MITOVI

I LEGENDE
 FI LI P VI LKI NSON

MITOVI
I LEGENDE
Preveo Nenad Dropuli
 LONDON, NEW YORK,
MUNICH, MELBOURNE, DELHI
www.dk.com
SADRAJ
Naslov originala
Philip Wilkinson
MYTHS AND LEGENDS
Uvod 6 Boanstva plodnosti 84 Ep o Gilgameu 156 AFRIKA 230 Mitovi o Pernatoj Zmiji 298
Copyright Dorling Kindersley Limited 2009, Pan i Siringa 86 Ugaritski mitovi 158 Drevni Egipat 234 Asteki bogovi prirode 300
London, A Penguin Company
Severna Evropa 88 Hetitski mitovi 160 Nastanak sveta 236 Karibi 304
First published in Great Britain in 2009 EVROPA 10
Nordijsko postanje 90 Veliki bog neba 162 Knjiga mrtvih 238 Pet razdoblja 306
Translation copyright 2011 za srpsko izdanje, Klasina Evropa 14
LAGUNA
Nordijski kosmos 92 Boanstva sudbine i sree 164 Ubistvo kralja 240 Bogovi i duhovi 308
Postanje u drevnoj Grkoj 16
Nordijski bogovi 94 Srednji istok i Arabija 166 Boginje sa Nila 244 Gede 310
Titanomahija 18
Loki 96 Borba protiv zla 168 Putovanje u zemlju mrtvih 246 Juna Amerika 312
Dvanaest olimpskih bogova 20
Za izdavaa Zavrna bitka 98 Legenda o Rustemu i Suhrabu 170 Zapadna Afrika 248 Zaetak Inka 314
Dejan Papi Zevs 24
Kalevala 100 Mongolski mitovi o ivotinjama 172 Afrike prie o postanku 250 Nebeski bogovi Anda 318
Nastanak ljudskog roda 26
Prie o junatvu i vitetvu 104 Bogovi rata 174 Anansi 252 Duhovi mesta 320
Prevod Apolon 28
Beovulf 106 Ep o Gesar-kanu 176 Mitski junaci 254
Nenad Dropuli Posejdon i poplava 30
Legende o prstenu 108 Boginja Al Lat 180 Centralna Afrika 256
Mitska stvorenja 32 OKEANIJA 322
Boanstva Zemlje 110 Lonkundo 258
Lektura i korektura Dionis 34 Australija 326
Zapadna Evropa 112 Mvindo 260
Jelena Vukovi Atina 36 JUNA AZIJA I DALEKI ISTOK 182 Dugina Zmija 328
Mitovi starih Kelta 114 Mudri kralj 262
Afroditine ljubavi 38 Juna Azija 186 Prvobitne sestre 330
Slog i prelom Alsterski ciklus 116 Istona Afrika 264
Grke boginje 40 Vedski bogovi 188 Lumalumina smrt 332
Jelena Radojii Finijski ciklus 118 Prva goveda 266
Donji svet 42 Brama i postanje 190 Bram-Bram-Bult 334
Magini svetovi 120 amani 268
Tira: 3000 Orfej u Donjem svetu 44 iva 194 Polinezija 336
Mabinogion 124 Juna Afrika 270
tampa: Slovaka Heraklovi podvizi 46 Deset Vinuovih avatara 196 Tangaroa 338
Kralj Artur i njegovi vitezovi 126 Mitovi naroda San 272
Vrtovi Hesperida 48 Durga 198 Poreklo smrti 340
Sveti gral 128 Hlakanjana 273
Izdava Tezej i Minotaur 50 Ramajana 200 Sveti kamenovi 342
Srednja i istona Evropa 130 Narodne prie June Afrike 274
Laguna, Beograd Belerofont i Pegaz 52 Mahabharata 206
Koej Besmrtni 132
Resavska 33 Persejevi podvizi 54 Nastanak Ganga 208 Indeks 344
tel. 011/3347-547 Legende o vetici 134
Naputena deca 56
Mitovi o umama i vodama 136
Daleki istok 210 AMERIKA 276 Zahvalnost 351
www.laguna.rs
Edip 58 Pan Ku stvara kosmos 212 Severna Amerika 280
e-mail: info@laguna.rs Bogovi i boginje ljubavi 138
Trojanski rat 60 Legende o kineskim junacima 214 Pojava Navaha 282
ar-ptica 140
Odiseja 64 Dvor Cara Od ada 216 Preci 284
Slovenski bogovi moi 142
Antiheroji klasike 68 Deset nebeskih sunaca 218 Gavran krade svetlost 286
CIP - Antiheroine klasike 70 Majmunove pustolovine 220 Putovanje na nebo 288
,
Argonauti 72 BLISKI I SREDNJI ISTOK 144 Japansko postanje 222 Mitovi dalekog severa 290
, Rimski bogovi i boginje 76 Bliski istok 148 Susano i njegovi potomci 226 Srednja Amerika 292
Mitovi i legende / Filip Vilkinson ;
[prevod Nenad Dropuli]. - Beograd : Laguna, Eneja i nastanak Rima 78 Enuma eli 150 Kintaro 228 Popol Vuh 294
2011 (Slovaka). - 352 str. : ilustr. ; 24 cm Bogovi uvari 82 Inana 154
Prevod dela: Myths and Legend / Philip
Wilkinson. - Tira 3.000. - Registar.

ISBN 978-86-521-0759-9
Korieni prevodi:
2-264 Str. 61: Homer, Ilijada, prevod Milo N. uri, Matica srpska, 1965.
COBISS.SR-ID 184343052
Str. 65: Homer, Odiseja, prevod Milo N. uri, Prosveta, 1968.
Str. 103: Kalevala, prevod Ivan S. ajkovi, IP Rad, 1964.
Str. 107: Beovulf, prevod Ivanka Kovaevi, Narodna knjiga, 1982.
Str. 141: A. S. Pukin, Bajka o zlatnom petliu,
Sabrana dela u osam knjiga
4 Knjiga etvrta 5
Izdavaka radna organizacija Rad, 1979.
Grupa prevodilaca (Boidar Kovaevi, Lav Zaharov, Milorad Pavi)
 UVOD
M
itovi prie o bogovima, herojima
i krupnim kosmikim dogaajima
pripovedaju se u svim svetskim
kulturama. Oni se bave najdubljim, sutinskim
temama: postankom kosmosa i ljudske rase,
prirodom bogova i duhova, onim to se deava
s nama posle smrti i krajem sveta. Ispituju
ljubav i ljubomoru, rat i mir, dobro i zlo. Ove
kljune teme mitovi istrauju kroz zamrene
zaplete, ive likove, nezaboravne prizore i poj-
move koji se dotiu naih najdubljih oseanja,
i zato nas neizmerno opinjavaju.
Mitovi su nastali kao pripovesti uz vatru,
prenoene s kolena na koleno, i u nekim kraje-
vima jo se prenose usmeno. Kasnije, s nastan-
kom pisma, ljudi su poeli da zapisuju svoje
mitove i prilagoavaju ih na razne naine na
primer, pretvarali su ih u drame, pesme ili
romane. Neka od najveih dela svetske knji-
UVOD
6 7
evnosti, od Homerovih grkih epova do saga
ranih islandskih pisaca, zasnivaju se na mnogo
starijim mitovima koji su u poetku pripove-
dani usmeno.
BEZBROJNI MITOVI
Zbog svojih usmenih korena, mitovi nisu oka-
menjeni. Svaki je prepriavan mnogo puta, pa
su nastajale varijacije. esto ne postoji jedna
ispravna verzija mita. Imena boanstava razli-
kuju se od plemena do plemena, grupe koje
ive jedne do drugih objanjavaju obrt u prii
svaka na svoj nain. Pisane verzije mitova
dodatno su umnoile varijante.
Ova knjiga govori tek o malom broju svet-
skih mitova, i uglavnom iznosi samo jednu
verziju svake prie, ali sadri irok izbor iz
itavog sveta, ukljuujui i mnoge mitove iz
evropskih kultura koji su, zbog toga to su bili
NEKE KULTURE POZNAJU HILJADE
BOANSTAVA, PA SU RAZMERE VARIJACIJA
NJIHOVIH MITOVA GOTOVO NEOGRANIENE.
zapisani i iroko rasprostranjeni, izvrili ogro-
man uticaj na ceo svet.
KOSMOS I LJUDI
Naizgled beskrajno raznovrsni, mitovi sadre
zajednike teme. Gotovo svaka mitologija
zapoinje pitanjem: Kako je nastao kosmos?
Pvi korak esto preduzima tajanstveni tvorac,
moda bog koji snagom volje postaje bie.
Tvorac se neretko suoava sa kosmikim jaje-
tom. U jednoj varijanti kineskog mita o posta-
nju, na primer, bog Pan Ku mora da razbije
takvo jaje kako bi stvorio nebo i zemlju. Pone-
kad tvorac mora da donese Zemlju iz dubina
prvobitnog okeana, kao Zemaljski Ronilac, to
je esta pojava u mitovima amerikih starose-
delaca. U drugim mitovima pak svet je poto-
mak mukog i enskog tvorca.
Ljudi esto nastaju mnogo kasnije, i obino
su izvajani od gline ili istesani od drveta. Kao
i ljudski vajari, bogovi esto prave nekoliko
bezuspenih pokuaja. Mitovi od Meksika do
Grke govore o tri verzije ljudi, od kojih je tek
poslednja ona prava. Ponekad su prvi ljudi
mukarci, a kad ponu da izumiru, bogovi
stvaraju ene kako bi ljudi mogli da se raz-
mnoavaju.
BOGOVI I NJIHOVA MO
Veina kultura poznaje veliki broj bogova
i duhova, ponekad hiljade njih, jer duhovi
postoje posvuda. U meusobno veoma
UVOD

PRVOBITNIM LJUDIMA POSTOJANJE
BOANSTAVA OBJANJAVALO JE ZATO
SIJA SUNCE I KAKO NASTAJE KIA.
udaljenim mestima kao to su Japan i Afrika, iije pomoi pobeuju u bitkama, ak pose- ponekad briu itav ljudski rod osim jedne
svaka stena, potok, jezero i breg mogu imati uju i Donji svet. Oni mogu biti i donosioci
svog duha. Mnogi takvi duhovi su mesna kulture, koji pouavaju ljude vanim vetina-
boanstva, potovana od ljudi koji ive u nji- ma kao to je stvaranje vatre. Njihova dosti-
hovoj blizini i dele s njima sveti prostor. gnua su esto toliko velika da posle smrti
No, ak i u kulturama s hiljadama boan- postaju bogovi.
stava postoje osnovne grupe iroko pozna-
tih bogova s naroitim moima. To su bogovi MITOVI O PRIRODNIM SILAMA
sunca, kie, mora, neba, planina i reka. Neki Meu najistaknutijim bogovima jesu bogovi
bogovi naroito se staraju o lovu, zemljodel- prirodnih sila, naroito sunca i kie. Od njih
stvu, ljubavi, raanju, ratu i smrti. Mitovi o zavisi rod useva, pa su bogovi sunca i vremen-
ovim bogovima najee su blisko vezani za skih prilika najire potovani. Od Intija, boga hovim precima nego i o putevima kojima su se
njhove uloge. sunca Inka, do grkog boga neba Zevsa, svi oni
Mnogi mitovi ukljuuju smrtnike s izuzet- smatraju se najmonijima.
nim nadljudskim sposobnostima. Ovi junaci Neke najpoznatije mitske teme tiu se pri-
izvravaju naizgled nemogue zadatke, bez rodnih sila. U mnogim kulturama postoji mit u
kom sunce nestaje liavajui svet hrane i toplo- najvei grad Atinu nazvali po svojoj boginji
te, to objanjava smenu dana i noi. Druge zatitnici, zatim Inkama, koji su verovali da su
kulture, u Kini i nekim delovima Afrike, imaju njihovi vladari potomci samog boga sunca, i
mitove o previe sunca, pa ga bogovi smanju- Nordijcima, iji ratnici su se trudili da opona-
ju ili kao protivmeru stvaraju no. irom sveta aju svog velikog boga Odina.
gnevni bogovi alju strahovite poplave, kojima Vitalnost i vanost mitova ne ogledaju se
samo u bezbrojnim prepriavanjima, nego
porodice pre nego to se sve vrati u normalno i u tome kako su bogovi, junaci i razna bia
stanje. Takve pripovesti objanjavaju prirodne nadahnjivali umetnike. Od Kine do drevnog
katastrofe i podstiu ljude da potuju bogove i Rima, umetnici su slikali i vajali bogove; pone-
ne izazivaju njihov gnev. Ti mitovi su takoe i kad je to bilo sam in potovanja bogova, a
napete prie o pustolovinama i spasenju. ponekad samo slavljenje boanstava i njihovih
dela.
VANOST MITOVA Mitovi nastaju iz bliskog odnosa izmeu
Mitovi uvruju kulturni identitet narod koji ljudi i sveta prirode i duhova, odnosa kakav su
ih priaju. Prvobitni mitovi svakog plemena mnogi od nas izgubili. Odvijaju se na grani-
australijskih Aboridina govore ne samo o nji- ci izmeu stvarnosti i mate, slave neobinost
i nesigurnost i opisuju zastraujue kosmike
kretali zemljom kad su stvarali svaku pojedinu sile. Ali mitovi takoe donose i velika uzbue-
prirodnu pojavu. Zemlja, njeni itelji i njihovi nja i nadahnua. Mitovi su prie koje nas naj-
mitovi neraskidivo su povezani. Mitovi su bili vie opinjavaju, jer dotiu srce i um i doseu
isto toliko vani i starim Grcima, koji su svoj do same sutine naeg bia.

UVOD
UVOD

8 9
EVROPA
 U
poreenju s ogromnim kopne-
nim prostranstvima Afrike i
Azije, Evropa je relativno mala;
ipak, ona ima dugu kulturnu
istoriju. Deo njenog naslea
jeste i skup mitova s hiljadama razliitih legen-
di podeljenih u brojne vrlo posebne tradicije
po itavom kontinentu, od predanja Slovena iz
istone Evrope do mitova Nordijaca iz zapadne
Evrope, i od zamrenih panteona stare Grke i
Rima do vitekih pria iz srednjeg veka. Veina
ovih tradicija dobro je poznata irom sveta
zahvaljujui dugoj evropskoj istoriji pisane
kulture.
Ali mitovi i legende Evrope, kao i oni iz
drugih krajeva sveta, nastali su mnogo pre
pisane rei. Neki tragovi ovih preistorijskih
tradicija su opstali, ali su esto minimalni.
Rimljani su, na primer, pisali o nekim bogovi-
ma i boginjama Kelta,
EVROPA
12
naroda bez pisma iju su teritoriju zauzeli, ali
njihovi opisi keltskih boanstava i verskih
obreda su fragmentarni. ak i kad se spoje
s arheolokim nalazima kao to su natpisi,
statue, rtvenici, nakit i drugi predmeti, dobija
se samo delimina slika.
Drugi aspekti evropske mitologije stigli su
do nas preko popularnih pria iz usmene tra-
dicije, pria koje su pisci i folkloristi zabeleili
mnogo kasnije, neke tek u XIX veku. Mnogi
bogovi i prie iz srednje i istone Evrope
opstali su tako, a stekli su novi ivot nadah-
nuvi pisce, slikare i kompozitore da ih obrade
u novim delima. Prie iz ruske mitologije, na
primer, inspirisale su slike uvenih ilustratora
i scenografa kao to je Ivan Bilibin, i muziku
slavnih kompozitora kao to su ajkovski i
Stravinski.
Ipak, najpoznatije evropske mitove upo-
znali smo preko knjievnosti. Mitovima
LJUDI STVARAJU BOGOVE
PO SOPSTVENOJ SLICI.
Grki fi lozof Ksenofan (570 480. g. p.n.e.)
nastalim u staroj Grkoj o olimpskim bogo-
vima, o junacima i o mnogim poluboan-
skim biima dug ivot su podarili kasni-
ji grki pesnici i dramski pisci. Oaravajue
same po sebi, prie o bogovima kao to su
Zevs i Apolon, i o junacima kakvi su Herakle
i Persej, postale su jo dugovenije i omilje-
nije kao tema grkih pisaca Homera, Hesio-
da, Eshila, Euripida i drugih. Kad su Rimlja-
ni usvojili grke mitove, novi narataji pisaca,
meu njima Ovidije i Vergilije, razvili su dalje
te prie. Drugi primer bogate knjievne kul-
ture koja je prigrlila mitologiju ukorenjenu u
mnogo ranijim vremenima nalazi se u delima
pisaca i pesnika srednjeg veka, koji su iznova
priali prie o kralju Arturu i njegovim vitezo-
vima, kao i druge pripovesti o vitetvu.
Knjievne obrade evropskih mitova pod-
seaju nas na prenjenost drutava u kojima
su nastale, od stare Grke do srednjovekov-
nog hrianstva. Ipak, ova prenjenost je
samo jedna strana mitova, jer svet evrop-
ske mitologije esto je daleko od prenje-
nog. Izuzetno krvave bitke, raskomadana
tela, bogovi koji ne mare za moral sve su
to redovne pojave klasinih grkih i rim-
skih mitova, na primer. A vetice, ljudoderi,
vodeni vilenjaci, vukodlaci i druga mrana
stvorenja na koja esto nailazimo u mnogim
priama iz srednje Evrope takoe su vrlo
strana i nasilna. Uprkos svojoj dubokoj
starosti i prividnoj prenjenosti, mitologi-
ja Evrope i danas je dvosmislena i prepuna
napetosti i uzbuenja.
UVOD
13
 KLASINA EVROPA

Mitovi stare Grke i Rima, bogati priama o velikim ljubavima, suparnitvima i

podvizima klasinih boanstava i junaka, spadaju meu najpoznatije prie
svetske knjievnosti.

Civilizaciju antike Grke, koja je dosegla kim pustolovinama i dalekim putovanji-

vrhunac u V veku pre nae ere, nije stvori- ma, ak i u Donji svet, prepriavane su
la jedna velika nacija, nego niz gradova- mnogo puta.
-drava, od kojih je svaki imao svoju
tradiciju, kulturu i boanstva. Kao ishod TR AJNI UTICAJ
toga, mnogi bogovi i boginje drevne Kad je grka civilizacija propala, mitovi
Grke bili su posebno potovani u nekim su preiveli na razliite naine. Stvara-
mestima. Na primer, Atina se tesno pove- jui svoje ogromno carstvo, Rimljani
zivala s gradom Atinom, Zevs s Olim- su usvajali mesna boanstva kuda god
pijom, a Apolon s Delma. Ali itelji su stigli. Grki bogovi i boginje bili su
itave stare Grke vremenom su usta- Sicilijanski hram im naroito privlani, pa su kombi-
novili veliku grupu boanstava koja su Klasini hramovi kao to je ovaj iz Agrienta na Siciliji bili novali njihove linosti sa sopstvenim
su pravougaone graevine opasane stubovima. U hramu se
se odnosila meusobno i prema svetu nalazila prostorija sa statuom boanstva kome je posveen, boanstvima i tako stvorili vrlo srodne,
ljudi prilino nalik iroj ljudskoj poro- i tu su se prinosili dragoceni darovi od zlata i srebra. ali ipak poneto drugaije likove. Bog
dici s mnogobrojnim bliskim srodnici- neba Jupiter, na primer, rimski je par-
ma. Pripadnici ovog velikog panteona njak grkog boga Zevsa, ali se ipak
bogova i boginja zaljubljivali su se, stupali u ljubavne veze razlikuje od njega; Rimljani su ga povezivali s pravdom i
ak i s obinim smrtnicima razvijali krupna lina i poli- potovanjem zakletvi, kao i sa svojim zvaninicima, koji
tika suparnitva i esto pribegavali ratovima. su mu prinosili rtve kad stupe na dunost.
Grka umetnost, arhitektura i mitoloki prikazi takoe
GRCI I NJIHOVI BOGOVI su se sauvali i imali su dugotrajniji uticaj, naroito na
Stari Grci ukazivali su potovanje svojim boanstvima umetnike i pisce zapadne Evrope iz doba renesanse (oko
prinosei im rtve u hramovima i slavei ih redovnim 1350. oko 1550).
svetkovinama. O ovim obredima zna se mnogo jer su
brojni hramovi opstali, zajedno s obrednim predmetima
i statuama bogova, i zato to su pisci antike Grke opi-
sivali verske obrede kao to su prinoenje rtava u hrani

KLASINA EVROPA
KLASINA EVROPA

i vinu. Ljudi su zauzvrat oekivali da im boanstva budu

naklonjena, jer se za mnoge bogove i boginje verovalo
da se ivo zanimaju za ljudske poslove. Na svaku fazu
velikog mitskog rata izmeu Grke i Troje, kao i na sam
njegov ishod, dela boanstava uticala su koliko i ono to
su ratnici s obe strane ostvarili na bojnom polju.
Grki mitovi takoe govore i o uzajamnom delovanju
boanstava i ljudi kroz likove brojnih heroja, likova koji
rtvenik boginje Fortune su smrtni ali koji poto esto imaju jednog boanskog Sveti plat boginje Atine
Ovaj rtvenik potie iz grada erveterija. Nainili su ga Etrurci, prethodnici Rimljana. Ovaj prizor je deo friza niza reljefa koji je nekada krasio Partenon, veliki hram
14 Prikazuje prinoenje rtve Fortuni, boginji sudbine koja usmerava tokove ljudskih ivota
roditelja poseduju i neke boanske osobine. Pripovesti boginje Atine na atinskom Akropolju, nastao izmeu 438. i 432. g. p.n.e. Prikazuje
15
i koju su kasnije potovali i Rimljani. o junacima kakvi su Herakle i Jason, koje govore o veli- svetenike hrama kako dre sveti Atinin ogrta.
 POSTANJE U DREVNOJ
GRKOJ
Klasina mitologija sadri nekoliko prikaza postanja, a oni
govore o tome kako su boanski tvorci uobliili kosmos
pre nego to su roene prve rase koje su ga naselile. Te
prie nam kazuju o poreklu bogova i boginja koji igraju
velike uloge u klasinoj mitologiji i za koje se verovalo da
obitavaju na planini Olimpu.
MIT
U poetku nije bilo niega osim beskrajne crne pra-
znine zvane Haos. Iz te praznine nastala je stvaralaka
sila. Razni grki prikazi postanja nazivaju tu silu razli-
itim imenima. U nekima je to boginja Eurinoma koja
se spojila s prvobitnom zmijom zvanom Oron i tako
otpoela postupak stvaranja, a u drugima je to Gea,
Majka Zemlja.
PRVOBITNO JAJE
Eurinoma je uzela oblik golubice i snela veliko jaje oko
kog se Oron obmotao. Tako grejano, jaje se otvorilo i
iz njega se izleglo sve postojee: Uran, nebo, Urea, pla-
nine, Pont, more, i sve zvezde i planete. Gea, zemlja, i
njene planine i reke takoe su se izlegle tada. Kada se
sve rodilo, Eurinoma i Oron popeli su se na planinu
Olimp i tamo sebi stvorili dom, ali Oron se progla-
sio jedinim tvorcem kosmosa, pa ga je Eurinoma
kaznila najpre tako to ga je izbacila iz kue, a
onda, poto je ustrajavao u
KLASINA EVROPA
svojoj tvrdnji, tako to
ga je zauvek proterala
u Donji svet.
MAJKA ZEMLJA
Drugi tvrde da je prvobitni
tvorac bila Gea. Ona i Uran, nebo, vodili
su ljubav i Uran je prosuo ivotvor- Golubica
nu vodu po njenoj povrini. Iz ovoga Pria o praboginji Eurinomi koja
uzima oblik golubice veoma je stara i
16 su nastale ne samo reke i jezera, nego i sauvana je uglavnom u fragmentima Krona, voe titana, koja su postala olimpska
najstarija stvorenja koja su nastanjivala drevnih grkih tekstova.
Oron
Zmija Oron omotala se oko jajeta
koje je snela Eurinoma, a u njemu je
bio zaetak svega to postoji.
zemlju. Prva takva rasa bili su storuki divovi hekaton-
hejri; imali su pedeset glava, a iz ramena im je raslo
sto ruku. Zatim su doli kiklopi, rasa jednookih divova
vinih obradi metala. Neki kau da su kiklopi kasni-
je napali boga Asklepija, pa ih je Apolon, njegov otac,
pobio. Njihovi duhovi i dalje opsedaju peine u
okolini vulkana Etne.
Drugi tvrde da se Uran plaio snage
i vetine kiklopa i strepeo da e mu
oduzeti mo, pa ih je proterao u Donji
svet.
Najvanija rasa nastala iz veze Gee
i Urana jeste grupa divova poznatih
kao titani. Oni su bili prvi vladari
zemlje i stvarali su porodice s titan-
kama, enskim pripadnicama rase.
Njihova deca postala su najmoniji
bogovi i boginje, meu njima i Hipe-
rionova deca Helije, bog sunca, i Eoja,
boginja zore. Najuticajnija su bila deca
boanstva.
GLAVNI LIKOVI
Kosmos starih Grka poinje s nejasnim likovima ija je glavna svrha
da zaponu stvaranje, ali koji nemaju visokorazvijene linosti ni
zamrene mitove vezane za kasnija olimpska boanstva. Eurinoma
je, na primer, opisana kao boginja svega, lik koji moe da igra po
prvobitnom haosu, lebdi nad vodom ili uzme oblik ptice koja e
sneti univerzalno jaje. Drugi likovi, kao to je Kron, u poetku bog
etve, vladaju prirodnim silama. Titanka Rea bila je, kao i Gea, prvo-
bitna boginja, materinska pojava snano poistoveivana sa Zemljom.
Titani su vladali i raznim nebeskim telima. Feba i Atlant bili su vla-
Gea, boginja majka
dari Meseca, dok su Rea i Kron vladali planetom Saturn. Tea i Hipe- Smatralo se da su Gea i njen
rion bili su vladaoci Sunca. suprug Uran izrodili geografske
pojave kao to su mora, reke i
potoci.
Kron prodire svoje dete
Titan Kron, uven po tome to je
progutao svojih prvih petoro dece
(vidi str. 18), iveo je sa suprugom
Reom u stenovitoj tvravi na
planini Otris.
Uran Rea obmanjuje Krona
Urana je, na podsticaj majke Kako bi sauvala esto dete da
Gee, ukopio njegov sin Kron, ga otac ne proguta, Rea je dala
zato to je Uran zatvorio svu Kronu kamen umotan u pelene
svoju ostalu decu. (vidi str. 18).
GIGANTI I KIKLOPI TROJSTVA
Meu najstarijim vrstama u kosmosu bili su narataji divova kao to Titani i druga prvobitna stvorenja
su jednooki kiklopi i hekatonhejri. Ove rase imale su nadljudsku izrodili su mnotvo dece, koja su
snagu i zbog toga su ih, kao i zbog njihove neprijatne pojave, titani imala status niih boanstava, ali
proterali u Donji svet. No, kasniji mitovi govore o brojnim kiklopima su i dalje vrila znaajan uticaj na
koji su se nekako vratili na Zemlju, gde su iveli kao pastiri. Veina ivote drugih. esto se pojavljuju
ovih zemaljskih kiklopa bila je dobroudna, ali u grupama od tri, kao to su tri
neki su voleli da jedu ljudsko meso. Hesperide i tri Mojre (Suaje). Mojre
su raspolagale ogromnom moi nad
ivotima ne samo ljudi ve i bogova
POSTANJE U DREVNOJ GRKOJ
Grci su verovali da niko ne moe
umai sudbini.
Tri Hesperide
Tri keri titana Atlanta zvali su
Hesperide, to znai keri veeri.
One su negovale divni vrt sa
Kiklopi stablom koje je raalo zlatne
Naziv kiklop znai okruglo- jabuke (vidi str. 4849).
oki, a ova stvorenja zvali su
tim imenom zbog njihovog
jedinog oka na sredini ela.
Tri Mojre
Tri Mojre bile su keri Noi. Kloto
Hekatonhejri je, prema verovanju, ispredala nit
Storuki divovi hekatonhejri iveli su u Tartaru, ivota, Lahesa joj je odmeravala
najdubljem delu Donjeg sveta, i uvali one koji su duinu, a Atropa, trea sestra,
17
osueni da tamo borave. presecala ju je u trenutku smrti.
VIDI I Evropske prie o postanju 9091, 100103 Divovi 6467, 9697, 104105