Panika kao

psihiki poremeaj

Ostati
svoj gospodar!
6001 595 11/2004

UNTERNEHMEN ZNS

Lundbeck GmbH
Karnapp 25 21079 Hamburg
Telefon: 040/236 49-0
Telefax: 040/236 49-255
UNTERNEHMEN ZNS
E-Mail: info@lundbeck.de
www.lundbeck.de

Saveti za ljude sklone panici

i njihove blinje
Panik-Ratgeber in
serbo-kroatischer Sprache
 Inhaltsverzeichnis
Sadraj Vorwort
Predgovor

Predgovor 3 Svi se mi plaimo.

Razlika lei samo u pitanju: Od ega.
ta je to strah? 4 Frank Thiess (1890 1977), nemaki esejista
Razvijanje straha
Zdrav strah bolestan strah

Vrste straha 6 Dragi pacijenti,

Uopteni strah kao psihika smetnja
Panika kao psihika smetnja
Fobija kao psihika smetnja
Kad se radi o strahu svi mislimo da znamo o emu
Socijalna fobija
priamo. Ali kad se zapitamo, ta svako za sebe pod
njim podrazumeva, ubrzo primeujemo da se kod
Cifre u vezi straha 9 straha za nekog radi o potrebnom iskustvu, dok za
nekog predstavlja mukotrpnu smetnju koja ograniava
Odbrana od straha 10 ivot.

ta je to panika? 11 Ova broura je upuena svakome ko na strah gleda

Simptomi napada panike kao na bolest. Treba da Vama i Vaim blinjima ponudi
Uzroci i izazivai bolesti informacije, koje e Vam olakati razgovor sa lekarom,
Zaarani krug koji pojaava simptome Izbegavanje jer u sluaju straha kao psihikog poremeaja samo
Va lekar moe da Vam pomogne. Ko se plai toga, da
Tok i prognoza 16 pria o svom problemu sa strahom, jer misli da bi time
pokazao neku svoju slabost, treba uvek da ima jedno
ta moe da se uradi? 17 na umu: Kod straha kao psihikog poremeaja se radi
Zlatna pravila za savlaivanje straha
o oboljenju, koje se samo onda moe izleiti, kad se
Tretman medikamentima
Dejstva psihoterapije
dotina osoba poveri svom lekaru. Samo na taj nain
Drugi naini tretmana
postoji ansa da u ivotu opet postanete svoj gospo-
dar!
Dodatak 23
Predlog literature
Grupne terapije

2 3
 ta je to strah?
Strah je neophodan za preivljavanje.
Hannah Arendt (1906 1975), nemako-ameriki filozof
Vrlo je teko de-
nisati strah jednom
reenicom. Moe se
rei da je to pritiskajui
oseaj neposredne
pretnje, koji ne moe
da se kontrolie voljom
i razumom. Sa medi-
cinske take gledita
je strah skoro uvek
praen vegetativnim
simptomoma kao to
su bledilo, znojenje,
drhtavica ili lupanje srca. Za preterano velike oblike
straha se moe smatrati da strah predstavlja oboljenje.
Razvoj straha
Na strah se razvija tek u toku ivota.
Dakle, ne dolazimo na svet ni kao
plaljivci, ni kao izuzetno hrabri lju-
di bez ikakvih strahova.
Prve vidljive reakcije straha poka-
zuje odojad u vremenu od etvrtog
do estog meseca. Due odsustvo
roditelja deca mogu izdrati tek onda,
kad mogu da zadre unutranju sliku
o osobama u koje mogu imati pove-
renja.
4 5
Zdrav strah bolestan strah
Kao prvo, strah je jedan zdrav oseaj koji nas odrava
u ivotu. Strah nas osposobljava da brinemo o svojim
blinjima i budemo paljivi prema njima.
Isto kao to i bol ima funkciju alarma u organizmu, tako
i strah ima veliki znaaj. Kad bismo se pribliili vatri
bez straha i bez bola, pod nekim okolnostima bi posle-
dice bile opekotine opasne po ivot.
Dakle, postoje posve zdravi aspekti straha. Ovde
se radi o takozvanom realnom strahu: Na osnovu
neke spoljanje opasnosti ovek se na telesnom,
uvstvenom i misaonom nivou prebacuje u alarmno
stanje.
Svako isto tako zna, kako
se doivljavanje straha
moe obraditi ili preraditi,
na primer ako se situaci-
ji koja nas plai d drugo
znaenje: Onda se noni
umovi u kui ne pripisuju
provalnicima, ve maki
koja hoda. Vano je posedovati odreenu dozu realnog
straha. Dovoljno, da se ne ue nespreman u rizinu
situaciju, ali ne plaiti se ni previe, kako bi ovek bio
nesposoban da deluje (ukoen od straha). Kao to
vidimo: Previe, isto kao i premalo straha, se smatra
za bolest. U prvom sluaju ete biti upueni na pomo
i Va ivotni kvalitet je ogranien. U drugom sluaju je
mogue da budete socijalno integrisani i uspeni. Iako
se obe varijante kvalikuju kao bolest, preteranom
strahu se pridaje vei znaaj.
 Vrste straha

Strah u sebi se uvek moe pronai. Samo se mora Uopteni strah kao psihika smetnja
traiti dovoljno duboko.
Andr Malraux (19011976), romansijer, francuski ministar kulture i nauni
O uoptenom strahu kao
istraiva umetnosti
psihikoj smetnji se moe
govoriti kad se simptomi
straha pojavljuju danima,
Strah nije uvek isti. Zbog toga se sa medicinskog najmanje tokom nekoli-
gledita razlikuju tri velike grupe straha kao psihike ko nedelja. U najvanije
smetnje. Da bi bilo jasno da se radi o vidovima straha simptome, na osnovu
koji ine oveka bolesnim, dodajemo izraz kao kojih Va lekar postavlja
psihika smetnja. dijagnozu, spadaju:

Strah kao psihika smetnja (uopteni strah, Strahovi (oseaj napetosti, nervoza, problemi sa
promenljiv strah) koncentracijom)

Panika kao psihika smetnja (ili napadi panike) motorina napetost (na pr. drhtavica, prenapreg-
sa ili bez straha od prostora (agorafobije) nutost miia, uznemirenost)

Fobija kao psihika smetnja (u odnosu na vegetativna preosetljivost (na pr. znojenje,
predmete i situacije) vrtoglavica)

Kod svih tih strahova se prelaz iz normalnog u boles-
tan odvija kontinualno. Pitanje je razmere straha, da li
na primer jedna uopteno plaljiva osoba doe u ulogu
pacijenta ili ne.
Ima puno ljudi koji sistematski izbegavaju da putuju
avionom, a da im nije potrebna psiholoka pomo ili
nisu primorani na nju. U kojoj fazi strah da se govori
pred drugim ljudima postaje toliko sputavajui, da bi
imalo smisla potraiti profesionalnu pomo, esto je
teko rei. Isto tako je teko rei, kada se strah od
paukova pretvara u zaista bolestan.
Zbog boljeg shvatanja, neka prvo budu razgraniena
ova tri oblika straha kao oboljenja.
Panika kao psihika smetnja
Poto lek koji Vam je doktor prepisao deluje protiv panike
kao psihike bolesti, ova broura e Vas u vezi te teme
opirnije informisati u poglavlju ta je to panika?.
Fobija kao psihika smetnja
Fobija kao psihika smetnja se odnosi na neku speci-
jalnu situaciju ili na neki objekat. Kod fobije koja se
odnosi na objekat dolazi do pojave straha u odnosu
na odreene objekte kao na primer na paukove, zmije
ili vatru.

6 7
 Strah u ciframa

Socijalna fobija Jo nikad se oveanstvo nije plailo kao u dananje

vreme i jo nikad nije imalo toliko razloga za to.
Bertrand Russell (1872 1970), engleski matematiar i filozof,
Socijalna fobija je jedan oblik fobije kao psihike smet-
1950 Nobelova nagrada za literaturu
nje koji se odnosi na situaciju. Pacijenti izbegavaju
meuljudske kontakte kao na primer govor u javnosti
ili sastanak sa osobama suprotnog pola. Pri tom esto Verovatnoa da u svom ivotu patimo od oboljenja
dolazi do simptoma kao to su crvenilo, izbegavanje straha iznosi 10 do 15 %. U SAD se polazi ak od toga,
gledanja u oi, drhtanje ruku i.t.d. da svaki etvrti nekad u svom ivotu prepati oboljenje
Kada ubudue govorimo o oboljenjima straha, onda se straha. U ukupnom
to uglavnom odnosi na optevaea tumaenja koja se broju se najee
sreu pacijenti sa
mogu primeniti na sve glavne oblike oboljenja straha.
uoptenim stra-
hom kao psihikom
smetnjom i stra-
hom od prostora
(o tome u poglavlju
ta je to panika?).

Sve u svemu pani-

ka kao psihika
smetnja nastupa
ree.
Ako je neki blii roak oboleo, onda je rizik oboljenja
kod ostalih lanova porodice sa 15 do 20 % iznad
rizika ostalog stanovnitva. Kod jednojajanih bliza-
naca verovatnoa se poveava ak na 30 %. Ovo
zapaanje dokazuje naslednu komponentu oboljenja.
U Nemakoj, Austriji i vajcarskoj ima preko preko
2,5 miliona ljudi koji pate od bolesnog straha.

8 9
 Odbrana od straha
Onome ko se plai svo lie uti.
Nemaka poslovica
Ako se ve (moramo da) plaimo, onda naravno elimo
da imamo i mogunost da izaemo na kraj sa strahom
ili bolje reeno: da se odbranimo od njega. Pri tom
ima mnogo mogunosti koje nam pomau da ivimo
u ravnotei izmeu posedovanja straha i bezobzirnos-
ti liene svakog oseaja i preterane opreznosti. Lete-
nje avionom ili vonja vozom e nam biti neverovatno
olakana ako budemo potisnuli mogunost pada ili
iskakanja iz koloseka. Svakom od nas su ovi primeri
poznati.
Kod straha kao psihike smetnje ovi odbrambeni
mehanizmi nisu vie dovoljni, to na kraju dovodi do
oboljenja.
10
ta je to panika?
Strahovi kod jednog oveka nikad ne ostaju isti:
Jedni nastaju, drugi nestaju.
Platon (427 348 ili 347 pre Hrista), grki filozof
Panika kao psihika smetnja se sastoji iz pojedinih nas-
tupa i napada panike. Nastupi panike su neposredno
nastupajua, ekstremna stanja straha, koja uglavnom
traju par minuta. U medicini se kae i paroksimalan
(= u obliku nastupa) epizodski strah.
esto se mesto nastupa panike povezuje sa njegovim
nastankom. Iz tog razloga mnogi ljudi poinju da izbe-
gavaju mesta na kojima ta stanja nastupaju. Uglavnom
su to mesta na kojima je okupljeno puno ljudi na malom
prostoru (bioskop, pozorite, koncert, robna kua...) ili
uske (privremeno zatvorene) prostorije (lift, voz/metro,
avion, autobus...). Sa druge strane, ta mesta mogu biti
i iroki prostori ili mostovi. To moe dovesti do toga, da
se sve vie mesta pone izbegavati, a time se ivotni
radius sve vie suava.
U ekstremnim sluajevima dotina osoba iz pomenutih
razloga ne moe vie napustiti kuu (zbog straha od
straha).
esto panika kao psihika smetnja nastaje u kombi-
naciji sa strahom od prostora (agorafobijom), koji na-
suprot optem miljenju ne nastupa samo u zatvore-
nim prostorima, ve esto i u sledeim situacijama:
masama ljudi
na javnim mestima
kod dalekih putovanja ili putovanja bez pratnje
11
 Simptomi napada panike
Strah prouzrokuje u telu reakciju koja se prenosi putem
vegetativnog nervnog sistema. Poto je strah esto po-
vezan sa situacijama pretnje ili opasnosti, rezultat su
odreeni simptomi, koji nam najavljuju dolazak straha.
Sledee simptome primeuju pacijenti esto za vreme
napada. Mogu da nastupe u kombinaciji ili sami.
Lupanje srca, ubrzan rad srca ili neredovni otkucaji srca
Vrtoglavica, omamljenost ili oseaj slabosti
Kratak dah, teko disanje
Znojenje
Bolovi ili stezanje u grudima
Drhtavica, treperenje
Vrui talasi ili jeza
Oseaj guenja ili davljenja
marci ili utrnulost u pojedinim delovima tela
Smrtni strah
Munina ili smetnje u eludcu i crevima
Oseaj nestvarnosti i odvojenosti
Strah da se ne poludi
Strah da se izgubi kontrola
Isto tako ozbiljne su uglavnom i posledice tih simpto-
ma. Dolazi do:
Izbegavanja (a time i do povlaenja iz drutva, sve
do izolacije)
Pokuaja samoleenja (tabletama ili alkoholom, tako
sve postaje lake i d se izdrati)
Konikata (porodine i/ili profesionalne prirode)
Straha isekivanja (strah od straha)
Na pomenute take emo se vratiti u toku nastavka.
12
Uzroci i izazivai bolesti
U vezi nastanka panike kao psihike smetnje prvo se
polazilo od toga, da najvaniju ulogu igraju psiholoki
faktori i da do izazivanja pravog napada panike dolazi
preko stresnih situacija.
U meuvremenu se zna vie o nastanku panike
i polazi se od toga, da je potrebna usaglaenost
izmeu biolokih faktora i faktora koji su uslovljeni
ponaanjem.
Ponaanje: Nae ponaanje je naueno. Poznati su
eksperimenti sa Pavlovljevim psom. Pri tom se spa-
jaju dva nezavisna nadraaja. Nuenje hrane je izaz-
valo kod psa potpuno prirodan nadraaj luenje
pljuvake. Za vreme hranjenja je izazvan drugi
nadraaj u obliku zvonjenja. Kada se na psa delovalo
samo zvonjenjem, to kod njega nije izazvalo posebnu
reakciju. Kada su oba nadraaja, hrana i signal zvona,
bila dovoljno esto predstavljena zajedno, onda je pas
povezao ta dva nadraaja. Kada se zatim delovalo na
psa samo zvonjenjem, koje pre toga kod njega nije
izazivalo nikakav nadraaj, pas je poinjao da izbacuje
pljuvaku i bez ponude hranom. Nauio je da povee
ton sa davanjem hrane. U slinom obliku nastaje re-
akcija straha. Od nekada neutralne situacije se pre-
ko neke asocijacije stvara izaziva napada panike.
Kad se to deava due vreme, dolazi do izbegavanja,
poinje da se bei od izazivaa.
Bioloki faktori: Neka oboljenja straha izgleda da su
prouzrokovana naslednim (genetskim) faktorima. Ove
pretpostavke potvruju i ispitivanja meu porodicama
sa vie pogoenih tom boleu ili sa blizancima. U
toku oboljenja straha dolazi esto do smetnje u pre-
13
delu nervnih prenosnih materija (neurotransmitera). Kad se pozabave sobom, pacijentima bude potvreno
Ovde takoe deluju lekovi prepisani uglavnom u ovom da neto nije u redu; potpuno bezopasni, inae svako-
sluaju. dnevni simptomi kao znojenje, laka vrtoglavica ili pre-
skakanje srca se na ovaj nain pretvara u jake:

Telesni simptomi Misli/interpretacije

Zaarani krug koji pojaava simptome Preskakanje srca
Ubrzan rad srca
esto u okviru oboljenja straha dolazi do zaaranog Bolovi u grudima Dobiu infarkt
kruga u kome se simptomi pojaavaju i time se tok Znojenje
Potekoe u vezi disanja
bolesti odrava.
Vrtoglavica
U narodu kaemo: Pas grize sam sebi rep. Time
Oseaj slabosti
se jasno vidi da e se pacijent kadtad nai u teko Omamljenost Pau u nesvest
savlaujuoj situaciji. Ukoliko se strah povee sa Vizuelni simptomi Imam tumor na mozgu
Drhtavica Stree me log
odreenim mestom, onda pacijent dolazi u iskuenje
Bledilo
da to mesto izbegava, to na kraju dovodi do jo
vee nesigurnosti i ogranienja ivotnog kruga. Ovaj Teko disanje
Uguiu se
Guenje
zaarani krug pojanjava sledea slika: Knedla u grlu
Prestau da diem i umreu

Ostau nepokretan
marci u ekstremitetima
Strah Teko sam bolestan
Teko sam bolestan
Izvitoperena slika stvarnosti i
Nesigurnost Povlaenje Gubim kontrolu nad sobom
izmenjena slika doivljavanja
Izbegavanje Izolacija (oseaj nestvarnosti)
Poludeu
Ja sam za ludnicu
Smetnje sa koncentracijom
Gubitak Brzo proletanje misli
samo- Uopteno intenzivni simptomi
potovanja straha
Ovaj strah e me ubiti

Kad preovlauje veliki strah i nesigurnost, onda i misli
krue oko sopstvenog tela.Tako kod pacijenata sa
panikom kao psihikom smetnjom dolazi esto do
pogrene interpretacije da sa njihovim telom neto nije
u redu.
Izbegavanje
Strah od straha, znai strah od novog napada pani-
ke, se u medicinskom jeziku naziva anticipatijski strah.
Ovaj takoe moe da predstavlja veliki problem i da
odri i forsira gore navedeno izbegavanje.

14 15
 Tok i prognoza
ak i najjai ovek gleda pod krevet.
Erich Kstner (1899 1974), nemaki dramatiar, pisac deijih knjiga
Oboljenja straha se uglavnom manifestuju ve izmeu
20. i 30. godine ivota. ene su ee pogoene nego
mukarci.
Poto se ponajvie radi o hroninim oboljenjima, paci-
jentima predstoji duga patnja, ukoliko ne ponu da
se lee. Naalost esto postoji velika doza prirodne
srameljivosti, da se doktoru spomenu svoji problemi.
Isto tako se tegobe rado objanjavaju organskim uz-
rocima, jer je to pojmljivije nego oboljenje straha.
Meutim, pacijentima se samo moe pomoi, ukoliko
su dovoljno razjanjeni uzroci i osnovni mehanizmi nji-
hovog oboljenja.
Nije mali udeo pacijenata koji pored svog oboljen-
ja straha pokazuju i drugu problematiku. esto uz to
spada i depresija (strah dovodi nekoga u depresiju)
ili prekomerna upotreba tableta ili alkohola (ja to sve
mogu da podnesem samo sa tabletama ili alkoho-
lom): Pretpostavlja se da je udeo tih pacijenata oko
jedne treine.
Ta injenica treba da ponovo pojasni neophodnost indi-
vidualno usklaenog plana terapije (odlazak lekaru i
detaljno savetovanje i/ili leenje medikamentima i/ili
psihoterapija).
16
ta moe da se uradi?
Treba imati hrabrosti suprotstaviti se strahu u izdrati ga.
Hoimar von Ditfurth (19211989), lekar i publicista
Da bi se oslikani zaarani krug kod oboljenja straha
mogao prekinuti potrebna je pomo pacijenta i indivi-
dualno usklaen plan terapije.Vaan je odlazak lekaru,
detaljno savetovanje i pridravanje plana terapije koji
iz toga proizilazi.
to se tie terapije, postoje dva osnovna naina tret-
mana. Jedan nain tretmana je medikamentima, a dru-
gi je psihoterapija. Mnogi pacijenti protiraju od kombi-
nacije oba naina, jer se kao to smo ve videli kod
oboljenja straha radi o problematici koja se odvija na
razliitim poljima i pored biolokih faktora ukljuuje i
faktore koji su uslovljeni ponaanjem.
Zlatna pravila za savlaivanje straha
Evo prvo nekoliko optih pravila koje bi trebalo da kori-
stite:
10 zlatnih pravila za savlaivanje straha i panike
1. Imajte uvek na umu da vaa oseanja straha i
telesni simptomi koji pri tom nastaju nisu nita
drugo nego povienje normalne telesne reakcije
u stresnoj situaciji.
2. Takva oseanja i telesne reakcije su vrlo neprijat-
ne, ali niti su opasni, niti na bilo koji nain tetni.
Nita strano se nee dogoditi!
17
 3. Nemojte u situacijama straha pojaavati strah
mislima kao to su: ta e se desiti? i Kuda
ovo moe da vodi?.
4. Skoncentriite se samo na to, ta se oko Vas i
sa Vaim telom zaista deava a ne na to, ta bi
se u Vaim mislima jo moglo desiti.
5. Saekajte i dajte strahu vremena da proe.
Nemojte se boriti protiv straha,ne beite od
njega,ve ga akceptirajte.
6. Posmatrajte kako se strah sam od sebe ponovo
smanjuje kada prestanete da ga svojim mislima
poveavate (strah od straha).
7. Mislite na to, da je kod vebanja samo bitno da
se naui, odnositi se prema strahu a ne izbe-
gavati ga. Samo tako dajete sebi ansu da na
predujete.
8. Imajte pred oima unutranje ciljeve i posmat-
rajte kako ste do sad i pored svih potekoa
napredovali. Mislite na to, kako ete biti zadovolj-
ni ako i ovog puta budete imali uspeha.
9. Ako se oseate bolje, pogledajte oko sebe i pla-
nirajte sledei korak.
10. Ako se oseate u poziciji da nastavite, onda
pokuajte da smireno i oputeno preete
sledeu vebu.
(iz Wittchen et al.,Bolesti straha, mogunosti
leenja. Harger: Freiburg-Basel, 1995)
18
Tretman medikamentima
Kod tretmana medikamentima esto se koriste sledei
medikamenti:
Triciklini antidepresivi (TZA)
Lekovi koji spreavaju ponovno stvaranje
serotonina (SSRI)
Sredstva za smirenje (Tranquilizer).
Isto kao i kod drugih bolesti Va lekar ima mogunost
da doziranja madikamenata uskladi sa Vaim individu-
alnim potrebama.
Razne vrste supstanci razvijaju svoje dejstvo normali-
zovanjem sprovoenja impulsa nerava u mozgu. To se
deava kroz povienost koncentracije odreenih pre-
nosnih materija (takozvanih neurotransmitera). Time
dolazi do poboljanja stanja.
Za akutan tretman se koriste pre svega sredstva za
smirenje, da bi se pacijentu to je pre mogue ublaio
muan napad panike. Prednost brzog dejstva krije u
sebi jednu odreenu opasnost. Poto pacijenti brzo
osete poboljanje, rado i esto uzimaju te medikamen-
te, koji naalost ine ovisnim i bivaju zloupotrebljavani.
Oni treba da budu korieni samo kratkorono u akut-
nom tretmanu.
Ako je potreban dui tretman, onda dolazi do upotrebe
drugih dveju vrsti supstanci. Antidepresivi su prvobitno
korieni za tretman depresija. Meutim, pokazalo se
da ta sredstva i pri oboljenjima straha delotvorno mogu
da utiu na poremeenu razmenu materija u mozgu.
19

Istorijski gledano, kod klasinih antidepresiva (TZA) se
radi o jednoj starijoj grupi, koja ima u sebi odreena
sporedna dejstva. SSRI su naprotiv tome dalje razvi-
jeni TZA sa posebnom svrhom da se bolje podnose.
Kod panike kao psihike smetnje SSRI predstavljaju
najpogodniju terapiju, jer su se na osnovu dokaza-
nog dejstva i dobrog podnoenja pokazali kao dobri u
korienju.
Vano za Vas je da znate da se pozitivno dejstvo
veine prepisanih medikamenata u sluaju panike kao
psihike smetnje potpuno razvilo tek posle vie nede-
lja. Naime, toliko traje, dok se poremeeni procesi raz-
mene materija iz mozga opet ne normalizuju. Zato se
medikament mora uzimati redovno i uzimanje se ne
sme prekinuti pre vremena i na svoju ruku, jer se prvih
dana moda jo nije pojavio pozitivni efekat. Vaem
oboljenju treba dugoroni tretman od najmanje est
meseci. Poto antidepresivi ne ine ovisnim, mogu da
se uzimaju due vremena.
20
Dejstva psihoterapije
Aspekti uslovljeni ponaanjem su kao to je ve
reeno merodavni za razvitak oboljenja straha i
spadaju u njihove uzroke i izazivae. Kao takvi, oni
omoguuju da se oboljenja straha lee delovanjem
psihoterapije.
Pri tom postoje razne mogunosti:
Metodi orijentisani dubinskom psihologijom:
Ovi polaze od toga, da simptomi straha nastaju
usled konikata. U prvom planu je otkrivanje i
razreenje tih konikata kao i njihovih podsves-
nih pobuda.
Kognitivna terapija ponaanja:
Po ovoj osnovi oboljenja straha nastaju kroz
procese uenja. Stoga terapijom treba da uslede
(budu nauene) promene ponaanja i ivotnih
uslova.
Humanistiko-egzistencijalno, psihotera-
peutsko dejstvo:
Pri tom se radi o grupi metoda, koja je skon-
centrisana na pacijentove snage samoizleenja
i potpomae izgradnju njegove linosti.
Sistemska psihoterapija:
Ovde se ne polazi od individualnog problema,
ve se oboljenje straha tumai kao rezultat
pogrene komunikacije (na pr. u odnosu sa
partnerom ili porodicom).
21
 Dodatak

Ovo su samo najee upotrebljavani oblici psiho- Predlog literature

terapije. U svakom sluaju je vaan zajedniki rad
pacijenta sa lekarom i terapeutom i time volja da se Angstfrei leben. 27,80
u ozdravljenje uloe sve snage koje stoje na raspola- Das erfolgreiche Selbsthilfeprogramm
ganju. Gegen Stress und Panik.
Lucida Bassett
Taschenbuch 259 stranica
Beltz, ISBN: 3407228198
Drugi naini tretmana
Wenn pltzlich die Angst kommt. 9,90
Ako osim toga traite i druge mogunosti da aktivno Panikattacken verstehen und berwinden.
doprinesete svom oboljenju straha, nudimo i druge Roger Baker
naine tretmana, koji mogu biti primenjeni. Broura 171 stranica
Postoji veliki broj metoda oputanja, kao na primer Brockhaus, R., Verlag, ISBN: 3417205557
progresivna relaksacija miia, autogeni trening ili dru-
gi metodi sa kulturnog podruja dalekog istoka, kao Bammel, Panik, Gnsehaut. 8,50
recimo joga, i gong i tai i. Mogu se izuiti naini pre- Die Angst vor den anderen.
duzimanja mera za kontrolu stresa, jer, kao to je poz- Christophe Andr und Patrick Lgeron
nato, stres pospeuje napade panike. Svuda postoje Broura 240 stranica
grupe u kojima se odvija grupna terapija i koje Vam Aufbau Tb, ISBN: 3746617472
omoguavaju razmenu iskustava.
Angst bewltigen. 19,94
Kod oboljenja straha veliku ulogu igraju kao to smo Selbsthilfe bei Panik und Agoraphobie.
ve rekli bioloki faktori, kao i faktori uslovljeni Sigrun Schmidt-Traub
ponaanjem. To je razlog, zato se mnogim Broura 157 stranica
pacijentima preporuuje kombinacija obe Springer-Verlag, Berlin/Heidelberg
osnove tretmana medikamentima i psiho- ISBN: 3540414975
terapijom. Onaj, ko se pridrava svog (indi-
vidualno usklaenog) plana terapije ima Die Angst aus heiterem Himmel. 9,00
velike anse za poboljanje bolesti straha Panikattacken und wie man sie berwinden kann.
i time da dobije vie nezavisnosti Christine Brasch und Inga-Maria Richberg
i stabilnosti u ivotu. Specijalan povez 287 stranica
Goldmann, ISBN: 3442163943

22 23
Angst, Panik und Phobien. 19,90 Pomo za samoleenje:
Ein Selbsthilfe-Programm.
Reneau Z. Peurifoy DASH (Deutsche Angst Strungen Hilfe)
Broura Bayerstr. 77a
Huber, Bern 80335 Mnchen
ISBN: 3456838271 Tel.: 0 89 - 51 55 53 15
Fax: 0 89 - 51 55 53 16
http://www.panik-attacken.de/html/index.html

Grupne terapije
AGORAPHOBIE e. V.
Grupne terapije na temu straha kao psihike smetnje i Taunusstr. 5
oboljenja panike nalaze se u svim veim gradovima. 12161 Berlin
Tel.: 0 30 - 851 58 24
Kao mesta za poetnu informaciju vae i mesta za Vremena za telefonska pitanja
kontakte i informacije za grupne terapije u svim veim Ponedeljak 9 14, sreda 13 18
gradovima, koja postoje delom i uz saradnju sa soci- etvrtak. 18 20, petak 9 13
jalnim i zdravstvenim ustanovama. Adrese i brojeve http://www.angstzentrum-berlin.de/agoraaktuell/will-
telefona ete nai u telefonskim imenicima. kommen.htm

Evo izbor adresa:

KISS Hamburg
Fhlsbtteler Strae 401
22309 Hamburg
Tel.: 040 - 631 11 10
Ponedeljak, Sreda 10 12 i 16 19, etvrtak 10 12
Odreeni asovi za dogovor
http://www.kiss-hh.de

24 25
Beleke

26 27