GLAVA V

NEKOLIKO REel 0 PANTEIZMU

68.
Raspravu izmedu teizma i panteizma koju trenutno vode pro-
fesori filosofije mozemo alegorijski i dramski prikazati preko dija-
loga koji se tokom predstave odigrava u parteru Milanskog pozo-
rista. Jedan od ucesnika, ubeden da se nalazi u velikom i slavnom
Dirolamovom lutkarskom pozoristu, divi se vestini sa kojom je re-
ziser napravio lutke i sa kojom vodi njihovu predstavu. Drugi opet
kaze: "Apsolutno net Mi se nalazimo u Teatro dela Skala; igraju
reziser i njegovi glumci preruseni u likove koji se nalaze pred na-
ma; a i sam pisac ucestvuje u komadu."
Medutim, zabavno je gledati kako se profesori filosofije sa
panteizmom igraju kao sa zabranjenim vocem i kako nemaju hra-
brosti da to voce uberu. Njihovo ponasanje vee sam opisao u ras-
pravi posvecenoj univerzitetskoj filosofiji, pri cemu su me podse-
tili na tkaca Botoma iz Sna letnje noCi. Ah, kako je gorak hleb pro-
fesora filosofije! Prvo moraju da igraju onako kako minis tar svira,
a kada to odrade kako treba, uvek mogu da postanu Zrtve divljih
ljudozdera, to jest istinskih filosofa; oni su u stanju da takvog sta-
ve u dzep i sakriju da bi ga, kao dzepnu PulCinelu, pokazivali radi
zabave i uveseljavanja.

69.
Moja glavna zamerka panteizmu jeste da on nista ne tvrdi.
Nazivati svet Bogom znaCi nista ne objasniti, vee sarno obogati-
ti jezik suvisnim sinonimom. Potpuno je svejedno da Ii cete reCi
"svet je Bog" ili "svet je svet". U stvari, ako pocnemo od Boga kao
I 44 I ARTUR SOPENHAUER

onoga sto je dato i sto objasnjava, pa kazemo "Bog je svet", tu po-

stoji odredeno objasnjenje - jer se ono sto je nepoznato svodi na
ono 5tO je poznatije; ali to je sarno nominalno objasnjenje. Ipak,
kad po demo od onog sto je istinski dato, dakle od sveta, pa kaze-
mo "svet je Bog", onda postaje oCigledno da nismo ni5ta rekli, to
jest da je to objasnjenje ignotum per ignotius 25 .
U stvari, panteizarn pretpostavlja teizam kao nesto 5tO mu
prethodi. Sarno ako krenemo od Boga kao neceg 5tO nam je vee po-
znato i blisko, mozemo doCi do toga da taj entitet identifikujemo sa
svetom. Time ga, zapravo, otklanjarno na jedan pristojan naCin. Mi,
nairne, ne polazimo od sveta kao onog sto treba da se objasni, vee
od Boga kao od onoga 5tO je dato. Ali, kada uvidimo da se sa tim ne
moze nista uraditi, onda svet ponovo preuzima svoju ulogu. Ovo
je poreklo panteizma. Jer, onaj koji nepristrasno pristupa stvarima,
neee nikada doCi na tu misao. To mora biti neki Bog koji ima rda-
ve savetnike, kada mu je palo na pamet da se pretvori u ovaj svet,
da postane ovaj tako gladan svet, i da na sebe primi lik bezbrojnih
miliona Zivih, ali preplasenih i namucenih stvorenja, koja na njemu
postoje sarno kratko vreme, i to da bi jedna druge prozdirala i tr-
pela jad, muku i smrt, bez mere i bez cilja; da bi, na primer, uzeo na
sebe lik 5est miliona crnackih robova koji u proseku dnevno dobiju
60 miliona udaraca bicem po golom telu i da bi u liku tri miliona
evropskih tkaca gladovao i mucio se u zagusljivim prostorijama iIi
u fabrickim halama, prepunim ocajanja. Bas bi to bila prava zabava
za Boga! Za Boga koji je ipak navikao na sasvim drukCije stanje.
Pre rna tome, ako toboznji veliki napredak od teizma ka pan-
teizmu uzmemo ozbiljno, a ne sarno kao prikrivenu negaciju, kao
5tO smo ranije nagovestili, onda je to prelaz sa tesko zamislivog
i nedokazivog na apsolutno apsurdno. Jer, rna koliko pojam ko-
ji primenjujemo na Boga bio nejasan, neodreden i zamrsen, ipak
su dva predikata neodvojiva od Njegovog biea: to su najvi5a moe

25 Nepoznatog uz pomoc jos nepoznatijeg.

 PARERGA 1 PARALlPOMENA I 45 I

i najvisa mudrost. Stoga je potpuno apsurdno pomisliti da bi bi -

ee opremljeno takvim svojstvima sebe stavilo u malopre opisani
polozaj. Jer, nas polozaj u svetu je oCigledno takav da se nijedno
inteligentno, da ne kazemo premudro biee, ne bi stavilo u njega. Sa
druge strane, teizam je sarno nedokaziv; i mada je tesko zamisli-
ti da beskrajni svet predstavlja dele nekog lienog, pa prema tome
individualnog biea, kakva mi sreeemo sarno u animalnoj prirodi,
to ipak nije apsolutno besmisleno. Jer, moze se zamisliti da sve-
moeno i premudro biee stvori svet ispunjen patnjom, mada se ne
moze zamisliti razlog zbog koga je to uCinilo. Stoga se ovo ucenje
moze kritikovati zbog apsurdnosti eak i ako tom bieu pored najvi-
se dobrote pripisemo i nedostiznu tajanstvenost njegovih odluka.
Ali, prihvatiti pretpostavku panteizma po kojoj je stvaralaeki Bog
biee koje se beskonaeno muCi, i koje na ovoj maloj zemlji svojom
voljom umire svake sekunde - to je sasvim apsurdno. Mnogo je is-
pravnije poistovetiti svet sa Davolom, kao sto je to uradio postova-
nja dostojni autor Nemacke teologije, koji je na 93. strani 26 napisao:
"Stoga su zli duh i priroda jedno; tame gde priroda nije savladana,
tu nije savladan ni zIi neprijatelj."
Ovi panteisti oCigledno Samsaru nazivaju Bogom. Medutim,
mistici isti entitet nazivaju Nirvanom. Ipak, oni 0 ovome govore
vise nego sto mogu znati; budisti to ne Cine jer je za njih nirvana
relativno nebiee. Re intelecta, in verbis simus faciles. 27 Sinagoga, cr-
kva, islam, ree koriste na ispravan naCin.
Izraz "svet je sam sebi cilj", koji se danas eesto euje, ostavlja
nereseno da Ii taj svet treba objasnjavati na panteistieki ill na fata-
listieki naCin. Ipak, u svakom slueaju, svet za njega nema moralni,
vee sarno fizieki znaeaj. Kad bi imao prvi znaeaj, svet bi se tumaCio
kao sredstvo za neki visi cilj. Ali sarna misao da svet nema moralni,
vee sarno fizieki znaeaj, predstavlja bezoenu gresku Cije poreklo
treba traziti u najveeoj izopaeenosti duha.

26 Prema stutgartskom izdanju iz 1851. godine svog besmrtnog dela.

27 Kad je misao jasna, reci same teku.