Copyright 2017, Nenad Novak Stefanovi

Copyright ovog izdanja 2017, LAGUNA

Kupovinom knjige sa FSC oznakom pomaete razvoj projekta

odgovornog korienja umskih resursa irom sveta.
NC-COC-016937, NC-CW-016937, FSC-C007782
1996 Forest Stewardship Council A.C.
Beograd moda ima tekih mana, ali u njemu kuca
mono bilo ivota; on je ogledalo jedne bujne vital-
nosti koja poput snanih vodenih struja nosi i pre-
iava sve to se valja u renom koritu i mrzeti
Beograd znai mrzeti sam ivot.
Stanislav Vinaver
 SADRAJ

Umesto uvoda . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 11

Devetnaesti vek

Voleli su se samo kada su bili razdvojeni

(knez Milo i kneginja Ljubica) . . . . . . . . . . . . . . 15
Udaja Rue Boi
(Miloje i Milica Boi) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 27
Klopka za melanholinog kneza
(knez Mihailo i kneginja Julija) . . . . . . . . . . . . . . 35
Palata Simke Lahovari
(Simka i Aleksandar Lahovari) . . . . . . . . . . . . . . . 45
elatin od mirisa vekova
(grof edomilj Mijatovi i Elodija Loton) . . . . . . . . 53
Strast neiste krvi
(kralj Milan i kraljica Natalija) . . . . . . . . . . . . . . . 63
Lipa zalivena vinom
(Laza i Poleksija Lazarevi) . . . . . . . . . . . . . . . . . 75
8 Vodi kroz ljubavnu istoriju Beograda

Putovanje ljubitelja knjiga

(Jelena i Jovan Dimitrijevi) . . . . . . . . . . . . . . . . 85
Zagrljaj uz pivo i okolade
(kralj Aleksandar i kraljica Draga) . . . . . . . . . . . . . 93
Valcer ispod zvezda
(Milan Nedeljkovi i Tomanija Radakovi) . . . . . . . 101
Vernost udovca
(Ilija i Sinelija Milosavljevi Kolarac) . . . . . . . . . 113

Godine uspona (19001914)

Pod mukim kiobranom

(Jelisaveta Nai i Luk Lukaj) . . . . . . . . . . . . . . . 123
Karijatide na postolju perverzne literature
(Geca i Elza Kon) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 135
Izmeu kralja i marala
(Beta i Risto Vukanovi) . . . . . . . . . . . . . . . . . 151
Vajfertova brana prevara
(ore i Marija Vajfert) . . . . . . . . . . . . . . . . . . 161

Zlatno doba (19181941)

Kad pada kia doboa

(Stanislav i Frida Biniki) . . . . . . . . . . . . . . . . . 173
Filmska diva iz ukrtenih rei
(Ita Rina i Miodrag orevi) . . . . . . . . . . . . . . 185
Izvinite to sam iv
(ore i Gita Geni) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 193
pijunka koju su voleli
(Slavko Gruji i Mejbl Danlop Gruji) . . . . . . . . . . 201
 Sadraj 9

Brendiranje graanskog Beograda

(Milan i Pava Sekuli) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 211
Pilot i pijanistkinja
(Tadija Sondermajer i Milica Petrovi) . . . . . . . . . 221
Mali zamak na Senjaku
(Marica Popovi i Mika Pavlovi) . . . . . . . . . . . . 235
Ljubavni jadi i klima na Marsu
(Milutin i Hristina Milankovi) . . . . . . . . . . . . . 245
Karma fabrikog dvora
(Vlada Ili i Olga Dunerski) . . . . . . . . . . . . . . . 257
Oi pronalazaa
(Dobrivoje Boi i Radmila Pleevi) . . . . . . . . . . 265
Akt teniserke na pirotskom ilimu
(Petar i Olga Dobrovi) . . . . . . . . . . . . . . . . . . 279
Kupidonski potpis u Krunskoj 17
(Bogdan Nestorovi; Ratko Draevi) . . . . . . . . . . 289
Pria jedne rune kue
(Paja Jovanovi i Muni Dauber) . . . . . . . . . . . . . 301
Ko je sluao Radio London ispod ebeta
(Ivo Andri i Milica Babi) . . . . . . . . . . . . . . . . 315
Tricikl
(Duko Popov i njegove devojke) . . . . . . . . . . . . 327

Gvozdena zavesa od svile (posle 1945)

Nereeno sa Staljinom
(Dragoslav i Paula Radisavljevi) . . . . . . . . . . . . . 341
Zbogom lijepi i strani ivote
(Branko i Bogdanka opi) . . . . . . . . . . . . . . . . 349
Zadubina mali stan
(Vasko Popa i Haa Singer) . . . . . . . . . . . . . . . . 363
10 Vodi kroz ljubavnu istoriju Beograda

Prie sa Dedinja

Sahrana kao zamena za venanje

(kralj Aleksandar i kraljica Marija;
Tito i Davorjanka Paunovi) . . . . . . . . . . . . . . . 375
Gripozna princeza i pad vlade
(knez Pavle i kneginja Olga) . . . . . . . . . . . . . . . 387
Vila atentata
(Rodoljub olakovi i Milica Zori) . . . . . . . . . . . 399
Povratak u brak
(Petar i Vera Lubarda) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 409

Izjave zahvalnosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 421

Beleka o piscu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 423
 Umesto uvoda

Lako je knjigu proitati treba je prepeaiti! Namena ove

knjige upravo je takva. Kue beogradske u kojima se odvijala
javna i tajna ljubavna istorija prestonice Srba zaista posto-
je. I danas. One su pretrajale u lomovratnoj sudbini grada.
Znamenite kue su ona istorija koja se moe dodirnuti.
Neka lepa i velelepnija zdanja, ak znaajnija za prestoni
profil, nisu namerno opisana. Ustupila su mesto istoriji
koja ostavlja trag na dlanu. Nije metafora. Kada sam jed-
nom stavio ruku na upljikav kamen jedne stare graevine
u Beogradu, osetio sam kako mi po dlanu gmiu sitne noice
nekih prepotopskih insekata. Trgnuo sam dlan. Bio je ist.
Dunuo sam u njega i ponovo ga vratio na kamen. Bee to
kamen topao od poslepodnevnog sunca koje je zalazilo na
ramenu Zemuna. uo sam milei topot noica, ponovo.
Neka daleka pria se prenosila u mikroskopskim apicama
tih ivuljica. inilo mi se da se onostranost oglaavala kroz
paperjaste dlaice njihovog sitnog topota.
Na neki nain, i cela ova knjiga je pokuaj da prevedem
taj topot nevidljivog ealona. Moda e italac doiveti neto
12 Vodi kroz ljubavnu istoriju Beograda

slino. A da bi se ta mogunost fizikog dodira sa prolim

vremenom stvorila valja krenuti u etnju. Otuda poziv na
peaenje jednako kao i na itanje.
Naravno, ovo je knjiga za poneti.
 DEVETNAESTI VEK
Srbija, uprkos zapadnoevropskom izgledu svoje prestonice,
jo nije nauila da uri.
Meri Idit Daram
 Voleli su se samo
kada su bili razdvojeni
Konak kneginje Ljubice, Kneza Sime Markovia 8
 I li emo pei vola ili zaljuljati konopac, rekao je knjaz
Milo Obrenovi svom protomajstoru Hadi Nikoli iv-
koviu kada mu je dao zadatak da za dve godine izgradi
beogradski konak kneginji Ljubici. Hadi Neimar je pro-
trljao vrat.
Hadi neimar je neformalna titula koju bismo preveli kao
glavni arhitekta. Nikola ivkovi je bio prvi srpski dravni
graditelj posle pada Beograda u tursko ropstvo, 1521. godi-
ne. Nije poznato da je imao kakve kole, verovatno se uio u
nekoj zidarskoj tajfi. Roen je u Grkoj 1792. godine u mestu
Voden. Umro je u Beogradu 1870. Osim konaka kneginje
Ljubice, gradio je konak u Topideru i mnoge druge kue,
od kojih je veina sruena. Bio je posveen poslu, svaku ciglu
je kuckao pre nego to je dao da se ugradi. Nosio je fes i u
rukama je polako preturao brojanice. Liio je na Turina,
ali je hteo da gradi i malo po jevropski.
Pretnja koju je knez uputio neimaru Hadi Nikoli ivko-
viu da pouri s gradnjom moe se razumeti dvojako: kao
izraz vrste ruke u vladanju i, pod dva, a bie to prvo kao
18 Vodi kroz ljubavnu istoriju Beograda

istinska kneeva nuda da se gradnja dovri to je pre mogu-

e. Oba razloga su tana. Milo je urio da svoju neukrotivu
enu, nita manje obesnu od njega, poalje u Beograd, dalje
od svojih vladarskih kua u Poarevcu i Kragujevcu. U stvari,
on se ove ene-ubice plaio. Bez mnogo priprema, namah je
dohvatila napunjenu kuburu i olovnom kuglom je probu-
ila grudi i na mestu ubila Petriju Pljaki, ljubavnicu svoga
supruga s kojom je imao vanbranu erku, Veliku.
Za ubistvo je Ljubica bila osuena na smrt, meutim, njena
brojna i mona porodica Vukomanovi zapretila je pobunom
na Rudniku i Milo je povukao presudu. Ljubica je prestala
da se skriva. Ali od tada Ljubicu je drao podalje od sebe i
nikada vie nije s njom zanoio u istoj sobi, a kada bi spavao
pod istim krovom inio je to s jednim okom na oprezu.
Vladarski par se pomirio, ali su se retko viali. Slede-
u Miloevu ljubavnicu, Stanu Risti iz Stragara, takoe
se spremala da ubije. Ljubica je uhvaena kako se skriva
ispod kragujevakog mosta kuda je trebalo da proe Stana.
Kneeva straa, takozvani momci, pronali su joj u nedrima
dve napunjene kubure. Za pripremu ubistva osuena je na
dvadeset pet batina. Od batina se nije uplaila. Ljubica je
planirala da ubije i treu Miloevu zvaninu ljubavnicu,
Jelenku Malu Gospou, ali je dovretak konaka u Beogradu
u tom naumu omeo.
Kue su kao noene cipele govore mnogo toga o svojim
vlasnicima. Gradnja Konaka kneginje Ljubice trajala je dve
godine, od 1829. do 1831. godine, ba kako je knez Milo
zapovedio brzo i vrsto. Zdanje je sazidano u tursko-bal-
kanskom stilu sa blagim premazima baroka, koji vidimo
u nekom detalju oko prozora, na krovnoj osmatranici i
zatalasanoj fasadi koja se vie nego turska kua smeli ka
eleganciji.
 Voleli su se samo kada su bili razdvojeni 19

Taman kad je poinjala gradnja Konaka, 1829. godine,

sultan je izdao prvi hatierif o Srbiji, koji je bio poetak
srpske autonomije i dravnosti. Trag srpske samostalnosti
tako se vidi i u gradnji Konaka, koji je ostao neka vrsta turske
bogate kue, ali je dobio i jevropski premaz. O tom, prvom
hatierifu, na Skuptini u Kragujevcu knez Milo je rekao:
Velika je i viestvena razlika izmeu sadanjeg i onda-
njeg stanja naeg. Do sada je stanje nae drugo bilo, a od
sada sa ovim drugaije postaje. Do sada smo bili bezuslovni
podanici samovlasja turskog i robovi, a sad postajemo samo-
bitnim narodom kog prava sultan, hatierifom svojim, pred
celim svetom torestveno priznaje, i koji emo o poleznim
samo po nas ugovorima od prestola njegovog zavisiti. Sad
postajemo ravnima ostalim blagoobraenim i srenim naro-
dima hristijanskih drava.
Kada se ovaj gospodarev govor pretoi u arhitekturu
dobije se Konak kneginje Ljubice!
I pored hatierifa, nepoverenje prema turskoj vlasti je
ostalo. Blizina turskog garnizona na Kalemegdanu nalagala je
podizanje visokog zida oko Konaka, kao i isturanje svetlarni-
ka osmatranice na krovu. Takoe, i glavni ulaz je sklonjen
na donju stranu, prema savskoj, srpskoj padini, kako bi
bio zatien od neprijateljskih pogleda iz jo turske varoi.
Osim po fasadi, Konak od turske kue razlikuje i unu-
tranje ureenje, pre svega, otvoren prostor izmeu mukog
i enskog dela kue, koji nisu podeljeni zidom kao to je
sluaj u podeli osmanskog doma na haremluk i selamluk.
Tu vidimo da dve skoro ravnopravne divanhane, kneeva
i kneginjina, govore o statusu ene u srpskom drutvu tog
doba i o pravu koje je za sebe izborila kneginja.
U 1.400 kvadrata kneginjinog konaka ivelo se skro-
mno. Ako su kue kao noene cipele, onda govore sve i o
20 Vodi kroz ljubavnu istoriju Beograda

ukljevima svojih vlasnika. Ljubiin ukalj bilo je Miloevo

cicijatvo. Kinjio ju je, zakidajui joj na svakom dinaru. Kada
mu ona u pismu trai novac za crvene arape posluzi, on
je prekoreva da se razbacuje. Davao je tek da enski dvor
preivi. Sa Ljubicom su ivela deca, imali su etiri sina i
toliko keri. Dva sina e biti vladari Srbije. Deca su im bila
boleljiva, rano su umirala.
Skromnost odlikuje kneginjine sobe: tu nema ni stolica
ni kanabeta, sedelo se na seiji klupi uza zid, prekrivenoj
gusto tkanim ilimom. Posluenje se prinosilo u tepsija-
ma, ibricima i fildanima, stavljalo se na pekun visoki,
uski stoi za kafu, na siniju metalni, i sofru drveni
okrugli niski sto. Umesto ormana, u konaku su postojale
samo drvene krinje koje su bile okovane. Nije bilo kreve-
ta, kako eljad tako i kneginja spavali su na duecima koji
su se prostirali po daanom podu. Preko dana dueci od
nabijene vune su sklanjani u posebno napravljene otvore
u zidu, dueklije.
Kua se grejala iz est odaklija, loita, i svaka je imala
svoj dimnjak.
Odaklije su sa zadnje strane bile povezane kaljevim
peima, ali tako da se loita nalaze u posebnim, malim
prostorijama izmeu soba u kojima se spavalo. Kao u boljoj
turskoj kui.
Otvoreni prostor divanhane grejao se mangalama pre-
nosivim posudama sa noicama u kojima je goreo samo ar.
Divanhana je tik uz ulazne stepenice, koje su visoke i strme,
to treba da opomene gosta da dolazi kod gospodara i da se
odmah malo smanji. Takav je bio vladarski protokol toga
doba. I vladareva divanhana, okrenuta prema Savamali, odi-
gnuta je za dva stepenika. Pria na divanhani kneza morala
je biti na viem nivou, razumljivo. Arhitektura je morala
 Voleli su se samo kada su bili razdvojeni 21

da istakne njegov vladarski znaaj. Kneginjina pak, enska

divanhana, koja se nalazila na suprotnoj strani konaka, skro-
mnija je: do nje se stie obinim stepenitem. Posetilac nije
morao da se smanji kao kada je prilazio mukoj divanhani
koja je bila uz glavni ulaz. Iako je knez Milo retko svraao
u konak, njegova divanhana je uvek morala biti spremna i
niko nije smeo u njoj da sedi.
Pet godina po zavretku gradnje, 1836, dozidan je veliki
amam, koji je pokvario pravilnu pravougaonu proporciju
konaka, 26 x 18 metara. U dvadeset pet kvadrata amama
ulazila je svetlost kroz loptiaste prozore na plafonu. Kne-
ginjin amam je bio obloen mermerom i imao je podno
grejanje, hipokaust, po uzoru na rimske terme. Sauvana je
i originalna boja zida, terakot. A ba je dogradnja amama
zapretila Hadi Nikoli ivkoviu da e mu se zaljuljati kono-
pac nad glavom. Omu umalo da stegne Toma Vui Perii,
ministar graevina, iliti bina-emin. Ovako, s poznavanjem
detalja, opisuje taj sluaj Milan Jovanovi Stojimirovi, u
Siluetama starog Beograda.
Godine 1836. naredio je knez Milo da se u novom
konaku dogradi amam. Ovaj posao trebalo je da obavi Hadi
Neimar, kako su zvali Nikolu ivkovia. Ali on se neto
sporekao s Tomom Vuiem Periiem i bina-emin nije
pristao da ivkovi dograuje amam. Zbog toga se neimar
prihvatio drugog posla. Pogodio se s Milojem Boiem da
mu sagradi kuu (to je ona stara zgrada do Dositejevog liceja
na Jovanovoj pijaci). I tek to je poeo zidanje ove zgrade,
pozvao ga je Toma Vui Perii i naredio mu da ostavi
Boievu kuu i da preuzme izgradnju nekih zgrada u Sava-
mali. Hadi Neimar je to odbio. Vui je prasnuo i poeo da
ga grdi, na ta je ivkovi odgovorio da e se aliti knezu.
Taj odgovor je toliko razjario Vuia da je naredio svojim
22 Vodi kroz ljubavnu istoriju Beograda

ljudima da uhvate ivkovia.

Dok su ga oni drali, Vui ga
je tukao. Udarao ga je nekom
gvozdenom polugom po levoj
strani grudi toliko da je iv-
kovi bio skoro polumrtav
a onda ga je strpao u zatvor.
Koliko je bilo teko Hadi
Neimaru u zatvoru, iz koga
ga je knez izbavio, jo tee je
bilo radnicima na graevini:
radili su od rane zore do mra-
ka, etrnaest do esnaest sati
dnevno. Majstorska nadnica
Knez Milo Obrenovi, je iznosila pola dinara, kalfi
litografija Anastasa Jovanovia, je ilo 40 para ili dva groa,
1853. egrtu 30 para. Dovoljno za
prostu reprodukciju. Trona turska kua je kotala nekoliko
stotina groa, dakle bila je nedostina. Iznenauje i mala
razlika izmeu majstorske i egrtske nadnice. Majstor ne
zarauje barem duplo vie od egrta! ta to govori? Da je
majstora bilo napretek, doim su tako slabo plaeni.
Hapenje i batine za kneevog Hadi Neimara nagovestile
su politike tenje Tome Vuia Periia. On je bio podmu-
kao ovek, mazne rei, a surov bez zadrke. Ogrezao u pre-
vrtljivosti. Jednako surov kao i knez Milo, samo reitiji i tim
opasniji. Ostale su upamene rei o jednakosti ovog najveeg
demagoga ustanikih vremena. Kao da ih govori neki srpski
Robespjer, a ne oblaporni priunjiva na Miloev presto:
Ja se ne bojim nikoga, ni knjaza ni Saveta, ni popeitelja
ni mitropolita, i niko ne treba da se boji nikoga, mi smo svi
ravni, to je knjaz to je i svinjar, to svinjar to i savetnik, to
savetnik to i terzija, to terzija to i sudija, to sudija to i ja, svi
 Voleli su se samo kada su bili razdvojeni 23

smo mi jednaki. Ne treba da

se samo jedan greje na suncu,
a svi mi stojimo u ladu Ja
se ne bojim nikoga, samo se
bojim Ustava.
U stalnoj borbi protiv
mua, kneginja Ljubica je
zatraila pomo Tome Vui-
a Periia, koji je bio voa
zaverenike grupe, takozva-
nih ustavobranitelja. Neza-
dovoljstvo Miloevom auto-
kratskom vladavinom bilo je
veliko meu vienijim ljudi
ma. A svaki glas protiv sebe Kneginja Ljubica Obrenovi,
Milo je zasluio. litografija Anastasa Jovanovia,
Ljubica se na portretima 1851.
prikazuje kao ena snane, etvrtaste brade, krupne glave,
istaknute su joj grudi kao simbol plodnosti. Samo takva
ajduk ena mogla je da se nosi sa pustahijom i krvnikom
kakav je bio Milo Obrenovi. Naruio je pedeset ubistava
svojih politikih protivnika. Borio se protiv Turaka, a od
njih je uzeo ono to mu je trebalo: odnos prema enama i
korupciju. Kao i Turci, i Milo je hteo da ima vie ena i da
njima upravlja po svojim potrebama. Samo to mu to nije
uvek uspevalo, sa Ljubicom pogotovo.
Iako je roen u vrlo siromanoj porodici, Milo je postao
najbogatiji ovek Balkana jer je dravnu kasu proglasio svo-
jom. Milo niti zna ta je od Boga greota, ni od ljudi sra-
mota, pisao je o njemu Sima Milutinovi Sarajlija. Milo
je, meutim, smatrao da je bolje upravljati bez zakona jer
onako se ovek vee za artiju, pa ne moe da ini ni zla
ni dobra. Knez je narod ubeivao da je bolja sirotinja
24 Vodi kroz ljubavnu istoriju Beograda

nego da se vrate Turci, a Turke je opet plaio narodnom

srdbom i novim ustankom. On je tako bio nezamenljiv.
Vladar i privatnik udesio je ekonomiju kneevine pre-
ma sebi. Uzeo je monopol na uvoz soli, zakupio je carine
kao sopstveni prihod. Od Turaka je otkupio carski hara
i naplaivao ga je narodu po svojoj volji: model potpu-
no privatne drave. Odreivao je porez odoka, nareujui
oblasnim knezovima da ga u narodu sakupljaju; ono to
se dogovorio sa Turcima to im je prosleivao ogroman
viak je zadravao za sebe. Protiv njega je dizano pet oru-
anih buna: kneza Sime Markovia 1817. godine, Stevana
Dobrnjca i Marka Todorovia Abdule 1821, akova buna
1825, arapieva buna 1826. i Miletina 1835. Ovu poslednju
podrala je kneginja Ljubica.
Izgradnja amama u kneginjinom Konaku bio je Miloev
gest podmiivanja mone supruge, koja je imala jako upori-
te u narodu kao pravdoljubiva vladarka a meu glaveina-
ma kao odluna ena. U dogovoru sa takozvanom grupom
ustavobranitelja Ljubica je izdejstvovala da Milo ne bude
pogubljen. Odreen mu je progon preko Save. Na vlast je
postavljen najstariji sin, Milan.
Vladao je iz Konaka kneginje Ljubice. Tada, u junu 1839.
godine, kneginjin konak prvi put postaje vladarski dom
Srbije. Maloletni Milan je dobio namesnitvo koje je umesto
njega vladalo. To e biti najkraa vladavina u istoriji Srbije
svega dvadeset pet dana. Knez Milan je umro od tuber-
kuloze. Nije potpisao nijedan vladarski akt. Ljubica uspeva
da nametne namesnitvu za naslednika kneevskog prestola
mlaeg sina, Mihaila, koji je bio sa ocem u progonstvu. Milo
ostaje u Vlakoj i Beu, a Mihailo se vraa u Srbiju. Vladae
tri godine. Mihailov kneevski dvor je majin konak.
 Voleli su se samo kada su bili razdvojeni 25

Milou je zabranjen povratak u Srbiju, ali njegovi odnosi

sa Ljubicom su se popravili. Kada joj se Milo javio iz pro-
gonstva u Beu, njihova prepiska je bila nena. On joj je
poslao svilu, a ona njemu sir, kajmak, sueno meso i rakiju.
Vratila su se oseanja s poetka veze kada je video kako podi-
gnute suknje do struka pere ve u potoku. Posle tih prvih
godina privlanosti, voleli su se samo kada su bili razdvojeni.
Toma Vui Perii ponovo kuje zaveru i 1842. svrgava
Mihaila Obrenovia. Proteruje preko Save i njega i majku.
Ljubica je umrla sledee godine, u progonstvu. Sahranjena
je u manastiru Kruedolu.
Narednih petnaest godina Milo radi na tome da se vrati
na tron Srbije. Strpljivost, lukavstvo, poznavanje narodnog
mentaliteta, itaj podmitljivosti, i ogroman novac svakim
danom ga pribliavaju cilju. Milo iz preka podstie neza-
dovoljstvo u narodu. Vezuje za sebe neke vienije glaveine
tajnim aberima o buduem poloaju. Obeanja peati zla-
tom. Kada se 1858. godine vratio na presto to je bila i osveta
za njegovu proteranu i lakovernu enu. Milo e vladati
svega dve godine i taj period do svoje smrti iskoristie da
namiri raune. Zadovoljio je linu pravdu naredbom da
se Toma Vui Perii otruje. Naredbu su izvrila dvojica
lekara u Vojnoj bolnici u Beogradu gde je voa ustavobra-
nitelja primljen na leenje. Milo je onda, po smrti svog
najopasnijeg neprijatelja, presto mogao mirno da ostavi
sinu Mihailu.
Milo Obrenovi umro je sedamnaest godina posle svoje
tvrdokorne ene koja je u njega bila zaljubljena, iako ispu-
njena mrnjom. Trajno su ostali razdvojeni i u smrti, njen
grob je u manastiru Kruedolu na Frukoj gori, njegov u
Sabornoj crkvi u Beogradu.
26 Vodi kroz ljubavnu istoriju Beograda

P. S. Konak kneginje Ljubice bio je samo tri godine sedite

srpskog vladara, od 1839. do 1842. Posle je sluio raznim
dravnim institucijama: bio je i licej, gimnazija, sud, od
1929. godine Muzej savremene umetnosti, a od 1980. je
deo Muzeja grada Beograda u kojem se uva uspomena
na kneginju Ljubicu i nametaj graanske epohe. Izvorno
je ouvan amam, ak i freske.
Udaja Rue Boi
Kua Miloja Boia, Gospodar Jevremova 19
U desilo se u astralnom tlocrtu Beograda da isto dvorite
u Gospodar Jevremovoj ulici dele turska i srpska kua.
Pretrajale su obe iz vakta osmanlijskog. Danas su u njima
dva muzeja: Vukov i Dositejev u haremluk-selamluk zdanju,
a Muzej pozorine umetnosti u Boievom domu.
Porodino skuenije svinjarskog trgovca Boia redak je
primer srpske graanske arhitekture u prvoj polovini XIX
veka. A turska kua jedini je svedok osmanlijskog doma u
eher Beligradu. Ove dve kue su kao na izlobi, samo im fali
kupola muzeja oslikavaju osmanlijski stil i zaetke novog
doba srpske dravnosti. Turska kua je podignuta sredinom
XVIII veka, verovatno 1740, a porodini dom trgovca Boia
skoro sto godina kasnije, 1836. Srpska kua nije podeljena
zasebnim ulazima na muki i enski deo, to ve dovoljno
govori o ravnopravnijoj ulozi ene u srpskoj porodici.
Ulaz u turski dom zavuen je u dvorite, dok je trgovac
Miloje Boi ulazio u svoj dom pravo s ulice, ak je ispred
ulaznih vrata podigao trem s timpanonom, da bi jo vie
naglasio vezu svoje privatnosti s javnim ivotom tada glavne
30 Vodi kroz ljubavnu istoriju Beograda

ulice u Beogradu. Tada posle hatierifa iz 1830. godine,

kojim je Srbija prela u status vazalne kneevine i dobila
slobodu veroispovesti. U Beogradu se za mitropolita mogao
birati Srbin, umesto dotadanjih Grka. Ovo su bili znaajni
pomaci u osvajanju vazalnih sloboda. Pet godina kasnije
srpska skuptina e usvojiti Sretenjski ustav. Bio je liberalan
i kratkovek, ali je bio donesen. Znak da se zaela graanska
svest. Stil Boieve kue je izraz ova dva postignua Srbije:
postupnog oslobaanja od turske uprave i borbe za graan-
ske slobode. Ona je korak dalje u arhitekturi od Konaka
kneginje Ljubice. Dok je Konak turska kua sa samo nekim
naznakama evropskog stila, dotle je Boieva, istina mnogo
manja, ipak jasan otklon od svega turskog u arhitekturi.
Boieva kua bila je retkost u tadanjem Beogradu. Malo
je graanskih Srba stanovalo u neem tako velikom. Vei-
nom su kue bile potleue i atmare. Beograd je liio na
siromanu kasabu. Promene koje su se deavale u politi-
kom biu nacije nisu jo postale vidne u arhitekturi grada.
Evo kako engleski aristokrata, Aleksandar Kinglejks opisuje
Beograd 1834:
Mada je Srbija generalno dobila neku vrstu nezavisnosti,
Beograd je kao granini bastion jo uvek sedite turskog
garnizona, pod komandom pae. Muslimanski deo grada je
usamljen i pust; ide se gore, dole i napred, preko nizbrdnih i
uzbrdnih puteva, kroz uske staze sa golim zidovima, bez pro-
zora; izlazi se na otvoren prostor naikan crnim ruevinama
od nekog nedavnog poara; prolazi se pored brda odbaenih
stvari, otpada vekova, na kojem se vidi mnotvo velikih pasa
vujaka kako umalo lee na suncu, potpuno ispruenih
nogu, kao da su mrtvi; rode ili dralovi stoje bez straha na
niskim krovovima i strogo gledaju na ljude; ustajali vazduh
je pun mirisa limuna i kora od nara sparuenih od sunca ili
 Udaja Rue Boi 31

(kako se blii bazar) od suvog, mrtvog mirisa ili neobinih

zaina. eznete za nekim znakom ivota i vre hodate po
zemlji, kao da biste probudili spavae svojim hodom; ali
noge neujno upadaju u trono tlo istonog grada, i tiina
vas i dalje prati. Stalno nailazite na turbane i lica ljudi, ali oni
za vas nemaju nita ni dobrodolicu, ni uenje, ni gnev,
ni prezir oni vas gledaju kao to mi gledamo sneg kad pada
u decembru kao sezonsko neprijatno boje delo, kojem
se ne zna uzrok, i koje je moda poslato sa nekim dobrim
razlogom koji e se tek kasnije otkriti.
Slinost Boieve kue sa turskom jeste divanhana. Ui-
tak sedenja u prostoriji isturenoj prema dvoritu preuzet je
od Osmanlija. Zalueni divan pun svetla nadovezuje se na
etvrtasto predsoblje iz koga se ulazi u bone sobe, tako da
kua deluje prostrano i osunano, to je dobar trag turskog
unutranjeg rasporeda u kui. Jo jedan detalj je slian tur-
skoj kui: niski ragastovi sobnih vrata. Poznavaoci kau da
su ljudi tog vremena bili niski, u proseku 165 centimetara,
i da o tome govori i visina ragastova, ali socio-etnolozi su
drugaijeg miljenja: ko prilazi domainu, ipak, trebalo bi
da se pogne. Tek toliko da se zna ko je gazda u kui i da
domostroj Boia trai da se hoda malo povijene glave.
Slikar Jovan Popovi je 1841. godine uradio portrete
Milice i Miloja Boia: trgovac Boi je napirlitan simbolima
cehovskog uspeha, ali je grubog, vujeg lica, iban grubosti-
ma, ovrsnuo od nevolja, spreman da uzvrati istom merom.
Kurjak ovek. Jovan Cviji bi ga opisao kao tipinog balkan-
sko-rodopskog mukarca. umadinac iz sela umia, kod
Kragujevca, vlasnik ume irovnjaa. A gde je ir, tu su i
svinje. Gde su svinje, tu je novac. Gde je novac, tu je i velika
kua. Gde je velika kua tu je i kazna!?
Kada su otkopavani temelji Boieve kue da bi se ura-
dila sanacija, radnici su otkrili gvozdene profile duine 25
32 Vodi kroz ljubavnu istoriju Beograda

centimetara, koji su uvezani

kao gvozdeni kavez u temelju.
Ti gvozdeni profili su ojaali
kuu podignutu na padini,
ispod koje je jurilo nekoliko
podzemnih potoka. Do vr-
stine je Boi naroito drao:
u podrumu su zidovi debeli
metar i 80 centimetara. Spolj-
na povrina kue iznosi 240
kvadrata, dok je unutranja
Miloje Boi na slici Jovana
Popovia, 1841, ulje na platnu 210, to e rei da na zidove
otpada 30 kvadratnih metara.
Sve moe da izdri ta kua, kao i njen gazda. Istrpeo je da
mu se knez Milo nametne u poslu kao ortak i da nezaslu-
eno uzima vei deo zarade, a istrpeo je i da mu se umea u
porodini ivot. Naredio je da se Boieva erka Rua uda
za svog brata od tetke Topalovia!
Iako je bio bogat i oslobodio se turskih obiaja, trgovca
Boia je skolila muka. ta da radi? Udaja erke je bila njegova
stvar, nikako gospodara Miloa. Boi je znao da on nije jedini
kojem se Milo mea u porodicu. Koju god enu bi video, a
da mu se svidela, on je zvao da doe i posluuje oko njegovog
stola u konaku. Gospodaru se nije smela odbiti volja. Milo je
mogao imati svaku udatu enu u svojoj kneevini. Devojke
nije dirao. Njima je odreivao za koga e se udati.
Ukoliko je potencijalni mladoenja sumnjao da e mu
prosidba biti odbijena, on se obraao knezu. Kod kneza u
konaku je zavravao posao parama, spremnou da nekog
kneevog protivnika ubije iz zasede ili ve to bi knez zai-
skao. Nekad bi knez provodadisanje inio iz zabave, da
bi terao egu sa ocem mlade, da bi mu, recimo, naudio, jer
 Udaja Rue Boi 33

knez Milo je bio tipian profil

sadiste, rekli bi bihejvioristi.
A kad bi knez Milo obeao
da e za nekog isprostiti devoj-
ku, stvar se brzo zavravala.
aui iz konaka bi odneli vest
koja bi pala na kuu kao grom
kroz crep. Domain je znao
kolika je cena da odbije kneza.
Trgovac Boi je prekratio
sebi muke. Presekao je pred
zoru, posle gomile ispuenih Milica Boi na slici Jovana
Popovia, 1841, ulje na platnu
ibuka i ibrika kafe. Udao je
erku protivno njenoj i svojoj volji.
Iza grubosti lica, Boi je krio zatajnost i zaverenitvo.
Podmuklost kao vetinu opstanka. ivotni moto: kada med-
ved juri po umi lezi i pravi se mrtav. Posle, kad medved
zamakne, iskopaj mu rupu da u nju upadne.
Boieve pare nisu mirovale. Pomagao je proterivanje
Miloa, pa njegovog sina Mihaila i dolazak Aleksandra Kara-
orevia na kneevski presto. U vreme vladavine Kara-
orevia iveo je mirno, no, kad se Milo vratio u Srbiju,
nastali su crni dani za celu porodicu. Kua je prodata trgovcu
iz Skoplja, Ristu Hadi Popoviu, a trag porodici Boi se
gubi u osvetnikom tumbanju Srbije.

P. S. Posle Hadi Popovia u kuu se useljava vajar Toma

Rosandi (krteno ime Tomaso Vincenzo), vajar skulptura
Igrali se konji vrani postavljenih ispred Doma Narodne
skuptine zatim je Boieva kua od 1924. slikarska kua,
dom i kola za slikare, da bi se 1950. u zgradu uselio Muzej
pozorine umetnosti.
 Klopka za
melanholinog kneza
Prva varoka bolnica (danas Muzej medicine), Dorda Vaingtona 19
Z danje koje svedoi o braku kneza Mihaila Obrenovia i
kneginje Julije Hunjadi nije dvor. Vladarski par knee-
vine Srbije iveo je u dva dvora, ali oba su sruena. Od sta-
rijeg je ostao samo amam u kojem se sada, sablazno, nalazi
restoran, preko puta Vaznesenske crkve, a drugi je bio na
mestu gde je Novi dvor, u Ulici kralja Milana. Kameni trag
kneevskog braka nalazimo u jednoj zgradi sasvim drugai-
joj od dvora, u kojem bismo ga najpre oekivali u bolnici.
Zajednikim snagama knez i kneginja su izgradili Prvu
varoku bolnicu. Pre nego to je bolnica zakrovljena, bole-
snici su smetani po privatnim kuama. Njih dvoje, reeni
da Srbiju uzdignu u red civilizovanih zemalja, poduhvatili
su se zamanog posla u dravi siromane blagajne.
Knez je 1861. godine kupio plac od ora Cenia, mini-
stra pravde, ustavopisca i zakonorevnitelja koji je ukinuo
kaznu batinanjem. Dobrotvor Ilija Milosavljevi Kolarac
takoe je dokupio deo placa. Knez je ustupio i deo grae-
vinskog materijala namenjenog za letnjikovac u Smedere-
vu. Novac se sporo prikupljao. Kneginja Julija je pomogla
38 Vodi kroz ljubavnu istoriju Beograda

osnivanje Odbora beogradskih ena i 1865. u hotelu Srpska

kruna organizovala dobrotvornu aukciju. Na kneginjin poziv
beogradski svet je nagrnuo. Na aukciju su doneti vredni i
bezvredni predmeti, kao to su: zlatni nakit, balske haljine
od srme, bojne i srebrne sablje, ali i knjiga Robinson Kruso,
kotarica suvih ljiva, kutija duvana, runo izraen kavez
za ptice. Sve u svemu, da nije bilo kneginje, ne bi ni bilo
masovne aukcije u kojoj su uestvovali svi slojevi drutva i
svi uzrasti. Narod je hteo da dobije prvu bolnicu. Aukcija je
bila uspena. Sakupljeno je: 1.677 dukata, 30 groa arijskih
i 30 para. Dovoljno da se iste godine pone s podizanjem
zgrade iz temelja.
Podizanje Narodnog pozorita kotalo je 12.000 dukata,
a zgrada Prve varoke bolnice skoro duplo vie: 21.000!
Zato toliko vie kada nije i duplo vea, pitali su se mnogi
u ondanjem Beogradu? Odgovor su znali samo upueni.
Tajna je bila u zahtevima medicine. Morali su biti prime-
njeni napredni sistemi brige o bolesnicima. Arhitektonska
struka je stavljena u funkciju zdravlja, tanije, ondanjih
shvatanja o zdravlju.
Arhitekta Jovan Frencl umro je dok se njegovo delo gra-
dilo. Uzor mu je bila Jevrejska bolnica u Berlinu, s tim to
je beogradska bila modernija iznutra.
Koji su to novi sistemi arhitekture Varoke bolnice stav-
ljeni u funkciju leenja?
Na prvom mestu bila je ventilacija. U to vreme se nije
znalo za postojanje mikroorganizama, ali se nasluivalo da
neeg nevidljivog u vazduhu ima, te bi vazduh za bolesnike
morao biti to istiji. Stoga su primenjena etiri metoda
profesora Bema.
1. Delimino provetravanje gornji prozor se otvara
nagibno.
 Klopka za melanholinog kneza 39

2. Ventilacija cevima u ragastovu spoljni vazduh kroz cev

ulazi u ragastov, izmeu duplih, zatvorenih prozora. Zbog tih
cevi u ragastovu bolniki prozori su otvarani na spolja.
3. Ventilacija cevima u zidu cevi ist spoljni vazduh
sprovode na dve strane: do ventilacionih otvora blizu pla-
fona i do istih takvih reetkastih otvora blizu poda. ak su
postojale vetrokazne strelice od metala koje su pokazivale
pravac kretanja vazduha. Bolniari su morali da kontroliu
poloaj strelica. Ako je strelica usmerena ka spolja, to je znak
za otvaranje prozora jer u cevi ne stie spoljni ist vazduh,
ve je pritisak iznutra vei. Soba je morala biti provetrena
u svakom trenutku, ali tako da se pacijenti ne prehlade i ne
izloe opasnoj promaji.
4. Podno grejanje smatralo se da je podno grejanje
daleko zdravije od kaljevih pei koje dime i zagauju bol-
niki vazduh.
Sva ova etiri sistema ventilacije i grejanja bila su posled-
nja re medicine. I bila su skupa.
Bolnica je imala jo jednu novu tehnologiju tekuu
vodu. Prirodnim padom je stizala do bolnike zgrade, gde
je parna maina od est konjskih snaga pela u potkrovlje.
Tu se tankovala u velikom kazanu. A odatle je koristila silu
zemljine tee da se cevima sputa do spratnih kupatila i
kuhinje. Bolnica je bila jedina zgrada u to doba u Beogradu
koja je imala tekuu vodu. Nije je imao ni dvor.
Tekua voda jeste bila novina, ali ledarnica to je bilo
udo! Ledarnica se nalazila ispod glavnog stepenita. Led je
bio vaan medikament. Praktikovalo se kupanje u ledu, ledene
obloge, trljanje ledom, pa ak i pilule od leda koje su se sisale
da bi snizile temperaturu bolesnika! Ledarnica Varoke bol-
nice skladitila je 60.000 oka, a oka je teila 1,28 kilograma!
40 Vodi kroz ljubavnu istoriju Beograda

Varoka bolnica bila je

ustanova naprednih metoda i
potpuno novog izgleda. Kra-
sio ju je gotski toranj sa satom,
recimo, i gotski lukovi, bila je
ponemena, kao i kneginja,
govorilo se. Takvu bolnicu je
hteo kneevski par Srbije. Jer,
oni su hteli Srbiju koja je uri-
la da izae iz turskih akira
i u trku se domogne Evrope.
(Barem je to bila kneeva
elja, o kneginji kasnije.)
Knez Mihailo
Evo kako je u medicini
Srbija drala korak sa Evro-
pom. Ve 1871. je dr Vladan orevi pri operacijama kori-
stio Listerove metode antisepse. Engleski lekar ih je uveo u
hirurgiju est godina ranije. Listerove metode podrazumeva-
le su: pranje ruku pre operacije rastvorom karbolne kiseline,
pripremu operativnog polja i dezinfekciju instrumenata i
hirurkog konca. Bolnica je nabavila aparat za sterilizaciju
iste godine kada ga je izmislio Ernst Bergman. Samo dve
godine posle Rendgenovog otkria, 1895, u Beograd je stigao
prvi rendgen.
Varoka bolnica je otvorena 1. maja 1868. godine, dakle,
sedam godina poto je knez kupio njen plac. Svetlo okreena,
liila je na veliki liciderski kola. Bila je ponos Beograda.
Na otvaranju, meutim, pored kneza nije stajala knegi-
nja. ta se dogodilo? Dok se bolnica zidala odnosi izmeu
kneza i kneginje su se poremetili.
Upravitelj dvora Anastas Jovanovi dugo se dvoumio
da li da kneginjina pisma ljubavniku u Beu pokae knezu.
 Klopka za melanholinog kneza 41

Savest mu nije dala sna. Jed-

nog dana ostavio je Julijino
ljubavno pismo na kneevom
pisaem stolu.
Knez se zaudio otkuda se
pismo adresovano na vojvodu
Arenberga nalo pored njego
vih jutarnjih novina. Ipak ga
je otvorio. Plafon se zavrteo
iznad njega.
Kada se smirio, sumnjia-
vi knez poeo je da gura prste
u upljine svog braka. Sve ono
to je izgledalo sjajno i vedro Kneginja Julija
postalo je najednom maska
zavere. Gledao je Julijin kitnjasti rukopis. Divio se uvek
tom kaligrafskom pismu smatrajui ga izrazom otmenosti i
uroene ljupkosti, ali sada je u kukama i omama slova video
samo zaveru. Oseao je da je uhvaen u klopku.
Upravitelj dvora je sumnjao da je kneginja sraunato slala
pisma svom ljubavniku preko dvorske pisarnice da bi ga
namamila da ih otvori, a onda prosledi knezu. Ona je dobila
to je htela, bilo je jasno Anastasu Jovanoviu.
Kakve su se misli u knezu borile saznae se posle vie od
sto godina. Beogradska eherezada je utala i krila istinu
neverovatno dugo za tako malu varo, od 1865. do 1993.
godine! Gde se krila dvorska tajna toliko dugo?
uvana je u dnevniku kneza Mihaila.
Posle kneevog ubistva, koje se dogodilo dvadeset devet
dana poto je otvorio Varoku bolnicu, upravitelj dvora
Anastas Jovanovi u vladarevim linim stvarima naao je
dnevnik. Upravitelj ga je proitao. Ponovo nije znao ta da
42 Vodi kroz ljubavnu istoriju Beograda

radi. Ono to je knez napisao moglo je da srui mit o nje-

mu i da potkopa poverenje naroda u dinastiju Obrenovi.
Odluio je da o dnevniku nikome ne govori. Sakrio ga je.
Pred svoju smrt, Anastas Jovanovi je pozvao erku,
Katarinu Jovanovi. Procenio je da njoj moe da poveri
kneev dnevnik. Katarina je znala vrednost onoga to uva.
Potovala je oev amanet da ga za ivota nikome ne poka-
zuje, niti govori da ga ima. Ona je bila prva Srpkinja koja se
bavila filozofijom. Objavila je filozofske rasprave na nema-
kom jeziku. Na nemaki je prevela Gorski vijenac. Osnovano
se za nju prialo da je bila u platonskoj vezi sa Njegoem.
Za prevod Njegoevog speva dobila je Humboltovu nagradu.
ak je uinila i neto nemogue u prevodilatvu, zaumni
spis Luu mikrokozma takoe je prevela na Geteov jezik.
Taj prevod iznenadio je nemake romantiarske krugove,
koji su u jeziku pastira otkrili metafiziku leksiku, koje se
ni Gete ne bi postideo.
Pred svoj konani odlazak u vajcarsku, Katarina A.
Jovanovi je kneev dnevnik poverila prijateljici, takoe
uz amanet da ga uva kao relikviju i nikom ne pokazuje.
Ta beogradska gospoa kojoj je poveren kneev dnevnik
na uvanje umrla je 1992. godine. U testamentu je ostavila
zavetanje da se poseban zapeaeni paket moe otvoriti tek
godinu dana posle njene smrti i dati istraivaima srpske
istorije na uvid. Kada su naslednici, potujui poslednju
volju, otvorili paket, nisu nali ono to su oekivali. Mislili
su da je u pitanju neto lino, vezano za pokojnicu. A unutra
je stajala najvea tajna srpske iezle dinastije.
U dnevniku kneza Mihaila Obrenovia ceo razvedeni
brak detaljno je opisan. Zapisan je svaki odjek zategnutog
damara vladareve due koja treperi u agoniji. Knez je bio
povreen. Iznevereni ljubavnik. Sklopio je celu priu, od
 Klopka za melanholinog kneza 43

upoznavanja do svakog detalja veze i braka. Pisao je kao

neko ko shvata da je rtva klopke.
Upoznali su se na bekom dvoru. Julija je bila erka
dvorskog komornika, grofa Ferenca Hunjadija, koji je imao
zvunu titulu, ali je bankrotirao. erka mu je bila povreme-
na ljubavnica cara Franje Josifa. Ne ba lepa, ali dvorskih
manira i stila, Julija je uspela da se priblii mladom srpskom
knezu koji je bio van prestola, ali mu je cenu u dvorskim
krugovima dizalo oevo bogatstvo.
Knez Milo je otiao iz Srbije sa pola miliona dukata
gotovine. Zavera na bekom dvoru je stvorena kako bi u
zlatnu mreu bio uhvaen sin bogatog kneza. Mihailo je bio
narav od tananog sentimenta. Treperenja mladieve due,
strana dvorskom svetu, ak i neprilina, kazuje pesma koju
je on napisao, a Kornelije Stankovi komponovao: to se
bore misli moje / iskustvo mi utat veli / bete sada vi oboje
/ nek mi srce govori
Mihailo je bio po odnosu prema enama suta suprot-
nost ocu. Tvrdi Milo se teko zaljubljivao i jo tee padao
pod uticaj ena, a njegov sin je bio nena priroda. Pogotovo
to je bio neiskusan u ophoenju sa enama. Lako su ga
na bekom dvoru ulovili u zamku. Veridba je sklopljena i
konzumirana.
Venanje je obavljeno u ruskoj kapeli u Beu. Ubrzo po
njihovom venanju, na presto Srbije se vraa Milo Obrenovi.
Knjaz Milo umire posle samo dve godine vladavine.
Nasleuje ga Mihailo. Kneevsku titulu dobija i Julija Hunja-
di, biva ljubavnica Franje Josifa, o emu e Mihailo sazna-
ti kad rasplete klupko koje je oko njega obmotano. On u
dnevniku belei sreu prvih godina vladanja. Kneevski par
odlazi u audijenciju kod kraljice Viktorije i cara Napoleona
III. Kakav sjaj! Kakve perspektive!
44 Vodi kroz ljubavnu istoriju Beograda

S vremenom se, meutim, pokazuju mane njihovog bra-

ka. Ona ne moe da ima decu, ali ima ljubavnika u Beu.
Njoj je dosta Srbije i melanholinog mua. eli da se vrati
u Be, eli svoj priroeni ivot slobodne dame u visokom
drutvu. Ideali njenog mua su joj strani. Nju ne zanima da
ostane upisana u istoriji te male poludivlje kneevine. Strana
joj je svaka nacionalna misija ije izvrenje ne podrazumeva
provod po evropskim salonima. Njeni osmesi na aukciji za
Prvu varoku bolnicu samo su predstava.
Smislila je plan kako da se izvue iz Srbije.
Namerno alje pisma ljubavniku preko dvorske pisarnice.
Kada je otvoreno zdanje kojem su zajedno udarili temelj
bili su razvedeni ve tri godine. Kneginja je napustila Beograd
poto je potpisala ugovor o razdvajanju od stola i postelje.
Formalno su ostali u braku, ali ona vie nije nosila titulu
kneginja srpska ve samo kneginja Julija Obrenovi. Ugovor
je jo predviao bogatu godinju apanau od 5.500 dukata,
palatu u Beu na poklon i letnjikovac Ivanka na Dunavu.
Bogata kneginja-preljubnica udala se za ljubavnika, voj-
vodu Arenberga. Nadivela je oba mua. Nesrenog Mihaila
punu pedeset jednu godinu.

P. S. Zbog preterane upotrebe leda, ispod Prve varoke

bolnice stvorilo se podzemno jezero jer septika jama nije
mogla da primi toliku koliinu vode. Zgrada je bukvalno
plutala na izumu savremene medicine XIX veka i na ljud-
skim fekalijama. Zgrada Prve varoke bolnice je tako postala
simbolini trag jedne nesrene vladarske ljubavi. U njoj su
danas smeteni Muzej medicine i Srpsko lekarsko drutvo.
Palata Simke Lahovari
Palata Lahovari, Knez Mihailova 40
A rhitektonski fakultet u Budimpeti ne spada u sam vrh
evropskih katedri za graevinarstvo. Srpske arhitekte
su ga zaobilazile, radije su birale Be, Karlsrue, Minhen,
Berlin, ak i Prag, onda Pariz i Rim, retki su se kolovali u
Sankt Peterburgu. Nizak rejting budimpetanske ustanove
za obrazovanje majstora mistrije u udnovatoj je nepro-
porciji sa injenicom da su se dvojica najveih arhitekata
u Srba kolovala ba na katedri u prestonici severne nam
Maarske. Aleksandar Bugarski (18351891) i Dragia
Braovan (18871965) diplomirali su na Arhitektonskom
fakultetu Tehnikog univerziteta u Budimpeti. Iz Brao-
vanovih beleki saznajemo da je nastava bila organizovana
u osam semestara, nakon druge godine je sledio struni
ispit. Diplomski rad je takoe ozbiljno krunisao kolova-
nje diplomskim projektom i zavrnim ispitom. Premda
budimpetanska katedra nije imala neko zvuno ime kao to
je Hanzenovo u Beu, reklo bi se da je predavaki kadar bio
sastavljen od dobrih zanatlija koji su studentima prenosili
temeljita znanja o struci. Nije u vezi sa srpskim arhitektama,
48 Vodi kroz ljubavnu istoriju Beograda

ali je ova katedra dala i jedno slavno ime Ernea Rubika,

arhitektu koji je postao poznat po Rubikovoj kocki: igraki
za glancanje logike. A moda veza ipak postoji, kad se bolje
razmisli: dobar arhitekta je pre svega onaj ko ume na neo-
ekivan a harmonian nain da kombinuje boju i formu.
Prvi budimpetanski ak, Aleksandar Bugarski, ostvario
je meteorsku karijeru u Srbiji Mihaila Obrenovia. Prvu
priliku je iskoristio maestralno. Bio je tek ugovorni inovnik
tree kategorije kad mu je poverena adaptacija banket sale
restorana Engleska kraljica, koji se nalazio u dananjoj Pop
Lukinoj ulici na uglu gde je sada ambulanta. Knez Mihailo je
bio oduevljen. Sala Engleske kraljice sluila je za pozorine
predstave. Bugarski je uspeo da u nekoliko arhitektonskih
poteza napravi pozorite od kafanske sale s galerijom. Knez
je onda, ne asei asa, poverio Bugarskom najznaajniju
gradnju u kneevini Narodno pozorite. Bugarski je srp-
ski nacionalni teatar projektovao po uzoru na Milansku
skalu. Ceo Beograd je bio oduevljen. Posle pohvala koje je
dobio za ukras glavnog gradskog trga, Bugarski je bio zasut
porudbinama. Projektovae, ni manje ni vie, sto dvadeset
est beogradskih kua. Beograd je u jednom periodu liio na
svog Pigmaliona Bugarskog.
Palata na uglu u Knez Mihailovoj 40 jedan je od autoport
reta Bugarskog: akademski smirena, poprsja ispunjena
ritminim ordenjem prozora, koji su oblikovani po dale-
kom odjeku grkog hrama. Zdanje odaje utisak ozbiljnosti.
Naruio ga je neko paradi nesklon ali postojanosti ugleda
i te kako dostojan. Bila je to osoba uspela u visokom dru-
tvu; ta se deava za njenim stolom, pratila je mondenska
Evropa. Simka Lahovari, ena najlepeg spoja imena i pre-
zimena za koje znamo, palatom u Knez Mihailovoj je na
svoj uzdrani nain leila oiljke ponete iz Beograda. Evo i