Kepetan unutraénie plovidoe Stani8a Pavlov, apt. pravnic Kapetan unutradnje ploviabe lja Petrovie, in. saobraéaja Rez. por, bejnog broda Jovan Curt, novinar Dr Ratomir Doroski PODSETNIK © PLOVIDBI NA REKAMA I MORIMA DRUGO DOPUNJENO IZDANJE INISRO Forum” — Novi SadNa omova misjenia Pokrajinekog Sekretarijata. 2a obrazo- anje nauk 1 Xuitura be. A1D48078, od 6 IX. 1078. godine, ‘Ova brofura je oslobodeng porera na promet PREDGOVOR Plovidba rekama i morem nije nimalo bezatien aka, mada ponekad ‘ona mote na prvi pogled tako da lagleda. Reéni | merski saobrataj su u Stalnom i sve briem rsavoju, Grade ze savremeni brodovi velkih kapa~ Geeta | ave veeih brzna,Istovremeno se naglo eazvia | nautiéki curiam. Veivedani su vibe nego ikada krenull na reke koje pruzaju jedinstvene Uslove 2a mir, opuftanje |odmor. Medutim, reke i more imaju svoje éudl. ‘Treba ih posnavati | saviadati, a da bi to mogao da uti gradanin koji se profesionaina ne bavi plovidbom mora Imati i potrebno struéno znanje. Pr radi ovog Priruénika autorima je uprave to bio el. Donotenjem Zakona o unutrafnjoj plovidbi (SI. lst SAPV br. 1/78) U SAP Vojvodini se prvi put reguliéu odnosi u plovidbi na unutrainjim ‘Yodama (rekama, karalima, jezarima). Ovim Zakonom, izmedu ostalog ‘egulite sei pitanje cbavernog polaganjaispita z2 upravijae sportskim fameima, Odgovarsiutim podzakonskim aktom regulisan) su_uslov fatin polaganja | program strunog ispita prema kojem Je | raden ova) Priruenik. Gradani kell €e plovitiamcem iskjutivo po unutrafnjim vodama isu dutni da polatu | potvrde znanje iz Pravilao izbegavanju sudars na tmoru. Medutim,ukelike ée va) éamae prevetiti Ina more itamo ga upot~ Feblavati obavean! su da imajy pologen Ispe iz ove oblast. Kao ugled 23 polaganje ipita za plovidbu na moru poslutio |e Priruénik za voditelie Eamen u izdanju Republizkog sekretsejata 22 pomorstve, saobratal 1 ‘yete SR Hrvatske i Tehnigke knjige ~ Zagreb. Zelia grupe autora ovog Prirvénika ila je da sadaSnjim | budueim upravjatima tamaca pomogne ne samo u_polaganju strugnog ispta, ved da im njhovo iskustve | strugno znanje budu ed pometi u plovidbi. AUTOR!PLOVIDBENI PROPISI NA UNUTRASNJIM PLOVNIM PUTEVIMA ZNACENJE POJEDINIH IZRAZA U PROPISIMA © PLOVIDBI NA UNUTRASNJIM PLOVNIM PUTEVIMA. Pojedini frazi, upotreblleni u Zakonu © pomorskoj | unutrainjo] plovidb (,Sluzbent list SFR)", br.22, of 22. aprila 1977), w Zakenu o {inutrainjojplovidbl (,Slu2ben ist SAP Vojvodine”, br. 1, od 20. januara 4{978) iw Pravilniku © plovigbi na unutrafnjim plovaim putevima (xSlu= beni list SFR)", br. 14, 0d 2 aprila 1970.) imaju ova znatenja LUNUTRASNJOM PLOVIDBOM smatra se prisustve plovnog objekta ra unutratnjim vadama, ber obzia dali se plovn objekat krete ili sto)! PLOVNI PUTEVI na unutrainjim vodama su: reke, kanal, vebtatka I priredna jetera i druge vodene povrtine na kojima su obexbedeni vslovi 1 bexbednu ploviabu. PLOVNI OBJEKAT je brod, ploveta naprava, ploveéa instalacia, tamaci drugi plovni objekat koi je ospesablien 2a plovidbu | kel ueest vale w plovidti BROD je plovni objekat ospotobljen 24 plovidbu na unutrafnjim vodama &js du2ina trupa preko svega iznos! 15 metara il vie a najvets Sirinatrupa preke oplate 3 metra ill vge, ill ija je najvetsIstsnina 15 Wide i tegljaé | potiskiva, ‘bez obsiea na njihovy du: TEGLAC ODNOSNO POTISKIVAC |e plovnl objekat namenjen teglienja odnotno potiskivanju drugih plovnih objekaca: 'BROD UNUTRASNJE PLOVIDBE SA SOPSTVENIM POGONOM je brad unutraénje plovidbe Koll ima sopstveni strojn! ureda] za pogon broda: PLOVECA NAPRAVA je plovni objekat unutrainje plovidbe op- remljen mehanickim uredajem 2a vrdenje cehnigkih radoya na unutras> iim vodama sa sopstvenim pogonskim strojeim uredajem il bez nega, PLOVECA INSTALACIA je plovilo bez sopstvenog pogona name- njeno za uslufne, sportske, rekrescione I sliénesvrhe (prstan, dok, stam-beni objekat, hangar, ploveti bazen 22 kupanie, plovets kucica, ploveés radionica, vodeniea, pontonski most, ribarska barks); CAMAC je plovni objekat, osim cegllata | potiskivata ber obzira na nithovu dutinu, frinu i istisninu, namenjen 2a ployidbu na unutra’- ‘lim vodama és dugina trupa jznosi manje od 15 metara, a dirina rups ‘manje od 3 metra, ili ja najveds itisnina iznesi manje od 15 t0na: SPORTSKI CAMAC je plovni objekat sa sopstvanim pogonom ili ber sopstvenog pogons namenjen 2 sport, razonedu ill rekrezelly SKELA je plovni objekat unutrafnje plovidbe namenjen za prevor Hie i stari sa jedne na drugu obalu unutraénih vods; POTISNICA je teretni brod unutrainje plovidbe ber sopstvenog pogona i ber sopstvenog kormilarskog uredaja: TEGLIENICA je teretni brod unutraénje plovidbe bez sopstvenog ogona, a koji ima soprtvent kermilarski ures SPLAY je skupina teupaca ili drugih elemenata medurobno povez3- nih na nadia koji omoguéava ploviabu: TEGLIENI SASTAV ognatava grupu sastavijenu od jednog ill vite plovnih objekata kojs tei jedan il vife ceplata POTISKIVANI SASTAV oznacava skupinu sastavliens od plovalh ‘objokata€vrsco vezanih meduscbno isa potiskivagem koji pokrate sat; NOC oznaéava period koji obuhvaea vreme lemedu zalask | lak DAN oznatava period koji obuhvata vreme lamedu insta | zalaska KRATAK ZVUK oznaéava 2vuk ja dutina ini oko jedne sekunde: DUG! ZVUK eznazava avuk dija dutina iansh oko 4 sekunde, tim to razmak izmedu dva uzastopna zvuka iznosi oko jedne sekund NIZ VRLO KRATKIH 2VUKOVA cznatava niz od najmanje Hest zvukova dutine oko jedne Zetvrtine sekunde u razmacima dudine oko eetvrtine sekunde Staretina plovila Srakt plovni objekt, izuzimajuti one kojl su pe propisims exlobo- eni posade, mora se nalatiti pod staresinstvom ogobe Koja je struéno ‘osposobliena. Sva druga lica koja se nalaze na plovilu moralu lavrSavat naradenja koja im izdajestaredina plovilau clju bexbednesti plovidbe i brodskog reda ‘Opita obavera opreznosti U nedostatku posebnih odredaba Pravilnika 0 plovidbl staretine plovils moraju preduzeti sve mere opreznorti koje 22htevaju usiov! bes- bednosti plovidbe | strucna praksa da bi se izbeglo: = ugretavanje ljudskog #votn; = priinjavanje tzete na drugim ploviima, obalama ili gradevinama Finstalaciiama svih vrsta koje se nalaze na vodnom putu illu njegovo) ii; = sevaranje smetnj a plovidbu Postupak u posebnim okelnostima U clu izbegavanja neposredne opssnosti staresine plovila mora) praduzeti sve mere koje nalt¥u okoinost, ako bi abog toga moral i ‘odstupiti od plovidbenth propia. Najveci dopusteni teret | najveél dopufteni broj utnika Plovila ne smeju biti natovarena preko gaza kéji odgovara donioj iviel orraka najveteg dozvollenog uronjena. Takode, teret ne sme dovest| opasnosestabilitet plovla le! zaklanatividne polielicu koje upravlja ploriiom. Plovila namenjena 22 prevor putnika ne smeju ukrcati veti broj putnika ed enog koji je dopuiten od strane nadleSnih organs, Predmeti koji se nalaze na plovilu; gubljenje predmeta; plovidbene emetnje Zabranjeno je da van plovila tree predmeti koji bi mogli ugrotavath bbezbednost plovila,plovetih postrojenja it instalacija na vednom putt i rlegovljbizini. Ako plovilo igus neki predmet koji mote predstavlat! smetn|u ill opssnost za plovidbu, sarelina je dufan da bez odlagania layestio tome najblite nadletne organe, #8 Sto taénijim pedacima © mestu ina Kome je predmet ingubljen. Osim toga, starefina je dutan da po mo- {Ruénosti obelezi to mesto nekim znakom ‘Ako starelina plovla primeti neku nepoznatu prepreku u vodnem pputu dutan je dao tome, bez odlaganja, cbavest najblie nadledne organe, $25totatnijim podacima o mestu na kome je prepreks primeéena ‘Zaitita plovidbenih znakova na vodnom putu Zabranjeno je koristiti plovidbene znake na vodnom putu 2a veri- vanje ll pomeranje plovnin objekara 1 kyarit! hil enesposobiti_z nihora nameny. Ako plovile pomert neki plovidbent znak, ii eSteti ured koji uti za obelezavanje plovnog puta, starefina je obaveran da o tome cobavestl, bez odaganja,nsjblite nadlelne ergane. OSNOVNI ZVUENI ZNACI = 1 dugi avuk Paani’ = 1 kratkd avule "Norim desno! 2 kratka 2vuka orm leva" 3 kestka avulea sNezim nazad’ 4 kratka 2vuka “iNesporoban 22 manevrisanje” «= niz vrlo keatkih zvukova —_.Neposredns opasnost od sudaa” —— ponavijanje dugth zvukova znske 22 opssnost foc Udarei avonom jokregem preko svog detnog bola! == okreéem preko svog levor boa SKICE | SIMBOLI KOJI SE PRIMENJUJU NA SKICAMA IMAJU SLEDECA ZNACENJA ) rod unutrainje plovidbe sa sopswvenim poronom damac 18 sopstrenim pogonem potskivat thea koja plovi slobodno skein koja ne plovi slobodno teglenica famac bet sopstvenog,pogona neprekidno svetlo vdlive «2 ih strana neprekidno svatlo vidjive na luku horizonea od 1225 stepeni neprekidno svetlo vdlive na Tuky herizonts od 112 stepent 130 minuta neprekidne svetlo’ vidlive © ha luku herizonts od 135 stepeni neprekidno svetlo vidljivo ma GB ogranigenom luks horizanta © _Fitmitko svetlo sa prekidima NOCNO OBELEZAVANJE PLOVNIH OBJEKATA NOENO OBELEZAVANJE ZA VREME PLOVIDBE rod unutraunje plovi slededs.svetla ~ [arbolsko svetlo bele boje postaviene na prednjem delu brods luk vidhvosti je 25 stepenis bots sveels, Kola te stole od jednog zelenag evetia na desnoj strani | ednog ervenog svetla ns levoj strani, tim #to svako od ovik svetala mora biti vidljivo samo u luky horizonta od 112 30°, a meraju biel postaviiena najmanje 1 m ispod jarbolskog svetla § najmanje 1m prema Kemi: 1 ~ krmeno svetio bele boje vidlive w luku horizonta od 135%, rax eunajuel od nazad Napomena: Plovni objekti, ploveés naprava ss sopstvenim pogo- nom u plovidbl, cegiat ber tegljenica | potiskivaé ber potiskivanog sastava koji imaju svojtva brads, obeletavaja se signalnim svetlima na be sa sopstvenim pogonom mors stati Ist nai. Takode, iste signalne onnake istiée | petlskivant sastay Sie najvete dimenzije ne premaiuja 110 m duzine #12 m dineTegljeni sastavi moraju isadi sledets svetls ~ tepliag: pored jarbolskog evatla i boénih sverala koja su naveden 12 brod 52 sopstvenim pogonom, of jedno belo jarbolsko sveti Vidljvo u stom luk horizonta a mesto krmenog belog svetiajedno tuto 5 We vidllivo u luky horizonta kao krmene svetio; | teglieni sastay: jedna ih vie teglieniea od kojih je saxtalj Potlednji red teglienog sastava krmeno svetlo bele boje vidljvou li ku horizonta od. 135° Potiskivani sastavi moraja istati sledeéa sveta ‘i bela svetla na prednjem delu sestava il na jednom od plovila koja se nalaze na elu sastava, Ova svetia moraju bith rasporedena u ob ku ravnostranog trougia tia je crnovics vodoravna, 2 leflu ravni koja je normalna na vzdunu o:ovinu sastava botna sveta (zelene | ervene) kao bred sa sopstvenim pogonom samo postavjena na najfirem delu sastava; | ‘tri bela sveta na kemenom delu potiskivada postavena w jedne) + vederavna} nj Boéni sastay (ako se celjenia ili potisnica prevlati vz bok brods) mora Istaeh#vetl, kao brod #2 opstvenim pogonom, s tim Sto se plovn bjekat kot se prevlati obelefava jednim krmenim belim svetlom vidli- Vim istom luku horizonea kao ortala kemena svela. Ako plovni objekat {alana boéno svetlo broda koji prevlati uz bok, to boéno svetlo ée se pramestit| na plovni objekat koji se previa I se kreée pomoéu jedra mora stati slede- ako 12 kraée samo pomotu jedra —jedno belo svetlo, a priikxem priblitavanja drugih plovila mora istati, pored toga, [of jedno belo Svetlo 8 prameu: | ~ ke plovni objekt istovremene koristi jedro i motor, mera stat propisana svetla kao Brod sa fopetvenim pogonom kad ima svejstvo Freda, a ako po dimenaijama ima wvojstve eames, tad €e oxnake propisa- ne a8 imac 8 sopstvenim pozonom Eamac sa sopstvenim pogonom mors irtai sledeéa svetia: mac ssapstvenim pogonom djs je dutina trupa vets od 7m isto kao brod #3 ropstvenien pogonom, s com razikem da jarbolska i bona svetia moraju bit postaljena na istojvisni. Camac sa sopstvenim pogonom ziia (Satin trups ne prelani7 m mote umesto svetalsprikszanlh 23 €amac la ie dutina preko 7 m istti samo jedno ebleno belo svetio. Ovo se svetlo mote stati samo prilikom priblitavanja drugih plovnih objekata Ako éamac tei ili previati uz bok verane druge Eamee, mora Imatl svetla propisans kao plovni objekat koji je duti od 7 m famac sa sopstve- nim pegonom du¥iod 7m). ZadnjiZamacutegllu mora sta krmene belo svetlo 3Eamac koji se kreée bez motora i bez jedra mors prilikom Dribltavania drugih plovilaistad jedno obiéno Belo svetl. DOPUNSKO NOENO OBELEZAVANJE PLOVNIH OBJEKATA ZA VREME PLOVIDBE KOJ! PREVOZE ODREDENE ZAPALJIVE MATERIJE Ployni objekti koji prevore odradene zapalive materiie, pores napred navedenih svetala, moraiu ists jedno plavo svetlo na zadnjem delu, na pogodrom mestu i tlikojvisini da se mode vide sa svih strana ‘Ako t0.u teglienom sastavu pallivim tovarom, onda se pored napred nazna8enih svetala morajy istat!: ~ teglaé: jedno plavo farbolsko svetlo postaveno taped belih larbolskin svetal, luk vidljivosi kao ostala jarbolska svecia 225%; = teglenlsattav: plava svatlo samo teglienice koje uu 2adnjem re du sastava; ako zadnji red. teplianog sartava iva vide od ve teglianice, onda se plava svetla postavjaju simo na dve spoline. all jedna ili vige teglleniensa 72 ‘Ako s¢.u potiskivanom sastarynalazi jedna ii vile potisnica sa sapaliivim tovaromr potisnice nemaju dopunska svetla. U ovom slucaju Spavezna su sledeéa svecia:pored tr bela avetla na prednjem delusastava, Godafe 3° jedno plavo svetlo (vidjiva u istom luku horizonta) taka da polota| tog svetla sa trokutom od tri bela svetla stoje u obliku rombs i Fodae se je jadno plavo svetio na zadnjem delu potiskivada na pogednom (nest i tolikoj visini da se mofe videti sa svih strana DOPUNSKO NOENO OBELEZAVANIE PLOVNIH OBJEKATA ZA VREME PLOVIDBE KOJI PREVOZE ODREDENE EKSPLOZIVNE MATERIJE beletavanje plovaih objekaca | cegljenth | potiskivanihsastava koli prevore eksploriene terete porpuno je isto kao | kod prevora zapaljvih ‘materi, § tom razlikom Sto Je boja svetalaervena umesto plava Skele morsju istagi sledeta svat: = skela koja ne plovi slobodno: jedno jarbolsko belo svatlo vidlivo sa ih strana jedno zeleno svetl vidlvo sa svih strana postavjeno oko 4m povie jarbolskog belog svetl jedno belo svetlo postavieno na krah skele koje je okrenuto u smeru keetanja:skela koja plovi slobedno: jedno jarbolsko belo svetlo vidliive ‘2 svin strana, jedno zelano avetiovidijivo sa tlh strana | postavjeno Oke ‘1m povitejarbolskog belog svetla, Bona svetla,kojase sastoje od jednog zelenog svetia na desno} strani jjednog crvenog svetia na levo} strani (luk vidljivost ovin avetala je 112° 207) | kemenog belog sveta (Vuk vid Hvese 4356), Ribarsil €amei tije se mrefe ili druga ribarska oprema nalaze u bliin plovnag puta a njihov polofaj mote predstavati emetnju za plovidbu fmoraia se cbeletitbelim sveclima u dovoljnom broju radi oxnaéavanis polo Ployni objekti tija su sidra tako oborena da mogu predstvliat! i 1 copasnost 22 plovidbu moraju itaei dva bela svetla portavijena ledno is ped drugog na udaljenosti od oko 1 m. Ako sidra plovedih naprava mogu predstavljati opasnose za plovidbu, moraju bici obele2ena jednim 2utim DOPUNSKO OBELEPAVANJE PLOVNIH plovkom, na kame se noéy nalazi obiéno belo svetlo vidlivos svih strana, ‘OBJEKATA NESPOSOBNIH ZA MANEVRISANJE Sa plownog objekta koji je onespesobljen 22 manevrisanje, oti ko nije nasukan il petonue, pored proplsanih svetala za plovidbu, mors s¢ po potrabi mahatl ervenim svetiom, i davati proplsane Lvune sig- rnale (4 kratka 2vuka), odnosno istovremeno vriiti obe ove radnie. Pn Brod, potisniea i tegljonica koji prevoze zapaliive materije, pored belog sveti, obelezavaju se jednim plavim svetiom postavlenim na zad- hem delat viljvim #3 svn srana, ATR NOCNO OBELEZAVANJE ZA VREME STAJANJA vi plovni objekti 2a vreme stajanja morajuistai jedno belo svetlo vidlvo 5a svih strana. Ovo svetlo nije obavezno: = ako je plovni objekt sastavni deo grupe plovnth objekacs ii sas- tava u kojima su plovni objekti koji xe nalaze na spolainjoj strani te ‘ETupe ill sastava obeleteni belim svetlom: | ~ ako je éamac veran 23 obalu 6 ”Brod, potisnica | egljenica koji prevoze eksplozivne terete, pore blog svetl, obelezavalu te jednim crvenim svetiom postavlienim ok 1'm ispo¢ belog svetl NNasukan il potopiien plovni objekat i ploveée naprave, kad obtv: 'isju radove na vednom putu, moraiu stati: ~ $2 strane ill sa strana gde je plovni put slobodan: jedno crvene Jedno belo svetio pri Gemu te crveno svetlo nalanl oko 1 m ianad beloy svetla 1 ~ s2 strane il strana ge plovnl put nije slobodan: jedno ervene svete. ‘Ova svetla moraju biti postavena na tolikojvisini da budu vidlivs sasvih strana, Kod poropljencg plovila na mogu bit} postaijena na amc. i istaknuta na neki pogodan natin. DNEVNO OBELEZAVANJE DNEVNO OBELEZAVANJE ZA VREME PLOVIDBE Tegljeni sastavis tepag mors istséi jedan duel cilindar_olvite sa dve linljena gornio| | njoj strani crnom i Belem bojom, tako da Bele linije nalaze na krajevima cilindra. Cilindar se postavla verti re na prednjem delu tegliaéa, na dovolino| vsinl da se mote Videt! = fib strana Plovni objekt! koji istovremeno korlste jedra i motor mors letai jedan erni Konus sa yrhom akrenutim nado. KONUS. FE ciuinoar Samet sa sopstvenim pogonom Zi je dudina veéa od 7m moraju jstagh edn belu zaseavu sa ervenom linijom u sredin Plovni objekti (tegljenice) koji prevoze xapaliive terete smoraju Btaé pavi Konus okrenut yrhom nadole, postaviiena pogednom Tests | tlikoj vsini da se mote vider! +2 svih strana eet ‘Ako se u tegljenom sastavu nalaz!jedno ili vie teglienica sa zapae ivi teretom, pored plavih konusa koje istieu te teglienice, plavi konus ros | telat. Medutim, ako se u potiskivanom sastavu malazi jedna il ‘ige potisnica sa zapaljivim tovarom, sastay na pradnjem delu | potski- val, obelefavau se plavim konusom. KONUS couinoan ff] Ykonus Dopunsko obeletavanje brodova,teglienih i potikivanih sastava koji prevore eksplorivne terete je isto kao 12a plovne objekte sa zapaljivim mmaterjalom, s tom razlikom ito 8e umesto plavog konusa postavla Skele se obeletavaju jednim zelenim balonom postavjenim na ovolino} visini ds se mote Videti sa wvih strana Ployni objekti_ koje treba zititi od tara obeletavajy se jednom astayom Bia je gornja polovina crvena, a donja bela, postavena na ogednom mestu i toliko|visni da se mote videt sa sih strana. Zastavu ‘megu zameniti dve zastave ervene j bele boje ili crveno-bele cable - Baton’ ZASTAVE iu TABLEBrodovi | tamei sa pravom prioriteta (koji putulu u cil pruzania pomoéi nekom ugrozenam plovnam objekeu | brodov! | €ame kojima su nadletni organi dali prvenstvo prolasea na mestima na kojim: ‘oni odreduju. prvenstvo prolaska) morajd istati jedan erveni plamenae 1a prednj! deo, 2 postaviien na tol} visini da bude dobro vidliv. Pe potrebi ovaj znak mote biti dopunien propisanim xvuénim znakor edan dug, jedan kratak | jedan dug 2vuk) PLAMENAC DNEVNO OBELEZAVANJE ZA VREME STAJANJA Plovni objekei(brodovi, teglenice, potishivantsastav) koi prevor= rapaliive odnotno eksplezivne terete obelefavaju se plavim odnotno ‘ervenim kenusom sa vrham nadole, pestaviienin na doveljne| vin! és se mogu videti sa svih strana Plovni objekti koje trebs safc od tala obelefavalu se a int nie kao i plovila u tok plovidbe koja treba zatiiel ed talasa. Aka mrete drugs ribarska oprema dopiru u bizinu plovnog puta i mogu predstaviz: ti emetnju 22 plovidbu, moraju bith obelefene pomotu £utih plovaka » ovoljnom broju radi oznadavanja njihovog pelodala. Na ist nadin se fbelelavaju | oborena sidra koja mogu predstavjati smetnju za plovidbu asukan ti potoplion plovni objekat mora istai Nasseagtrane lis strana gde je plovni put slobodan: jednu Gent jodnu belu zastavu ll tablu pri Gemu se crvena zastave Sitebla alae iznad bele zastave i table. | i taagirane il strana gde plovni pul nije slobodan: jednu crvonu zostavs i tabi abe raprave Kada obavijaju radove na vodnom putu istiéy Plogsrsrane ll sa strane gue je plovni put slobodan jedan Gxvoni | jedan bell balon, pri emu se crveni belon ni Spetar znad belog belona. | melgy strane ii se strana gd plovni put nije stoboden: jedno cerveno svetlo. 21 Oko 1 Came inspekcje bexbednatt! plovidbe kao znak za raspoznavanje, pored natpisa uInspekeija plovidbe”, istiu na prednjem delu sa obe Ferane trupa bli romb clvigen plavom linijom. Pored toga, danju viju “rtavnu vastavu | eli plamenac sa navedenim znakom za raspoznavan} F danjui notu plavo svetle $3 prekidima, ako obavlane njihovog posla to raheeva Znaci ra opainost. Ako 18 plovilo wal! v opaiot! | hte ds ‘at pomot, ons mote nj mane soutns estar ol ol por Ett rnnetom,aots nein seam, Ov sec mogu sei i dopant rvutnim tocina gonaisnje ogih Takore Haan -anaka zvonom). Er aOBALSKI | PLOVECI ZNACI ZA OBELEZAVANJE PLOVNOG PUTA | PLOVIDBENIH OPASNOSTI OZNAEAVANJE DESNE STRANE PLOVNOG. PUTA Ploveti anaci: svetlete | nesvetlede bove, plovci i motke a8 desnu stranu orratayaju granice plovnog puta | njegor pravac: oni obelelavajy desnu stranu plovnog puta i opssnosti pored desne obate, svatleea bova, esvetleta bova plovake mote, (balk znacl: obaisko svetlo na desnoj obali oznaéava pribline pravac ploynog puta u ednosu na desnu ebalu; sa plovecim znacima ona obeleda va plovni put na mestima na kojima se priblitava desno} obsli,aistovre meno slut | leno orijentacions taéke 2 OZNACAVANJE LEVE STRANE PLOVNOG PUTA Ploveti znaci: svetlege i nesvetlete bove, plovci i motke za levu secana oanatavalu granice plovneg puta | njegov pravac: onl obeledavaju ramsqranu plOwnog puta | opasnosti pored leve obs, svetleta bova nesvetlets Bova =; mots plovak (Obalskiznaci:obalsko svetlo na levo)oballornaéava priblizno pravacplow= ‘nog puta uodnosu na obalu: sa plovetim znacima ono cbelezava plovni put a mestima na kolima te pribiitava levo} obali, + istoyremeno slut | kao corijentaciona taéka ame a 2(OZNAKE ZA SPAJANJE | RAEVANJE ZNACI ZA REGULISANJE PLOVIDBE PLOVNOG PUTA (osnovni zna Znak x spaianie|ratvane ploynog puta ornadava spalane i ratvanie Pca se(Gspenel It oboe ponsstnbeamacion blorag pt osm topucbuntiveptncbencopaneerioe semaine GLAVNE ZNACI (ners opulent pom : na ploynom putu. Nizvodni i uzvodni brodovi mogu da produ bil lev, ine eames TI Zabrora protests (ops! gh. Ov] ek sa por na mestima gde je plovidba zabranjena (ra otvorima rmosts v kom je praveu aabranjens plovidbs, na pokret nim mottovima, branama, prevodnicams i u posebnim Uslovima koje propile nadledni organ) U sludaju dute zabrane proatka postaviaju se ava anaka jedan isped drugog, ill va ervenasvetla Jedno ispod drugeg. svetiags bow plovak ZNAK ZA PRELAZAK SA JEDNE OBALE NA DRUGU. Znak 2a prelarak 1a jedne obale na drugu, koji mote biel obigni ¢vostruki, ozaéava potetak i kraj prelaka plovnog puta od jedne. ks Zabranjeno svako_prestzani. ee @ drugojobal Zabranjeno susretanje i prestizanie. Zoak ma prelazak Znak za prelazak na desnoj obal, na levo} bali Zabranjeno stajanje na strani plovnog puta na kojo| je ppostavijen anak (aabranjeno.sidrenje i vezivane) mu fS| Zabranjeno je sidrenje i vuzenje sidara, ufadl | lanaca | BRE 0 recom dnu na strani vednog puta na koje) Je 22k & Zapranjene skijanje na vod! QR JZabranjeno okretanje. i Zabranjena plovidba gamcima na vesia. a ) C Zabranjeno je prouzrokovati talase ili povlatenje Rose. V : iv > Zabranjeno ploviti izvan oxnatenog prostora (ovaj znak #9 postavja na plovnom otvoru most), Zabranjona plovidba brodovima #8 zopstvenim pogo: Znacl obavere JOtaverno uzimanje pravea koji ozmatava strlica. (Opita zabrans plovidbo sportskim brodovima i brodovima #2 eszonod 2Znaci preporuke Preparuten! otvor. Postavis £¢ na sredini plovnog ot- © Vora mosta il brane. ZnaGenje mu je to d3 je plovidba Obavezno zaustavjanje (ovaj anak se postavlja ke dorvoljena u oba smera. pokretnih mostova, prevodnics, carinskog pregleds ite © Preporuteni otvor. Postavia se ba sredini plovnog |e otvora mosta ill brane. Zna8enje mu je i to 43 je plo= ‘Obaveza da se ne sme premaiiti brzina koja je oxnagens Satitoies clienyeee 6 ednosu na obal, Obaveza davanja zvutnog_signala es Preporuka 2 #8 plovi u obeletenom prostoru. Oval anak se postavlia na plovne otvore masta ill brane. Zaci obavedcenja Obaveza obratanja posebne painje. : [e] fi) O Vardvéni vod preko vednog puta rei preko njegs, izuzey ako ovaj manevar’ nets rinudic! brodove kojt plove na ovom vodaom puty é promene svoj pravac ili brain Znaci ogranizenia Postoje ogranigenjs uv plovidbi: tratiti obavettenja cy » Prestanak obavere ola vati 28 jedan smer plovidbe, prestanak nekog ogranigenia,| Dopuitene il se preporutuje stajanje na strani vodnoy puta na kojo] Je nak postavijen (sdrenje, vexivanie % bay) Oanaéavanje mesta 23 okrotane. Dopusteno ili se preporuguje verivanie xa obaly « strani na Kojo} je znak postavijen Dopuiteno il se preporuéuje sidrenje na strani plovnoy puta na kojoj je postavon znak, Odobrena plovidbs brodevima s2 sopstvenim ogonam ri Ok [Mesto sa pitkom vodom koja je namenjena brodarima oi ws ad 4 Cdobrena plovidbs jedrilcama. Odobrens plovidbs Eamcima na vesla m Opite odobrenie plovidbe sporeskim brodowma | brodovima 23 razonodu Cdabreno skijanie na vedi Shela Pomoéni znaci “Clavni, znaci_mogu se dopuniti sledetim pomegnim znacima: — dodatna tabla koja ornafava odstofanje do mesta na koje se primenjuje fodredBa il oxobenost koju oznaéava glavn| nak; dodatne tblice postay- lsju se lanad glaveog znake = strelice ornaéavaja pravac sektora na koji $e odnas! glavni znak; stre- Tice moraju biti bele boje i postavijaju se pored glavnog znaka: 4 — tablice koje tadrte objafnjena il dopunska obavetteia [i000] a Elta) ta 4 — eePAVIA PEOVIDBE vemene ornatiti optickim | zrutnim zracima stranu mimolateni, pri ODREDSEKOJESE ODNOSE NAcamces fm eu MeV moray mal ope Matin ‘BRODOVE SA PODVODNIM KRILIMA ae 4. Camel, kad plove sami, i tegljent i boén! sastavi koji se sastoe iskliudivo od €amaca, ne smeju ometati plovidbu i manewre brodova, ni smeju zahtevati od njth da im se uklanjajus puta, Medutim, i zapovednic, sta | brodova moraju preduzeti sve mere opreznosti Koje zahtevel. SUSRETANJE | PRESTIZANJE tsiovi bezbednosti plovidbe i struéna praksa da bi se izbeple ugrobavan's (Hl paar ad tomer Hudskintivota i pritinavanje Seto na drugim plovnim objektima (Ui. Eaarcel cea a ett OE Costa pravlla 2. Pravila plovidbe kojih se medusobno morsju pridrtavasi ame) 1, Subretaje i prestizanje je dopusteno samo ako plowni put ima su sleds neosporne doveljnissirinu 2a stovremeniprotazak, vodel ratuns osvim = Zamcl $2 sopstvenim pogonom mersjy se uklanjati #4 puta avin oka okolnostima | kretanju drugih poi costalim éameima: ye 2 U sludau susretana ii prestianja plovnih objekata Kol se kreéu = fami ko se ne kredu sopstvenim pogonom, nti pomots jedr,u praveima Kol Iskjueujy svakuy opssnoss sucara, plovila ne smeju me ‘moraju se uklanjati sa puta eamcima ke jedre; nat svoj pravac na nazin koji bi mogeo izazvati opasnost sudara = famei koji moraju da se uklanjau sa puta, moraju blagovremere skrenuti desno, a ako se oro pravilo ne mote primeniti iz nautikh Susretanje #8 plovilima vutenim sa obale fazloga, éamac koji je obaveran da se ukloni mora blagovremeno i ashe UJ slugaju susretana iamedu plornog objekta koji se vuée sa cba | 4a ornati odgovarajutim manevrom na koju ée se strand uklonil; Ov ploynog abjekta Koj se krete soprevening pogonom. drugi plovaisbjekat ‘nameru mote pokazat i propisanim zvugnim zracima te dva kratka 2¥Uk3 mora oxtaiti prvom plovnom cbjektu slebedne mesto pored bale #3 idem levo™. Kad se dva tamea koja se kretu pomotu jedarapribl: hoje ge writ wuts, ¥avaju jedan drugom na nagin da postoji opasnost od sudara, tada se [edan fod njih mora ukloniti drugom prema sledetim pravilima 2) ako dam jedre razlttim undama(].kada fame doblaj vetars2 raniitih strana), éamac koji jedr levim uzéama (koji dobia vetarsaleve Strane) mora se ukloniti meu koji jedri desnim udama (kali dobit vetar #8 Getne strane) 8) ako dva_gamen jedreistim urdama (J. kada dobijau vetar sa Ise serane),tada se plovilo koje se nalaziv privetrni mors uklonit) éamcu, koje so nalazi U zavetrin; | svat love Kotler! u privtrini mote prestiipovilo koje edt! Uporadna plovidba ~ zabrana pribiitavaniaplownom objektw Privetrna je strana koja se nalzi naruprot glavnom jedru Brodowi i éamci sa podvodnim krilima marsja se pridréavat odredabs koje se odnose na gamce. Prilikom susretana brodova 3 podvodnim kr’ lima sa drugim brodovima, brodov ss podvodnim krlima mors blage- kre Prestizanje ~ optte pravilo Prestizanje je deputteno samo ako se Eamac koji vrfi prestzanie vverio da se ova] manevar mote iavriti bez opasnost Zabrana ulaska u meduprostor tegljenog sastava Zabranjeno je ulaziti v meduprostor koji razdvsia pojedine redove egllenog. sastara, 41, Uporedna plovidba je dozvoljena samo ako plovni put ima nesum- ‘jive dovolinu Sirinu, vodeti raguna o svim lokalnim okolnestima | kre= ‘anja drugih plovnih ebjekata, 2. Zabranjeno je éamcima da pristsy na plowne objekte Koll se il da se vezuju 28 nih bex ertitog adabrenja nhovog staredine 2 aZabrana plovidbe pomoéu vodene struje BI ror prevodnice 1. Zabranjena je plovdba pomotu vedenestruje. Ova bran se Priam pribliavania prstaniiima prevodnie brodovi | game codnosi ne mala pomerania na mestina x4 saanje, nil o& MaNe'r, ggeigupporii svoju voknu. Zabranjeno le svako prestizanje ne sektoru 2. Plovni objekti koi se spultaiu pomoéu vodene sruje pramce.pravadnice, Bx posebnog odobrenja rukevodioca prevadnice. Brodovi ckrenut!urvedno ti stro radu smeru 24 nazad amatraj fe Urvodno| gamel © Moral pridréavatlsledetih praila u prevodnicama Plovrim objektima, a ne plovnim objktims koje kre€u pomoéu vods, = zabranjene je da se w prevodnicama vuku sidra, uted | lane rue T Sho wu na sldovima komore eznatene graniéne line, rodaui i famel #0 moraju partvid imedu ovih linia: seta vremepunjeni | pratnjens komore brodov lame! morju bith ezan 2d Komore, 8 manevaruiadima mora se odjti na natin. ko Plovni objekti meraju podesiei svoju brainu w cil nbegavan YO aeiyduje moguenort udara.plovila u zidove komor sevara tala il prevelikog povatena vode Koje bi moglo proutrck:#™ *© 2tnjenaje upotreba Eales gvazdenim ckovor ‘atl oftecenja na plovnim objektima Koj stoje i se krees | oe€en/3~ Gplpwjeniew prevodnicu uredeno je optickim unacima_postavije gradevinama, Medutim,plovni objektine smeju smaniiti sv BFZIN. | jm Jedno) ill na obe strane prevodnice. Ovi zmaciimalu sledeta pod one koa je poteebna m2 sigurno uprvifane, Ako nije ugroBena be en bednoseéamaca | udskih tivot, plovnl objektiprilikom prolaska pore "™"a)'dva crvena sveth postavijena jedno lznad drugog: plovidbs je Zamaca ne morju se pridrlavati prethodnog pravil cbustaljens (obustaljen.pogon.prevodnice): Prilkom prolska pored plovnihcbjekata koji su blatant ito: din) B) dva crvera svetla postaviiena jedno pored drugog: zabranjeno jednom zaztavem ili tablom erveno-bele boje, 2 nots jednim erven:jeuplovlinie (prevodnica je zavoren) $vetlom postavjenim oko t m lanad belog. svetis(wzabrana pravcr |<) gene Jednog od dva crvena svetla pod b): zabranjeno uplov- {alaa") onal plovntabjeti moraju podest svoju Brainy taka da se ene (rata se pripremaju za otvaranje): | begne soraranfe tales | povlatenje vode. On se moraju,pored toga.) d) a zelena svelapostvlena jedno pored érugog: dorveljeno ‘ide dal! od ovihplovnih objets Pravo upotrebeovihznakova ina upovenje Samo tetke olteden!plovnlabjekt li bjekti kali weeswujvw ake tp Ilaak iz Komore prevodnice ureden je optitkim 2nacima na favanjs | plow koja'su natukana, potoplens ii nesposobna 28 manevrslegetl natin: Zaltita od talasa fanje-Ove oznake imaj iplovni objekt koji poseduju pismeno odobrer a) jedno erveno svetio: zabranjeno itplovlienje: fod naletnih organs. ») Jedno zeleno svetlo: dezvoljena isplovijene. Prolazak kroz pokretne mostove PRAVILA 0 STAJANJU Upraviti Eamaca su dunt da se priliker priblitavanja | prols! Opste odredbe: mesta za stajanje, sidrenje i vezivanje kroz pokretne mostove pridriavajy naredenja koje im u izvesnim slot Priikom stajanja éamaca upravljal su dulni da mesto xa stajanje Jevima mote dati osobljes2 most ucillu Bezdednosti | urednog Odvij" odrade de bite obali, koliko im fo ¢opuitanjihov gaz lokalne okolnaet: plovidbe ill ubezanja prolaska, polotajfamaca ne sme ometatiplovidbu.Javna mesta za stajane,sidrenje Projazak kroz pokretne mostove mote biti ureden sledetim znacin‘| vezivane su obeletena propisanim znacima ides orfaaies Ghali tas cafes Za vreme stajanja fame! moraju bie! usidren’ ill vezani na dovoline ann bezbedan natin, imajuti u vidu dejstvo vodene struje, tala | polavy = pomoéu dvaelenssvetis, fo snat prolaakje doputten;! —_pevlatania ode elu proureokul arete ioull = pomotu dva crvena svetia postavljena jedno iznad drugog, * —Pored toge, éamel morsju biti take usidreni ll vezani ds mogu mdi da je otvaranje mosta obustavijeno 2HMEIEpromene vodortsja, 4 35leurey sektora na kejims je opita zabrana stajanja obeletena prop, him oxmakama, zabranjeno je: stajanje —u uskim prelasims i na mettima koja bi postalauski pros ako , ‘a njma staal amet Ima prilazima avim mestimai = na ubéima plovnih pritoka i na ulszima u pristan fine bazene plovne rukavee: = na trasi kojom plove skele; — na putu koji koriste brodovl radi doplovijenja na pristan tlic. plovlenja: = lspod mostova i elektriénih vodova visokog napona, izvzima)u: edstupanja koja odobre nadleini organ Zabranjeno jeu cilju vezivana ili povlngenja Zamaca audi #6 pret metima, koji nisu narodito 2a ovu svrhu namenjen, kao ito su ogra direc, granigni stubiei | stato. POSEBNE ODREDBE ‘Zabrana pristupa na plovni objekat. Pristupnatogljenie il ps Uisnice koje prevoze 2spalive,ekeplozivne | radicaktivne materlfexabrs jen jesvim osobama koje ne pripadsju poradi li liclma koje nis slutben posers. Zabranjeno je putenje | upotreba exvorenog plamena il svetls plovnim objektima koji prevoze zapaljive materie ill koji su prevors ‘ove materje u svojim tankovima 3 nitu otlobodent gasova, Zabranjeno je postavijanle u plovni put mreie ili druge opreme = ribaranje na natin Kojim bi ze zatvorio plovn) put. EAMCI | PLOVECE INSTALACIE namenjeni za sport i rekreaciju Levrdivane sposobnos a plovibu tamaca INa plownom putu mogu se koristiti amac | ploveéa instalacia = koje se utvrai da su u pogledy izgradnie i opremljenosti sporobni 7 plovidbu. Sposobnast Zamca utvrduje se stertom oviaieenog proizvods? Famca. Sposobnest éamea koji nema ates proizvodaea utvr due se pret ledom. Fregled obavija organizacia udrutenog rads Koju evlast stared = loveeih instale —. mae ae ee ee ae Plovidbena dozvola Eamac i ploveta instalaciia u plovidbi moraju mati plovidbenu otro Plovidbenu dorvolu idle kapetania prisanists kod koje je Eamac fednosne ploveta Instalacija upisan. Plovidbens dozvola mora te nalazitl na gameu odnosno ploveéo] install pokarati na zahtev inspektora bezbednosti plovidbe il drugog, lovlaSéenog lic. amac I ploveta instalacia upisuju se w upisnik éamaca | plovetih Insalacja kojt vod! kapetania prisanisea prema mestu prebivalifts od- nomno edits imaoca éamea | plovete instalacie. Vainort plovidbene praiin©lnbegpvanj sudara ma moru 2 rspoznavanie Terre savigseie: T prutanje prve pometis Posada tamca | plovete instalacile S frotoisas | Eamac mamenjen za sport, razonodu i rekreaciju sa sopstygnis _— mornarski radovi i veitine. imehanitkim pogonskim uredsjem mora ima! jednog uprviiga tory Lice Kole 3 Heli osposobiti na upreiiaén tamcs samo na unutral~ Eamcem ednoino ploveéom instalacijom mote upraviat same lc jim wodama ne poate predmet pravia ixbepavana sudera na moru koje je struéno ospotcbljene ma upravjata Zamea odnosno rUKOV2°:" yamije x4 polgane ispta se organzujv pri kapetanjama prise Eamaa i plovete instalacie. som odebrenju starefine pokrajinskog organa za poslove plovidbe. Provera strut esposbleon_ nora pomde mca dno Ne eee tS fojom pn koma ne eral Upravljaééamea_ 23 spore, szonodu | rekreaciiu moe biti ie ke Je navriilo 16 godina tivata i pelatilo seruéni spit 2a upravljata Eames Lice koje je struéno osposobljeno z2 upravijaga tamea mode upr. {jati Gamcem esposobljenim za prevor putrika v sportske | rekreacion. svrhe u plovidbl na unutrainjim yedams Jugesiavije odnesno obalnie rmorem Jugesiavije bez ogranicenia, 38 »ZASTAVE Svaki brod mora od ilaska do zalaska sunca vjati zastavu kojt o: natava driavnu pripadnost breda. Zartava se vije na krmenom kop, Pored te zastive, brod mode vijat | druge zastave (velika | mala gel Kad brod plovi kroz teritorju druge drZave(Qije su obe obale) iz Kurt, zije na praméanom delu vije zastavu te pribretne zemlje, ana ae SSE ee SSSR CEHOSLOVACKA fie on Camel ne moraju vit zastavu, all je megu Yijati, 4 ona mora bit odgovarajute velitine | u urednom stanju “0 PRAVILA O IZBEGAVANJU. SUDARA NA MORU Davno pre usvaiania pravila labegavanju sudara na moru, Keim su ona u pojedinim zem|jama doblla snagu zakona, postojala je vise ill Migje wstaliena pomorska praksa na osnovu koje su se viaéali brodovi (matinjvae portupak zapovednika plovila pri utvrdivanjy krivice 24 dar. Razvitkom plovidbe parnim plovlima | znatnim porastom brodskog saobradalssredinom protlog veka pogela su se uvoditi odredenia pravi UT Tondonu su 1840, godine izdata pravis oizbegavanju svdara, koja su se temelia na dotadainjoj pomorsko) praksi, s 1846. godine ona su u Eng [eskoj dobilazakonsku snagu. Engleska | Francuske ovele eu 1863. godine pravila koja su bils rib- sagena of vetine pomorskih zemals. Tot bila prva pravil koja su do- Bila medunarodni karakter. Medutim, vee 1889. godine u Vatingtonu je codrfana medunarodna konferencia na kojp| su bila izrad ena nova medu frarodna pravila. Ona su u Engleskoj 1910. godine bila neito izmenjena ‘Sitom parlamenta alk su u osnowi oftala na ana ave do danainjih dana, Zato se €esto | zovU ,pravila 06 190, godine Na Medunsrodno| konferencii 22 zaitiu ljudskih Zivora ma moru, cedréanoj 1929. godine u Londonu, zakljuceno je dase iavrie manje izme: tne | dopune pravila 0 iebegavanjv tudara, ali ova konvenela nije eatif kovana do pocetca II svotskog rata, Tek na Medunarodno) konfereneij xa maititu Hludskih 2ivota na mora, edetano) takede u Londonu 1948, godine, prihvadene su eve pradlotene inmene 1929. godine i izvréene Pojedine dopune. Ove izmene i dopune prihvatilo je do janvara 1953, {godine 36 pomorskih zemals, med kojima iugosiavia,tako da Su nova Pravila o Iabegavanju sudara na moru, prediotena 1948. godine, stupla, na sragu 1. januara 1954. godine Kenvenciia © medunarodnim pravilima o iabegivanju sudera na rmoru, koja je donesena 1972. godine, eatfikovana jeu vetini pomorskih ‘emalja, pa iu Jugeslaviji w kojoj se ova Pravila primenjujy ad 3. febru 273 1979, godine. (Pravila su objavljena u ,SluBbenom listu SFRI bro} 4 od 26 anuara 1979. godine). ‘Ovim Pravilima odredene su mere za labegavanje sudara na moru, koje Imoralu poftovati brodovi, ukljuéujuti Zamce i hidroavione koji plove orem | vodama spojenim s morem, ednosno rekama | jezerima po ko “ina mogu plovii pomersks plovils. U ovom prirugnike dat je prike, Pravila,odnasno ona] nlihev deo koje bitan 2 sigurnu plovidbu brods. vat famaca | koja mora pomavati svako lice koje uprava €amcen, ZNACENJE POJEDINIH IZRAZA. Pojedint larazi u Pravilima, ukolike nije drukije odredeno, imu sledeéa tnagenia BROD je svako plovilo (ukijuéujuti i ona koja plove bez istisnine, kao hidrosvione), koje se upotrebliva ili se mofe upotrebiti kao prev. no sredsevo na moru: 'BROD NA MEHANICKI POGON je svaki Brod koji 36 pokrets jy ‘mainom, motorom ili turbinem: JEDRENIAK je brod koji se pekrege jedrims, uz us smatina koja jena njemu ugradena nije u upotrebi: BROD KOJI RIBAR! je svaki brod na ribarenju ta bilo kejim riba. skim priborom koji my ogranigava sporobnost manevrisan ja HIDROAVION je svaka lellen koja mote manevrissti po vod BROD KOJI NE MOZE MANEVRISATI je brod koji s€ ne mote pomeritis puta drugom brodu, jer se njime zbog posebrih okolnost ine mote manevrsati; 'BROD OGRANICENE SPOSOBNOSTI MANEVRISANIA je bro kojem je zbog prirode njegovog pesla sposobnost manevrisanfa ogF20\ Zena, pase ne mote pomeriti s puta drugom brodu. ‘Kao brod ograniéene sposobnosti maneyrisanja smatra se = brod s2kojeg se polatu, pregledaiu ili podidu navigsciske oznake podvodni kabiow Ili cevovod = bred na. greanja (jarufanju), merenju ili podvodnim radovins = bred koji pronest ili prekreava teret ili jude: = ‘bred sauzet poletanjem il sletanjem vasduhoplova, = bred na giéenju mina (razminiranj) = brod na tegljenju (¢ vugom) 0 mu onemoguéava skretanje £ njegovog urea; BROD KOjl JE OGRANICEN SVOJIM GAZOM |e brad koji s¢ pokreée mehani&ki i Kojem je zbog njegovog gaza v odnosu na dubinu vode uvelike ogranigena sposobnost skretanja# Kurs BROD PLOV! znati da brod nije usidren, privezan uz obal il rnasukan; DUZINA | SIRINA cznaZava dutinu broda preko svega (vodoravi® randaljina inmedu najsturenije praméane | krmene tatke) i naivety Si rina broda; Ww ds potensis a —_— ~~ SMATRA SE DA BRODOVI VIDE JEDAN ORUGOG ako se jedan mote obiénim posmatranjem videt s drugog broda. 'SMANJENA VIDLJIVOST Je svaka prilika u Kojo} se vidjvost smanjona zbox sumaglice, magle, peane oluj, padanjasnega, jake oluje Silom i slizih uzroka, OBAVEZNOST PRAVILA Nepridrdavanje Pravila o izbegavanju sudara na moru ne oslobada lasik fares ill zapovednika broda | njegovu posadu od odgovornosti bilo kakav propust u primeni Pravilaili mer opreznasti koje zahte- Tiju pomersko iskustvo ili posebne okolnostisvakog udesa ma moru: Utumatenjy i priment Pravlao ixbegavanje sudars na moru mora se ivek vodit!raZuna © svim opasnostima plovidbe, posebnim plovidbenim okolnostima | egranitenim moguénostima pojedinih brodovs, Sto mote Zahtevati da s¢ odstupi od Pravila radi izbogavania neposredne opaenosti od sudars. PLOVIDBENA PRAVILA Sa svakog broda u plovidbi mora se uvek savesno izvidatosmatra- jem i slfanjer, Kao | drugi m sredstvima koja edgovaralu u odredenim (kelnostima | stanju kako bi se stekia potpuna procena situacje | rizika od sudara Sraki brod mora uvek plovit brzinom koja obezbeduje da se preduz ime pravilna | delotvorna radnja radi spretavanja sudars ii z3ustavljanje broda na potrebno} udaljenost, veé prema okelnostima | stanju kenkrete nog sliaja, U odredivanju odgovarajuce (e\gurne) brzine mora se voditi Taguna o stanju viclivert, guitii s20braéaja, ribarskim ili bilo Kojim rugim brodovima, manevarskim ofobinama vastitog broda, prisut~ nosti pozadinskih svetala u not, stanju mora, morskim strujama 1 drugim plovidbenim uslovima 1 opasnostima. RIZIK OD SUDARA Syakl brod mors upotreblavatisva raspolodiva svetla koja edgova- raju konkretnim okolnestima | stanju kako bi se moglo utvrditi postoj2- nije riatka od sudara. U sluaju da postoji ma | najmanja moguénost 23 sudar treba smatrati da rizik od sudara posto Smatra se da opasnost od sudara pestoji ako se smerni ugao (kom Pasni snimak) brods Koil se priblifavs, ne menja, Takva opasnost mote a= posta fk onda kad se sern| ups (kompasnsnimak) vidlvomes), _ YPRAVLJANIE BRODOVIMA KOJI SU NA VIDIKU pogotovo ako se pribifava velik brad il bred sceliom (vuEom) Hi ste Je Brod koji se priblitava na vrio mal] udljencst 2) Jedrenjaci Kad se dra Jedrenjakapriblizavalu jedan drugom tako da pret opa IZBEGAVANJE SUDARA ore esudnra, jedan se od njh mora ukfontidrugom s puta a sledece Svaku preduretu radnju radi tbegavaniasudara treba lav lueno, pravovremene i onako kako treba da usin dober pomorac shy cokoinor to dopusta. ‘aura ili bok mora se ukfonit s puta onom drgom Gt 1): Promene kurs li brzine koje se preduzimaly radi lebegavana su, = ako obs jereniaka ima vetars ste strane, jedrenak koji je w ra, ako okoinostiKonkretnog sludaa dosvolavau, mora bith dover, priverin} Mora se wklonitis puta enom koji plovi u zavetrin (sl. 2); ‘like kako bi se + drugog Brods mogle odmah uot, Male | wzastopy,”— ako jedrenlak ome vetarduva u levi bok vid drug jedrenak u promene kurs li braine moraju se iabegavai Usivaju doveljnegprorprivetrin Ine mote sa sgurnotty da utvrdi ima lion vetar slevog i ‘tora za manevrisanje promena kursa mofe biti veoma uspedns radnja x, desnog bos, prvi se mors uklonitl s pura drugom. inbegavanjeopasre bliine va broda, ai us ulov date ona vii u prow, Kao privetrina smatra se strana suprotna ono] na Kojo s€ nazi rem, aj rant‘ dane dovede brodu opasnu Bizinu drugih Brodom gay fed, 3 Kod jedrenjakaskrifnim glavnim jedrom eo Je suprosna Preduzeto mimoilatenje radi Izbegavanja sudara troba da s€ obay strana od one na kojoj su zatexi naiveceg letnog jedra. ra sigurno} udslienosti o@ drugog brads. Ova) manevarerebs palin Ha proveravati sve dok drugi bred konaéno ne prodé | ne udali se. ne jedrenjak kome vetar At z HRA Eel tiegeanpetsatare Witdetane vreaceet = oroccall cetera) A sicualje, ako to uslov! zaheeraju, Brod treba da uapor! pa | prekine vot iia Hh Cn nju zaustavljanjem ili voknjom krmom (unazad). Will Hi NH PLOVIDBA U USKIM KANALIMA. A Bio amc pl om ral poem dete, Lele ie t0 sigurno izvodljivo, mora ploviti obalnim rubom kanala ili plow, cm, i PSTN aaa hahaa ate oblagradigenne CME Brodovi | éamei kraéi ed 20 metara | jedrenjacl ne smeju omecx: prolaz ill plovidbu veéem bredu koji plovi kanalom ii plovnim delon ce. Oni takode ne smeju popreko prelazti uski kanal ili plovni dec rake ako takvo prelatenie ometa prolar veéem brodu Brod ill Zamae treba da izbogiva sidrenje u uskom kanalu ili plo rom delu rake ako to okolnesei dazvelavalu, a ribarenjem ne sme ome {atl plovidbu bilo kojem drugom brodu. Brod ili Gamac koji se priblifava okuci ili podrugju uskog kanal plovnog dela reke na Kojima se drugi brodovi ne mogu videti 2bog 224 Fenjencsti vidika mora da plovi s potebnom paznjom i opreznokeu ‘olafavati se odnim dugim zvutnim signalom. ryae i a i:_ 1) Obavexe uklanjanja + puta brodova ‘Ako nekim pravilom nije drukiije reeno, brod na mehanigki pogo: kad plovi mora se uklonii s puts: = brodu koji ne mote manevrisati; = brodu ogranidene sposobnosti manevrisanja: = brodu koji ribari: = jedrenjsk Jedrenjak koji plovi mora se uklonit s pura = brodu koji ne mote manevrisat: = brodu ogranigene sposobnosti maneyrisanja: = brodu oj ribari. UPRAVLJANJE BRODOVIMA PRI SMANJENO) VIDLIIVOST! Sraki brod 22 vreme plovidbe u podrugu I blizu podrutja sa sma njenom vidljiveléu mors da plovi rigurnosnom brzinom, koja je Pris fodena preoviadujueim okolnostima | stanjy smanjene vidlvotti take va avetla vidlva sa svin strana horizonta postavjena vertkalno svetia na praméanom delu broda (13) wana iznad dragon: gornie veto je crvene, a donje bele Boje: Brod, odnosno gamac na mehani&ki pogon krati od 7 metara kon, 8" Ganju signalni znak propisan za brod koji koZari Inajveéa brzina nije veta od 7 Zvorova (mia a €3s)mo%e umesto opisa;, __ykoliko brod ima ispustene mrete (plvarice) ili drug ribolovni svetala da pokazuje belo svetio vidlivo sa svh strana horiaont. pribor Koj © protetu vile od 150 metara od brods,tada mera u smeru Brod, ednesno éamac na vardusnom jastuku kad pov! lznad pov Shove. protesanja postaviti [edo belo svetiovidjve aa svih strana ne vode, mora pored svetala propisanih z1 brod na mehanitKl pogon ¢, jorizonta: danju s¢ u tom smery iste kupa okrenuta vrhom na gore pokaruje | Euto bleskavo sveto vdlive sa svih strana horizonta. eY kretanju po vodi Brod pored opisanih svetala mora pokazivati > i botna | krmeno svetlo, Ribarsil brod kad ne ribari mora ds pokazuje svetla propisana 13 syolu vrata (kategoriv) 74) 1/ 3. Ribarski brod 4 Brodovi koji tegle i guraju : Albarski brod koliribari potegaéom (kotsei), mretom koja se yute Brod na mehanitki pogon kad tegli mora dx pokaruje (s. 16): kroz vedu ili drugim priborom koji se upocrebljava kta riboloynl, mori ~ dva jarbolnasvetia ra praméanom delu broda portavijena verskal- 4a pokazuje (3. 14) to jecno iznad drugog: ukoliko je dutina teglia (vute) merena od krme ~ dva svetls vidljiva sa svih strana horizonta postavijena vertikalno teglada do zadnje taéke teglia (vue) veéa od 200 merara, w tom slugaja Jednoiznad_deugog: gornje svetlo je zelene, donje bele boje brod mora pokazivac tri takva eveta pestavijena vertikalno jedno ianad deugoe: 32 3= bogna svetla = krmeno svetio = futo svetlo za teglenje (vutu) koje se postavlia vertikalng fan krmenog Ukoliko je dutina tegla (vuée) veéa od 200 metara tada danju bro: koji gli (coglaz) mera istaci na najvidlivijem mestu signalni anak obliku dvostroke kupe Elle wu otnove tpojene. Tegleni brod (u vuti) mora da pokazuje botna i krmeno svetlo Ako su gurat | bred koji en gura napred évrsto spojeni da ine jes slotenu jedinicu, smatraju se 22 brod ns mehaniéki pogon | morsiv ‘azivai svetla propisana za brod na mehanigk’ pogon Brod na mehaniéki pogon. kad gura napred ll cegli botno, os'- ako fini jednu slotenu jedinicu, treba da pokazvje ~"éva jarbeina svetla na praméanom delu broda postavljena ver kalno jedno tanae drugoe: "bots svetls = kermeno sveti, [Ako #e bilo koji broj teglienih brodova ii bradova koji se gure u grupi moraju csvetit Kao jedan brod brad ko te gura, a koi mje deo slofene jedinice mora na kra) predajeg dela ds istakre boens svetis ~"brod Kol je tegen Botno mora pokazivati kemeno svetlo | prednjem delu botna sveta, ‘Ako je iz bilo kojeg opravdanog razloga nemogute da teglieni bre IW objekt pokazuje propisana sveta, treba preduzeti sve fo je moguce da Se on otvetl ili, © krajnjom sluésju, dase bar ukaze na prisustvo ne ‘svetlienog teglienog broda il objects 54 55brod ogranigene spore nosti za manevrisanje ms os Brod koji ne mote da manevrife treba da pokazue (a. 7) ~ nou, dva ervenasvetlawliva sa svih strana horizont, poster jens jen ianad drugog:sveta se postal na messa sa kal 3e mop smjbole videti ~ anja, dve ernelopte ii da shina znaka postvlenavertialn jedan ind drugog: snakovi se postalaju na mest sa Kolih se moy. najbole vides ~ kad se kreée po voi brod mora pored opsaihsvetala da pokans je i boéna i krmeno svetio. ie Brod ograniene sposobnosth manevritanja, osim broda koji éit ming tba da pokasuje (18) ~ not, tr seta vidliva sa svih strana horlzonta postaliena vr. tikano jedno fad drugog na mesta #4 koh e mogu najbaje vices sornje I donj sveti je ervene, a srednje bel Boje ~ danju, tri anak postaviena vertikalno Jedno lad drugog smesta sa Kojh se mogu najbolie vides: gar! donji anak je v obi, lepte, a srednj v obiku romba ~ kad se kreée pe vedi mora pored opizanihsvetala ds pokazuje |, ‘botna i krmeno svetio; ie ~ kad je usldren mora pored oplsanihsvetala znakova da pokazuje svetla i znakove za usidreni brod. : Ta cen BPE kel task » to res coproguders promens Lures, pored erate nih trod orate spaabnen| i maneinje mors fe vets snakove propisine 12 brod ko) tgi Poetgehd na grtaju (arulanjo) Il podvodnim radovima, kad mu je ayrinieena spotobnovt zs manevesane, mora ds polarule sveta "ns: GEC propane 22 brod ogranene spotobnost ts maneveisanje 4 ak5 revel kata prepreka.pored toga mors da pokazuje oi iva crvent sveta widiva sa svih strana hortonta ili dve lopte, estvljone versiaing jedna ienad droge dae oma strana na Koj) i'preproks: Penola elena sveta vida sa vih strana horizontal va dvostruka anja, poravijens verticino jedan ‘anad drugog da se etna strana na foil drug rod mate du pode: "(ad se rece po vod, poredsvetsl propisanih xa brod ogranigene wposobnosts a manevrisanje, | farboins, boéna 1 krmene sveto: ena e wsidren pokssivace vee napreé opsana va crvens svetla ii dve lopee dva telona sveti ll va dvostruka una umesto propisa- fii svetaa | znakova su usidrenit nasukan Brod ‘Ako je s50g veldine brads koji obavla ronilake radove, praktié- go cnemoguceno pokazivanje inakova propisnih 2 brod na grea ran] padvodnim radovim, mora se pokazvath BSta¥8 A jedunarodnog signainog Kogeian. kot Je. itrasens od pioge Seriog Irsterila vine suimane 1 moter, take Je vd su svih- strana hor Tone. Brod koji je sauzee razminiranjem, pored svetla propisanih 2a trod: na mehanigki pogon, mors di pokazule tl elena Svetia vidliva Srvih strana horizons tri lopte fedno od ovih svetale th nakora thors do se take na vehu i liza veho prvenog (pramésnog) arbels. Mortal va na krajevir krits (erst) prvenog(predh|eg)arbols. Ovi Uedovima je oprsno prise se 1.000 metara od krme 500 metara ‘ba boka brads kot je zau2eerazminireniem Brod Krai od 7 metara nije detan da pokaruje propisana svela i inakove 18 brod koji'ne mote manevrtti i Brod ogranizene sposcb- sont 2a mancurisane ‘Ovi signal nu sgnali brodova ko su u opasnost i trate pomot, Jer on! mora upetrebtavati propre signals opasnost 46, Usidreni i navukani brod Usidreni brod mora istadi na metto #2 kojeg ée 46 najbolje vider! (1.19) ina praméanom delu broda, nedu jedno belo syetlo vidljivo sa ‘vin srana horizonts, 2 danju jednu ernu lopeu preénika 60 santimetra: vin obala su uvek vege dubine i orde strujanje vode, jer se matiea rete lm obalama, usled Zegs se stvaraju priobalni sprudovi. Medutim, talo~ kerege uz Konkan obal fanje nancra i stvaranje sprudova mode biti ina konkavno} oball. Konvelana obala Jo pupiena u odnose prema povrliel rake, Porc cd Brine | konfigweadie podvednog dela refniog Korlta rancs crak cits tok I als cafan|a vod wsled Saget ROUTE atrara MMMM traci tores ealed beck te evaralu ecovanl peo reeal ria nanosa, pa samim tim i manjih dubina vode w ednotu na kenkay rudovt koji dele reku u rukavee. bale Najvete tlozenje nanosa imamo na mestima gde seu reku ullvalu druge 6 oo‘eke, potoc! Il bilo kakvi uliv. Kako 48 na ovim mestima formiraj Jovi koji pe pravilu zdiru dubeke u retno kerito, te pri prolsau pers, ‘ovakvih mesta treba cbratiti porebnu pazniu 1. Uke Kretanje vodene mase od invora neke reke zavriava se ulivom u dry vetu rel ili more, Mesto gde #e neka reka vliva u drugu rekt ill mor, Iimajut u vidu &injenicu da je uSée reke nainitaeadka korita reke u ode su na Inver, toe ova) deo koriea nalbogatii vedem, dakle nasi a Istovremeno £2 najvide nanos koji se taloti stvarajuti sprudove | p. ravilu rela se ratva. Poanato je, na primer, da se ufde reke Dunay raéva u tr rukavea: Kil Sulina 1 Sv, Borde. Sltan je sluts) sa rekom Tisom | drugim rekama. Sy rukavel na uiéu takvih reka obigno nisu plovni, pa u takvim slutajevin| trebt obratiti porebru pafnju | plovidbu usmeriti ruksveem ko) i) obelefen 23 plovidbu, Il, PLOVIDBA NA REKAMA iE put Plovni put je deo vodene povriine na kome postoje uslovi 72 berbedn| plovidbw | koji je po potrebi abeleten | ureden za plovidbu (Ov etiniciju plovnog puta ne treba shvatiti t2ko da se pojam plovroy puta mote poistoretiti sa putevima v drumskom saobraéaju. Plovni pu fa unutragnjim vodama ima Sire znatenje. Naime, na rekama su odgora rajucim signalnim oxnakama obeletena kritgna mesta koja mogu bi sna 72 plovidbu | kojih se u plovidbi treba pridrfavati. Medutin nie ikljugeno da se pri vetim vodostojima plovidba mote obavijst mimo eakvih oznaka, all na sopstveni rizik zapovednika broda, odnesn upraviada £2 mea. U svakom sluéaju bilo da se plovi strogo obeleterir| dslom plownog puts ili van njogs sapovednici beodova | upravljai ams 2 moraju preusimati potrebne mere berbednosti 2a bezbednu plovic plovila, vodee! raéuna | upotreb! propisanih zvuénih | optitkih signa! ri susretanju, prestizavanju i u drugim situacijama, Da bi se plovidba na unutrafnjim vodsma mogia beabedno odvijal, pot rebno je da svakt uzesnik w plovidbi, kejl simestalno rukuje brodom i ‘amcem, Ima odgovarajutstepen struéne osposcbljenesti, a lzmedu o# talog dobro poznavanje dela plovnog puta kojim plovi. 6 om 3, Vodostanje i merenje vodostaja Vodostanje je kolebanje nivoa vode, Pokto odliv, odnosne prilv reke mo- Jeb ved ili mani nivo vode se menjau zavisnost od nih. Vodostanje fecdreduje vodostajem. Yodost se meri vodomerom. Vodomeri se postavjalu na postojanim lima uz obalu eke, 3Sticeni ed vetr,talasa I leda Ina mestima koja [i pristupagna x lake cicanje. Prema polotaj, vodomeri mogu biti usprave, kos! | stepenastl. Vodome fe postavijju na vodomecnim stanicama koje su formirane na celokup- ‘mreti unutrainjth vods po moguéstvs na jednakim odstojanjima od {0 do 100 kilometara, kako bi re kompleksne mogzo pratiti nadolazak Ik opadanie vode. 4 Propreke i smetnje 2a plovidbu Frepreke odnosno smetaje 28 plovidbu delimo na. priradne i vettatke. irodne preprete 23 plovidbu su one smetnje koje uitu na bexbednost idbe. a nastaju prirodnim putem, kao Sto su: not, vetar, maga, led Veitatke prepreke 21 plovidbu su ljudskom rukom iagradene. To su hidrogradevinski objeKti na unutranjim vodama, kao Eto su: mostovi, brane, prevodnice, uzdutne | popretne hidrogradevine na plovnom putu icrugo. 5, Natin plovidbe na rekama Povidbs na rekama datira od najeanijh dana Hludskog drustva. Sasvim je sigurno da je reéni brod bio prvo prevozno sredstvo koje je Zovek poteo da upotrebljava w savadivanju ogromnih prostranstaa, U podetku se plovidbs na rekama odviala primitivnim sredstvima (deb-_ fo, splav jedro. dr.) Neki od th natina plovidbe su zadrHant i do danaS_ Ii dana. Medutim, sa razvitkom nauke i cehsike, 2 pre svegs pronalas kom parnih’ masina, plovidba na rokama dobija savremeniji oblik o[Ne upuStajuéi se w istorjat plovidbe na rekama, smatramo 2a potrs ne da na ovom mestu ukatemo na sadainji natin plovidbe na unutratn | vodama. Pre svega, treba re¢i da se plovidbom smatra prisustvo svakog plovr ‘objekta na vod, bex obzira na to da Il ono stoj ii xe krete. Ovo Zao i) starefina plovila koje obavija hidrotehnicke radove na vod (bager ke se ne kreée) Ili plovla koja stoi vezan uz obalu ima odredene obaye, u pogledu propisnog abeletavanja berbednog izvezivania i dr. To drugim retima znadi da su va prisutna plovila na vodi, ukljuluje | dames, uéesnici w plovibi Zavisno od vrste, jatine, namene i dr plovidba brodova na rekame «| ‘mote obavat na slededi nazin: ~ brod sa sopstvenim pogonom, putnigki,tegliaé ii potiskival keg plovi sam ~ separatna plovidba, ~ brod teglat kada uz bok brods ims jo¥ neko plovilo-boEn! sas, = brod teplaé kada na vuéniku tegli druge plovne abjekte —tegler = brod potskivat kada ispred sebe potiskuje druge plovne objck te potiskivani satay, Plovidbene karte unutratnjih vod Plovidbene karte unvtralnjh vods slute: ne kao glavno, veé kao po- fo sredstvo w plovidbl. U ovim kartama su uereanl: plovni put, plov- { obaine signalne oznake 22 plovidbu, svi hidrogradevinski objekti. scowl, prevednice | érugi objekti koji su od utiesja za plovidbs. Svi spodaci mogu poslutiti za orjentacju u plovidbi | bolle snalzenje Setenika u plovidbl. Medutim, pofto na rekama dolani do Cestih koleba- fin vode 0 40 plovni put, uzavisnoti od tin Kolebanja, lo Zesto meni Radleine sluabe za obeletavanje plovnih puteva prate takve promene, Fesistroju th i propisanim signalnim oznakama obeletavalu. Ali kako v from plovidbenom perlodu Ima dosta takvih promena, to je telko kori ovat! plovidbene Karte, abog éega ne mogu biti osnovno sredstvo 24 favigucie na rekama. 2 ‘Osim plovidbenih karata, x2 pomot i boli orjencaciu wéésrika u plovidbi mote poslutic! | dalinar. Daljnar je knjiga w koju #u unet i fometarske ormake, naseljena mesta pored ebale, mestovi, prevodnice, pristaniéta, sidrifta, zimovnici | drugl objektikoli imaju odredeni vtica} {Bs plovidbu plovilz ‘reba imati u vidu da se kilometarske oznake jedne plovne reke Ove sastavetelienih li potkianh povork w plvidi treba upernsc| poy od nen Ula prema lavoro pokey of 0” pa mali. | blagovremeno th razlikovati zbog toga Sto wvaki starelina plovis ‘odnosno upravijaé éamea u datojsitvacii mora preduzet! | odgovarai.) e mere bezbednosti (uklanjanje s puta uz odgovarajuéu obalu, pris odene brzine, davanje propisanih signala | dr.) PETROVARADIN TETROBAPARIIM nOSNOVI NAVIGACIJE NA MORU U plovidbi na moru pomorci se Keriste terestrikom, atronomsken, | radio-navigacijom. Pri tome se sluze pomorskim kartama, kompason smernom plofom, sekstantom, podvodnim elektrignim’lokatorom radarom, radio-goniometriskim | deugim radio-uredalima. Upravlae ame koji ne mote da ima znanja iz evih ravigacia i u upotrebi nave denih sprava, treba 2ato ds plovi u morskom abalnom podrueju ukere da 50 oslanja na vidlive obalne objokte, reove, ostrva, svetioning | dr. U ‘taj plovidbi on mote da se koristi pomorskim kartama | kkompasom, 2 eventvalne i smernom plagom ukolike je ugradena n, kompasy 1. POMORSKE KARTE Pomorska karta je posebna geografska karts Kola se upotrebliay: u plovidbi brodova i eamaca u odredenim morskim podrutjima. One se dele na generalne, kursne, obalne | karte planova. Camac u plovidd) najeSée upotrebljava obalnu kare, koja je w razmeri 1: 80.000 | kursne tu w razmeri 1 : 200,000, a pri uplovienju w luku 1 luke planove Pomorska kares je podeljena meridijanima i paralelama. Meridian) su prikazan! kao pravci koji se protelu od severa na jug (u smeru NCS), 2 paralale od istoka na zapad (4 smeru EW), Meridijanima se edreduje ‘geografska dutina, a paralelama geografea firina, Mericijani ve ragunajs ‘0d nultog (grinvitkog) meridijana prema istoku i zxpadu od O° do 180° Paralele se radunaju od polutara (ekvacora) prema eevaru I jugu od 0 40 90% Prema tome, ukupne Ima 360 maridijana 1160 paral éija recite ‘oxnaéavaju geografske koordinate pomotu kojth se odreduli, polo (poxicfe)pojedinih iuks, brodova il €amaca na porhorske) kare (sl. 1) n Na pomorskoj karti mogu se nati svi potrebni podaci 0 pojadinom plovnam podruej, kao So su pode! © kanfigursci ob | marskog dna, ubinama, pliginama, vetionicima i érugim svetlima |nhovim karakte- Fistkama, mestima sa podvodnim kablovima | cevovodima, zabran| lm sidristima, kao | prikazirute vetrova | markantnih objekata na oball loll mogu dz poslute za odredivanie polotsia (pozicie) broda Pomorske karce, pored svojih slénost sa ostalim topografskim kar- fama, imaju i posebne oznake, kao Sto su: I~ luka, o-ostrva, h = rid Kc kamen, m ~ mull, §-Sunak, p ~ pesak, Bk -Bkoljka, Nm ~ nauticka mils, BI blesak, B- belo, C- crveno, Z = zeleno, abrnuto uereane sro “tabrana tidrenja, normaino vereano sidro - sidrigte za velike brodove, Wertana sidre aa jednims krakom - sidrifte za manje drodeve (sl. 2) i dr. Udaljencst i prevaljeni put na pomorskim kartama se éia u rautl kim miljama (Nm), kojs nest 1852 metra, adnosne jedan minut geog~ False firine, Ona sedellna 10 kableva (1 kabel= 185 metara). Geografska ‘uzina Zita se na gorajem i donjem delu okvira, 2 geografska firina na ‘etnom i levom delu okvira pomorske karte, ~ 72, ODREDIVANJE KURSA PLOVIDBE! MERENJE UDALJENOSTI Kurs broda ili tamca na moru odreduje se pomotu kompasa I. po, mortke karte. Na pomorskel kare! pomodu koordinata (geogratske du, ine iirine) ucrtau se polsano i zavrino mesto putovania | one se spe raynom linijom. Ugaa izmedu te lini i meridijana dale ug20 koji prez stavlja kurs plovidbe (k). Utvrdeni kurs plovidbe izrazen ustepenim., ‘minutia | sekundama prenost se na kompas na taj natin da se pranc broda okreée za toliko (uobigajeno) sumo stepeni dok se ne postav! urs plovidbe Upravliagu games je vain da zna udaljenost od polaznog do says nog mesta putovanja, er na osnovu toga mote da uzme potrebne Keli. ine pogonskog goriva, da odredi trajanje plovidbe i njenu sigurnost, us ‘maluéi u obzir vramanske prilike i dr. Udalenost se merlSestarom ns natin Sto se on raliri izmedu polazne i ravrine tatke putovanja. Take ‘arent Sestar prenese se na evi ili desni okie pomorske karte Kolin se ofitiva geogratsla Sirina. Broj minuta famedu krakova rabirenoy festara oznatava | broj nautienih milla (sl. 2). ‘Ukoliko se Fall da so zna | brzina plovidbe posle zavréenog putovaria ‘onda se broj prevalenih nautikih milla podeli sa brojem éasova prove denih na plovidbi, Time se dobijajediniea brzine plovidbe u pomorstvs — Gor (&). Praktiéne, ako se 23 dva asa preva 20 nautlékih milja 235) a smo plovili brzinom of 10 cvorova, 3. KOMPAS | NJEGOVA UPOTREBA Kompas je sprava koja se postal na urdutnici broda (na koma nom mest) Ill ames, a sltl #1 odredivanje seers. On moje da buce Imagnetik i frokompas. Zirokompas deluje na prineipy svrka ia com urek usmerena prema severu, Njega upotrebliavaju veti brodor, Jer radi na seruj Hagnetski kompas (su il kvidn) deluje pomotu magnetskeigle koja je usmerena prema temlskem magnetskom poll. Na magnets) ‘gl alan se ruta vetrova, koja je podeljena na 360", a smeitena je 3 ompasn kotao koji se malas na kardanina. Na ta adi flan posrtanje broda na talasina ne deluje dase magnets gla ruta vetrovs fe nalaze U voderavnom polofsu (3) Posto se zemaliski magnetski polovi ne podudarlu sa geogratkin, ola co odstupania magnetske igle od pravog severa. Ovo odstpanic rove se magnetka dekinacia (varie) Koj je rata | zavina od ™ polodaja broda na pojedinim morima, Na Jadrsnskem mora magnetska Geklinacia nije vellka | i2nesi do 1°, Sto za Zamce nema neku veliku nnost Pored zemaliskog magnetizma, na magnetsku jglu utiéu i gyozdeni predmetiu blizini kompasa, na vetim brodovima | sam bradski magne {izam koji se sevara u njegavem gvordenom trupu. To utiée na_magnet- ‘sks Iglu | njeno odstupanie od pravog severa, koje se u ovom siutaju faziva devijaciia. Ona se otkianja Kompentacijom kompass. Zd0g Cogs Upravijz i vianici amaca ukeliko ne postave kompas v bliin! motora i Grugih vetih gvoudenih predmeta, mogu pogotovo na drvenim | plas: tenim Zamcima da zanemare deviaciu 4, PLOVIDBA U OTEZANIM USLOVIMA Ukoliko 29 upravlse Eames u plovidbi nade u nepovolinim vremen- skim prilikama ili aide na prirodne preprake mors veoma patlivo da ppostupa rai xbegavanja opasnesti | zatite Ijudskih tivota | famea. Po- ebno je opasna | tefka plovicba za vreme magle. U takvim vremenskim prilikama najbole je dase ne kreée u plovidbu, Medutim, ukoliko se pak Isplow il se magla pojav za vreme plovidbe, upravljaz éamea je obavezan 4: dale zvune signae bilo kolim edgovaraiveim aredeevom radi upozo- | enja drugih ueesnika v saobraéaju na svoj Zamac. To su dugl 2vuenisig- fal koji fe daju u razmacima ne dutim od dva minuta. Oni se da six encom, rogom ii bilo kejim drugim sredstvom 24 ogiavania ‘Ovi zvuéni signal moraju ze davati u plovidbi za vreme magle slabe vidljvort, jake kife, susnetice | snega. Medutim. | poreé davania =zvutnihsigrala upravijaé damea mora plovie| veoma oprezno | smanjenom brzinom da bi mogao u slutaju bilo kakve opasnosti od sudara da lvede potreban manevar 55. VETROVI | BOFOROVA SKALA Vetrovi koji duvalu u primorskim keajevima su = ‘tramontana, koja duva sa severa. Ovaj vetar duva na mahove (refute), hlagan je | donosi kitu, « posle njega se uvek mote oekivas bbura. U unutratnjosti zemlje oval vetar se z0ve sever ~ bura (grego), koja duva sa severoistoka, To je hladan vatar | du, na manove: = levant, koji duvas istoka, ebigno zim! | denosi kifus = luge iroko, filoko), koje duva s2 jugoistoka; oltro, koje duva sa juga | obiéno je kratkog trajania: = lebié, koji duva sa jugozapada, obiéno poste juga | jak Je vetar pulenat (ponente), Koji duva sa zapada i donosi kilu | nevreme; — maestral (mistral) koji duva sa severozapada ju letnjim veueinara predstaviaonvetenic Tri najéedéa vetra na Jadranskom moru su: bura, jugo | muestra Bura ae hladan | suv vetar. Po%inje dx duva inenads | traje, kaks omorci katu, jedan, tri ll sedam dana. Uz natu obalu ne dife vale ‘alas, all oni su ober! nepovolniz8 plovidbu. Ova) vetar nije povelan 2s Jedrenje jer duva na mahove, ce mote da iazove prevrtanje jedrilce Bura najsnanije duva kod Senja, uw Kvarnerskom | Triéanskom zllv, kod Solin, Vrulja, Zuljane na Peljefcu, Bara | Ulenja. Jugo (liroko, Siloko) je kde vetar koji donosi smurne oblake, ad: va pretetno ujesen i zimi. Njagova pajava 20 najavijuje kapom od bloke nad planinskim vrhovima oftrva i ebale, a zatim se java s oblacima ko} olaze sa jugoiscoka, U podetku duva s malom snagom, al portepeno 323 dda i tek tre ili etvrti dan dostigao svoju naliaéu snagu. Oblena eraje 5 do 10 dana podite velike tlase, Kada duva svom snagom more dastiie 7 do 8 bofors, Zato éamel creba na vreme dase sklone dok jugo ne dosti ine punu snagu. Pored juga 2a kifom, koje se naziva ciklonalno, duva | anticiklonalne jugo, 2 to |e suv vetar koji ne nos! oblake. Maestral je ugiavnom letni vetar ko, ukoliko neée biti promens vremena, duva od 10 éasova pre podne do kasno potlepodne. To je sve { ravnomeran vetar koji je veoma pogodan za jedrenje. tina na otvore: ‘nom moru on mede biti | snatan vetar koji podite i velike talase. pojedinim delovima nate obsle 2bog ajene konfiguracje maestral mod duvati i ea aapada, Boforova skala_sluti z2 odredivanje jatine vetra | stanje mors Nienim koritéonjam mote se odrediti brzina duvanja vetra i stanje Ustalasalosti mora, #to je veoma vaino 24 fvakog upravijaéa &mea d2 % iri dali je v konkretnim veemenskim uslovima njegew brod sposaban plovidbu ili bi seu slugaj Isplovijenja iziofio Fiziky. Ukoliko ustanowi naga vetra I stanje mort predstavijju opasnost 2a pleviabu, jedino enje je sklanianje u 2aKlonjenu luku ili prirodnu uvalu. Ako to vite jeu moguenosti, mora preduzeti sve mere | pojaatl vezove kako vetar more ne bi oStetl ill Eak potopili Eamac. BOFOROVA SKALA Za veur Za more Bofors Opis Brzina kmh Opie Bofors o tina do 1 mirno o A Ishor 2d 6 maborano 1 2 povetarac 7 do 12° sitno talaasto 2 3 vetrié 13 do 18 sitnoalasasto 2 4 lumereni vetrié 19 do 26 umereno tahsasto 3 s set veur ado 35 ahsasto 4 6 umereno jak vetar 36 do 44. fave thlarasto 5 P Jak vetar 45do $4 urburkano 6 8 velo jak vera SS do 65 telki each 7 9 Olujnl vetar 66 do. 77 telki alasl 7 10 Jake olvia 7B do 90 velo tedki tslast 8 " tela oluja| 91 do 104 najteth lomovt ° 2 orkan vile od 104 najceti lomovi 9 6 PRIRUENICI ZA PLOVIDBU Za brie | akte snalafenie u plovidbl | petpuniju erijentacju ra pox iedinim podruéjima Jadranskog mora upravljaééamca treba da se koristt Fodgovarsjutim priruénicima, kao sto su Pele Jadranskog mora” kollsadrai podatke o m orskom obalnom pojasu uz prikaz svih luk sidrifta,zliva,uvala | drugih pomorskih poj- ‘mova korisnih za plovidbu. U Prira&niku je dat prikaz vremenskih pila 4 pojedinim godifnjim dobims 23 sva podruzja jdrana,zatim prikaz mo ”shih ser, dubia w ac, pomorslh vet, mest 2a popraak bode, i Gamaca i dr. ra : "Pops svelonika” dale pops ih pomorskih seta | svete, cana ra otal imu, Za sv oa svt eae st boa, dome, va Bina | ontalekarakcerist. Ofte a pomorce” ae Jedanput mesetne |v nna se obj tamene'u Pepin Jaranaog mort” Pope svedonha™ pomerstis arama 1 doe prlas vein radiooplse “Nav vod adr Je populano cdanje Jpclavenshog leks korattog2avods 1975. godine Kom su dat edie vatih ropa za plovdby, uputtva 24 sigurnon plovide, ops Iuka | svetinit, Sanike | alanske arama Shale inde geograih nase STETNOSTI POVREDE | PRUZANJE PRVE POMOCI ilikom obavjanja svakodnevnih poslova na razliitim plovaim objekti- rodarci mogu biti ilozeni mnogobrojnim Stetnim faktorima koji oline utieu na njthovo 2dravlje | radnu sposobnost. Gab samo wircavanje predstavlia specifignusitvacju koja mede usloviti anu nazetost, 2 vz faitka naprezanis, nepovoline vremenske uslove, foro otelan higienski rekim na brody, povlaéi poveéanu opasnost od polesti | povreds. [judi zapotieni na plovnom ebjektu zbog ovih | drugih nepogodnosti feoden! ro flzickim ozledama, bolestima, paihifkim teikoéama, utapanju {i vedi i mnogobrojnim érugim opasnostima po xdraviie | tivot, Prafanje prve pomotl povredenima predstavlia ne samo obavexu svakog foveka, vet | iaraz ljudske solidarnost, jer suotavanje $2 narazigtjim teskotama zahteva pomoe i spasavanje povredenog | unesredenog da bi se lavriio nahumanii zadatak Koj se pred svakog Zoveks postaljautakvim etki situacijama. [Dzlede i povredivanja.predstavialu naléeie Ketnosti koje se javlajy radu na brodu, Ozlede mogu biti mehanieke, toplotne i hemijske lehanitke orlede nastaja zbog udarca il pada pri iasku Ill ulasky na jovni objet, kao | pri radu ra samom objekt. poplotne ozlede sv opekotine koje se mogu javiti pri dugotrajnom Inlaganju kote suncu pri radu u matinskom prostoru plovnog objekta Hemijske povrede mogu nastati usled iaduvnih gatova koji se. stva- Bleeder moore ade cbsbadns vr prittom dence redova (kod nestruénog 2iiéenja tankova koji prenose maftu 1 ajene Gerivate) inlivanjem kiseline iz akumulatora | ér. ‘Ovde spadaju i vjed raznh insekata, riba | drugih tivotinjau vod! (omoru) ina oball. Najteice ozlede su posekotine, koje mogu izanvat! krvarenje | prelomi Kevarenje je isticanje krvi iz kevnih sudova | mote bith = arterisko (veoma opasno, jer se 28 kratko vreme mote ingubiti mnogo kkevi lake #© prepoznaje jer krv Istiée u lsprekidanom mlazu isto- ‘yremeno. = kontrakeljama seca): ~ vensko (manje je opasna, jer krv itiée sporife, all neprekidno) | — apilarno (javija se pri manjim poseketinama | nagnjeéenjima nekib thiva Ito.u vidu sinih ervenih takes) ) ”Krvarenje se zaustaljastaljanjem prvog zavo ili seriine 4226, prey, [anjem rane, au slu8sju_jakog krvarenja pritiskam prsta na krvnl sg ianad rane prema najblitoj Kost i to na sledeei nagin: Kevarenje_glave se zaustavja prititkom krvnog suda uz vratni deo kg. menog stuba (ska 1) na onoj strani na koje] rans krvari; Kevarenje_s1 obe strane lave zaustavja se nalzmeniénim pristikom jeg ne pa druge strane vrata (nikako obe strane vrata istovremeno, jer bse prekinuo dovod krvi w glavu) (sl. 2); Krvarenje nadlaktice se zaustava pritiskom palaca obe Sake v vrhu paz ne ame (s. 3): Kevarenje na nod! se zaustava pritiskom pslaca obe fake il pesnicom na sogu u visini prepone. (4) Polto se krvarenje zaustavl stavifa se kompresivni zavoj. Osobu kejs je ingubila mnogo krvi treba polofiti sa glavom nanite, rukei noge pode lis | najhinlje, nakon stavijanja saveja, uputiel u najblifu medicinshy 7 2 a 4] = ef} y a eee | Veoma se €esto javifaju pri radu na plovnim objektima Orlede zglobova mogu bie! uganuca i iftaéenj, Pri prufanju prve po ‘moti najvadnije Je imobilisati povredenizglob u polotaju koj je najmanje bolan po porredenog | uputiti ga lekaru. Kod uganuéa oteten zglob se previje hladnim oblogom, 2 povredeni mora mirovatl Prelomi kostiju mogu biti otvoreni i ratvoreni, Kod otvorenih preloms potrebno je prvo zaustavti krvarenje ranu niksko ne dirt, mab ovredeni deo tol, ruku il nogu | nahitnje uputit) porredenog w bol: Kod satvorenih preloma se vrsi samo imebilizacis (osiguravanje nepo- kkretnost| susedath Kost) | t0 speciainim udlagama i nama, ill impro Viracijom trouglastom maramom | prirugnim sredstvima (veslo, #3p, érava noga i dr. ~ al. 5), 80 axtvorenog preloma rebara grudni kok se Evrtto previie odozdo ima gore pri Gemi oxladen| treba da sedi nnn [fet sca evn pt rds tris vooma aaa brooks Mpvspomot tun dato do eh pout una aon po fete orev. isteach bole) Raia estpea eeronin pn fo mpi hvac porn do ate, Opfeno mere Ee cari pod ac hme vv cho mys ol een Boe oat mts koto, kn san pte 120 miata Basra poten ssveom Smee val ph Baye covet Ht optane ovine mason bein vod ia sa njih treba skinut sat, raksvice | oxtale metsine predmete. Povredenom eres dati da pile wagene veée povrtine odmah ge uputle u belaieu o letnost, a ako su x: lit stepen.predetavija veoma teike opekotine koje mogu dopret cost. Unesreéenog. treba najhitnije odneti u belnicu Suntanica Natta kad se Love dute late suncu, lako su mikroklimatski slo prllkom piovidbe dosea povolinl (srulanje | vlabnese vazduha). Sunéanica fatale usled toplotnog dejstra sungevih zraka na mofdane opne koje feaguju tako da bolesnik oseéa glavoboliv, yrudinu, temperatury, vrto- ied, 4 ponekad { povratanje. Takvu osobu treba odmah ukleniti od funea, davatl jot dosta cetnost ako je kota opetena od sunca treba je Inszati belancetom, kitelim mlekom ii specialnim mastima prtiv ope- kotina. Toplotni udar Fredseavia vaoma opasno stanje koje # nsigeiée javlt uw mabinskom rostocu i kuhinjama, gde je vazduh pregrejan, a prirodna ill vektagkaventilcja nedovolin, Ill Je uopfte nema. Ako se na ovo nadovete na poran mislini rad, dolazi do poremecaia termoreguladie organizms, Kod lakie forme topletnog udara bolesnik oseda malaksalost, mul, adenje, ubraana dile, a poneki put mu je povifena I temperatura. Kog {ele forme dolazi uz pomenute anakove do privremenog gubika sve: Uz naglo povetanje temperature (39—40°C) Kod teike forme unesreéer pada kao pokosen, ber svest je, veoma brzo povrine dige, ko#a mie suva | vrela, Stanje se naglo pogoriava lice postaje bledovplavo, a ter peratura prelazi 41°C i brzo nastupa smrt Prva pomoé kod toplotnog udara xe mora ukasatibrzo | veoma energién, Kod srednje forme udara bolesnika treba odneti w hladnu prostor ppotpuno ga skinuci | masirati mu grudi a4 jako vistnom kepom. Kec| {elke forme treba odmah dati veitatko disanje | unescedenog najhin je prenetiu bolnicu Ujed insekata Pri plovidbi rekama najéeite su ujedi ost, péels,striljena | pauka. Ube eno matto trebs namazati amoniakom, + posle toga stavitihladan ob los. ‘Trovanje hranom U uslovima ishrane na brody abog nepridriavanja osnovnih higiensii uslova Euvanja, uskladifeenja fake: kvarlivih fivotnih.namienica, ees dolai do trovanja hranom. Jedan od uzroka trovania su | kenzervirane ivotne namirnice, jer se Gesto defava da se nakon otvarania konze’ve preottala hrana it nje ne invadi 4 vrlaIsko lnsziva kar te namirnic | frovanjenjom. Znaci trovanja hranom su jaki bolovi i gréevi v stomaku, povraéanie preliv. Zbog gubitka teénosti mofe doe! do pads pritska, nesvestics slavobolie | dr. Frva pomeé pri trovanju hranom je mirovanje, dita, shan naplel, 20 ted sluéajevima potrabno je | fpiranje felucn u rablito} 4ravstveno Davijenje (utapanje) predstavj2 mehanitko zatvaranje (raputen|: dizajoih puteva teenotty Prva pomot spasenom utopljeniku stoi st v olivijavanjs. Ako je unc redeni bez avest, trebe najhitnje udintisledege: skinuti mu odela, da) veitatko disanje | spoljainu masaZu srca. Unesratens o2oba #e poloti na leda, odstrani eventualni sadraaj hear 2 usta, 2 pod leda postavi smotuljak od odeée. Spasilac legne #8 leve se, sabaeh unesreéenom glavu unazad, zapusl mu not, udahne vazduh stim g preko gaze, udahne u usta unesretenog, Pri ubscivanjy vaz~ ha treba gledati da li se grudat kof unesredenog nadia. Btako disanje prtiskom na leda unesreéenog primenjuje tev slugaju jede usta | nasa |idnja. mazada trca je neophodna kad se ne mogu Euti otkucali area, | opipati puls na vraeno) fil, Spaiiae postavi unesreéenog na leds, ne #a love strane, svi dlan na donju tredinu grudne kostiu sredinu, Flanom deuge ruke priiska grudni kot (60—80 pritisaka, kod novo. fedenéeta| do 100 u minut) [Ako u offvliavanju uzestvuju dve osobe, jedna ubscuje vazduh kroz usta (96 do 20 ucisajs u minut), a druga osobs ritmiki masira sree (po pravilu {0 do 80 pritsaka u minut. ehrika vettazkog diana, spolinia masata srea | ukazivanje pometi od rane dve ozobe prikazans je na sikama o¢ 6 do 11 Sredstva za prutanje prve pomoti Za prufanje prve pamoti na plownom objektu mora postojat ormar prve moti u keme moray bit vojni material (| x2¥0), kompresivn! avo), trouglasta marama,sterilx a 2a i vata), ekov! 2a ublazavanje bolova, makaze | leukoplst (faster), fikohot, amonijak, apotekarsii benzn I dr. BOrmarié mora imati dve Kuga, jedan kod zapovednika brode, a drug, MOTORISTIKA kod liea koje je aspesobljeno 22 prutanje prve pomoti ‘Ato te ulate porreba, boleanik Ill unesreten! ese po dolasu v prist, [t+ MOTORI SA UNUTRASNJIM SAGOREVANIEM rite uputiti u xdravstvenu ustanovu, U tedim sluajevima prekinute :, |) Motor! sa unutrainjim sagerevanjem su jedna od magina uo} il putovane | bolesnik najbienife upuiti lekaru 1060 koje se hemijska energija neke vrste goriva pretvara u toplot- od nje u mehanigha Motore s1 unutrainjim sagorevanjem prema obliku ciklusa kojim se ses sagorevanja obsvia dele se uglavnom a ~ eksplozivne ili tzv, benzince | dizelamotore ili ev. naftabe Prema brojucilinéar2 motori se dele na: = eénoeilindrigne i = vigeclindrine. U lindra motora nafs ili bensin sagorevalu time lazivaju oksplo- lau, koja usled nastale ekepantife plinova prouzrokuje pravolinijsko po~ retanje ipa, koja se preko transmisilepretvara w krufne kretanje Jako te sagorevanje pogorskog gorivau cilindru dogada pri svakom okre= |v motora, tada takye matore nazivamo dvetaktnim. Ako se pak ovo. igorevanje dogada pri svakom drugom okretaju, onda takve motore nae jramo Eetvorotaktnim. 2, PROCES RADA MOTORA ‘vi motor! rade na istom principy. Medutim, w radu eksplozivnih + Jtzel motors postoje razlke u naginu palenja, smebe | ostvarivanjs rad fog ciklusa. Radi lakdeg shvatanja odviania radnog cikluss uv motoru, rmmotricemo pojedinatno ove sistem. Benzinski motor Kod eksplozivnog-benzinekog motora zapaljiva smeta gorlva I var~ dduha (easpriena benzinska para) ostvarule se lzvan cilindra motora u fscbnom uredsju-karburatoru. Smeia se pall elektrrom varnicom. tj Spelinom energijom. dovedenom W odredenom trenutku radnog eiklust, ‘Bunasne na kraju Kompresije pri konstantnoj zapremint ‘Ova natin rada je biena karakteriseika benzinskih motora, Dizel-motor Dizel-motori su oni motor! ked Kejih se cinder pun’ Zistim vazdu hom, koji se sbijanjem dovedi na visi pritiak | temperaturu. U taéno ‘cdredenom trenutku, pomotu narotite pumpe visokog pritska ubrixgs va te u kompresioni prostor clindra adredena keligina goriva, Koja sesled visokog pritisa raspri u fine leaplice | velo brzo izmets sa zgre)y, ‘nim varduhom u cllindru, Usled dodira rasprenog goriva sa vrelim v2 ‘duhor, on se pretrara u paru, upal i sagori tokom delimiénog Siren, {ako da se omoguéava teoriska pretpostavka da gorive sagoreva p.) konstantnom pritisku. Ova pretpostivka i ostvarenje. samozapaljer Uubrizganog goriva glavne su karakteristike diel-motora, 3. PRIPREMA MOTORA ZA POGON Motor treba pripremiti za pogon pre startovanja ~ paljenja motors, pu veri s tim treba obavicisledede radnje 1. proverti sistem napajanja motora gorivom, t. da liu rezervoars ima dovoljno goriva, a zatim ked benainskih motora potisnuti gorivs (0d rezervoara de raspinjaéa pumpom za gorivo (kod dlzel-motora gor vo se potshajeportnom pumpony we fk me onetime Skripanie: prelivnom ventilu); 3 1 proverit stem pode: 3. prover sinem badene, Kad smo iv ave ove navedene rane, motor Je spreman ss pogon I tca mofemo protuit sara, ednemne ulenany poron 4. PUSTANJE MOTORA U POGON Po obavljenim pripremama motor se moke pustti u rad startov. jem pomotu startera. Postupak startovanja benzinskih motors je is kao | kod automobilskih benzinskih motors, Pre upueivanja motora mora se na rasplinixgu dati .£ok", sj. bogats smea za potetni start, Ako motor odmah ne upali, Sok morame vatit dda ne bi uSlo previte goriva u clindar i nakvasilo sveticu. Ako mots? ‘pall, Zok treba vratii, a rad motora preuzeti regulatorem za gas. Me- tor koji ima ureds] 2a regulisanje heda motora za napred | nazad ~ spo} ku, pre starta spojka mora biti u polodajy .slabodne". Kod dizelmotora pre putanja motora v pogon treba nekoliko puts ‘motor lagano okrenutl da gorivo dode u Strealjku, a kod dizel motors 5 rejatima treba cilindre zagrejati pomotu ,,cigarete™ Il elaktrénog {rcnga. Nakon zayeSenih tlh priprema moter je ¢preman 2a pubtanje 4 pogen. Nije preporutlivo hladnim motorom kretati pod vetim optereée jem. Podelng je da mator radi pod malim ,gasom” w mestu dok 46 ne gree 6 Za veeme vornje treba kontrolisati rad motora, posebno podmazi nie | hladeni. 'Nakon zaustavijanja motor treba da radi jof neko wreme s manjim Jom, kako bi dobio normalnu radnu tempersturu. Ovo je posebno rrebno ako je motor radio pod vetim opteretenjem, ednosno s vetim rojem obra. "Ako vanbrodski motor skidamo preko noti strupa éamca, potrebno pre zaustavijanja rada motors prekinuth dovod goriva i ostaviti gx d= di sve dok ne potroti gorivo u rasplinjacuskarburatory ko se tako ne bi postupilo, onda bite gorivo koje je ostalo_u_raspl bjete razilo u cilindru, pa sledeze puitanje motora u pogon ne bi bilo [ako, il bi se pak razlilo po motoru i tako stvorilo moguenost za polar. ‘akon prestania rida motora treba zatvoriti venti za dotck vode 1 trup éamea, pregledatl izduvnu cev, 2 zatim pokriti motor ako nije u ratvorenoin prostoru 5, HLADENJE | PODMAZIVANJE MOTORA Svaki se motor 2a veeme rads mora adit Za hladenje motora portoje trv. dva sistema sistem direkenog hisdenjs, odnosno hladenje varduhom, | = sistem zatvorenog hladenja ecnosne hiadenje vodom. Ked direktnog, odnasna vazduinog hlagenia, toplota sa zagrefanih | delova motora direktno #e odvodi strujom vazduha uz pomet ugrade- nox propelera (ventilators) kojt se pokrete pomotu samog motora pu | tem prenosnog kal-remenice ili direkeno. ‘Ako 2 motor hladi vodom, onda mora postolat! posebna pumps koja prima vodu direktno Iz mora ili reke | tera je kroz motor. Na mettu {de voda vlazi u éamac iz mora ili reke postal jedan ventil koji treba da bude otvoren za vreme dok motor radi 'Nakon saustavljanja motora, ova) ventil treba zatvort Na ovaj ventl trebs abratic posebnu patnju kada napuitame éamac na date veme ej vel bre lvl bo potaplienuprave sb tous po prestanku rada motora ovaj vent nije bio zatvoren. Motor se podmazujeuljem, Ulje za podmazivanje mora biti odreée: ne gustoée (vtkoriteta), Koja se menja zavitno ed njegove temperature Ulje 22 podmazivanje treba menjatl zavisno od broja Zasova rada motora, najmanje jedanput godifaje ako je ulje multigradno, a ako nije ‘onda svakin 6 merech ‘Specisinim mattima treba povremeno podmazivat pojedine delove motors, kao fto #u: osoving, pumpa 12 yodu, razne maptivke-brive i dr. 76. OTKLANJANIE MANJIM KVAROVA NA MOTORU jotor se sam zaustavio Mi smo vee rekll da su pre pustanja motora u rad potrebne odreds. |) Potrebno je proveritigoriva, odnasne davod 22 gorivo, ule, faxu ne pripreme | predradnje, Ako su ove obavijene, po pravilu ne bl treba | pallens, akumulator, odnosno magnet, iter 23 gorivo il vazduh ielekeri- 4 dode do toga da motor neée dase pokrene ili u toku volnje prekid, | Ene kablove. rad (gasi se). U_akvim sludsjevima, ake kvar nije oxbiljnjis upravias ‘caméem mote sam otkloniti manje kyarove, Na primer 7. ODRZAVANJE AKUMULATORA Bez dobrog | ispravnog akumulstors nema ni radi motors, Zato je jotrebno potvett itovetnu panju odrfavanju akumulatora, kao | odr- | svanju motors. |" Aluumulator treba da stoji na suvom mestu, adnosne da bude uvek igen od vode i viage. Spojevi 22 struju moraju biti dobro pricegnuth Wremeno ove spojeve treba eZistt | podmazat. Potebnu painjy treba “obratii na nive vode u éaljama akumulatora, Celie treba povremeno. ontrolsati i dolivatiikljueivo cistu destilsanu vodu. Akumulator mora Motor nege da te pokrent se pokreée vrlo tetko Potrebno je detalinile pregledati dovod goriva de raspiniaa, od nosno rasprakivada, ofistit | proverit elektrode svetica, jer one mopu bit prebliz il predaleko. Treba proverti da li su spojevi od akumule tora ill magneta do svetica pritegnuti | da li je esiguran dovod strvje ‘Zatim proveritipaljenje, pa ako je prerano, postavitiga'u katnij fate Menerienokrennt. oll ne ets, odnense ve povetareckretale (IRC aru dasea rapusjen dake enoovta bl sees NSE [Tada je potrebno proveriti kompresiu, da li nema netistota i |/daba pokrenuti moter, Zbog toga je potrebno povremeno kontrolsath Yode u sapnic, it rasplinjaéu. Kad izostajeiakra na svedic trl punjenja akumulatora nit) sveticu, a kad je slab dovod struje, odnesno izlacla propuita, tre ba ameniti vodove seruje (kablove) il ih obaviti izolaciskom vrpcom, | 8. VASTE GORIVA Za pogon motornih éamaca upotrebljava se benzin, plinsko ule (cafe) il pak mefavina bentina | ula: Koje ée se od ovih goriva upotreble | i zavisi od tips, ednesne vrste moter Za poten sorih amach vptreblray se seco grin. ‘va goriva au Iako 2apsliva | bog toga je potrebne obratii posebnu Motor lupa painju pr eankovanju il bile kakvor pretakanju goriva na Zameu, Treba Motor se pregrejava Potrebno je proveriti iskru na sveticama, paljenje goriva, kvalize: koliginy ula u gorivu il karceru, Potrebno je proverti ima |i devoline ulja w benzina ili u karteru, | paziti da tom prilikom u blizini ne bude otvorent plamen ili ikea, jer kvalitet tog ula zatim paljenje smete, te dali gorivo odgovara tome mo. | i u tom slutaju moglo doti do polars ou Spremifte 21 gorive-rezervoar mora biel lspravno. Gorive iz rezer= voara ne sme curih, Ako pak curi treba gr ispraznit | osposabiel, 2 seu Cuje se puckecanje u Fasplinjatu Bibs cores okie. Rezervoar ne tme stsath na suncu ily blizini eoplotnog iavora, jer bi uw Potrebno je isi rasplinja, jer u njemu mote biti vode ili ne&is to€e, proverit dolat Ii skra redovno na svecicu, | kakvo je pallenje jer pucketanjeu rasplinjaéu nastaje i zbog ranieg pallens tom slutaju moglo doti do isparivania u samom rezervasru, deformaciie 9. POSTUPAK KOD GASENJA POZARA ‘Ako iz bilo kojih rarloga na Zamcu dode do potara, bilo dase apalio ‘motor, spremigte za g0rive, ll koji drugi deo éamca, treba odmah zausta- Izlazni plinovi eu ceni Potrebno je proveritsisllku 21 gorivo, rasprskivaé i kvalitet, od- |, ‘osno medavinu goriva, te oisiti fier za vazduh a / 89viti motor, prekinuti doved goriva | pristupiti galenju potars, Pots treba guiti speciainim hemiiskim sredstvima smeltenim u aparatu 2 falenje polars, Ake takvih aparata nema, polar treba gasitl bilo kakvom, {kaninom koju sala prethodno pokvasit i njom pokriti zapaljene mesto Na ova] natin se spreéava dovod kiseonika do plamena pa €e #6 tako vatra gee. Polare u spremistu 22 goriv ili na samom metory ne trebs gis vedom, jer takvo gafenie nema nikakvog efekta MORNARSKI RADOVI VESTINE cl Camaca imamo vile vrsta, Podela Eamaca se vii v zavisnestl od na leno, materijaia gradnje, pogonskog sredstva itd Prema nament, fame se dele na amee 22 privredne svrhe (ea pre- coz teres, putnika,Fibarski éamei, poroéni plovni objekti 2a invodenje Girogradevinskih radova, roilaki amel i drug) | amel za zabavu sport 1 rekreacione svrhe odnosno fame za viastite potrebe. 'S obzirom na pogonsko sredstvo kojim se tamac pokrete, ral oo se pekreéu mehanigkim pogonskim ureda- “Fem, koji mogu bet ugraden li vanbrodski motor; damac na jedrs, kone yer pogonsiy ured) slue jedra; éamac koj istovremeno kao pogon ko~ pace mcor | jedra: | €amac na vesla Kome kae pogen slude ves pomoeu olin se pokrete po vod! ‘Prema materijalu gra plastgne, od vodonepropusneg Spera | drvene. Osim pomenutih fala, famel se grade 1 Kombinaci drvet, Zelka,placike fed Dive ss pradnju Eames najgdée je hrastovia, Eamovina, tkovina, brestovina grabovina, dudovina, mahagonij, borovina, Kedrovina ja- Senovina, Sve su ova dra Evrsta lava | dost trajna. Prema natin. gradnje érvenih Eamaca razlikujeme: dodirsl, pre lop djagonalni sister gradnie. 4) Dodirnt sistem gradnje. Daske (nsne) se doirulysvojim rubovs | ms Ova} saver gradeje je najzastuplfenifi kod lagradnje reénih eamaca 'b) Preklopni sistem gradnje. Daske (lasne) se preklapaju na “avojim rubovima. ) Dijagonalni asa (as) ixme rugoj sjagonalne. Ena trajnort | duteg veka trajana famac treba redovno odriayati, “Natin odetavanja Eamea zivisi od materijala gradnje, Camco ixgradene o¢ Waals ir drveta, treba redovno bar jednem gedlinje bojiti, Pored Tage, podvodni deo treba redovno dstit od naslaga crave | drugih mate- TP ge se prijubliuju na podvedni deo gamea. Van sezone, narotito Timi, Eames treba iviadt ix vod Jjemo: motorne éamee, tamce delim nai gelitn, aluminijumske, aterl- sem gradnje. Oplats je sastaviiena od dva sols fin koje plano. Daske te postaviaie jedna prema oKONopI- UZAD tad nam slute 22 razne potrebe ra éamcu, 2 redovne kt0 osnovne sredstvo 23 sidreaje | privez fama. Used mogu biti laradena od: Konoplje, manile, lana, najlonskih wlakana i eliénh nih, Celgny utad nazivame ,telik-telo”. ‘Od wtadi se mou praviluzlovi za raliity syrhu | namenu 9a am cu, Najeedte se upotreblavaly sede uzlovi:obiéni urn, oxmica, mudk (iro, zstavnl uzao, patnjak, vrzni uzzo, uza0 za sidro | uzo 72 bove {plutadu). Pored nabrojanih uzlova Ima i rug, ali njihova upotreba na SIDRA Za sidrenje damaca upetrebliava se sidro, koje mote bith: admi- rallzetno, patertne (zglobno) | maéak ill reéno sidro. fa) Admiralivetne sidro Ima dve ,Sape"” Ina gornjem delu pokretnu motku. Retko se upotrebliava na €ame B) Patentne (aglabno) sidro najéesEe se upotrebliava za sidrenje éamace Ima dve pomigne ,4ape" | pomocu zgloba se kreée u ognosu na ili 22 45° na jednu ill drugu stranu. i) Maal je sidro 4a Cer! kraka. Najvide se upotrebljavalo na rec Danas se upotrebijava tv. patentni maéak”. To je kombinaija patentnog, rat made KORMILO I KORMILARENJE Kormilo je ureda) koji sli 22 davanje odnosno odredivanje smera plovidbe fumes broda. Kormllo se stoi od pera kormila (list Kori), vide (arma) kerma ili kvadranta, transmisije ednosno prenosa s2 kor- Irilarskog toZka na pero Kormila | upravljatkeg mehanizma-kermilar- Jhog tozks. Okretanjem kormilarskog toéka udesno ili ulevo éamac sedi thretanje u smery okretanja kormils. Na rralim Eamcima, narotite na reci, 22 kormllareje slut | ves, ‘av, kemiea. Game! koji 3 pogon upotrebljavaju vanbrodski motor nem ju Kormilo, veé te kormilari samim motorom. ‘Delovanje pera krme-kormila je najvete kad se iskrml pod uglom cod oko 35° u odnosu ma uxdunu osu Zamea. Keug skretanjs zavisl od S Sovetine pera kormila, braine kretanja tamca { ablika urenjenog dela | Eames, Kad ge eli iaveic okret sa amcem, potrebno je dase pre isteriv tis Korma ustranu braina kretanja san | do 20%, kada se} tada Eamac tage | to na suprotnu stranu od skrctanja kormila.Takode. nile prePo- Tutljva naglo skretanje karmila, jer se mote dogoditi da tama zahvati “Todu narotito ako na strani nagiba €amea sede otobe il je tamo postay= 93 ee eelien iavesni teret, Preporuzuje se evakom upravjagu éamea da ispita ma nevarske osobine svog plovnog objekta w raznim reimima plovidbe kormiarenjs STABILITET CAMCA Stabilitetom smatramo naginjanje Eamea do odredenih uglovs magi, {ja velitna zavis of jatine speljah sila koje uzrokulu naginjanje eames Te sile mogu biti vetar, valovi centrfugaina sila kod okretanja Eamea nneravnemerno rasporeden teret i putnici | dr. Naginjanje Gamca traje sve do momenta dok se ne uspostavi tz. statizka ravnoteda, odnosns pe prestanku pomenutih sila Zamae te vraéa u prvabitni normalni polo- 4a), Znati, stabllitetom se smatra naginjanje Eamca pod dejstvom spol) nih sila 1 stovremeno edupiranje Zamea dejstvy cin sil, ti. spotobnest tamea dase po prestanku dejstva sla vratl u prvobitni polota. Raxiku Jemo stati (kad su sie jednakihjagina i delujuu jednakim vremenskim Incervalima) 1 dinamigki stabiltet (kad su sile nejednakog intenzieca + ‘yremenskog interval) Stabligetfamea zavisi od = oblika podvodnog dela Camea(odnos tirine prema dutin| | £824) ~ rasporeda tereta na &ameu, Kod nestabilnin plovila sabilitet motemo pobolifati na nekolike atin: = ugradnjom gvrstog balasta, sa ceiitem #0 nitim (postavlanjem ‘a dno plovilateree ss velikom specifignom tetinom); = protirenjom plovila u podrudju vodene linija, poravjanjem bli tera; ~ protirenjem brods po ceo} visi Kod prvog nazina povetava se gatonje, a one esto ne sme bit pre- korateno, Kod drugog natina gatenje oxtsje nepromenjena, ali 36 Poveéava otpor koji utige na smanjanje brzine plovidbe. Ovo te 0d- oti i na trot slut SLOBODNI BOK (NADVODE), GAZ | DIMENZIJE CAMCA Slobodni bok je azmak iamedu gornjeg rubs palube do teretne vor dene linje (do nie najvedeg dozvolionog gaiena). Gaz damea_je mora do koje je amac uronjen w vodu, 2 me ne ravni (teretne vodene linja) do danje Wvice kobilice 9 atke urdutnog plana, ukljutujue! ormila | propelere. Razlikujemo mak- ee Dimenzije Zamea: ~ duinadamca (najveéa dutina éamea L) meri se iemedu dve prave, koje se postaviaje upravne na plovnu ravan, kroz krajnje tatke eames (Grme i pramea); “firing ik najveda drina games (B) meri se na najirer dely éamea ‘od boka do bola: |

You might also like

• The Subtle Art of Not Giving a F*ck: A Counterintuitive Approach to Living a Good Life

  

  From Everand

  The Subtle Art of Not Giving a F*ck: A Counterintuitive Approach to Living a Good Life

  Mark Manson

  Rating: 4 out of 5 stars

  4/5 (5810)
• The 7 Habits of Highly Effective People

  

  From Everand

  The 7 Habits of Highly Effective People

  Stephen R. Covey

  Rating: 4 out of 5 stars

  4/5 (353)
• The Art of War: A New Translation

  

  From Everand

  The Art of War: A New Translation

  Sun Tzu

  Rating: 4 out of 5 stars

  4/5 (3044)
• • Magazines
  • Podcasts
  • Sheet music
• The Iliad: The Fitzgerald Translation

  

  From Everand

  The Iliad: The Fitzgerald Translation

  Robert Fitzgerald

  Rating: 4 out of 5 stars

  4/5 (5646)
• The Odyssey: (The Stephen Mitchell Translation)

  

  From Everand

  The Odyssey: (The Stephen Mitchell Translation)

  Stephen Mitchell

  Rating: 4 out of 5 stars

  4/5 (7771)
• The Subtle Art of Not Giving a F*ck: A Counterintuitive Approach to Living a Good Life

  

  From Everand

  The Subtle Art of Not Giving a F*ck: A Counterintuitive Approach to Living a Good Life

  Mark Manson

  Rating: 4.5 out of 5 stars

  4.5/5 (20060)
• The Handmaid's Tale

  

  From Everand

  The Handmaid's Tale

  Margaret Atwood

  Rating: 4 out of 5 stars

  4/5 (13227)
• Pride and Prejudice: Bestsellers and famous Books

  

  From Everand

  Pride and Prejudice: Bestsellers and famous Books

  Jane Austen

  Rating: 4.5 out of 5 stars

  4.5/5 (20479)
• Never Split the Difference: Negotiating As If Your Life Depended On It

  

  From Everand

  Never Split the Difference: Negotiating As If Your Life Depended On It

  Chris Voss

  Rating: 5 out of 5 stars

  5/5 (3296)
• Oscar Wilde: The Unrepentant Years

  

  From Everand

  Oscar Wilde: The Unrepentant Years

  Nicholas Frankel

  Rating: 4 out of 5 stars

  4/5 (10370)
• Wuthering Heights Complete Text with Extras

  

  From Everand

  Wuthering Heights Complete Text with Extras

  Emily Brontë

  Rating: 4 out of 5 stars

  4/5 (9955)
• The Picture of Dorian Gray (The Original 1890 Uncensored Edition + The Expanded and Revised 1891 Edition)

  

  From Everand

  The Picture of Dorian Gray (The Original 1890 Uncensored Edition + The Expanded and Revised 1891 Edition)

  Oscar Wilde

  Rating: 4 out of 5 stars

  4/5 (9054)
• Art of War: The Definitive Interpretation of Sun Tzu's Classic Book of Strategy

  

  From Everand

  Art of War: The Definitive Interpretation of Sun Tzu's Classic Book of Strategy

  Stephen F. Kaufman

  Rating: 4 out of 5 stars

  4/5 (3321)
• Anna Karenina: Bestsellers and famous Books

  

  From Everand

  Anna Karenina: Bestsellers and famous Books

  Leo Tolstoy

  Rating: 4 out of 5 stars

  4/5 (7503)
• Freakonomics Rev Ed

  

  From Everand

  Freakonomics Rev Ed

  Steven D. Levitt

  Rating: 4 out of 5 stars

  4/5 (7865)
• The Hobbit

  

  From Everand

  The Hobbit

  J. R. R. Tolkien

  Rating: 4.5 out of 5 stars

  4.5/5 (24728)
• Wuthering Heights (Seasons Edition -- Winter)

  

  From Everand

  Wuthering Heights (Seasons Edition -- Winter)

  Emily Brontë

  Rating: 4 out of 5 stars

  4/5 (9974)
• American Gods: The Tenth Anniversary Edition

  

  From Everand

  American Gods: The Tenth Anniversary Edition

  Neil Gaiman

  Rating: 4 out of 5 stars

  4/5 (12954)
• Habit 1 Be Proactive: The Habit of Choice

  

  From Everand

  Habit 1 Be Proactive: The Habit of Choice

  Stephen R. Covey

  Rating: 4 out of 5 stars

  4/5 (2558)
• The 7 Habits of Highly Effective People: The Infographics Edition

  

  From Everand

  The 7 Habits of Highly Effective People: The Infographics Edition

  Stephen R. Covey

  Rating: 4 out of 5 stars

  4/5 (2485)
• The 7 Habits of Highly Effective People

  

  From Everand

  The 7 Habits of Highly Effective People

  Stephen R. Covey

  Rating: 4 out of 5 stars

  4/5 (2568)
• Habit 3 Put First Things First: The Habit of Integrity and Execution

  

  From Everand

  Habit 3 Put First Things First: The Habit of Integrity and Execution

  Stephen R. Covey

  Rating: 4 out of 5 stars

  4/5 (2507)
• The Iliad: A New Translation by Caroline Alexander

  

  From Everand

  The Iliad: A New Translation by Caroline Alexander

  Homer

  Rating: 4 out of 5 stars

  4/5 (5719)
• Habit 6 Synergize: The Habit of Creative Cooperation

  

  From Everand

  Habit 6 Synergize: The Habit of Creative Cooperation

  Stephen R. Covey

  Rating: 4 out of 5 stars

  4/5 (2499)
• The Picture of Dorian Gray: Classic Tales Edition

  

  From Everand

  The Picture of Dorian Gray: Classic Tales Edition

  Oscar Wilde

  Rating: 4 out of 5 stars

  4/5 (9761)
• How To Win Friends And Influence People

  

  From Everand

  How To Win Friends And Influence People

  Dale Carnegie

  Rating: 4.5 out of 5 stars

  4.5/5 (6533)
• Life of Pi: A Novel

  

  From Everand

  Life of Pi: A Novel

  Yann Martel

  Rating: 4 out of 5 stars

  4/5 (13473)