19.

1 PROSTIRANJE TOPLOTE

Pitanja
1. Opisati prenos toplote koji je spontan i onaj koji nije spontan.
2. Kako se toplota prostire provodjenjem (kondukcijom).
3. Temperatursko polje i izotermske povrine
4. Kolicina dovedene ill odvedene toplote Q, Gustina toplotnog fluksa, Toplotnim protokom
(fluksom)
5. Provodjenje toplote kroz ravan i beskonaan zid
6. Toplotna provodnost k
7. Toplota se provodi kroz troslojni zid.
8. Toplota se provodi kroz n-slojni ravan zid.
9. Sluaj provodjenja toplote kroz jednostruki cilindrini zid
10. Provodjenje toplote kroz vieslojni zid cilindrine cevi (beskonane).
11. Provodjenje toplote kroz n-to slojni zid zid cilindrine cevi (beskonane).
12. If you have steel and wood at 0 C, which feels colder? If you have steel and wood at 100 C,
which feels hotter?
13. If you have a cup of coffee which is too hot to drink, should you add cream to it immediately
to cool it or let it stay black and sit for a while before adding cream? The object is to get it cool
enough to drink in the shortest possible time.

Problematika prostiranja toplote prisutna je u inenjerstvu kada se nastoji da se

prostiranje toplote ili intezivira ili uspori, ili kada treba optimizirati veliine toplotnih sistema.
Toplota se spontano prenosi sa tela koje je na vioj temperaturi na telo koje je na nioj
temperaturi. Toplota se moze raznim tehnikim procesima odvoditi ili dovoditi na tri razliita
nacina:
1. Provodjenjem (kondukcijom) od jednog delia materije do drugog kada se deliii materije
(atomi, molekuli) ne krecu;
2. Konvekcijom, kada se estice materije kreu i nose sa sobom svoju energiju;
3. Zraenjem, kada se toplota pretvara u energiju zraenja - energiju elektromagnetnih talasa
kojima se prenosi kroz prostor, pa i vakuum, a nailaskom na drugu materiju ponovo transformie
u toplotu.
Stvarno prostiranje toplote je kombinovano, sto znai da su u izvesnoj meri i istovremeno
zastupljena sva tri naina prostiranja toplote.

19.2 PROVODJENJE TOPLOTE

19.2.1 Kako se prostire toplota kondukcijom?
Provodjenje toplote, ili kondukcija odvija se po sledeem mehanizmu. Molekuli vrstih materija
koji su na viim temperaturama vibriraju brze oko svog ravnoteznog polozaja. Pri sudaru sa
molekulom nize temperature prenose na njega energetski impuls zbog ega mu se ubrzaju
vibracije, a poveava mu se i temperatura. Istovremeno se molekulu koji odaje impuls smanjuje
brzina vibracije i temperatura. Opisani mehanizam se nastavlja sve dok postoji termiika
neravnotea izmedju molekula u telu. Ovaj nain prostiranja toplote je manje izrazen kod fluida,
a gotovo uvek kod vrstih tela.
Kod gasa se provodjenje toplote ili kondukcija odvija na sledei nain. Brzina molekula zavisi
od temperature. Posmatrajmo provodjenje toplote od toplijeg do hladnijeg zida pri emu se uticaj
sila gravitacije zanemaruje. Molekuli gasa se sudaraju sa

19.1.2 ta je temperatursko polje i ime se karakterie?

Skup temperatura u svim takama nekog prostora u datom trenutku posmatranja ini
temperatursko polje. Temperatura u bilo kojoj taki tog prostora odredjena je koordinatama te
take (x, y, z) i vremenom , tj.

T T ( x , y , z , ) (19.1.1)
Ova jednaina je ustvari matematiki izraz temperaturskog polja.
Ako se temperature ili srednje temperature,ukoliko postoje promene temperature oko njene
srednje vrednosti, u datom temperaturskom polju ne menjaju tokom vremena onda je takvo
temperatursko polje ustaljeno ili stacionarno. Naprotiv, ako se temperature (srednje
temperature) menjaju sa vremenom tada je takvo temperatursko polje neustaljeno ili
nestacionarno. Primenom ove definicije temperaturskog polja na proces provodjenja dobija
se slucaj ustaljenog ili stacionarnog provodjenja, te sluaj, neustaljenog ili nestacionarnog
provodjenja toptote. Sve take sa istim temperaturama u temperaturskom polju formiraju
povrine jednakih temperatura koje se nazivaju izotermskim povrinama.

19.1.3 Kako se definiu gustina toplotnog prptoka i toplotni protok?

Neka kolicina dovedene ill odvedene toplote Q u procesu provodjenja u J iznosi:

Q A (19.1.2)
gde je: 2
u J/(m s) - gustina toplotnog fluksa tj. koliina toplote Q koja prolazi kroz
jedinicu povrine u jedinici vremena; A - povrsina u m2 .
Toplotnim protokom (fluksom) definisana je koliina toplote to se u jedinici
vremena provede kroz materiju:

Q A u W. (19.1.3)

19.1.4 Provodjenje toplote kroz jednoslojni ravan zid (beskonaan)

Sluaj provodjenja toplote kroz ravan i beskonaan zid je jedan od elementarnih primera
provodjenja toplote sa kojim se susreemo u praksi. Neka je provodjenje toplote stacionarno
i normalno na zid.
Ovaj sluaj provodjenja toplote prikazan je na sl. 19.1.1. Zid je jednostruki, debljine
u m. Izotermske povrsine T1 i T2, se podudaraju sa spoljanjim povrinama pa je koliina
toplote odreena sa:

k
Q (T1 T2 ) A

(19.1.4)
Jednaina pokazuje da je Q direktno proporcionaino k, T1-T2, A, , i obrnuto proporcionaino
. Pri tome temperatura u zidu priblino linearno opada od vrednosti T1 do T2.
Sl.19.1.1 Provodjenje toplote kroz jednostruki ravan zid

19.1.5 Koje su karakteristike toplotne provodnosti?

Toplotna provodnost k ija je jedinica W/(m K) za vrste materije uglavnom je malo zavisna
od temperature, dok je kod tenosti i gasova jako zavisna, a manje od pritiska. Kod metala je
poznato da vrednost k raste sa poveanjem istoce sastava metala, pa zato legure imaju uvek
manji k nego isti metali. Drvo ima veu vrednost toplotne provodnosti pri provodjenju
toplote u pravcu vlakana od vrednosti toplotne provodnosti u pravcu popreno na vlakna.
Vrednosti toplotne provodnosti k za neke od razliitih materijala date su u tabeli 19.1.1

TABELA 19.1.1 VREDNOSTI TOPLOTNE PROVODNOSTI k u W/(mK)

Materijal Vrednost Materijal Vrednost

Bakar, tehniiki 349 Staklo 0.465-1,05

Aluminijum, ist 229 Bakelit 0,233
Aluininijuin,tehniki 203,5 Guma 0,12-0,23
Monel metal 22,1 Grafit, 11,6-174,5
Al bronza 82,6 Staklena vuna 0,037-0,043
Mesing 111,6 Azbestna vuna 0,058-0,2
Duraluminijum 159,3 Glicerin 0,279
elik 51 Vazduh pri 223 K 0,02
elik (legirani) 38,4 Vazduh pri 273 K 0,0245
Voda pri 373 K 0,681 Vazduh pri 373 K 0,0307
Voda pri 283 K 0,58 Alkohol 0,186

19.1.5 Provodjenje toplote kroz vieslojni ravan zid (beskonaan)

Neka se na ravan zid sastoji iz vie (tri) sloja kao na Sl.19.1.4 gde je pokazan sluaj
provodjenja toplote kroz troslojni zid. Gustina toplotnog fluksa kroz vieslojni ravan zid pri
stacionarnom provodjenju mora biti jednaka za pojedine slojeve 1,2,...,n. Moe se napisati:
k k k
1 (T1 T2 ) 2 (T2 T3 ) 3 (T3 T4 )
1 2 3
Temperaturski pad u pojedinom sloju je linearan, all gledano u celini ima zakonitost
izlomljene linije. Za odnosni sloj viestrukog zida temperaturski pad iznosi
2
T1 T2 1 ; T2 T3 ; T3 T4 3
k1 k2 k3

Sl.19.4 Provodjenje toplote kroz troslojni ravan zid

pa se ukupni temperaturski pad dobija sabiranjem pojedinih padova:
T1 T2 T2 T3 T3 T4 T1 T4

jer postoji jednakost temperatura izmedju slojeva. Ukupni temperaturski pad iznosi:

1 2 3
T1 T4 ( )
k1 k 2 k 3

a kolicina toplote:

1
Q (T T ) A
1 2 3 1 4

k1 k 2 k 3
Sada se ukupni temperaturski pad moe lako odrediti za n-to slojni zid:
n
i
T1 T4
i 1 k i

odnosno koliina toplote koja se provodjenjem odvede, ili dovede kroz n-to slojni zid:

1 1
Q (T1 Tn ) A (T1 Tn )
n
i R (19.1.21)

i 1 k i
 n
i
gde je sa R oznaena toplotna otpornost.
i 1 ki A

19.1.6 Provodjenje toplote kroz jednoslojni zid cilindrine cevi (beskonane)

Sluaj provodjenja toplote kroz jednostruki cilindrini zid prikazan je na Sl. 19.1.5.
Koliina razmenjene toplote se u tom sluaju rauna iz izraza:

k
Q 2L (T T2 )
r2 1
ln
r1
Jednaina pokazuje da je Q direktno proporcionaino k, T1-T2, L, , i obrnuto
proporcionaino ln(r2/r1).

Sl. 19.5 Provodjenje toplote kroz zid cilindrine cevi

Odavde je:

Q r
T2 T1 ln 2 (19.1.23)
2Lk r1

Jednaina pokazuje da se temperatura u zidu cevi du radijusa r menja po

logaritamskom zakonu (sl. 19.1.5).

19.1.8 Provodjenje toplote kroz vieslojni zid cilindrine ceve (beskonane)

Za cilindrinu cev iji zid ima dva sloja dobija se:

-za prvi sloj
k1
Q 2L (T T )
r2 1 2
ln
r1
-za drugi sloj .
k2
Q 2L (T T )
r3 2 3
ln
r2

pa je koliina toplote jednaka:

T1 T3
Q 2L
r r
ln 2 ln 3 (19.1.24)
r1 r2

k1 k2

U optem sluaju za n-to slojni zid cilindrine cevi je:

T1 Tn 1
Q (19.1.25)
Rc

gde je:
ri 1
ln
1 n
ri (19.1.26)
Rc
2L i 1 k i
Ukupni temperaturski pad za n-to slojni cevni zid je sloen od n medjusobno spojenih
logaritamskih krivih.

19.1.9 ta utie na oseaj hladnoe i toplote? Zato su neki materijali hladniji a neki
topliji na istoj temperaturi?
Oseaj dodira nije pouzdan termometar jer oseaj toplote ili hladnoe povrine zaisi
od drugih faktora osim temperature. Tako neki materijali mogu biti hladniji a neki topliji
na istoj temperaturi.
Moe se primetiti da toplotna provodnost materije koja se dodiruje utie na oseaj ili
hladnog ili toplog. Ako su dva materijala na 0 0C, ovek osea da je elik hladniji nego
drvo jer je toplotna provodnost elika mnogo vea od toplotne provodnosti drveta. Zato
elik bre uzima toplotu sa njegovih prstiju nego drvo. Ako su oba materijala na 100 C,
ovek osea se da je elik mnogo topliji od drveta jer e provoditi energiju na njegove
prste mnogo intezivnije od drveta.