Studijska grupa: Opte pravo

SEMINARSKI RAD

IZ PREDMETA: POLITIKI MENADMENT

TEMA: ODNOS EKONOMIJE I POLITIKOG MENADMENTA

STUDENT: NN MENTOR:
BR.INDEKSA:

SADRAJ:

1
 1.0 POLITIKA EKONOMIJA3
2.0 TA JE POLITIKA EKONOMIJA.......................................................4
3.0 POLITIKA EKONOMIJA RAZVOJA.................................................6
4.0 GLOBALNE POLITIKE EKONOMIJE...............................................7
5.0 LITERATURA.9

1.0 Politik ekonomij

Politik ekonomij moe se generlno definisti ko studij crte po grnm ekonomije,

politike i prv s ciljem d se jsno objsni postojeih odnos izmeu rzliitih zemlj svet.

2
Oblsti istrivnj kombinuje ekonomije i rzliitih srodnih oblsti studij. Politik
ekonomij nstoji d rzume politiku, kko dome tko i meunrodne, usvojen od strne
vld irom svet.
Iko je ov grn "socijlne filozofije", kko bi mnogi g zovu, je zmenjen pojmom
"ekonomije" korienjem ksiomtskog principe i osnovne mtemtike tehnike z
rzumevnje funkcionisnj privrede u cjelini, "politik ekonomij" ostje jedn od osnovne
ltke z nlizu trendov u ktuelnoj globlnoj ekonomiji.
Politik ekonomij tkoe moe biti definisn ko kdemsk disciplin koj se bvi
odnosim izmeu pojedinc i drutv i izmeu trit i drve, koristei tehnike iz ekonomije,
politike i sociologije. Jo jedn definicij politike ekonomije je d je interdisciplinrn grn
prouvnj koj kombinuje grnm ekonomije, politike i zkon u cilju rzumevnj kko
je politik institucij, svoje okruenje i kpitlizm utiu jedn n drugu.
"Politikoj ekonomiji" Termin je izveden iz kombincije grkih rei "Polis" (grdu ili drvi)
i "oikonomos" (onj koji uprvlj dominstvu). Termin tko mogu d se koriste z nlizu
kko zemlje uprvlj u sistemu gde i ekonomske i politike fktore n poslu. Politik
ekonomij je originlni termin z prouvnje rznih del proizvodnje, prodje i kupovine i
njihovim odnosim s zkonim, obijim i uprvljnj. To je treblo d studirju uslovim
u kojim je proizvodnj orgnizovn u novo-roen kpitlistikih drv. N neki nin,
moglo bi biti imenovn ko grn drutvenih nuk koj se bvi proizvodnjom i distribucijom
robe i uslug i uprvljnje njim. Politik ekonomij preuzeo definiciju studije ekonomije
ureenj ili ncionlnih drv u 18. veku. Postepeno, koncept Phisiocrts "tog zemljit je
izvor sveg bogtstv bil ndgren je rdnu teoriju vrednosti podrn od strne Don
Lok, Adm Smit i Krl Mrks. Nime, politike ekonomije ukljuuje liberlne, relist,
mrksistiki i konstruktivistike teorije iz politikih nuk. Poev od 19. vek, "ekonomije"
ili studij ekonomije kopirju izrz "politike ekonomije". Njnovij verzij termin, odnosno
meunrodne politike ekonomije (IPE), izmeu ostlog, studije efekt dome monetrne i
fisklne politike n meunrodnu trgovinu i finnsije u odnosu n odreenu zemlju. U velikoj
meri koristi rcionlnog izbor pretpostvki i teoriji igr su sstvni deo studije IPE u
dnnjem svetu.
Glvn stub doktrine politike ekonomije zbeleeni su ekonomisti ko Adm Smit, Dejvid
Rikrdo Don Stjurt Mil i Krl Mrks. Adm Smit je u svojoj uvenoj knjizi "Istrivnje
prirode i uzrok bogtstv nrod" (1776) pokzuje kko se pojedinci unpreenje svoje ciljeve
dovesti do opte dobrobiti drutv osnovu "nevidljive ruke". Dvid Rikrdo u svom "o
principim politike ekonomije i oporezivnj" (1817) fokusir n njm kojoj on tvrdi moe
rsti ko populciji povev. Don Stjurt Mil u svom "Principi politike ekonomije s nekim
od njihove plikcije z socijlne filozofije" (1848), nglv n pupnu vezu izmeu
politike ekonomije i socijlne filozofije.
S evoluciji meunrodne politike, IPE je preuzel vei znj. Pitnj ko to su STO,
Svetsk bnk i MMF su sd doli pod domen. Meunrodn zjednic bori pitnj ko to
su rsizm, imigrcij rdne snge, energetske bezbednosti, posti SIDE i globlnog
zgrevnj je tkoe sstvni deo meunrodne politike ekonomije. Studij otkriv d e
zdrve ekonomske politike morju d igrju ktivnu ulogu kko bi z tkve korke d bude
uspen.

2.0 t je politik ekonomij

t mislimo kd govorimo o politikoj ekonomiji?

3
 Ko veliki engleski teoretir i istorijske EH Kr bi rekli, mi govorimo o dve stvri koje su
sline - li ne i identini.
Kd govorimo o politikoj ekonomiji rdi se o dve stvri koje su veom rzliite - li uvek
mor rzmtrti zjedno.
Politik i ekonomij su sutinski i nerskidivo povezni, i ne mogu d studirju ili govoriti o
jednoj ili bez prouvnj govorim o drugim.
Dkle, t mi zni svki od ov dv termin?
Ekonomij je zprvo lke i dv definisti.
Ekonomij se moe definisti ko sistem koji svko drutvo im z orgnizovnje proizvodnje,
distribucije i potronje dobr i uslug.
Politik je sistem koji svko drutvo im z orgnizovnje's odnose ljudi meu sobom svud
-
s individulnom nivou / do dve osobe odnos nivo / s porodicom / n rdnom mestu / u grd
/ n drvu ili pokrjinu / d ncije-drve / n kontinentu, ko to je Azij / z svetsku religiju
ko to je islm / n ceo svet.
U svkom drutvu, je uvek tu - istovremeno - i politiki spekt ekonomskog spekt.
je uvek tu strukturne veze izmeu ekonomskih i politikih sistem.
U dobro "teorije ko pitnje" mode, ne znmo t je vez e biti,
tko d smo uvek pokuvju d rzumeju precizn odnos ekonomskih i politikih spekt u
svkom pojedinnom konkretnoj situciji.
U ovom kontekstu hjde pogledjte krjem velike frncuske strukturnih Klod ntropolog Levi-
Stros, koji su tvrdili d ivi u grupe, to je ovih grup koje definiu identitet i z one unutr
tog grupe.
U ovom opti okvir, politik se moe posmtrti ko interkcij interes s jedne strne, i
emocije n druge - i nikd ne treb zborviti emocionlni spekt.
U okviru ovog osnovnog okvir politike se o interesim i emocije, tu su, generlno govorei,
tri osnovne spekt politike:
1. Sng
2. Revnje problem i
3. Legitimitet
Politik je uvek oko simultno interkciju ove tri osnovn spekt.
Mi smo zpoeli posmtrnjem d postoje etiri oblik moi:
Mo ko Domincij
Mo ko Prinud
Mo ko mnipulcij
Stvrlk sng
1.
Mo ko Domincij - pojedinc ili grup mogu d nmetnu svoju volju drugim pojedincim
ili grupm putem upotrebe ili pretnjom upotrebe sile ... n mkro nivou, to se institucionlni
oblik vojske - koj se bvi s spoljnim pretnjm / i policije, z odrvnje unutrnjeg red
2.
Mo ko Prinud - nmetnje neije nee s pretnjom ili upotrebom sile, ve kroz
ogrnivnje, ili pretnj d se ogrnii, pristup pojedinc ili grupe n ono to im je potrebno
d se fiziki opstnk ... n mkro nivou, mo ko prinud se njbolje rzumeti ko ekonomsk
mo - Neu d se probije ugroziti svoju ruku, j u vs ognj iz svoj poso ko ne rdi ono
to j kem ...
3.
Mo ko Mnipulcij - ovo je mo televizije, Internet, od svih medij ... to je sve ljude d
rde ono to elite d uine tko to ete ih Getting to elite d urdite ono to elite d uine
... N krju krjev, niko nije je prisiljvnje ili prisiljvnje bilo kog d gledju televiziju ili
surfuju internetom u 10 sti dnevno ... ;-) ... i poslednji li ne njmnje vno,

4
 4.
Kretivn mo - ovo je mo nstvnik ili trener ili umetnik ili terpeut je u mogunosti d se
potencijlnim - intelektulne, estetske, tletski ili emotivne prirode - i pretvori tj potencijl u
neto stvrno.
Dkle, to su etiri rzliite oblike moi.
t je s drug dv glvn element politike - revnj problem i legitimitet?
Revnje problem je jedn od glvnih nin d proceni onih koji su zdueni z situcije,
t god d se situcij moe biti.
To je, koliko oni mogu d rukuje - ili izgled z rukovnje - dilem, ili d izzove bilo koju
grupu neminovno suov.
Dkle, dok je z revnje problem je prilino jednostvno konceptulno, to je izuzetno vno
u politici i prilino komplikovn u kciji.
Legitimitet predstvlj normtivni spekt stvri.
To se odnosi n pitnje dobr i zl ... li ne n jednostvn nin.
To je zto to, u politici, pitnj z dobro i loe / dobre i loe / morl nije psolutn.
Umesto tog, pitnj z dobro i loe / dobre i loe morju biti definisni u odnosu n identitet
grupe ili drutv ukljueni.
Legitimnost se n tj nin njbolje moe rzumeti ko potrebe d se definie u odnosu n
prirodu grupnog identitet.
U tom smislu, legitimitet - normtivni element politik-treb d bude shven ko
odgovrjui odnos izmeu tri stvri:
Vrednosti
Zvrv i
Zni
P t ond su vrednosti?
U sutini, vrednosti se moe shvtiti ko "ko smo".
Zvrv, u tom kontekstu, su "ono to elimo" - posebno u odnosu n to kko emo definisti
"ko smo", odnosno vrednosti.
I, u okviru vrednosti i zvrv, zni su "Kko nmervmo d se urdi, ili" stvri koje mi
elimo - Zvrv - u skldu s nim rzumevnjem ko smo - vrednosti.
Ovde, nrvno, mislimo n osnovnu orijentciju verstehende n veliki nemki sociolog Mks
Veber, posebno u smislu "Instrumentl" vs "sutinski" rcionlnost:
D li je sve o dobijm uprvo ono to elite i smo brig o efektivnosti sredstv z postiznje
tih ciljev - ono to on nziv "instrumentlne rcionlnosti"?
ILI
D li je o tome dobiti ono to elimo u skldu s svojim stvove o tome ko ste, vrednosti koje
definiu svoju grupu / drutv identitet - t Veber nziv "sutinske rcionlnosti"?
N krju, dkle, uvek immo d mislimo o politici i ekonomiji, ko dve strne istog novi.

3.0 Politik ekonomij rzvoj

Oblsti rzvoj ekonomije je tek nedvno poeo d se uticj politike ekonomije n proces
rzvoj jedne ncije ili zemlje nedvno. Politik ekonomij dolzi iz grkih rei "Polis"
(grdu ili drvi) i "oikonomos" (onj koji uprvlj dominstv) je odvno studije "ekonomij

5
politiki" ili politike dimenzije ekonomskih odnos izmeu zemlj. Prirod politike
ekonomije je d u velikoj meri se oslnj i n oblsti ekonomije, prv i politikih nuk z
prouvnje odnos proizvodnje u zemlji ili ekonomskih i politikih odnos izmeu rzliitih
zemlj.
Politik ekonomij je nedvno uzeti oblik meunrodne politike ekonomije (IPE), koji, iko
je Izmijeti izmeu meunrodne odnose i politike ekonomije, bvi irokim spektrom
pitnj, ko to su ekonomski rst globlnog zgrevnj n povenje priznvnje enskih
prv irom svet .
Politiki rzvoj privrede ili politiku ekonomiju rzvoj moe d se definie ko uticj
meunrodne politike ekonomije mogu imti n perspektive rzvoj ncije. Kljun pitnj
obuhven u ovom literturi obuhvtju odnos izmeu demokrtije i rst s nejednkosti,
pitnje drutvenog kpitl formirnj politikih preprek dolze u ninu rzvojnih plnov
preduzim vld, korupcije, fisklne decentrlizcije i politik nestbilnost.
Rzvoj politike ekonomije i politike ekonomije z rzvoj otkriv isprepletne teme pokriv
obe pitnj i pokzuje kko su politiki odnosi mogu igrti kljunu ulogu oblikovnju
perspektive rzvoj region osim opt ekonomsk rzmtrnj vezn z rzvoj ili
nerzvijenosti ncije. Kljuni rgument koji se odnose n pitnje politike ekonomije rzvoj
je definisnje rzvojnih sebe. Mi smo pitnje ono to podrzumevmo pod rzvoju ko to je
uglvnom prenose d se rst prihod po glvi stnovnik. Nekoliko socijln pitnj ko to
su nejednkosti u prihodim i rst prihod po glvi stnovnik percolting n njnii nivo
potpd pod sferu politike ekonomije rzvoj.
Ulog drve postje sve znjniji u ulozi rzvoj ncije. Uz sistem slobodnog trit u
velikoj mjeri neefiksn u mnje rzvijenim ekonomijm gde je vein ljudi ivi n nivou
egzistencijlnog bez pristup osnovnim sredstv z ivot, ko to su hrn i pie vode z pie,
mehnizm cen lokcije i distribucije resurs ncij obezbeuje rst uz nejednkosti. Iko
smo mod prosek prihod po glvi stnovnik rste, on moe biti pseudo-slik privrede, gde
mnogi ljudi i dlje ivi ispod linije siromtv i jz izmeu nemti-i imju dost se utvrdi d je
proirenje. Tko je politik ekonomij izgled n dresu zto mnogi su jo uvek siromni
u zemljm u rzvoju s plodovim rzvoj ne dostiznj njnieg nivo s uestlost opti
nedosttk obrzovnj, loeg zdrvlj i irenje gldi irom zemlje.
Istknuti studije koje mogu d nstnu iz ove grne drutvenih nuk mogu se Kine i ile.
Dok Kin pod vostvom Deng Ksioping uveliko otvoril svoje meunrodne trgovine i
liberlizcij privrede, ile, posle pd Augusto Pinoe u 70 je tkoe iskusni more promen
u ekonomiji. Ispdnje od kineskih porst prihod po glvi stnovnik u proseku i dlje
pokzuje oko 130 milion ljudi koji ive ispod linije siromtv, ko u 2006. ilenski
privred tkoe pokzuje brz rst BDP nivoim meu junomerikih ncij prol kroz fze
visoke inflcije i nezposlenosti u poslednje vreme. Opti nivo siromtv i deprivcije i dlje
postoje u ileu.
Tko, u zkljuku, moe biti smo reko d ulog ureenj, vlde i politike ekonomije ncije
igrju kljunu ulogu u rzvoju zemlje. Vld mehnizmi treb d bude snn i zvuk d
efiksno dodelu i distribuciju bogtstv i resurse privrede.

4.0 Globlne politike ekonomije

"Politik ekonomij" termin koji je rnije studiro d rzume odnose proizvodnje zkon,
obij i vld u okviru drvno ureenje ili ekonomij je zmenjen "ekonomij" termin u 19.

6
veku. Ovo je uglvnom nmenjen z prouvnje funkcionisnj ekonomije n ksiomtski i
mtemtike osnove umesto delving u pomenute strukturne odnose.
"Politikoj ekonomiji" termin prvobitno znil prouvnje uslov pod kojim je odrn u
proizvodnju ncionlnih drv koje su delovle u okviru nove doktrine kpitlizm. Glvni
zgovornici teorije bili su Dejvid Rikrdo, Krl Mrks i Adm Smit. Meutim, definicij je
proo kroz mnogo promen i sd je skup interdisciplinrnih studij ili u vezi pristup d
rzumeju ekonomske i politike ponnje zemlje ili vie zemlj. Opte je miljenje d
politik utie n ekonomske politike u znjn nin. U tom smislu, politik ekonomij
zsniv se n oblsti ko to su ekonomij, politik i prvo.
Globlne politike ekonomije ili meunrodne politike ekonomije je interdisciplinrn oblst
bvi globlne trgovine i finnsij i monetrne i fisklne politike od uticj globlne rzliitih
zemlj "trgovinu i proizvodnju. To spoljne politike usvojene od strne pojedinih zemlj u
vezi s trifm i krtelim uticti n ekonomiju, p k i stbilnost Vlde u drugoj zemlji
potpd pod ndlenost globlne politike ekonomije. Dome pobune ili bilo kkvog oblik
nestbilnosti koj utie proizvodnju sirovin moe imti ozbiljne ekonomske i politike
posledice u inostrnstvu ko je izvoz dobr. To tkoe moe dovesti do socijlne nestbilnosti
u strnoj zemlji. Pored tog, domi spoljne politike, ko to su devlvcij moe d smnji
nivo uvoz tko to ih skuplji, li tkoe moe d obeshrbre strnih investicij i ztitu loklne
industrije.
To je iroko veruje d e siromne ili zemlje u rzvoju d se dobro ukljuuje ekonomsku
politiku, ko to su liberlizcij u njihovoj strukturi to bi zuzvrt osloboditi ih od okov
siromtv i doneti poboljnje ivotnog stndrd. Ali, mnoge studije su pokzle d e
finnsijsk liberlizcij zist tet z siromne zemlje s usporvnj privrednog rst,
povenje kmtnih stop i povenj nejednkosti u prihodim. Ko to je Kristijn Veler,
Robert Skot i Adm Hersh u 2001 studiji pokzli, prosenu zrdu od deset njbogtijih
zemlj koj je 77 put ve od deset njsiromnijih zemlj u 1980, puco i do 149 put u
godini 1999. Prihod njbogtijih 10% populcije u svetu koj je 70 put ve od
njsiromnijih 10% u 1980 porsto n 122 put u 1999. Poznto je d trite treb d bude
dobro regulisn politikih institucij d tkve vlsti d funkcioniu efiksno i rvnoprvno d
vodi ekonomiju n putu uspeh. Neku vrstu intervencije vlsti je potrebno d se obezbedi
trnsprentnost u trnskcijm n tritu, ko i d ztiti siromne od ekstremno stbilnog
trit situcijm. Ali fntik sledee z slobodno trite s politikim institucijm
nedostje zvuk monetrne i fisklne politike su dozvoljeni situcijm ko to je Iston Azij
vlutne krize, pd meksiki pezos i finnsijske krize u Ltinskoj Americi d se pojvljuju.
Nedosttk politike volje od strne lider G-3, G-7 i G-8 d restrukturir globlne ekonomije
doveli su do vrlo mlo mjere preduzete mesto nkon Azij krize 1997.
D bi se obezbedilo uspeh z globlne politike ekonomije, pitnj ko to su Doh rund
Svetske trgovinske rzgovor, pitnj globlizcije i korupcij morju biti dekvtno tretirn
od strne svetskih politikih lider. Degrdcij ivotne sredine i iscrpljivnje prirodnih
resurs je tkoe gorue pitnje d efiksno rditi. Smnjenje o dostupnosti svee vode u svetu
s trdicionlnim rezerve nfte se iscrpljuju mor zhtevti globln drvno ureenje d tre
lterntivne izvore energije, koji e tkoe imti ozbiljne ekonomske i politike fllouts irom
svet.
Pored tog, odsustvo institucij koje mogu d reguliu i stbilizuju globlne trnje, uz
ohrbrenje z izvozno orijentisnog rst u svim zemljm veliki deo svet je n milost i
nemilost SAD, EU i Jpn, koji e obezbediti trite i kpitlne investicije potrebne z ubrzti
rzvoj u svetu. Ovo podrzumev vne politike odluke nedosttk koji e gurnuti dlje u
rzvoju nizk nivo zmku rvnotee.

7
LITERATURA:

Prof. dr Milan Galogaa Politiki menadment 2006 godine

Internet http://sr.wikipedia.org/sr/