonstruie radi graenja;

5) roku vaenja graevinske dozvole;

6) dokumentaciji na osnovu koje se izdaje.

Graevinska dozvola se izdaje reenjem, u roku od pet radnih dana od dana podnoenja zahteva. Sastavni deo
reenja su lokacijski uslovi, iznos doprinosa iz lana 97. stav 2. ovog zakona, izvod iz projekta i projekat za
graevinsku dozvolu.

Na reenje iz stava 2. ovog lana moe se izjaviti alba u roku od osam dana od dana dostavljanja.

Na reenje iz stava 2. ovog lana, koje donosi nadleno ministarstvo, odnosno nadleni organ autonomne
pokrajine, ne moe se izjaviti alba, ali se tubom moe pokrenuti upravni spor.

lan 137

Graevinska dozvola izdaje se za ceo objekat, odnosno za deo objekta, ako taj deo predstavlja tehniku i
funkcionalnu celinu.

Pripremni radovi se izvode na osnovu graevinske dozvole iz stava 1. ovog lana.

5. Dostavljanje reenja o graevinskoj dozvoli

lan 138

Nadleni organ dostavlja reenje o graevinskoj dozvoli inspekciji koja vri nadzor nad izgradnjom objekata, a
ako je reenje izdalo ministarstvo, odnosno autonomna pokrajina, reenje se dostavlja jedinici lokalne
samouprave na ijoj teritoriji se gradi objekat, radi informisanja.

Reenje o graevinskoj dozvoli dostavlja se imaocima javnih ovlaenja nadlenim za utvrivanje uslova za
projektovanje, odnosno prikljuenje objekata na infrastrukturnu mreu, radi informisanja.

lan 138a

Graenju se moe pristupiti na osnovu pravnosnanog reenja o graevinskoj dozvoli i prijavi radova iz lana
148. ovog zakona.

Investitor moe pristupiti graenju i na osnovu konanog reenja o graevinskoj dozvoli i prijavi radova iz lana
148. ovog zakona, na sopstveni rizik i odgovornost.
Ako je stranka pokrenula upravni spor, a investitor iz tog razloga ne zapone sa graenjem objekta do
pravnosnanosti reenja, investitor ima pravo na naknadu tete i na izgubljenu dobit u skladu sa zakonom, ako se
utvrdi da je tuba neosnovana.

6. Odluivanje po albi

lan 139

Po albi na reenje o graevinskoj dozvoli jedinice lokalne samouprave, kao i na prvostepeno reenje o
odobrenju izvoenja radova iz lana 145. ovog zakona jedinice lokalne samouprave, reava ministarstvo
nadleno za poslove graevinarstva.

Autonomnoj pokrajini poverava se reavanje po albi protiv prvostepenog reenja o graevinskoj dozvoli jedinice
lokalne samouprave, donetoj za graenje objekata koji se grade na teritoriji autonomne pokrajine, kao i na
prvostepeno reenje o odobrenju izvoenja radova iz lana 145. ovog zakona jedinice lokalne samouprave koji se
izvode na teritoriji autonomne pokrajine.

Gradu Beogradu se poverava reavanje po albi protiv prvostepenog reenja o graevinskoj dozvoli donetoj za
graenje objekta do 800 m2 bruto razvijene graevinske povrine, kao i na prvostepeno reenje o odobrenju
izvoenja radova iz lana 145. ovog zakona, na teritoriji grada Beograda.

7. Rok vaenja graevinske dozvole

lan 140

Graevinska dozvola prestaje da vai ako se ne otpone sa graenjem objekta, odnosno izvoenjem radova, u
roku od dve godine od dana pravnosnanosti reenja kojim je izdata graevinska dozvola.

Reenje kojim se utvruje prestanak vaenja graevinske dozvole iz stava 1. ovog lana donosi organ nadlean
za izdavanje graevinske dozvole.

Graevinska dozvola prestaje da vai ako se u roku od pet godina od dana pravnosnanosti reenja kojim je
izdata graevinska dozvola, ne izda upotrebna dozvola, osim za objekte iz lana 133. ovog zakona, objekte
komunalne infrastrukture koji se izvode fazno i porodine stambene zgrade koje investitor gradi radi reavanja
svojih stambenih potreba.

Na zahtev investitora, nadleni organ moe doneti reenje kojim se odobrava da pravnosnana graevinska
dozvola ostaje na pravnoj snazi jo dve godine od roka propisanog stavom 3. ovog lana, ako investitor prui
dokaz da je stepen zavrenosti objekata preko 80%, odnosno ako se u postupku utvrdi da je objekat ukrovljen, sa
postavljenom spoljnom stolarijom i izvedenim razvodima unutranjih instalacija koje omoguavaju njegovo
prikljuenje na spoljnu mreu infrastrukture.

Posle isteka roka iz stava 3, odnosno stava 4. ovog lana, investitor plaa na raun Poreske uprave naknadu u
visini poreza na imovinu, koji bi se plaao u skladu sa zakonom kojim se ureuje porez na imovinu za ceo
objekat, da je isti izgraen u skladu sa graevinskom dozvolom, sve dok se za tu lokaciju ne izda nova
graevinska dozvola.

Reenje kojim se utvruje prestanak vaenja graevinske dozvole iz stava 3. odnosno stava 4. ovog lana donosi
organ nadlean za izdavanje graevinske dozvole, a po pravnosnanosti to reenje dostavlja Poreskoj upravi na
ijoj teritoriji se nalazi predmetni objekat.

8. Izmene reenja o graevinskoj dozvoli usled promene investitora

lan 141
Ako se nakon pravnosnanosti reenja o graevinskoj dozvoli promeni investitor, novi investitor je duan da u
roku od 15 dana od dana nastanka promene, podnese organu koji je izdao graevinsku dozvolu zahtev za
izmenu reenja o graevinskoj dozvoli.

Uz zahtev iz stava 1. ovog lana prilae se dokaz o pravu svojine, odnosno drugom pravu na zemljitu radi
izgradnje objekta, odnosno dokaz o pravu svojine na objektu radi rekonstrukcije objekta i drugi pravni osnov
sticanja prava svojine na objektu u izgradnji.

Ako se objekat u izgradnji nalazi na zemljitu koje je u privatnoj svojini, uz zahtev iz stava 2. ovog lana dostavlja
se ugovor o kupovini graevinskog zemljita, odnosno objekta u izgradnji, zakljuen u obliku javnobelenikog
zapisa, odnosno drugi pravni osnov o sticanju prava svojine na graevinskom zemljitu, odnosno objektu u
izgradnji, sa dokazom o plaenom odgovarajuem porezu u skladu sa zakonom kojim se ureuju porezi na
imovinu, odnosno dokazom da promet graevinskog zemljita, odnosno objekta u izgradnji nije predmet
oporezivanja u skladu sa zakonom kojim se ureuju porezi na imovinu.

Ako se objekat u izgradnji nalazi na graevinskom zemljitu u javnoj svojini, a nosilac izdate graevinske dozvole
je zakupac na tom zemljitu, uz zahtev iz stava 2. ovog lana podnosi se izvod iz evidencije nepokretnosti i
pravima na njima sa upisanim pravom zakupa na ime novog vlasnika objekta u teretnom listu. Uz zahtev za upis
prava zakupa na graevinskom zemljitu na ime novog vlasnika objekta u izgradnji, dostavlja se ugovor o
kupovini objekta u izgradnji, zakljuen u obliku javnobelenikog zapisa, odnosno drugi pravni osnov o sticanju
prava svojine na objektu u izgradnji, sa dokazom o plaenom odgovarajuem porezu u skladu sa zakonom kojim
se ureuju porezi na imovinu, odnosno dokazom da promet objekta u izgradnji nije predmet oporezivanja u skladu
sa zakonom kojim se ureuju porezi na imovinu i ugovor sa vlasnikom graevinskog zemljita u javnoj svojini o
izmeni ugovora o zakupu, u skladu sa ovim zakonom.

Ako je predmet izdate graevinske dozvole nadziivanje, odnosno pretvaranje zajednikih prostorija u stan ili
poslovni prostor, kao dokaz iz stava 2. ovog lana podnosi se ugovor o kupovini objekta u izgradnji, odnosno
drugi pravni osnov sticanja prava svojine na objektu u izgradnji, koji je sudski overen i sa dokazom o plaenom
odgovarajuem porezu u skladu sa zakonom kojim se ureuju porezi na imovinu, odnosno dokazom da promet
objekta u izgradnji nije predmet oporezivanja zakona kojim se ureuju porezi na imovinu i ugovor zakljuen sa
skuptinom, odnosno savetom zgrade, u skladu sa posebnim zakonom.

Ako je predmet izdate graevinske dozvole rekonstrukcija postojeeg objekta, kao dokaz iz stava 2. ovog lana
podnosi se izvod iz javne knjige o evidenciji nepokretnosti i pravima na njima sa upisanim pravom svojine na
objektu za koji je izdata graevinska dozvola o rekonstrukciji.

Kao dokaz iz stava 2. ovog lana moe se podneti i pravnosnano reenje o nasleivanju, kao i reenje o
statusnoj promeni privrednog drutva iz koga se na nesporan nain moe utvrditi pravni kontinuitet podnosioca.

Zahtev za izmenu reenja o lokacijskoj i graevinskoj dozvoli, moe se podneti dok traje graenje objekta.

Reenje o izmeni reenja o graevinskoj dozvoli izdaje se u roku od osam dana od dana podnoenja zahteva i
sadri podatke o izmeni u pogledu imena, odnosno naziva investitora, dok u ostalim delovima ostaje
nepromenjeno.

Na osnovu reenja iz stava 9. ovog lana, nadleni organ je duan da na projektu za graevinsku dozvolu upie i
peatom organa overi nastalu promenu.

Reenje iz stava 9. ovog lana dostavlja se ranijem i novom investitoru i graevinskoj inspekciji.

Na reenje iz stava 9. ovog lana moe se izjaviti alba u roku od osam dana od dana dostavljanja, a ako je
donosilac reenja Ministarstvo, odnosno nadleni organ autonomne pokrajine, tubom se moe pokrenuti upravni
spor.

Odredba ovog lana koja se odnosi na izmenu reenja o lokacijskoj i graevinskoj dozvoli usled promene
investitora shodno se primenjuje i na izmenu odobrenja za izgradnju i glavnog projekta potvrenog u skladu sa
odredbama Zakona o planiranju i izgradnji ("Slubeni glasnik RS", br. 47/03 i 34/06), kao i na izmenu reenja o
graevinskoj dozvoli izdatoj po odredbama ranije vaeih zakona kojima je ureivana izgradnja objekata, kada je
u skladu sa tim reenjem zapoeta izgradnja objekta.

9. Izmena reenja o graevinskoj dozvoli

lan 142

Po izdavanju reenja o graevinskoj dozvoli, investitor, u skladu sa novonastalim finansijskim i drugim

okolnostima, izmenama u dostupnosti komunalne i druge infrastrukture, radi usaglaavanja sa projektom za
izvoenje i iz drugih razloga, moe podneti zahtev za izmenu graevinske dozvole. Ako u toku izgradnje, odnosno
izvoenja radova, nastanu izmene u odnosu na izdatu graevinsku dozvolu, glavni projekat, odnosno projekat za
graevinsku dozvolu, investitor je duan da obustavi gradnju i podnese zahtev za izmenu graevinske dozvole.

Izmenom u smislu stava 1. ovog lana smatra se svako odstupanje od poloaja, dimenzija, namene i oblika
objekta, kao i drugih parametara i uslova utvrenih u graevinskoj dozvoli, odnosno izvodu iz projekta.

Uz zahtev iz stava 1. ovog lana prilae se novi projekat za graevinsku dozvolu, odnosno separat projekta za
graevinsku dozvolu koji se menja.

Ako izmene iz stava 2. ovog lana nisu u saglasnosti sa izdatim lokacijskim uslovima, nadleni organ e u
objedinjenoj proceduri od imaoca javnih ovlaenja pribaviti izmenjene uslove i u skladu sa njima doneti reenje
po zahtevu investitora.

Ako organ nadlean za izdavanje graevinske dozvole utvrdi da su nastale izmene u skladu sa vaeim planskim
dokumentom i lokacijskim uslovima, donee reenje o izmeni graevinske dozvole u roku od pet radnih dana od
dana prijema uredne dokumentacije.

Odredba ovog lana koja se odnosi na izmenu reenja o graevinskoj dozvoli usled promena u toku graenja
shodno e se primenjivati i na izmenu odobrenja za izgradnju i glavnog projekta potvrenog u skladu sa
odredbama Zakona o planiranju i izgradnji ("Slubeni glasnik RS", br. 47/03 i 34/06), kao i na izmenu reenja o
graevinskoj dozvoli izdatoj po odredbama ranije vaeih zakona kojima je ureivana izgradnja objekata, kada je
u skladu sa tim reenjem zapoeta izgradnja objekta.

10. Posebni sluajevi graenja, odnosno izvoenja radova bez pribavljene graevinske dozvole

lan 143

Graenju objekta, odnosno izvoenju pojedinih radova moe se pristupiti i bez prethodno pribavljene graevinske
dozvole, ako se objekat gradi neposredno pred nastupanje ili za vreme elementarnih nepogoda, kao i radi
otklanjanja tetnih posledica od tih nepogoda, neposredno posle njihovog nastupanja, u sluaju havarije na
energetskim objektima ili telekomunikacionim sistemima, kao i u sluaju rata ili neposredne ratne opasnosti.

U sluaju havarije na energetskim objektima i telekomunikacionim sistemima, vlasnik objekta, odnosno sistema
ima obavezu da odmah obavesti organ nadlean za poslove graevinske inspekcije o nastaloj havariji.

Objekat iz stava 1. ovog lana moe ostati kao stalni, ako investitor pribavi graevinsku dozvolu, odnosno reenje
iz lana 145. ovog zakona, u roku od jedne godine od dana prestanka opasnosti koje su prouzrokovale njegovo
graenje, odnosno izvoenje radova.

Ako investitor ne pribavi graevinsku dozvolu za objekat iz stava 1. ovog lana u propisanom roku, duan je da
takav objekat ukloni u roku koji odredi organ nadlean za poslove graevinske inspekcije, a koji ne moe biti dui
od 30 dana.

11. Izgradnja objekata i izvoenje radova za koje se ne izdaje graevinska dozvola

 lan 144

Posebna vrsta objekata, odnosno radova za koje nije potrebno pribavljati akt nadlenog organa za gradnju,
odnosno akt za izvoenje radova jesu: radovi na tekuem odraavanju objekta ili stana; postavljanje iane ili
drvene ograde; graenje objekata protivgradne odbrane; graenje jednostavnih objekata koji se grade na istoj
katastarskoj parceli na kojoj je sagraen glavni objekat, a koji se izvode na nain da ne ometaju redovno
korienje susednih objekata (vrtna senila do 15 m 2 osnove, staze, platoi, vrtni bazeni i ribnjaci povrine do 12
m2 i dubine do 1 m, nadstrenice osnove do 10 m 2, deja igralita, dvorini kamini povrine do 2 m i visine do 3 m,
kolski prilazi objektima irine 2,5-3 m, solarni kolektori koji se ne prikljuuju na elektrodistributivnu mreu); stone
jame do 20 m2 u osnovi; grobnice i spomenici na groblju; peake staze, ploe za obavetavanje povrine do 6
m2 i druga oprema u zatienim prirodnim dobrima (prema odluci privrednog drutva, javnog preduzea, odnosno
drugog pravnog lica koji upravlja tim prirodnim dobrom); nosai antena sa antenama na postojeim zgradama,
putevima, infrastrukturi i kontejnerima elektronskih komunikacija, kao i tipski kabineti baznih stanica na
odgovarajuim nosaima, sredstva elektronskih komunikacija koja se postavljaju ili instaliraju na kablovima i
mreama elektronskih komunikacija i kablovi elektronskih komunikacija koji se postavljaju ili instaliraju u postojeu
linijsku infrastrukturu elektronskih komunikacija - kablovsku kanalizaciju; kontejneri za smetaj elektronsko
komunikacione i elektroenergetske opreme i ureaja, mikrorovovi za optike i druge kablove, tipski ormani za
unutranju i spoljanju montau za smetaj opreme elektronske komunikacije i sl.; radovi na odravanju,
popravke i zamena opreme na objektima vetroelektrana koji se izvode bez graevinskih radova (zamena elisa,
zamena gondola, zamena odreenih ureaja i njihovih delova); stubii katodne zatite za eline cevovode i
stanice katodne zatite, oznake kilometrae, oznake skretanja i zatitne lule na ukrtanjima sa putevima i
prugama na linijskim infrastrukturnim objektima tipa gasovoda, naftovoda i produktovoda.

lan 145

Graenje objekata iz lana 2. ta. 24) i 24a) ovog zakona, izvoenje radova na investicionom odravanju objekta i
uklanjanju prepreka za osobe sa invaliditetom, izgradnja sekundarnih, odnosno distributivnih mrea komunalne
infrastrukture u okviru postojee regulacije ulica, kao i ureenje saobraajnica u okviru postojee regulacije ulica,
rekonstrukcija, adaptacija, sanacija, promena namene objekta bez izvoenja graevinskih radova, promena
namene uz izvoenje graevinskih radova, izvoenje radova na razdvajanju ili spajanju poslovnog ili stambenog
prostora, ugradnja unutranjih instalacija (gas, struja, voda, toplotna energija i sl.) u postojei objekat, postavljanje
antenskih stubova i sekundarnih, odnosno distributivnih delova elektronske komunikacione mree, pojedinani
elektrodistributivni i elektroprenosni stubovi, deo srednjenaponske elektrodistributivne mree koji obuhvata 10 kv,
20 kv i kv vod, tipske transformatorske stanice 10/04 kv, 20/04 kv i 35 kv naponski nivo i deo elektrodistributivne
mree od transformatorske stanice 10/04 kv, 20/04 kv, 35/10 (20) kv i 35/04 kv do mesta prikljuka na objektu
kupca (1 kv), 10 kv i 20 kv razvodna postrojenja, manje crpne stanice i manji ski liftovi, prikljuci na izgraenu
vodovodnu, kanalizacionu, gasnu i sl. mreu; kompresorske jedinice za gas, ureaji za isporuku gasa, elektrane
koje koriste obnovljive izvore energije instalirane snage 50 kW, tipski toplovodni prikljuci, graenje zidanih
ograda, vre se na osnovu reenja kojim se odobrava izvoenje tih radova, odnosno promena namene objekta,
koje izdaje organ nadlean za izdavanje graevinske dozvole.

Reenje o odobrenju izvoenja radova se izdaje investitoru koji ima odgovarajue pravo u skladu sa lanom 135.
ovog zakona, koji dostavi idejni projekat u skladu sa podzakonskim aktom kojim se ureuje sadrina tehnike
dokumentacije prema klasi objekta, odnosno tehniki opis i popis radova za izvoenje radova na investicionom
odravanju, odnosno uklanjanju prepreka za kretanje osoba sa invaliditetom, a uredio je odnose sa jedinicom
lokalne samouprave u pogledu doprinosa za ureivanje graevinskog zemljita i platio odgovarajuu
administrativnu taksu.

Izuzetno od odredbe stava 1. ovog lana, po zahtevima za izdavanje reenja kojim se odobrava izvoenje radova
na objektima iz lana 2. ta. 24) i 24a) ovog zakona, kao i za rekonstrukciju, adaptaciju i sanaciju objekata u
granicama nacionalnog parka i objekata u granicama zatite zatienog prirodnog dobra od izuzetnog znaaja,
kao i za izvoenje radova na investicionom odravanju, adaptaciji i sanaciji u zatienoj okolini kulturnih dobara
od izuzetnog znaaja i kulturnih dobara upisanih u Listu svetske kulturne batine, reava nadleni organ jedinice
lokalne samouprave na ijoj teritoriji se nalazi predmetni objekat.

Nadleni organ odbie reenjem zahtev ako je za radove navedene u zahtevu potrebno izdavanje graevinske
dozvole, u roku od osam dana od dana podnoenja zahteva.
Nadleni organ donosi reenje kojim se odobrava izvoenje radova, odnosno promena namene u roku od pet
dana od dana podnoenja zahteva.

Na reenja iz st. 3. i 4. ovog lana moe se izjaviti alba u roku od osam dana od dana dostavljanja reenja.

Po zavretku izgradnje, odnosno izvoenju radova, za objekte iz stava 1. ovog lana, po zahtevu investitora,
nadleni organ moe izdati upotrebnu dozvolu.

Pravnosnano reenje iz stava 2. ovog lana, za objekte koji se u skladu sa odredbama zakona kojim se ureuje
upis u javnu knjigu o evidenciji nepokretnosti i pravima na njima mogu upisati u javnu evidenciju, kao i za
promenu namene objekta, odnosno dela objekta bez izvoenja radova, predstavlja osnov za upis u javnu knjigu o
evidenciji nepokretnosti i pravima na njima, a ako je za predmetni objekat, odnosno izvoenje radova izdata i
upotrebna dozvola po zahtevu investitora, osnov za upis u javnu knjigu predstavlja pravnosnano reenje iz stava
2. ovog lana i pravnosnano reenje o upotrebnoj dozvoli.

Ministar nadlean za poslove graevinarstva odredie za koje objekte, odnosno radove, se pre izvoenja radova
obavezno izrauje projekat za izvoenje.

lan 146

Postavljanje i uklanjanje manjih montanih objekata privremenog karaktera na javnim i drugim povrinama (kiosci,
bate ugostiteljskih objekata, tezge i drugi pokretni mobilijar), balon hala sportske namene, nadstrenica za
sklanjanje ljudi u javnom prevozu, objekata za deponovanje i separaciju renih agregata i ploveih postrojenja na
vodnom zemljitu, obezbeuje i ureuje jedinica lokalne samouprave.

Ukoliko se objekti iz stava 1. ovog lana nalaze u prostornoj kulturno-istorijskoj celini ili zatienoj okolini
nepokretnog kulturnog dobra, njihovo postavljanje se vri uz uslove nadlenog zavoda za zatitu spomenika
kulture.

Izgradnju i postavljanje spomenika i spomen obeleja na povrinama javne namene obezbeuje i ureuje jedinica
lokalne samouprave, uz prethodno pribavljenu saglasnost ministarstva nadlenog za poslove kulture. Zabranjena
je izgradnja spomenika i spomen obeleja izvan povrina javne namene.

12. Privremena graevinska dozvola

lan 147

Privremena graevinska dozvola se izdaje za izgradnju: asfaltne baze, separacije agregata, fabrike betona,
samostojeih, ankerisanih meteorolokih anamometarskih stubova, kao i stubova za druge namene, privremene
saobraajnice i prikljuci, prikljuci na komunalnu mreu za potrebe graenja ili eksploatacije objekata, kao i za
izvoenje istranih radova na lokaciji, u cilju utvrivanja uslova za izradu projekta za izvoenje i za izmetanje
postojeih instalacija.

Na postupak izdavanja privremene graevinske dozvole i njenu sadrinu primenjuju se odredbe koje se odnose
na izdavanje reenja iz lana 145. ovog zakona.

Privremena graevinska dozvola, osim izgradnje objekata iz stava 1. ovog lana, moe se izdati i za izvoenje
radova na proizvodnim objektima ili objektima u funkciji proizvodnih objekata, a za koje je podnet zahtev za
legalizaciju, radi dovoenja objekta u funkcionalno stanje, u cilju nastavka proizvodnje ili obnavljanja proizvodnog
procesa. Po zavretku radova na investicionom odravanju, adaptaciji, rekonstrukciji ili sanaciji, investitor je u
obavezi da organu nadlenom za poslove legalizacije dostavi tehniki opis i popis radova na investicionom
odravanju, idejni projekat, odnosno projekat za izvoenje, zavisno od radova koji se izvode.

Za radove iz stava 3. ovog lana privremena graevinska dozvola se moe izdati ako je investitor upisan kao
vlasnik na graevinskom zemljitu na kome je taj objekat sagraen.
Zavisno od vrste objekta, odnosno radova, privremena graevinska dozvola se donosi za tano odreeni period u
kome se objekat moe koristiti, odnosno izvoditi radovi, a koji ne moe biti dui od tri godine od dana donoenja
privremene graevinske dozvole.

U sluaju da investitor sam ne ukloni privremeni objekat u odreenom roku, organ koji je doneo privremenu
graevinsku dozvolu, po slubenoj dunosti dostavlja zahtev graevinskoj inspekciji za uklanjanje.

alba na reenje graevinskog inspektora ne zadrava izvrenje reenja.

Na zahtev investitora, reenje o privremenoj graevinskoj dozvoli moe se jednom produiti za jo tri godine.
Istekom naknadnog roka, primenjuju se odredbe ovog lana o uklanjanju privremenog objekta.

VII GRAENJE
1. Prijava radova

lan 148

Investitor podnosi prijavu radova organu koji je izdao graevinsku dozvolu najkasnije osam dana pre poetka
izvoenja radova.

Uz prijavu radova podnosi se dokaz o regulisanju obaveza u pogledu doprinosa za ureivanje graevinskog
zemljita, u skladu sa ovim zakonom, kao i dokaz o plaenoj administrativnoj taksi.

Za linijske infrastrukturne objekte, pored dokaza iz stava 2. ovog lana, kada je reenje o graevinskoj dozvoli
izdato na osnovu konanog reenja o eksproprijaciji, dostavlja se i akt ministarstva nadlenog za poslove finansija
o uvoenju u posed nepokretnosti, u skladu sa posebnim zakonom, odnosno zakljuen ugovor o pravu
slubenosti u skladu sa ovim zakonom.

U prijavi iz stava 1. ovog lana investitor navodi datum poetka i rok zavretka graenja, odnosno izvoenja
radova.

Nadleni organ o podnetoj prijavi obavetava graevinsku inspekciju.

Rok za zavretak graenja poinje da tee od dana podnoenja prijave iz stava 1. ovog lana.

2. Priprema za graenje

lan 149

Pre poetka graenja investitor obezbeuje: obeleavanje graevinske parcele, regulacionih, nivelacionih i
graevinskih linija, u skladu sa propisima kojima je ureeno izvoenje geodetskih radova; obeleavanje gradilita
odgovarajuom tablom, koja sadri: podatke o objektu koji se gradi, investitoru, odgovornom projektantu, broj
graevinske dozvole, izvoau radova, poetku graenja i roku zavretka izgradnje.

3. Izvoa radova

lan 150

Graenje objekata, odnosno izvoenje radova moe da vri privredno drutvo, odnosno drugo pravno lice ili
preduzetnik (u daljem tekstu: izvoa radova).

Graenje objekta, odnosno izvoenje radova iz lana 133. stav 2. ovog zakona moe da vri privredno drutvo,
odnosno drugo pravno lice koje je upisano u odgovarajui registar za graenje te vrste objekata, odnosno za
izvoenje te vrste radova, koje ima zaposlena lica sa licencom za odgovornog izvoaa radova i odgovarajue
strune rezultate.

Odgovarajue strune rezultate, u smislu stava 2. ovog lana, ima privredno drutvo, odnosno drugo pravno lice
koje je izgradilo ili uestvovalo u graenju te vrste i namene objekata, odnosno te vrste radova.

Ispunjenost uslova iz stava 2. ovog lana utvruje ministar nadlean za poslove graevinarstva, na predlog
strune komisije koju obrazuje.

Trokove utvrivanja ispunjenosti uslova iz stava 4. ovog lana, snosi podnosilac zahteva za utvrivanje uslova.

Visinu trokova iz stava 5. ovog lana utvruje ministar nadlean za poslove graevinarstva.

4. Odgovorni izvoa radova

lan 151

Izvoa radova odreuje odgovornog izvoaa radova koji rukovodi graenjem objekta, odnosno izvoenjem
radova.

Odgovorni izvoa radova moe biti lice sa steenim visokim obrazovanjem odgovarajue struke, odnosno
smera, na studijama drugog stepena (master akademskih studija, master strukovnih studija, specijalistike
akademske studije), odnosno na osnovnim studijama u trajanju od najmanje pet godina ili sa steenim visokim
obrazovanjem na studijama prvog stepena (osnovne akademske studije, osnovne strukovne studije), odnosno na
studijama u trajanju do tri godine za objekte iz stava 5. ovog lana odgovarajue struke, odnosno smera i
odgovarajuom licencom za izvoenje radova.

Licencu za odgovornog izvoaa radova moe da stekne lice sa steenim visokim obrazovanjem odgovarajue
struke, odnosno smera, na studijama drugog stepena ili sa steenim visokim obrazovanjem na studijama prvog
stepena odgovarajue struke, odnosno smera, poloenim strunim ispitom i najmanje tri godine radnog iskustva
sa visokim obrazovanjem na studijama drugog stepena, odnosno pet godina radnog iskustva sa visokim
obrazovanjem na studijama prvog stepena, sa strunim rezultatima na graenju objekata.

Strunim rezultatima na graenju objekta u smislu stava 3. ovog lana smatraju se rezultati ostvareni na
rukovoenju graenjem ili saradnji na graenju najmanje dva objekta.

Graenjem objekata za koje graevinsku dozvolu izdaje jedinica lokalne samouprave moe rukovoditi i lice koje
ima zavrene specijalistike strukovne studije, odgovarajue struke, odnosno smera, poloen struni ispit,
najmanje pet godina radnog iskustva i sa vaeom licencom.

Graenjem objekata za koje graevinsku dozvolu izdaje jedinica lokalne samouprave, spratnosti PO+P+4+PK ija
ukupna povrina ne prelazi 2.000 m2 bruto povrine, objekata manje sloenih graevinskih konstrukcija raspona
do 12 metara, lokalnih i nekategorisanih puteva i ulica, unutranjih instalacija vodovoda i kanalizacije, grejanja i
klimatizacije, i elektroinstalacije, unutranjih gasnih instalacija, kao i izvoenje pojedinih graevinsko-zanatskih i
instalaterskih radova i radova na unutranjem ureenju objekata i ureenju terena, moe rukovoditi i lice koje ima
visoko obrazovanje na studijama prvog stepena, odgovarajue struke, odnosno smera, poloen struni ispit,
najmanje pet godina radnog iskustva i sa vaeom licencom.

5. Obaveze izvoaa radova i odgovornog izvoaa radova

lan 152

Izvoa radova je duan da:

1) pre poetka radova potpie projekat za izvoenje;

2) reenjem odredi odgovornog izvoaa radova na gradilitu;

3) odgovornom izvoau radova obezbedi ugovor o graenju i dokumentaciju na osnovu koje se gradi objekat;

4) obezbedi preventivne mere za bezbedan i zdrav rad, u skladu sa zakonom.

Izvoa radova podnosi organu koji je izdao graevinsku dozvolu izjavu o zavretku izrade temelja i o zavretku
objekta u konstruktivnom smislu.

Izvoa uz izjavu o zavretku izrade temelja prilae geodetski snimak izgraenih temelja, u skladu sa propisima
kojima je ureeno izvoenje geodetskih radova.

Nadleni organ, u roku od tri dana od dana prijema izjave iz stava 2. ovog lana, obavetava o zavretku izrade
temelja nadlenu graevinsku inspekciju koja ima obavezu da u roku od tri radna dana izvri inspekcijski nadzor i
o tome obavesti nadleni organ.

Ako nadleni organ po izvrenoj kontroli utvrdi da postoji odstupanje geodetskog snimka izgraenih temelja u
odnosu na graevinsku dozvolu, odmah e obavestiti graevinskog inspektora o ovoj injenici, sa nalogom da se
zapoeti radovi obustave do usaglaavanja izgradnje temelja sa glavnim projektom.

Izvoa radova pismeno upozorava investitora, a po potrebi i organ koji vri nadzor nad primenom odredaba ovog
zakona, o nedostacima u tehnikoj dokumentaciji i nastupanju nepredvienih okolnosti koje su od uticaja na
izvoenje radova i primenu tehnike dokumentacije (promena tehnikih propisa, standarda i normi kvaliteta posle
izvrene tehnike kontrole, pojava arheolokih nalazita, aktiviranje klizita, pojava podzemnih voda i sl.).

Odgovorni izvoa radova duan je da:

1) izvodi radove prema dokumentaciji na osnovu koje je izdata graevinska dozvola, odnosno projektu za
izvoenje, u skladu sa propisima, standardima, ukljuujui standarde pristupanosti tehnikim normativima i
standardima kvaliteta koji vae za pojedine vrste radova, instalacija i opreme;

2) organizuje gradilite na nain kojim e obezbediti pristup lokaciji, obezbeenje nesmetanog odvijanja
saobraaja, zatitu okoline za vreme trajanja graenja;

3) obezbeuje sigurnost objekta, lica koja se nalaze na gradilitu i okoline (susednih objekata i saobraajnica);

4) obezbeuje dokaz o kvalitetu izvrenih radova, odnosno ugraenog materijala, instalacija i opreme;

5) vodi graevinski dnevnik, graevinsku knjigu i obezbeuje knjigu inspekcije;

6) obezbeuje merenja i geodetsko osmatranje ponaanja tla i objekta u toku graenja;

7) obezbeuje objekte i okolinu u sluaju prekida radova;

8) na gradilitu obezbedi ugovor o graenju, reenje o odreivanju odgovornog izvoaa radova na gradilitu i
projekat za izvoenje, odnosno dokumentaciju na osnovu koje se objekat gradi.

6. Struni nadzor

lan 153

Investitor obezbeuje struni nadzor u toku graenja objekta, odnosno izvoenja radova za koje je izdata
graevinska dozvola.
Struni nadzor obuhvata: kontrolu da li se graenje vri prema graevinskoj dozvoli, odnosno prema tehnikoj
dokumentaciji po kojoj je izdata graevinska dozvola; kontrolu i proveru kvaliteta izvoenja svih vrsta radova i
primenu propisa, standarda i tehnikih normativa, ukljuujui standarde pristupanosti; kontrolu i overu koliina
izvedenih radova; proveru da li postoje dokazi o kvalitetu materijala, opreme i instalacija koji se ugrauju; davanje
uputstava izvoau radova; saradnju sa projektantom radi obezbeenja detalja tehnolokih i organizacionih
reenja za izvoenje radova i reavanje drugih pitanja koja se pojave u toku izvoenja radova.

Struni nadzor moe da vri lice koje ispunjava uslove propisane ovim zakonom za odgovornog projektanta ili
odgovornog izvoaa radova.

U vrenju strunog nadzora na objektu ne mogu da uestvuju lica koja su zaposlena u privrednom drutvu,
odnosno drugom pravnom licu ili preduzetnikoj radnji koje je izvoa radova na tom objektu, lica koja vre
inspekcijski nadzor, kao i lica koja rade na poslovima izdavanja graevinske dozvole u organu nadlenom za
izdavanje graevinske dozvole.

lan 153a

Ministar nadlean za poslove graevinarstva propisae na koje objekte se ne primenjuju odredbe ovog zakona o
izvoau radova, odgovornom izvoau radova, obavezi odreivanja strunog nadzora i tehnikom pregledu
objekta.

VIII UPOTREBNA DOZVOLA

1. Tehniki pregled objekta

lan 154

Podobnost objekta za upotrebu utvruje se tehnikim pregledom.

Tehniki pregled objekta vri se po zavretku izgradnje objekta, odnosno dela objekta koji predstavlja tehniko-
tehnoloku celinu i moe se kao takav samostalno koristiti u skladu sa ovim zakonom.

Tehniki pregled moe se vriti i uporedo sa izvoenjem radova.

Tehniki pregled obuhvata kontrolu usklaenosti izvedenih radova sa graevinskom dozvolom i tehnikom
dokumentacijom na osnovu koje se objekat gradio, kao i sa tehnikim propisima i standardima koji se odnose na
pojedine vrste radova, odnosno materijala, opreme i instalacija.

1.1. Komisija za tehniki pregled objekta

lan 155

Tehniki pregled objekata vri komisija ili privredno drutvo, odnosno drugo pravno lice kome investitor poveri
vrenje tih poslova i koje je upisano u odgovarajui registar za obavljanje tih poslova, u skladu sa ovim zakonom i
podzakonskim aktom donetim na osnovu ovog zakona, kojim se ureuje sadrina zapisnika o tehnikom
pregledu, sastav komisije za tehniki pregled, kao i nain vrenja tehnikog pregleda.

Kada je predmet tehnikog pregleda objekat za koji su utvrene posebne mere zatite od poara, lan komisije za
tehniki pregled je i inenjer protivpoarne zatite sa odgovarajuom licencom.

Tehniki pregled objekta obezbeuje investitor, u skladu sa ovim zakonom.

Trokove tehnikog pregleda snosi investitor.

Izuzetno od odredbe iz stava 3. ovog lana, tehniki pregled objekta, ili dela objekta koji predstavlja celinu i moe
se kao takav samostalno koristiti, moe obezbediti i drugo lice koje za to ima interes, u kom sluaju to lice snosi
trokove tehnikog pregleda.

Lice iz stava 5. ovog lana nakon pribavljenog pozitivnog miljenja komisije za tehniki pregled objekta ima pravo
da podnese zahtev za izdavanje upotrebne dozvole.

lan 156

U vrenju tehnikog pregleda moe da uestvuje lice koje ispunjava uslove propisane ovim zakonom za
odgovornog projektanta, odnosno odgovornog izvoaa radova za tu vrstu objekata.

U vrenju tehnikog pregleda, za objekte za koje je raena studija uticaja na ivotnu sredinu, mora da uestvuje
lice koje je struno iz oblasti koja je predmet studija, a koje ima steeno visoko obrazovanje odgovarajue struke,
odnosno smera, na studijama drugog stepena diplomske akademske studije - master, specijalistike akademske
studije, odnosno na osnovnim studijama u trajanju od najmanje pet godina.

U vrenju tehnikog pregleda ne mogu da uestvuju lica koja su zaposlena u preduzeu, odnosno drugom
pravnom licu koje je izradilo tehniku dokumentaciju ili je bilo izvoa radova kod investitora, lica koja su
uestvovala u izradi tehnike dokumentacije i studije uticaja na ivotnu sredinu, ili u izvoenju radova kod
investitora, lica koja su vrila struni nadzor, lica koja vre inspekcijski nadzor kao i lica koja rade na poslovima
izdavanja graevinske dozvole u organu nadlenom za izdavanje graevinske dozvole.

Ne moe se vriti tehniki pregled objekta ili njegovog dela, ni odobriti upotreba ako je objekat, odnosno njegov
deo, izgraen bez graevinske dozvole.

1.2. Probni rad

lan 157

Ako se, radi utvrivanja podobnosti objekta za upotrebu, moraju vriti prethodna ispitivanja i provera instalacija,
ureaja, postrojenja, stabilnosti ili bezbednosti objekta, ureaja i postrojenja za zatitu ivotne sredine, ureaja za
zatitu od poara ili druga ispitivanja, ili ako je to predvieno tehnikom dokumentacijom, komisija za tehniki
pregled, odnosno preduzee ili drugo pravno lice kome je povereno vrenje tehnikog pregleda moe da odobri
putanje objekta u probni rad, pod uslovom da utvrdi da su za to ispunjeni uslovi, i o tome bez odlaganja obavesti
nadleni organ.

Probni rad moe trajati najdue godinu dana. Obaveza je investitora da prati rezultate probnog rada.

Komisija za tehniki pregled, odnosno preduzee ili drugo pravno lice kome je povereno vrenje tehnikog
pregleda, u toku probnog rada objekta proverava ispunjenost uslova za izdavanje upotrebne dozvole i izvetaj o
tome dostavlja investitoru.

2. Izdavanje upotrebne dozvole

lan 158

Objekat za koji je u skladu sa ovim zakonom predvieno izdavanje graevinske dozvole moe se koristiti po
prethodno pribavljenoj upotrebnoj dozvoli.

Organ nadlean za izdavanje graevinske dozvole izdaje reenjem upotrebnu dozvolu, u roku od pet radnih dana
od dana podnoenja zahteva za izdavanje upotrebne dozvole.

Uz zahtev za izdavanje upotrebne dozvole prilae se izvetaj komisije za tehniki pregled kojim se utvruje da je
objekat podoban za upotrebu sa predlogom da se moe izdati upotrebna dozvola, projekat za izvoenje ili
projekat izvedenog stanja, elaborat geodetskih radova za izvedeni objekat i posebne delove objekta, kao i
elaborat geodetskih radova za podzemne instalacije i sertifikat o energetskim svojstvima objekta, ako je za
objekat propisana obaveza pribavljanja sertifikata o energetskim svojstvima.

Upotrebna dozvola izdaje se za ceo objekat ili za deo objekta koji predstavlja tehniko-tehnoloku celinu i moe
se kao takav samostalno koristiti.

Upotrebna dozvola sadri i garantni rok za objekat i pojedine vrste radova utvrene posebnim propisom.

Upotrebna dozvola se dostavlja investitoru i nadlenom graevinskom inspektoru.

Ako objekat podlee obavezi pribavljanja integrisane dozvole moe se koristiti samo uz pribavljenu dozvolu iz
stava 1. ovog lana i integrisane dozvole propisane posebnim zakonom.

Na reenje iz stava 2. ovog lana moe se izjaviti alba u roku od osam dana od dana dostavljanja.

Na reenje iz stava 2. ovog lana, kada je donosilac reenja ministarstvo nadleno za poslove graevinarstva,
odnosno nadleni organ autonomne pokrajine, ne moe se izjaviti alba, ali se moe pokrenuti upravni spor u
roku od 30 dana od dana dostavljanja.

Izuzetno, objekat se moe koristiti i bez izdate upotrebne dozvole, ako u roku od pet radnih dana od dana
podnoenja zahteva za izdavanje upotrebne dozvole uz koji je priloen nalaz komisije za tehniki pregled kojim se
utvruje da je objekat podoban za upotrebu i predlogom da se moe izdati upotrebna dozvola, nadleni organ nije
izdao upotrebnu dozvolu, niti je reenjem odbio izdavanje upotrebne dozvole.

U roku od pet radnih dana po pravnosnanosti izdate upotrebne dozvole, nadleni organ po slubenoj dunosti
dostavlja organu nadlenom za poslove dravnog premera i katastra upotrebnu dozvolu, elaborat geodetskih
radova za izvedeni objekat i posebne delove objekta, kao i elaborat geodetskih radova za podzemne instalacije.

Organ nadlean za poslove dravnog premera i katastra donosi reenje o kunom broju i vri upis prava svojine
na objektu, odnosno posebnim delovima objekta, i o tome obavetava investitora i nadleni organ uprave u roku
od sedam dana od dostavljanja upotrebne dozvole, a u roku od 30 dana vri odgovarajui upis u katastar vodova.

3. Odravanje objekta

lan 159

Vlasnik objekta za koji je izdata upotrebna dozvola obezbeuje izvoenje radova na investicionom i tekuem
odravanju objekta kao i redovne, vanredne i specijalistike preglede objekta, u skladu sa posebnim propisima.

lan 160

Objekat koji se gradi, odnosno ije je graenje zavreno bez graevinske dozvole, ne moe biti prikljuen na
elektroenergetsku, gasovodnu, telekomunikacionu ili mreu daljinskog grejanja, vodovod i kanalizaciju.

IX STRUNI ISPIT I LICENCE ZA ODGOVORNOG PLANERA, URBANISTU,

PROJEKTANTA I IZVOAA RADOVA
1. Struni ispit

lan 161

Struni ispit, koji je kao uslov za obavljanje odreenih poslova propisan ovim zakonom, polae se pred komisijom
koju obrazuje ministar nadlean za poslove urbanizma i graevinarstva.
Trokove polaganja strunog ispita snosi kandidat ili privredno drutvo, odnosno drugo pravno lice u kome je
kandidat zaposlen.

2. Izdavanje i oduzimanje licence

lan 162

Licencu za odgovornog urbanistu, projektanta i izvoaa radova, kao i za odgovornog planera izdaje Inenjerska
komora Srbije u skladu sa zakonom.

Trokove izdavanja licence iz stava 1. ovog lana, snosi podnosilac zahteva za izdanje licence.

Izdatu licencu Inenjerska komora Srbije e reenjem oduzeti, ako utvrdi da ovlaeno lice nesavesno i nestruno
obavlja poslove za koje mu je licenca izdata ili ako mu je licenca izdata na osnovu netanih ili neistinitih podataka.

Protiv reenja iz st. 1. i 3. ovog lana moe se izjaviti alba ministru nadlenom za poslove urbanizma i
graevinarstva.

Inenjerska komora Srbije vodi registar inenjera koji sadri podatke o svim angaovanjima inenjera u svojstvu
odgovornog planera, urbaniste, projektanta, izvoaa radova, odnosno inenjera energetske efikasnosti, kao i
podatke o pokrenutim postupcima za utvrivanje odgovornosti i druge bitne podatke, u skladu sa aktom koji
donosi ministar nadlean za poslove graevinarstva.

X INENJERSKA KOMORA SRBIJE

lan 163

Inenjerska komora Srbije (u daljem tekstu: Komora) je pravno lice sa seditem u Beogradu, osnovana Zakonom
o planiranju i izgradnji u cilju unapreenja uslova za obavljanje strunih poslova u oblasti prostornog i
urbanistikog planiranja, projektovanja, izgradnje objekata i drugih oblasti znaajnih za planiranje i izgradnju,
zatite opteg i pojedinanog interesa u obavljanju poslova u tim oblastima, organizovanja u pruanju usluga u
navedenim oblastima, kao i radi ostvarivanja drugih ciljeva.

lanovi Komore su inenjeri arhitektonske, graevinske, mainske, elektrotehnike, saobraajne, tehnoloke i

inenjeri drugih tehnikih struka, kao i diplomirani prostorni planeri, kojima je izdata licenca iz lana 162. ovog
zakona.

lan 164

Komora obavlja sledee poslove:

1) utvruje profesionalna prava i dunosti i etike norme ponaanja lanova u obavljanju poslova izrade planskih
dokumenata, projektovanja i izvoenja radova;

2) utvruje ispunjenost uslova za izdavanje licence za odgovornog planera, odgovornog urbanistu, odgovornog
projektanta i odgovornog izvoaa radova u skladu sa odredbama ovog zakona;

3) proverava usklaenost izdatih licenci po propisima drugih zemalja;

4) vodi evidenciju lica iz take 2. ovog lana;

5) organizuje sudove asti za utvrivanje povreda profesionalnih standarda i normativa (profesionalne

odgovornosti), kao i za izricanje mera za te povrede;
6) obavlja i druge poslove u skladu sa zakonom i statutom.

Organizacija i nain obavljanja poslova iz stava 1. ovog lana blie se ureuje statutom i optim aktima Komore.

Sastav, nain izbora i razreenja sudija suda asti, postupak i nain rada blie propisuje ministar nadlean za
poslove graevinarstva.

Na statut i opte akte Komore saglasnost daje ministarstvo nadleno za poslove urbanizma i graevinarstva, uz
pribavljeno miljenje pokrajinskog sekretarijata nadlenog za poslove urbanizma i graevinarstva.

lan 165

Organi Komore su skuptina, upravni odbor, nadzorni odbor i predsednik.

Komora je organizovana po matinim sekcijama za odgovorne prostorne planere, urbaniste, projektante i

odgovorne izvoae radova.

Radom matine sekcije upravlja izvrni odbor sekcije.

Upravni odbor ine predsednik, potpredsednik, tri predstavnika ministarstva nadlenog za poslove urbanizma i
graevinarstva i predsednici izvrnih odbora matinih sekcija.

Sastav, delokrug i nain izbora organa iz st. 1, 2, 3. i 4. ovog lana utvruje se Statutom Komore.

lan 166

Komora stie sredstva za rad od lanarine, naknade za utvrivanje ispunjenosti uslova za odgovorne urbaniste,
projektante, odgovorne izvoae radova, kao i odgovorne planere, donacija, sponzorstva, poklona i drugih izvora
u skladu sa zakonom.

Komora utvruje visinu lanarine i naknade za izdavanje licence iz stava 1. ovog lana, uz prethodno pribavljenu
saglasnost ministra nadlenog za poslove graevinarstva.

Nadzor nad zakonitou rada Komore vri ministarstvo nadleno za poslove urbanizma i graevinarstva.

XI UKLANJANJE OBJEKATA
lan 167

Organ jedinice lokalne samouprave nadlean za poslove graevinarstva odobrie reenjem, po slubenoj
dunosti ili na zahtev zainteresovanog lica, uklanjanje objekta, odnosno njegovog dela, za koji utvrdi da je usled
dotrajalosti ili veih oteenja ugroena njegova stabilnost i da predstavlja neposrednu opasnost za ivot i
zdravlje ljudi, za susedne objekte i za bezbednost saobraaja.

Reenje iz stava 1. ovog lana moe se izdati ako je nadleni graevinski inspektor prethodno doneo reenje o
zabrani korienja, odnosno upotrebe objekta.

Reenje iz stava 1. ovog lana moe se izvriti ako su prethodno reena pitanja smetaja korisnika objekta, osim
u sluaju kada se uklanjanje objekta odobrava na zahtev vlasnika koji taj objekat koristi. Kao reeno pitanje
smetaja korisnika objekta smatra se obezbeivanje nunog smetaja.

alba na reenje o uklanjanju objekta ne zadrava izvrenje reenja.

Skuptina jedinice lokalne samouprave ureuje i obezbeuje uslove i mere koje je potrebno sprovesti i obezbediti
u toku uklanjanja objekta koji predstavlja neposrednu opasnost za ivot i zdravlje ljudi, za susedne objekte i za
bezbednost saobraaja.

lan 168

Uklanjanju objekta, odnosno njegovog dela, osim u sluaju izvrenja inspekcijskog reenja, moe se pristupiti
samo na osnovu dozvole o uklanjanju objekta, odnosno njegovog dela.

Uz zahtev za izdavanje dozvole o uklanjanju objekta, odnosno njegovog dela podnosi se:

1) projekat ruenja sa tehnikom kontrolom;

2) dokaz o svojini na objektu

3) uslovi, ako se radi o objektu ijim ruenjem bi bio ugroen javni interes (zatita postojee komunalne i druge
infrastrukture, zatita kulturnog dobra, zatita ivotne sredine i sl.).

Dozvola o uklanjanju objekta, odnosno njegovog dela izdaje se reenjem u roku od 8 dana od dana dostavljanja
uredne dokumentacije.

Na reenje iz stava 3. ovog lana moe se izjaviti alba u roku od 15 dana od dana dostavljanja reenja.

Na reenje iz stava 3. ovog lana, kada je donosilac reenja ministarstvo nadleno za poslove graevinarstva,
odnosno nadleni organ autonomne pokrajine, ne moe se izjaviti alba, ali se tubom moe pokrenuti upravni
spor, u roku od 30 dana od dana dostavljanja reenja.

lan 169

Ako nadleni organ jedinice lokalne samouprave utvrdi da se neposredna opasnost za ivot i zdravlje ljudi,
susedne objekte i za bezbednost saobraaja moe otkloniti i rekonstrukcijom objekta, odnosno njegovog dela, o
tome obavetava vlasnika objekta, radi preduzimanja potrebnih mera u skladu sa zakonom.

Reenjem kojim se odobrava rekonstrukcija objekta u smislu stava 1. ovog lana utvruje se rok u kome se
radovi na rekonstrukciji moraju zavriti.

Ako se rekonstrukcija objekta ne zavri u utvrenom roku nadleni organ e naloiti, odnosno odobrie reenjem,
po slubenoj dunosti ili na zahtev zainteresovanog lica, uklanjanje objekta, odnosno njegovog dela.

lan 170

Uklanjanje objekta, odnosno njegovog dela moe da vri privredno drutvo, odnosno drugo pravno lice ili
preduzetnik, koji su upisani u odgovarajui registar za graenje objekata, odnosno za izvoenje radova.

Uklanjanjem objekta iz stava 1. ovog lana rukovodi odgovorni izvoa radova.

Po izvrenom uklanjanju objekta, odnosno njegovog dela, mora se izvriti ureenje zemljita i odvoz
graevinskog otpada, u skladu sa posebnim propisima.

1. Izvrenje reenja o uklanjanju objekta, odnosno njegovog dela

lan 171

Reenje o uklanjanju objekta, odnosno njegovog dela, koje se donosi na osnovu ovog zakona, izvrava
republiki, pokrajinski, odnosno organ jedinice lokalne samouprave nadlean za poslove graevinske inspekcije.
Organ nadlean za poslove graevinske inspekcije sainjava program uklanjanja objekata i odgovara za njegovo
izvrenje.

Trokovi izvrenja inspekcijskog reenja padaju na teret izvrenika.

Ako izvrenik sam ne sprovede izvrenje reenja o uklanjanju objekta, odnosno njegovog dela, reenje e se
izvriti preko privrednog drutva, odnosno drugog pravnog lica ili preduzetnika, u skladu sa ovim zakonom, na
teret izvrenika.

Trokovi izvrenja inspekcijskog reenja padaju na teret budeta nadlenog organa, do naplate od izvrenika.

Ukoliko nadleni organ nema potrebna sredstva za izvrenje inspekcijskog reenja, zainteresovana strana moe
obezbediti trokove izvrenja do naplate od strane izvrnog dunika.

Na zahtev organa nadlenog za poslove graevinske inspekcije nadlena policijska uprava e, u skladu sa
zakonom, pruiti policijsku pomo radi omoguavanja izvrenja reenja o uklanjanju objekta, odnosno njegovog
dela.

Graevinski inspektor po izvrenom uklanjanju objekta, odnosno njegovog dela sainjava zapisnik o uklanjanju
objekta, odnosno njegovog dela, koji se dostavlja i organu nadlenom za poslove katastra nepokretnosti.

XII NADZOR
1. Inspekcijski nadzor

lan 172

Nadzor nad izvravanjem odredaba ovog zakona i propisa donetih na osnovu ovog zakona, vri ministarstvo
nadleno za poslove urbanizma i graevinarstva.

Inspekcijski nadzor vri nadleno ministarstvo preko inspektora u okviru delokruga utvrenog zakonom.

Autonomnoj pokrajini poverava se vrenje inspekcijskog nadzora u oblasti prostornog planiranja i urbanizma na
teritoriji autonomne pokrajine i nad izgradnjom objekata za koje izdaje graevinsku dozvolu na osnovu ovog
zakona, kao i nadzor nad radom gradskih i optinskih graevinskih inspektora na teritoriji autonomne pokrajine.

Optini, gradu i gradu Beogradu, poverava se vrenje inspekcijskog nadzora nad izgradnjom objekata za koje
izdaju graevinsku dozvolu na osnovu ovog zakona.

Gradu Beogradu poverava se vrenje inspekcijskog nadzora u oblasti prostornog planiranja i urbanizma, na
teritoriji grada Beograda, za izgradnju i rekonstrukciju objekata do 800 m 2bruto razvijene graevinske povrine.

Ukoliko se u vrenju inspekcijskog nadzora nad radom graevinskog inspektora gradske optine u sastavu grada
utvrdi da optinski graevinski inspektor ne preduzima propisane mere u vrenju inspekcijskog nadzora, gradski
graevinski inspektor ima pravo da u konkretnom sluaju preuzme vrenje inspekcijskog nadzora i okona
postupak.

Protiv optinskog graevinskog inspektora, pored kazne propisane lanom 209. stav 1. taka 7) ovog zakona
pokree se i disciplinski postupak zbog tee povrede radne dunosti iz radnog odnosa.

U sluaju iz stava 6. ovog lana, po albi na reenje doneto u ovom postupku reava ministarstvo nadleno za
poslove graevinarstva, odnosno nadleni organ autonomne pokrajine kada se objekti grade na teritoriji
autonomne pokrajine.
Poslove urbanistikog inspektora moe da obavlja diplomirani inenjer arhitekture - master, odnosno diplomirani
inenjer arhitekture ili diplomirani graevinski inenjer - master, odnosno diplomirani graevinski inenjer, koji ima
najmanje tri godine radnog iskustva u struci i poloen struni ispit i koji ispunjava i druge uslove propisane
zakonom.

Poslove graevinskog inspektora moe da obavlja lice sa steenim visokim obrazovanjem odgovarajue struke
odnosno smera na studijama drugog stepena graevinarstva (master akademskih studija, master strukovnih
studija, specijalistike akademske studije, specijalistike strukovne studije) odnosno diplomirani inenjer
graevinarstva, ili lice sa steenim visokim obrazovanjem odgovarajue struke odnosno smera na studijama
drugog stepena arhitekture (master akademskih studija, master strukovnih studija, specijalistike akademske
studije, specijalistike strukovne studije), odnosno diplomirani inenjer arhitekture, koji ima najmanje tri godine
radnog iskustva u struci i poloen struni ispit i koji ispunjava i druge uslove propisane zakonom.

Poslove inspekcijskog nadzora koji su ovim zakonom povereni optini moe da obavlja i lice koje ima visoko
obrazovanje na studijama prvog stepena graevinske ili arhitektonske struke, odnosno lice koje ima viu kolsku
spremu arhitektonske ili graevinske struke, najmanje tri godine radnog iskustva u struci, poloen struni ispit i
koje ispunjava i druge uslove propisane zakonom.

2. Prava i dunosti urbanistikog inspektora

lan 173

Urbanistiki inspektor, u vrenju inspekcijskog nadzora, ima pravo i dunost da proverava da li:

1) privredno drutvo, odnosno drugo pravno lice ili preduzetnik koje izrauje prostorne i urbanistike planove ili
obavlja druge poslove odreene ovim zakonom ispunjava propisane uslove;

2) je planski dokument izraen i donet u skladu sa zakonom i propisom donetim na osnovu zakona;

3) su lokacijski uslovi i urbanistiki projekat izdati u skladu planskim dokumentom;

4) se promene stanja u prostoru vre u skladu s ovim zakonom i propisima donetim na osnovu zakona;

5) je privredno drutvo, odnosno drugo pravno lice, odnosno javno preduzee ili druga organizacija koje utvruje
uslove za izgradnju objekata i ureenje prostora, kao i tehnike podatke za prikljuak na infrastrukturu, dostavilo
potrebne podatke i uslove za izradu planskog dokumenta, odnosno lokacijske uslove i objavilo separat o
tehnikim uslovima za izgradnju objekata, u propisanim rokovima.

Privredno drutvo, odnosno drugo pravno lice koje izrauje prostorne i urbanistike planove ili obavlja druge
poslove odreene ovim zakonom, privredno drutvo, odnosno drugo pravno ili fiziko lice koje vri promene u
prostoru, kao i nadlena optinska, odnosno gradska, odnosno uprava grada Beograda, duni su da
urbanistikom inspektoru omogue potpun i nesmetan uvid u raspoloivu dokumentaciju.

3. Ovlaenja urbanistikog inspektora

lan 174

U vrenju inspekcijskog nadzora urbanistiki inspektor je ovlaen da preduzima sledee mere:

1) da zabrani reenjem dalju izradu planskog dokumenta, ako utvrdi da privredno drutvo, odnosno drugo pravno
lice koje izrauje planski dokument ne ispunjava uslove propisane zakonom;

2) da podnese prigovor nadlenom organu na izdate lokacijske uslove, odnosno urbanistiki projekat, u roku koji
ne moe biti dui od 30 dana od dana izdavanja lokacijskih uslova, odnosno potvrivanja urbanistikog projekta,
ako utvrdi da ti akti nisu u skladu sa zakonom, odnosno planskim dokumentom i o tome obavesti investitora;
ta. 3) - 5) (brisan)

6) da obavesti organ nadlean za donoenje planskog dokumenta ili dela planskog dokumenta i da predloi
ministru nadlenom za poslove prostornog planiranja i urbanizma pokretanje postupka za ocenu zakonitosti
planskog dokumenta ili dela planskog dokumenta, ako utvrdi da planski dokument ili odreeni deo planskog
dokumenta nije donet u skladu sa zakonom ili da postupak po kojem je donet nije sproveden na nain propisan
zakonom;

7) da bez odlaganja obavesti ministra nadlenog za poslove prostornog planiranja i urbanizma, ako utvrdi da
organ nadlean za donoenje planskog dokumenta nije u propisanom roku doneo planski dokument;

8) da preduzme mere protiv privrednog drutva ili drugog pravnog lica, ako u propisanom roku ne objave separat,
odnosno ne dostave potrebne podatke neophodne za prikljuak na tehniku i drugu infrastrukturu;

9) da preduzima i druge mere, u skladu sa zakonom.

U sluaju iz stava 1. taka 1. ovog lana, privredno drutvo, odnosno drugo pravno lice ili preduzetnik moe da
nastavi sa izradom planskog dokumenta kad otkloni utvrene nepravilnosti i o tome pismeno obavesti inspektora
koji je doneo reenje o zabrani izrade tog planskog dokumenta, a inspektor utvrdi da su nepravilnosti otklonjene.

Kad urbanistiki inspektor utvrdi da je planski dokument ili deo planskog dokumenta donet suprotno odredbama
ovog zakona, predloie ministru nadlenom za poslove prostornog planiranja i urbanizma da donese reenje o
zabrani primene planskog dokumenta do njegovog usklaivanja sa zakonom i o tome obavestiti organ nadlean
za njegovo donoenje.

Ministar nadlean za poslove prostornog planiranja i urbanizma donee reenje iz stava 3. ovog lana u roku od
15 dana od dana podnoenja predloga urbanistikog inspektora.

4. Prava i dunosti graevinskog inspektora

lan 175

Graevinski inspektor u vrenju inspekcijskog nadzora ima pravo i dunost da proverava da li:

1) privredno drutvo, odnosno drugo pravno lice ili preduzetnik koje gradi objekat, odnosno lice koje vri struni
nadzor, odnosno lica koja obavljaju pojedine poslove na graenju objekata, ispunjavaju propisane uslove;

2) je za objekat koji se gradi, odnosno za izvoenje radova izdata graevinska dozvola i potvrena prijava o
poetku graenja, odnosno izdato reenje iz lana 145. ovog zakona;

3) je investitor zakljuio ugovor o graenju, u skladu sa ovim zakonom;

4) se objekat gradi prema izdatoj graevinskoj dozvoli i projektu za izvoenje, odnosno tehnikoj dokumentaciji na
osnovu koje je izdato reenje iz lana 145. ovog zakona;

5) je gradilite obeleeno na propisan nain;

6) izvreni radovi, odnosno materijal, oprema i instalacije koji se ugrauju odgovaraju zakonu i propisanim
standardima, tehnikim normativima i normama kvaliteta;

7) je izvoa radova preduzeo mere za bezbednost objekta, susednih objekata, saobraaja, okoline i zatitu
ivotne sredine;

8) na objektu koji se gradi ili je izgraen postoje nedostaci koji ugroavaju bezbednost njegovog korienja i
okoline;
9) izvoa radova vodi graevinski dnevnik, graevinsku knjigu i obezbeuje knjigu inspekcije na propisani nain;

10) se u toku graenja i korienja objekta vre propisana osmatranja i odravanja objekta;

11) je tehniki pregled izvren u skladu sa zakonom i propisima donetim na osnovu zakona;

12) je za objekat koji se koristi izdata upotrebna dozvola;

13) se objekat koristi za namenu za koju je izdata graevinska, odnosno upotrebna dozvola;

14) obavlja i druge poslove utvrene zakonom ili propisom donetim na osnovu zakona.

Graevinski inspektor je ovlaen da vri nadzor nad korienjem objekata i da preduzima mere ako utvrdi da se
korienjem objekta dovode u opasnost ivot i zdravlje ljudi, bezbednost okoline, ugroava ivotna sredina i ako
se nenamenskim korienjem utie na stabilnost i sigurnost objekta.

U vrenju inspekcijskog nadzora graevinski inspektor je duan da obavezno izvri dva inspekcijska nadzora i to
prilikom dobijanja obavetenja od nadlenog organa o prijavi temelja i po zavretku objekta u konstruktivnom
smislu.

U vrenju inspekcijskog nadzora, graevinski inspektor je ovlaen da ue na gradilite i objekte u izgradnji, da

trai isprave u cilju identifikacije lica, da uzima izjave od odgovornih lica, fotografie ili saini video snimak
gradilita ili objekta, kao i da preduzima druge radnje vezane za inspekcijski nadzor, u cilju utvrivanja injeninog
stanja.

U vrenju inspekcijskog nadzora graevinski inspektor je ovlaen da ue bez odluke suda i u posebni fiziki deo
zgrade u kojem se izvode radovi za koje je po ovom zakonu predvien inspekcijski nadzor, ukoliko postoje osnovi
sumnje da e prilikom vrenja nadzora biti otkrivena povreda zakona koja zahteva preduzimanje hitnih mera radi
spreavanja opasnosti po ivot i zdravlje ljudi, odnosno izvoenje radova koji predstavljaju izvrenje krivinog
dela bespravne gradnje.

Graevinski inspektor je duan da prua strunu pomo u vrenju poverenih poslova u oblasti inspekcijskog
nadzora i da daje struna objanjenja, da preduzima preventivne mere, ukljuujui da obavetava subjekta
inspekcijskog nadzora u vezi sa obavezama iz propisa, ukazuje subjektu inspekcijskog nadzora na mogue
zabranjene, odnosno tetne posledice njegovog ponaanja, opomene subjekta inspekcijskog nadzora na potrebu
otklanjanja uzroka nezakonitosti koje mogu nastati u budunosti, kao i da neposredno uestvuje u vrenju
inspekcijskog nadzora kad je to neophodno.

5. Ovlaenja graevinskog inspektora

lan 176

U vrenju inspekcijskog nadzora graevinski inspektor je ovlaen da:

1) naredi reenjem obustavu radova i uklanjanje objekta ili njegovog dela, ako se objekat gradi ili je njegovo
graenje zavreno bez graevinske dozvole, odnosno ako se objekat gradi suprotno lokacijskim uslovima,
odnosno graevinskoj dozvoli, odnosno potvrdi o prijavi radova;

1a) naloi reenjem uklanjanje objekta, odnosno vraanje u prvobitno stanje, ako se objekat gradi, odnosno
izvode radovi bez reenja iz lana 145. ovog zakona;

2) naloi reenjem obustavu radova i odredi rok koji ne moe biti dui od 60 dana za pribavljanje, odnosno
izmenu graevinske dozvole, ako se objekat ne gradi prema graevinskoj dozvoli, odnosno projektu za izvoenje,
a ako investitor u ostavljenom roku ne pribavi, odnosno izmeni graevinsku dozvolu, da naloi reenjem
uklanjanje objekta, odnosno njegovog dela;
3) naloi reenjem obustavu radova, ako investitor nije zakljuio ugovor o graenju, u skladu sa ovim zakonom;

4) naloi reenjem obustavu radova i odredi rok koji ne moe biti dui od 30 dana za pribavljanje graevinske
dozvole, ako utvrdi da je za radove koji se izvode na osnovu reenja iz lana 145. ovog zakona potrebno pribaviti
graevinsku dozvolu, a ako investitor u ostavljenom roku ne pribavi graevinsku dozvolu, da naloi reenjem
uklanjanje objekta, odnosno njegovog dela;

5) naloi reenjem obustavu radova i odredi rok koji ne moe biti dui od 30 dana za pribavljanje, odnosno
izmenu graevinske dozvole, ako izgraeni temelji nisu usklaeni sa, graevinskom dozvolom i projektom za
izvoenje a ako investitor u ostavljenom roku ne pribavi graevinsku dozvolu, da naloi reenjem uklanjanje
izgraenih temelja i vraanje terena u prvobitno stanje;

6) naloi reenjem uklanjanje objekta, odnosno njegovog dela ako je nastavljeno graenje, odnosno izvoenje
radova i posle donoenja reenja o obustavi radova;

7) naloi reenjem uklanjanje privremenog objekta iz lana 147. ovog zakona protekom propisanog roka;

8) naloi reenjem investitoru, odnosno vlasniku objekta zabranu daljeg uklanjanja objekta, odnosno njegovog
dela, ako se objekat ili njegov deo uklanja bez reenja o dozvoli uklanjanja objekta, odnosno njegovog dela;

9) naloi reenjem obustavu radova, ako investitor nije reenjem odredio struni nadzor, u skladu sa ovim
zakonom;

10) naredi sprovoenje drugih mera, u skladu sa ovim zakonom.

Reenje o uklanjanju objekta, odnosno njegovog dela odnosi se i na delove objekta koji nisu opisani u reenju o
ruenju, a nastali su nakon sastavljanja zabelebe i ine jednu graevinsku celinu.

Kada graevinski inspektor utvrdi da je postupanje lica sa odgovarajuom licencom u suprotnosti sa propisima,
odnosno pravilima struke, duan je da o tome obavesti nadleni organ i organizaciju koja je izdala licencu radi
utvrivanja odgovornosti.

Graevinski inspektor podnosi prekrajnu, odnosno krivinu prijavu i inicira postupak oduzimanja licence glavnom
projektantu, odnosno odgovornom projektantu koji je potpisao tehniki dokument ili je potvrdio taj dokument, ako
u postupku nadzora utvrdi da taj dokument nije u skladu sa ovim zakonom i podzakonskim aktima donetim na
osnovu ovog zakona.

Nadleni organ i organizacija iz stava 3. ovog lana duni su da podnosioca obavetenja obaveste o preduzetim
merama u roku od 30 dana od podnoenja obavetenja, kao i da mu dostave primerak odluke donete u postupku
po prijavi, radi informisanja.

U registar objedinjene procedure evidentiraju se: obavetenje iz stava 3. ovog lana, prijava iz stava 4. ovog
lana i konana odluka iz stava 5. ovog lana.

lan 177

Kad graevinski inspektor u vrenju inspekcijskog nadzora utvrdi da:

1) se u toku graenja ne preduzimaju mere za bezbednost objekta, saobraaja, okoline i zatitu ivotne sredine,
naredie reenjem investitoru, odnosno izvoau radova mere za otklanjanje uoenih nedostataka, rok njihovog
izvrenja, kao i obustavu daljeg izvoenja radova dok se ove mere ne sprovedu, pod pretnjom prinudnog
izvrenja na teret investitora, odnosno izvoaa radova;
2) izvreni radovi, odnosno materijal, oprema i instalacije koji se ugrauju ne odgovaraju zakonu i propisanim
standardima, tehnikim normativima i normama kvaliteta, obustavie reenjem dalje izvoenje radova dok se ne
otklone utvreni nedostaci;

3) gradilite nije obeleeno na propisan nain, naloie reenjem obustavu radova i odredie rok za otklanjanje
nedostataka, koji ne moe biti dui od tri dana;

Reenje iz stava 1. ovog lana moe se doneti i usmenim izricanjem na licu mesta, uz obavezu inspektora da
pismeni otpravak izradi u roku koji ne moe biti dui od pet dana. Rok za izvrenje i rok za albu poinju da teku
od dana donoenja usmenog reenja.

Pismeni otpravak reenja iz stava 1. taka 1) dostavlja se pribijanjem na objekat koji se gradi.

lan 178

Ako graevinski inspektor u vrenju inspekcijskog nadzora utvrdi da:

1) privredno drutvo, odnosno drugo pravno lice ili preduzetnik, odnosno lice kome je povereno vrenje strunog
nadzora nad graenjem objekta, odnosno izvoenjem radova ne ispunjava propisane uslove, zabranie reenjem
dalje izvoenje radova do ispunjenja uslova;

2) na objektu koji se gradi ili koji je izgraen postoje nedostaci koji predstavljaju neposrednu opasnost po
stabilnost, odnosno bezbednost objekta i njegove okoline i ivot i zdravlje ljudi, zabranie reenjem korienje
objekta ili njegovog dela dok se ne otklone utvreni nedostaci;

3) se objekat za koji je izdata graevinska dozvola koristi bez upotrebne dozvole, naredie investitoru pribavljanje
upotrebne dozvole u roku koji ne moe biti krai od 30 ni dui od 90 dana, a ako je investitor ne pribavi u
utvrenom roku donee reenje o zabrani korienja objekta;

4) se objekat za koji je izdata graevinska i upotrebna dozvola koristi za namenu koja nije utvrena graevinskom
i upotrebnom dozvolom, naloie pribavljanje graevinske dozvole, odnosno reenja iz lana 145. ovog zakona u
roku od 30 dana, a ako investitor ne pribavi graevinsku dozvolu, odnosno reenje iz lana 145. ovog zakona u
ostavljenom roku, donee reenje o zabrani korienja objekta;

5) se korienjem objekta dovodi u opasnost ivot i zdravlje ljudi, bezbednost susednih objekata, bezbednost
okoline ili ugroava ivotna sredina, naloie izvoenje potrebnih radova, odnosno zabraniti korienje objekta,
odnosno dela objekta;

6) objekat za koji je izdata graevinska dozvola, koji nije zavren u roku sadranom u prijavi poetka graenja
objekta, odnosno izvoenja radova, naredie reenjem investitoru da u roku koji ne moe biti krai od 30 ni dui
od 90 dana, zavri graenje objekta, odnosno izvoenje radova, a ako investitor ne zavri objekat u ostavljenom
roku, podnee prijavu za uinjeni prekraaj, odnosno privredni prestup.

lan 179

Kad graevinski inspektor u vrenju inspekcijskog nadzora utvrdi da se u toku graenja, odnosno korienja
objekta ne vri propisano osmatranje, odnosno odravanje objekta, naredie reenjem investitoru i izvoau
radova, odnosno korisniku objekta da uoene nepravilnosti otkloni.

lan 180

Graevinski, odnosno urbanistiki inspektor duan je da na zahtev Inenjerske komore Srbije dostavi reenje koje
u vrenju inspekcijskog nadzora donosi na osnovu ovog zakona.

lan 181
Kad graevinski inspektor u vrenju inspekcijskog nadzora utvrdi da se objekat gradi, odnosno izvode pripremni
radovi bez graevinske dozvole, pored mera propisanih ovim zakonom, naredie reenjem bez odlaganja i
zatvaranje gradilita.

Reenje iz stava 1. ovog lana izvrno je danom donoenja.

Mera iz stava 1. ovog lana sprovodi se stavljanjem slubenog znaka "zatvoreno gradilite", peaenjem
graevinskih maina i pribijanjem kopije reenja iz stava 1. ovog lana na vidnom mestu.

Jedan primerak izvrnog reenja kojim se nareuje zatvaranje gradilita, graevinski inspektor dostavlja
nadlenoj policijskoj upravi, koja e po potrebi pruiti policijsku pomo radi omoguavanja sprovoenja izvrenja
tog reenja.

lan 182

Kad graevinski inspektor, u vrenju inspekcijskog nadzora, utvrdi da je investitor nepoznat, reenje, odnosno
zakljuak o dozvoli izvrenja dostavlja se pribijanjem na oglasnu tablu nadlenog organa i pribijanjem na objekat
koji se gradi, odnosno upotrebljava, to se konstatuje zabelekom inspektora o vremenu i mestu dostave na
reenju, odnosno zakljuku o dozvoli izvrenja.

Zabeleka iz stava 1. ovog lana sadri sve relevantne podatke o danu, mestu i vrsti objekta kao i o imenu
investitora ili izvoaa radova ukoliko je ono poznato, a ukoliko nije postupak e se voditi protiv nepoznatog lica.
Naknadnim identifikovanjem investitora ili izvoaa radova ili promenom investitora ili izvoaa radova, postupak
iz stava 1. ovog lana se ne prekida niti se produavaju rokovi odreeni u tom postupku.

Reenje, odnosno zakljuak iz stava 1. ovog lana smatra se uredno dostavljenim danom pribijanja na oglasnu
tablu nadlenog organa i pribijanjem na objekat koji se gradi, odnosno upotrebljava.

lan 183

Reenje o uklanjanju objekta, odnosno njegovog dela, graevinski inspektor donosi u sluajevima propisanim
ovim zakonom.

Reenjem iz stava 1. ovog lana odreuje se rok u kome je investitor duan ukloniti objekat ili njegov deo.

Reenjem iz stava 1. ovog lana graevinski inspektor odreuje da li je pre uklanjanja objekta, odnosno dela
objekta potrebno uraditi projekat ruenja, kao i nain izvrenja putem druge osobe u sluaju da investitor to sam
nije uinio u roku odreenom reenjem o uklanjanju.

Izuzetno, graevinski inspektor, u sluajevima iz stava 1. ovog lana nee doneti reenje o uklanjanju objekta,
odnosno njegovog dela (potporni zidovi, pretvaranje tavanskog prostora u stambeni, otvaranje portala na fasadi i
sl.), ako bi tim uklanjanjem nastala opasnost po ivot i zdravlje ljudi ili susedne objekte ili sam objekat, ve e
investitoru reenjem naloiti vraanje u prvobitno stanje, u skladu sa ovim zakonom.

lan 184

Na reenje republikog graevinskog inspektora moe se izjaviti alba u roku od 15 dana od dana dostavljanja
reenja.

alba na reenje iz stava 1. ovog lana se izjavljuje Vladi, preko ministarstva nadlenog za poslove urbanizma i
graevinarstva.

Na reenje urbanistikog inspektora moe se izjaviti prigovor u roku od osam dana od dana dostavljanja.
Na reenje urbanistikog inspektora prigovor se izjavljuje nadlenom izvrnom organu grada Beograda,
autonomne pokrajine, odnosno Vladi, preko organa nadlenog za poslove urbanizma autonomne pokrajine.

Na reenje jedinice lokalne samouprave doneto u postupku inspekcijskog nadzora u oblasti izgradnje objekata
alba se izjavljuje ministarstvu nadlenom za poslove graevinarstva.

Autonomnoj pokrajini poverava se reavanje po albi protiv prvostepenog reenja donetog u postupku
inspekcijskog nadzora u oblasti izgradnje objekata koji se grade na teritoriji autonomne pokrajine.

Gradu Beogradu poverava se reavanje po albi protiv prvostepenog reenja gradske optine, donetog u
postupku inspekcijskog nadzora u oblasti izgradnje objekata koji se grade na teritoriji grada Beograda, u skladu
sa ovim zakonom.

alba izjavljena na reenja iz ovog lana ne odlae izvrenje reenja.

l. 185-200**

(Prestalo da vai odlukom US)

XIV OVLAENJE ZA DONOENJE PODZAKONSKIH AKATA

lan 201

Vlada, prema klasi i nameni objekta, propisuje:

1) koji se uslovi za projektovanje i prikljuenje obavezno pribavljaju od imalaca javnih ovlaenja u postupku
izdavanja lokacijskih uslova;

2) obaveznu sadrinu, postupak i nain izdavanja uslova iz take 1) ovog stava;

3) obaveznu sadrinu, postupak i nain izdavanja lokacijskih uslova od strane nadlenog organa.

Vlada blie ureuje tehnike propise o kvalitetu graevinskih proizvoda (lan 6), kao i uslove, nain i postupak
otuenja i razmene nepokretnosti u javnoj svojini (lan 99);

Vlada blie propisuje nain, uslove i postupak za ulaganje neizgraenog graevinskog zemljita u javnoj svojini
radi ostvarivanja javno-privatnog partnerstva, odnosno unoenja kao osnivakog uloga u javna preduzea i
privredna drutva i zakljuivanja ugovora o zajednikoj izgradnji jednog ili vie objekata sa fizikim ili pravnim
licem (lan 100).

Vlada blie propisuje sastav, delokrug i odgovornost republike komisije za komasaciju, postupak sprovoenja
komasacije, sadrinu odluke o komasaciji, sadrinu, uslove i nain izdavanja reenja o komasaciji, postupak
izrade i sadrinu projekta komasacije, nain procene vrednosti zemljita u postupku urbane komasacije, trokove
i obveznike plaanja trokova (l. 109a-109g).

Ministar blie propisuje:

1) energetska svojstva i nain izraunavanja toplotnih svojstava zgrada, energetske zahteve za nove i postojee
zgrade, kao i uslove, sadrinu i nain izdavanja sertifikata (lan 4);

2) tehnike propise iji su sastavni deo standardi koji definiu obavezne tehnike mere i uslove projektovanja,
planiranja i izgradnje, kojim se osigurava nesmetano kretanje i pristup osobama sa invaliditetom, deci i starim
osobama (lan 5);
3) predmet i postupak sprovoenja objedinjene procedure, voenje i sadrinu registra objedinjenih procedura i
centralne evidencije, kao i ovlaenja i obaveze registratora (l. 8, 8a, 8d, 8v i 8g);

4) sadrinu, nain, postupak i rokove izrade i objavljivanja separata (l. 31a, 34, 41, 46, 48, 49, 50, 58. i 61);

5) sadrinu, nain i postupak izrade dokumenata prostornog i urbanistikog planiranja (l. 10-68);

6) uslove i kriterijume za su/finansiranje izrade planskih dokumenata (lan 39);

7) uslove i nain rada komisije za strunu kontrolu planskih dokumenata, komisije za kontrolu usklaenost
planskih dokumenata i komisije za planove jedinice lokalne samouprave (l. 33, 49. i 52);

8) sadrinu i nain voenja i odravanja centralnog registra planskih dokumenata, informacionog sistema o stanju
u prostoru i lokalnog informacionog sistema planskih dokumenata, kao i digitalni format dostavljanja planskih
dokumenata (l. 43. i 45);

9) sadrinu, postupak i nain donoenja programa ureivanja graevinskog zemljita (lan 94);

10) klasifikaciju objekata prema nameni, funkcionalnim i strukturalnim karakteristikama i stepenu uticaja na
okruenje, s obzirom na rizike vezane za izgradnju i eksploataciju (lan 2);

11) sadrinu, nain i postupak izrade i nain vrenja kontrole tehnike dokumentacije prema klasi i nameni
objekata (l. 117-124, 129, 131. i 168);

12) uslove osiguranja od profesionalne odgovornosti (lan 129a);

13) uslove i nain rada revizione komisije i sadraj izvetaja o strunoj kontroli (lan 132);

14) sadrinu i nain izdavanja graevinske dozvole, (l. 135-138);

15) nain, postupak i sadrinu podataka za utvrivanje ispunjenosti uslova za izdavanje licence za izradu
tehnike dokumentacije i licence za graenje objekata za koje graevinsku dozvolu izdaje ministarstvo, odnosno
autonomna pokrajina, kao i uslove za oduzimanje tih licenci (l. 126. i 150);

16) izgled, sadrinu i mesto postavljanja gradiline table (lan 149);

17) sadrinu i nain voenja knjige inspekcije, graevinskog dnevnika i graevinske knjige (lan 152);

18) sadrinu i nain voenja strunog nadzora (lan 153);

19) sadrinu i nain vrenja tehnikog pregleda, izdavanja upotrebne dozvole, osmatranja tla i objekta u toku
graenja i upotrebe i minimalne garantne rokove za pojedine vrste objekata, odnosno radova, kao i sastav
komisije za tehniki pregled objekta, prema klasi i nameni objekta; uslove na osnovu kojih se utvruje da je
objekat podoban za upotrebu; formu i sadrinu predloga komisije za tehniki pregled o utvrivanju podobnosti
objekta ili dela objekta za upotrebu, kao i druga pitanja od znaaja za vrenje tehnikog pregleda (l. 154. i 158);

20) uslove, program i nain polaganja strunog ispita u oblasti prostornog i urbanistikog planiranja, izrade
tehnike dokumentacije graenja i energetske efikasnosti (lan 161.);

21) uslove i postupak izdavanja i oduzimanja licence za odgovornog urbanistu, projektanta i izvoaa radova,
odgovornog planera (lan 162);

22) obrazac i sadrinu legitimacije urbanistikog i graevinskog inspektora, kao i vrstu opreme koju koristi
inspektor;
23) postupak donoenja i sadrinu programa uklanjanja objekata (lan 171);

24) izgled i sadrinu slubenog znaka, kao i postupak zatvaranja gradilita (lan 181);

25) opta pravila za parcelaciju, regulaciju i izgradnju (l. 31. i 57);

26) nain i postupak za raspisivanje i sprovoenje urbanistiko - arhitektonskog konkursa (lan 68a);

27) na koje objekte se ne primenjuju odredbe o izvoau radova, odgovornom izvoau radova i obavezi
odreivanja strunog nadzora u toku graenja i tehnikog pregleda objekta, prema klasi i nameni objekta (lan
153a);

28) sadrinu i nain objavljivanja podataka registra inenjera Inenjerske komore Srbije (lan 162).

XV KAZNENE ODREDBE
1. Privredni prestupi

lan 202

Novanom kaznom od 1.500.000 do 3.000.000 dinara kaznie se za privredni prestup privredno drutvo ili drugo
pravno lice, koje je investitor, ako:

1) izradu tehnike dokumentacije poveri privrednom drutvu, odnosno drugom pravnom licu koja ne ispunjava
propisane uslove (lan 126);

2) kontrolu tehnike dokumentacije poveri privrednom drutvu, odnosno drugom pravnom licu koje ne ispunjava
propisane uslove (lan 129);

3) ne obezbedi vrenje strunog nadzora nad graenjem objekta (lan 153);

4) nastavi sa izvoenjem radova i posle donoenja reenja o njihovoj obustavi (lan 176);

5) ne zavri graenje objekta, odnosno izvoenje radova u ostavljenom roku (lan 178).

Za privredni prestup iz stava 1. ovog lana kaznie se i odgovorno lice u privrednom drutvu ili drugom pravnom
licu, koje je investitor, novanom kaznom od 100.000 do 200.000 dinara.

Prijavu za privredni prestup iz stava 1. ovog lana podnosi nadleni graevinski inspektor.

lan 202a

Novanom kaznom od 1.500.000 do 3.000.000 dinara kaznie se za privredni prestup privredno drutvo ili drugo
pravno lice koje izrauje tehniku dokumentaciju i/ili izvodi radove, ako ne ispunjava uslove za obavljanje te
delatnosti propisane ovim zakonom (l. 126. i 150).

Za privredni prestup iz stava 1. ovog lana kaznie se i odgovorno lice u privrednom drutvu ili drugom pravnom
licu, novanom kaznom od 100.000 do 200.000 dinara.

Prijavu za privredni prestup iz st. 1. i 2. ovog lana podnosi nadleni graevinski inspektor.

lan 203
Novanom kaznom od 1.500.000 do 3.000.000 dinara kaznie se za privredni prestup privredno drutvo ili drugo
pravno lice koje gradi objekat, ako:

1) gradi objekat bez graevinske dozvole, odnosno izvodi radove suprotno tehnikoj dokumentaciji na osnovu
koje se objekat gradi (lan 110);

2) postupa suprotno odredbama lana 152. ovog zakona;

3) nastavi sa graenjem objekta posle donoenja reenja o obustavi graenja (l. 176. i 177.).

Za privredni prestup iz stava 1. ovog lana kaznie se i odgovorno lice u privrednom drutvu ili drugom pravnom
licu koje gradi, odnosno izvodi radove, novanom kaznom od 100.000 do 200.000 dinara.

Prijavu za privredni prestup iz stava 1. ovog lana podnosi nadleni graevinski inspektor.

lan 204

Novanom kaznom od 1.500.000 do 3.000.000 dinara kaznie se za privredni prestup privredno drutvo ili drugo
pravno lice koje je ovlaeno da utvruje uslove za izgradnju objekata i ureenje prostora, kao i tehnike podatke
za prikljuak na infrastrukturu, odnosno da prikljui objekat na infrastrukturu, ako u propisanom roku ne objavi
separat i/ili ne dostavi potrebne podatke i uslove za izradu planskog dokumenta, i/ili lokacijske uslove i/ili
saglasnost na projekat, odnosno drugi akt predvien ovim zakonom, kao i ako ne prikljui objekat na
infrastrukturu (l. 8b i 46. stav 4).

Za privredni prestup iz stava 1. ovog lana kaznie se i odgovorno lice u privrednom drutvu ili drugom pravnom
licu, novanom kaznom od 100.000 do 200.000 dinara.

Prijavu za privredni prestup iz st. 1. i 2. ovog lana podnosi organ nadlean za izdavanje lokacijskih uslova,
odnosno nosilac izrade plana.

lan 204a

Novanom kaznom od 1.500.000 do 3.000.000 dinara kaznie se za privredni prestup privredno drutvo ili drugo
pravno lice ako trai saglasnosti na tehniku dokumentaciju suprotno odredbama ovog zakona.

Za privredni prestup iz stava 1. ovog lana kaznie se i odgovorno lice u privrednom ili drugom pravnom licu,
novanom kaznom od 50.000 do 100.000 dinara.

Prijavu za privredni prestup iz st. 1. i 2. ovog lana podnosi organ nadlean za izdavanje graevinske dozvole.

2. Prekraji

lan 205

Novanom kaznom od 500.000 do 1.000.000 dinara kaznie se za prekraj privredno drutvo, odnosno drugo
pravno lice, ako ne omogui urbanistikom ili graevinskom inspektoru vrenje nadzora u skladu sa ovim
zakonom (l. 173. i 175).

Za prekraj iz stava 1. ovog lana kaznie se i odgovorno lice u privrednom drutvu ili drugom pravnom licu,
novanom kaznom od 50.000 do 100.000 dinara.

Za prekraj iz stava 1. ovog lana kaznie se preduzetnik novanom kaznom od 100.000 do 300.000 dinara.

Za prekraj iz stava 1. ovog lana kaznie se fiziko lice koje nije preduzetnik novanom kaznom od 50.000 do
100.000 dinara.
Zahtev za pokretanje prekrajnog postupka iz st. 1-4. ovog lana podnosi nadleni graevinski, odnosno
urbanistiki inspektor.

lan 206

Novanom kaznom od 300.000 dinara kaznie se za prekraj privredno drutvo ili drugo pravno lice koje je
investitor objekta ako ne obezbedi pristup objektu osobama sa invaliditetom u skladu sa standardima
pristupanosti (lan 5).

Za prekraj iz stava 1. ovog lana kaznie se i odgovorno lice u privrednom drutvu ili drugom pravnom licu,
novanom kaznom od 10.000 do 50.000 dinara.

Za prekraj iz stava 1. ovog lana kaznie se fiziko lice koje je investitor objekta, novanom kaznom od 20.000
do 100.000 dinara.

Zahtev za pokretanje prekrajnog postupka iz st. 1, 2. i 3. ovog lana podnosi nadleni graevinski inspektor.

lan 207

Novanom kaznom od 100.000 do 500.000 dinara kaznie se za prekraj privredno drutvo ili drugo pravno lice
koje izrauje dokumente prostornog i urbanistikog planiranja ili obavlja druge poslove odreene ovim zakonom,
ako ne omogui urbanistikom inspektoru potpun i nesmetan uvid u raspoloivu dokumentaciju (l. 173. i 175).

Za prekraj iz stava 1. ovog lana kaznie se i odgovorno lice u preduzeu ili drugom pravnom licu, novanom
kaznom od 10.000 do 50.000 dinara.

Zahtev za pokretanje prekrajnog postupka iz st. 1. i 2. ovog lana podnosi nadleni urbanistiki inspektor.

lan 208

Novanom kaznom od 500.000 do 1.000.000 dinara kaznie se za prekraj privredno drutvo, odnosno druga
organizacija, odnosno drugo pravno lice koje gradi objekat, ako:

1) ne odredi lice koje rukovodi graenjem objekta, odnosno izvoenjem radova ili ako odredi lice koje za to ne
ispunjava propisane uslove (l. 151. i 152);

2) ne obavesti nadleni organ o zavretku izgradnje temelja (lan 152. stav 2);

3) pismeno ne upozori investitora ili lice koje vri nadzor nad primenom odredaba ovog zakona na nedostatke u
tehnikoj dokumentaciji (lan 152. stav 6);

4) ne vodi graevinski dnevnik i graevinsku knjigu ili ne obezbedi knjigu inspekcije (lan 152. stav 7. taka 5).

Za prekraj iz stava 1. ovog lana kaznie se i odgovorno lice u privrednom drutvu ili drugom pravnom licu koje
gradi objekat, novanom kaznom od 10.000 do 50.000 dinara.

Novanom kaznom od 50.000 do 150.000 dinara kaznie se za prekraj odgovorni izvoa radova ako postupa
suprotno odredbama lana 152. stav 7. ovog zakona.

Zahtev za pokretanje prekrajnog postupka iz st. 1-3. ovog lana podnosi nadleni graevinski inspektor.

lan 208a

Novanom kaznom od 50.000 do 150.000 dinara kaznie se za prekraj preduzetnik koji:

1) gradi objekat bez graevinske dozvole, odnosno izvodi radove suprotno tehnikoj dokumentaciji na osnovu
koje se objekat gradi (lan 110);

2) postupa suprotno odredbama lana 152. ovog zakona;

3) ne obavesti nadleni organ o zavretku izgradnje temelja (lan 152. stav 3);

4) nastavi sa graenjem objekta posle donoenja reenja o obustavi graenja (l. 176. i 177).

Za prekraj iz stava 1. ovog lana kaznie se fiziko lice investitor, novanom kaznom od 100.000 do 150.000
dinara.

Zahtev za pokretanje prekrajnog postupka iz st. 1. i 2. ovog lana podnosi nadleni graevinski inspektor.

lan 208b

Novanom kaznom od 300.000 do 500.000 dinara kaznie se za prekraj preduzetnik koji izrauje tehniku
dokumentaciju i/ili izvodi radove, ako ne ispunjava uslove za obavljanje te delatnosti propisane ovim zakonom (l.
126. i 150).

Za prekraj iz stava 1. ovog lana kaznie se fiziko lice investitor novanom kaznom od 50.000 do 150.000
dinara.

Zahtev za pokretanje prekrajnog postupka iz st. 1. i 2. ovog lana podnosi nadleni graevinski inspektor.

lan 208v

Novanom kaznom od 100.000 do 150.000 dinara ili kaznom zatvora do 30 dana kaznie se za prekraj
odgovorni projektant koji je izradio i potpisao tehniki dokument ili je potvrdio taj dokument u postupku tehnike
kontrole, suprotno odredbama ovog zakona i podzakonskim aktima donetim na osnovu ovog zakona.

Zahtev za pokretanje prekrajnog postupka iz stava 1. ovog lana podnosi nadleni graevinski inspektor.

lan 209

Novanom kaznom od 25.000 do 50.000 dinara ili kaznom zatvora do 30 dana kaznie se za prekraj odgovorno
slubeno lice u nadlenom organu uprave ako:

1) ne dostavi u propisanom roku potrebne podatke i uslove za izradu planskog dokumenta (lan 46);

2) ne izda lokacijske uslove, graevinsku, odnosno upotrebnu dozvolu u propisanom roku (l. 8d, 53, 56, 136. i
158);

3) ne organizuje javnu prezentaciju urbanistikog projekta (lan 63);

4) ne dostavi zahtev graevinskoj inspekciji za uklanjanje objekta za koji je izdata privremena graevinska
dozvola (lan 147);

5) ne saini program i ne sprovede izvrenje uklanjanja objekta (lan 171);

6) ne omogui urbanistikom odnosno graevinskom inspektoru potpun i nesmetan uvid u raspoloivu

dokumentaciju (l. 173. i 175);

7) ne preduzme propisane mere u vrenju inspekcijskog nadzora (l. 173. i 175);

8) ne dostavi u propisanom roku podatke o objektima izgraenim bez graevinske dozvole (lan 200).

Za ponovljeni prekraj iz stava 1. ovog lana uiniocu e se izrei novana kazna i kazna zatvora do 30 dana.

Zahtev za pokretanje prekrajnog postupka iz stava 1. ta. 1) i 3) ovog lana podnosi nadleni urbanistiki
inspektor, zahtev iz stava 1. ta. 2) i 4) ovog lana graevinski inspektor, zahtev iz stava 1. taka 6) ovog lana
urbanistiki, odnosno graevinski inspektor, a zahtev iz stava 1. ta. 5) i 7) ovog lana organ nadlean za
izdavanje graevinske dozvole.

lan 210

Novanom kaznom od 50.000 do 100.000 dinara ili kaznom zatvora do 30 dana kaznie se za prekraj odgovorno
slubeno lice u nadlenom organu uprave ako:

1) izda lokacijske uslove protivno ovom zakonu i propisima donetim na osnovu ovog zakona (lan 53);

2) izda graevinsku dozvolu protivno ovom zakonu i propisima donetim na osnovu ovog zakona (l. 135. i 136);

3) izda upotrebnu dozvolu protivno propisima (lan 158).

Za ponovljeni prekraj iz stava 1. ovog lana uiniocu e se izrei novana kazna i kazna zatvora do 30 dana.

Zahtev za pokretanje prekrajnog postupka iz stava 1. ovog lana podnosi registrator, odnosno organ nadlean
za sprovoenje objedinjene procedure ako registrator nije imenovan u skladu sa lanom 8v ovog zakona.

lan 211

Novanom kaznom od 25.000 do 50.000 dinara kaznie se za prekraj nadleni inspektor koji u sluajevima iz l.
174, 176, 177, 178, 179, 180, 181, 182. i 198. ovog zakona ne donese reenje, odnosno ne izda naredbu u
primerenom roku, koji ne moe biti dui od sedam dana od dana saznanja za uinjeni prekraj.

Za ponovljeni prekraj iz stava 1. ovog lana uiniocu e se izrei novana kazna i kazna zatvora do 30 dana.

lan 211a

Novanom kaznom od 10.000 do 50.000 dinara kaznie se za prekraj odgovorno lice u imaocu javnog
ovlaenja, ako imalac javnih ovlaenja tokom sprovoenja objedinjene procedure ne postupa na nain i u
rokovima propisanim ovim zakonom (lan 8b).

Zahtev za pokretanje prekrajnog postupka iz stava 1. ovog lana podnosi registrator, odnosno organ nadlean
za sprovoenje objedinjene procedure ako registrator nije imenovan u skladu sa lanom 8v ovog zakona.

lan 211b

Novanom kaznom od 10.000 do 50.000 dinara kaznie se za prekraj registrator, odnosno odgovorno lice u
organu nadlenom za sprovoenje objedinjene procedure ako nije imenovan registrator, ako ne podnese zahtev
za pokretanje prekrajnog postupka u skladu sa lanom 8v stav 5. ovog zakona.

Zahtev za pokretanje prekrajnog postupka iz stava 1. ovog lana podnosi Registrator centralne evidencije.

lan 212

Novanom kaznom od 500.000 do 2.000.000 dinara kaznie se za prekraj privredno drutvo ili drugo pravno lice
koje obavlja poslove izrade i kontrole tehnike dokumentacije, odnosno koje je izvoa radova, vrilac strunog
nadzora ili tehnikog pregleda, ako nije osigurano od odgovornosti za tetu (lan 129a).
Za prekraj iz stava 1. ovog lana kaznie se i odgovorno lice u privrednom drutvu ili drugom pravnom licu
novanom kaznom od 20.000 do 100.000 dinara.

Za prekraj iz stava 1. ovog lana kaznie se preduzetnik novanom kaznom od 100.000 do 500.000 dinara.

Zahtev za pokretanje prekrajnog postupka iz stava 1. ovog lana podnosi nadleni graevinski inspektor.

XVI PRELAZNE I ZAVRNE ODREDBE

lan 213

Danom stupanja na snagu ovog zakona Inenjerska komora Srbije osnovana Zakonom o planiranju i izgradnji
("Slubeni glasnik RS", br. 47/03 i 34/06) nastavlja sa radom, u skladu sa ovim zakonom.

Komisije za planove obrazovane na osnovu Zakona o planiranju i izgradnji mogu nastaviti sa obavljanjem poslova
do isteka mandata utvrenim aktom o obrazovanju.

lan 214

Privredna drutva i druga pravna lica koja obavljaju poslove za koje su ovim zakonom propisani posebni uslovi,
duna su da svoje poslovanje usklade sa odredbama ovog zakona u roku od jedne godine od dana njegovog
stupanja na snagu.

Lica koja su do dana stupanja na snagu ovog zakona poloila struni ispit kojim je izvrena provera strune
osposobljenosti za rad na poslovima odreenim ovim zakonom po propisima koji su bili na snazi u vreme njihovog
polaganja, kao i lica kojima je tim propisima priznato pravo vrenja odreenih poslova, ispunjavaju uslove za
vrenje tih poslova i prema odredbama ovog zakona ako ispunjavaju i ostale propisane uslove.

lan 215

Optina, odnosno grad donee prostorni plan u roku od 18 meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Optina, grad i grad Beograd donee plan generalne regulacije, odnosno planove generalne regulacije za sedite
jedinice lokalne samouprave u roku od dve godine od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Optina, grad i grad Beograd donee planove generalne regulacije za ostala naselja, koji su predvieni za
donoenje prostornim planom jedinice lokalne samouprave, u roku od tri godine od dana stupanja na snagu ovog
zakona.

Do stupanja na snagu planskih dokumenata iz st. 1, 2. i 3. ovog lana primenjivae se postojei prostorni i
urbanistiki planovi.

Informacija o lokaciji i lokacijska dozvola izdavae se na osnovu postojeih prostornih i urbanistikih planova do
dana stupanja na snagu planskih dokumenata iz st. 1, 2. i 3. ovog lana.

Postupak izrade i donoenja prostornog, odnosno urbanistikog plana zapoet pre stupanja na snagu ovog
zakona, nastavie se po odredbama ovog zakona, osim za prostorne, odnosno urbanistike planove za koje je
obavljen javni uvid koji e se okonati po propisima po kojima su zapoeti.

lan 216

Jedinice lokalne samouprave koje nisu donele prostorni plan optine do dana stupanja na snagu ovog zakona,
donee odluku o izradi prostornog plana jedinice lokalne samouprave u roku od tri meseca od dana stupanja na
snagu ovog zakona.
Prostorni plan optine, koji je donet do dana stupanja na snagu ovog zakona uskladie se sa odredbama ovog
zakona, u roku od 18 meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona, a odluku o usklaivanju prostornog plana
sa odredbama ovog zakona jedinica lokalne samouprave donee u u roku od tri meseca od dana stupanja na
snagu ovog zakona.

Grad Beograd e u roku od tri meseca od dana stupanja na snagu ovog zakona, doneti odluku o izradi planova iz
lana 20. stav 3. ovog zakona, a u roku od 18 meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona donee, u skladu
sa ovim zakonom, prostorne planove sa elementima prostornog plana jedinice lokalne samouprave.

Jedinica lokalne samouprave, ije sedite naseljenog mesta ima manje od 30.000 stanovnika donee odluku o
izradi plana generalne regulacije za naseljeno mesto koje je sedite jedinice lokalne samouprave, u roku od tri
meseca od dana stupanja na snagu ovog zakona. Stupanjem na snagu plana generalne regulacije prestaju da
vae generalni planovi, planovi detaljne regulacije, preispitani regulacioni planovi i preispitani detaljni urbanistiki
planovi, doneti u skladu sa ranije vaeim zakonima o planiranju, koji su u suprotnosti sa planom generalne
regulacije.

Jedinice lokalne samouprave, ije sedite naseljenog mesta ima vie od 30.000 stanovnika, donee u roku od tri
meseca od dana stupanja na snagu ovog zakona, odluku o usklaivanju generalnog plana sa odredbama ovog
zakona koje se odnose na generalni urbanistiki plan i odluku o izradi planova generalne regulacije u skladu sa
ovim zakonom, na celom graevinskom podruju naseljenog mesta. Stupanjem na snagu planova generalne
regulacije, prestaju da vae odredbe generalnog plana, planovi detaljne regulacije, preispitani regulacioni planovi i
preispitani detaljni urbanistiki planovi, doneti u skladu sa ranije vaeim zakonima o planiranju, koji su u
suprotnosti sa planom generalne regulacije.

Planovi detaljne regulacije, odnosno planovi generalne regulacije za pojedinana naseljena mesta koja nisu
sedite jedinice lokalne samouprave, ostaju na snazi, ako nisu u suprotnosti sa odredbama ovog zakona koje se
odnose na plan generalne regulacije.

Planovi opteg ureenja, doneti po Zakonu o planiranju i izgradnji, usklauju se sa odredbama ovog zakona koje
se odnose na ematski prikaz ureenja naseljenih mesta za delove teritorije za koje nije predviena izrada
urbanistikog plana. Donoenjem prostornog plana jedinice lokalne samouprave usklaeni plan opteg ureenja
postaje sastavni deo prostornog plana jedinice lokalne samouprave kao ematski prikaz ureenja naseljenog
mesta.

lan 217

Do stupanja na snagu planskih dokumenata predvienih ovim zakonom, za izgradnju telekomunikacionih

objekata, za koje se po ovom zakonu izdaje graevinska dozvola, na podruju za koje nije donet urbanistiki plan
ili urbanistikim planom nije predviena izgradnja te vrste objekata, lokacijska dozvola se izdaje u skladu sa
uslovima organa, odnosno organizacija nadlenih za poslove telekomunikacija, na osnovu godinjih planova
razvoja telekomunikacionih mrea na teritoriji Republike Srbije, u skladu sa zakonom.

lan 218

Reavanje zahteva za izdavanje odobrenja za izgradnju, upotrebne dozvole i drugih zahteva za reavanje o
pojedinanim pravima i obavezama, podnetih do dana stupanja na snagu ovog zakona, nastavie se po
propisima koji su vaili do dana stupanja na snagu ovog zakona.

lan 219

(Brisan)

lan 220

Naknada za korienje graevinskog zemljita plaa se u skladu sa Zakonom o planiranju i izgradnji ("Slubeni
glasnik RS", br. 47/03 i 34/06), dok se navedena naknada ne integrie u porez na imovinu.
 lan 221

Odredba lana 4. stav 2. ovog zakona primenjivae se od dana stupanja na snagu propisa koji donosi ministar
nadlean za poslove graevinarstva, kojim se blie propisuju uslovi, sadrina i nain izdavanja sertifikata o
energetskim svojstvima objekta, u skladu sa ovim zakonom.

lan 222

Danom stupanja na snagu ovog zakona prestaje da vai Zakon o planiranju i izgradnji ("Slubeni glasnik RS", br.
47/03 i 34/06).

Do donoenja podzakonskih akata na osnovu ovlaenja iz ovog zakona, primenjivae se podzakonski akti doneti
na osnovu zakona koji prestaje da vai danom stupanja na snagu ovog zakona, ako nisu u suprotnosti sa ovim
zakonom.

lan 223

Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Slubenom glasniku Republike Srbije".

Samostalni lanovi Zakona o izmenama i dopunama

Zakona o planiranju i izgradnji

("Sl. glasnik RS", br. 24/2011)

lan 88[s1]

Reavanje zahteva za izdavanje odobrenja za izgradnju, upotrebne dozvole i drugih zahteva za reavanje o
pojedinim pravima i obavezama, podnetih do dana stupanja na snagu ovog zakona, nastavie se po propisima
koji su vaili do dana stupanja na snagu ovog zakona.

Postupci za prestanak prava korienja na neizgraenom graevinskom zemljitu u dravnoj svojini zapoeti u
skladu sa odredbama Zakona o planiranju i izgradnji ("Slubeni glasnik RS", br. 47/03 i 34/06), koji nisu okonani
do 11. septembra 2009. godine, nastavie se po propisima koji su vaili do dana stupanja na snagu tog zakona.

Pravnosnano reenje o odobrenju za izgradnju, izdato u skladu sa odredbama Zakona o planiranju i izgradnji
("Slubeni glasnik RS", br. 47/03 i 34/06), moe se po zahtevu investitora ukinuti, ako je po pravnosnanosti tog
reenja izmenjen planski dokument na osnovu koga se moe izdati graevinska dozvola za izgradnju objekta
vee povrine od objekta ija je izgradnja odobrena reenjem ije se ukidanje trai.

Reenje kojim se ukida reenje iz stava 3. ovog lana donosi organ nadlean za izdavanje graevinske dozvole.

lan 89[s1]

Naknada za korienje graevinskog zemljita plaa se u skladu sa Zakonom o planiranju i izgradnji ("Slubeni
glasnik RS", br. 47/03 i 34/06), dok se navedena naknada ne integrie u porez na imovinu, a najkasnije do 31.
decembra 2013. godine.

Do isteka roka iz stava 1. ovog lana jedinica lokalne samouprave propisuje blie kriterijume, merila, visinu, nain
i rokove plaanja naknade za korienje graevinskog zemljita, a moe ih propisati uzimajui u obzir i namenu
korienja objekta.

Lica koja imaju bespravno sagraene objekte za koje nije podnet zahtev za legalizaciju u skladu sa odredbama
ovog zakona, lica kojima je pravnosnano okonan postupak legalizacije donoenjem akta kojim se odbacuje ili
odbija zahtev za legalizaciju, kao i lica koja nisu zakljuila ugovor iz lana 185. Zakona o planiranju i izgradnji
("Slubeni glasnik RS", br. 72/09, 81/09 - ispravka i 64/10 - US) do ruenja bespravno sagraenog objekta
plaaju naknadu za korienje graevinskog zemljita propisanu aktom jedinice lokalne samouprave u trostrukom
iznosu.

lan 90[s1]

Ovaj zakon stupa na snagu narednog dana od dana objavljivanja u "Slubenom glasniku Republike Srbije".

Samostalni lanovi Zakona o izmenama

Zakona o planiranju i izgradnji

("Sl. glasnik RS", br. 121/2012)

lan 2[s2]

Nosilac prava korienja iz lana 103. stav 1. Zakona moe ostvariti pravo na gradnju novih objekata, odnosno
dogradnju i rekonstrukciju postojeih objekata u skladu sa namenom zemljita utvrenom vaeim planskim
dokumentom u roku od 12 meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona, bez dostavljanja dokaza o izvrenoj
konverziji zemljita u skladu sa Zakonom.

lan 3[s2]

Ovaj zakon stupa na snagu narednog dana od dana objavljivanja u "Slubenom glasniku Republike Srbije".

Samostalni lanovi Zakona o izmenama i dopunama

Zakona o planiranju i izgradnji

("Sl. glasnik RS", br. 132/2014)

lan 129[s3]

Danom stupanja na snagu ovog zakona prestaje sa radom Republika agencija za prostorno planiranje (u daljem
tekstu: Agencija), osnovana Zakonom o planiranju i izgradnji ("Slubeni glasnik RS", br. 47/03 i 34/06).

Danom prestanka rada Agencije poslove iz okvira nadlenosti Agencije preuzima ministarstvo nadleno za
poslove prostornog planiranja.

Ministarstvo iz stava 2. ovog lana danom prestanka rada Agencije preuzima zaposlene, sredstva, imovinu,
dokumentaciju i arhivu Agencije.

Prava i obaveze Agencije preuzima Republika Srbija.

Prava i obaveze iz stava 4. ovog lana u ime Republike Srbije vri Vlada.

O izvravanju obaveza Agencije, preuzetih u skladu sa zakonom, starae se Ministarstvo graevinarstva,

saobraaja i infrastrukture u okviru nadlenosti utvrenih Zakonom o ministarstvima ("Slubeni glasnik RS", broj
44/14).

lan 130[s3]
Planski dokumenti doneti do dana stupanja na snagu ovog zakona ostaju na snazi.

Postupak izrade i donoenja prostornog, odnosno urbanistikog plana zapoet pre stupanja na snagu ovog
zakona, nastavie se po odredbama ovog zakona, osim za prostorne, odnosno urbanistike planove za koje je
doneta odluka o izradi, a koji se mogu okonati po odredbama zakona po kojima su zapoeti.

Donosioci planskih dokumenata duni su da, prilikom izmene i dopune planskog dokumenta po stupanju na
snagu ovog zakona, sadrinu i postupak usvajanja planskog dokumenta usklade sa odredbama ovog zakona.

Vaei planski dokumenti, kao i planski dokumenti iji se postupak izrade i donoenja sprovodi po odredbama
Zakona o planiranju i izgradnji, dostavljaju se centralnom registru planskih dokumenata u skladu sa odredbama
ovog zakona, u roku od 12 meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Obaveza dostavljanja planova u digitalnom obliku, u skladu sa odredbama lana 43. ovog zakona se primenjuje i
na planove iz stava 2. ovog stava.

Do stupanja na snagu planskih dokumenata predvienih ovim zakonom, za izgradnju telekomunikacionih i

objekata elektroprenosne i elektrodistributivne mree, za koje se po ovom zakonu izdaje graevinska dozvola,
odnosno reenje iz lana 145. ovog zakona na podruju za koje nije donet planski dokument ili vaeim planskim
dokumentom nije predviena izgradnja te vrste objekata, lokacijski uslovi se izdaju u skladu sa uslovima organa,
odnosno organizacija nadlenih za poslove telekomunikacija, odnosno energetike na osnovu godinjih planova
razvoja tih mrea na teritoriji Republike Srbije, u skladu sa zakonom.

Skuptina jedinice lokalne samouprave na ijoj teritoriji se nalazi zemljite kome je namena promenjena iz
poljoprivrednog u graevinsko zemljite, duna je da organu nadlenom za poslove dravnog premera i katastra,
u roku od 12 meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona, dostavi akt koji sadri popis katastarskih parcela
kojima je promenjena namena do 15. jula 1992. godine.

lan 131[s3]

Zapoeti postupci za reavanje zahteva za izdavanje odobrenja za izgradnju, lokacijske dozvole, graevinske
dozvole, upotrebne dozvole i drugih zahteva za reavanje o pojedinanim pravima i obavezama, podnetih do
dana stupanja na snagu ovog zakona, okonae se po propisima po kojima su zapoeti.

Lokacijska dozvola izdata u skladu sa Zakonom o planiranju i izgradnji, po pravnosnanosti predstavlja osnov za
izdavanje graevinske dozvole, u skladu sa ovim zakonom.

Ugovori o zakupu graevinskog zemljita u javnoj svojini zakljueni do dana stupanja na snagu ovog zakona,
predstavljaju osnov za utvrivanje aktivne legitimacije zakupca u postupku izdavanja graevinske dozvole, u
skladu sa ovim zakonom.

lan 132[s3]

Odredbe lana 8, lana 8b, lana 8d, lana 8, l. 97, 98. i lana 211a ovog zakona primenjuju se od 1. marta
2015. godine.

Odredbe lana 8a, lana 8v, lana 8g, lana 176. stav 6, lana 211b i lana 212. ovog zakona primenjuju se od 1.
januara 2016. godine.

Do 1. januara 2016. godine razmena dokumenata i podnesaka izmeu nadlenog organa i imaoca javnih
ovlaenja u sprovoenju objedinjene procedure moe se vriti i u papirnoj formi.

Podzakonski akti koji se donose u skladu sa odredbama ovog zakona bie doneti najkasnije do 15. februara
2015. godine, osim podzakonskog akta iz lana 8a stav 3, lana 8v stav 7. i lana 8g stav 3. ovog zakona koji e
biti doneti najkasnije do 15. novembra 2015. godine.
Do donoenja podzakonskih akata na osnovu ovlaenja iz ovog zakona, primenjivae se podzakonski akti doneti
na osnovu Zakona o planiranju i izgradnji koji nisu u suprotnosti sa ovim zakonom.

Pravo i uslovi za pretvaranje prava korienja graevinskog zemljita u pravo svojine za lica iz lana 102. stav 9.
ureuju se posebnim zakonom u roku ne duem od est meseci od stupanja na snagu ovog zakona.

lan 133[s3]

Jedinice lokalne samouprave dune su da u roku od 30 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona utvrde
koeficijente iz lana 97. stav 2. ovog zakona i donesu opti akt iz lana 97. stav 7. ovog zakona.

Za ugovore kojima je utvreno plaanje naknade za ureivanje graevinskog zemljita zakljuene pre stupanja na
snagu ovog zakona, po kojima naknada nije plaena u celosti, jedinica lokalne samouprave moe optim aktom
propisati kriterijume za preugovaranje visine i naina plaanja naknade za ureivanje graevinskog zemljita u
skladu sa odredbama ovog zakona kojima je ureeno plaanje doprinosa za ureivanje graevinskog zemljita.

lan 134[s3]

Odredbe drugih zakona kojima se na drugaiji nain ureuju pitanja koja su predmet ureivanja ovog zakona
nee se primenjivati, osim zakona i propisa kojima se ureuje zatita ivotne sredine.

lan 135[s3]

Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Slubenom glasniku Republike Srbije".

Samostalni lan Zakona o izmenama

Zakona o planiranju i izgradnji

("Sl. glasnik RS", br. 145/2014)

lan 2[s4]

Ovaj zakon stupa na snagu narednog dana od dana objavljivanja u "Slubenom glasniku Republike Srbije".