SLUZBENE NOVINE [trop ! SLUZBENI DEO PROKLAMACIJA NJEGOVOG VELICANSTVA KRALJA SRBI, HRVATI I SLOVENCI! U ovom teskom trenutku za nag narod, odlu uzmem u Svoje rake Kraljevsku viast. Namesnici, koji razumeli opravdanost Mojih pobuda odmah su sami podneli ostavke. ‘Moja verna vojska i mornarica stavila Mi se odmah na raspolozenje i veé izvréava Moja naredjenja. Pozivam sve Srbe, Hrvate i Slovence da se okupe oko Prestola. To je najsigurniji nain da se u ovim tedkim prilikama odrdi red unutra i mir spo Mandat za sastav Vlade poverio sam armiskom djeneralu Dusanu T. Simovié S verom u Boga iu buduénost Jugosla sam da je, pozivam sve gradjane i sve viasti u zemlji na vrSenje svojih dwiosti prema Kralju i Otadzbini PETAR, s.r. 27.111 1941. u Beograd OSTAVKA KRALJEVSKIH NAMESNIKA VASE VELICANSTVO, Shvatajuéi_ opravdanost, Vasih pobuda, da_u_ ovim teikim trenutcima po na narod, uzmote Kraljevsku vlast u svoje ruke, Kraljevski namesnici stavijaju Vam Svoje polozaje na'raspolozenje. Pavle, s.r. 27,111 1941 R. Stankovié, u Beogradu Dr. Perovié, SASTAV NOVE VLADE MI PETAR IL po niilosti Bo%joj i volji narodnoj KRALJ JUGOSLAVIE, Uvaiavajuéi ostavku, koju_su_podneli Pretsednik Ministarskog saveta i Ministar unutraSnjih poslova Cvetkovié J. Dragisa, Potpretsednik Ministarskog saveta Matek Dr. Viadko, Ministar bez portfelja Kulovee Dr. Fran, Ministar vojske i morn Potashi adjutant, armiski djeneral P Ministar prosvete Krek Dr. Miho, Ministar Suma i rudnika Kulenovi Ministar saobraéaja Beslié i Ministar inostranih poslova Aleksandar, Ministar bez portf Ministar finansija wraj, Ministar trgovine i industrije Andres Dr. Ivan, Ministar posta, telegrafa i telefona Torbar Dr. Josip, Ministar pravde Konstantinovié Dr. Mila fizi¢kog vaspitanja naroda Panti gradjevina Vulovié ind. Danilo, snabdevanja i ishrane Protié Milan, socijalne politike i narodnog zdravlja Tkonié Ministar Dr. Dragomir, Ministar poljoprivrede Nikitovié Dr. Caslav,—razres avamo ih od duZnosti i stavijamo ha raspolozenje, a POSTAVLTAMO: Za _Pretsednika Ministarskos Duéana, armiskog djenerala, za Potpretsednika Ministarskog saveta Maveka Dr. Viadka, Potpretsednika Ministarskog saveta na raspolozenju, saveta Simoviéa T. za Potpretsednika | Ministarskog saveta Jovanoviéa Slobodana, profesora univerziteta, za Ministra saobraéaja Jevtiéa Bogoljuba, Pretsednika Ministarskog saveta u penziji, za Ministra gradjevina Kuloveca Dr. Frana, ministra na raspolozenju, za Ministra inostranih poslova Nindiéa Dr. Mom@ila, ministra u penziji, za Ministra prosvete “Trifunoviéa Miloga, ministra u pensiji, za Ministra socijalne politike i narodnog zdravlja Grola Milana, ministra u penziji, za Ministra bez portfelja Kreka Dr. Miha, ministra na raspolozenju, za Ministra Suma i rudnika Kulenoviéa Dr. DZatera, ministra na raspolozenju, za Ministra bez portfelja Smoljana Dr. Bari 24 Ministfa finansija Suteja Dr. Juraja, ministra ne raspolozenju, za Ministra trgovine j industrije Andresa Dr. Ivana, ministra na raspolozenju, za Ministra poSta, telegrafa i telefona Torbara Dr. Josipa, ministra na raspolozenju, za Ministra unutragnjih poslova Budisavijeviéa Dr. Srdjana, ministra na raspolozenju, za Ministra’ poljoprivrede Cubriloviéa Dr. ministra na raspolozenju, za Ministra bez portfelja Gavriloviéa Dr. ‘opunomoéenog ministra u Moskvi za Ministra vojske i mornarice i zastupnika Ministra fizi¢kog vaspitanja naroda Ilia Bogoljuba, armiskog djenerala, za Ministra bez portfelja Banjanina Dr. advokata, za Ministra bez portfelja Dakoviéa Marka, advokata, u Ministra‘snabdevanyja 1 ehtane Kodanovies, Dr ‘Savu, senatora, za Ministra pravde Markoviéa Dr. fesora univerziteta. Nas Pretsednik Ministarskog saveta neka izvr§i ovaj ukaz. K.Br.3749 27 marta 1941 godine Branka, Milana, Jovana, Bofidara, pro- PETAR, sr. farskog saveta, Armiski Djeneral, D. T. Simovié, s.r PROKLAMACIJA NJEGOVOG VELICANSTVA KRALIJA Narode srpski, hrvatski i Slovenavki! Tedi, koji nikom zio Ginio nisi, niti ga snovao, nametiiuta je borba 2a opstanak. U ratnom metezu, Koji je doSao do tvojih granica, ti si se trudio da ostane8 po strani, jer ni8ta nisi trazio do Zivot u miru, slobodi i nezavisnosti. 1 Kraljevska 'viada sve je cinila da se taj tvoj mir éuva. Neprijatelj medjutim nije hteo mir i saradnju © tobom nego tvoje pokorenje, a po naginu na koji je invrsio mucki prepad, jasno’ je da on. hoée tvoje unistenje. Nagnan, da krviju brani8 svoju slobodu, ti Ee8 je braniti kako si je uvek branio. Kraljevska viada koja nije prenebregla nijednu meru2 SLU2BENE_NOVINE za odbranu zemlje, bdeée zajedno sa narodom, da se svuda, sa najveéim pregnuéem, uéini sve najbolje Sto se mote u to} borbi koja nam je nametnuta, *“pa spokojno gledamo u buduénost sa nadom u Bosa i njegov pravdu, pouzdanje nam daje sloga sa kojom Srbi, Hrvati i Slovene! poiaze w ov borbu, svesni da se radi 0 njihovoj sudbini jednoj 1 nedeljivos, Snage Hiroke zajednice slobodarskih narod, Ko, ovomn éasts nama zajedno brane ugrozeno Covetanstvo, moraju_pobediti 'S tom verom napred do pobede! 6 aprila 1941 godine 'u Beograd PROKLAMACIJA NJEGOVOG VELICANSTVA ‘KRALIA PETAR, sw. . Mome Dragom Narodu! Uximajuéi vlast u svoje ruke jednog trenutka, kad je red unutra bio ugrien. Ja sam pozvao sve. Srbe, Hrvate i Slovence da se okupe oko Prestola. Oni su se jednoduino odazvali Mom pozivu, i Ja sam se nadao da Gu narodnom slogom unutra moé! sacuvati i mir spolja. ‘Moja nadania, na Zalost, nisu se ispunila. Tako su prijateljski odndsi izmedju’ Jugoslavije i Nemacke bili utvrdjeni skoraSnjim ugovorima, Nemacka je ber povoda i sasvim iznenada napala nasu zemlju. Pri tome ona je manje Stedela neboracko stanovnistvo nego Sto je to cinila u slutaju onih drzava, s Kojima se nalazila u davnasnjem neprijateljstvu. Nai narod nije nauéeio da odmah’ podlete napadu, i Ja sam morao primiti borbu s Nemackom, ma koliko ta horba bila neravna, Ja zahvaljujem Mojoj vojsci, vazduhoplovstva i mornarici, koji su svoju tesku duznost vrSili do kraja. Zahvaljujem neborackom sta- hovniétva, a u prvom redu stanovnistva mudenickog i junatkog Beograda, koje je svoju sudbinu hrabro pod- nosilo. Zahvaljujem svima Srbima, Hrvatima i Sloveneima, koji 8u u oyoj narodnoj opasnosti razumeli da im. je’ Jugoslavija_ najbolje jemstvo _slobode. Neprijatelj je istina uspeo da la%nim vestima i jos lainijim obecanjima zavede jedan deo Hrvata, ali pravi predstavnici hrvatskog naroda ostali su verni Jugo* Slaviji., Primoran da’ pred nadmoénim, neprijateljem hapustim nacionalno zemljiste, Ja ne mislim prekidati porbu. Cast zastave spasena je, ali nacionalna sloboda Je u opasnosti, . Ja pozivam Moj dragi narod da ne klone pod udarima sudbine ida sacuva veru u buduénost. | Sledeci primeru Moyh velikih predaka, Ja éu do poslednjeg daha drzati visoko zastavu Jugoslavije. Uveren da ée Bog braniti nasu pravednu stvar, Ja kligem: Zivela Jugoslavija i njena sloboda! PETAR, sr. 16 aprila 1941 godine uw Atini DEKLARACIJA KRALJEVSKE JUGOSLOVENSKE VLADE’ OD 4 MATA 1941 G. : Dovedeni na upravu zemlje poverenjem Njegovoz Veliéanstva Kralja i podréani jednodugnim raspolo- denjem naroda mi smo imali” pred ogima dvojaki zadatak:odrZati red u. zemlji i saéuvati mir spolja. Radi odrvanja.reda u zemlji starali smo se, da izmenimo dotadaSnji nacin uprave i ublazimo nezadovoljstvo u narodu. Sve prve mere u tom eilju bile su preduzete od strane Kraljevske viade. U spora- Zuma od. 26 avgusta nije menjano niSta veé su_ za njegovo izvrienje donesene i potrebne nove uredbe. Ulazak g. Dr. Mageka i njegovih saradnika u viadu matio je najbolju garantiju, da je sporazum jedan od temelja drzavne politike. Kad je G aprila og. izvr¥en nigim neizazvan, krajnje bezobziran napad na nas od strane Nematke, bombard- ovanjem Beograda i ubijanjem u masi stanovnistva prestoniee sve stranke bez razlike, uw odluénoj Saglasnosti sa Kraljevskom vladom koju su podrZavaley bile su ujedinjene u shvatanju, da se nametnuti rat vodi usta 1941 god. u odbranu narodne nezavisnosti. U svima drustvenim redovima ose¢ala se gotovost na sve Zrtve u borbi za nacionalnu slobodu, Neprijateljska propaganda nije nigde uspela da pokvari to opste dobro raspolozenie. ‘Ta propaganda nastojala je u prvom redu da poseje razdor izmedju. Hrvata i Stha i otudji nas jedne od drugih. Naroéito sada ona hoée da iskoristi u'tu svrhu okupaciju hrvatskih krajeva. Pod zastitom tudjinske okupatorske vojske proglasili, su agenti tih tudjinaca neku toboznju nezavisnu Hryatsku. Celi hrvatski narod, medjutim, zna, da to nije nikakva nezavisna Hrvatska, nego tudjinska kolonija najgore vrste. Radi toga i on i njegovo legalno pretstavnistvo, koje je zastupljeno u Kraljevsko} viadi, odbijaja ovaj providan tudjinski manevar. U spoljainoj politiei mismo nastojali da ofuvamo mir. ji smo otkloniti, uz krajnje napore, sve strahote i pustosi rata od ‘naéeg naroda, koji je sve artve dao za svoje oslobodjenje i nista tudje nije hteo. Dréali smo, da éemo mir najbolje saéuvati, ako se budemo dréali politike strogog ispunjenja primljenih medjunarodnih obaveza i korektne neutralnosti. Trojni pakt, po dogadjajima koji su mu sledili u Rumuniji i Bugarskoj, uneo je duboku uznemirenost u dusu naseg naroda. ' Dréanje Nemacke, narotito posle izvrsene promene u driavnoj upravi Kraljevine Jugoslavije od 27 marta og. bilo je tako preteée, kao da nam osporava pravo da naga unutvasnja pitanja refavamo po svojoi volji i kao da i samo postojanje naSe drzavne nezavis- nosti smatra protivno njenim eiljevima na Balkan, T pored syega toga, uvidjajuéi jasno potrebu najboijih odnosa i ekonomskih veza sa Nemackom, Kraljevska vlada je naroéito nastojala da uveri Nematku u svoju miroljubivu korektnost { lojalnost. Jednovremeno sa tim Kraljevska viada se trudila, dai na8 opSti medjuna- rodni pologaj uévrsti, U tom cilju je zakljuéila uzovor © prijateljsivu, sa Savezom Sovjetskih Socijalistickih Republika. 'Takav ugovor odgovarao je Zeljama narodnim, a nije bio niukoliko u_ protivnosti sa postojecim naSim medjunarodnim obavezama, Nadahnuta najboljom voljom za odrianje mira i prijateljskih odnosa sa susedima, Kraljevska viada je bila’ jo8 uw toku razgovora sa Silama osovine, kada se bea ikakyog povoda, neizazvano, izvrien strahovito bezobairni nematki napad od 6 aprila tg. kome ni prethodila nikakva zvaniéna pretstavka Nematke, i titimatum ‘ni objava rata. Ovom mutkom napadu usledili su neposredno napadi njenih saveznika: Italije, Bugarske { Madjarske, sa kojima je Kraljevina Jugosiavijaa imala u vaznosti ugovore o prijateljstvu i nenapadanju, Sa ovako muékom bezobaironiéu izvrSeni rapad od strane Nematke i njenih saveznika na Jugoslavija, na hjenu nezavisnost i njeno postojanje, tesko je potresao Sav narod { uévrstio ga uw uverenju da je sva lagna politika prijateljstva Sila osovine, kao i Trojni pakt, bila po vee prethodno izradjenom planu samo priprema za okruzavanje, okupaciju i rasparéavanje nage zemlje Fanistenje nacionalte slobode Srba, Hrvata i Slovenaca. ‘Verolomna Nemaéka s njenim saveznicima nametnula nam je rat, a mi smo po samom,toku dogadjaja, u sukobu dve nepomirljive teznje—teZnje osvajackih Sila osovine i‘teinje svih Srba, Hrvata’i Slovenaca da, ostanu slobodni i ujedinjeni—posli putem Gasti. i slobode, uz stage prijatalje i saveznike, kuda su nas upuéivali, i naga marodna oseéanja i nasi narodni interesi, Sa Savezom Sovjetskih Socijalistickih Republika imali smo veé ugovor 0 prijateljstvu. Pomoé, koju su nam Velika Britanija i Sjedinjene Drdave Severne Amerike. same ponudile, prihvatili smo tim radije, Sto su nas za te Bile verivale saveznitke uspomene iz Svetskog rata i Sto je na Konferenciji mira 1919 godine njihovo zauzi- manje | prijateljstvo bilo od, presudnog znataja za stvaranje Kraljevine Jugoslavije. ‘Sa mazkim bombardovanjem Beograda i ubijanjem u masi njegovor stanovnistva 6 aprila uw rano jutro ove godine, poéele su vojne operacije nemackim napadom iz19 avgusta 1941 god. Bugarske na naSu istotnu graniew. Tako je moral nasih trupa, koje smo tada mogli imati na granici, bio izvanredan, dosla je odmah do izrazaja u prepadu velika nadmocnost, neprijatelja_u aviaeiji, i bornim kolima. Napadi su bili strahovito krvavi i tako Zestoki da se prodori i brojem i snagom nadmoénijih mehanizovanih P'oklopnih jediniea neprijateljske vojske nisu_mogli spreéiti tankim redovima nage rasporedjene odbrane na granici. Pod’ silinom tih prodornih napada hadmoénog neprijatelja i pogrefaka u predvidjanju p: thodne nage vojne uprave, nasa Vrhovna komanda nije mogla izvrditi ni punu mobilizaciju nase vojske ni njenu Koneentraciju radi organizovanja uspeSne odbrane, Za nekoliko dana, i pored ogrommog poZrivovanja i junastva nase vojske, nase komunikacije bile su\pokidane i pozadina sve nase vojne sile ugrozena. Na ratni napor bio je slomljen pre, no Sto je mogao biti organizovan, a visoki moral nasih trapa samo je poveéavao nase zrtve. Plan nage Vrhovne komande nije mogao biti izvrien; prevelika nadmoénost neprijatelja i u broju i narogito U najsavesenijim tehnivkim oradjima, omela ga je da bude uspesan u zadrzavanju neprijateljskog nadiranja do dolaska savezni¢ke pomoé' Usled takvog stanja stvari Njegovo Veliéanstvo Kralj i Vlada, sa jednim delom vojske, ratne mornarice i vazduhoplovstva, bili su prinudjeni napustiti nacionalny leritorijn da bi saéuvali suverenitet na§e draave i nastavill, - potpomognuti asim saveznicima, | pod povoljnijim okolnostima, borbu do potpunog uspeha, Mi smo vojnicki podlegli u ovo} neravnoj borbi, koju nam je neprijatelj nametnuo, ali Je Zrtva naSeg naroda sveta i uzorita, kao Sto je njegova duSa Gista i spasena. Cast i naa nacionalna buduénost su spaseni. Nasa vera u uspeh nase mucne i velike borbe je nepokolebl- jiva. Nismo uspeli ustediti nasoj zemlji _uzase nefeljenog rata i patnje mugne okupacije, Ali u ovo} Veliko} svetskoj borbi, koja se sve vige iri i u koju ulaze i najmiroljubivije drBave, mi smo sa ponosom ponovo na strani starih saveznika i prijatelja nage dréave, nage slobode i nase nezavisnosti. Velika Britanija, Sjedinjene Dréave Severne Amerike i Savez Sovjetskih Socijalistikih Republika priaiaju i malim narodima i driavama pravo na Zivot ine smatraju ih kao Zivotni prostor velikih sila. Ratni cil nasih saveznika je, stvoriti takav medjunarodni poredak u kome bi pravo | moral bili jati od nasilja i u kome ée viadati uzvisena natela slobode i nezavisnosti, na- roda i poktovanje Ijudske liénosti. To su ideali, za koje Srbi, Hrvati i Slovenei nikad nisu Zalili Zrtve i nikad nisu’prestajali da se bore, To je bio sveti eflj njihove vekovne borbe za nacionalno osiobodjenje i ujedinjenje, kao i za slobodu svih balkanskih naroda. i uéeSéa uovoj velikoj borbi, Koja se danas vodi na velikoj svetskoj pozornici, mi odluéno nastavijamo borbu. do vaspostavijanja_teritorijainog integriteta, nezavisnosti naSe draave i pune Slobode svih Srba, Hrvata i Slovenaca, S Bozjom pomoéi svi Srbi, Hrvati_i Slovenci slédi¢e odano i neumorno u toj borbi svoga Kralja u Njegovim velikim nastojanjima do pobede. Pretsednik Ministarskog Saveta, ‘Armiski djeneral, D. T. Simovié s.r. Zast. Poipretsednika Ministarskog Saveta, Dr. Juraj Krnjevié s.r. Potpretsednik Ministarskog Saveta, Slobodan Jovanovié sx. Ministar saobraéaj B. D. Jevtié s.r. Minister inostranih poslova, ‘Mom. Ningié s.r. Ministar prosvete, M. Trifunovié s.r. Ministar socijalue politike, Milan Grol s.r. SLU2BENE_NOVINE 8 ‘Ministar gradjevina, Dr. Krek s.r. Ministar bez. portfelja, F, Snoj s.r. Ministar finansija, Dr. J. Sutej s.r. Ministar unutrainjih poslova, S. Budisavljevié s.r. Ministar poljoprivrede, Dr-Brubrilovié s.r. Ministar vojske i mornarice i zastupnik Ministra za fiz ko vaspitanje naroda, Armiski djeneral, Bogoljub 8. Hié s.r. Ministar bez portfelja, Jov, Banjanin s.r. ‘Ministar za ishranu i snabdevanje, Sava N. Kosanovié s.r. ‘Ministar pravde, Dr. B, Markovié s.r. IZMENA USTAVA MI PETAR IL po milosti Bozjoj i volji narodnoj KRALJ JUGOSLAVIIE Na predlog Pretsednika Ministarskog saveta, a po saslusanju Ministarskog saveta, na osnovi lana 116 Ustava, resili smo i refavamo; Olan’38 Ustava menja se i-glasi: Kraljevski dom saéinjavaju: Kraljica, supraga Kraljeva; njegovi zivi pretci i njegovi potomei u pravoj liniji sa Supragama i potomeima; mladja braéa Kral- Jeva i njihovi potomei sa njihovim suprugama; sestre Viadajuéer Kralja, kao {svi Zenski potomel do njthove udaje. Titule “Veliganstva” i “ Kraljevskog Visodanstva” mogu nositi samo pomenuti élanovi Kraljevskog doma. Odnosi i rang anova Kraljevskog doma uredjuju se se pravilnikom koji propisuje Kralj. Pret. Br. 1011, 17 maja 1941 PETAR sx. u Jerusalimu, Pretsednik Ministarskog saveta, Armiski djeneral, D. T. Simovié s.r. Zast. Potpretsednika Ministarskog saveta, Dr. Juraj Krnjevié Potpretsednik Ministarskog saveta, Slobodan Jovanovié s.r. Ministar saobraéaja, B. D. Jevtié s.r. Ministar inostranih poslova, Dr. Mom. Nindié s.r. Ministar prosvete, ‘M. Trifunovié s.r. Ministar socijalne politike i narodnog zdrav ‘Milan Grol s.r. Ministar gradje Dr, Krek’s.r. Ministar bes. portfelja, F. Snoj Ministar finansija, Dr. J. Sutej s.r. Ministar uhutrasnjih poslova, Dr. Srdjan Budisavijevié s.r. Ministar poljoprivrede, Dr. Br. Cubtilovi Ministar vojske | mornarice i zastupnik Ministra za fizigko vaspitanje naroda, Armiski djeneral, Bogoljub $. 1ié s.r, st4 SLUZBENE _NOVINE Ministar bez portfelja, Jov. Banjanin s.r, Ministar pravde, Dr. Boz. Markovié s.r. ‘Ministar za ishranu i snabdevanje, Sava N. Kosanovié s.r. ZAKON O DRZAVLJANSTVU Ministazstyo unutrasnyjih Kraljevine Jugoslavije Br. MI PETAR It po milosti Bozjoj i volji narodnoj KRALJ JUGOSLAVIIE, Na predlog nase Ministra unutrainjth poslova, a po sashusanju naseg Ministarskog saveta resili smo i refavamo da se na osnovu Uredbe o izmenama posto- jeéih propisa i donodenju novih od 16 septembra 1939 godine propise sledeéa Uredba sa zakonskom snagom: a. Svaki Srbin, Hrvat i Slovenae, stranog drZavljanstva, koji kao dezavijanin neprijateljskih zemalja drago- voljno stupi u vojnu silu’ Kraljevine Jugoslavije i polozi zakletyu vernosti Kralju, stige samim tim jugo- slovensko dréavijanstvo. cL Na ovakve dobrovoljee protezu se svi propisi Zakona © ustrojstyu vojske i mornarice, o ratnim invalidima, kao i svi propisi Zakona o dobrovoljeima, a3 Pitanje opitinske pripadnosti dréavijanina, koji je stekao drZayljanstvo na naéin predvidjen u é. 1 ove Uredbe, reside se posebnom uredbom Ministra, unu- trasnjih poslova odnosno Bana Banovine Hrvatske. 4 © steéenom driavijanstvu izdaje uverenje Ministar unutrasnjih poslova, odnosno Ban Banovine Hrvatske, na osiiovu izvestaja Ministra vojske i mornarice o stupanju u vojnu silu. as . Ova Uredba stupa na snagu sa danom potpisa. Jerusalim, 26 maja 1941 godine. Ministar unutraSnjih poslova, Dr. Srdjan Budisavljevié s.r Protsednik Ministarskog saveta, ‘Armiski djeneral, D. T. Simovié s.r. Yast. Potpretsednika Ministarskog saveta, Dr. Juraj Krnjevié s.r. Potpretsednik Ministarskog saveta, Slobodan Jovanovié s.r. Ministar saobraéaja, Boiko Jevtié s.r. Ministar inostranih poslova, ‘Moméilo Ningié s.r. Ministar prosvete, Milo§ Trifunovié s.r Ministar socijalne politike, Milan Grol s.r. Ministar gradjevina, Dr. Miho Krek s. Ministar bez portfelja, Frane Snoj 8. Ministar finansija, Dr. Juraj Sutej sa Ministar_ unutrasnjih_poslova, Dr. Srdjan Budisavljevié s.r. ‘Ministar poljoprivrede, Dr. Branko Cubrilovié s1 19 avgusta 1941 god. Ministar vojske i mornarice i zastupnik Ministra za fizi¢ko vaspitanje\ naroda, Armiski djeneral, Bogoljub Tiié s.r. Ministar bez portfelja, __Dr. Jovan Banjanin s.r. Ministar za ishranu’i snabdevanje, ‘Sava Kosanovié s.r. MI PETAR I po milosti Bozjoj i volji narodnoj KRALJ JUGOSLAVIJE Uvatavajuéi ostavku koju nam je podneo na’ Ministar trgovine i industrije Ivan Dr. A. ANDRES, razresavamo ga duinosti i stavijamo ga na raspo- lozenje, a POSTAVLJAMO: Za Nakeg Ministra trgovine i industrije Smoljana Dr. Bariiu Ministra bex portfelja. pbtetsednike Ministarskog saveta nek invrii ovaj Prot. Br. 1004 PETAR sx. 40 aprila” 1941 god. “Han Pijesak Pretsednik Ministarskog saveta Armiski djeneral, D. T. Simovié s.r. MI PETAR IL po milosti BoZjoj i volji narodnoj KRALJ JUGOSLAVIJE, na predlog Nageg Pretsednika Ministarskog saveta POSTAVLJAMO: Za Naseg Ministra gradjevina KREKA Dr. A. Miha, Ministra bez portfelja; Za Nase Ministre bez portfelja SNOJA Franca, Ministra na raspolozenju i KRNJEVICA Dr. Juraja, advokata iz Zagreba. Pretsednik Ministraskog saveta neka izvrSi ovaj Ukaz. Br, 1005 10 aprila 1941 PETAR su Han Pijesak Pretsednik Ministarskog saveta ‘Armiski djeneral, D. T. Simovié s.r. MI PETAR IL po milosti BoZjoj i volji narodnoj KRALJ JUGOSLAVJE na predlog NaSeg Pretgednika Ministarskog saveta ESAVAMO da se Na¥i Ministri: . Dr, Vlatko MACEK, Potpretsednik Ministarskog sayeta, Dr. Diafer KULENOVI istar Suma iruda, Dr. Bari8a SMOLJAN, Ministar trgovine i indust Dr, Josip TORBAR, Ministar poSta, telegrafa i tele” fona stave na raspolozenje. ‘Na’ Pretsednik Ministarskog saveta neka izvrii ovaj Ukaz. Broj 1002 17 aprila 1941 godine ‘Atina Pretsednik Ministarskog saveta ‘Armiski djeneral, D. T. Simovié s.r. PETAR ax.19 avgusta 1941 god. MI , PETAR I PO milosti BoZjoj i volji narodnoj KRALJ JUGOSLAVIJE Na predlog naseg Ministra inostranih poslova rexili smo i RESAVAMO da se: £Miloje Smiljanié, Pomoénjk Ministra inostranih posiova II-2 grupe postavi za Kraljevskog poslanika iste grupe i stepena u Kairu; g.Vladimir Milanovié, Kraljevski poslanik 1-2 grupe Kraljevskog poslanstva’u Sofiji za Pomoénika Ministra inostranih poslova iste grupe i stepena; glvo De Djuli, generaini konsul 11-2 grupe Kraljevskog generalnog konsulata u Jerusalimu 2a Kraljevskog poslanika iste grupe i stepena u Lisabonu; #,Djuro Kolombatovié, savetnik IIl- grupe, otpravnik posiova Kraljevskog poslanstva u Santiagu del Cile, za Kraljevskog poslanika 1-2 grupe u Santiagu del Cile. Neka naS Ministar inostranih poslova. izvrSi ovaj Ukaz, PETAR, sx. Pov.Br. 738 Jerusalim, 8 maja 1941 godine Ministar inostranih poslova, Dr. M. Nindié, sx. MI PETAR I po milosti Bozjoj i volji narodnoj KRALJ JUGOSLAVUE Na prediog na’eg Ministra inostranih poslova resili smo f reavamo: da se g.Dr. Aleksandar Vukéevié, Izvanredni poslanik i opunomoceni ministar u Grékoj, I grupe stavi u stanje pokoja sa penzijom koja mu pripada po godinama sheabe. Nas Ministar inostranth "poslova neka i2vrsi_ ovaj ukaz, PETAR, sw, Pov.br.189 7 maja 1941 god. derusalim’ Ministar inostranih poslova, Dr, M. Nindié, s.r. MI PETAR IL po milosti BoZjoj i volji narodnoj KRALJ JUGOSLAVIJE Na predlog naxeg Ministra inostranih poslova reSili smo i resavamo da se Dr. Dragoslav Protié, savetnik IV ye 2 stepena Kraljevskog poslanstva u Atini premesti | gavetnika iste grupe j stepena Kraljevskog poslanstva u Kairu. NaS Ministar inostranih poslova neka izvrSi ovaj ukaz, PETAR,sr. pov.br.190 7 maja 1941 godine derusalim Ministar inostranih poslova, Dr. M. Nindié, s.r. MI PETAR I po milosti BoZjoj i volji narodnoj KRALJ JUGOSLAVIJE Na predivg naseg Ministra’ vojske i mornarice, ‘Da se razresi duznosti vojnog izaslanika u Bugarskoj djeneralstabni stavi na raspolozenje Min Nai Ministar vojske Ukaz. Adj.Br.50 12 maja 1941 godine ‘Terusalim Ministar Vojske i Mornarice Armiski djeneral, Bogoljub S. Iié s.r. pukovnik PUTNIK R. DIMITRI ru vojske i mornarice, mornarice neka izv i ovaj PETARS. SLUZBENE _NOVINE 5 ML PETAR IL po milosti BoZjoj i volji narodnoj KRALJ JUGOSLAVISE, Na_predlog naSeg Ministra vojske i resavamo,— mornarice, da se razresi duZnosti vojnog izaslanika u Madjarskoj Ajeneralstabni pukoynik ZUPANCIC 8, ZVONIMIR stavi na raspolozenje Ministru vojske | mornarice. PETAR, si Adj. Bri 12 maja 1941 godine ‘Jerusalim Ministar Vojske i Mornarice Armiski djeneral, Bogoljub 8. Hié ss MI PETAR It po milosti Bozjoj i volji narodnoj KRALJ JUGOSLAVIJE Na predlog naSeg Ministra inostranih. poslova reSili amo} reSavamo dase sSvetozar , dosada javanredni poslanik-ipunomoéni ministar I polozajne grupe 2 stepena u Budim-Pesti imenuje za poslanika i punomoénog ministra iste grupe i stepena u Gr Neka nas Ministar inostranih poslova izvr 2 PETAR, s.r. Pov.br.374 salim, 15 maja 1941 godine inistar inostranih poslova, Dr. M. Nindié, s.r. MI PETAR TL po milosti BoZjoj i volji narodnoj KRALJ JUGOSLAVIJE Na predlog nakex Ministra inostranih poslova rexili smo i rekavamo da se Branko Adjemovié, izvanredni poslanik i opunomoéeni ministar IT polozajne grupe 2 Stepena u Kairu, stavi ne raspolozenje. . ‘Neka na’ Ministar inostranth poslova izveSi ovaj ukaz. PETAR, s.r. Pov.braz Jerusalim, 16 maja 1941 godine. Ministar inostranih poslova, Dr. M, Nindié, s.r. MI PETAR IL po milosti Bozjoj i volji narodnoj KnALd JUGOSLAVIIE | , Na predlog naieg Ministra inostranih poslova re¥ili smo i resavamo dase s-Ante Pavelié,_sekretar V pologaine grupe Kraljevskog poslanstva u Berna, a na dsnovi, $104 taé. 9 w veri $105 zakona o Zinovnicima, otpusti iz. dr2avne sluzbe Nas. Ministar imostranih poslova neka izvr8i ovaj ukaz. Pov. br. 871 Jerusalim, 16 maja 1941 god. PETAR, sr. Ministar inostranih postova, Dr. M. Nindié, s.r MI PETAR I po milosti BoZjoj i volji_narodnoj KRALJ JUGOSLAVIJE, Na predlog naieg Ministra inostranih poslova rekili smo i resavamo da se x. Viadislay Markovié, do sada Savetnik Getvrte grupe prvog stepena Kraljevskog poslanstva u Moskvi, postavi za savetnika iste grupe i Stepena u Kraljevskom poslanstvu u Stokholmu.6 SLUZBENE _NOVINE Ministar inostranih poslova neka izvrSi ovaj PETAR, s, Pov. br. 870 Jerusalim, 16 maja 1941 godine ‘Ministar inostranih poslova, Dr. M, MI PETAR IL po milosti Bozjoj i volji narodnoj KRALI JUGOSLAVIJE, Na_ prediog nateg “Ministra vojske i Da se razresj duznosti_vojnog izaslanika u Rumuniji djeneralStabni pukovnik STROPNIK J. FRANCE, i stavi na raspolozenje Ministra vojske i mornarice. NaS Ministar vojske i mornarice neka izvr8i ovaj Ukaz, PETAR, sx. Adj. Br 119 21 maja 1941 godine Jerusalim Ministar Vojske | Mornarice Armiski djeneral, Bogoljub 8: Hié s.r. MI PETAR II po milosti Bozjoj i volji narodnoj KRALJ JUGOSLAVISE nase Ministra vojske i Na_predlog reSavamo— Da se razresi duZnosti_vojnog, pomorskog i vazduho- plovnog aslanika u SSS.R. sa sedistem uw Moskvi djeneralstabni pukovnik POPOVIG R. ZARKO, i stavi na raspolozenje Ministru, vojske i mornarice. Na’ Ministar vojske i mornarice neka izvr§i ovaj Ukaz. mornarice, PETAR, sx, Adj. Br. 120 21 maja’ 1941 godine Jerusalim Ministar Vojske { Mornarice Armiski djeneral, Bogoljub 8. Ihé st. MI PETAR I po milosti Bozjoj i volji narodnoj KRALJ JUGOSLAVIJE Na predlog naxeg Ministra vojske i mornarice, rekavamo,— Da se razrege dosadasnjih svojih duinosti vazduho- plovni potpukovnik SINTIC N. ZLA'TKO; vazduhoployni potpukovnik SKRIVANIC A. GAVRO; pegadiski major RIJAVEC J, JOSIP i djencralstabni’ major STANOJ- LOVIG R. BOSKO i stave na raspolozenje Minisira vojske i mornarice. . NaX Ministar vojske i monarice neka izvrSi ovaj Ukaz. PETAR, sx. Adj. Br. 175 24 maja 1941 godine Ministar Vojske i Mornarice Armiski djeneral, Bogpoljub 8."1i6 s.r. MI PETAR IL po milosti Bozjoj i volji narodnoj KRALJ JUGOSLAVIJE, predlog naSeg Ministra vojske i mornarice, Da se ji duénosti vojnog, pomorskog i vazduhi plovnog izaslanika u Nemackoj djeneralstabni pukovnil 19 avgusta 1941 god. VAUHNIK M. VLADIMIR i stavi na raspolozenje Ministra_vojske i mornarice. Na’ Ministar vojske i mornarice neka izvrii ovaj Ukaz, PETAR, sr. Adj. Br. 176 24 maja 1941 godine Jerusalim Ministar Vojske i Mornarice Armiski dieneral, Bogoljub S. Iié s.r. MI PETAR I po milosti Bozjoj i volji narodnoj KRALJ JUGOSLAVIJE, Na_ predlog nase Ministra vojske i momarice De se razreti dwinosti vojnog, pomorskog i yazduhoplovnog izaslanika uw Ttaliji_djeneralstabni brigadni djeneral RANOSOVIC P. VELIMIR i stavi na raspolojenje Ministru vojske i mornarice. Ministar vojske 1 mornarice neka’ izvy Ukaz. PETAR, Adj. Br, 177 24 maja 1941 godine ‘Jerusalim Ministar Vojske i Mornarice ‘Armiski djeneral, Bogoljub 8. Tié sr. MI PETAR I po milosti Bozjoj i volji narodnoj KRALJ JUGOSLAVIJE Na predlog nageg Ministra inostranih poslova resili smo i reSavamo da se g. Nikola Knezevié, do sada sekretar V grupe Kraljevské diplomatske agencije U Bratislavi, premesti za konsula iste grupe u Kraljevski generalni konsulat u Carigradu, Na’ Ministar inostranih posiova neka izvrSi ovaj PETAR, sr. Pov. br, 723 im, 30 maja 1941 godine Ministar inostranih poslova Dr. M. Nineié, s.r. MI PETAR II po milosti Bozjoj i volji narodnoj KRALJ JUGOSLAVUJE Na predlog naSey Ministra inostranih poslova ana osnovul saglasnosti -naSeg Ministarskog saveta Pov. Br. 464 od 28 maja 1941 godine resili smo i resavamo da se u Kanadi otvori Poslanstvo Kraljevine Jugoslavije sedittem u Otavi, Na’ Ministar inostranih poslova neka izvrSi ovaj Uk: PETAR, sx. Pov. br. 658 Jerusalim, 80 maja 1941 godine. Ministar ‘inostranih poslova Dr. M. Ninéié, s.r, MI PETAR I po milosti Bozjoj i volji narodnoj KRALJ JUGOSLAVIJE, Na predlog naSex Ministra vojske i reXavamo, Da. se” poruénik engleskog Kraljevskog vazduho- plovstva Dr, WILLIAM P. GRIFFIN odlikuje nasim Ordenom: “Beli Orao V stepena,”—oslobodjavajuéi ga plaganja takse. mornarice,19 avgusta 1941 god. Na’ Ministar vojske i mornarice neka iavri Ukaz. PETAR, sx. Adj. Br. 235 1 juna 1941 godine Jerusalim Ministar Vojske i Mornarice ‘Avmiski djeneral, Bogoljub 8. Nig, s.r. MI PETAR I ; po milosti BoZjoj i volji narodnoj KRALJ JUGOSLAVIE Na predlog naieg Ministra vojske i reiavamo,— Da se razresi duimosti vojnog, pomorskog i vazduho- plovnog izaslanika uy Wasingtonu — djeneralstabni pukovnik BURIAL. MIRKO i stavi na raspolozenje Ministru vojske { mornarice, Nas Ministar vojske i mornarice neka izvrSi ovaj Ukaz. PETAR, sx. Adj. Br, 273, 2 juna 194i godine Jerusalim Ministar Vojske i Mornarice Armiski djeneral, Bogoljub 8. Hig, s.r. MI PETAR IL po milosti Bozjoj i volji narodnoj KRALJ JUGOSLAVIE Na predlog naSeg Ministra vojske i reSavamo,— Da se postavi za vojnog, pomor izaslanika uw Wasingtonu djene RADOSICIC 8. Z1VOSIN. ‘NaS Ministar vojske i mornarice neka iavr¥i ova} Ukaz. PETAR, sx. mornarice, ‘ogi vazduhoplovnog Istabni potpukovnik Adj. Br, 275 3 juna 1941 godine Jerusalim Ministar Vojske i Mornarice Armiski djeneral, Bogoljub 8. Uié, sx, MI PETAR II po milosti Bozjoj i volji narodnoj KRALJ TUGOSLAVIJE, Na predlog nageg Ministra inostranih poslova, a na osnovu resenja Ministarskog saveta Pov. br. 730 od 8 maja 1941 godine, resili smo i reSavamo da se otvore sledeéi Kraljevski’ generalni konsulati: u Sidneju ‘Australija/; u Bombaju/Indija/ iu Captown-u/Juzna ‘Afrika Unija/ NaS Ministar inostranih poslova neka izvrSi ovaj Ukaz. PETAR, sr. Pov. br. T3L im, % juna 1941 godine. ih_poslova MI PETAR IL pe milosti BoZjoj i volji narodnoj KRALJ JUGOSLAVIJE, Na predlog naieg Ministra inostranih poslova rekili smo i rekavamo: da se postavi za punomoénog ministr: i izvanrednog poslanika II grupe 2 stepena wu Sofij Adzemovié Branko, punomoéni ministar i izvanredni poslanik iste grupe i stepena na raspolozenju. SLUZBENE _NOVINE 7 far inostranih poslova neka izvréi ovaj PETAR, ar. Pov. br. 732 Jerusalim, 8 juna 1941 godine. Ministar inostranih postova Dr. M. Ningié, s.r. MI PETAR IL po milosti Bozjoj i volji narodnoj KRALJ JUGOSLAVIJE Na prediog nageg Ministra inostranih poslova resili smo ji reSavamo da se g. Rafo Arneri, sekretar V grupe Kraljevskog poslanstva u Moskvi, prémesti za sekretara te grupe Kraljevskog poslanstva u Ankari. Nas Ministar inostranih poslova neka ‘izvr$i ovaj ukaz. Pov. br. 627 . Jerusalim, 3 juna 1941 godine Ministar inostranih poslova Dr. M. Ningié, s.r. MI PETAR po milosti Bozjoj i volji narodnoj KRALJ JUGOSLAVIJE Na predlog nase Ministra inostranih poslova ¥ smo i reSavamo da se postave: U Kraljevskom poslanstva u Kairu: PETAR, sx. Za savetnika IV grupe 2 stepena Sokolovié Vladimir, savetnik iste grupe i stepena Kraljevskog poslanstva u Sofi Za sekretara VII grupe Potek Sreten, sekretar iste grupe Kraljevskog poslanstva u_Atin Za stareSinu Kancelariie VI grupe | Samardzié Andjelija, staresinu kancelarije iste grupe Kraljevskog poslanstva u Bukurestu. U Kraljevskom poslanstvu u VaSingtonu: Za savetnika IV grupe 1 stepena Nikoliéa Radoja, Sefa Kabineta Pretsednika Ministarskog saveta iste grape i stepena; i Za sckretara V grupe Jefremoviéa Spasoja, konsula iste grupe Kraljevskog generalnog konsulata u Solunu. U Kraljevskom generalnom konsulatu u Jerusalimu Za generalnog konsula IV grupe 1 stepena Draguti- noviéa Dragosa, savetnika iste grupe i stepena Kral- jevskog poslanstva u Sofiji; Za viee-konsula VIT grupe Petkoviéa DuSana, sekre- tara iste grupe Kraljevskog poslanstva u Sofiji. U Kraljevskom generalnom konsulatu u Capiown-u: Za generalnog konsula IV grupe 2 stepena Stojana Gavriloviéa, savetnika Ministarstva inostranih poslova iste grupe i stepena, istar inostranih poslova neka iavrsi ovaj Pov. br. 734 juma 1941 god. PETAR, sr. inostranih poslova -. M, Ningié, sx. MI PETAR Il po milosti Bozjoj i volji narodnoj KRALJ JUGOSLAVIJE, Na predlog nakeg Ministra inostranih poslova rekili smo i RESAVAMO: da se postave Rafo Arneri, sekretar pete poloZajne grupe Kral- jevskog poslanstva u Ankari za sekretara iste polozajne grape Kraljevskos poslanstva u Moskvi: Borivoje Trpkovié, viee-konsul sedme polozajne grupe Kraljevskog generalnog konsulata u Tirani za sekretara iste polozajne grupe Kraljevskor postenstva Lisa:8 SLUZBENE_NOVINE NaS Ministar inostranih poslova neka izvrSi ovaj ukaz, Pov. br. 5463 PETAR, sr. London, 4 jula 1941 godine Ministar inostranih poslova Dr. M. Nindié, s, Prema ukazanoj potrel R sluabe avam : _da se g. Borivoje Pesié, do sada kaneelariski priprav- nik” Kraljevske diplomatske agencije u_ Bratislavi premesti za kancelariskog pripravnika Kraljevskog seneralnog konsulata u Carigradu. ‘Pov. br. 640 Ministar inostranih poslova Jerusalim, 28 maja 1941 g, Dr. M. Ninéié, s.r. Po ukazanoj potrebi slube Da se Jovan P. Gatié, protokolista Kraljevskog poslanstva u Bukurestu, premesti za. protokolistu iste grupe u Kraljevski generaini konsulat u Carigradu, Pov. br. 735 ‘Ministar inostranih poslova Jerusalim,'8 juna 1941 god. ‘Dr, M, Nintié, 8. Na osnovi $99 zakona o Ginovnieima, postavijam w Kraljevski_generalni konsulat u_ Captown za pisara 8 polozajne grape Guéetié-Goce Sedjana, pisara Kral- Jevakog konsulata u Peéuju. Pov. br. Tad ‘Ministar inostranih poslova Jerusalim, 3 juna 1941 godine Dr. M. Ningié, s.r. Na osnovi $99 i 103 zakona o Ginovnicimia od 31 marta 1981 godine _POSTAVLJAM: Obrada Aéimoviéa, protokolistu iste polozajne grupe Kraljevskog generalnog konsulata u Keptaunu; Zivka Tasiéa, kancelarijskog Ginovni¢kog pripravnika Kraljevskog generalnog konsulata u Skadra za kane: lariskog Sinovnitkog pripravnika Kraljevskog po slanstva u Lisabonu. Poy. br. 5384 Ministar inostranih poslova 30 jula 1941 Dr. M. Ninéié, sr. u Londonu, NESLUZBENI DEO GOVOR NJEGOVOG VELICANSTVA KRALIA odréan prilikom Njegove _ posete _jugoslovenskim vazduhoploveima 15 maja 1941. Praéen od. Glanova Jugoslenske vlade, Njegovo YVelidanstvo Kralj Petar Tl-posetio je_ jedan’ od logora Jugostovenskih aviaticara * Negde na Srednjem Istok; Nasi vazduhoplovnt.ofieiri, . podofieir! i piloti privedili su Nj. V, Kralju odugevijen doeek, iskazujuéi Mu na dirljiv nadin resenost naseg najmladjeg ord2ja da nastavi borbu do krajnje pobede. Prilikom ove posete, Nj. V, Kralj odriao je jugo- slovenskim aviatiearima sledeéi govor Dragi moji junaei, Cup sam za vaie junastvo, Cula je xa njega i cela zemlja. Pesma. Ge opevati podvige ‘nasih. mnogih heznanih junaka, na suva ina nebu, kad se o tome bude Saznala cela istina, Ja | Otadzbina ponosimo se vama. ‘Moja briga bige i dalje posvecena nasem_vazduho- plovstra," Hadi nase Dudude besbednosts radi n Easti, ono mora biti modernije i mnogo Jade no Sto je to aaa bo sca : ee , skoro Ge Se, po mojim nastojanjima, pristupiti po- trebnim. predradnjama’ za obnova naseg’ nacionalnog vazduhoploystva. Ostanite junaci j saéuvajte veru u vaskrs i buduénost Se Oladzbine. ‘Neka nam Bog u tome pomogne. GOVOR NJEGOVOG VELICANSTVA KRALJA 28 juna 1941 odrian u Londonu preko radia, Dragi moji Jugosloveni, Smatram za svoju duznost da prye’ svoje reti iz slobodne i mogne Engleske i njene hrabre prestonice 19 avgusta 1941 god. London uputim Svome narodu, Koji sada toliko pati pod teretom bezobzirnih ugmjetaca. as ‘Kao i Kralju Aleksandru, Mome ocu, tako je i Meni sudjeno da posle neprijateljske okupacije “nastavim borbu' van graniea otadzbine. | Ali Ja. sam vedra nesalomljiva daha, siguran u-vaskrsnuée njene slobode i'nezavisnosti, kao sto je i Moj Otae bio a to siguran pre dvadeset i'pet odina, kad se posle albanske Golgote bez, predaha poteo spremati za novu borbu. ‘Nava pravedna sivar, aivoina snaga nageg naroda i neizmera moé savernika stvorili su, u Meni nepokole- bivuveru da nije daleko dan kada éu ge u svoju mila otadzbinu yratiti okruzen | podrzan vasom Hubavija vatom odanoséu, Sree i razum Mi kazu da je taj trenutak blize no Sto to mnogi miste. ‘U proslom ratu, mucenieka Srbija borila se za sloboda svog viteSkog naroda i-ujedinjenje jednokryne braée, borila se na. isto} strani za koju su xe borile i Velika Britanija | Amerika 1 svi-narodi_ koji, vole slobodu i postuju svoju 4 tudju nezavisnost. Kao i Moj Otac Kralj Aleksandar tada, tako i Ja danas, sa svima skromnim sredsivima Kojima raspolazem, pridruzujem Se herojskim britanskim trupama. : ‘Uvek sam verovao u konaén pobedu _ britanskog orudja, jer je stvar za koju se. Velika Britanija bori pravedna, To Moje uverenje nikad nie bilo jage nego Sad, kad sam se liéno uverio sa Koliko hrabrosti i dostojanstva_stanovnistvo Londona podnosi opasnosti rata, Nema. te neprijateljske sile koja tako veliku moralnu snagu moze, salomiti reba samo istrajati. U tome posledu neka nam je primer naiih ogeva u Svetskom ratu vazda pred déima, Ton su. prolavili kroz strana iskugenia ao i mi sada, pa nisu Klonuli, Mi éemo biti dostojni njih. 1 imi gemo sve izdrzati, svesni toga da se sadaénjost mora 0 zrtyovati, da bi se obezbedila bolja, spokojnija i sreénija bududhost. Ja od Sveg srea_pozdravljam sve Jugoslovene, eco Moj mili narod Koji-sad_ pati, straSno pati, uveren da Ge ga vera u nedaleke bolje dine odrzati. Na danaSnji Vidovdan setimo se svih onih junaka koji su, od Kosova, pa dosad, paliu borbama za slobodu i tast zemlje. Niima neka je slava!Kliknimo svi zajedno iz dubine dase, da Zivi naga mila Otadzbina Jugoslavija, Koja é¢ vaskrsnuti moénija no Sto je ikad bila, JAVA NJEGOVOG VELICANSTVA KRALJA ‘AGENCII “ Associated Press” 2 maja 1941. Ja se obraéam ameriékom narodu s igrazima iskrene i duboke zahvalnosti, Jane mogu nikada zaboraviti da je Mojoj zemlji u njenim najtezim trenuteima pretsednik Ruzvelt izjavio svoje simpatije i obeéao svoju potporu Svima Srbima, Hrvatima j Slovencima sludi kao najveée ohrabrenje ta éinjenica da se u Sjedinjenim Drzavama tent borba, koju Jugoslavija, radi svoje slobode, vodi 8 Galeko nadmoénim protivaikom, i Sto se tu uvidja da Tugoslavija braneéi svoju slobodu, brani i slobodu celog. Balkana i njegov razvitak na demokratskoj osnovi. ‘Stojeéi verno uz Sjedinjene Dréave, koje su zajedno sa Britanskom Carevinom proklamovale prava malih i srednjih dréava na Zivot i slobodu, Ja se nadam da ée pravedna stvar, koju Sjedinjene’ Driave zastupaju, pobediti Bozjom pomoéu, i da ée ta pobeda, doneti f Fugoslaviji vaspostavljanje njene slobode i njene teri- torijane eelokupno: IZJAVA NJEGOVOG VELICANSTVA KRALJA data 15 maja 1941 specijalnom dopisniku agencije “Reuters” g, Meleeru Moj narod i Ja imali smo-samo jednu Zelju: da divimo u mira i dostojanstvu, pridrZavajudi se stroge neutralnosti. Priv svem tom, Jugoslavija je postala Zrtvom imenadnog napada od strane neprijatelja koji je ras polagao ogromnom nadmoénoséu u avionima | bornim kolima, ali-Koji nam nije bio ravan po hrabrosti..U toj borbi koja je bila kratka koliko i neravna, mi smo podlegli, ali smo ocuvali svoju nacionalnu cast. Doba teskih iskusenja podinje za Moj mili, narod, Jo§ jednom ée on imati da se popne na svoju Golgotu ‘Sli e indréati ‘Vee sad hoéu da kazem slasno da Me svi Guju: Neka svi nasi danaSnji_protivnic’ dobre paze da seu postupanja sa Mojim narodom ne ogrese 9 duzna pravila Covednosti, jer éemo primeniti zakon odmazde. Tsvako ogresenje unutra u zemlji, 0 nacionalne interese io Goveenost biée po Mome povratku nemilosrdno kaznjeno, Sve teinja solidarnost zdruziée u patnji Srbe, Hrvate i Slovenee i naginiée od njih jednu celinu nerazdruzi- wily no Tkad pre. Neprijately meée uspeti da ih razjedini. Trvesne dwinosti nameéu sé i svima Srbima, Hevatima i Slovencima koji nisu pod neprijateljskim jarmom. Sisuran sam da'se oni neée o njih oglusiti, Moja vlada—sastavljena od_legitimnih pretstavniisa Srba, Hrvata } Slovenaca—biée na visini istoriskog zadatka koji treba da izvrsi, Ona ratuna na potporu svih Jugoslovena koji Zive w tudjini, Pobeda, koja ée nesumnjivo do¢i, biée postignuta samo po cenu jednog kolektivnog i istrajnog svakodneynog napora. Imam izvesnost da ée Moja zemlja dovekati slavnu buduénost.Moj narod, tako veliki_w svojo} proslosti prezivece hrabro i ove dane iskusenja i posi putem poleta u jednoj novoj Jusoslaviji €iji ée integritet i nezavisnost biti obezbedjeni za navel. IZJAVA PRETSEDNIKA KRALJEVSKE VLADE 27 marta 1941 u Beogradu. U ozbiljnim danima narod Jugoslavije osetio gnespokojen naéinom na koji su vodjeni javni poslo Nepoverenje prema takvom stanju stvari poslednjih dana manifestovalo se tolikom silinom, da je pretilo javnom poretku. Pod pritiskom toga ‘onespokojenoz jaynog misljenja doslo je do danasnje promene. Za tu wmnemirenost nema vise razloga od trenutka kada je Neovo Velicanstwo Kralj Petar IT uzeo vlast i obrazovao viadu Narodne Sloge, kao izraz raspolozenja naroda Srpskost, Hrvatskos i Slovenatkog, U ime vlade, kojoj sam na tela, danas kao prvu rez upravljam apel gradjanima isto’ kao i viastima, da pomognu Kraljevsku vladu u vrenju.njenog uw ovom trenuiku prog zadatka: da ofuva red uw zemlji i mir spolia. ‘Apeiujem na rodoljubive gradjane Jugoslavije, da se klone manifestaeija koje bi ofezale nase odnose sa susedima, sa kojima Zelimo da i dalje ostanemo u mira i prijateljstvu. Apelujem da ne podlezu nikojim nepromiSijenim aktima ni utieajima sa kojih bilo strana. Ostanimo uw brizi o sebi, svoji, nezavisni i dosto- janstveni. Strogi red i koretno dréanje prvi su uslov uspenog sprovodjenja zadataka, koji su pred nama. IGIAVA PRETSEDNIKA KRALJEVSKE VLADE 16 aprila 1941 u Atini, Na pitanje novinara Pretsednik Jugoslovenske vlade, axmiski djeneral . Dusan Simovie ielobio im je razvitak poslednjih dogadjaja. Nametiiuta nam borba bila je i suvise neravna. Primajuéi je pod oyako tekim okolnostima, naS narod je predvidjao kakav Ge biti rezultat. On je’bio svestan toga, da ne moze pobediti ovako moénog. neprijatelja, ali je znao i to: da se svaka borba mora voditi, kad je u pitanju odbrana slobode i nezavisnosti. Izbora nije bilo. Moglo je biti pitanje samo 0 trajanju otpora. Po odhugnosti i borbenosti naseg voinika moglo se nadati, da. ée borba biti duia; ali tehnicka sprema juso- slovenske vojske prema moénom neprijatelju bila je znatno slabija. A iznenadni napad neprijatelja zatekao nas je bez izvedene mobilizacije i koneentraeije:i bez organizovane vojne saradnje sa saveznicima. — U ielji SLU2BENE _NOVINE 9 da ostanemo do kraja dosledni politic: neutralnosti, mi smo izbegavali svake pregovore o toj saradnji. Kad je rat jednom po Geo, saveznici ni pored najbolje volje nisu Bii'w stanju da nam u kratkom roku dostave pomoé, prvom edu u_aviaciji i oklopnim jedinicama u kojim Smo mi bili oskudni.” Stoga, sav dosadaénji rat vodili Smo iskljudivo svojim vlastitim sredstvima, Zahvaljujuéi moralu nage vojske i naxeg naroda, zahvaljujuél posebno vitestva aviacije, koja je zadala neprijatelju tekke gubitke i bila u borbi prepolovljena, mismo, posle prvih izmenadjenja izazvanih prodornim prepadom neprijatelja i nadmognosén uw tehnitkim sredstvima, a po napustanju. teritorije istoéne Srbije imali izwleda da organizujemo otpor na Tiniji_ Kosovo- Krusevae-Kragujevac-Beograd na istoku i na reei Say na sever i da za duze vreme zaustavimo nadiranje neprijatelja. Ja Zelim da istaknem, da su se i srpske ihrvatske i slovenacke trupe borile'dobro. Medjutim iznenadnim prodiranjem nemackih trupa_w_ pravei Zagreba, otekana je situacija u Hevatskoj._ ‘Tu su strani agent, pod zastitom nemackih oklopnih jediniea, koje su prodrle'u Zagreb, proglasile neku vladu toboznje samo- stalne Hrvatske, Ulazak nemackih trupa u Hrvatsku imao je tetke voine posledice, Sa jedne strane, trupe uw zapadnoj Hrvatskoj 1 Sloveniji, koje su se jo8 dréale, bile su otsecene od ostalog dela Jugoslovenskog fronta; a sa druge strane put u Bosmi i Hercegovina w levi bok i pozadinu nasih trapa bio je neprijatelju otvoren. Odbrana nasa bila je time dovedena u pitanje. Ovo u toliko pre, ato je ovakvom situacijom bio otezan dalji Otpor nasih’armija, koje su istocno od Drine zadrzavale nadiranje neprijatel; ed toga, make komunika- cije u praveu Ji Koja je imala da poslazi Kao, baza nadih_armija, bile su. ozbiljno ugruzene, Brzim_prodiranjem nieprijateljskih motorizovanih i oklopnih trupa w severozapadnn Rosnu w praven Banja Luke j u severnu Dalmaeiju i jakim pritiskom od Sabea K Valjevu u bok naxih armija, koje su branile severo- zajadnu Srbiju, spreceno je da se dovolino brzo organi- zujeodbrana "pravaca, koji su bili od presudnog Znaéaja za odvtanje fronta, na kome se prema. planu Vrhovne Komanae imao organizovati otsudan otpor. Tako je dosadainji tok rata bio za nas nepovoljan, mi gledamo s pouzdanjem u buduénost. Nasa stvar je pravedna, Jer mi iuismo trazili nista drago, no da Sdbranimo svoju slobodu i nezavisnost. Prijem, na Koji je nasa odluka da se toga radi odupremo nepr jatelju, naisla u. Engleskoj, Sjedinjenim Ameri¢kim Draavama i Rusiji, daje nam garantije za buduénost. Poruke pune simpatija za nasu zemlju, koje su nam uputill Pretseduik Sjedinjenih Americkih Drzava gosp. Ruzvelt i Prvi Ministar Engleske gosp. Ceréil, u teskim momentima, koje smo preziveli, primio je na’ narod s Gubokom zahvalnoséu ion ih’ nikad meée zaboraviti, Mi nepokolebivo verujemo wu pravdu, w pobedu nasih yelikih saveznika s prijatelja iu sreéniju buduénost naSeg naroda. Stoga, uprkos sadaSnjeg neuspeha mi nismo. klonuli i produziéemo borbu do probede n: pravedne stvari. IZJAVA PRETSEDNIKA KRALJEVSKE VLADE 4 maja 1941 u_Jerusalimu Dovedeni na upravu zemlje poverenjem Nj. Vel Kyalja i podréani jednoduinim raspolozenjem naroda, mi smo imali pred ocima dvojaki zadatak: odrazati red uzemlji i saGuvati mir spolja. Radi odrzanja_reda_u zemlji starali_smo se, da izmenimo dotadagnji nagin uprave i ublazimo nezado- Voljstvo u narodu, "Sve prve mere a tom eilju bilo su preduzete od strane Kraljevske Vlade. U sporazumu od 26 avgusta nije menjano nista, veé su za njegove izvrSenje doneSene i potrebne nove uredbe. Ulazak gosp. Dra Mi i njegovih saradnika ‘u viadw znacilo je najbolju garantiju, da je sporazum jedan od temelja dvzavne politike. Kad je 6 aprila og. izvréen nigim neizazvan, krajnje10 SLUZBENE _NOVINE 19 avgusta 1941 god. bezobziran napad na nas od strane Nematke, bom- bardovanjem Beograda j ubijanjem u masi stanovnistva prestonice, sve stranke bez razlike, uw odlucnoj saglasnosti sa Kraljevskom Viadom, koju su podrzavale, bile su ujedinjene u shvatanju, da se nametnuti rat vodi u odbranu narodne nezavisnosti. U svim drustvenim redovima oseéala se gotovost na sve Zrtve u borbi za nacionalnu, slobodu. Neprijateljska propaganda nije nigde uspela do pokvari to opste dobro raspolozenje. Ta propaganda nastojala je u prvom redu da poseje razdor izmedju Hrvata i Stba i otudji nas jedne od dragih. Narogito sada ona hoée da iskoristi_u tu svrhu “okupaciju hrvatskih krajeva. Pod zaititom tudjinske okupatorske vojske proglasili su agenti tih tudjinaca neku toboinju nezavisnu Hrvatsku. Celt hrvatski narod, medjutim zna da to nije nikakva neza- visna Hrvatska, neyo tudjinska kolonija najgore vrste, Radi toga i oni, koji je predstavljaju i njihovo lealno pretstavnistvo u viadi odbijaju ovaj providan tudjinski manevar, U spoljasnoj politic! mi smo nastojali da ovuvamo mir. Tezili smo otkldniti, uz krajnje napore, sve strahote i pusto$i rata od nakeg naroda, koji je sve rive dao za svoje oslobodjenje i nista tudje nije hteo, dréali smo, da éemo mir najbolje sacuvati, ako sé dudemo dréali politike strogog ispunjenja primljenih medjunarodnih obaveza i korektns neutralnosti..‘Trojni pakt, po dogadjajima koji su mu oledovali u Rumuniji i Bugarsko}, uneo je duboku uznemirenost u dusu naieg naroda. ‘Drianje Nemaéke, naroéito posle izvriene promene u drazavnoj upravi Kraljevine Jugoslavije od 27 marta o.g., bilo je tako preteée, kao da nam osporava pravo, da naSa unutrainja pitanja resavamo po svojoj volji { kao da i samo postojanje ‘naSe drZavne nezavis- nosti smatra protivno njenim eiljevima na Balkanu, pored svera toga, uvidjaiuéi jasno potrebu_najboljih odnosa i ekonomskih veza sa” Nemackom, Kraljevska Viada je naroito nastojala, da uveri Nemacku uw svoju miroljabivu korektnost i lojalnost, Jednovremeno sa tim Kraljevska Viada se trudila, dai nai opti med- junarodni polosaj uévesti, U tom cilju zakljuéila je ugovor o prijateljstva sa Savezom Sovjetskih Socijalis- tickih Republika, Takav ugovor odgovarao je Zeljama narodnith i nije bio ni ukoliko u protivnosti sa posto- jeéim naSim medjunarodnim obavezama, Nadahnuta najboljom voljom za odrianje mira i jateljskih odnosa sa susedima, Kraljevska Vlada je la jo8 u toku razovora sa silama Osovine, kada je ben ikakvog povoda, neizazvanog, izvrien strahovito bezobzirni nemaéki’ napad od 6 aprila, kome nije prethodila nikakva 2vaniéna pretstavka Nemacke, ni Ultimatum nj objava rata, Ovome muckom napadu sledovali su neposredno i napadi njenih. saveznika: Italije, Bugarske | Madjarske, sa Kojima je Kraljevina Jugoslavija imala u vaznosti ‘ugovore o prijateljstwa i henapadanju. Sa ovakom muékom bezobuirnokéu izvréeni napad od strane Nematke i njenih saveznika na Jugoslaviju, na njenu. nezavisnost 1 na_njeno postojanje, tesko” je potresao sav narod i utvrdio ga u uverenju, da je sva laina politika prijateljstva sila Osovine, kao i trojni pakt, bila po veé prethodno izradjenom planu samo priptema zaokruZavanja, okupacije i rasparéavanja nage zemlje i uniStenja nacionalne slobode Srba, Hrvata i Slovenaca. Verolomna Nematka sa njenim saveznicima namet- nula nam je rat, a mi smo po samom toku dogadjaja u sukobu. dveju "nepomirljivih teinja, onih teznja osvajackih sila Osovine } teznja svih 'Srba, Hrvata i Slovenaea, da ostanu slobodni i ujedinjeni, poSli putem Gacti i slobode uz stare prijatelje i saveznike, kuda su nas upucivali i naa narodna oseéanja i nacionalni interesi. Sa SSSR. imali smo veé usovor 0 prija- teljstvu, Pomoé, koju su nam Velika Britanija i Sjedinjene Driave S.A. same ponudile, prihvatili smo tim radije, Sto su nas’za te sile vezivale saveznitke uspomene iz. svetskog rata i Sto je na konfereneiji mira u 1919 god. njthovo zauzimanje i prijateljstvo bilo od presudnog zmataja za stvaranje Kraljevine Jugoslavije. Sa muckim bombardovanjem Beograda i ubijanjem w masi njexovog stanovnistva 6 aprila u rano jutro ove godine pocele su vojne operacije nemackim napadom iz Bugarske na naa istoenu granicu. Tako je moral auih trupa, koje smo tada mogli imati na granici, bio invanredan, dosla je odmah do izrazaja_u_prepadu velika nadmognost .neprijatelja u aviaciji i bornim Kolima. Napadi su bili strahovito krvavi i tako Zestoki da se prodori i brojem i snagom nadmoénih mehani vanih i oklopnih. jedinica neprijateljske vojske nisu mogli spreéiti tankim redovima naSe_rasporedjene odbrane na granici. Pod silinom tih prodornih napada nadmognog neprijatelja i pogresaka’ wu predvidjanju prethodne nase vojne uprave, naa Vrhovna Komanda nije mogla izvrsiti ni punu mobilizaciju nage voiske ni njenu Koncentraciju radi organizovanja uspesne odbrane. Za nekoliko dana i pored ogromnog pozrtyo- vanja i junaStva nase vojske, naSe komunikaeije bile su pokidane i pozadina nase vojne sile ugrozena, Nas ratni napor bio je slomljen pre no Sto je mogao biti onganizovan, a visoki moral naSih trupa samo je poveéavao make Zrtve. Plan nase Vrhovne Komande nije mogao biti izvrsen: prevelika nadmoénost neprija- telja iu broja i narotito u najsavrsenijim tehnickim orudjima omela ga je da bude uspeSan w zadriavanju neprijateljskog naditanja do dolaska saveznicke pomott. Usied takvog stanja stvari Nj. Vel. Kralj i vlada sa jednim delom vojske, ratne mornarice i vazduho- plovstva bili su prinudjeni napustiti nacionalnu teri- toriju, da bi saéuvali suverenitet nase dréave i nasta- vili, pomognuti nasim savemicima, pod povoljnijim okolnostima borbu do potpunog uspeha. . Mi smo vojni¢ki podlegli u ovoj neravaoj borbi, koju nam je neprijatelj nametnuo, ali Je Zrtva naSeg naroda svete { uzorita, kio Sto je njegova dusa Cista i spagena. Cast i naga nacionalna buduénost su spaseni. Nasa vera u uspeh nage muéne i velike borbe je nepokolebiva. Mi nism ouspeli ustediti nagoj zemlji wzase nezeljenog rata | patnje muéne okupacije. All u ovoj velikoj svet~ borbi, koja se sve vise Siri i u Koju ulaze najmirol- jubive driave, mi smo sa ponosom ponovo na strani Starih saveznike i prijatelja nase drzave, nase slobode i nase nezavisnosti. Velika Britanija’ i Sjedinjene Driave S.A. primaja i malim narodima i dréavama pravo na slobodan Zivot i ne smatraju ih kao Zivotni Prostor velikih sila. Ratni cilj nasih saveznika je Stvoriti takav medjunarodni poredak u kome bi pravo i moral bili jaéi od nasilja i u kome ée vladati waviSena hatela slobode i, nezavisnosti naroda i postovanje Vjudske lignosti. To su ideali, za koje Stbi, Hrvati i Slovenci nikad nisu Zalili Zrtvé | nikad nisu 'prestajali da se bore. ‘To je bio sveti eilj njihove vekovne borbe za nacionalno oslobodjenje | wjedinjenje kao i za slobodu svih balkanskih naroda, Usimajusi, udesée u ovo} velikoj borbi, koja se danas yodi na Velikoj svetskoj pozorniei, mi odluéno nastavle jamo borbu do vaspostavijanja teritorijalnog integri- teta, nezavisnosti nage drzave i pune slobode svih Srba, Hrvata i Slovenaca. '$ Bozjom pomoci svi Srbi, Hrvati i Slovene! sledo- yaée odano 1 meumorno u toj borbisvoga Kralja u Niegovim velikim nastojanjima do pobede. GOVOR PRETSEDNIKA KRALJEVSKE VLADE 27 juna 1941 w Londonu, Obraéem se Srbima, Hrvatima i Slovencima 9 svojstypretsednika zakonite jugoslovenske _viade. Govorim vam iz Londona, prestonice Velike Britanije, grada u kome je mnogo rusevina, ali koji i dalje stoji Uspravno kao predvodnik u borbi protiy sila lai mraka, a Pre svega celom naiem narodu objavijujem, da je Niegovo Velitanstvo Kralj Petar, posto je u_bezbroj prilika bez ikakvog kolebanja izlagao Svoj miadi19 avgusta 1941 god. najveéim opasnostima, danas Ziv i potpuno zdrav, pun briga i staranja 2a Svoj narod koji strada. Pun odlue- nosti dau borbi istraje, Kralj je | pun vere da ée nam skora buduénost doneti vaskrs 1 sjaj u slobodi, Nieno Veliéanstvo Kraljiea Marija, ta uzvidena mati kojoj je udes dodelio da sama nosi teret staranja oko Svojih Sinova, plage danas zajedno sa svima_onim na§im ojadjenim majkama, suprugama i sestrama koje su ostale same kraj pustih ognjiSta, Ona brine i za svu gnu decu, koja danas rastu i pate bez syojih o¢eva. Kraljiea im svima Salje pozdrav i ohrabrenje. Uz naseg mladog Kralja, i uzivajuéi Njegovo neograniéeno poverenje, nalazé se istinski pretstavnici Srba, Hrvata i Slovenaca. Svi su oni svesni tezine dana koje prezivijava nas narod i, pod vodstvom svora Viadara, vrse svaki svoju duénost. U_postednjem trenutky, prkoseéi skoro sigurnoj smrti, iai8li smo iz, zemlje Kao vojniei, da spasemo vast, zastave i da se pridruzimo zajedniei slobodnih naroda, U toj sluibi dali se veé svoje Zivote dva Glana viade, dr. Fran Kulovee i Marko Dakovié, onako kako su mnojti od vasih sinova, braée i oéeva dali. U to} sluzbi duznosti, koja i dalie trazi pozrtvovanje, mi éemo istrajati do pobede pravedne narodne stvari.’ Objavili smo svetu, da je i ako su danas vasa tela pod jarmom, vaia dua ostala neslomljena, a vi svi, sreem sa nama na ovo} strani ade se bije boj za slobodu. U neravnoj borbi, neprijatelj nas je trenutno tukao, zahvaljujuéi u glavnom svojoj ogromnoj nadmoénost! w avionima i bornim kolima, a i krivicom svih onih koji su rdjavim rezimom podrili temelje nase snage. Srpski vojnik borio se. sa hrabroséu. i odusevljenjom kojima valjda nema primera u istoriji ratova. ‘Tehnika je, medjutim, bila jaéa od hrabrih’ grui Dofivill smo’ vojnigki poraz i okupaciju zemlje, ali Je nacionalna Cast ostala neokaljana i sutrasnjica osigurana. Unroci naseg brzog vojnitkog sloma ualaze se na prvom mestu u radu odgovornih vlada, koje su tako Jakomisieno upravljale driavom u toku Sest poslednjih godina. Temelje nase spoljne politike, koje je udario Blazenopotivsi Kralj Aleksandar, a koji su bili najveéa wwarantija nase narodne sigurnosti, —Kraljevsko namlesnistvo napustilo je. Udaljujuéi se od zapadnih demokracija i postepeno raskidajuéi veze s dr8avama Male Antante, Jugoslavija se pribliZila Silama osoyine. Pod uticajem Nemacke i Italije i zaneta idejama “anilusa Bugarske” i “izlaska na Crno i Jegejsko More,” koje su joj obeéavali Hitler i Cano, veé i viada dr, Stojadinoviéa bila je resena da sudbinui Jugoslavije yete za sudbinu Sila osoyine i da primi na sebe ulogu “‘avangarde germanstva” na Balkanu { Bliskom istoku. Viada dr. Stojadinoviéa, koja je tri i po godine, na sramotu srpskog naroda, uzivala neograni¢eno poverenje Prvog namesnika, ‘pala je, kao Sto je i dosla, iz razloga nepoznatih. Alj-je sigurno da interesi zemlje pri tim promenama nisu igrali nikakvu ulogu. ‘Viada Dragige Cvetkoviéa, koja je nasledila vladu dr. i ia, davala je u prvo vreme prividan utisak, dae prekinuti oyu veliku intimnost koja je. za Stojadinoviéeve vlade postojala izmedju Jugoslavije i Sila osovine, Ali je istovremeno izbegavala i vaspo- stayljanje starih veza sa zapadnim demokratijama, Po izbijanju novog svetskog rata u septembru 1939, Cyetkoviéeva viada davala je na znanje, da isti moze otidoniti od na8ih graniea samo politikom stroge neutralnosti. ‘Medjutim, ta politika stroge meutralnosti bila je akti ‘Vlada Gvetkoviéeva bila je pod stalnim nila je istoj sve moguée privredne Sta vise ona je svesno potpomagala aye jaée padanje nae zemlje pod utieaj i zavisnost od Nemaéke. Vlada je mirno posmatrala kako nemacki agenti, vaniéni i nezvaniéni, u velikom broju ulaze unaSu zemlju, Kako se meSaju iu najsudbonosnije odluke i utigi na ustanove i Ginovnike, koji odluéuju 0 pritiskom Nemacke ostale koncesije. SLUZBENE_NOVINE uu odbrani i zaititi zemlje. Sve Sto je Nemeima trebalo, aduzimano je od usta narodnih i slato je w Nemacku. Poznato je, da je hleb bio gori od proje, a oskudiea u brant}, najpotiebnijim naminnicama postajala je sve veéa. Tova politika prividhe neutralnosti bila je moguéna samo dotle, dokle prvo Itdlija, pa onda i Nematka, nisu obelodanilé svoju namern da’popriste rata prosire ina Balkan. Od tog trenutka Balkanske drZave imale su da biraju izmedju dvoga: ili da se pridruse Silama osovine ili da brane svoju nezavisnost, koja je svakim danom bila sve vise ugrozena. Cvetkoviéeva viada, medjutim, nije uéinila nj najmanji pokusaj, da zemlja zastiti od opasnosti koja je tako neposredno pretila njenoj nezavisnosti. Ona je odbila da zakljuei ponudjene saveze kojima je bio cilj, do se sprevi ne- maéko nadiranje na Balkan. Tadainji_ Ministar_ ino- stranih poslova, a narodito Prvi namesnik, neistinito su gbavestavall sepske! politike prvake da takve ponude ine postoje. Na taj nadin oni su, u mesto da blagovre- menim preduzimanjem potrebnih mera spre¢e nadiranje Nemacke u Bugarsku, pasivno i svesno posmatrali bugarske i nemacke pripreme me samo za ulazak nemaéke voiske u Bugarsku, veé i za dalje operacije prema Gréko} i Turskoj, kao 1 prema istoénoj sranict Jugoslavije. Medjutim, prodiranje | Nematke Bugarsku prema istognom boku Jugoslavije i njenim yerama sa Solunon nije se smelo dozvoliti ni po eenu stupanja u rat. Kad su Nemei presli Dunav i utvrdili se u Bugarskoj, Cvetkoviéeva viada je nasla da se ne moze odupirati njihovim operacijama protiv Gréke, iako je slom grékog fronta neminovno donosio sobom’ zaokruzavanje nage zemlje. Koliko je posle nemackog ulaza u Bugarsku nasa neutralnost postala distafikeija, pokazalo se najbolje onda, kad nas je Nemacka pozvala da pristu- pimo Trojnom paktu. Tako Nematka, bar u prvi mah, nije zahtevala od nas vojne usluge, i samo nase prista> denje na jedan pak kot fe proglakavan pravo Osovng ha gospodarstvo u Evropi, znacilo je da smo mi prestali biti neutraln, {da smo stipiliu rel saveznika i Italie, Kao Stojadinoviéeva, tako je i Cvetkoviéeva viada odredjivala pravac nae spoljne politike bez obzira na narodno raspolozen, svoje postupke objasni i opravda pred javnim mnjen- jem. Medjutim, javno je mnjenje, pod utiskom vesti koje su stizale o viemackoj akeiji u'Rumuniji i Bugars- ko}, bilo krajnje uznemireno, i. bilo je sklono verovati, da svako pristajanje uz sile osovine povlaéi sobom veée ilj manje ograni¢avanje drzavne samostal- nosti. Javno mnjenje oseéalo je sva tezinu spoljne situacije, Ali bai zbog toga je i negodovalo Sto Cvetkoviéeva viada, koja je bila prezrena u narodu, a Gréala se jedino voljom prvog Namesnika, Kneza Pavla, donosi naJsudbonoshije odluke, ne pitajaéi narod i ne vodeéi ratuna o njegovom raspolozenju. Kada se uza sve to ima na umu, da je veé sodinama od strane Namesnistva podrzavan’ rezim, koji je potpuno iskljudivao narodno uéeSée iz dravnih postova, onda je sasvim razumljivo, da je Cvetkoviéeva viada avojim Samovlasnim vodjenjem " spoljne politike doterala najzad narodno nezadovoljstvo do vrhunea. Da Ni. V. Kral} nije 27 marta uzeo viast u svoje ruke, u Jugo- slaviji st. mogli odjednom izbiti revolueija i gradjanski rat sa svima straénim posledicama. ‘Ovo grobno raspolozenje, koje je zahvatilo zemlju 25 marta, bilo je jatan zak oseéanja: da potpisivanje ‘Trojnog pakia, mae! svojevoljno prikanjanje ropstya i stavijanje sebi omée oko vrata, Ceo narod oseéao je jasno Hitlerova nameru, da posle zaokruzavanja nase zemlje postavi zahtev za demobilizacijom, razoriiZanjem i kapitulacijom nage vojske, ¢ije je samo postojanje na njegovom boku ugrozavalo njegovo nadiranje na istok, Okupacija. i ropstvo bili bi logiéna poslediea toa. Narod, pre svega srpski deo, osetio se osramo¢en potpisom koji je dat bez njezovog pitanja, suprotno emakenjegovim trajnim interesima i oseéanjima, Stoga je 27 mart doéekan od syih slojeva sa zanosom kao dan velike pobede. Nije to bila ni zavera, ni vojnitki pué: toga dana sruSili su se nasilniei { izdajniei sa gomilom svojih grehova, « narodu su vraéeni Vlast i pravo da_sam odlucuje o svojoj sudbini. 27 mart je dan oslobodjenja Srba od sramote wu kojoj st drzani godinama, dan njihovog moralnog iskupljenja i o€iSéenja, dan koji nagem narodu daje pravo da uadignute glave stane medju prve narode na svetu. Istoriski tin od 27 marta nije nikakvo nametnuto delo, niti_ nepromisljen akt nekih uzurpatora dréavne vlasti. | ‘Toga je dana samo nastupila neodoljiva, samonikla, eksplozija mrevarene narodne svesti i Geznje za’ slobodom. ‘Toga dana se osetilo, da narod ima svoju Cast, a svaki pojedinae ligno dostojanstvo, Osusevijenje celokupnog, dotle ugnjetavanog i potiste- nog naroda, najbolji je dokaz da je zbacivanje sramnog retima i sastav nove viade od pravih pretstaynika narodnih ceo narod Zeleo i sa radoséu primio, ‘Toga dana Srbi su, pokazali da su dostojni potomei syojih slavnih predaka, jer su sa sebe sprali sramotu koju su im izrodi godinama nanosili, ‘Toga dana narod i narodna vojska—bez, ikakvih liénih koristi { bez ikakvih zadovoljavanja li¢nih ambieija, veé samo za sreéu i dobro otadybine,—svom mladom Kvalju spasli sw presto jodbranili Zivot, a sebi i svojoj zastavi spasli su éast. Pretsednik engleske vlade, uvaieni g. Ceréil, w svome govoru od 28 aprila taéno je ukazao na moralni zamasaj 27 marta i na njegoy maéaj za naSu nacionalnu budué- host. “Tragedija Jugoslavije, rekao je g. Certil, bila jew tome, Sto je taj Junaéki narod imao jednu vladu koja se nadala da ée moéi kupiti sramnu bezbednost, time Sto Ge se podvré nacistickom diktatu, Kad se ha kraju jugoslovenski narod ispoljio onakvim kakvim je i smatran, kad se digao u jednom snaznom revoltu i spasao dusu i buduénost svoje zemlje bilo je veé dockan da spase svoju teritoriju, Danas je svima_veé jasno, da je zlo radjenje ranijih rezima dovelo na’u zemlju do Vojnidkog sloma i do tragedije koju danas prezivijujemo. Kao uvek u istoriji, tako j sada, narod plaéa svojom krvlju greske i zlogine cnih Koji su imali da ga posteno i nesebiéno vode, a Koji su opiti interes podredjivali svojim lignim koris- Svionj koji su sludili neprijatelju—bilo kao obiéni agenti, bilo da su krivei za nedovoljnu tehniku spremu nake vojske i moralnu pokolebanost u izvesnim odgo- vornim redovima nageg druStva, pokuSaée da tvrde, kako je potpisivanje Trojnog pakta imalo za eilj da nas spase od strahota rata i okupacije. Medjutim, danas je celom svetu dobro poznato straina sudbina nase braée Cehoslovaka, koji su poverovali_ Hitlerovoj zadatoj rei. Da jé Hitler, posle pripremanog napada na Gréku i Tursku imao nameru da odmah po. tom pristupi i okupaciji nase zemlje, svima je sad jasno; a to dokazuje i njegovo trazenje da raspustimo mobilisane jedinice. U govoru, od 4 maja Hitler je jasno j izritno izjavio, da_je jo8 37 marta izdao Vrhovnoj Komandi vojske opste instrukeije 22 operacije protiv Jugoslavije. Time je dao puno priznanje, da je na rat bio regen bez ikakvog izazivanja od’ strane Jugoslavije, a jednovre- meno pokazao, koliko su mu bila iskrena j istinita sva ranija_ uveravanja 0 prijateljstvu prema Jugoslaviji i garantije 0 njenoj nezavisnosti i nepovredivosti njenih granica. © Tradicionalnu yerolomnost Hitlera iskusila je sad i Rusija, koja je Ginila sve moguée samo da napad inbegne ili bar odloZi za Sto docnije. Ni usmene izjave fefova F odgovornih pretstaynika obe dréavey ni pisani ugovori o prijateljstvu i medjusobnoj pomoéi, ni propa- fanda viSena.u korist. Nematke, ni snabdevange iat Svima potrebama z1 vodjenje rata, kao ni mnogi drugi postupei, nisu ovu mogle spasti od napada, kada je na nju dosio red prema veé ranije izradjenom plaiu za dominacijom sveta. I nadiranje na Balkan i osvajanje 12 SLUZBENE_NOVINE 19 avgusta 1941 god. Jugoslavije samo su deo toga opiteg plana i bai u vezi sa pripremanim napadom protiv Rusije, a u_cilju obezbedjenja desnog boka Nemacke i u cilju izvodjenja kombinovanog napada s velikim obuhvatom Rusije 3a Juga. Pitanje je bilo samo u tome: da li ée Jugoslavija kao Madjarska, Rumunija i Bugarska—mirno priklo- niti glavu i biti Okupirana posle pada Gréke i Turske, prodajuéi sramno svoju slobodu i nezavisnost, ili ée stati na branik svoje slobode i izloZiti se prva even- tualnom napadaju, Najnoviji nasrtaj na avog istotnog suseda, Hitler Zeli da opravda izmisljenim razlozima, koje stavlja delimigno i na raéun Juvoslavije, a koji su daleko od istine. Da je i Italija, najintimniji saradnik i saveznik Nematke, jo8 izranije—onda kad su njeni odnosi prema nama zvaniéno bili dobri—radila na_uniStenju Jugo- slavije, dokaz su sastanei Cana i Musolinija s Paveliéem januara i maja 1940, na Kojima je odluéeno rasparéa- Vanje Jugoslavije i stvaranje nezavisne Hrvatske drzave. Potpisivanje Trojnog pakta od strane Namesnitkog rezima znaéilo je pristanak na ropstvo i sramotu. Na osnovu pronadjenih zabelezaka utvrdjeno je, da je izmedju Prvog Namesnika i nematkih pretstavnika vodjen razgover o kneZevim Jignim planovima za 6 septembar, kada je mladi Kralj imao biti proglasen punoletnim, Iz izveStaja zvaniénih i odgovornih pret staynika takodjer se vidi, da se Namesnik Knez Pavle u syome radu nije rukovodio interesima naeg naroda, veé je mnoge stvari prikrivao, kako bi sto bolje posluzio nepiijateljima zemlje radi_svojih liénih raéuna. Iz svega izlazi, da potpisniei Trojnog pakta nisu imali za cilj da oguvaju narodnu nezavisnost, veé samo da zado- volje sebi¢an ligni interes na Stetu ‘zakonitog Kralja i na Stetu narodne Casti i slobode. Narod u Jugoslaviji suyi’e je dugo trpeo opresivne i defetistitke retime Kraljevskog Namesnistva. ‘Trpeo ih je delom iz poStovanja prema Dinastiji, delom. ix neobavestenosti, Onda kad je postalo otigledno, da se sa gledista unutrainje politike viast vrsi u prvom redu radi liénih interesa, au pogleda nacionalne spoljne politike da se dovode u pitanje najveéi interest zemlje, narod je prestao da trpi. 27 marta oboren je jeday od hajgorih rezima koje smo ikada imali. Telnje naroda za slobodom, za demokratijom, za odbranom nacionalne Gasti, dosle ‘su do. punog izrazaja. Narod je primio preokret i obaranje Namesniékog rezima sa radoséu i Sduseyjenjem. I'narod i njegova viada hteli su da budu slobodni u svojoj kuéi i da njome slobodno upravijaju, To su uostalom nase istoriske tendencije. Srbi su se kroz vekove borili f prolivali svoju krv za slobodu nacije i slobodu savesti, Borili_su se uporno i ilavo za driavnu samostalnost, 2a poStovanje dosto- janstva, ligne slobode { Casti Nasi su neprijatelji manifestacije narodnog duha, iarazene kroz 27 mart shvatili kao akt uperen iskijucivo protiv njih, Nisa razumeli, odnosno nisu hteli da razu- mejul legitimne teZnje jednog naroda za slobodom i nezavisnoséu. Uostalom, narodi obozavacei sile ne mogu razumeti narode poStovacce slobode i pravde. Istoriskom borbom nasa narodna du’a, izrazena je praveu slobode i demokratije, Otuda duboke simpatije Tugostovena za demokraiske narode,” Ove simpatje 24 velike pobornike slobode, savesti i litnosti, Hitler. i Musolini shvatili su pre kao konstitucionalnu mrénju na Germane i Ttalijane, nego kao simpatiju za narode Koji pretstavljajiu slobodu 1 demokratiju. Stoga je, i po tom osnovu, nasa zemlja morala biti napadnuta i uniStena, Diktatorski narodi i vodji w svojim zavoj yatkim planovima, koji viziraju daleko na Istok, nisu mogli da trpe na svom boku jedan slobodan narod, koji ne moze primiti njihov “novi poredak.” Od nas se tradilo prosto pokoravanje njihovom shvatanju Zivota i'sveta ili unistenje. Trazili su da ustanemo protiv naroda Koji su bliski naSem sreu.i ¢ija shvatanja Zivota potpuno delimo, To nismo mogli, i to nismo smeli, jer19 avgusta 1941 god. bi to znaéilo nasu moralnu, a posle nje i fizitku smrt. Zato smo i morali biti napadnuti i bes ikakvog izazivanja sa nage strane, Cin od 27 marta uktedeo je zemlii jednu revolueijus ali nije mogao za ¢as promeniti onu spoljau situaciiu koja je bila stvorena radom ranije viade. Nematka vojska stajala je tu, u Bugarskoj, prema naSoj istoénoj grinici, spremia za'napad. Mi nismo imali ni s Grékom nis Turskom sporazim 0 zajedni¢koj odbrani. Sta vise, posle pristupanja Trojnom paktu, bili smo obayerni prema Nemacko} da. joj ne smetamo w operacijam: Trebalo je vremena, da se ia spoljna situaeija promen Radi stigavanja one uznemirenosti koja je posle pristu- panja Trojnom pakta obuzela javno_mnjenje, viada kojo} sam ja na celu zakljugila je SS.S.R. ugovor 0 prijateljstvu; ali nikakva diplomatsku aktivnost nije Iogla privesti kraiu, jer je veé 6 aprila, nigim neiaaz- vanim brutalnim napadom Nemacke, otpoveo rat. T na§ narod i njegovi upravijaéi znali sa unapred, kakav ée biti rezultat nerayne borbe i uéinili su sve da do sukoba ne dodje. Ali kad im je muckim napadom horba nametnuta, nisu se ustezali da hrabroy i ako golih grudi, istupe na branik svoje ugrazene otadzbine, a za odbranu slobode, éasti, nezavisnosti i ideala demokratije i'Goveéanskih prava. ‘Sa diplomatskog sledista, rat nas je, van svake sumnje,. zatekao -nespremne. —Prividhaneutralnost Gvetkovigeve vlade i njena zloginacki lakomislena spoljna politika spregili su nas, da se od nemackox napada obezbedimo patem sporazuma s onim drzavama, koje su takodje bile izlozene opasnosti od takvog napada. Viada kojoj sam ja na Gelu nije imala vremena da ovo stanje stvari promeni, ‘Sa vojnog gledista, Jugoslavija nije rat, Ranije viade propustile su da maierijalnu, moralnt. i ratnu pripremu. ‘{/ pogledu materijalne pripreme glavni je nedostatak bio t nedovoljno} tehnitko}spremi vojske: brojno i tehniéki znatno siabija aviacija, nedostatak oklopnih i motorizovanih jediniea i nedovolina srestva _pro- tivavionske i protivoklopne odbrane. | Kao uw nekim Grugim driavama, tako iu nagoj zemlji, nove ideje o Dresudnom smagaju aviacije t okfopnih jedinica w raty Jos nisu bile prodrle u nadleing krugove, koji su stajali na elu nage vojske, uspavani lavorikama slayne prok- losti i postignutim ispesima u minulim ratovima, Od govornost ranijih viada, pored ostalog, u glavnome je U tome, sto su zatvorenih oviju prelazile preko potreba vojske i Sto na odgovorna mesta u vojsci nis dovodile Tjude sposobne da idu za duhom novog vremena. — ‘Politika kolebanja, koja je, pored sistematskog i sve javeg iserpljavanja zemlje, ungsila sye vece nepoverenje Kako izmedju Jugoslavije i Nematke, tako i izmedju Tugoslavije i demokratskih sila, jmala je za posledieu uskradivanje meophodno. potrebnog, ‘materijala za naordianje { od jedne i od druge zaraéene strane, ‘U pogledu morale pripreme vojske, ranije vlade, narogito viada Dragise Cvetkoviéa, svojim radom do- prinele su da se smanji duh i moral u oficirskom koru Pharodu. Sa jedne strane, slaboséy svog stava i neodredjenom politikom stalnog laviranja ona je uspela, da favoriziranim najvisim vojaim Sefovima nametre Svoje ideje izbegavanja rata po svaku cenu, a vojsci da Ulije oseéaj nedovoljnog samopouzdanja. 'Sa druge Strane, moralno razoravanje, ubijanje_istinskih_auto- riteta u zemiji, ugusivanje svake javne re¢i, Zloupotrebe i'diktatorske metode w upravi, koje je prosla viada sprovodila, ubijale su vera naroda u koristan i po8ten rad viade. ‘UY ‘pogledu ratne pripreme Cvetkovigeva vlada, iz obzira prema’ Nemackoj ustezala se da_preduzme potrebne mere za odbranu zemlje, a u prvom redu da Tavrsi mobilizaciju i stavi uw stanje pripravnosti.sva odbranbena sresiva. Upola mobilisane snage Koje su bile na_jugu prikupljene, vise u znaku zavaravanja javnog mnjenja i uzemirenog naroda, nego u znaku Hvame odbrane, matno su otedale | usporiie izvrSenje la spremna 2a vise potrebnu SLU2ZBENE_NOVINE 13, mobilizacije. | Sta vie, Cvetkovigeva viada,—rekena na potpisivanje Trojnog pakta i izdaju narodnih ideja— naredila Je da. se iste. demobilisu. Predvidjeno grupisanjée nasih saga i raspored za odbranu Fazvojem jaée snage prema severnom i severozapadnom frontu, nis odgovatali situaciji stvorenoj dolaskom Nemaca ui Bugarsh, & nedosialak jate stratesiske ve, zerve onemoguéio je'ma kakva ispravku rasporeda vee tadvedjenog Fatnim planom, * Vinda koju_ sam primio 27 marta ubraala je mobili- aaciiu aly Nematha Jo} mje dala vremens. nd mobilizaeiju dovrsi, a 708 manje da izvede koncentraciju i neophodno potrebne | promene uw _predvidjenom srupisanju snaga. Kad je rat poceo, osetila se odmah ogromna nadmognost neprijatelja u aviaeiji i oklopnim jedinicama. "Vlada je odmah, trazila” pomoé od Saveznika; ali rat je’ trajao tako kratko 'vreme, da Saveznici, ni pored najbolje volje, nist moglt svoju pomoé da nam'na. vreme dostave.” Napadajuéi Jugo- Slaviju tako reéi_odmah posle obrazovanja ove viade, Nemacka’ ju je prinudila da vodi rat iskljutivo enim sredatvima i pod onim uslovima koje joj je ostavila a nasledje ranija vlada, koja je zemlju veé°bila prodala neprijatelju. Nemacka nas je inenaino i bez objave rata mutki napala, Njene snage, prikupljene za napad manjim delom protiv Greke @ glavnim protiv Turske koji je napad imao otpoceti uv najkraéem vremenu—verovatno | 1 aprila,—hitno su prebagene prema istonoj _granici Jugosiavije. Improvizovana je nova koncentra oruzanih saga za operacije koje su, prema reéima vodje Rajha, stavile nemacky armiju'i aviaeiju pred jedan od najtezih zadataka. 6 aprila, na dan odredjen za napad, juzna armiska geupa Feldmarsala Lista iz Bugarske izvrsila je napad jedna armija, odredj j na za dejstvo protiv Gréke s teZistem na desnom krilu w praveu Soltma, preduzela je napad brdskim divizijama potpomognutim jednom ‘oklopnom divizijom praveem preko Strumice; edna armija, odredjena za dejsivo ka Skopliu, pre- hizela je, napad. praveima Carevo Selo-Stip-Veles i Custendil-Kumanovo-Skoplies jedna_armija, odredjena za dejstvo praveem Sofija- NiS-Beograd, preduzela je 8 aprila napad dolinom r NiSave ka Pirotu i Nis 10 aprila jedan nemaékiarmiski korpas iz Rumunije poseo jeSBanat. A 1} aprila jedna nemaéka armija iv zapadne Madjarske i Stajerske preduzela. je napad im praveem ka Zagrebu. Jagina samo nemackih snaga iznosila je 33 od kojih 6 oklopnih i 4 motorizovane. Operacije nemacke vojske snazno su potpomagale dve velike srrupe vazdusnih snaga ukupne jaéine oko 2.000 aviona, rasporedienje jedna_u Bugarskoj, a druga u zapadnoj Rumuniji i juznoj Madjarskoj.. Ove vazdusne snage, éijim je dejstvom liéno. upravijao “veliki pri- Jatelj" Jugoslavije rajhsmarsal Gering, imale su Jedan od glavnih zadataka, da bezpoitedno unikte Beograd, “ognjiste zaverenika,” kako bi iskalile sav onaj liéni bes Firera, Sto mu je veé stvoreni plan za osvajanje Istoka poremeéen od malog ali ponositoz naroda, koji je slobodu i nezavisnost svoje otadzbine voleo iznad svega. Dok su yrlo jake snage nemackih armija iz Bugarske, najsnaznije poipomognute dejstvom aviacije i oklopnih jediniea, napadsle uw masi odredjenim praveima, dotle su bugatske divizije razvijene duz celog istocnog fronta Potpomagale fo dejstvo frontainim pritiskom protiv nasih snaga. ‘Madjarska vojska, koja je—drdanjem fronta u Batkoj, Baranji i na Dravi—atitila je na sever cela operaciju Nemacke protiv Jugoslavije, i sama_je 10 aprila preila u napad, da bi po recima vodje Rajka “‘obnovila staru slavu svog ornzja.” Ona je okupirala Backu, ‘Nasuprot napred iznetim nemackim armijama, a za vizije,4 SLUZBENE NOVINE zatyaranje pravaca kojima su one nadirale kao lavina, stajaie su ove nase snage: : Strumiéki odred, potpotognut docnije u toku borbe gumadiskom diviaijom, na krajnjem jagu—ne strumit- com praveu Bregalnitka i Moravska divizija, upola mobilisane i razyijene na Sirokom frontu od planine Ograzdena do stare srpsko-tursko-bugarske graniee, na praveima Carevo Selo-Stip 1 Custendil-Kumanovo; . Tbarska divizija, takodje nedovoljno mobilisana, koja je bila'u rezervi armiske srupe kod Pristine, upuéena preko Skoplja ka Kumanovu; ; Topligka divizija, upola mobilisana, zatvarala je dolinu reke Nigave { pravac ka Pirotu; ‘Tr konjicka divizija u rezervi V armije kod Nia; Konjitka brigada Kraljeve Garde branila je Banat Sa nase strane od ukupno 28 peSadiskih 13 konjitke divizije, kojima je raspolagala Jugoslavija, uzelo je uceséa ui rebavajtiéim borbama za odbranu od nemackog napada samo 5 pesadiskih i 1s konjigka divizija, koje su zatvarale pravee nadiranja nemackih armija.’ Ove su ‘bile potpomagane vrlo aktivaim i neustrasivim dejstvom nase aviacije, éije je brojno stanje iznosilo do 300 ratnih aviona, no koje je od prvih dana rata, napadima nesrazmerno nadmoénijih neprijateljskih vazdusnih snaga, znatno smanjeno. Pored napred iznetih snaga uw. borbama protiv nematkih armija uzeli su uéeiéa jo8 i: deo Savske divizije kod Koprivnice u odbrani pravea ka Zagrebu; deo Dravske divizije kod Maribora. Ostale nase snage stajale su razvijene.dué granignih frontova, koje Nemei uopSte nisu napadali; ali koji su bili poktiveni bugarskom, madjarskom i italijanskom vojskom. ‘Nesrazmerna slabost jugoslovenskih snaga u odnosu prema napadaéu, grupisanom na izabratim praveima, Bila je navotito potencirana ogromnom dusinom graniénih frontova i to: istoénog—prema Bugarskoj— Od gréke granice do Dunava/450 km/, severo-istotnog- prema Rumuniji—od u8éa Timoka do ispod Segedina 7500 km/, severnog-prema Madjarskoj—od Tise do Pre- fcomurja/450 km/, severozapadnog—prema Nemackoj— od Prekomurja dé plan. Karavanke /276 km/, zapadnog “prema Italiji—od Karavanke do Susaka /290_km/, ukupno. oko 2000 km. Ovome treba dodati i obalski front od SuSaka do uséa reke Bojane u duzini od 600 km. Slabe jugoslovenske snage razvuéene na ovolikoj duZini, prema ranije pripremanom ratnom planu, koji se tak brzo uopste ne moze menjati, nisu ni mogle dati solidan otpor, Ovo u toliko pre, Sto'su severni i zapadni front, “ha kojima su se nalazila ranije izradjena i naoruzana utvrdjenja, posednuta stalnim posadama i snabdevena preprekama protiv bornih Kola, i na Kojima su bile Equpisane glavne jugoslovenske snage,—napadom Nemaca iz Bugarske u bok i u ledja nageg celokupnog rasporeda bili jzmanevrisani. ‘Uvidiajuéi slabost naxih shaga, neracionalnost gru- pisanja, nedovoljne moguénosti 'odbrane i narotito Yalozenost nasi pozadnjih komunikacija i veza sa. Saveznicima, Vrhovna Kkomanda je obratila narotitu. paznju ‘ofanzivnom dejstvu nase ITI armije, gtupisane prema albanskom frontu. Vrhovna komanda Je istakla teznju, da IL armija, ‘brzim i energiénim dejstvom u levi bok iu pozadinu italijanske armije u Albaniji, ova dovede u kritiéan polozaj i time ostvari yesu s naSim Saveznicima u cilju otvaranja puta za eventualno izvlatenje nase vojske ka Grékoj u sluéaju, ako bi pravae ka Solunu.bio presegen. Tl armija bila je w ovom rasporedu: | Zeiska | Hercegovaéka divizija na praveu Podgorica- Skadar, ‘Komski odred na praveu Plav-Puka, Kosovska divizija na praveu Prizren-Kukus-Tiran: Vardarska divizija na pravcima Debar-Tirana i Struga-Elbasan, ‘Vamisljeni manevar III armije, koji je imao da otvori vrata nagoj vojsei kroz Albaniju, nazalost nije doneo 19 avgusta 1941 god. ofekivane rezultate; prvo, zbog nedovréenih, priprema za akeiju za sta je izgubljeno dva dana i zbox nedo- voline aktivnosti staresina kojima je bio poveren ovaj najvainiji zadatak; drugo, zbog brzog izbijanja nematkih trupa uw’ pozadini Kosovske i Vardarske diviaije, @ Sto je bila posledica slabosti odbrane naseg istotnog fronta, ‘Napad neprijatelja, izveden iznenadnim dejstvom matno nadmoénije aviacije iz vazduha i vrlo moénih oklopaih formacija u bok i u Iedja nasih, na Sirokom frontu razvuéenih i tek u pola mobilisanih’ snaga, imao je ozbiljne posledice. Nase trupe dale su svuda’ otpor neprijatelju, branile su se herojski, prolivajuéi svoju kev neStedimice. Vojnici Sumadiske, Moravske i Topliéke divizije a borbama kod Strumice, Stracina i Pirota borili su se kao lavovi, s nozem na puscl_i bombom a ruct skakall su na néprijeteliske borna kale { Ista uniStavali ubacivanjem bombi kroz otvore. Ali Je sva hrabrost ovih heroja bila i suyise nedovolina a odoli silnoj navali ogromno nadmoénijeg neprijatelia ipo broju i narotito-po tehni¢koj spremi. . Posle gubitka teritorije Istoéne Srbije, a poste prvih ignenadjenja, uepeli smo da organizujemo’ otpor na liniji Kosovo-Krugevac-Kragujevac-Beograd. na istoku, zadrzavajuéi severni front na rekama Dunavu i Dravi, {i imali smo izgleda da za duze vreme zaustavimo nadi: ranje neprijatelja. Prema planu Vrhovne Komande— za sluéaj daljer nadiranja neprijatelja—pripreman je otsudan otpor na reei Drini na istoku i na reci Savi na | Tznenadno i brzo_ nadiranje nematkih oklopnih jedinica iz zapadne Madjarske ka Zagrebu, pod. éljom su zadtitom strani agenti proglasili neku vladu toboznje nezavisne Hrvatske, imalo je najteze vojne posledice. Povlagenje nasih tripa sa linija r, Dunav—r, Drava na desnu obalu reke Save i ofganizovanje predvidjene odbrane na oyoj bili su onemoguéeni. Trupe u Zapadno} Hiyatskoj 1 Sloveniji, éije je izvlagenje bilo naredjeno neito ranije, bile su otseténe od ostalog’ dela jugo- slovenskog fronta; dok su trupe u Istognoj Hrvatskoj dovedene u zabunu razornom akeijom tudjinskih agenata. Izdajstvo Paveliéa i Kvaternika razgolitilo je eo front na Dravi i Savi i unelo najveéu pometnju. Put u Bosnu i Hereegovinu w levi bok iw pozadinu naSih trupa bio je otvoren neprijatelju. " Dalji-otpor nasih armija, Koje su istoéno od Drine zadréavale nadiranje neprijatelja, bio je onemoguéen, a odbrana naa na reci Savi bili je dovedena u pitanje. - Pored toga, naSe komunikacije u praveu Jadranske obale, koja Je, imala da posluzi kao baza naiih armija, bile su ozbiljno ugrozene brzim prodiranjem nemackih motori- zovanih i oklopnih jediniea kroz zapadnu Bosnu ka Sarajevu. Dejstvo italijanske armije, naprotiv, nije se nigde osetilo i bilo je zaustavljano svugde i od nasih slabijih delova. Tzgleda, da su. se italijanske trupe ogranitile na to, da kaskaju pozadi ledja svojth saveznika i da po Jevtinu cenu beru plodove tudjih napora. U neravnoj borbi, posle dvanaestodnevnog junatkog otpora, naSa_vojna sila je privremeno podlegia; ali je narod 'produZio borbu,, jer vise voli asnu smrt nego sramno ropstvo. Legitimnj narodni pretstavniei bill su prinudjeni da napuste nau lepu otadzbinu, da ne bi dozvolili da zastava slobode i pravde padne u ruke neprijatelju i da buduénost nageg naroda bude kom- promitovana, Na ovo smo bili prinudjeni posle teske i Krvave borbe, Borbe na svima frontovima ina svima linijama prouzrokovale su kod nas ogromne gubitke. Celik i tehnika bili su jati od borea i heroja. Nasi judi umirali su w neravnoj borbi s puskom i ruénom granatom protiv tenka i aviona. Nasa malobrojna aviaeija poste Zestokih borbi unistena je skoro sva za prva dva dana rata. Vojnik je ostao bez odbrane vazduha kao Sto je bio bez tehnitke odbrane na zem] Branio se golim grudima i miSicama. Umirao je 2a slobodu i ast. ‘Nismo se mogli odrZati pri napadu koji je dodao ne19 avgusta 1941 god. samo spolja_veé i iznutra, Unutrainje neprijatelje posejali si oni Koji su nas napali, a odgojio ih je Namosni¢ki rezim. Oni za nas nisti bili manje Stetni i manje opasni od onih spolja, Sejani_ su i negovani sedam godina i nisu moghi biti istrebljeni za deset dana. Tako kratkotrajan, na§ rat sa Nemackom nije vodjen walud. On je obelodanio pravi stay Jugoslavije wu Snjoj svelskoj Krizi. On je narovito pokazao, da Srbi nisu gotovi da pred pretnjom nadmoénijeg neprija- telja Srtvuju i bez borbe svoju nezavisnost. Pokazao je da mi dobro razumemo da stvar, za koju se bore rapadne demokratije, nije samo njihova, veé svi haroda koji Zele da Zive w slobodi. ‘Tim svojim stavom Tugoslavija je u nemoguénosti vojnog udara, zadala Hitleru moralniudar, jer je. demantovala ‘njegovo hvalisanje da se njegov “novi poredak” uvodi- na Balkanu bez borbe toboze po. slobodnom pristanku samih balkaniskih naroda, Kako je taj moralni udar bio tezak za Hitlera, vidi se po oioj jarosti kojom je naredio bombardovanje Beograda i kojom jo8 i danas naredjuje zlostavljanje mimog stanovnistva u poroblie- noj Srbiji Sta je U vojnom pogledu nas oruZani otpor Nematkoj maéio, ne moze se jos tagno mati. Tzvemo Je, da je Nematku stao i u materijalu i u Ijudima vise, nego Sto se to sa njene sluzbene strane primaje. Upucivanjem matnog. broja aviona na nas front, Nemet su morali momentalno oslabiti svoju vazdusnti akeiju na dragim frontovima, narocito u Libiji, Ima znakova, prema rasporedu trupa, da je Nemacka nameravala da'u aprilu osvoji Tursku i od iste stvori bazu za dalji napad prvo ka Jugu protiv Sueckog kanala, a doenije i ka Severu protiv. Rusije obema obalama Kaspiskog Mora, koor- Uinirajuéi ovaj poslednji s velikim frontalnim napadom iz" Rumonije i. Poljske protiv Ukrajine i Centralne Rusije. Ovo dejstvo Nemacke moglo je imati najoz- bilinije vojne posledice. Medjutim, napad_protiv Turske, Bliskog Istoka i Rusije, Nematka je odlozila abo dogadiaja od 27 marta, posle Kojih je smatrala Tagoslaviju kao glavnog profivnika, Jugoslavija Je, Svakom slugaju, u_ borbi_ protiv Nemacke ‘primila vedi rizik koji jedna zemlja moze na sebe uzeti, Ona je samu svoju cgdisteneiju stavila na kocku. Ali pored moralnog wdara, koji je zadala prestiza nematkih upravijaca, Jugoslavija je omela planove nemackog djeneralstaba: naterala ga na gubitak vremena, spasla Savemnicku Tursku i Bliski Istok i onemoguéila veliki obuhvat Rusije 8a juga i mapad u bok i w pozadinu Rusije praveima preko Kavkaza i istoéno od Kaspiskog Mora, naterav ga da se ofraniéi samo na frontalni napad. ‘Teritorija Jugoslavije danas je okupirana od Nemaca, Italijana, Madjara i Bugara, iu. Berlinu se prave planovi 6 njenom konaénom raspartavanju. Jugosla- vija po nemackom shvatanju mora da nesiane stoga, Hto seu svom dosadasnjem sklopu i obimu pokazala kao smetnja 22 nemacko podjarmljivanje Balkana, Ista bj sudbina snasla Jugoslaviju i da se nije odupria 27 marta, Samo bi njena propast u tom slucaju_bila Sramna i definitivna. I ba’ iz tog razloga svi Jugoslo- ven! su ¢vrsto ubedjeni da pobeda zapadnih demokratija mora biti u isto vreme dan uskrsa njihove slobodne i herazdeljive drzave. 1 Jo8 vise ova Ge pobeda znaciti TSlobody za Koruske Slovence, gradistanske Hrvate, za Srbe i Hryate u Madjarskoj. Pobedom velikih de- mokratija biée.pripojeni majei otadzbini svi Krajevi Bae Zive Jugosloveni: Istra, Trst, Goriea, Zadar, i sve Gruge jugoslovenske nacionalne teritorije. ‘Naif susedi pored svih ugovora “o veénom prija- teljstvu” koje su imali s nama, dopastili_ su_nasem heprijatelju da nas napadne sa njihovih teritorija, Sta vide, Bugarska i Madjarska i aktivno su. stupile u akeiju protiv nas i time sramno pogazile date reéi i potpisane ugovore. Zverstva koja su njihove vojske i Masti einile f Cine neprestano prema stanovnistv bez odbrane, srpski narod neée nikad zaboraviti. Dan kazne ée neminovno doéi i tada tesko ubicama. SLU2BENE_NOVINE 15 Sa_najvecim gnuSanjem odbijamo sve one lay Zalosnih verolomnika Bugarske i Madiarske, oii traze invinjenje 2a svoje podmukle postupke i izdajstvo zadate reéi i pisanih ugovora 0.“ vetnom prijateljstvu.” Ni bugarski ni madjarski narod ne moze opravdati pred istorijom za ovo. verolomstvo nikakvo isvinjenje i nikakvo izvlagenje pred odyovornoséu. Samo aka narodni sud, i to brz, odluéan { pravedan, na_vreme unisti tu podlu oligarhiju, moéi ée ove te’ke grehove mnija bila veéa, vlastodrici—verolomnici emisare i drugo) stran}, da.bi se opraydall 2a svoje postupke i da bi demokratske sile ubedili, kako Su Silama osovine prisli samo iz takti¢kih razloga. Cepanje Jugoslavije i prisvajanje njenih teritorija i pre zavréenog vata izazivaju gnuSanje i revolt ne samo svih Srba, Hrvata i Slovenca, veé i celog civili- zovanog sveta,” Dok Bugari i 'Madjari, zverskim ubijanjem srpskog stanovnistva, Zele da obezbede etno- geafsku nadmoénostu Juznoj’ Srbiji i Backo}, dotle Ttalijanj grabe gisto nage pokrajine, Crnu Gort, Dal- maciju } Sloveniju i stvaraju neku marionetsku drzavu Hryatsku na Gelu sa jednim Ganom Savojske kraljevske kuée, Sama Ginjeniea, da se Savojska kraljevska kuéa udruzila s obiénim plaéenim ubicom njenog blisko rodjaka, pretstavlja veliku sramotu, Ante Pavelié ko} je prestidom francuskih sudova osudjen na smrt i koji Je Sam objavio izjavu_u Kojoj izrigno veli da ubistve Kralja_ Aleksandra Karadjordjeviéa smatra_ svojim najvecim Zivotnim delom, sam sobom daje najboliu morainu kvalifikaciju i novoj Hrvatskoj drzavi i Savoi- skoj. Kraljevsko) kuéi. Saradjujuéi sa Nemeima, Ttalljanima | Madjarima na raskomadavanju i hrvatske zemlje i naroda, Pavelié je izvrSio ono, za Sta je godi- nama { bio plaéan, Pravj pretstavniei hrvatskog naroda produzuju borbu_ za éuvanje jedinstvenog i celog hrvatskog teritorija i prave slobode hrvatskog naroda u sastavu_Jugoslavije, u zajednici sa svojom braéom Srbima 1 Sioveneima, 1 priznaju jedino Kralja Petra TL za svog lexitimnoy viadaoe i Vee saa engleska viada dala nam je svetanu pismenu izjavu: da sve pokusaje cepanje Jugo- Slavije i sva sliéna akta” smatra nevazeéim niStavnim, istiéuéi pri tome svoje oseéaje duboke in. dignacije prema bestidnom pokuaju rasparéavanja teritorije Jugoslavije i podvrgavanja njenih delova tudjinskoj vlasti. Sa zadovoljsivom primili smo i sligne igjave merodavnih zvani¢nih ” pretstavnika Sjed. Ameritkih Drzava. Ovakvo odlugno i jasno drzanje mognih demokratskih sila Kraljevska vlada duboko ceni fu njima vidi dragocenu zalogu za potpuno vaspostav- Ijanje i ostvarenje najlepse buduénosti Jugoslaviie, U porledy drzanja Jugoslavije prema najnovijem napadu Nemacke na Rusiju, jugoslovenska viada seu potpunosti pridruzuje stavu Saveznicke britanske viade. Srbi, Hrvati i Slovenci, Niegovo Veliéanstvo Kral} i Kraljevska Vlada s bolom ‘si saznaju 2a vasa bezmerna stradanja, Kao nekad ii, naS narod se sada, duSevno i fizitki, penje na svoju Golgotu, Ranije samo nasluéivana’ muéenja podnosite, i vi Sto ste ostali na domu i one stotine hiljada Vojnika i omladinaca koje neprijatelj vodi neznanim putevima i nezndnim ciljevima. Znamo, majke naSe i deco naka, da éemo—kad se budemo vratili sa pobedom—naiéi’ na mnoge grobove i u_crno zavijene domove. Oseéamo da su vam najtezi oni jadi koje vam nanose jzrodi i izdajniei_ nase krvi. Radi vaseg umirenja mogu da vam kaiem, da za glotince nece biti oprostaja. Nas Kralj je veé uputio opomenu svima nagim protivnicima, da paze i da se ne ogrese o pravila Goveénosti u postupanju sa vama; naglasio je da ée po Njegovom povratku biti nemilosrdno kaznjeno Fsvako ogresenje unutra u zemlji. Ta reé biée i odrZana. ‘Stegnite srea i ne dajte bolu da u vama izazove sumnju i malaksalost. Hteli ste, i hteli smo, da budemo slobodan narod, 2 slobodne ljude nisw hteli'kraj svojih graniea oni koji-danas upravljaju Nemackom i Italijom.16 SLU2ZBENE_NOVINE Niste hteli biti robovima i zato stradate. Zrtve su Yelike, a velika se dela stvaraju. Veé sada pobeda se ukazuje na vidiku, Dye najveée svetske demokratije, Velike Britanija { Amerika, daju punu meru svoj neiserpivih moguénosti; na’ udarac odgovaraju o3 Zeséim udarcem; gradovi Sirom Nemacke uveliko su poéeli da oseéaju strahote jednake onima, kojima su bili izlozeni Beograd i ostali bombardovani gradovi i sela. Kadgod neprijateljska propaganda, lagna i podmukla, bude, pokusala da vas truje, setite se, da naSa zemlia—bojrata moralnim kapitalom kao retko kad w istoriji—stoji svrstana s najmoénijim i najplemeni- tijim narodima na svetu, a na éijem Gelu se nalaze najveéi dréavnici Ceréil # Ruzvelt. Pretsednik Sjed. Ameri¢kih Dréava, te moéne demo- kratske sile, uvazeni g. Ruzvelt poruétije nam: “Danas Je svet podeljen izmedju ropstva i slobode, Mi smo izabrali slobodu i hriséansku civilizaciju. Svet treba osloboditi terora i grabezi.” To ée uskoro i biti, NaS narod danas teSko strada, isto kao naia braéa Gehoslovaci i Poljaci, | kao svi prosveéeni i slobodni, 2 danas uw mraku uguéeni, narod; Zapadne Evrope koji vole slobodu. Ali u najmuénijim éasovima sacuvajte Veru u pobedu nae pravedne stvari i znajte, da je dan pager narodnog vaskrsu mnogo bli, nexo Sto vas mugitelji misle. Hrabri naSi vojniei, ditni gradjani_ mudenizkox Beograda i ostalih gradova I sela nage lepe otadzbine, svi danas, a narotito srpski narod, kroz neéuvene patnjé nose tesko breme svoje slavne istorije. NaS narod neée Klonuti duhom, jer zna da je pred njime jo8 lepSa i jo8 ponositija budiénost. Vi u porobljenoj otadzbini vasim 19 avgusta 1941 god. nadéovetanskim patnjame stvarate svojim potomeima jo8 moéniju i sreéniju otadzbinu. Vlada pod rukovodst- vom nase mladog Kralja Petra II ni jedan trenutak ne propusta do ubraa okonéanje muka hase naroda i ponovno vaskrsavanje naseg sreénog. Zivota, koji ée biti nacionalno ponosan, medjunarodno covecanski 1 socijalno pravedan, ‘Tako to ne mozete regi glasno zbox neprijatelja koji vas vreba, recite mislju i pogledom jednl drugima, kadgod se’ sretnete:.“Verujemo u pobedu nad silama zla, verujemo u slobodu, verujemo.u- svoj narodnt vaskrs.”“Ispunjen tim mistima, Saljem vam pozdrav: Ziveo nak dragi narod. 2iveo Nierovo Veliéanstvo Kralj Petar Il, dostojni sin naSeg hrabrog naroda i svojih slavnih predaka. OBJAVA RATA BUGARSKOJ I MADJARSKOJ Kraljevska viada donela je 4 maja tg. sledeéu odluku: “Kraljevska Jugoslovenska viada s pogledom na uéeSée Bugarske i Madjarske sa silama osovine w na- padu i deobi jugoslovenske nacionalne teritorije, donela Je zakljuéak “da se Jugoslavija nalazi u ratnom stanju sa Bugarskom poéev od 6 aprila, a sa Madjarskom od 10 aprila ove godine. Kraljevska Jugosiovenska vlada_konstatuje ovim povodom da sui Bugarska i Madjarska bile vezane sa Jugoslavijom paktovima o vetnom prijateljstvu, da je ovaj njihov nitim izazvani agresivni akt protiv jugo- slovenskog naroda, u momentu kad se on borio u odbrani Svoje nezavisnosti, jako kompromitovag sve izglede za {qu trainu prijateljsku saradnju uw Podunaviju } na alkanu “Privied by 8. Guanevte Pans ‘@i940), Lr, Portagal Sirest, Kingsway, London, WO. 2 Ova] brojaredio: Pavie Jevtio