Albert Ajntajn 1905 izdao je svoj rad o specijalnoj teoriji relativnosti, a s tim je promenio i nae

koncepte o prostoru i vremenu.

Kako glasi I. Njutonov zakon zakon inercije?

Telo se kree ravnomerno pravolinijski ili miruje ako na njega ne deluje spoljanja sila (ili se delovanja
drugih sila meusobno ponitavaju)

Ovo nam pokazuje, da su ravnomerno pravolinijsko kretanje, i mirovanje ravnopravni (ekvivalentni).

kod Njutonovih zakona koristimo pojmove: mirovanje, brzina, ubrzanje. Ovi imaju smisla samo ako
prethodno definiemo sistem referencije, a poreenje se vri u odnosu na ovaj sistem.

Sistem referencije (koordinatni sistem + referentno telo)

inercijalni referentni sistemi kod kojih vai zakon inercije (ravnomerno pravolinijsko
kretanje)
specijalna teorija relativnosti
neinercijalni referentni sistemi ne vai zakon inercije (ubrzavajui sistemi)
opta teorija relativnosti

Vaenje I. Njutonovog zakona dakle zavisi od izbora koordinatnog sistema.

1. Primer:

U liftu stoji jedan ovek, on dri jednu saksiju. Lift se kree prema dole, konstantnom brzinom. Ako
njega pitamo kakva je situacija, on bi rekao da na saksiju deluje sila tee nanie i sila reakcije navie.
Rezultanta te dve sile jednaka je nuli. Kako saksija miruje zakljuuje da za saksiju vai zakon inercije.

Ako pitamo drugog oveka, koji stoji na prizemlju on bi rekao da na saksiju deluje sila tee nanie i sila
reakcije ruke navie. Rezultanta te dve sile jednaka nuli. Kako se saksija kree ravnomerno pravolinijski
zakljuuje da za saksiju vai zakon inercije

ALI ako pitamo nekog oveka, ko se kree ubrzano prema gore, on bi video ovu situaciju drugaije. I
on vidi da na saksiju deluje sila tee nanie i sila reakcije ruke navie. Rezultanta te dve sile jednaka je
nuli, ali kako se njemu saksija pribliava ubrzano zakljuuje da za saksiju ne vai zakon inercije.

2. primer:

Dva posmatraa vre jednostavne eksperimente u raznim sistemima. Jedan vri oglede u laboratoriji,
a drugi u vagonu koji se kree ravnomerno pravolinijski.

kretanje loptice baene vertikalno uvis sa odreenom brzinom,

ponaanje lopte na podu (na loptu ne deluju horizontalne sile),
ponaanje vode u akvarijumu i
matematiko klatno
Posle toga posmatrai diskutuju o rezultatima ogleda. Da li e se rezultati njihovih ogleda razlikovati?
NE, poto i laboratorija i vagon koji se kree ravnomerno pravolinijski su inercijalni sistemi. Zakoni
mehanike imaju isti oblik u svim inercijalnim sistemima. Ova tvrdnja naziva se Galilejev princip
relativnosti, formulisan oko tri veka ranije,a Ajstajn ga je preuzeo.

Pojam etra

Fiziari su upotrebili analogiju izmeu irenja zvuka i irenja svetlosti. Kako je zvuku potrebna neka
sredina u kome moe da se prostire (npr. vazduh) , verovatno je takav sluaj i sa svetlou Zbog toga
su uveli specijalnu sredinu, takozvani etar, u kojem se svetlost irila na isti nain kao zvuk u vazduhu.
Etar bi trebao da ispunjava sav prostor (ukljuujui tu i prostor u atomu) i da apsolutno miruje. Kada
bi etar bio nepokretan mogao bi da poslui kao univerzalni sistem poreenja.
Zemlja se kree u ovoj sredini, a zbog toga brzina svetlosti, mereno na Zemlji, trebalo bi da zavisi od
toga da li se svetlost prostire u istom smeru kao i smer kretanja Zemlje ili u suprotnom. Ako merimo
brzinu svetlosti u jednom, i u drugom smeru, moemo izraunati apsolutnu brzinu Zemlje.
Najpoznatiji eksperiment je uradio Majkelson (prvi ameriki fiziar, koji je dobio Nobelovu nagradu
1907)
Majkelsonov eksperiment 1887 (Majkelsonov interferometar tanost je 1/50 deo talasne duine
svetlosti, oko 10 nm)

Zbog kretanja Zemlje oko Sunca svetlosni zraci odbijeni od ogledala 1 i 2 dospevaju u durbin (tj. u oko
posmatraa) sa izvesnom putnom razlikom. Poto postoji putna razlika ispunjen je uslov za
interferenciju svetlosnih zrakova, pa se u durbinu javljaju interferencione pruge, na osnovu kojih se
moe precizno izraunati brzina svetlosti.
Ako se aparat obrne za 900, pri emu ogledala 1 i 2 zamenjuju mesta trebalo bi oekivati i pomeranje
interfrencionih pruga, ali ono nije zapaeno. Dakle, hipoteza o nepominom etru bila je pogrena
Majkelsonov ogled je pokazao da se svetlost u svim pravcima prostire istom brzinom. Dakle, brzina
Zemlje, tj. posmatraa nije se ni sabrala ni oduzela od brzine svetlosti, kao to se oekivalo prema
klasinom zakonu slaganja brzina.

Postulati specijalne teorije relativnosti

1. Zakoni mehanike imaju isti oblik u svim inercijalnim sistemima.
2. Brzina svetlosti u vakuumu je ista u svim inercijalnim referentnim sistemima. Ne zavisi od
brzine izvora svetlosti niti od brzine posmatraa. Brzina svetlosti u vakuumu je najvea
mogua brzina c = 300.000 km/s sa kojom interakcija moe da se prenosi