GP Tekst PDF

SKUPTINA OPTINE
SUBOTICA
GENERALNI PLAN
SUBOTICA-PALI DO 2020.
S.O. Subotica na sednici

odranoj dana _____ 2006. godine
pod brojem __________ /2006
donela je Odluku o donoenju Plana
Predsednik S.O. Subotica
SAA VUINI
JAVNO PREDUZE]E
ZAVOD ZA URBANIZAM
op[tine SUBOTICA
Direktor:
BARTU KRISTIJAN, dipl.in.gra.
Subotica, 2006. god.

GENERALNI PLAN SUBOTICA PALI DO 2020. GOD.
VRSTA DOKUMENTACIJE: GENERALNI PLAN

SUBOTICA PALI DO 2020. GODINE
NARUILAC: SKUPTINA OPTINE SUBOTICA
INVESTITOR: SKUPTINA OPTINE SUBOTICA
BROJ UGOVORA: U-185-1/98/05
OBRAIVA: JP "ZAVOD ZA URBANIZAM

OPTINE SUBOTICA"
DIREKTOR: Bartu Kristijan, dipl.in.gra.
ODGOVORNI URBANISTI: Kornelija Evetovi Cvijanovi, dipl.in.arh.

Petar Andri, dipl.in.arh.
STRUNI TIM: Kornelija Evetovi Cvijanovi, dipl.in.arh.

Petar Andri, dipl.in.arh.
Dragana Mijatovi, dipl.in.arh.
Pei Tomo, dipl.in.arh.
Marija Pokri, dipl.in.arh.
Milena Dini, dipl.in.arh.
Joef ipa, dipl.in.arh.
Mr. Antun Rudinski, dipl.in.arh.
Karolj Terteli, dipl.in.arh.
Tomislav Bai Palkovi, el.in.
Stipan Jaramazovi, dipl.in.saobr.
Laslo Juhas, dipl.in.saobr.
Sneana Davidovi, dipl.in.gra.
Slavka Kecman, dipl.geograf
Aleksandar Alavanti, dipl.in.arh.
Norbert Molnar Gabor, dipl.in.arh.
SARADNICI: Olga Rus, gra.tehn.

Hire Edit, daktilograf
Nada Pekez, daktilograf
Gabor Poa, in.geod.
SPOLJNA SARADNJA: Optina Subotica

Sluba za graevinarstvo
Gligor Terezia, ing.hortikulture
J.P. ZAVOD ZA URBANIZAM OPTINE SUBOTICA 2

SADRAJ
A. TEKSTUALNI DEO
UVOD ................................................................................................... 9
PRAVNI OSNOV ............................................................................... 10
I. GRANICA PODRUJA OBUHVAENOG

GENERALNIM PLANOM ................................................................. 11
1.1. OPIS GRANICE GRAEVINSKOG REONA
SUBOTICA PALI ....................................................................... 11
1.2. OPIS GRANICA GRAEVINSKOG ZEMLJITA VAN

GRAEVINSKOG REONA ......................................................... 18
1.2.1. Lokacija I (vodozahvat) ......................................................... 18
1.2.2. Lokacija II (deponija i stono groblje) ............................... 18
1.2.3. Lokacija III (kompleks GMRS) .............................................. 19
II DUGORONA STRATEGIJA RAZVOJA I KONCEPCIJA

UREENJA I ORGANIZACIJE PROSTORA I
GRAENJA SUBOTICE I PALIA ........................................... 20
2.1. CILJEVI PROSTORNOG RAZVOJA ........................................... 20
2.2. POLOAJ, MESTO I ULOGA SUBOTICE I PALIA

U OKRUENJU ........................................................................ 21
2.3. OSNOVNI PROGRAMSKI ELEMENTI DEMOGRAFSKOG

RAZVOJA ........................................................................................ 22
2.4. PROGRAMSKI ELEMENTI RAZVOJA PRIVREDNIH I

OSTALIH DELATNOSTI .............................................................. 24
2.5. KONCEPCIJA PROSTORNE ORGANIZACIJE SUBOTICE I

PALIA ............................................................................................ 25
III PRAVILA UREENJA .......................................................................... 31

3.1. PODELA PROSTORA UNUTAR GRANICA
GRAEVINSKOG REONA NA PROSTORNE
CELINE PREMA FUNKCIONALNIM, PLANSKIM I
ISTORIJSKOAMBIJENTALNIM KARAKTERISTIKAMA ................... 31
Funkcionalne prostorne celine u graevinskom reonu ................ 31
Podela prostora graevinskog reona na prostorno planske
celine - urbanistike zone (mesne zajednice) .......................... 31

3.2. NAMENE POVRINA KOJE SU PRETENO PLANIRANE U

GRAEVINSKOM REONU PODELA GRAEVINSKOG
ZEMLJITA NA OSTALO I JAVNO ... 53
3.2.1. POVRINE ZA OSTALE NAMENE ..................................... 53

STANOVANJE .................................................................. 53
- Porodino stanovanje .. 55
- Meovito stanovanje 56
- Vieporodino stanovanje ... 57
RADNE I POSLOVNE ZONE ............................................ 59
- Radne zone 59
- Komercijalne funkcije ... 62
- Turizam .. 63
- Radni sadraji i poslovanje u okviru drugih namena .. 64
KOMPLEKSI VERSKIH OBJEKATA ................................. 65
ZELENILO POLJOPRIVREDNE POVRINE ... 65
3.2.2. POVRINE ZA JAVNE NAMENE ........................................... 65
JAVNE FUNKCIJE I SLUBE .......................................... 66
Javne slube lokalnog nivoa ili "opte" javne slube ....... 67
Javne slube od posebnog znaaja ................................ 85
CENTRALNE FUNKCIJE ................................................ 87
- Gradski centar ............................................................ 87
- Sektorski centri ........................................................ 88
- Centri urbanistikih zona ............................................ 88
KOMUNALNE ZONE I OBJEKTI ................................. 89
ZELENILO ................................................................... 95
- Zelene povrine namenjene javnom koritenju ......... 97
- Zelene povrine ogranienog koritenja ................... 100
- Zelene povrine specijalne namene ............................ 102
SPORTSKO-REKREATIVNE POVRINE ................. 108
SPECIJALNA NAMENA ... 115
VODENE POVRINE ................................................. 115
3.3. PRAVCI, KORIDORI I KAPACITETI INFRASTRUKTURE .... 115
3.3.1. SAOBRAAJNA INFRASTRUKTURA ................................... 116

ELEZNIKI SAOBRAAJ ............................................ 116
DRUMSKI SAOBRAAJ ................................................... 117
STACIONARNI SAOBRAAJ ........................................... 120
INTEGRALNI TRANSPORT ............................................. 120
PRATEI SADRAJI ........................................................ 120
3.3.2. VODOPRIVREDNA INFRASTRUKTURA ........................... 121
VODOSNABDEVANJE ................................... 121
ODVOENJE OTPADNIH VODA ..................................... 125
PREIAVANJE OTPADNIH VODA ............................. 129
JEZERO PALI ................................................................ 130
3.3.3. ENERGETSKA INFRASTRUKTURA .................................. 131
ELEKTROENERGETSKA INFRASTRUKTURA . 131
SISTEM SNABDEVANJA TOPLOTNOM ENERGIJOM 134
3.3.4. TELEKOMUNIKACIONA INFRASTRUKTURA ................... 137

3.4. BILANS POVRINA 139

3.5. GENERALNA, REGULACIONA I NIVELACIONA REENJA 141
3.5.1. REGULACIONA REENJA .. 141
3.5.2. NIVELACIONA REENJA . 142
IV PROSTORI SA POSEBNIM OSOBENOSTIMA I

OGRANIENJIMA, REIMI IZGRADNJE I
UREENJA OVIH PROSTORA ............................................... 143
4.1. ZATITA PRIRODNIH DOBARA ............................................. 143
4.2. PRAVILA I USLOVI ZATITE NEPOKRETNIH

KULTURNIH DOBARA I AMBIJENTALNIH CELINA .............. 147
4.2.1. ZONE URBANISTIKE ZATITE
PROSTORNO KULTURNO ISTORIJSKE CELINE ............ 148
4.2.1.1. Uslovi urbanistike zatite urbanih i
fizikih struktura istorijskog jezgra Subotice i
istorijskog jezgra Palia ..... 149
4.2.2. PROSTORNE CELINE I OBJEKTI VAN GRADSKOG
JEZGRA KOJE UIVAJU PRETHODNU ZATITU
ZONE URBANISTIKOG NADZORA .............. 160
4.2.3. Zona nasleene urbane matrice grada .......................... 163
4.2.4. Arheoloka nalazita .......................................................... 163
4.3. USLOVI OBLIKOVANJA GRADSKIH CELINA, PRAVACA,

ZNAAJNIJIH LOKACIJA U GRADU ................................... 164
4.4. USLOVI ZA ZATITU I UNAPREENJE IVOTNE SREDINE .. 168
4.5. USLOVI ZA OBEZBEENJE KRETANJA DECE, STARIH,

HENDIKEPIRANIH I INVALIDNIH LICA ............................... 169
4.6. USLOVI ZA UREENJE PROSTORA OD INTERESA ZA

ODBRANU I ZATITU OD ELEMENTARNIH NEPOGODA I
DRUGIH VEIH OPASNOSTI U MIRU I RATU I ZA
ZBRINJAVANJE LJUDI I MATERIJALNIH DOBARA ...... 170
V MERE ZA SPROVOENJE PLANA .. 175

5.1. KRITERIJUMI ZA ODREIVANJE VRSTE PLANA
KAO OSNOVA ZA SPROVOENJE GP-a .. 175
5.2. PODELA PROSTORA NA ZONE - BLOKOVE I

PLANSKI OSNOV ZA SPROVOENJE ORGANIZACIJE,
UREENJA I GRAENJA PROSTORA PREMA
POSTAVKAMA GENERALNOG PLANA .... 178

VI PRAVILA GRAENJA ..... 223

6.1. PRAVILA ZA OBRAZOVANJE GRAEVINSKIH PARCELA ......... 224
6.2. URBANISTIKI POKAZATELJI I PRAVILA

GRAENJA PO NAMENSKIM ZONAMA ....................................... 230
6.2.1. ZONA STANOVANJA ........................................................... 230
6.2.1.1. ZONE PORODINOG STANOVANJA ................. 230
6.2.1.2. ZONE MEOVITOG STANOVANJA ..................... 238
6.2.1.3. ZONE VIEPORODINOG STANOVANJA ......... 242
6.2.2. ZONA POSLOVANJA ............................................................ 247
6.2.3. ZONA RADA .......................................................................... 250
6.2.4. ZONA JAVNE NAMENE .. 253
6.2.4.1. ZONE JAVNIH OBJEKATA I POVRINA OD
OPTEG INTERESA ............................................ 253
6.2.4.2. ZONE CENTRALNIH FUNKCIJA .......................... 256
6.2.4.3. ZONE KOMUNALNIH OBJEKATA I POVRINA... 258
6.2.4.4. ZONE SPORTA I REKREACIJE ........................... 260
6.2.4.5. ZONE ZELENILA ................................................... 262
6.3. USLOVI ZA PRIKLJUENJE OBJEKATA NA

KOMUNALNU I OSTALU INFRASTRUKTURU ............................... 266
6.4. USLOVI ZA ZATITU SUSEDNIH OBJEKATA .............................. 267
6.5. USLOVI ZA ARHITEKTONSKO I ESTETSKO OBLIKOVANJE

POJEDINIH ELEMENATA OBJEKTA ............................................. 268
6.6. PRAVILA ZA OBNOVU I REKONSTRUKCIJU

POSTOJEIH OBJEKATA U ZONI.................................................. 270
6.6.1. Zona porodinog i zona meovitog stanovanja . 270
6.6.2. Zona vieporodinog stanovanja .... 272
6.7. OPTA PRAVILA ZA IZGRADNJU OBJEKATA 273
6.8. POSEBNA PRAVILA ZA IZGRADNJU OBJEKATA .. 275
6.9. PRAVILA ZA IZGRADNJU MREE I OBJEKATA

SAOBRAAJNE INFRASTRUKTURE .. 275
6.9.1. eljezniki saobraaj .............................................................. 275
6.9.2. Drumski saobraaj 276

VODOPRIVREDNE INFRASTRUKTURE . 278

ENERGETSKE INFRASTRUKTURE 279
6.12. PRAVILA ZA IZGRADNJU TELEKOMUNIKACIONE

INFRASTRUKTURE . 284

B. GRAFIKI PRIKAZI PLANA
1. IZVOD IZ PROSTORNOG PLANA REPUBLIKE SRBIJE
2. IZVOD IZ GENERALNOG URBANISTIKOG PLANA

SUBOTICA-PALI DO 2000. ... R 1:50000
3. POLOAJ GRADA U ODNOSU NA OKRUENJE R 1:150000
4. KATASTARSKO-TOPOGRAFSKA KARTA SA GRANICOM

GENERALNOG PLANA I GRANICAMA
PROSTORNIH CELINA URBANISTIKIH ZONA .. R 1:10000
5. POSTOJEA NAMENA POVRINA R 1:50000
6. STATUS GRAEVINSKOG ZEMLJITA I GRANICE

KATASTARSKIH OPTINA UNUTAR GRANICE PLANA R 1:50000
7. PLAN NAMENE POVRINA R 1:10000
8. PLAN JAVNIH SLUBI

8.1. Plan mree objekata predkolskih ustanova .. R 1:50000
8.2. Plan mree objekata osnovnih kola . R 1:50000
8.3. Plan mree objekata dopunskog obrazovanja i
objekata uenikog i studentskog standarda . R 1:50000
8.4. Plan mree objekata socijalne zatite R 1:50000
8.5. Plan mree objekata zdravstva .. R 1:50000
8.6. Plan mree objekata kulture .. R 1:50000
8.7. Plan mree sportskih i rekreacionih centara .. R 1:50000
9. PLAN MREE KOMUNALNIH DELATNOSTI R 1:50000
10. RAZMETAJ VERSKIH OBJEKATA .. R 1:50000
11. PLAN OSNOVNIH OBLIKA STANOVANJA .. R 1:50000
12. PLAN MREE GRADSKIH CENTARA .. R 1:50000
13. PLAN RADNIH I POSLOVNIH ZONA . R 1:50000
14. PLAN GRADSKOG ZELENILA R 1:50000
15. SAOBRAAJNA INFRASTRUKTURA

15.1. Plan mree saobraajnica .. R 1:10000
15.2. Karakteristini profili ulica R 1:2000
15.3. Karakteristini profili ulica R 1:2000

16. INFRASTRUKTURNI SISTEMI

16.1. Sistem snabdevanja vodom . R 1:10000
16.2. Sistem odvoenja otpadnih i atmosferskih voda R 1:10000
16.3. Plan elektroenergetske mreze . R 1:10000
16.4. Plan vrelovodne i gasovodne mreze .. R 1:10000
16.5. Plan telekomunikacione i KDS mreze R 1:10000
17. ZATIENA PRIRODNA DOBRA I

ZATIENE ISTORIJSKE CELINE . R 1:50000
18. ZATITA KULTURNIH DOBARA

18.1. Zatita urbanog naslea .. R 1:50000
18.2. Zona urbanistike zatite istorijskog jezgra Subotice R 1:5000
18.3. Zona urbanistike zatite istorijskog jezgra Palia R 1:7500
18.4. Zona urbanistike zatite prostorne
celine ulice Brae Radi . R 1:5000
19. MORFOLOKE KARAKTERISTIKE GRADSKIH

PROSTORA VISINSKA REGULACIJA R 1:50000
20. PODELA NA ZONE I BLOKOVE SA

PRAVILIMA UREENJA I GRAENJA . R 1:50000
C. DOKUMENTACIONA OSNOVA PLANA

UVOD
Odlukom o pristupanju izradi Generalnog plana Subotica Pali do 2020. godine
sa Izmenom i dopunom (Slubeni list optine Subotica br. 16/99 i 37/2002) utvrene su
granice obuhvata plana graevinski reon i definisani ciljevi i zadaci prostorno-
planskog ureenja naselja.
U gotovo zavrnoj fazi izrade Plana, 2003. godine donet je Zakon o planiranju i
izgradnji koji je utvrdio obavezu da se planovi koji nisu doneti do dana stupanja na
snagu novog Zakona, odnosno za koje je obavljen javni uvid ili su u u odnosu na odluku
promenjene granice graevinskog reona, usaglaavaju odnosno zavravaju u skladu sa
procedurom propisanom novim Zakonom, to je u konkretnom sluaju naeg
Generalnog plana znailo obavezu izrade Programa GP-a, kao sastavnog dela Odluke
o izradi Generalnog plana.
Programom je definisan poloaj Subotice u planovima irih prostornih celina u

mrei gradskih centara u Srbiji, odnos Subotice i prigradskih naselja na teritoriji njene
optine. Sagledana su posebna obeleja identiteta Subotice i Palia, njihove urbane i
ekoloke vrednosti, postojea prostorno-planska, urbanistika dokumentacija, potrebni
uslovi nadlenih komunalnih preduzea proistekli iz koncepta plana i druga
dokumentacija od znaaja za izradu Generalnog plana. Definisan je graevinski reon i
njegova podela na javno i ostalo graevinsko zemljite, ciljevi i razvojne mogunosti i
ogranienja ureenja i izgradnje naselja Subotice i Palia.
2004. godine donet je Zakon o stratekoj proceni uticaja na ivotnu sredinu . U

skladu sa lanom 46. Zakona o planiranju i izgradnji (Sl. glasnik RS br 47/2003) i
lanom 9. stav 5., Zakona o stratekoj proceni uticaja na ivotnu sredinu, Skuptina
optine Subotica 23. decembra 2005. godine donela je novu Odluku o izradi generalnog
plana Subotica Pali do 2020. godine.
Sastavni deo Odluke je i Odluka o izradi Strateke procene uticaja na ivotnu sredinu
za Generalni plan Subotica Pali 2020. godine.
Cilj izrade Generalnog plana je stvaranje uslova za plansko usmeravanje

izgradnje i oblikovanja naselja kao prostorno funkcionalne celine u skladu sa njegovim
znaajem i poloajem u irem okruenju, na temeljima odrivog razvoja - ouvanja
postojeih i stvaranja novih vrednosti u prostoru, obezbeenja uslova ekonomske i
socijalne obnove i prosperiteta uz uvaavanje svih primarnih i sekundarnih potreba
stanovnika u pogledu obezbeenja kvalitetnije sredine za rad i ivljenje, te zaustavljanju
negativnog demografskog trenda.

PRAVNI OSNOV
Generalni plan Subotica-Pali do 2020. godine se izrauje u skladu sa:
lanom 54. Zakona o planiranju i izgradnji (Slubeni glasnik RS broj

47/03 i 34/06), a prema propisanom nainu izrade i sadraja utvrenim
Pravilnikom o sadrini, nainu izrade, nainu vrenja strune kontrole
urbanistikog plana, kao i uslovima i nainu stavljanja plana na javni uvid (Sl.
glasnik RS broj 12/04).
Pored navedenog primenjene su i odredbe:
Zakona o zatiti ivotne sredine (Sl. glasnik RS broj 135/04),

Zakona o stratekoj proceni uticaja na ivotnu sredinu (Sl. glasnik RS
broj 135/04),
Zakona o javnim putevima (Sl. glasnik RS broj 101/05),
Zakona o eleznici (Sl. glasnik RS broj 18/05),
Zakona o vodama (Sl. glasnik RS broj 46/91, 53/93, 67/93, 48/94,54/96 i
101/05),
Zakona o sanitarnom nadzoru (Sl. glasnik RS broj 125/04),
Zakona o kulturnim dobrima (Sl. glasnik RS broj 71/94) i
Zakona o eksproprijaciji (Sl. glasnik RS broj 53/95 i Sl. list SRJ broj
16/2001 odluka SUS (prestala da vai odredba l. 44 Zakona).
Donoenjem plana e se utvrditi prostorni razvoj i ureenje gradskog naselja u

skladu sa planovima vieg reda:
Prostornim planom Republike Srbije (Sl. glasnik RS broj 13/96),
Prostornim planom Optine Subotica (Sl. list SO Subotica broj 18/79-7)
Prostornim planom podruja infrastrukturnih koridora autoputa E-75

Subotica-Beograd (Batajnica) (Sl. glasnik RS broj 69/2003)
Regionalnim prostornim planom PaliLudo (Sl. list SO Subotica 12/73),
Uredbom o utvrivanju podruja banje Pali na teritoriji optine

Subotica (Sl. glasnik RS broj 31/99)

I GRANICA PODRUJA OBUHVAENOG

GENERALNIM PLANOM
Podruje obuhvaeno Generalnim planom ukljuuje graevinski reon i
graevinsko zemljite izvan granica graevinskog reona. Ukupna povrina obuhvata u
Generalnom planu je 8245,10 ha, od ega je povrina zemljita unutar granice
graevinskog reona 8203,65 ha, a povrina zemljita izvan granice graevinskog reona
41,45 Ha.
1.1. OPIS GRANICE GRAEVINSKOG REONA SUBOTICA-PALI
Generalnim planom Subotica Pali do 2020. godine je definisan graevinski

reon koji obuhvata povrinu od 8128,50 Ha. Granica graevinskog reona je definisana
prelomnim takama koje su numerisane brojevima od 0-90. Opis granice graevinskog
podruja je dat u smeru suprotnom od smera kretanja kazaljke na satu, a prelomi su
obeleeni takama po redosledu:
K.O. STARI GRAD
0 Taka 0 se nalazi na tromei k.p. br. 31092, 30449 (ulice) i 30688.

1 Od t. 0 severozapadnom meom k.p. br. 30688 na 60 m je taka 1.
2 Od t. 1. u pravcu jugoistoka paralelno i na udaljenosti 100 m od jugozapadne
regulacione linije puta k.p. 22982 du jugozapadne mee k.p. br. 22232 i 22231
i jugozapadne mee parcela otvorenog kanala od Kelebijskog jezera na tromei
k.p. br. 22316/1, 22316/2 i 22343/1 (put) je taka 2.
3 Od t. 2 jugoistonom regulacionom linijom puta k.p. br. 22343/1 do june
granice i du prunog pojasa eljeznike pruge Baja Subotica k.p. br. 31095 do
mee sa k.p. br. 30951/1 i pratei njenu jugoistonu granicu u duini 65 m je
taka 3.
K.O. DONJI GRAD
4 Od t. 3 paralelno i na udaljenosti 100 m od jugozapadne regulacione linije puta

k.p. br. 22193, 31729 presecajui pruni pojas eljeznike pruge Sombor
Subotica na tromei k.p. 37261 (pruni pojas), k.p. br. 31725 i 31724 je taka 4.
5 Od t. 4 junom regulacijom prunog pojasa pruge Sombor Subotica k.p. br.
37261 na presecitu sa jugozapadnom regulacionom linijom puta k.p. br. 32277
je taka 5.
6 Od t. 5 jugozapadnom regulacionom linijom puta 32277 na jugoistonoj mei
k.p. br. 32313 i 32312/1 je taka 6.
7 Od t. 6 jugoistonom meom k.p. 32313 na mei parcele 32312/2 i 32312/4 je
taka 7.
8 Od t. 7. granica nastavlja prema jugozapadu u duini od cca 1595 m do take 8
koja je na mei parcela 32814 i 32815.
9 Od t. 8 granica se lomi pod uglom od 90 ka jugoistoku do take 9 koja je na
regulacionoj liniji Somborskog puta (k.p. 37228) prema parceli 33181/1.
10 Od t. 9. nastavlja (presecajui Somborski put) pravolinijski do take 10 koja je
na mei parcela 33764 i 33765.

11 Od t. 10 granica se lomi pod uglom 90 ka severoistoku do tromee parcela

33984 (put), 34027 i 34028 i dalje meom parcela 34027 i 34028 u duini od cca
278,5 m gde je taka 11.
12 Od t. 11 se lomi pod uglom 90 ka jugoistoku (na 100 m od puta) do granice
koridora ukinute pruge Crvenka Subotica i parcele 34475/3, gde se ponovo
lomi pod uglom 90 ka severoistoku granicom prunog pojasa u duini od cca
51,0 m gde je taka 12.
13 Od t. 12 granica se lomi pod uglom od 90 ka jugoistoku do take 13 koja je na
tromei parcela 35568/2 (put), 35567/3 i 35570/2.
14 Od t. 13 granica preseca put (35568/2), nastavlja meom parcele 35567/1 i
35568/1, dalje preseca put (35522), lomi se i nastavlja regulacijom puta do
tromee sa parcelama 35457 i 35458 odakle se lomi pod uglom 90 ka
jugozapadu do take 14 koja je na tromei parcela 35445 (put), 35457 i 35458.
15 U t. 14. granica se lomi pod uglom 90 ka jugoistoku, nastavlja regulacijom puta
(35445), preseca Beogradski put i dolazi do take 15. koja je na tromei parcela
37231 (Beogradski put), 35886/2 i 35886/3.
16 U t. 15. granica se lomi ka jugu, prati istonu regulaciju Beogradskog puta i
dolazi do take 16 koja je na tromei parcela: 37231 (Beogradski put), 35909 i
35910.
17 U t. 16. granica se lomi ka jugoistoku, prati mee parcele 35909 i 35910,
pravolinijski preseca poljski put (k.p. 35914) i dolazi do istone regulacije tog
puta odakle se lomi ka severu pratei istonu regulaciju puta (35914) do take
17. koja je na tromei parcela 35914 (poljski put), 35981/2 i 35982.
18 Od take 17. granica se lomi ka jugoistoku, prati mee parcela 35981/2 i 35982,
pravolinijski preseca antavirski put (35995), do istone regulacije puta, odakle
se lomi ka severu pratei istonu regulaciju antavirskog puta (35995) do take
18 koja je na tromei parcela 35995 (antavirski put), 36101/4 i 36102.
19 U t. 18. granica se lomi ka istoku, prati meu k.p. 36101/4 i 36102, pravolinijski
preseca elezniku prugu Beograd Subotica, do istone granice prunog
pojasa gde se lomi ka severu i prati istonu granicu prunog pojasa u duini od
cca 259 m gde je taka 19.
20 U t. 19 granica se lomi prema istoku, prelazi pruni pojas do take 20 koja je na
tromei parcela 37041 (put), 37070 i 37071.
21 Od t. 20 junom meom parcele 37071, pravolinijski preseca Bikovaki put
(37236), dalje nastavlja severnom meom k.p. 36906 u duini od cca 91,5 m gde
je taka 21.
22 Od t. 21 paralelno sa lokalnim putem u irini pojasa od 70 m na preseku sa
svernom meom k.p. 36897/1 je taka 22.
23 Od t. 22 granica se lomi ka severu i pravolinijski, priblino paralelno sa putem
(k.p. 36909) do take 23 koja je na tromei parcela 36849/1, 36849/2 i 36853.
24 Od t. 23 nastavlja istonom meom k.p. 36849/2 u duini od 34 m odakle se
lomi ka zapadu do take 24 koja je na tromei parcela 36909 (put), 36915/7 i
36915/11.
25 Od t. 24 prati junu meu k.p. 36915/11, 36915/10 i 36915/1 do take 25 koja je
na tromei istone granice prunog pojasa Beogradske pruge i k.p. 36915/1 i
36916.
26 Od t. 25 istonom stranom prunog pojasa k.p. br. 37274 do june mee k.p. br.
36914 je taka 26.
27 Od t. 26 severnom stranom mee k.p. br. 36368 do pojasa irine 60 m
paralelnog sa istonom regulacijom ulice Generala Kutuzova je taka 27.

28 Od t. 27 paralelno sa istonom stranom regulacije ulice G. Kutuzova k.p. br.

11993 u irini 60 m do preseka sa junom meom pojasa pruge Subotica
Crvenka je taka 28.
29 Od t. 28 jugoistonom granicom prunog pojasa Subotica Crvenka k.p. br.
11789 i 11785 do tromee k.p. br. 12014/1, 12015/1 i 11785 je taka 29.
30 Od t. 29 istono presecajui prugu Beograd Subotica do mee k.p. br.
12010/3 i 12010/1 je taka 30.
31 Od t. 30 paralelno sa prunim pojasom pruge Beograd Subotica do tromee
k.p. br. 36482, 36419/1, 36417 je taka 31.
32 Od t. 31 junom meom puta k.p. br. 36417, do 36481 je taka 32.
33 Od t. 32 jugoistonom meom k.p. br. 36481 na preseku sa jugozapadnom
regulacijom prunog pojasa Subotica Senta je taka 33.
34 Od t. 33 preseca pruni pojas Senanske pruge, lomi se ka jugoitoku i prati
granicu prunog pojasa, u duini od cca 1573 m do take 34.
35 U t. 34 granica se lomi ka istoku, prati junu meu k.p. 36659, dalje junom
meom k.p. 13026 u duini od cca 298 m gde je taka 35.
36 Od t. 35 paralelno sa regulacijom magistralnog puta M-24 na udaljenosti od 80
m do take 36 koja je na jugoistonoj mei k.p. 13179/1. Udaljenost izmeu
taaka je 2897m.
K.O. PALI
37 Od t. 36 granica se lomi ka severoistoku prati jugoistonu meu k.p. 13179/1 i

13180/1, zatim preseca magistralni put i nastavlja pravolinijski do tromee k.p.
2532/1 (put) 2187/2 i 2188/1, dalje prati jugoistonu meu k.p. 2187/2 do take
37 koja je na regulaciji autoputa E-75 (presek sledeih k.p. 2187/2, 2187/5,
2188/1 i 2188/2).
38 Od t. 37 regulacijom autoputa E-75 do preseka sa istonom regulacijom puta
(k.p. 2135/1), dalje istonom regulacijom pomenutog puta (k.p. 2135/1) do
tromee sa parcelama 2048/1 i 2049/1, odakle se lomi ka severoistoku i
nastavlja pravolinijski do take 38 koje je na tromei.
39 U t. 38 granica prati istonu meu k.p. br. 8788, 6283/1 zatim u pojasu irine
100 m, paralelno sa Kanjikim putem do preseka sa junom meom k.p. 6186 je
taka 39.
40 Od t. 39 junom meom k.p. br. 6186 te na njenom kraju se nalazi taka 40.
41 Od t. 40 granica prati istonu meu k.p. br. 6186, 6178, 6176, 6174, 6172,
6170, 6148, 6146 i na kraju k.p. br. 6144 se nalazi taka 41.
42 Od take 41. granica ide ka severu do k.p. br.6149 te njenom zapadnom meom
do regulacione linije Barske ulice k.p.6108 gde se lomi i prema severoistoku
regulacijom ulice ide do tromee k.p. 6151/2, 6151/3 i 6108 gde se nalazi taka
42.
43 Od take 42 granica ide prema istoku pratei severno regulaciju kanala preseca
letnji put k.p. br.6295 i junom meom k.p. 6509/1 i 6107/2 gde se nalazi taka
43.
44 Od take 43 ide junom meom parcela 6107, 6104, 6101/2, 6101/1, 6100,
6096/2, 6096/1 i 6093, 6091, 6090, 6089, 6088, gde se nalazi taka 44.
45 Od take 44 granica se lomi i prati junu meu k.p. 6513/29, nastavlja do
jugozapadne ivice k.p. 6565/1 u kojoj se lomi ka severoistoku do tromee k.p.
6551/1, 6551/2 i 6561/2, odavde se lomi ka severozapadu pratei zapadnu meu

k.p. 6561/2 i 6561/1, preseca Horgoki put do take 45 koja je na tromei k.p.
5436/1 (put), 5503 i 5505.
46 Od take 45 prati junu regulaciju puta (k.p. 5436/1) do presecanja sa putem
(k.p. 5496) odakle se lomi pratei jugoistone mee k.p. 5383/2, 5383/1, 5385/1,
5385/2, 5387/1, 5388/3, 5388/2, 5389/2, 5389/3, 5389/6, 5392/2, 5393/3, 5397/2,
5398/2, 5398/3, 5402/1, 5405/2, do tromee k.p. 5300/1, 5300/2 i 5301 gde je
taka 46.
47 U taki 46 granica se lomi ka severozapadu pravolinijski preseca Horgoku
prugu do tromee parcela 5262/6, 5262/21 i 5262/27, pa dalje do tromee k.p.
4840, 4838/10 i 4838/2, prati jugozapadnu meu k.p. 4838/2, preseca Lovaku
ulicu i dolazi do jugoistone mee k.p. 3835/1 gde je taka 47.
48 Od t. 47 granica prati jugoistonu meu k.p. 3835/1, pravolinijski preseca kanal i
Lopudsku ulicu (k.p. 3704) i nastavlja na udaljenosti od ~20 m paralelno sa
severozapadnom regulacijom ulice Lovake (k.p. 1473/15) do take 48 koja je
ukupno udaljena od take 47 cca 470 m.
49 Od take 48. granica se lomi pod uglom ~90 ka severozapadu, pravolinijski
preseca Palminu ulicu (k.p. 6061) i dolazi do take 49 koja je na severozapadnoj
regulaciji ulice Palmine (k.p. 6061).
50 Od take 49 granica se lomi prema zapadu pod pravim uglom, prati
severozapadnu regulaciju Palmine ulice (k.p. 6061) i dolazi do take 50 koja je
na tromei k.p. 6061 (ulica Palmina), 3639/1 i 3641 (put).
51 Od take 50 granica se lomi prema severozapadu, prati istonu regulacionu liniju
puta (k.p. 3641) u duini od 260 m, odakle se lomi pod uglom od ~139 i
pravolinijski dolazi do take 51 koja je na tromei k.p. 3642 (put), 3624/1 (put) i
3624/2.
52 Od t. 51 granica se lomi ka jugozapadu, prati severozapadnu regulacionu liniju
puta k.p. br. 3624/1 i dolazi do take 52 koja je na tromei k.p. 3624/1 (put),
3624/2 i 3619 (put).
53 Od t. 52 granica nastavlja pravolinijski ka jugozapadu do take 53 koja je na
tromei k.p. 3031 (put), 3620 i 3623.
54 U taki 53 granica se lomi ka severozapadu pratei severoistonu regulaciju puta
(k.p. 3031) u duini od cca 451,5 m gde je taka 54.
55 U taki 54 granica se lomi ka jugozapadu pratei severozapadne mee k.p. 2777
i 2776 u duini od cca 290 m gde se lomi ka severozapadu do take 55 koja je
na tromei k.p. 2816, 2817 i 2818.
56 Od take 55 nastavlja do tromee k.p. 2951 (put), 2982/1 i 2988/1 gde se lomi i
prati severoistonu meu k.p. 2982/1 do take 56 koja je na tromei k.p. 2982/1,
2988/1 i 2982/2.
57 Od t. 56 zapadno presecajui parcele junom meom k.p. br. 2960 do 70 m od
istone regulacione linije puta k.p. br. 25503 K.O. Novi Grad je taka 57.
58 Od t. 57 paralelno sa istonom regulacionom linijom puta k.p. br. 25503 do
preseka sa junom meom k.p. br. 3043 je taka 58.
K.O. NOVI GRAD
59 Od t. 58 zapadno u pravcu mee do istone regulacione linije ulice k.p. 25503

prelazei ulicu do dvomee k.p. 16691/2 i 16693/4 K.O. Novi Grad u produetku
severnim meama parcela do zapadne mee k.p. 16694/6 je taka 59.
60 Od t. 59 juno, meom k.p. br. 16694/6 preko puta k.p. br. 25516 u pravcu do
tromee k.p. br. 16964, 16972 i 16968 je taka 60.

61 Od take 60 se lomi prema jugozapadu, prati meu k.p. 16972, 16988/1, 16988/2
preseca put (k.p. 25515), a zatim prati jugozapadnu meu k.p. 17018/1 u duini
od cca 127,0 m gde je taka 61.
62 U taki 61 granica se lomi ka jugozapadu i paralelno sa regulacijom puta (k.p.
17570) na priblino 45 m do preseka sa jugozapadnom meom k.p. 17029 gde
je taka 62.
63 Od t. 62 juno du mene linije parcele 17030 u pravcu do severne mene linije
k.p. br. 17175 to je taka 63.
64 Od take 63. paralelno sa regulacijom puta (k.p. 17570) na udaljenosti od cca 55
m do severne mee k.p. 17582 gde je taka 64.
65 U taki 64 granica se lomi ka jugozapdu pratei severne mee k.p. 17582,
17583, 17584, 17586/2, 17586/3, 17586/4, 17586/5 i pravolinijski do mee k.p.
17127/4 i dalje u duini od cca 199,0 m do take 65.
66 U taki 65 granica se lomi ka severozapadu i paralelno sa regulacijom ulice
evelijska, na udaljenosti od cca 88 cm do preseka k.p. 18169/1, 18169/4,
18143/ i 18144, zatim severoistonom meom k.p. 18143 do take 66 koja je na
preseku k.p. 18143, 18144, 18174 i 18175/1.
67 U taki 66 granica se lomi ka severoistoku, jugoistonim meama k.p. 18175/1,
18175/2, 18176/1 i 18176/2 i 18177/1, zatim se lomi ka severozapadu
jugozapadnim meama k.p. 18179, 18181, 18184/2, 18184/4, 18186 i meom
k.p. 18187/1 u duini od cca 28,5 m do take 67.
68 U taki 67 granica se lomi ka severoistoku do tromee k.p. 18193, 18196 i
18197, zatim jugoistonim meama k.p. 18196, 18207, 18210, 18208/1, 18211/1,
18211/2, 18213, 18230/2 i 18230/1 do take 68 koja je na tromei k.p. 25512,
16552 i 16557.
69 Od take 68 granica ide severoistonom regulacionom linijom puta k.p. br. 25512
u duini od cca 280 m gde je taka 69.
70 Od take 69 granica prelazi put k.p. br. 25512 i prati jugoistonu meu k.p. br.
18245/2, 18244/2, 18246/2 i 18246/3, odakle preseca k.p. br. 18242 i nastavlja
po jugoistinoj mei k.p. br. 18241. Odavde granica prelazi put k.p. br. 18327
lomi se jugoistono i ide regulacionom linijom puta do jugoistine ivice k.p. br.
18801, gde se lomi prema jugozapadu i prati jugoistine mee k.p. br. 18801 i
18799/2, preseca k.p. br. 18777 i dolazi do take 70 koja se nalazi na ivici
izmeu k.p. br. 18772 i 18774.
71 Od take 70 granica prati severoistone mee k.p. br. 18774, 18775/2, 18776,
18784, 18695 i 18696. Dalje granica preseca k.p. br. 18699 i nastavlja
jugozapadnim meama k.p. br. 18686/2, 18686/1,18680 i dolazi do tromee k.p.
br. 18680, 18340 i 18341, odakle se lomi prema severoistoku i ide po
severozapadnim meama k.p. br. 18680, 18681, 18682, 18685 i 18684, prelazi
put k.p. br. 18327 i nastavlja severozapadnom meom k.p. br. 18281 u duini od
50 m. Ovde se granica lomi prema severozapadu, ide paralelno sa regulacionom
linijom puta k.p. br. 18327 na 50 m preseca put k.p. br. 18803 i nastavlja meom
k.p. br. 18301/1 i 18301/2 i dolazi do tromee k.p. br. 18300/1, 18301/1 i
18301/2. Odavde granica nastavlja pravolinijski do tromee k.p. br. 18310/2,
18312 i 18314, gde se lomi i nastavlja po jugoistinim meama k.p. br. 18314,
18319/2 i 18320. U ovoj taci granica se lomi prema severozapadu, ide
jugozapadnom meom k.p. br. 18321, see k.p. br. 18325 i prelazi put k.p. br.
18326, dolazi do tromee k.p. br. 18326, 18422/3 i 18430. Ovde se granica lomi
prema severoistoku i dolazi do take 71 koja se nalazi na tromei k.p. br. 18326,
18430 i 18431.

72 Iz take 71 granica nastavlja severoistonom meom k.p. br. 18430, dolazi do

tromee k.p. br. 18428, 18431 i 18432. Dalje granica nastavlja severoistonom
meom k.p. br. 18428 i 18427 i dolazi do tromee k.p. br. 18862 (put), 18427 i
18436/3. Odavde granica nastavlja istonom regulacionom linijom puta k.p. br.
18862 do njenog loma na k.p. br. 18452. U ovoj taci granica se lomi prema
severoistoku po severozapadnoj mei k.p. br. 18452, lomi se prema
severozapadu po jugozapadnoj mei k.p. br. 18451 i dolazi do jugoistone
mee k.p. br. 18453/3. U ovoj taci granica se lomi prema severoistoku i ide po
jugoistonim meama k.p. br. 18453/3, 18454/1, 18455/1, 18456/1, 18456/2,
pravolinijski preseca Titogradarsku ulicu k.p. br. 25506 i dolazi do take 72 koja
je na istonoj regulacionoj liniji Titogradske ulice.
73 Od take 72 granica nastavlja po istonoj regulacionoj liniji Titogradske ulice k.p.
br. 25506 do mee izmeu k.p. br. 16394 i 16407/7 gde se lomi prema
severoistoku i ide po jugoistonim meama k.p. br. 16394 i 16395/5 i dolazi do
tromee k.p. br. 16395/5, 16407/6 i 16407/7. U ovoj taci granica se lomi prema
severozapadu, prati jugozapadnu meu k.p. br. 16407/6 i dolazi do take 73 koja
je na tromei k.p. br. 16395/2, 16407/6 i 25502 (ul. Ane Frank).
74 Od t. 73 granica prati jugoistonu regulacionu liniju ulice k.p. br. 25502 u duini
od cca 370 m, gde se lomi prema severozapadu, prelazi ulicu i nastavlja
severoistonim meama k.p. br. 25809/1, 25809/3, 25809/4, 25809/5, 25809/2,
25810, 25812, 25813, 25814 i 25815, u pravcu pravolinijski preseca put k.p. br.
25817/1 i to je taka 74.
75 Od t. 74 granica se nastavlja severozapadnom regulacionom linijom puta k.p.
br. 25817/1 severoistonom, severozapadnom meom k.p. br. 25639/6, do
tromee k.p. br. 25637/1, 25637/3 i 25672 (put) koja oznaava taku 75.
76 Od t. 75 granica nastavlja severoistonom regulacionom linijom puta k.p. br.
25672, lomi se i prati severozapadnu regulacionu liniju puta k.p. br. 25606/1 do
t. 76 koja je na tromei k.p. br. 25604/1, 25606/1 (put) i 25500 (put).
77 Od t. 76 granica se nastavlja severoistonom regulacionom linijom puta k.p. br.
25500, lomi se prema jugozapadu i nastavlja severozapadnom regulacionom
linijom ulice k.p. br. 25497 i dolazi do tromee k.p. br. 25495, 25497 i 25564.
Odavde se granica lomi prema severozapadu i ide severoistonom regulacionom
linijom puta k.p. br. 25495, lomi se i nastavlja po regulaciji ulice do tromee k.p.
br. 25495 (put), 25555/4 i 26153 gde je taka 77.
K.O. STARI GRAD
78 Od t. 77 granica prelazi pruni pojas do tromee k.p. 25492, 25493 i 26145

(pruga) lomi se i ide do regulacione linije prunog pojasa, prelazi put k.p. 25494 i
lomi ka jugozapadu po severozapadnoj regulacionoj liniji puta k.p. 25494, 23336
do preseka sa istonom regulacionom linijom ulice k.p. 25533 je taka 78.
79 Od t. 78 granica se lomi prema severu i ide istonom regulacionom linijom ulice
k.p. br. 25533 do preseka sa linijom koja ide prema jugozapadu paralelno sa
regulacionom linijom ulice k.p. br. 23084 na udaljenosti 100 m, prelazi Kelebijski
put k.p. br. 31089 i nastavlja jugoistonom meom k.p. br. 27732 u duini od
100 m je taka 79.

80 Od t. 79 granica nastavlja u pravcu zapada paralelno sa severnom

regulacionom linijom puta k.p. br. 23083 do preseka sa meom izmeu k.p. br.
27794 i 27803. U ovoj taci granica se lomi ka severozapadu i dolazi do take 80
koja je na tromei k.p. br. 27829, 27838 i 27839.
Granica dalje nastavlja jugoistonom meom k.p. br. 27838, prelazi put k.p. br.
31090 i dolazi do tromee k.p. br. 31090 (put), 30676 i 30678. Dalje granica
nastavlja jugoistonom meom k.p. br. 30676 u duini od 50 m, lomi se prema
jugoistoku i dolazi u taku 0.
Iz dela prostora obuhvaenog opisanim takama od 0 80 izuzima se

prostor oivien takama od 81 90.
K.O. NOVI GRAD
81 Taka 81 nalazi se na tromei k.p.broj 14787/1, 14599/1 i 14598/1.

82 Od take 81 granica se lomi prema jugu presecajui prugu Subotica-Horgo
pratei istonu granicu k.p.broj 14396 preseca poljski put 14792/2 i na preseku
sa parcelom 14263 se nalazi taka 82.
83 Granica prati junu stranu poljskog puta k.p.broj 14792/2 do istone granice
parcele br. 14221 gde se lomi cca 10 metara, nalazi se taka 83.
84 Od take 83 granica se lomi ka zapadu pratei poljski put k.p. broj 14792/2
pratei isti na odstojanju cca 10 metara i napreseku sa istonom meom k.p.broj
14194/3 se nalazi taka 84.
85 Granica preseca kolski put k.p. br. 14793 i njegovom junom stranom skree
istono do zapadne strane k.p. 14154 je taka 85.
86 Od t. 85 granica prati junu regulaciju kolskog puta k.p. br. 14796 do take 86
koja se nalazi na tromei k.p. br. 13596, 13597 i 14793.
87 Od t. 86 prema severu po istonoj mei k.p. br. 13596 do severne regulacije
puta k.p. br. 14795 gde se nalazi taka 87.
88 Granica ide severnom stranom kolskog puta k.p. br. 14795 ka istoku do istone
mee k.p. br. 13725/1 je taka 88.
89 Od take 88 granica prati istonu meu parcele br. 13725/1 prema severu do
preseka sa parcelom broj 14795 gde se nalazi taka 89.
90 U taki 89 granica se lomi preseca put i prati ka severu istonu meu k.p.broj
13982 preseca put k.p.broj 14794, 14793 i 14791 pratei istonu meu k.p.broj
14038, 14303/1 i 14341 preseca pruni pojas Subotica-Horgo k.p.broj 14787 i u
produetku istone mee k.p.broj 14341 se nalazi taka 90.
Granicom Generalnog plana su obuhvaeni delovi sledeih katastarskih optina:

Stari grad, Donji grad, Novi grad i Pali.

1.2. OPIS GRANICA GRAEVINSKOG ZEMLJITA VAN

GRAEVINSKOG REONA
Graevinsko zemljite izvan granice graevinskog podruja naselja namenjeno

je za izgradnju i ureenje sledeih komunalnih povrina: vodozahvat (lokacija I),
deponija vrstog otpada i stono groblje (lokacija II) i glavna merno-regulaciona stanica
(lokacija III).
1.2.1. Lokacija I (planirani vodozahvat)
Opis granice planiranog vodozahvata je dat u smeru suprotnom od smera

kretanja kazaljke na satu, a definisan je sledeim prelomnim takama:
K.O. STARI GRAD
I.0 Taka I.0 se nalazi na tromei k.p. br. 27721, 27719 (put) i 26231.
I.1 Od take I-0 jugoistonom meom k.p. br. 26231, k.p. br. 26233, k.p. br. 26234,
k.p. br. 26235, k.p. br. 26236, k.p. br. 26237 na 855 m je taka I.1.
I.2 Od take I.1 du severoistone mee k.p. br. 26237 na 235 m je taka I.2.
I.3 Od take I.2 severoistonom graninom linijom vodoizvorinog zahvata preko
k.p. br. 26237, k.p. br. 26236, k.p. br. 213235, k.p. br.26234, k.p. br. 26229, k.p.
br. 26228, k.p. br. 26227 do severozapadne granine linije k.p. br. 26231, na
879 m je taka I.3.
I.4 Od take I.3 jugozapadnom meom k.p. br. 26231 zatvara se granina linija
vodoizvorinog zahvata do take I.0 na 250m.
1.2.2. Lokacija II (deponija i stono groblje)
Opis granice deponije i stonog groblja je dat u smeru suprotnom od smera

kretanja kazaljke na satu, a definisan je sledeim prelomnim takama:
Granica deponije
K.O. DONJI GRAD
II.0 Taka II.0 se nalazi na severnoj menjoj taci k.p. br. 12016/1, i 12015/2 (kanal).
II.1 Od take II.0 severnom meom k.p. br. 12016/1, na 316 m je taka II.1.
II.2 Od take II.1 du severnom meom k.p. br. 12016/1, granina linija deponije
presee menu liniju k.p. br. 12014/2 na 29 m ide preko k.p. br. 12014/2, na 44
m presee menu liniju izmeu k.p. br 12014/2 i k.p. br 12016/1, i ide severnom
meom k.p. br. 12016/1, 25 m gde se nalazi taka II.2 na menoj liniji izmeu
k.p. br 12020 i k.p. br 12016/1.
II.3 Od take II.2 severozapadnom graninom linijom deponije na k.p. br. 12016/1
koja presee menu liniju na 95 m k.p. br. 12020 i nastavlja se tom parcelom do
lomne take II.3 na 155 m.
II.4 Od take II.3 zapadnom linijom granice deponije na k.p. br. 12020 je lomna taka
II.4 na 200 m.

II.5 Od take II.4 junom linijom granice deponije na k.p. br. 12020 na 112 m preseca
menu liniju izmeu k.p. br 12020 i k.p. br 12016/1 I nastavlja dalje na k.p. br.
12016/1 156 m gde je taka II.5 na menoj liniji izmeu k.p. br 12020 i k.p. br
12016/1.
II.6 Od take II.5 junom linijom granice deponije preko k.p. br. 12020 je taka II.6 na
50 m na tromei izmeu k.p. br 12020, 36415/2 i k.p. br 36415/1.
II.7 Od take II.6 jugoistonom linijom granice deponije na menjoj liniji izmeu k.p.
br. 12016/1 i k.p. br 36415/1 na 125 m je taka II.7 na tromei izmeu k.p. br
12016/1, 36415/1 i k.p. br 36416.
II.8 Od take II.7 jugoistonom linijom granice deponije na menjoj liniji izmeu k.p.
br. 12016/1 i k.p. br 36416 je taka II.8 na 141 m.
II.9 Od take II.8 istonom linijom granice deponije na k.p. br. 12016/1 zatvara se
granina linija deponije do take II.0 na 285 m.
Granica stonog groblja
Planirano stono groblje se granii sa deponijom u prelomnim takama II.6, II.7 i

II.8. Granica izmeu taaka II.6 i II.8 gledajui u smeru suprotnom od kretanja kazaljke
na satu je definisan sledeim prelomnim takama:
II.10 Od take II.6 jugozapadnom linijom granice stonog groblja na menjoj liniji
izmeu k.p. br. 36415/2 i k.p. br 36415/1 na 56 m je taka II.9.
II.11 Od take II.9 junom linijom granice stonog groblja na k.p. br. 36415/1 je taka
II.10 na 184 m.
II.12 Od take II.10 istonom linijom granice stonog groblja na k.p. br. 36415/1 na
144 m preseca menu liniju izmeu k.p. br. 36415/1 i k.p. br 36416, i zatvara se
granica do take II.8 na 20 m.
1.2.3. Lokacija III (kompleks GMRS)
Opis granice GMRS-a je dat u smeru suprotnom od smera kretanja kazaljke na

satu, a definisan je sledeim prelomnim takama:
III.0 Taka III.0 se nalazi na tromei k.p. br. 36451 (put), 36478 i 36485.
III.1 Od take III.0 junom meom k.p. br. 36485, na 210 m je taka III.1, na tromei
k.p. br. 36478, 37268 (Pojas eleznike pruge Subotica Senta) i 36485.
III.2 Od take III.1 du severoistone mee k.p. br. 36485 na 385 m je taka III.2.
III.3 Od take III.2 zapadnom meom k.p. br. 36485 zatvara se granina linija GMRS-
a do take III.0 na 273 m.

II DUGORONA STRATEGIJA RAZVOJA I KONCEPCIJA

UREENJA I ORGANIZACIJE PROSTORA I GRAENJA
SUBOTICE I PALIA
2.1. CILJEVI PROSTORNOG RAZVOJA
Cilj izrade Generalnog plana je stvaranje uslova za plansko usmeravanje

izgradnje i oblikovanja podruja Subotice i Palia kao prostorno funkcionalne celine u
skladu sa njihovim znaajem i poloajem u irem okruenju, na temeljima ouvanja
stvorenih i stvaranja novih vrednosti u prostoru, obezbeenja uslova ekonomske i
socijalne obnove i razvoja uz uvaavanje svih primarnih i sekundarnih potreba
stanovnika u pogledu obezbeenja kvalitetnije sredine za rad i ivljenje.
Generalni plan koncipirati u skladu sa ulogom gradskog naselja Subotice kao
regionalnog centra, koja je utvrena Prostornim planom Republike Srbije. Subotica kao
regionalni centar se oslanja na svoje blie okruenje i potrebno je da iskoristi prirodno
geografske pogodnosti u smislu prirodnih resursa i potencijala. Za ostvarenje ovog
koncepta je takoe bitno da gradsko naselje Subotica, u najveoj meri u kojoj to
zakonska regulativa omoguava, preuzme glavnu ulogu u sopstvenom razvoju i
prostornom ureenju.
Takav planski koncept mogue je ostvariti jedino uz primenu principa odrivog
razvoja grada koji podrazumeva, uz potovanje ekolokih principa, odrivu gradsku
ekonomiju i socijalnu pravdu. Posebnu odgovornost u sprovoenju zacrtanih ciljeva
ovog koncepta ima lokalna samouprava, koja treba da ima iroke ingerencije u skladu
sa principom subordinacije, i graani kao subjekti i aktivni uesnici u implementaciji
programa i ciljeva tako da ona bude podeljena unutar svih sektora zajednice.
Primenom ovog koncepta odrivog razvoja, odnosno racionalnog korienja i
planiranja prostora unutar zacrtane teritorije gradskog naselja podrazumeva se
ouvanje stvorenih i prirodnih karakteristika i resursa, za nove generacije i njihov razvoj.
Od posebne vanosti za sadanje i budue stanovanje u gradskom naselju je
ouvanje ivotne sredine i podizanje ekolokih kriterijuma na vii nivo.
Sa aspekta planiranja i ureenja prostora akcenat se stavlja na urbanu memoriju
ouvanje prepoznatljivog identiteta, koji se ogleda pre svega u planimetriji urbane
praosnove organski nastale i planski u kontinuitetu regulisane, zatiti fizikih struktura
nastalih u procesu gradogradnje, koji daju upeatljiv izgled gradskog jezgra svojim
slojevitim arhitektonskim jezikom sa fizikim strukturama nastalim u raznim vremenskim
periodima, ali i sa nastavljanjem procesa gradogradnje u kontinuitetu u duhu ovog
vremena, sa rezervisanjem prostora i za naredni planski period.
Postupno sprovoditi koncept slabljenja postojeeg monocentrinog sistema
javnih slubi lokalnog nivoa opsluivanja (osnovno obrazovanje, osnovna zdravstvena
zatita, socijalna zatita, kultura) sa planiranom ravnomernom policentrinom
opremljenou istih na teritoriji celog naselja.
Planom je potrebno utvrditi prostorno funkcionalne i koncepcijske osnove za
realizaciju sadraja komercijalne, turistike i sportske namene, koji su od znaaja za
razvoj i ekonomski prosperitet gradskog naselja, odnosno njegovih stanovnika.
Stvoriti preduslove za kvalitetnu rekonstrukciju, revitalizaciju i decentralizaciju
industrije, ispotovati ekoloke odrednice u pogledu kvaliteta voda, vazduha i zemljita
sa utvrivanjem jasnih tehniko tehnolokih uslova u pogledu realizacije potencijalnih
zagaivaa njihovog lociranja, kao i mogunostima i potrebama preseljenja postojeih
zagaivaa na nove lokacije.

Generelnim planom obezbediti iri izbor lokacija, za ulaganje domaeg i stranog

kapitala u cilju fleksibilnijeg i lakeg donoenja investicionih odluka.
Unutar zatiene zone urbanog jezgra planira se i dalje revitalizacija urbanih
blokova sa interpolacijama novih fizikih supra i infrastruktura. Ovo opredeljenje ima
dugoroni karakter obzirom na stanje i oekivane promene drutveno ekonomskih
odnosa. Od posebnog je znaaja ouvanje urbanog pejzaa.
Stanovanje i stanove planirati prilagoeno potrebama, eljama i mogunostima
irokog dijapazona potencijalnih korisnika, porodinog i vieporodinog naina
graenja, namenjeno viegeneracijskim porodicama, henidikepiranim licima, starima,
mladima, studentima i acima i drugim kategorijama stanovnitva uz njihov pravilan
razmetaj u gradskom prostoru.
Pristupiti, odnosno zapoeti dugoroni proces u realizaciji rekonstrukcije
saobraajnog reenja. Obezbeenje potrebnih infrastrukturnih kapaciteta uskladiti sa
populacionom i prostornom veliinom gradskog naselja, odnosno pojedinih njegovih
delova u skladu sa planiranom namenom povrina.
Saobraajni sistem treba da omogui voenje tranzita van naselja i to
autoputevima do graninih prelaza, a isto tako i na eleznici skretanjem i dogradnjom
eleznikih pruga kojima e tereti zaobii naselje i glavnu elezniku stanicu i odvesti
terete do stanice Naumovievo gde su planirani svi kapaciteti potrebni za manipulacije
sa teretima.
Realizacijom svih napred navedenih ciljeva postiglo bi se zaustavljanje
depopulacije i pogoranja demografske i socijalne strukture naselja.
Prilikom izrade Generalnog plana e se potovati sve meunarodne konvencije
iji je potpisnik Dravna zajednica Srbija i Crna gora, uz primenu savremenih principa
razvoja.
2.2. POLOAJ, MESTO I ULOGA SUBOTICE I PALIA U OKRUENJU
Subotica se nalazi na samom severu Vojvodine, u neposrednoj blizini dravne

granice sa Republikom Maarskom, to joj obezbeuje karakteristiku gradskog naselja
sa povoljnim geografskim poloajem kao potencijalnim faktorom razvoja.
U saobraajnom pogledu Subotica se, u pravom smislu rei, nalazi na raskrsnici

puteva i pruga. U neposrenoj blizini Subotice prolazi planirani autoput E-75 (zasad je
izgraena jedna strana planiranog autoputa), a u samom gradu se ukrtaju magistralni
pravci prema Novom Sadu, Somboru, Horgou i Senti (deo do autoputa E-75 je
realizovan, a ostali deo je u planu). Trasa pruge Beograd - Budimpeta prolazi kroz
urbano jezgro i tu se rava sa prunim pravcima prema Somboru, Horgou, Crvenki i
Baji. Pruge prema Crvenki i Baji su ukinute, ali je zadran njihov koridor. Sve ove
injenice doprinose svrstavanju Subotice u jedan od znaajnijih saobraajnih vorova u
Republici Srbiji.
Subotica u mrei gradskih naselja u Srbiji
Subotica u hijerarhijskoj mrei gradskih naselja definisanoj u Prostornom planu

Republike Srbije je utvrena kao regionalni centar koji je funkcionalno oslonjen i
gravitira Novom Sadu, kao makroregionalnom centru u okviru Vojvodine.
Prema Subotici kao regionalnom centru funkcionalno gravitiraju Senta, Ada,
Baka Topola, Kanjia i Mali Io, to je imalo presudan uticaj da ona, ne samo u
administrativnom smislu, postane sredite i sedite Severno-bakog okruga.

Odnos gradskog i prigradskih naselja
Gradsko naselje Subotica je i primarni centar optine, kome gravitiraju sva

prigradska i seoska naselja ovog podruja. U gradu je ostvarena koncentracija javnih
slubi, trgovinskih kapaciteta i drugih sadraja koji opsluuju ne samo prigradska
naselja ve i znatno ire podruje. Proces deagrarizacije ili bolje rei industrijalizacije,
koja se uglavnom koncentrisala u samom gradu, doveo je do toga da se vei deo radno
aktivnog stanovnitva zapoljavao u gradu to je uzrokovalo porast dnevnih i stalnih
migracija.
Rezultat ovih migracija je takav da je veina prigradskih naselja zadrala karakter
naselja ruralnog tipa sa poljoprivredom kao osnovnom karakteristikom. Manji industrijski
pogoni u Bajmoku, antaviru, Tavankutu i urinu prema kapacitetima i sadrajima
nisu takvi da formiraju odgovarajui obim i strukturu privrede.
Izuzetak predstavljaju naselja Bajmok i antavir koja delimino imaju karakter
naselja gradskog tipa sa ostvarenim odreenim nivoom koncentracije javnih slubi,
trgovinskih i industrijskih kapaciteta i drugih sadraja karakteristinih za urbane sredine.
U narednom periodu potrebno je aktivno podsticanje razvoja ovih naselja u
pogledu stvaranja uslova zapoljavanja stanovnika u okviru ovih naselja radi
obezbeenja ravnomernijeg razvoja podruja i rasporeda stanovnitva, ostvarivanje
planskog razvoja ovih naselja u cilju spreavanja uzurpacije poljoprivrednog zemljita
bespravnom izgradnjom i njihovo adekvatno infrastrukturno opremanje i funkcionalno
povezivanje sa gradom.
2.3. OSNOVNI PROGRAMSKI ELEMENTI DEMOGRAFSKOG RAZVOJA
Prilikom razmatranja demografskih kretanja potrebno je napomenuti da je popis

2002. godine raen na osnovu nove metodologije. Zbog mogunosti poreenja,
Republiki zavod za statistiku je preraunao podatke popisa iz 1991. godine po novoj
metodologiji.
Na osnovu rezultata popisa sprovedenog marta 2002. godine gradsko naselje
Subotica ima 107.726 stanovnika, a prema podacima preraunatim po novoj
metodologiji Subotica je 1991. godine imala 106.124 stanovnika. Na osnovu ovih
podataka evidentno je da je broj stanovnika 2002. godine vei za 1602 stanovnika ili
procentualno za 1,51%, u odnosu na broj stanovnika prema popisu iz 1991. godine.
Ovaj porast broja stanovnika je uglavnom rezultat znaajnih migracija i priliva izbeglog
stanovnitva sa prostora bive Jugoslavije.
Broj domainstava je od 1991. godine povean za 215, odnosno sa 40568 na
40783 ili za 0,5%, a prosena veliina domainstava je minimalno poveana sa 2,66 na
2,67 stanovnika po domainstvu (podaci o broju domainstava su po metodologiji ranijih
popisa).
Subotica je prema popisu iz 1991. godine imala 41.243 stanova, a 2002. godine
42.772, to je vie za 1592 stana ili 3,58% vie (podaci o broju stanova su po novoj
metodologiji popisa).
U skladu sa razvojnim tendencijama i tranzicionim tokovima u kojima se nalazi

dravna zajednica, pretpostavlja se da e pozitivan demografski trend i porast broja
stanovnika oslabiti sredinom planskog perioda, a dalje do 2020. godine, gledajui
ukupan planski period zadrati ukupan porast broja stanovnika za 2%.

Tabela BROJ STANOVNIKA, BROJ I VELIINA DOMAINSTAVA I STANOVA do 2020.
r.br. OPIS 1981. 1991. 1991.* 2002.* 2020.

1. Broj stanovnika 107.490 107.761 106.124 107.726 109.880
2. Broj domainstava 40.320 40.568 40.290 41.050
Prosena veliina
3. 2,67 2,66 2,67 2,67
domainstva
4. Broj stanova 38.681 41.243 42.772 43.600
Ukupna povrina stanova
5. 2.392.727 2.832.159 3.029.633 3.100.000
m2
Prosena povrina stana
6. 22,26 26,28 28,12 28,21
po stanovniku - m2/st
Prosena neto povrina
7. 61,86 66,97 70,83 71,10
stana - m2
Tabela RAZVOJ I STAROSNA STRUKTURA STANOVNITVA DO 2020. godine
r.br. OPIS 1991. % 2002.* %

1. Broj stanovnika 107.761 100 107.726 100
2. starosna dob 0-4 god. 4837 4.48 5092 4.72
3. starosna dob 5-9 god. 7032 6.52 5352 4.96
4. starosna dob 10-14 god. 7931 7.35 6088 5.65
5. starosna dob 15-19 god. 6840 6.34 7161 6.64
6. starosna dob 20-24 god. 6109 5.66 8065 7.48
7. starosna dob 25-29 god. 7080 6.57 7576 7.03
8. starosna dob 30-34 god. 8351 7.74 6676 6.19
9. starosna dob 35-39 god. 9406 8.72 7333 6.8
10. starosna dob 40-44 god. 8822 8.18 8063 7.48
11. starosna dob 45-49 god. 6784 6.29 9250 8.58
12. starosna dob 50-54 god. 6566 6.09 8431 7.82
13. starosna dob 55-59 god. 6814 6.32 6395 5.93
14. starosna dob 60-64 god. 6347 5.88 5923 5.49
15. starosna dob 65-69 god. 5070 4.7 5754 5.34
16. starosna dob 70-74 god. 2817 2.61 4665 4.33
17. starosna dob >75 god. 5287 4.9 5525 5.12
18. starosna dob nepoznato 1668 1.54 377 0.34
PROSENA STAROST 37,8 39,8
* podaci raunati prema novom metodolokom pristupu na osnovu kojeg je
sproveden popis 2002. godine
Rezultati popisa iz 2002. godine (detaljniji rezultati su priloeni u
dokumentacionoj osnovi plana) ukazuju na nastavak nepovoljnih demografskih kretanja
u pogledu odnosa mladog, radno aktivnog i starog stanovnitva. S obzirom na stope
nataliteta i mortaliteta oekuje se dalje starenje stanovnitva, odnosno uee starog
stanovnitva u ukupnom broju.
Ovakvi nepovoljni demografski trendovi se mogu zaustaviti jakim privrednim
razvojem, koji bi doveo do porasta broja zaposlenih, uea radno sposobnog
stanovnitva, a samim tim i do boljeg standarda i kvaliteta ivljenja, to je preduslov za
poveanje stope nataliteta.

2.4. PROGRAMSKI ELEMENTI RAZVOJA PRIVREDNIH I

OSTALIH DELATNOSTI
Koncepcija ukupnog privrednog razvoja naselja Subotice i Palia je definisana na

osnovu sagledavanja razvojnih potencijala, potreba ali i predispozicija koje pruaju
prirodni resursi i dostignuti nivo i karakter postojee privredne aktivnosti; zatim, procene
mogunosti budueg razvoja kao i dalje razrade i primene odredbi Prostornog plana
Republike Srbije.
Razvoj Subotice u predstojeem planskom periodu e se odvijati u izmenjenim

drutvenoekonomskim i politikim uslovima. U zavisnosti od brzine reformskih
promena i integracionih tokova e zavisiti i privredni razvoj i uspostavljanje trinog
sistema privreivanja.
Prema PPRS Optina Subotica se nalazi u stoarsko-voarsko-
vinogradarskom makrorejonu u kome ne postoji potreba bitnijeg menjanja nasleene
proizvodne orjentacije. Bri razvoj poljoprivrede e se realizovati u intenzivnijoj
stoarskoj proizvodnji, te preraivakoj i prehrambenoj proizvodnji sa akcentom na
proizvodnju zdrave ekoloke hrane za to postoje svi prirodni preduslovi.
Na osnovu povoljnog geografskog poloaja Subotice u pograninoj zoni prema
Maarskoj i u pojasu jednog od glavnih infrastrukturnih koridora pravaca sever jug
Prostornim planom Republike Srbije Subotica je odreena kao industrijski centar sa
srednje sloenim industrijskim tehnologijama i znaajnim slobodnim zonama kao
jednoj od potencijalno najdinaminijih formi razvoja regionalnog centra.
U razvoju privrede, akcenat treba staviti na promenu njene strukture, gde e
najvaniji uticaj imati intenzivniji razvoj manjih industrijskih kompleksa i male privrede,
koji se lako prilagoavaju eventualnim promenama na tritu i u tehnologiji.
Industrijska proizvodnja treba da se svede na optimalne uslove, sa usitnjavanjem
postojeih predimenzioniranih i neracionalnih proizvodnih kapaciteta.
Dugorona planska orjentacija u prostornoj organizaciji industrije u Republici
zasniva se na modelu usmerenog policentrinog razvoja i razmetaja aktivnosti.
Dinamian razvoj tercijarnog sektora (trgovina, ugostiteljstvo, turizam,
saobraaj) bie uslovljen oekivanim porastom standarda.
Prostorni razvoj trgovine i ugostiteljstva odvijae se u skladu sa specifinim
zahtevima ovih delatnosti. Kapaciteti koji slue zadovoljenju svakodnevnih potreba
stanovnika pratie prostornu distribuciju stanovnitva. Kapaciteti namenjeni
povremenim i izuzetnim potrebama koji pored stanovnitva Subotice slue i
zadovoljavanju potreba i stanovnika okolnih naselja, locirae se u centralnoj zoni.
Trgovina graevinskim materijalom i kabastom robom odvijae se na velikim i
saobraajno dobro opsluenim parcelama u radnoj zoni.
U skladu sa osnovnim dugoronim ciljevima konceptom i kriterijumima razvoja
turistike ponude, definisanim u Prostornom planu Republike Srbije, Subotica pripada
severnoj zoni i regiji gornje Tise kao nacionalni centar II stepena i nalazi se na
drumskom tranzitnom turistikom pravcu II stepena.
Na osnovu napred navedenog, turistiki razvoj Subotice e se usmeriti na
banjske, ekoloke, lovne, seoske aktivnosti na bazi prirodnih datosti (Subotiko-
Horgoka peara, Selevenjska pustara, Paliko i Ludoko jezero i dr.), kulturne batine
urbanog i ruralnog tipa (zatiene urbane prostorne kulturno istorijske celine sa
spomenicima kulture), banja Pali, seoska podruja sa vrednim primerima autentine
narodne arhitekture (salai, majuri) i povoljnom geografskom poloaju u pograninom
podruju (granini prelazi Kelebija, Horgo).

Prema Prostornom planu RS Subotica, sa svojom zasebnom turistikom

ponudom, je rangirana kao gradski turistiki centar I.2 stepena, dok je Banja Pali
kao zdravstveno-rekreativni centar rangirana kao banja III stepena.
2.5. KONCEPCIJA PROSTORNE ORGANIZACIJE SUBOTICE I PALIA
Geografski poloaj Subotice u pograninom podruju sa Maarskom i u pojasu

jednog od glavnih infrastrukturnih koridora pravaca sever jug, pojasu intenzivnog
razvoja i znaaja je jedan od glavnih potencijala razvoja Subotice.
Na osnovu povoljnog geografskog poloaja Subotica je Prostornim planom
Republike Srbije definisana kao regionalni centar-industrijski centar sa srednje sloenim
industrijskim tehnologijama i znaajnim industrijskim zonama. Generalnim planom je
zasnovana globalna koncepcija ureenja graevinskog reona Subotice i Palia.
Slobodne zone su kao jedan od potencijalno najdinaminijih formi aglomeriranja i
generisanja razvoja u prostorno urbanoj strukturi Subotice i ireg okruenja planirane na
teritoriji optine Subotica pored glavnih saobraajnih pravaca, dok je robno-transportni
centar planiran na mestu suticanja autoputa Beograd-Horgo i njegovog kraka za
Kelebiju ("Y krak") i pruge Beograd-Subotica-Budimpeta kod eleznike stanice
Naumovievo. Glavni saobraajni koridori uticali su i na utvrivanje granica
graevinskog reona tj. njegovo proirenje.
Delovi prostora du glavnih prilaznih putnih pravaca gradu M-22.1, M-17.1 i M-24
ukljueni su u prostor graevinskog reona Subotice i namenjeni za komercijalne
sadraje i industriju - prvenstveno robno-trne i snabdevake sadraje i objekte
proizvodnog zanatstva i male privrede. Izgradnjom komercijalnih objekata na potezu
zone izmeu Subotice i Palia uz magistralni put M 22.1 ostvarilo bi se funkcionalno i
prostorno povezivanje Subotice i Palia u jedinstvenu celinu (usaglaen urbo-sistem).
Pored ovih prostora uz glavne prilazne saobraajnice u graevinski reon
Subotice ukljuen je severni deo teritorije optine sa objektima namenjenim stanovanju
koji su izgraeni bez dozvole za graenje u rubnom delu graevinskog reona u odnosu
na prethodni GUP, du oformljenih ulica-progona. I u narednom planskom periodu ovaj
prostor e imati namenu porodino stanovanje malih gustina sa odlikama
poljoprivrednog domainstva u pogledu koritenja parcele. Ovaj prostor se ukljuuje u
graevinski reon sa ciljem ouvanja prostora za budue irenje grada radi planskog
ureenja javnog graevinskog zemljita za ulice i ostalog graevinskog zemljita
namenjenog porodinom stanovanju malih gustina sa uslovima za oformljenje
domainstava poljoprivredno-proizvodnog karaktera, to e obzirom na karakteristike
zemljita i dominantnu ruu vetrova imati i odreen pozitivan ekoloki efekat za grad
(zaustavljanje peska, vetroprepreka).
Prostori namenjeni stanovanju e zauzimati najveu povrinu u okviru
graevinskog reona i samim tim predstavljati okosnicu urbanistikog planiranja. Nove
povrine za stanovanje su planirane ugavnom u severnom delu naselja, a planiran je
dovretak zapoetih, a nedoreenih urbanistikih poteza u porodinoj i vieporodinoj
izgradnji i rekonstrukcija postojeih gradskih struktura. Na prostoru koji tangira centar
grada planirana je tzv. "regeneracija" starog gradskog tkiva koja podrazumeva
preobraaj postojeih stambenih struktura u zone meovitog stanovanja i
vieporodinog stanovanja srednjih gustina. Na ovaj nain bi se, do kraja planskog
perioda, jedan od najloijih stambenih fondova u gradu (trone prizemne kue
neprimerene fizikim strukturama grada) transformisao u stambene strukture koje
karakteriu gradski nain ivljenja sa svim osobinama habitabilnosti.
Prema PP Republike Srbije Subotica ima status regionalnog centra.

Tabela 4. (III-9) Preporuke za organizaciju javnih slubi Regional. Optinski Naselje

prema hijerarhijskom nivou naselja iz PPRS centar centar lok. zaj.
I. Socijalna zatita, predkolsko vaspitanje i obrazovanje
* *
A Socijalna zatita X() (X) ( )
1. Domovi za smetaj dece bez roditeljskog staranja
* *
2. Domovi za lica sa funkcionalnim i mentalnim smetnjama X() (X) ( )
* *
3. Centri (kompleksi) za stare X() (X) ( ) (X)
4. Centri za socijalni rad X
B-5. Predkolsko vaspitanje i obrazovanje X
II. Obrazovanje X XX
+
1. Osnovno obrazovanje - I IV razreda
+
- V VIII razred X XX
+ *
2. Srednje obrazovanje (X) (K) ( )
+ * *
3. Vie i visoko obrazovanje (X) (K) ( ) (X) (K) ( )
4. Ueniki i studentski domovi X
III. Zdravstvena zatita X
1. Ambulanta, zdravstvena stanica, mobilna zdravstvena sluba
2. Dom zdravlja X XX
*
3. (opta) bolnica (X) ( )
*
4. Specijalne (specijalizovane) bolnice, zavodi i instituti X()
5. Kliniki i univerzitetski centri (X)
6. Zavodi za zdravstvenu zatitu X
* *
7. Centri za rehabilitaciju i specijalizovana leenja X() (X) ( )
8. Dispanzeri medicine rada (X)
+
9. Apoteke X (X)
+
10. Veterinarska stanica (X)
IV. Kultura* X X X
1. Biblioteke
2. Muzeji X (X) (X)
3. Arhivi X
4. Galerije i izlobeni prostori X (X) (X)
5. Scensko-muzike delatnosti X (X) (X)
6. Zavodi za zatitu spomenika kulture X
7. Domovi kulture X (X)
8. Dom omladine i pionira X (X)
9. Narodni univerzitet X
V. Informatika delatnost i komunikacije X X (X)
VI. Fizika kultura
1. Otvoreni, ureeni prost. pogodni za razli. vrste sport. aktivnosti, sa X X X
minim. zahtev. u pogledu odravanja (trim staze, obale reka i jezera ...)
2. Otvoreni, ureeni prostori pogodni za razliite vrste sportskih
X X X
aktivnosti, sa ureenim sanitarnim prostorijama, reimom korienja ...
3. Pokriveni objekti fizike kulture sa odgovarajuim sanitarnim i ostalim
prat. Prost., reimom korienja, odrav. i sl. (bazeni, teniska, X X (X)
koarkaka, odbojkaka i sl. igralita, vebaonice i sale za gimnastiku)
4. Manji sportsko-rekreativni centri multinamenskog karaktera X (X) (X)
5. Sportsko-rekreativni centri koji zadovoljavaju standarde za savezna i
(X)
meudravna takmienja
6. Sportsko-rekreativni centri koji zadovoljavaju kriterijume za
meunarodna takmienja
(X)
X - nuno;
XX - ako se ne moe organizovati u naselju, jer za to ne postoje pot. uslovi (potencijalni broj korisnika, graevinski fondovi i
sl.), obezbediti organizovani prevoz do susednog mesta u kome sadraj postoji (kolski autobusi, javni prevoz i sl.);
(X) - mogue ako postoji interes i ekon. osnova za organiz. sadraja, bilo u okviru javnog ili privatnog sektora vlasnitva;
(K) - Obaveza organizovanja komplementarnog prateeg sadraja koji osigurava celovito zadovoljenje potreba: na
primer, aki ili stud. domovi, ake ili stud. kuhinje i restorani, biblioteke sa itaonicom i prostorijama za uenje i sl.;
+ - definisan je najnii nivo obavezne organizacije sadraja, a za nivoe iznad toga primena se podrazumeva;
(*) - u centru ili nekom drugom naselju na podruju teritorijalne celine

U predhodnoj tabeli je dat izvod iz Prostornog plana Republike Srbije u kome su

date preporuke za organizaciju javnih slubi prema hijerarhijskom nivou naselja
Subotice kao regionalnog i optinskog centra.
Razvoj javnih slubi usaglaava se sa ulogom gradskog naselja i potrebama
sagledanih programa razvoja, a u skladu sa standardima i normativima utvrenim za
odreene delatnosti.
Prostori za razvoj javnih slubi planirani su najveim delom u okviru zona
primarnog i sekundarnih gradskih centara dok se odreeni sadraji zbog specifinih
lokacijskih zahteva nalaze van ovih zona.
Zadrava se koncept razvoja policentrinog tipa grada, sa nadogradnjom
centra grada u pogledu svih neophodnih funkcija i sadraja u skladu sa znaajem i
ulogom u okruenju, i izgradnjom i jaanjem sektorskih podcentara, posebno onih na
dominantnim ulaznim pravcima, u skladu sa potrebama u odnosu na broj stanovnika,
radijus opsluivanja gravitacionu zonu, i ire potrebe.
Planirani sistem gradskih centara ine :
- (primarni) gradski centar
- (sekundarni) sektorski centri
- (diperzni) centri urbanistikih zona
Primarni gradski centar Subotice predstavlja u istorijskom i ambijentalnom smislu
najvredniji prostor naselja kome predstoje znaajne i usklaene aktivnosti na zatiti
nepokretnih kulturnih dobara, rekonstrukciji i revitalizaciji objekata kao i eventualnoj
izgradnji novih objekata.
U oblikovanju gradskog - urbanog pejzaa planira se harmonina spratnost u
odnosu na ve stvorene fizike strukture, posebno u odnosu na delove grada ili
pojedinane objekte koji imaju spomenini karakter i kao takvi uivaju zatitu u skladu
sa Zakonom.
Zatita graditeljskog naslea e se sprovoditi u skladu sa Zakonom o kulturnim
dobrima i merama zatite nadlenog Zavoda za zatitu spomenika kulture.
Prostori namenjeni poslovanju su u zavisnosti od sadraja aktivnosti, njihovih
karakteristika i poloaja u naselju podeljeni na: - radne zone,
- komercijalne funkcije,
- banjski turizam
- poslovanje u okviru drugih namena
Pod pojmom radne zone podrazumeva se onaj prostor koji je prvenstveno
namenjen privrednim aktivnostima, odnosno takvim delatnostima kao to su industrija,
proizvodno zanatstvo, skladitenje i obrada raznih roba, kao i one delatnosti koji zbog
svoje prirode ne mogu biti locirane u okviru drugih naseljskih struktura.
Privredne aktivnosti e se i dalje razvijati u okviru postojeih radnih zona s tim
to su predvieni prostori za njihovo proirenje.
Industrijska proizvodnja treba da se svede na optimalne uslove racionalizacijom
ili vlasnikom transformacijom velikih neracionalnih kompleksa (29. novembar , Zorka).
Njihovim prestrukturiranjem, prostornom reorganizacijom u smislu formiranja manjih
radnih kompleksa doi e do intenzivnog koritenja prostora u okviru ve formiranih
industrijskih kompleksa uz osnovnu pogodnost da su ulaganja u primarnu infrastrukturu
mnogo manja jer je ona veim delom izgraena.
U sluaju fabrike Zorka koja ima izuzetno nepovoljnu lokaciju s obzirom na ruu
vetrova, formiranjem manjih radnih kompleksa za proizvodne delatnosti koje su u
pogledu planiranog proizvodnog i tehniko-tehnolokog procesa ne ugroavaju ivotnu
sredinu, tj da se propratni negativni uticaji mogu otkloniti, odnosno svesti na zakonom
utvrene dozvoljene norme reio bi se i jedan od kljunih problema zagaivanja grada.

Komercijalne funkcije su planirane na prostorima pored ulazno-izlaznih pravaca u

grad: Novosadski pravac, Senanski, Paliki-Horgoki, Somborski i Kelebijski pravac.
Ovi prostori su povoljni za razvoj komercijalnih funkcija s obzirom na dobru
saobraajnu povezanost, infrastrukturnu opremljenost ili mogunost prikljuenja na
infrastrukturu.
Trend razvoja poslovanja u okviru namene stanovanja zbog pruanja usluga
blizu mesta stanovanja nastavie se i u narednom planskom periodu. U tu kategoriju
spadaju delatnosti koje u prvom redu nemaju negativan uticaj na ivotnu sredinu
(zagaenje vode, vazduha, zemljita, buke, vibracija) i koje zadovoljavaju uslove
izgradnje utvrene ovim Generalnim planom u pogledu veliine parcele, urbanistikih
pokazatelja, kompatibilnosti sa okolnim sadrajima, usklaenosti sa okruenjem u
ambijentalnom smislu.
Prema PP Republike Srbije Subotica je odreena kao nacionalni centar II
stepena u turistikoj regiji II stepena. Utvrivanjem podruja banje Pali ostvaren
je jedan od zacrtanih ciljeva definisanih PPRS, a Generalnim planom razvoj izgradnja i
ureenje Palia kao prostorno funkcionalne celine u okviru graevinskog reona
planirano je da se usmeri u skladu sa njegovim osobenostima, vrednostima i utvrenim
znaajem za grad i ire podruje kao prirodnog dobra Parka prirode Pali, Banje Pali
i sa vrednim kulturno-istorijskim nasljeem unutar prostorno kulturno istorijske celine
Jezgro Pali.
Pored banjskog turizma kao najznaajnijeg vida turizma na ovom podruju
planirani su i ostali vidovi turizma: kongresni - poslovni, sportsko rekreativni, masovni i
tranzitni turizam.
Za razliite potrebe opsluivanja grada, zavisno od prirode komunalne

delatnosti (proizvodnja, isporuka i pruanje komunalnih usluga) i na osnovu konkretnih
uslova i potreba u sklopu radnih zona, ulaznih pravaca, servisnih sadraja i u ostalim
namenama obezbedie se povrine za njihovo obavljanje. U sklopu ovih prostora
planirano je lociranje graevinskih objekata sa potrebnim ureajima, instalacijama i
opremom kao i drugih objekata za proizvodnju komunalnih proizvoda, odnosno pruanje
odgovarajuih usluga graanima. Sve postojee lokacije namenjene komunalnim
delatnostima se zadravaju stim to su planirani prostori za proirenje postojeih
kompleksa u skladu sa razvojnim programima komunalnih preduzea i nove povrine
van granice graevinskog reona za vodozahvat u Kelebijskoj umi.
U sistemu sportsko-rekreativnih povrina je planirano da se obezbede
prostori za razvoj vrhunskog i amaterskog sporta i pasivne rekreacije formiranjem
mree centara i povrina koje e biti podeljene u skladu sa kategorijom i nivoom
opremljenosti na: - gradske sportsko-rekreacione centre regionalnog i optinskog nivoa
- specijalizovane sportsko-rekreacioni centre
- sportsko-rekreacione centre naseljskog nivoa i
- sportsko-rekreativne povrine i sadraje na nivou naselja
Sa aspekta gradskog saobraajnog sistema od strateke vanosti je da se

tranzitni saobraaj izmesti izvan grada. Zbog toga treba dovriti vezni krak autoputa za
prihvat tranzita sa graninog prelaza Kelebija. Iako se vezni krak nalazi izvan
obuhvaenog podruja ova saobraajnica je strateki vana jer pored prihvata tranzita
preko nje se ostvaruje komunikacija grada sa irim okruenjem. Da bi se eliminisao
teretni saobraaj znaajno je formirati robno-transportni centar u zoni eleznike stanice
Naumovievo uz naputanje prostora Javnih skladita za poslove u kojima se javlja
teret u tranzitu.

Za ostvarenje drugog postavljenog stratekog cilja da se sauva istorijsko jezgro

grada od intenzivnog saobraaja potrebno je oko centra grada realizovati saobraajnice
velikog kapaciteta. Zbog toga su planirane saobraajnice velikog kapaciteta kroz ulice
Maksima Gorkog, Jovana Mikia do Majanskog mosta, ulica Bore Stankovia i prodor
do ulice Petra Lekovia, ulicom Brae Majer do Karaorevog puta, ulicom Petefi
andora do prodora ulice Romanijske i kroz Romanijsku do Maksima Gorkog. Samo na
taj nain mogue je iz centra grada eliminisati sav meuzonski saobraaj koji je
tranzitni u odnosu na iru zonu centra.
Za normalne tokove saobraaja izmeu istonog i zapadnog dela grada potrebno
je ostvariti planirane prodore preko eljeznikih pruga. Tu spadaju novi kolsko peaki
prodori:
- u produetku Bajnatske ulice
- u produetku ulica Dragie Miovia i Uke
- rekonstrukcija Majanskog mosta i raskrsnice kod ulice Jovana Mikia
- realizacija novih prodora preko pruge Subotica-dravna granica severno od
grada.
Za ostvarivanje kontrolisanog saobraaja u irem gradskom jezgru strateki je

vano ostvariti:
- prodor ulice ure akovia do ulice Bore Stankovia,
- Povez ulice Matije Gubca od Prozivke preko centralne zone do trga rtava
Faizma te prodor do Tolstojeve ulice i do ulice Brae Majer.
Osnovno polazite razvoja vodosnabdevanja je prvenstveno potpuna

izgraenost distribucione mree, ime se stvaraju uslovi da celokupno stanovnitvo i
industrija (kako postojea, tako i nova) budu prikljueni na gradsku vodovodnu mreu.
Ovim se podrazumeva da se izvri kompletiranje nedostajue mree po elementima
ovog plana, kao i obnavljanje dotrajalih deonica. Mrea mora biti jedinstveni tehniki
sistem koji distribuira racionalno potrebne koliine pitke vode propisanog kvaliteta i
potrebnog pritiska u sve delove Subotice, Radanovca i Palia.
Kao preduslov za kvalitetno i savremeno vodosnabdevanje moraju se obezbediti
nova bunarska polja severno od postojeeg Vodozahvata I (na severnom delu grada),
izgraditi novi bunarski zahvat unutar postojeeg Vodozahvata II, izvriti kondicioniranje
svih koliina crpljene vode.
Osnovne polazne postavke razvoja kanalisanja, odnosno ciljevi razvoja do kraja

planskog perioda su:
- delimina, 75%-na izgraenost kanalizacione mree po elementima ovog plana
- delimina, 80%-na prikljuenost stanovnitva
- potpuna prikljuenost ustanova na kanalizacionu mreu
- potpuna prikljuenost industrije na kanalizaciju
- potpuno preiavanje svih otpadnih voda iz sistema kanalisanja
- obezbeenje potrebnih kapaciteta sistema za preiavanje otpadnih voda po
kriterijumima Evropske direktive za osetljive vodoprijemike.
- obnavljanje dotrajale i neadekvatne kanalizacione mree
- povezivanje Subotice, Radanovca i Palia u jedinstveni tehniki sistem
- poetak realizacije kanalizacije atmosferskih voda naselja Pali i Radanovac
Kao budua namena povrina oko jezera Pali odreuje se turistiko-rekreativna
funkcija, ukljuujui i vodene sportove. Prema tome, stanje kvaliteta vode treba da
udovolji navedenoj nameni, ali i ostaloj vodoprivrednoj zakonskoj regulativi.

Ciljevi razvoja e se odrediti - uskladiti sa Okvirnim direktivama o vodama

Evropske Unije. Shodno ovome treba preduzeti sledee:
- preduzeti mere za spreavanje daljeg pogoranja stanja kvaliteta vode jezera
- potrebno je zatiti i poboljati stanje kvaliteta voda do stepena tzv "dobrog
stanja", u roku koji e se odrediti novim zakonskim propisima
- potrebno je razraditi strategiju za postepeno smanjenje i potpuno eliminisanje
uputanja u jezero opasnih materija.
kod razrade navedenih mera, treba imati u vidu obaveze i mere predviene
dokumentima za jezero, kao zatienog dela prirode
Za snabdevanje potroaa kvalitetnom elektrinom energijom u narednom

planskom periodu potrebno je izgraditi planiranu trafo stanicu 110/20kV SU-5, ugraditi
trei transformator u trafo stanici 110/20kV SU-4 i izvriti prelaz sa 10kV naponskog
nivoa na 20kV naponski nivo.
Za obezbeenje toplotne energije iz centralizovanih sistema (gasifikacionog i

toplifikacionog) potrebno je izvriti rekonstrukciju magistralnih vrelovoda na teritoriji
grada, izgraditi merno-regulacionu stanicu MRS-2 i sekundarnu gasovodnu mreu u
gradskim i vangradskim mesnim zajednicama koje jo nisu pokrivene gasovodnom
mreom.
U cilju poveanja broja telefonskih prikljuaka potrebno je izgraditi mreu

optikih kablova izmeu glavne centrale (GC) i isturenih stepena glavne centrale
(LDRU) lociranih na teritoriji svake mesne zajednice i nastaviti izgradnju odnosno
proirenje pretplatnike TT mree.
Da bi se obezbedila vea ponuda TV kanala, prenos govora, prenos podataka
i drugih servisa postojea mrea kablovskodistributivnog sistema (KDS) mora se
rekonstruisati odnosno potrebno je izgraditi odgovarajui broj optikih vorova na
lokacijama koje diktira postojea kablovska mrea, izvriti rekonstrukciju Glavne stanice
KDS, povezati optikim kablovima sve planirane optike vorove sa Glavnom stanicom i
izgraditi prstenove (takoe optikim kablovima) koji povezuju optike vorove
meusobno da bi se obezbedila vea sigurnost sistema.
Koncepcija ozelenjavanja naselja usmerena je na poveanje zelenih povrina,

rekonstrukciju postojeih povrina i povezivanje svih zelenih povrina u sistem preko
linijskog zelenila.
Sistem zelenih povrina e initi sledee forme :
- javno zelenila (parkovi, ulino zelenilo i skverovi),
- zelenilo ogranienog koritenja (zelene povrine kola, dejih ustanova, radnih
zona, vieporodinog i porodinog stanovanja kao i zelene povrine sportsko-
rekreacionih centara)
- zelenilo specijalne namene (zelenilo u okviru Banje Pali, groblja i zatitno
zelenilo)
- zelenilo poljoprivrednih povrina (u zatitnoj zoni prirodnih dobara)
Ovakva koncepcija ozelenjavanja naselja stvorie uslove za poboljanje kvaliteta
ivotne sredine i urbanog mikroklimata, ostvarivanje funkcije aktivne i pasivne rekreacije
i poboljanje ambijentalnoestetskih karakteristika urbanog pejsaa naselja.
Buduom prostornom organizacijom treba da se obezbedi harmonian odnos
izmeu izgraenih i prirodnih struktura koji e doprineti poboljanju ivotne sredine kako
u samom naselju tako i u njegovom irem okruenju.

III PRAVILA UREENJA

3.1. PODELA PROSTORA UNUTAR GRAEVINSKOG REONA NA PROSTORNE
CELINE PREMA FUNCIONALNIM, ISTORIJSKO-AMBIJENTALNIM I
PRIRODNIM KARAKTERISTIKAMA
Funkcionalne prostorne celine u graevinskom podruju
Prostor obuhvaen granicama Generalnog plana funkcionalno se moe podeliti

na tri velike prostorne celine, a u skladu sa specifinostima nastanka, istorijskog i
urbanog razvoja, prostornim poloajem i obelejima koji ih kao takve odreuju:
- deo grada zapadno od pruge Beograd-Subotica-Budimpeta sa istorijskim
gradskim jezgrom
- deo grada istono od pruge Beograd-Subotica-Budimpeta sa novijim
gradskim strukturama, kao podruje na koje se grad irio u novijim
vremenima
- Pali sa Radanovcem
U delu Palia sa Radanovcem izdvajaju se deo Palia juno od magistralnog

puta M 22.1 kao turistiko podruje u sklopu koga je prostorna celina od kulturno-
istorijskog znaaja, podruje Palia severno od magistralnog puta preteno stambenog
karaktera i podruje Radanovca kao funkcionalno prostorne jedinice u sastavu
gradskog naselja.
Ovaj nivo prostorne podele je samo osnov za uspostavljanje okvira za globalno,

generalno planiranje potreba stanovnika, prostora za primarne javne potrebe posebno
javnih slubi, povrina gradskog znaaja i od znaaja za ire graviraciono podruje, kao
i generalne saobraajne i infrastrukturne sisteme koji funkcioniu kao celine u okviru
ove prostorne podele odnosno kao meusobno uslovljeni i povezani delovi jedinstvenih
gradskih sistema.
U podsistemu ove prostorne podele utvren je raspored sedam sektorskih

centara, sa prioritetnim dopunskim sadrajima stanovanja javnog, poslovnog i usluno-
snabdevakog karaktera, obimom i kapacitetom definisanih u odnosu na broj i primarne
potrebe stanovnika sektora. etiri sektorska centra su planirana zapadno od pruge, dva
istono od pruge i jedan na Paliu za Pali i Radanovac.
Podela prostora graevinskog reona na prostorno-planske

celine urbanistike zone (mesne zajednice)
Generalnim planom Subotica Pali do 2020. godine graevinsko podruje je

podeljeno na dvadeset prostornih celina urbanistikih zona.
Podela na urbanistike zone je vezana za administrativnu podelu grada na

mesne zajednice, obzirom da je ovaj sistem podele graevinskog podruja koriten u
GUP-u Subotica Pali do 2000. godine, ime se omoguava uporeivanje, kontrola i
kontinuirano praenje urbanistikih parametara Plana, i ujedno moe pratiti i usmeravati
dinamika i stepen ostvarenja Plana prema utvrenim prioritetima i etapa realizacije
prostornog ureenja urbanistikih celina - zona i njenih odreenih delova.

Granice urbanistikih zona su zadrane prema postojeem GUP-u, proirene i

smanjene na delovima gde se iri i smanjuje graevinsko podruje, a izvrena je i jedna
korekcija zbog nastalih promena u prostoru tako da su se mesne zajednice "Dudova
uma" i "4. Juli" sjedinile u MZ "Dudova uma" tako da je sada podruje Generalnog
plana podeljeno na 20 prostornih celina urbanistikih zona.
Prednost ovakve podele prostora obuhvaenog GP-om je mogunost
dugoronije i lake kontrole programskih i urbanistikih pokazatelja kroz dui vremenski
period.
Tabela PODELA NA URBANISTIKE ZONE U GRANICAMA PLANA
BROJ POVRINA
NAZIV PREOVLAUJUA NAMENA
ZONE ZONE (ha)
1 Centar 1 centralne funkcije-stanovanje 56,12
2 Centar 2 centralne funkcije-stanovanje 57,35
3 Centar 3 stanovanje - centralne funkcije 68,39
4 Bajnat stanovanje -proizvodnja 96,34
5 Prozivka stanovanje- sport i rekreacija 89,48
6 Ker stanovanje - proizvodnja 153,82
7 Gat stanovanje 99,48
stanovanje-komercijalni
8 Mali Bajmok 580,43
sadraji
9 Novo Selo stanovanje 295,60
10 Peara stanovanje 436,52
11 Zorka stanovanje 936,00
12 Dudova uma stanovanje sport i rekreacija 217,87
13 eljezniko naselje stanovanje 310,60
14 Graniar stanovanje 647,26
15 Kertvaro stanovanje 145,70
16 Mali Radanovac 282,83
sadraji
17 Radanovac 571,53
sadraji
18 Novi Grad poslovanje-stanovanje 312,65
19 Aleksandrovo proizvodnja -poslovanje 1141,70
turizam-stanovanje-vodene
20 Pali 1649,85
povrine
Koridor eleznice komercijalni sadraji 4,73
Koridor eleznice ukupno 51,13
U K U P N O: 8203,65

Urbanistika zona 1 - MZ CENTAR 1
Ova zona obuhvata deo starog gradskog jezgra sa izuzetnim ambijentalnim,

kulturno istorijskim vrednostima, zbog ega je ono proglaeno za kulturno dobro od
velikog znaaja (Slubeni list APV broj 25/91). U ovoj zoni su koncentrisani javni,
komercijalni i stambeni sadraji.
Ukupna povrina urbanistike zone 1 - Centar 1 je 56,12 Ha, a preovlaujua
namena su centralne funkcije sa stanovanjem.
Bilans povrina za urbanistiku zonu 1 MZ CENTAR 1
UKUPNO
NAMENA
POVRINA
POVRINA (ha)
JAVNE
Javne funkcije i slube
FUNKCIJE
Gradski centar
34,48
CENTRALNE Kompleksi kola i predkolskih ustanova 0,9 ha
FUNKCIJE Sektorski centar
Centar urbanistike zone
Vodozahvati
JAVNE NAMENE
POVRINE ZA
Preista
KOMUNALNE
Energetika
ZONE I OBJEKTI
Groblje
Deponija
JAVNO Parkovi i skverovi
ZELENILO Zatitno zelenilo
SPORT Sportsko-rekreativne povrine
SAOBRAAJNE eleznica
POVRINE Saobraaj (I, II i III reda) 6,31
VODENE
Povrine jezera
POVRINE
Porodino stanovanje maliih gustina (do 50st/ha)
Porodino stan. srednjih gustina (od 50-100st/ha)
OSTALE NAMENE
STANOVANJE Vieporodino stan. srednjih gustina (od 200-300st/ha) 13,88

POVRINE ZA
Vieporodino stan. velikih gustina (preko 300 st/ha) 1,45

Meovito stanovanje (od 100-200 st/ha)
Proizvodnja, privreda
RADNE I Mala privreda i zanatstvo
POSLOVNE
ZONE Komercijalni sadraji
Banjski turizam
UKUPNO (POVRINA URBANISTIKE ZONE 1) 56,12

Kao i zona Centar 1 i zona Centar 2 obuhvata deo starog gradskog jezgra sa
znaajnim ambijentalnim, kulturno istorijskim i graditeljskim vrednostima. I u ovoj zoni
su koncentrisani javni, komercijalni i stambeni sadraji.
Ukupna povrina urbanistike zone 2 - Centar 2 je 57,35 Ha, a preovlaujua
namena su centralne funkcije sa stanovanjem.
UKUPNO
NAMENA
POVRINA
POVRINA (ha)
JAVNE
FUNKCIJE
Gradski centar
35,18
CENTRALNE Kompleksi kola i predkolskih ustanova . 0,53 ha
FUNKCIJE Sektorski centar
Vodozahvati
JAVNE NAMENE
POVRINE ZA
Preista
KOMUNALNE
Energetika
ZONE I OBJEKTI
Groblje
Deponija
SAOBRAAJNE eleznica
VODENE
Povrine jezera
POVRINE
Porodino stanovanje manjih gustina (do 50 st/ha)
Porodino stanov. srednjih gustina (od 50-100 st/ha)
OSTALE NAMENE
STANOVANJE Vieporodino stan. srednjih gustina (od 200-300st/ha)

POVRINE ZA
Vieporodino stan. velikih gustina (preko 300 st/ha)

Kompleksi kola i predkolskih ustanova 0,72 ha
3,30
Meovito stanovanje (od 100-200 st/ha) 13,00
RADNE I
Mala privreda i zanatstvo
POSLOVNE
Banjski turizam

Urbanistika zona koja se nalazi izmeu zatienog gradskog jezgra i kolektivnog

stanovanja velikih visina (Prozivka), a pripada delimino pomenutoj meuzoni ili prstenu
oko gradskog jezgra sa skromnim i starijim graditeljskim fondom, a delimino sa
bogatijim i ureenim graevinskim fondom.
Ukupna povrina zone iznosi 68,39 Ha, a preovlaujua namena je stanovanje
(vieporodino) sa objektima namenjenim javnim funkcijama.
UKUPNO
NAMENA
POVRINA
POVRINA (ha)
JAVNE Javne funkcije i slube
18,54
FUNKCIJE Kompleksi kola i predkolskih ustanova .. 3,0 ha
Gradski centar
CENTRALNE
Sektorski centar
FUNKCIJE
Vodozahvati
JAVNE NAMENE
Preista
POVRINE ZA
KOMUNALNE
Energetika
ZONE I OBJEKTI
Groblje
Deponija
SAOBRAAJNE eleznica
VODENE
Povrine jezera
POVRINE
Vieporodino stan. srednjih gustina (od 200-300st/ha)
OSTALE NAMENE
STANOVANJE Kompleksi kola i predkolskih ustanova 0,28 ha

31,43
POVRINE ZA
Vieporodino stanov. velikih gustina (preko 300 st/ha)

6,19
RADNE I
POSLOVNE
Banjski turizam

Urbanistika zona 4 - MZ BAJNAT
Urbanistika zona koja je locirana izmeu eljeznike pruge i ulice Brae Radia
sa jedne i druge strane. Dominantna namena je stanovanje locirano jugozapadno od
ulice Senanski put, i proizvodnja koja je sa druge strane Senanskog puta do
eljeznike pruge.
Ukupna povrina urbanistike zone je 96,34 Ha.
Bilans povrina za urbanistiku zonu 4 MZ BAJNAT
UKUPNO
NAMENA
POVRINA
POVRINA (ha)
JAVNE
Javne funkcije i slube 9,73
FUNKCIJE
Gradski centar
CENTRALNE
Sektorski centar
FUNKCIJE
Vodozahvati
JAVNE NAMENE
Preista
POVRINE ZA
KOMUNALNE
Energetika
ZONE I OBJEKTI
Groblje 10,11
Deponija
SPORT Sportsko-rekreativne povrine 0,57
SAOBRAAJNE eljeznica
VODENE
Povrine jezera
POVRINE
23,91
OSTALE NAMENE
STANOVANJE 16,45
POVRINE ZA

Proizvodnja, privreda 17,91
RADNE I
POSLOVNE
ZONE Komercijalni sadraji 4,11
Banjski turizam

Urbanistika zona 5 - MZ PROZIVKA
Ovo je zona iji je centralni, ali i najvei deo izgraen novijim soliterskim
objektima visoke spratnosti i velikih gustina stanovanja. U junom delu zone su sportsko
rekreacioni sadraji i neizgraene (neureene) povrine.
Ukupna povrina urbanistike zone 5 M.Z. Prozivka je 89,48 Ha, a
preovlaujua namena je vieporodino stanovanje i sportsko rekreacioni sadraji.
Bilans povrina za urbanistiku zonu 5 MZ PROZIVKA
UKUPNO
NAMENA
POVRINA
POVRINA (ha)
JAVNE
FUNKCIJE
Gradski centar
CENTRALNE Sektorski centar
4,66
FUNKCIJE Kompleksi kola i predkolskih ustanova ... 1,95 ha
Vodozahvati
JAVNE NAMENE
POVRINE ZA
Preista
KOMUNALNE
Energetika
ZONE I OBJEKTI
Groblje
Deponija
JAVNO Parkovi i skverovi 4,87
VODENE
Povrine jezera
POVRINE
OSTALE NAMENE
13,22
STANOVANJE Kompleksi kola i predkolskih ustanova .... 0,10 ha
POVRINE ZA

24,39
Kompleksi kola i predkolskih ustanova .... 0,64 ha
Meovito stanovanje (od 100-200 ha)

RADNE I
POSLOVNE
Banjski turizam

Urbanistika zona 6 - MZ KER
Urbanistika zona koja tangira jugozapadnu granicu graevinskog podruja, a po

nameni je raznolika, obuhvata porodino stanovanje starijih fizikih struktura, zatim
novije plansko (Kersko) naselje sa objektima porodinog i vieporodinog stanovanja i
planski delimino zapoet kompleks proizvodnih sadraja.
Ukupna povrina Urbanistike zone 6 M.Z. Ker je 153,82 Ha, a preovlaujue
namene su stanovanje i proizvodni sadraji.
Bilans povrina za urbanistiku zonu 6 MZ KER
UKUPNO
NAMENA
POVRINA
POVRINA (ha)
JAVNE
FUNKCIJE
Gradski centar
CENTRALNE
Sektorski centar
FUNKCIJE
Centar urbanistike zone 6,77
Vodozahvati
JAVNE NAMENE
Preista
POVRINE ZA
KOMUNALNE
Energetika 1,47
ZONE I OBJEKTI
Groblje 1,21
Deponija
VODENE
Povrine jezera
POVRINE
53,63
OSTALE NAMENE

POVRINE ZA

Meovito stanovanje (od 100-200 ha)
7,47
RADNE I
POSLOVNE
Banjski turizam

Urbanistika zona 7 - MZ GAT
Ova zona jednim manjim delom zahvata deo zatienog starog gradskog jezgra,
a u sklopu nje je skoro itav kompleks tzv. Kerskog groblja. Ostali deo zone ini
porodino stanovanje starijeg i neto novijeg graevinskog fonda, osim dela prostora uz
Kersko groblje gde je locirano vieporodino stanovanje i stambeni nizovi.
Ukupna povrina Urbanistike zone 7 M.Z. Gat je 99,48 Ha, a preovlaujua
namena je stanovanje.
Bilans povrina za urbanistiku zonu 7 MZ GAT
UKUPNO
NAMENA
POVRINA
POVRINA (ha)
JAVNE
FUNKCIJE
Gradski centar 3,58
CENTRALNE
Sektorski centar
FUNKCIJE
Vodozahvati
JAVNE NAMENE
Preista
POVRINE ZA
KOMUNALNE
Energetika
ZONE I OBJEKTI
Groblje 8,29
Deponija
VODENE
Povrine jezera
POVRINE
Porodino stanov. srednjih gustina (od 50-100 st/ha) 33,32
OSTALE NAMENE

STANOVANJE
POVRINE ZA

41,25
Kompleksi kola i predkolskih ustanova .. 0,60 ha
RADNE I
POSLOVNE
Banjski turizam

Urbanistika zona 8 - MZ MALI BAJMOK
Ova zona se nalazi uz jugozapadnu granicu graevinskog podruja oko

Somborskog puta (Magistralni put M-17.1) u kojoj je centralni delovi namenjeni
porodinom stanovanju sa znaajnim prostorima namenjenim sportu i rekreaciji oko
hipodroma. Na perifernim delovima zone su planirani centralno groblje, komercijalne
funkcije i industrijska zona.
Ukupna povrina urbanistike zone 8 M.Z. Mali Bajmok je 580,43 Ha, a kao
preovlaujue namene su oznaene stanovanje i komercijalne funkcije.
Bilans povrina za urbanistiku zonu 8 MZ MALI BAJMOK
NAMENA UKUPNO
POVRINA POVR. (ha)
2,90
Gradski centar
CENTRALNE
Sektorski centar 1,29
FUNKCIJE
Vodozahvati
Preista
JAVNE NAMENE
POVRINE ZA
KOMUNALNE Energetika
ZONE I OBJEKTI Groblje 63,58
Deponija
Kvantaka pijaca 6,55
VODENE
Povrine jezera
POVRINE
OSTALE NAMENE

POVRINE ZA
Meovito stanovanje (100-200 st/ha)

RADNE I
POSLOVNE
Banjski turizam

Urbanistika zona 9 - MZ NOVO SELO
Ovo je vrlo specifina zona prema poloaju jer jednim delom zahvata deo starog
gradskog jezgra, a drugim skoro tangira granicu graevinskog podruja.
Dominantna namena u sklopu zone je stanovanje, a znaajnije povrine
zauzimaju komunalni sadraji (dva groblja) i prostori za sport, rekreaciju i zelenilo.
Ukupna povrina urbanistike zone 9 M.Z. Novo Selo je 295,60 Ha.
Bilans povrina za urbanistiku zonu 9 MZ NOVO SELO
UKUPNO
NAMENA
POVRINA
POVRINA (ha)
1,10
Gradski centar 1,59
FUNKCIJE Centar urbanistike zone
1,57
Vodozahvati
JAVNE NAMENE
POVRINE ZA
Preista
KOMUNALNE
Energetika 1,50
ZONE I OBJEKTI
Groblje 22,67
Deponija
VODENE
Povrine jezera
POVRINE
160,86
OSTALE NAMENE
STANOVANJE
POVRINE ZA

64,65
RADNE I
POSLOVNE
Banjski turizam

Urbanistika zona 10 - MZ PEARA
Jedna od perifernih i manje urbanizovanih urbanistikih zona, uglavnom

namenjena porodinom stanovanju. Vei deo povrine zone, posebno uz granicu
graevinskog podruja, je neizgraen i koristi se kao poljoprivredno zemljite. Granica
zone sa june strane je Somborska pruga, a zonu preseca koridor trenutno ugaene
Bajske pruge.
Ukupna povrina Urbanistike zone 10 M.Z. Peara je 436,52 Ha, a
preovlaujua namena je stanovanje.
Bilans povrina za urbanistiku zonu 10 MZ PEARA
NAMENA UKUPNO
POVRINA POVR. (ha)
JAVNE
FUNKCIJE
Gradski centar
4,03
Vodozahvati
JAVNE NAMENE
POVRINE ZA
Preista
KOMUNALNE
Energetika
ZONE I OBJEKTI
Groblje
Deponija
SAOBRAAJNE eljeznica 5,80
VODENE
Povrine jezera
POVRINE
Porodino stanovanje manjih gustina (do 50 st/ha) 186,16
202,36
OSTALE NAMENE
STANOVANJE
POVRINE ZA

RADNE I
POSLOVNE
Banjski turizam

Urbanistika zona 11 - MZ ZORKA
Ova zona obuhvata deo izmeu granice starog GUP-a i Kelebijskih uma na
kome je u poslednjih 20-tak godina dolo je do neplanske izgradnje stambenih objekata
bez graevinske dozvole. Ovim planom su ti prostori pripojeni graevinskom podruju,
kako bi se taj proces zaustavio i definisali okviri za replaniranje ovih prostora u gradske
strukture.
Ukupna povrina urbanistike zone je 936,00 Ha, a preovlaujua namena je
porodino stanovanje manjih gustina - poljoprivredna domainstva.
Bilans povrina za urbanistiku zonu 11 MZ ZORKA
NAMENA UKUPNO
POVRINA POVR. (ha)
JAVNE
FUNKCIJE
Gradski centar
4,92
7,71
Vodozahvati 56,68
JAVNE NAMENE
POVRINE ZA
Preista
KOMUNALNE
Energetika
ZONE I OBJEKTI
Groblje
Deponija
ZELENILO Zatitno zelenilo 26,16
VODENE
Povrine jezera
POVRINE
Porodino stanovanje rezidencijalnog tipa (do 50 st/ha) 44,61
OSTALE NAMENE
STANOVANJE 157,47
POVRINE ZA

RADNE I
Mala privreda i zanatstvo 51,19
POSLOVNE
Banjski turizam

Urbanistika zona 12 - MZ DUDOVA UMA
Ova mesna zajednica je nastala objedinjavanjem mesnih zajednica Dudova

uma i 4.juli. Prema nameni je raznolika zona koja je locirana je u centralnom delu
graevinskog podruja.
Urbane i fizike strukture su vrlo razliite i to prema: vremenu izgradnje, nainu
stanovanja, spratnosti i nainu izgradnje.
Ukupna povrina urbanistike zone 12 je 217,87 Ha sa preovlaujuim
namenama stanovanje i sportsko-rekreativne povrine.
Bilans povrina za urbanistiku zonu 12 MZ DUDOVA UMA
NAMENA UKUPNO
POVRINA POVR. (ha)
JAVNE
FUNKCIJE
Gradski centar
CENTRALNE
Sektorski centar
FUNKCIJE
Vodozahvati
JAVNE NAMENE
Preista
POVRINE ZA
KOMUNALNE
Energetika
ZONE I OBJEKTI
Groblje 5,52
Deponija
VODENE
Povrine jezera
POVRINE
OSTALE NAMENE
Vieporodino stan. srednjih gustina (od 200-300st/ha) 11,91

STANOVANJE
POVRINE ZA

18,21
Meovito stanovanje(od 100-200 st/ha)
52,00
RADNE I
POSLOVNE
Banjski turizam

Urbanistika zona 13 - MZ ELJEZNIKO NASELJE
Urbanistika zona koja se nalazi sa istone strane eljeznike pruge Subotica -

Budimpeta, uglavnom namenjena stanovanju, s tim to se u sklopu nje nalazi deo
radne zone severoistok i kompleks kole "Majanski put" sa centralnim funkcijama uz
njega.
Ukupna povrina urbanistike zone 13 je 310,60 Ha, a preovlaujua namena je

stanovanje.
Bilans povrina za urbanistiku zonu 13 MZ ELJEZNIKO NASELJE
UKUPNO
NAMENA
POVRINA
POVRINA (ha)
JAVNE
FUNKCIJE
Gradski centar
5,77
Vodozahvati
JAVNE NAMENE
POVRINE ZA
Preista
KOMUNALNE
Energetika
ZONE I OBJEKTI
Groblje
Deponija
VODENE
Povrine jezera
POVRINE
OSTALE NAMENE

POVRINE ZA

RADNE I
POSLOVNE
Banjski turizam

Urbanistika zona 14 - MZ GRANIAR
Urbanistika zona koja zahvata deo severnog rubnog pojasa na koji je proireno
graevinsko podruje zbog toga to je u zadnjih 20-ak godina na tom prostoru dolo do
stihijske, neplanske izgradnje uglavnom stambenih objekata namenjenih poljoprivredi.
Prostor ove zone koji je obuhvatila granica graevinskog podruja e biti
namenjen uglavnom porodinom stanovanju sa elementima poljoprivredne proizvodnje i
manjim gustinama naseljenosti. Ukupna povrina urbanistike zone 14 je 647,26 Ha.
Bilans povrina za urbanistiku zonu 14 MZ GRANIAR
UKUPNO
NAMENA
POVRINA
POVRINA (ha)
JAVNE
FUNKCIJE
Gradski centar
5,26
FUNKCIJE Kompleksi kola i predkolskih ustanova ... 2,65 ha
10,07
Vodozahvati 1,02
JAVNE NAMENE
POVRINE ZA
Preista
KOMUNALNE
Energetika
ZONE I OBJEKTI
Groblje
Deponija
VODENE
Povrine jezera
POVRINE
OSTALE NAMENE

POVRINE ZA

RADNE I
POSLOVNE
Banjski turizam

Urbanistika zona 15 - MZ KERTVARO
Poetkom XX veka zapoeo je proces irenja grada izvan njegove osnove i to

uglavnom prema istoku na prostor dotadanjih vinograda i bata, a poto su dosadanji
delovi grada imali toponime i ovaj je dobio svoj Kertvaro ili Batenski grad, koji je
zadrao i do danas.
Dominantna namena je porodino stanovanje, stim da je na nekoliko lokacija
zastupljeno vieporodino stanovanje, javni sadraji i centralne funkcije. Ukupna
povrina urbanistike zone je 145,70 Ha.
Bilans povrina za urbanistiku zonu 15 MZ KERTVARO
UKUPNO
NAMENA
POVRINA
POVRINA (ha)
9,25
Gradski centar
4,30
Vodozahvati
JAVNE NAMENE
POVRINE ZA
Preista
KOMUNALNE
Energetika
ZONE I OBJEKTI
Groblje
Deponija
POVRINE Saobraaj (I, II i III reda)) 7,01
VODENE
Povrine jezera
POVRINE
98,27
OSTALE NAMENE
STANOVANJE
POVRINE ZA
Vieporodino stan. srednjih gustina (od 200-300st/ha) 19,71

RADNE I
POSLOVNE
Banjski turizam

Urbanistika zona 16 - MZ MALI RADANOVAC
Urbanistika zona koja predstavlja planski formirano naselje novijeg datuma na

obodu graevinskog podruja. Prostor je uglavnom namenjen porodinom stanovanju,
osim centralnog dela zone koji je namenjen centralnim i javnim funkcijama i delimino
realizovan. Fizike strukture su novijeg datuma, izuzev neto starijih objekata u junom
delu urbanistike zone.
Ukupna povrina urbanistike zone 16 je 282,83 Ha sa preovlaujuom
namenom stanovanja.
Bilans povrina za urbanistiku zonu 16 MZ MALI RADANOVAC
NAMENA UKUPNO
POVRINA POVR. (ha)
JAVNE
FUNKCIJE
Gradski centar
2,50
Vodozahvati
JAVNE NAMENE
POVRINE ZA
Preista
KOMUNALNE
Energetika
ZONE I OBJEKTI
Groblje
Deponija
VODENE
Povrine jezera
POVRINE
OSTALE NAMENE

POVRINE ZA

Meovito stanovanje(od 100-200 st/ha)
RADNE I
POSLOVNE
Banjski turizam

Urbanistika zona 17 - MZ RADANOVAC
Urbanistika zona koja spaja Pali sa gradom i u veini predstavlja proirenje

graevinskog podruja u odnosu na granicu starog GUP-a. Zona se sastoji od naselja
Radanovac (severno od Palikog puta) i pojasa uz Paliki put.
Ukupna povrina urbanistike zone je 571,53 Ha, sa stanovanjem kao
preovlaujuom namenom (poljoprivredna domainstva) u naselju Radanovac i
komercijalnim sadrajima juno i severno od Palikog puta.
Bilans povrina za urbanistiku zonu 17 MZ RADANOVAC
UKUPNO
NAMENA
POVRINA
POVRINA (ha)
12,58
Gradski centar
CENTRALNE
Sektorski centar
FUNKCIJE
Vodozahvati 72,45
JAVNE NAMENE
Preista
POVRINE ZA
KOMUNALNE
Energetika
ZONE I OBJEKTI
Groblje
Deponija
VODENE
Povrine jezera
POVRINE
Porodino stanovanje rezidencijalnog tipa 44,87
76,50
OSTALE NAMENE
STANOVANJE
POVRINE ZA

RADNE I Mala privreda i zanatstvo
POSLOVNE
Banjski turizam
ZELENILO Poljoprivredne povrine 10,72

Urbanistika zona 18 - MZ NOVI GRAD
Urbanistika zona sa uglavnom novijim fizikim strukturama i vrlo raznolika po

nameni. Zapadni deo zone je namenjen veinom stanovanju, dok su istonom delu
radne i poslovne zone.
Manji deo zone je fiziki odvojen i nalazi se uz Paliko jezero, namenjen je
turizmu, a trenutno se koristi kao poljoprivredno zemljite.
Ukupna povrina urbanistike zone je 312,65 Ha, a preovlaujue namene su
industrija i stanovanje.
Bilans povrina za urbanistiku zonu 18 MZ NOVI GRAD
NAMENA UKUPNO
POVRINA POVR. (ha)
0,87
Gradski centar
CENTRALNE
Sektorski centar
FUNKCIJE
Vodozahvati
JAVNE NAMENE
Preista
POVRINE ZA
KOMUNALNE
Energetika 6,29
ZONE I OBJEKTI
Groblje
Deponija
VODENE
Povrine jezera
POVRINE

Kompleksi kola i predkolskih ustanova . 0,16 ha
51,28
OSTALE NAMENE
STANOVANJE
POVRINE ZA

RADNE I
POSLOVNE
Banjski turizam 30,49

Urbanistika zona 19 - MZ ALEKSANDROVO
Urbanistika zona iji je deo povrina koje predstavlja kvalitetno obradivo

poljoprivredno zemljite izuzet iz graevinskog podruja, a proirena je na deo povrina
uz izlazni senanski pravac.
Ukupna povrina urbanistike zone 19 je 1.075,40 Ha, a preovlaujue namene
su proizvodno-privredne delatnosti i poslovanje.
Bilans povrina za urbanistiku zonu 19 MZ ALEKSANDROVO
NAMENA UKUPNO
POVRINA POVR. (ha)
JAVNE
FUNKCIJE
Gradski centar
7,70
Vodozahvati
Preista 13,17
JAVNE NAMENE
POVRINE ZA
KOMUNALNE Energetika-GMRS 2,69 *vgr

Deponija 15,65 *vgr
Stono groblje 2,60 *vgr
VODENE
Povrine jezera
POVRINE
Porodino stanovanje rezidencijalnog tipa 131,84
OSTALE NAMENE
153,17
STANOVANJE Kompleksi kola i predkolskih ustanova .. 0,17 ha
POVRINE ZA

RADNE I
POSLOVNE
*vgr vangraevinski reon

Urbanistika zona 20 - MZ PALI
Pali je sa 1.644,00 Ha povrine, najvea urbanistika zona, ali su u njenom

sklopu dve vodene povrine: Paliko i Omladinsko jezero, sa ukupnom povrinom od
582,5 Ha. Znai da je povrina graevinskog zemljita u sklopu ove zone 1.061,50 Ha.
Na delu urbanistike zone ispod pruge ka Horgou preovlaujua namena je
banjski turizam, a iznad pruge stanovanje.
Bilans povrina za urbanistiku zonu 20 MZ PALI
UKUPNO
NAMENA
POVRINA
POVRINA (ha)
JAVNE
FUNKCIJE
Gradski centar
8,47
Vodozahvati
JAVNE NAMENE
POVRINE ZA
Preista 34,01
KOMUNALNE
Energetika 0,55
ZONE I OBJEKTI
Groblje 13,64
Komunalni objekti (DTD) 1,11
VODENE
Povrine jezera 556,00
POVRINE
Porodino stanovanje rezidencijalnog tipa (do 50 st/ha)
248,44
OSTALE NAMENE
STANOVANJE Kompleksi kola i predkolskih ustanova .. 0,55 ha

POVRINE ZA
Vieporodino stan. srednjih gustina (od200 -300st/ha)

RADNE I Mala privreda i zanatstvo 21,61
POSLOVNE

3.2. NAMENE POVRINA KOJE SU PRETENO PLANIRANE U GRAEVINSKOM

REONU PODELA GRAEVINSKOG ZEMLJITA NA OSTALO I JAVNO
Glavne osobenosti prostora definie njegova namena, unutar koje se izdvajaju

karakteristine celine zavisno od poloaja, naina izgradnje, prirodnog okruenja i
morfologije.
U skladu sa nainom koritenja prostora unutar granica graevinskog reona i sa

osnovnom podelom graevinskog zemljita na javno i ostalo graevinsko zemljite su
utvrene povrine za ostale (75,33 %) i javne namene (24,67 %).
Povrine za ostale namene:

- stanovanje
- radne i poslovne zone i
- kompleksi verskih objekata
Povrine za javne namene:

- javne funkcije i slube
- centralne funkcije
- komunalne zone i objekti
- zelenilo
- sportsko-rekreativne povrine,
- saobraajne povrine i
- vodene povrine (jezera Pali i Omladinsko)
Ova podela je uslovna, jer ne postoje iste zone sa monofunkcijama, ve se ove

zone vie manje prepliu pa se moe govoriti samo o preovlaujuoj nameni na nekom
prostoru.
3.2.1. POVRINE ZA OSTALE NAMENE
Povrine za ostale namene planiraju se i funkcioniu na delovima prostorima koji

nisu namenjeni za javno koritenje. Na ovim prostorima se uglavnom zadovoljavaju dve
od tri ivotne funkcije: stanovanje i rad.
Na ovim prostorima su planirani ili izgraeni objekti namenjeni za stanovanje

(porodino, meovito i vieporodino) i radne i poslovne zone (industrija, mala privreda i
zanatstvo, komercijalni sadraji i banjski turizam). U sklopu ostale namene su i
kompleksi postojeih verskih objekata, a mogua je i izgradnja planiranih verskih
objekata.
STANOVANJE
Pojam stanovanje podrazumeva sve prostore na kojima je dominantno uee

stambenih jedinica (porodinih ili vieporodinih) u bruto izgraenoj povrini prostora.
Prostori namenjeni stanovanju zauzimaju najveu povrinu u okviru naselja i
samim tim predstavljaju okosnicu urbanistikog planiranja. Povrine namenjene
stanovanju e zauzimati 3.676.36 ha, tako da e prosena neto gustina naseljenosti
iznositi 29,30 st/ha.

U odnosu na raniji GUP planirano je proirenje povrina namenjenih stanovanju

na prostor severnog rubnog dela graevinskog reona na kome su izgraeni objekti
namenjeni stanovanju bez dozvole za graenje i to du oformljenih ulica progona.
Namena ovog prostora u narednom planskom periodu e biti porodino stanovanje
malih gustina sa odlikama poljoprivrednog domainstva u pogledu koritenja parcele.
Ukljuenje ovog prostora u graevinski reon se radi u cilju ouvanja prostora za budue
irenje grada radi planskog ureenja javnog graevinskog zemljita za ulice i ostalog
graevinskog zemljita namenjenog porodinom stanovanju malih gustina sa uslovima
za oformljenje domainstava poljoprivredno-proizvodnog karaktera, to e obzirom na
karakteristike zemljita i dominantnu ruu vetrova imati i odreen pozitivan ekoloki
efekat za grad (zaustavljanje peska, vetroprepreka).
Pored proirenja stanovanja na nove prostore problematika stanovanja u Subotici
reavae se i putem rekonstrukcije postojeih gradskih struktura. Na prostoru koji
tangira centar grada planira se "regeneracija" starog gradskog tkiva koja podrazumeva
preobraaj postojeih stambenih struktura u zone meovitog stanovanja (delovi MZ
Centar 1, Centar 2, Dudova uma, Novo Selo, Gat, Ker, Centar 3, Prozivka i Bajnat) i
zone vieporodinog stanovanja srednjih gustina (delovi MZ Centar 3, Prozivka i
Bajnat). Na ovaj nain bi se, do kraja planskog perioda, jedan od najloijih stambenih
fondova u gradu (trone prizemne kue neprimerene fizikim strukturama grada)
transformisao u stambene strukture koje karakteriu gradski nain ivljenja sa svim
osobinama habitabilnosti i postiglo racionalnije koritenje graevinskog (poveanje
gustine naseljenosti) bez dehumanizacije prostora u sociolokom i zdravstveno
ekolokom smislu. Gustine nastanjenosti su definisane u pravilima graenja u
zavisnosti od lokacije izgradnje, lokalnih uslova i ograniavajuih faktora izgradnje i to
na nivou prosenog standarda od 29,0 m2 po stanovniku.
Ovakva izgradnja zahteva opremanje prostora odgovarajuom urbanom

infrastrukturom, uz minimalne korekcije regulacija stambenih ulica i uz kompletnu
urbanu opremu za humano stanovanje. Pored ekonomskih efekata treba uzeti u obzir i
druge: zdravstvene, socioloke, ekoloke i dr. aspekte.
Ciljevi koje treba ostvariti u nameni stanovanja

iri ciljevi:
- ouvanje postojee planimetrije i karakteristika naslea
- formiranje harmoninih celina sa ambijentalnim karakteristikama
- socijalna integracija - zaustavljanje procesa segregacije stanovanja
- poveanje standarda stanovanja
- ne planirati nove poteze-komplekse vieporodinog stanovanja velikih gustina
- posebnu panju posvetiti deci, starim, hendikepirananim i invalidnim osobama
Ciljevi zacrtani na osnovu urbanistikih pokazatelja:
- Ne sme se poveavati gustina naseljenosti, na prostorima zapoetih
kompleksa kolektivnog stanovanja (Prozivka, Radijalac, Teslino naselje)
- Stimulisati poveanje gustine naseljenosti na podrujima zone regeneracije
- Podstai razvoj stanovanja na delovima M.Z. Novo Selo i eljezniko
naselje
- Kontrolisati gustinu naseljenosti na podruju M.Z. Zorka
- Poveati indeks izgraenosti na podruju centra grada i u zoni regeneracije
- Na prostorima gde je uglavnom zastupljeno kolektivno stanovanje indeks
zauzetosti se mora poveati kako bi se omoguila izgradnje poslovnih
sadraja koji e dati kvalitet ovom prostoru koji je karkterisan kao spavaonica

Uee poslovnog u ukupno izgraenom prostoru (odnos poslovno-stambeno) je

bitan parametar koji pokazuje karakter gradskog prostora i utie na ukupnu gradsku
politiku. Uee poslovnog u ukupno izgraenom prostoru e imati znaajan rast
posebno na prostoru ueg gradskog jezgra i "prstena" oko njega (zona regeneracije).
Delovi naselja sa porodinim stanovanjem imaju izuzetno nizak procenat uea
poslovnog prostora pa se oekuje njegovo poveanje kako bi se poveao i kvalitet
stanovanja u njima (Mali Radanovac, Aleksandrovo, Ker, Mali Bajmok, naselje Zorka,
Graniar ...). Slino je i u delovima naselja sa vieporodinim stanovanjem u kojima
pratei sadraji nisu u dovoljnoj meri ispratili stambenu izgradnju pa je zadatak u
narednom planskom periodu poveati uee poslovnog u ukupno izgraenom prostoru
to bi dalo znaajan kvalitet u nainu i kvalitetu stanovanja (Prozivka, Radijalac,
Teslino).
Poto su potencijali prostora daleko vei od potreba i mogunosti razvoja
potrebno je korigovati kriterijum oblikovanja u smislu visina novih objekata ime bi se
smanjio postojei kontrast. Postepeno smanjivanje visina objekata (prelaz) od
postojeih visokih ka manjim je planirano na potezu od Prozivke i Radijalca ka centru
grada i od Prozivke ka naseljima sa kojima se granii.
Prema karakteristikama stambenih zgrada, gustini naseljenosti i nainu

stanovanja osnovni oblici stanovanja su:
PORODINO STANOVANJE
- porodino stanovanje malih gustina (do 50 st/ha)
- porodino stanovanje srednjih gustina gustina (50-100 st/ha)
- rezidencijalno stanovanje (do 50 st/ha)
MEOVITO STANOVANJE (100-200 st/ha)
VIEPORODINO STANOVANJE
- vieporodino stanovanje srednjih gustina (200-300 st/ha)
- vieporodino stanovanje velikih gustina (preko 300 st/ha)
PORODINO STANOVANJE
Porodino stanovanje malih gustina (sa poljoprivrednom delatnou)
Imajui u vidu planirano poveanje standarda stanovanja prostorno proimanje

izmeu sadraja stanovanja i poljoprivrednih aktivnosti nije prihvatljivo, tako da su za
ovaj vid stanovanja izdvojene posebne namenske celine, stanovanja sa poljoprivrednim
domainstvima i malom gustinom naseljenosti i to uglavnom u rubnim severnim
delovima naselja. Karakteristika ovog prostora su velike parcele sa prizemnim objektima
i objektima namenjenim bavljenju poljoprivredom, to uslovljava nisku gustinu
naseljenosti (ispod 50 st/ha).
Osnovni uslov za izgradnju objekata namenjenih poljoprivredi uz porodini
stambeni objekat je odgovarajua veliina parcela sa minimalnom povrinom od
1.500m2. Formiranjem ovakvog tipa stanovanja e se omoguiti zadovoljenje potreba
stanovnitva za poljoprivrednom delatnou tipa voarstvo, cvearstvo, pelarstvo, sa
manjim objektima za proizvodnju (staklenici, mini pogoni za preradu poljoprivrednih
proizvoda, voa, povra, lekovitog bilja...). U rubnim prostorima koji se nalaze u
zatitnim zonama prirodnih dobara e se graditi iskljuivo stambeni objekti.
Obezbeenjem prostora za centralne funkcije u sklopu centara urbanistikih zona
planiranih na ovim prostorima e se postii vei kvalitet, standard stanovanja e se
poveati i postii vea racionalnog prostora.

Porodino stanovanje srednjih gustina

Ovaj oblik porodinog stanovanja podrazumeva stanovanje u porodinim
stambenim objektima spratnosti do P+1+Pk, i zauzima najvei prostor unutar granica
Generalnog plana, a zbog svojih viestruko dobrih svojstava ovaj oblik stanovanja e i
u narednom periodu predstavljati najznaajniji nain u reavanju stambene
problematike.
U postojeoj naseljskoj strukturi kod ovog oblika stanovanja razlikujemo dva tipa:
(1) Tradicionalno stanovanje, u formiranim delovima grada koje karakterie
poloaj objekta na regulacionoj liniji (panonska kua). Ovaj tip stanovanja se
zadrao u delovima sledeih mesnih zajednica: Centar I, II i III, Bajnat,
Aleksandrovo, Prozivka, Ker, Gat, Novo Selo i Dudova uma.
(2) Novije porodino stanovanje za koje je karakteristino da je graevinska linija
uvuena u odnosu na regulacionu liniju ulice (predbate):
Planski formirana naselja ili delovi naselja: delovi MZ Aleksandrovo, Ker, Gat,
Mali Bajmok, Novo Selo, Peara, eljezniko naselje, Kertvaro, Novi Grad,
Mali Radanovac, Radanovac i Pali
Neplanski formirana naselja ili delovi naselja: delovi MZ Novo Selo, Peara,
Zorka, Graniar, eljezniko naselje i Radanovac.
Na delu ostalog graevinskog zemljita namenjenog porodinom stanovanju

srednjih gustina planirana je izgradnja porodinih stambenih objekata sa maksimalno
etiri stambene jedinice (za potrebe generacijske podele porodice), stambeno-poslovnih
objekata i poslovno- proizvodnih objekata , stim da oni ne smeju imati tetnih uticaja na
okolinu i uslove ivljenja u neposrednom okruenju
Rezidencijalno stanovanje
U sklopu porodinog stanovanja, kao posebna namena su izdvojeni prostori
(blokovi) za izgradnju rezidencijalnih stambenih objekata vila, namenjenih stanovanju
visokog standarda sa sadrajima za odmor, zabavu i rekreaciju sa bogato opremljenim
vrtom i parkom. Povrine namenjene za izgradnju ove vrste objekata su planirane u
sledeim urbanistikim zonama: MZ Zorka, Radanovac i Aleksandrovo.
MEOVITO STANOVANJE
Meovito stanovanje podrazumeva zastupljenost razliitih oblika stanovanja

(porodino i vieporodino) u okviru jednog graevinskog bloka. Ovaj oblik stanovanja
je zastupljen na delovima prostora obodno oko centra grada (unutar granica
nekadanjih gradskih aneva) koji je u procesu transformacije. Odlikuju ga dotrajale
fizike strukture koje moraju biti predmet replaniranja sa ciljem regeneracije u urbano
tkivo i to novim fizikim strukturama primerenim kvalitetu prostora.
U novije vreme je zapoet ovaj proces rekonstrukcije i esto postie velike

kontraste u pogledu spratnosti objekata i njihovog arhitektonskog izraza. Ovim Planom
je potrebno stvoriti uslove za kontinuiran proces kako da bi ovaj prostor inio logian
prelaz izmeu centra grada i porodine stambene izgradnje (potezi prema Novom Selu i
Gatu), odnosno izmeu centra grada i vieporodine stambene izgradnje (potez prema
Prozivci i Radijalcu).
Prednost ovog oblika stanovanja je u mogunosti formiranja raznovrsnih i
razigranih prostornih i urbanih struktura, sa mogunosti izbora stanovanja razliitih
veliina i dipozicija to bi doprinelo smanjenju socijalne segregacije u prostoru.

VIEPORODINO STANOVANJE
Ovaj oblik stanovanja podrazumeva stanovanje u vieporodinim stambenim
objektima sa najmanje etiri stana za zasebna porodina domainstva. Objekti su
viespratni, a izgraeni su na jednoj graevinskoj parceli. Na ostalom graevinskom
zemljitu namenjenom vieporodinom stanovanju planirana je izgradnja vieporodinih
stambenih objekata, vieporodinih stambeno poslovnih, poslovnih i drugih objekata u
funkciji stanovanja: garaa, infrastrukturnih objekata-trafo stanica, te povrina za
parkiranje, igru dece, zelenih povrina a prema pravilima ureenja i graenja koji e se
utvrditi u Planu detaljne regulacije.
Vieporodino stanovanje srednjih gustina
U postojeoj naseljskoj strukturi kod ovog vida stanovanja razlikujemo dva tipa:
- Starije vieporodino stanovanje nastalo pre II svetskog rata koje predstavljaju
pojedinani objekti ili ulini potezi koji se nalaze u zatienom delu centra grada i
njegovom obodu i predstavljaju vredno graditeljsko naslee. Spratnost ovih objekata je
od P+1P+2, a u nekim sluajevima i P+3 sa preteno poslovnim sadrajima u
prizemlju,
- Novije vieporodino stanovanje u poluzatvorenim i zatvorenim blokovima koji
svojim poloajem u veoj meri postiu povratak tradicionalnoj ivinoj-blokovskoj gradnji.
Objekti su uglavnom srednjih visina spratnosti do P+4, osim izuzetaka u naseljima
Radialac i Tokio koji pripadaju vieporodinom stanovanju veih gustina. U ovu
kategoriju spadaju i pojedinani sluajevi interpolacija u postojeim urbanim
strukturama, kojima se zavravaju (zatvaraju) ranije zapoeti blokovi i polublokovi.
Planirano je da se postojei kompleksi u Teslinom naselju i dva kompleksa uz
Segedinski put zaokrue kao funkcionalna celina.
Novi prostori su planirani u delovima zone "regeneracije" izmeu gradskog
centra i dela naselja Prozivka sa visokospratnim objektima, kao i u delu severno od
centra grada. Vieporodino stanovanje srednjih gustina je planirano i na obodima
naselja Prozivka (uz ulicu B.Radi i Beogradski put), kao i na obodu naselja Radijalac
(uz ulicu A.arnojevia i prodor P.Lekovia, odnosno B.Stankovia).
Deo prema Prozivci, koji tangira centar grada karkteriu zapoeti potezi
vieporodinog stanovanja uz Kumiievu ulicu, dok je ostali deo izgraen starijim
prizemnim, gradu neprimerenim, fizikim stukturama ijom e se regeneracijom,
prenamenom porodinog u vieporodino stanovanje izgradnjom novih fizikih
struktura, postii racionalnije korienje zemljita. Deo prostora severno od ulice Zmaj
Jovine karakteriu takoe zapoeti potezi vieporodinog stanovanja u starijim fizikim
strukturama namenjenim porodinom stanovanju.
Na ovim prostoru su Planom definisani uslovi za izgradnju i ureenje, koji e se
razraditi Planovima detaljne regulacije, sa ciljem da oni ine logian prelaz u urbanom
pejzau izmeu centra grada i viespratne izgradnje na Prozivci, odnosno prelaz od
centra grada ka severu.
Vieporodino stanovanje velikih gustina
U postojeoj naseljskoj strukturi kod ovog vida stanovanja razlikujemo dva tipa:
- Novije vieporodino stanovanje u poluzatvorenim i zatvorenim blokovima sa
objektima vee spratnosti (P+4 i vie), a zastupljeni su u delovima sledeih naselja:
"Radijalac", "Tokio" i "Prozivka" i
- Novije vieporodino stanovanje soliterskog tipa (pojedinani objekti visoke
spratnosti) koje je zastupljeno u delovima naselja za koje su karakteristini pojedinani
objekti visoke spratnosti-soliteri., naselja koja nisu po meri oveka i uglavnom su
namenjena stanovanju, pa je za njih vezan izraz spavaonice (Prozivka, deo
Radijalca, Teslinog naselja i drugi pojedinani sluajevi na vie lokacija u gradu).

Zakonsko ogranienje max. spratnosti stambenih objekata (do P+6) utie na

odluku da se stanovanje velikih gustina vie ne planira i da se posojei prostori za ovaj
vid stanovanja humanizuju i svedu na dimenzije koje su po meri oveka. Shodno tome u
Generalnom planu nisu planirani novi potezi (kompleksi) vieporodinog stanovanja
velikih gustina, dok je planirano "zavravanje" postojeih kompleksa u smislu izgradnje
prateih, nedostajuih sadraja (parkinzi, garae, deja igralita, javni i centralni
sadraji, poslovanje), kako bi se stvorili uslovi za bolji standard stanovanja i humaniji
uslovi ivljenja stanovnitva ovih stambenih kompleksa.
Tabela RAZMETAJ STANOVANJA PREMA NAMENAMA
PORODINO VIEPORODINO MEOVITO

Urbanistika STANOVANJE STANOVANJE STANOV.
malih rezidec. tip srednjih sred. gust. vel. gustina gustine od
zona gustina gustina gustina 200-300 preko 300 100-200
20-50 st/ha do 50 st/ha 50-100 st/ha st/ha st/ha st/ha
1. Centar 1 13,88 1,45
2. Centar 2 3,30 13,00
3. Centar 3 31,43 6,19 4,14
4. Bajnat 23,91 16,45 2,60
5. Prozivka 13,22 24,39
6. Ker 53,63 3,77 7,47
7. Gat 33,32 41,25
8. Mali Bajmok 119,34
9. Novo Selo 160,86 64,65
10. Peara 186,16 202,36
11. Zorka 418,54 44,61 157,47
12. Dudova
51,79 11,91 18,21 52,00
uma
13. eljezniko
35,84 171,15
naselje
14. Graniar 344,21 227,79
15. Kertvaro 98,27 19,71
16. Mali
4,24 121,76 2,27
Radanovac
17. Radanovac 146,97 44,87 76,50
18. Novi grad 51,28
19. Aleksandrovo 131,84 153,17
20. Pali 41,90 248,44
UKUPNO 1177,86 221,32 1951,04 112,64 53,54 185,11
UKUPNO STANOVANJE: 3701,51 ha
Broj stanovnika 109880

Prosena neto gustina stanovanja = ----------------------- = ---------------- = 29,68 st/ha
P stanovanja (ha) 3701,51

RADNE I POSLOVNE ZONE
Povrine za rad i poslovanje su prostori na kojima postoji koncentracija sadraja

koji nisu namenjeni stanovanju: proizvodni, komercijalni, usluni i javni sadraji.
Koncept plana je takav da omoguava razvijanje ovih sadraja na celokupnom prostoru
grada ime bi se izbeglo formiranje isto stambenih i neatraktivnih delova grada.
U okviru prostora namenjenog radu i poslovanju izdvojene su: proizvodnja, mala
privreda sa zanatstvom, komercijalne funkcije i banjski turizam. Ove funkcije u okviru
graevinskog podruja grada formiraju karakteristine celine i poteze: radne zone,
gradske centre i ulazne pravce u grad.
Unutar radnih zona e se razvijati proizvodne delatnosti, magacinski i skladini
prostori, te mala privreda i zanatstvo (manji proizvodni i zanatski kompleksi). Radne
zone e se razlikovati po preovlaujuoj vrsti delatnosti, veliina kompleksa i objekata,
nainu njihovog grupisanja i stepenu zagaenja i uticaja na ivotnu sredinu.
Razvoj poslovanja e se prvenstveno odvijati u sklopu ulaznih pravaca u grad i to

uglavnom izgradnjom komercijalnih sadraja koji e koristiti komparativne prednosti u
smislu lokacije i saobraajne povezanosti, s tim da se mora voditi rauna o njihovom
oblikovanju zbog toga to oni daju prvi utisak pri ulasku u grad.
Ostatak poslovanja e se razvijati i obavljati u sklopu drugih osnovnih namena:
gradskih centara, stanovanja i javnih funkcija.
U zavisnosti od sadraja aktivnosti, njihovih karakteristika i poloaja u gradu

prostori namenjeni radu i poslovanju su:
- radne zone (proizvodnja, mala privreda i zanatstvo)
- komercijalne funkcije (ulazni pravci u grad)
- turizam
- radni sadraji i poslovanje u okviru drugih namena
RADNE ZONE proizvodnja, mala privreda i zanatstvo
U okviru prostora radnih zona kao posebne namene su izdvojeni proizvodnja i

mala privreda sa zanatstvom.
Najvei prostor za razvoj proizvodnih delatnosti se planira u okviru formiranih
radnih zona, jer s obzirom na drutveno ekonomske, strukturalne, tehnoloke i
svojinske promene koje su se desile ili e se desiti deo postojeih proizvodnih
kompleksa nee moi da izdri borbu na tritu tako da e morati racionalizovati svoj
kapacitet. Ovde se prvenstveno misli na velike proizvodne komplekse ("29. novembar",
"Zorka") koji su u drutvenom vlasnitu.
Njihovom racionalizacijom, usitnjavanjem ili vlasnikom transformacijom doi e
do intenzivnog korienja prostora u okviru ve formiranih proizvodnih kompleksa uz
osnovnu pogodnost, mnogo manja ulaganja u primarnu infrastrukturu koja je ve
izgraena. U sluaju fabrike Zorka (koja ima izuzetno nepovoljnu lokaciju s obzirom na
ruu vetrova), njenim usitnjavanjem i formiranjem manjih pogona po vaeim ekolokim
standardima reilo bi se jedan od kljunih problema zagaenja na podruju grada i
stvorili povoljniji uslovi ivljenja ne samo okolnog stanovnitva. Izgradnja na slobodnim
prostorima zahtevae njegovo intenzivnije korienje, ali sa obaveznim zelenim
povrinama prema vaeim propisima i kriterijumima.

Izdvajanje male privrede i zanatstva kao posebne namene je uraeno sa ciljem

da se postojei proizvodni kompleksi ("Zorka" i "Podrum Pali") odvoje od zone
stanovanja uz koju su formirani, odnosno da predstavljaju prelaz izmeu ove dve
namene, kao i da se iskoriste pogodnosti infrastrukturne opremljenosti pomenutih
kompleksa.
Kao poseban kompleks, u sklopu MZ "eljezniko naselje" uz prugu Subotica-
Budimpeta, je izdvojena povrina namenjena maloj privredi i zanatsvu u cilju
grupisanja ovih sadraja i ujedno odvajanju namene stanovanja od prunog pojasa
kako bi se smanjili njeni negativni uticaji.
Radi lakeg snalaenja usvojena je nomenklatura u obeleavanju radnih zona

koja e ujedno predstavljati korigovanu nomenklaturu proizvodnih zona iz postojeeg
GUP Subotica Pali do 2000. godine. Radne zone su izdiferencirane na sledei nain:
1. Radna zona ISTOK se nalazi u MZ Novi Grad izmeu ulice Segedinski put
i Horgoke pruge, a zauzima prostor od cca 77,5 Ha od kojih je slobodno (neizgraeno)
zemljite oko 15 Ha. Najvei deo zone pripada kompleksu fabrike Sever koji je
industrijskim kolosekom povezan sa Horgokom prugom. Pored Sever-a tu su takoe
formirani industrijski kompleksi Birografika, Partizan, Aurometal, Veterinarski
zavod, V&B, Subotianka u sklopu kojih ima vrlo malo slobodnog prostora za
graenje. U sklopu ove zone su skladita prodajni kapaciteti SUT-a, Ogreva 4, kao i
depo za smetaj, servisiranje i odravanje autobusa Subotica-transa. Proirenje
industrijske zone je planirano prema istonoj obilaznici, a ostali slobodni prostori su
uglavnom uz ulicu Magnetna polja. U zoni je dobro organizovan drumski saobraaj, a
jedan deo zone ima elezniku vezu. U zoni postoje svi uslovi za prikljuenje na
infrastrukturne sisteme. Na slobodnim prostorima se ne mogu locirati kapaciteti koji
zagauju ovekovu sredinu zbog blizine vodozahvata, ali se moe locirati industrija koja
zahteva vee koliine vode.
2. Radna zona JUGOISTOK je locirana oko beogradske pruge i koridora

pruge za Crvenku i to na podruju tri mesne zajednice: Bajnat, Novi Grad i
Aleksandrovo. Ukupna povrina zone je 85,0 Ha, od kojih je slobodan prostor od oko
47,0 Ha. Zonu preseca eljeznika pruga i magistralni put M-24, tako da postoje odlini
uslovi za obezbeenje ove dve vrste transporta. Snabdevanje vodom ove zone je
delimino reeno, dok je odvoenje otpadnih voda preko preistaa koji je u
neposrednoj blizini. Kapaciteti energije zadovoljavaju potrebe sa obzirom na blizinu TS
110/20 kV. U ovoj zoni se ne mogu locirati kapaciteti koji zagauju sredinu zbog blizine
Palikog jezera koji je proglaen za prirodno dobro.
3. Radna zona JUG se nalazi na krajnjem jugu grada na prostoru MZ

Aleksandrovo i zauzima prostor od cca 171,5 ha od ega su slobodne povrine 48,5 Ha.
Ova zona je uz radnu zonu ISTOK, prostorno najkompaktnija i sa najvie formiranih
(ureenih) proizvodnih kompleksa. Pored dobrog prostornog poloaja (na samom rubu
grada) povoljnost je i dobra saobraajna povezanost, kako na drumski tako i na
eljezniki saobraaj (industrijski koloseci). U ovoj zoni postoje svi uslovi za
infrastrukturne sisteme, a zbog lokacijskih pogodnosti mogu se graditi i kapaciteti koji su
potencijalni zagaivai sredine, ali se moraju propisati posebni uslovi mere za
smanjenje uticaja na ivotnu sredinu.

4. Radna zona JUGOZAPAD je locirana na prostoru MZ "Ker" i "Mali Bajmok",

a satoji se iz dva dela: vei deo kompleksa izmeu ulice Otmara Majera i jugozapadne
granice graevinskog reona, a manji deo predstavlja oformljeni kompleks fabrike
"Zorka-Slavica" uz Somborski put. Deo zone uz ulicu O.Majera je samo delimino
izgraen, dok je ostali deo prostora slobodan i planiran za budue radne sadraje.
Ukupna povrina zone je cca 109,0+3,70=102,70 Ha, od ega je vei deo neizgraen.
Najvei deo slobodnih prostora je namenjen istoj industriji zbog toga to se veliki deo
zone oslanja na stanovanje. Ova zona je vezana za drumski saobraaj (deo izgraen, a
deo planiran), s tim da postoji mogunost izgradnje industrijskog koloseka po
naputenom koridoru eleznike pruge SuboticaCrvenka. Infrastrukturna opremljenost
zone je samo delimina, ali postoje realne mogunosti za njeno brzo opremanje. Usled
blizine stambenog naselja i poljoprivrednog zemljita u ovoj zoni se moraju primenjivati
stroge mere zatite ivotne sredine (preferira se ista industrija i uz nju eventualno
objekti male privrede).
5. Radna zona ZORKA se nalazi u sklopu MZ Zorka i zauzima povrinu od
cca 125,5 Ha, od ega je slobodan i neizgraen prostor oko 28,5 Ha. Prostori
namenjeni za malu privredu obuhvataju pored slobodnih povrina i delove prostora koji
su izgraeni indivudualnim stambenim objektima i to uglavnom bespravnim. Kompleks
fabrike Zorka preseca koridor Bajske pruge koja se trenutno koristi kao industrijski
kolosek, a u zoni je obezbeen drumski transport. Fabrika Zorka je glavni zagaiva u
gradu, a pokazalo se i kao nerentabilna, zbog toga bi u to skorije vreme trebalo
preduzeti korake ka vlasnikoj transformaciji i usitnjavanju ovog kompleksa. Ovaj
proces je zapoet izgradnjom fabrike malternih veziva ("FMV") koja kao sirovinu koristi
gips. Pogone koji mogu izazvati opasnost oslobaanjem gasova ili slino potrebno je
dislocirati na lokaciju nove Azotare koja je van grada. Inae je zona infrastrukturno
opremljena, sa mogunou prikljuenja na veinu infrastrukturnih sistema (izuzimajui
gas). Prostor namenjen maloj privredi uz kompleks Zorke ima funkciju da odvoji
industriju od stanovanja.
6. Radna zona SEVEROISTOK se nalazi u jezgru gradske strukture na
podruju MZ eljezniko naselje i Dudova uma i to na povrini od cca 17,0 Ha od ega
su slobodne povrine minimalne. Deo prostora namenjenog proizvodnji, oko Pote 3 je
trenutno izgraen objektima individualnog stanovanja i predstavlja mogunost nove
izgradnje i razvoja privrede. Zona je povezana sa drumskim i eleznikim transportom.
Infrastrukturni kapaciteti su na ovom podruju ogranieni to je jo jedan od faktora da
se ne planiraju znaajnije intervencije u ovoj radnoj zoni.
7. Radna zona PALI se nalazi na teritoriji MZ Pali i podeljena je u dva
segmenta: deo na severnom obodu naselja sa proizvodnjom i planiranom malom
privredom i centralni deo izmeu pruge i Horgokog puta (proizvodnja i mala privreda).
Ukupna povrina zone je 40,88 Ha, s tim da na slobodne povrine otpada cca 9,35 Ha.
Deo povrina koji je namenjen maloj privredi i proizvodnji je izgraen objektima
individualnog stanovanja. Na severnom obodu naselja Pali je planirano proirenje
proizvodnih kapaciteta i objekata male privrede u delimino zapoetoj individualnoj
stambenoj zgradnji. Transport je u ovom delu drumski. U centralnom delu je takoe
planirano razvijanje proizvodnih kapaciteta i male privrede zbog mogunosti drumskog i
eleznikog transporta. Postojee komplekse uz Horgoki put, "Ledenjak" i "Aniplast",
su u zatitnoj zoni SRP "Ludako jezero" potrebno je preispitati u cilju obezbeivanja
potrebnih intervencija kako bi se zatitilo pomenuto prirodno dobro. Odvoenje otpadnih
voda je ogranieno, ali bi se izgradnjom Palikog preistaa uveliko stvorili uslovi za
dalji nesmetan privredni razvoj. Snabdevanje vodom je ogranieno dok su
elektroenergetski kapaciteti dobri s obzirom na blizinu TS 110/20 kV Pali.

KOMERCIJALNE FUNKCIJE
Ulazni pravci u grad
Ulazni pravci u grad su: NOVOSADSKI pravac, SENANSKI pravac, PALIKI I

HORGOKI pravac, SOMBORSKI pravac i KELEBIJSKI pravac. Pojasevi uz ove
saobraajnice predstavljaju vrlo atraktivne prostore za poslovne aktivnosti, naroito za
razvoj tercijarnih delatnosti i proizvodnog zanatstva, kao i za delatnosti koji po svom
karakteru predstavljaju sadraje centra. Ovi prostori su povoljni za razvoj preduzetnitva
s obzirom da se nalaze uz najvanije putne pravce, infrastrukturno su opremljeni ili
imaju mogunost prikljuenja na infrastrukturu, tako da se mogu u kratkom roku privesti
nameni. Pojas uz senanski pravac je najloije opremljen komunalnom infrastrukturom
ali je za oekivati da e on zbog svoje atraktivnosti biti u planskom periodu priveden
planiranoj nameni.
Novosadski pravac
Ovo je putni pravac koji je do izgradnje autoputa bio najvanija saobraajnica i
du koga je izgraeno vie proizvodnih objekata, objekata komercijalnih funkcija i
benzinskih pumpi. Na samom izlazu iz grada postoji slobodan neizgraen prostor koji je
namenjen proizvodnji kao osnovnoj nameni ali u sklopu koga je, posebno uz ovu
saobraajnicu planirana izgradnja objekata komercijalnih funkcija (robno trni centri,
sadraji trgovine i uslunog zanatstva).
Senanski pravac
Izgradnjom autoputa i senanske petlje ovo je postala najvanija saobraajnica u
gradu uz koju su ve jednim delom izgraeni objekti proizvodnje, skladita i radionica.
Planirano je aktiviranje prostora sa obe strane ove saobraajnice na delu izmeu
preistaa i senanske petlje za oblast komercijalnih funkcija, uslunog i proizvodnog
zanatstva i poljoprivredne proizvodnje (staklenici i plastenici) kojima nije neophodna
blizina grada. Prostor namenjen ovim sadrajima bi od Palikog jezera bio odvojen
tampon zonom zelenila u sklopu banjskog turizma i rezidencijalnog stanovanja.
Paliki i horgoki pravac
Najinteresantniji pravac koji na neki nain spaja grad sa Paliem i uz koji su ve
izgraeni proizvodni pogoni, servisne funkcije, komercijalni sadraji i slino. Izmeu ove
saobraajnice i planiranog prostora vodozahvata, kao i na potezu istono i severno od
druge kasarne Vojske Srbije, rezervisan je prostor za izgradnju komercijalnih funkcija
(prvenstveno robno-trnih i snabdevakih sadraja) i eventualno objekti proizvodnog
zanatstva koji ne mogu uticati na zagaenje ivotne sredine.
Horgoki pravac predstavlja prostor uz ovu saobraajnicu izmeu Palia i
autoputa i to samo sa severne strane poto prostor uz junu stranu Horgokog puta
ulazi u zatitnu zonu SRP "Ludako jezero". Prostor severno od saobraajnice je
delimino izgraen i to uglavnom objektima koji nemaju graevinsku dozvolu, i
namenjen je komercijalnim funkcijama, ugostiteljstvu i proizvodnom i uslunom
zanatstvu.
Somborski pravac
Uz ovu saobraajnicu, pored preovlaujueg stanovanja, nalaze se proizvodni
kompleks Zorka-Slavica, u prethodnom periodu najznaajniji trgovaki centar (Buvlja
pijaca) i niz manjih trgovako-uslunih sadraja (kompleks benzinske pumpe
Peri&Co, stovarita graevinskog materijala, trgovinske i ugostiteljske radnje). Uz
ovaj putni pravac je planiran za poslovne aktivnosti razliitog karaktera komercijalne
funkcije i proizvodno-usluno zanatstvo.

Kelebijski pravac
Vrlo znaajan i frekventan saobraajni pravac koji predstavlja najbliu vezu
prema susednoj Republici Maarskoj, a s obzirom na rang i opremljenost graninog
prelaza Kelebija preko ove saobraajnice ulazi veina teretnog saobraaja u sami grad.
Izgradnjom planiranog kraka autoputa ka Kelebiji ovaj putni pravac e se rasteretiti,
posebno od teretnog saobraaja i zadrati karakter vanog lokalnog putnog pravca. Uz
ovaj putni pravac nalaze se proizvodno-industrijski kompleks Zorka, kasarna vojske
Srbije i kompleks transformatorske stanice 110/20 Kv, dok su ostalo uglavnom objekti
stanovanja. U prethodnom periodu, zbog svoje atraktivnosti, slobodni prostori uz ovaj
pravac, izmeu grada i naselja Kelebija, su intezivno graeni objektima stambenog i
poslovnog karaktera, to je rezultiralo fizikim spajanjem naselja Kelebija sa gradom.
Namena poslovnih objekata je trgovako-ugostiteljska i usluno servisna, a ovaj trend bi
se zadrao u narednom planskom periodu, stim to bi se obogatili aktivnostima iz
proizvodnog i uslunog zanatstva.
TURIZAM
Krajem proteklog planskog perioda turistika ponuda belei blagi porast,

zahvaljujui prateim sadrajima i aktivnostima trgovini i ugostiteljstvu. Ova pojava
oituje se naroito unutar ueg gradskog jezgra posebno njegove peake zone, kao i
na jezeru Pali i Luda sa okolinom i kompleksom uma u optini Subotica.
Jezero Pali i Luda, proirenjem svojih ugostiteljskih i smetajnih kapaciteta
daju osnov za projekciju njihovog daljnjeg razvoja, a na to utiu i sledee pretpostavke:
- povoljan geografski poloaj,
- znaajne prirodne vrednosti (jezero, termalna voda, povoljni klimatski faktori za
letnji i zimski vid turizma,
- kulturno naslee i zatieni kompleks parka i evidentiranih nepokretnih kulturnih
dobara na severnoj obali kao urbanistikog jezgra bive banje i turistikog izletita,
- delimino izgraena supra i infrastruktura (hoteli, pansioni, restorani, sportski
objekti, plae i objekti za kulturne potrebe).
Glavni pravci i oblici razvoja turizma ovog podruja su:

1. Banjski turizam kao jedan od najznaajnijih tradicionalnih oblika turistike
ponude. Ponuda za ovaj vid turizma se zasniva na prisustvu ne samo jezera
ve i izvora termalne vode, a delimino i bilokih svojstava peloida jezera
Pali, to se sve procenjuje i kao mogunost razvoja banjske rehabilitacije.
2. Kongresni i poslovni turizam kao turistika usluga koja daje velike
mogunosti turistikih resursa i mogao bi biti aktivan upravo iz komercijalnih
razloga, obzirom da pokazuje male sezonske oscilacije.
3. Sportsko rekreativni turizam namenjen je prije svega graanima Subotice
i okoline, kroz razvoj sportova na vodi, tenisa, borilakih i ekipnih sportova,
kao i sportskog lova i ribolova. Inostrana turistika tranja preferira upravo
turistike destinacije sa mogunou aktivnog odmora i rekreacije pogotovo
to se ovaj kompleks nalazi unutar kompleksa podruja uma koje pruaju
znaajne mogunosti lovnog i izletnikog turizma (bogato lovnim fondom
niske, visoke i pernate divljai na prostoru cca 3.500 ha).
4. Masovni turizam kao ekskurzije, izleti, vikend i praznini aranmani,
turistike grupe, kulturne i druge manifestacije.
5. Tranzitni turizam s obzirom na lokaciju uz vane i frekventne saobraajnice
posebno autoput E-75.

Pretpostavka realizacije ovih stratekih opredeljenja razvoja turizma je pre

svega, izgradnja dovoljnih i adekvatnih smetajnih kapaciteta (hotela, turistikih naselja
apartmanskog, bungalovskog i slinog tipa itd.). irenje smetajnih kapaciteta
podrazumeva, svakako i ukljuivanje privatnog sektora. Projektovani razvoj turizma i
ugostiteljstva, svakako e potencirati i potrebu uvoenja bitnih inovacija u domenu
formiranja ponude na principima savremene, marketing koncepcije razvoja.
RADNI SADRAJI I POSLOVANJE U OKVIRU DRUGIH NAMENA
Veina privrednih aktivnosti e se razvijati u za to izdvojenim i definisanim

prostorima (radne zone), dok e se manji deo rada i poslovanja obavljati u sklopu drugih
funkcija i to prvenstveno u sklopu stanovanja i centara. Svi ovi pojedinani sadraji,
kako postojei tako i planirani moraju biti kompatibilni sa osnovnom namenom zone u
kojoj su locirani.
U ovu kategoriju spadaju: pogoni male privrede, proizvodno i usluno zanatstvo,
razni oblici trgovakih kapaciteta, turistiko-ugostiteljski objekti, poslovni prostori
raznovrsne namene, kao i ekonomski objekti za poljoprivrednu proizvodnju u sklopu
porodinog stanovanja malih gustina vezanih za poljoprivredna domainstva.
Pojedinani radni sadraji u sklopu zone stanovanja su vane pratee funkcije, a

u ovu zonu spadaju delatnosti male privrede, uslunog i proizvodnog zanatstva. Mala
privreda i usluno zanatstvo su planirani u svim zonama porodinog stanovanja, s
obzirom da im je dovoljan manji prostor i nemaju posebne uslove u pogledu
saobraajne i komunalne infrastrukture, dok se objekti proizvodnog zanatstva mogu
graditi pod uslovom da to dozvoljavaju prostorne mogunosti parcele, da se oslanjaju
prvenstveno na drumski saobraaj, da ne zahtevaju velike koliine vode i energije i da
svojom aktivnou (buka, zagaenje vode, vazduha i tla) ne utiu negativno na ivotnu
sredinu.
Postojee industrijske pogone iz centra grada (Solid, Jugokoa i sl.) potrebno je
u narednom periodu dislocirati sa ovih lokacija u neku od radnih zona kako bi u
potpunosti zadovoljili sve prostorne, infrastrukturne, ekoloke i druge kriterijume.
Poslovanje u okviru gradskog centra, koji je kao zatieno istorijsko jezgro

proglaen za nepokretno kulturno dobro i najvredniji deo prostora, e se razvijati uz
potovanje urbane osnove i posebnih uslova koji su definisani Regulacionim planovima
za zonu I i II i Regulacionim planom za deo prostora MZ Centar 2 (prostor uz Mlenu
pijacu). U sklopu ovog prostora poslovanje (uglavnom tercijarne i neprivredne
delatnosti) se preplie sa javnim funkcijama i stanovanjem.
U sklopu sektorskih centara planirane su prostorne mogunosti koje e

obezbediti izgradnju objekata razliitih poslovnih sadraja (poslovno-administrativni,
komercijalni, usluni i sl.), dok je u centrima urbanistikih zona planiran prvenstveno
razvoj sadraja za zadovoljavanje svakodnevnih potreba stanovnitva (trgovina,
ugostiteljstvo, usluno zanatstvo...).
Trend razvoja poslovanja u okviru namene stanovanja i to u sklopu objektata
porodinog i vieporodinog stanovanja ili kao samostalno, e se nastaviti i u planskom
periodu, a obavljae se u skladu sa uslovima koji su propisani za podruje stanovanja i
to formiranjem razliitih poslovnih sadraja i aktivnosti.
Posebnu vrstu poslovanja ine komunalne delatnosti koje se odvijaju na javnim
povrinama i u sastavu radnih zona.

KOMPLEKSI VERSKIH OBJEKATA
Svi verski objekti graeni na podruju Subotice i Palia, predstavljaju kulturno-

istorijsku batinu grada i s tim u skladu pojedinano uivaju zatitu iji je stepen utvren
u odnosu na specifinost, znaaj i graditeljske vrednosti objekta, odnosno kompleksa
koji objekti obrazuju.
Za Sinagogu utvrenu kao spomenik kulture od izuzetnog znaaja, koja je u
veoma loem stanju, planirana je restauracija i revitalizacija u cilju vraanja izvornog
izgleda i funkcije, sa mogunou korienja i za kulturne manifestacije koncerte,
opere i sl, uz strogo potovanje uslova spomenine zatite utvrene u skladu sa
znaajem objekta.
Svi objekti sakralne arhitekture, crkve, kapele, hramovi, obzirom da predstavljaju
reperne objekte-dominante u odnosu na koje se formirala urbana matrica grada njena
horizontalna i vertikalna osnova, zadravaju se i tite u skladu sa njihovom vrednou.
Ureenje okoline sakralnih objekata treba de je usaglaeno sa funkcijom objekta, a
graenje objekata u okruenju temeljeno na principima ouvanja vizura i
monumentalnosti objekata.
Izgradnja novih objekata ove namene, mogua je ali ne i uslovljena, na
prostorima namenjenim za javno korienje, u sklopu centralnih funkcija, u okviru
planiranog centralnog groblja, na javnim zelenim povrinama i drugim lokacijama prema
prikazu Plana razmetaja sakralnih objekata koji je dat na pripadajuem prilogu
Generalnog plana.
Izgradnja planiranih verskih objekata je dozvoljena i unutar ostalih namena
poslovanja, turizma, stanovanja u okviru kojih je primerena ova funkcija, uz
usaglaavanje sa uslovima graenja unutar osnovne namene, obezbeenje
neometanog funkcionisanja objekata osnovne namene i zadovoljenje osnovnih
postulata religijskih kanona u pogledu uslova graenja.
ZELENILO POLJOPRIVREDNE POVRINE
Poto je 11. aprila 2006. godine doneta Uredba o zatiti Specijalnog rezervata
prirode "Ludako jezero" ("Slubeni list RS" broj 30/2006) deo prostora unutar
graevinskog reona (delovi blokova 17.1. i 20.3.) se naao u zatitnoj zoni ovog
prirodnog dobra. Delovi prostora unutar zatitne zone koji nisu izgraeni ve se koriste
kao poljoprivredno zemljite su zadrali tu postojeu namenu, odnosno u sklopu njih
nije dozvoljena izgradnja objekata, osim objekata vezanih za poljoprivredu (staklenici,
plastenici i sl.)
3.2.2. POVRINE ZA JAVNE NAMENE
Povrine za javne namene su delovi prostora namenjeni javnoj upotrebi na

kojima se ostvaruju i zadovoljavaju opti interesi graana. Na ovim povrinama su
izgraeni ili su planirani: javni objekti od opteg interesa (objekti iz oblasti
obrazovanja, zdravstvene i socijalne zatite, kulture), objekti i kompleksi komunalnih
delatnosti, saobraajne povrine (javni putevi, trgovi, ulice), objekti ostale
infrastrukture (vodovod, kanalizacija, javna rasveta...), parkovi i ostale zelene
povrine namenjene javnom koritenju, sportsko-rekreativni kompleksi, kao i drugi
objekti u skladu sa Zakonom o eksproprijaciji ("Slubeni glasnik RS", broj 53/95,
23/2001 i "Slubeni list SRJ", br. 16/2001).
Javno korienje prostora obezbeuje se izgradnjom i koncentracijom sadraja

za javnu upotrebu i nainom ureivanja prostora za ove namene. Namena i nain
korienja prostora, njegov znaaj i karakter u pogledu obima i nivoa javnog koritenja
odreuje i dijapazon njegovih korisnika (optegradski centri, specijalizovani centri,
kompleksi obrazovnih institucija, sportski centri).
Povrine za javne namene planiraju se i funkcioniu na prostorima namenjenim
za javno koritenje, i to kao izdvojene, zasebne celine na kojima se razvijaju specifini
sadraji od znaaja za grad pa i ire za regiju, u skladu sa namenom i nainom
korienja, ili su planirani u sklopu gradskog centra, sektorskih centara i centara
urbanistikih zona.
Na ovim povrinama se uglavnom zadovoljavaju opti interesi, odnosno razvijaju
i specifini sadraji od ireg drutvenog interesa pa mogu sadravati prostorne,
sadrajne i oblikovne repere koji daju poseban karakter prostoru i okruenju i na taj
nain definisati urbani pejza grada.
Funkcionisanjem prostora namenjenih saobraaju i komunalnoj infrastrukturi
omoguuje se funkcionisanje zona osnovnih namena, pa samim tim i ukupnog
naseljskog infrastrukturnog sistema.
Delovi ovih prostora nisu realizovani u pogledu planiranih funkcija ili kapaciteta,
niti je zapoeta njihova realizacija, ali se moraju sauvati kao razvojni potencijali za
budue zadovoljavanje potreba stanovnitva, kako ueg tako i ireg okruenja.
U ovom planu su kao posebna celina iz javnih funkcija, zbog svog znaaja za
funkcionisanje grada, izdvojene komunalne zone i objekti i to kao zasebne povrine ili u
sklopu radnih zona.
Gradsko zelenilo, parkovi i skverovi su povrine javne namene koje su od
posebne vrednosti za grad i iz tih razloga se tite, ureuju i odravaju u skladu sa
njihovim znaajem, sa tendencijom planiranja novih zelenih povrina u cilju poboljanja
kvaliteta ivljenja u urbanom gradskim uslovima i oplemenjavanja gradskih prostora
zelenim povrinama oblikovanim i ureenim u funkciji relaksacije, odmora i oputanja
korisnika prostora - graana.
Vodene povrine Palikog i Omladinskog jezera predstavljaju javno dobro od
opteg interesa u skladu sa Zakonom o vodama ("Slubeni glasnik RS", broj 46/91,
53/93, 67/93, 48/94, 54/96 i 101/05).
JAVNE FUNKCIJE I SLUBE
Javne slube
Javnim slubama se omoguuje ostvarivanje odreenog vieg nivoa kvaliteta

ivljenja i razvoja grada na lokalnom nivou i postizanje viih interesa i ciljeva razvoja pa
i nivoa opremljenosti u skladu sa njegovim poloajem i znaajom u hijerarhijski
definisanoj mrei gradova i naselja gravitirajue mu regije na teritoriji Bake kao
centra Severnobakog okruga.
U tom kontekstu javne slube tretiraju se u dva nivoa, kao javne slube lokalnog
karaktera ili opte javne slube i javne slube od posebnog znaaja za grad na nivou
regionalnog centra. Njihove funkcije su povezane i delimino se preklapaju.
Vei broj javnih slubi planira se u skladu sa projekcijama demografskog razvoja,
te broj i struktura stanovnitva neposredno utie na razvoj, kapacitet i nivo opremljenosti
javnih slubi.

Prema klasifikaciji Ujedinjenih nacija, populacije sa vie od 7% stanovnitva

preko 65 godina starosti smatraju se starim. U funkcionalnom podruju Subotice uee
starog stanovnitva je 1991. godine bilo 12,22 %, a 2002. 14,27 %. Na osnovu ovih
pokazatelja se predvia da e se do 2020. godine popeti i na oko 16%, to ima
znaajan uticaj na planiranje u svim oblastima ivota stanovanje (staraki stanovi),
socijalna zatita (staraki domovi, otvorena zatita putem slubi strune nege po
kuama i dr.) pa i javnih slubi zdravstvena zatita, klubovi penzionera i dr. Projekcija
koja utvruje prognozu broja radno sposobnog stanovnitva do 2020. god. je znaajna
u pogledu planiranja razvoja radnih zona i komercijalnih i poslovnih delatnosti, kako bi
se otvorile znaajne perspektive zapoljavanja irokog spektra kvalifikacionih struktura
u svim oblastima privrednih i vanprivrednih delatnosti na podruju gradskog naselja
dopunjene odgovarajuim javnim slubama.
Javne slube se razvijaju i planiraju prema normativima i standardima koji su

utvreni odgovarajuim propisima za odreene oblasti delatnosti javnog karaktera.
Generalnim planom je u odnosu na distribuciju stanovnitva i prostornu

pokrivenost ovim slubama utvrena mrea - raspored javnih slubi i njihova hijerarhija
na lokalnom nivou, za gravitaciona podruja grada.
Ujedno je utvren i plan razvoja i lokacije javnih slubi od posebnog znaaja za
razvoj grada kao regionalnog centra.
JAVNE SLUBE LOKALNOG NIVOA - OPTEJAVNE SLUBE
Kvalitet ivljenja u gradu meri se izmeu ostalog dobrom pokrivenou i

opremljenou optim javnim slubama njihovim kapacitetom, kvalitetom i nivoom
usluga za potrebe zadovoljenja svakodnevnih potreba lokalnog, gradskog stanovnitva
na nivou funkcionalnog i gravitacionog podruja grada.
Prostori namenjeni za javne slube su formirani kao zasebne namenske celine ili
u sklopu sektorskih i centara urbanistikih zona, a odreeni deo je koncentrisan u okviru
gradskog centra.
U odnosu na utvrene granice GP-a, ukljuujui i planirano proirenje, prema

broju stanovnika, radijusu opsluivanja, urbanistikim normativima i standardima za
odreene delatnosti, uz postojee, planirani su i novi prostori za potrebe javnih slubi; u
oblasti kulture, obrazovanja, zdravstva, socijalne zatite, sporta i drugog.
Mree (prostorni raspored) objekata javnih slubi su utvrene u skladu sa

normativima i programima razvoja odreenih delatnosti, institucija u ijem sastavu
funkcioniu, na nain kojim se obezbeuje ravnomerna pokrivenost svih delova grada.
Grad je planski pokriven mreom ovih slubi, s tim da nadlenost i mogunosti

njihovog finansiranja i realizacije u u izmenjenim drutveno-ekonomskim uslovima, nisu
u svim oblastima doreene (nedostaje jasna zakonska regulativa).
Funkcionisanje javnih slubi u proteklom periodu, kao nasleeno stanje sa svom

nereenom problematikom, bilo je daleko ispod potrebnog nivoa, s tim da se ni u
planskom periodu ne oekuje dostizanje potreba, s obzirom da su zastoji u razvoju

izuzetno veliki, koji ni vee investicije u ovoj oblast ne mogu brzo i u potpunosti
eliminisati u kratkom roku.
Pretpostavlja se da e vei deo primarnih objekata zdravstva i kolstva, ija je

realizacija do sada bila u nadlenosti drave i dalje biti obezbeivana i ureivana od
strane drave, s tim da se oekuje da e privatni sektor sve vie preuzimati odreenu
inicijativu i u ovoj oblasti (privatna obdanita, klinike, specijalistike ambulante, kulturne
delatnosti bioskopi, i sl.) u kordinaciji sa dravnim institucijama.
- Objekti u oblasti kolstva
Nedostatak kolskog prostora u osnovnim, a posebno srednjim kolama je

evidentan i to se najvie ogleda u nedostatku prateih povrina, a prema normativima
za tu vrstu obrazovanja (neizgraena fiskulturna sala, manjak povrine kolskog
dvorita i zelenih povrina). Ovi nedostaci su posledica dugogodinjeg neulaganja u ovu
vrstu objekata.
U narednom planskom periodu u oblasti kolstva, za postojee i planirane

objekte, potrebno je obezbediti vii stepen opremljenosti, odnosno vei standard u
skladu sa vaeim normativima za objekte ove namene, a u cilju podizanja nivoa
obrazovanja i postizanja neophodnih uslova za odvijanje savremenog nastavnog rada u
ovim objektima.
Reforme u sistemu kolstva, zahtevaju i prestruktuiranje u okviru osnovnih i

srednjih kola, poveanje potreba za kolskim prostorom, to e se reavati u
narednom planskom periodu, sa reorganizacijom celokupnog obrazovnog sistema.
Adaptacije i dogradnje pojedinih objekata u prethodnom periodu su dovele do

poboljanja uslova uzimajui u obzir i injenicu da je broj dece ovog uzrasta prema
zadnjem popisu iz 2002. godine smanjen.
Osnovne kole
Na podruju unutar granica Generalnog plana trenutno postoji 14 osnovnih kola

i to u 19 objekata osnovnog obrazovanja poto neki objekti predstavljaju isturena
odelenja matinih kola. Osnovna kola "Sonja Marinkovi" je locirana u dva objekta,
stari objekat u MZ Centar 3 i novi objekat u naselju Prozivka. Glavni objekat O "uro
Salaj" je u ulici Petefi andora, a istureno odelenje je na Bajskom putu. O "Seenji
Itvan" koja se nalazi uz Karaorev put ima dva isturena odelenja u naseljima Peara
i Zorka. O "Matko Vukovi" takoe ima dva isturena odeljenja u MZ "Gat" i "Mali
Bajmok".
Kapaciteti i nivo opremljenosti objekata nije usaglaen, poto sve kole ne

ispunjavaju propisane standarde, jer ne poseduju fiskulturne sale ili nemaju potrebne
otvorene sportske povrine i odgovarajui dvorini prostor. Objekti su neodravani dugi
niz godina, pa je u planskom periodu potrebno adaptacijom i dogradnjom objekata koje
su kod nekih kola ve uraene, osavremeniti kolski prostor i opremu i proirivanjem
kolskih komplesa obezbediti uslove njihovog korienja u skladu sa standardima.

Osnovne kole koje svojim kapacitetima ispunjavaju standarde i normative su:

Sonja Marinkovi (Prozivka), Matko Vukovi (odelenje u Malom Bajmoku), 10.
Oktobar, Jovan Miki, Milo Crnjanski, Majanski put, Sveti Sava i Miroslav
Anti na Paliu.
Povrina kompleks koji pripada O Majanski put je predimenzionirana tako da

je planirano da deo tog prostora bude namenjen centralnim funkcijama, dok bi za
kompleks kole ostala povrina od 3,5 Ha to je u skladu sa normativima i standardima.
Za Osnovne kole Kizur Itvan, Jovan Jovanovi Zmaj, Ivan G. Kovai,

Ivan Milutinovi i Matko Vukovi u Gatu, je planirano smanjenje broja uenika nakon
izgradnje planiranih kola kako bi oni ispunili propisane normative. Deo uenika koji
trenutno gravitira ka ovim kolama iz mesnih zajednica "Zorka", "Graniar", "Centar 3" i
"Prozivka" e nakon izgradnje planiranih kola i dogradnje planirane stare kole Sonja
Marinkovi pohaati kolu u novim objektima bliim mestu stanovanja.
Kompleks centralne zgrade osnovne kole "Seenji Itvan" uz Kelebijski put je u

skorije vreme proiren u pogledu uionikih prostora u potkrovlju objekta i obogaen
prateim sadrajima tako da zadovoljava minimalne standarde i normative. Za istureno
odelenje ove kole u naselju Peara, je vaeom planskom dokumentacijom planirano
proirenje uionikih kapaciteta dogradnjom nove lamele uz postojei objekat, izgradnja
fiskulturne sale i proirenje kompleksa izgradnjom prateih sadraja (otvoreni sportski
tereni, dvorite, zelene povrine) tako da e ukupna povrina kompleksa iznositi cca 2,0
Ha. Za objekat drugog isturenog odelenja ove kole koje se nalazi u sklopu naselja
Zorka nije planirano proirenje.
U skladu sa planiranom namenom (vieporodino stanovanje srednjih gustina) i

oekivanim porastom broja stanovnika na delu prostora MZ Centar 3 i Prozivka, za
koji je u toku izrada Plana detaljne regulacije, planirano je proirenje stare osnovne
kole Sonja Marinkovi koja se nalazi u MZ Centar 3 izgradnjom novog objekta i
prelazak sa etverogodinje na osmogodinju kolu. Planirana povrina kompleksa
nakon proirenja e iznositi 1,4 Ha.
Planirano je proirenje kompleksa O uro Salaj u ulici Petefi andora tako da

e njegova povrina iznositi 0,4 Ha, a izgradnjom planirane kole u MZ Novo Selo
smanjie se broj uenika u oba objekta ove kole (u Petefi andora i na Bajskom putu).

TABELA POSTOJEE OSNOVNE KOLE
P.kompleks
Urbanistika Br. Br.odel./ P. zgrade Pratei P.kompleksa
r.br. Naziv kole a
zona (MZ) ueni Br. smena m sadraji /po ueniku
m
fiskulturna sala
1 Centar I KIZUR ITVAN 808 31 / 2 3110 8946 21,76
i otvoreni tereni
Centar II 1444 2990
2 URO SALAJ 586 28 / 2 2079 4912 dvorite 16,76
Novo Selo 635 1922
J.JOVANOVI-
3 Centar II 684 32 / 2 3534 7195 otvoreni tereni 21,04
ZMAJ
4 Centar III IVAN G. KOVAI 865 27 / 2 2709 2073 fiskulturna sala 4,80
SONJA
5 Centar III 322 19 / 2 1400 2130 dvorite 13.23
MARINKOVI
SONJA fiskulturna sala
6 Prozivka 488 21 / 2 3600 19455 79.73
MARINKOVI i otvoreni tereni
7 Ker IVAN MILUTINOVI 605 31 / 2 2529 3480 fiskulturna sala 11,50
Gat (tri objekta) 1798+402+65 1115+950+1618
8 MATKO VUKOVI 793 34 / 2 fiskulturna sala 27,16
Mali Bajmok 3+819=3672 +17851=21534
fiskulturna sala
9 Novi Grad 10.OKTOBAR 257 15 / 2 1744 7525 58,56
i otvoreni tereni
fiskulturna sala
10 Kertvaro JOVAN MIKI 646 24 / 2 2702 14709 45,54
i otvoreni tereni
fiskulturna sala
11 Kertvaro MILO CRNJANSKI 509 25 / 2 2512 17123 67,28
i otvoreni tereni
elezniko fiskulturna sala
12 MAJANSKI PUT 925 38 / 2 8135 74293 160,63
J.P. ZAVOD ZA URBANIZAM OPTINE SUBOTICA

naselje i otvoreni tereni
Dudova uma fiskulturna sala
13 SEENJI ITVAN 1026 49 / 2 4185 11240 21,91

Peara, Zorka i otvoreni tereni
fiskulturna sala
14 Aleksandrovo SVETI SAVA 705 44 / 2 3021 9501 26,95
i otvoreni tereni
fiskulturna sala
15 Pali MIROSLAV ANTI 896 35 / 2 3302 19600 41,48
i otvoreni tereni
70
U K U P N O: 10116 452 47997 222723
Pokrivenost gradskog podruja objektima osnovnih kola nije ravnomerna, jer je

veina kolskih objekata locirana u irem centru gradskog naselja tako da delovi mesnih
zajednica "Zorka", "Graniar", "Mali Radanovac" i "Radanovac" nisu pokriveni ovom
vrstom objekata.
Kriterijumi za lociranje planiranih osnovnih kola su:
- gravitaciono podruje 7.000 8.000 stanovnika
- ravnomerna pokrivenost, za radijus opsluivanja odreen je radijus 1000 m.
Normativi i standardi na osnovu kojih se planira izgradnja osnovnih kola i
dogradnja (proirenje) postojeih su:
- izgraena povrina ............7,0-8,0 m2/ po ueniku
- povrina kompleksa .......... 25-30 m2/ po ueniku
Generalnim planom je mrea objekata osnovnih kola, u skladu sa planiranim

proirenjem graevinskog podruja i u odnosu na radijuse opsluivanja, upotpunjena sa
planiranih sedam novih objekata ove namene, kojima se uz postojee kolske objekte
obezbeuje kvalitetna pokrivenost grada u planskom periodu. Prilikom odabira lokacija
uzeta je u obzir injenica da su rubni severni delovi graevinskog reona namenjeni
stanovanju malih gustina.
Kapaciteti i povrine kompleksa planiranih objekata osnovnih kola su odreivani
na osnovu potencijala stambenih podruja koja nisu pokrivena objektima ove namene.
Objekti osnovnih kola su planirani na sledeim lokacijama:
MZ NOVO SELO
etverogodinja kola u okviru povrine namenjene javnim funkcijama za
planiranih 340 uenika tog uzrasta koji joj gravitiraju (plan. Povr. kompleksa je 0,5 Ha)
MZ ZORKA
osmogodinja kola u okviru povrine namenjene sektorskom centru za
planiranih 830 uenika tog uzrasta koji joj gravitiraju (planirana povrina kompleksa
je1,15 Ha)
etverogodinja kola u okviru povrine namenjene centru urbanistike zone za
planiranih 540 uenika koji joj gravitiraju (planirana povrina kompleksa je 0,75 Ha)
MZ GRANIAR:
osmogodinja kola u okviru povrine namenjene sektorskom centru za
planiranih 920 uenika tog uzrasta koji joj gravitiraju (plan. povrina kompleksa 1,25 Ha)
MZ MALI RADANOVAC
MZ RADANOVAC
osmogodinja kola u okviru povrine namenjene javnim funkcijama, a na
osnovu Regulacionog plana za deo MZ "Radanovac" kojim je za kolu planirana
povrina od 0,5 Ha, odnosno za 340 uenika).
Izgradnja osnovnih kola je planirana u okviru povrina Generalnim planom
rezervisanih za oformljenje centara urbanih zona ili na povrinama namenjenim za
javne funkcije. U sluaju privatne inicijative koja se moe oekivati u ovoj oblasti, objekti
ove namene mogu se graditi, uz obavezu ispunjavanja propisanih uslova, i unutar
drugih dominantnih namena, npr. stanovanja, centralnih funkcija i drugih, obzirom da se
Generalnim planom tei obezbediti fleksibilnost unutar odreenih utvrenih namena,
mogunost kombinovanja namena, a u cilju obezbedenja irokog spektra i mogunosti
realizacije prostora koji generalno vode njegovom obogaenju.

Dinamika izgradnje osnovnih kola e se utvrivati srednjoronim programima,

stim da novi objekti osnovnih kola treba da ispunjavaju sve propisane uslove za
objekte ove namene u skladu sa normativima i da sadre svu potrebnu opremljenost i
nastavna sredstva u skladu sa savremenim standardima u ovoj oblasti, kao jedan od
preduslova za podizanje nivoa obrazovanja.
Tabela PLANIRANE OSNOVNE KOLE
Red. u sklopu broj Plan. povrina Plan. povrina

Urbanistika zona (MZ) 2 2
broj namene dece objekta (m ) kompleksa (m )
NOVO SELO 9
1. Javne funkcije 340 1.300 0,5
blok 9.5.
ZORKA - 11 Sektorski
2. 830 3.100 1,15
blok 11.1. centar
ZORKA - 11 Centar urb.
3. 540 2.100 0,75
blok 11.5. zone
GRANIAR - 14 Sektorski
4. 920 3.500 1,25
blok 14.2. centar
GRANIAR - 14 Centar urb.
5. 670 2.550 1,0
blok 14.3. zone
MALI RADANOVAC -17 Centar urb.
6. 340 1.300 0,5
blok 16.2. zone
RADANOVAC - 17
7. Javne funkcije 340 1.300 0,5
blok 17.1.
UKUPNO 15.150 5,65
Specijalizovane kole
Osnovna i srednja muzika kola
Muzike kole su locirane u centru grada u istom objektu neposredno uz

Gradsku kuu u okviru koje se odvija rad na kolovanju muzikog kadra osnovnog i
srednjeg obrazovanja sa tradicijom od 135 godina. Nedostatak prostora za odvijanje
kvalitetne individualne nastave po kabinetima je evidentan.
Ambicije i planovi razvoja usmereni su u pravcu proirenja, nadogradnje u
muziku kolu vieg stepena obrazovanja, u koju svrhu je neophodno prvenstveno
obezbediti adekvatan prostor za odvijanje nastave i druge potrebe.
Objekat je, zbog nemogunosti odravanja u poslednjih desetak godina, prilino
ruiniran, neophodna je njegova adaptacija i rekonstrukcija u skladu sa namenom.
Adaptacijom potkrovlja za kabinetsku nastavu reio bi se deo problema nedostatka
radnog prostora, a planirano je i nadkrivanje unutranjeg dvorita objekta sa ciljem
preureenja ovog prostora u koncertnu dvoranu. Postojea koncertna dvorana u sklopu
objekta, koja je skromnih dimenzija i akustikih vrednosti za ovu namenu, prenamenila
bi se za potrebe kabinetske nastave.
Izuzetni kadrovski potencijali, priznati u irim muzikim sferama na nivou
Pokrajine, Republike pa i ire, otvaraju mogunost da se odreena specijalna odeljenja
koja ne postoje na muzikoj akademiji zasnuju u okviru muzike kole u Subotici. U tom
sluaju bilo bi potrebno obezbediti prostorne uslove za proirenje delatnosti kole, koji
bi se se eventualno mogli reavati u okviru objekata u neposrednom okruenju ili na
potpuno novoj lokaciji objektu u centru grada, ukoliko su ove dopunske, vie aktivnosti
funkcionalno neovisne od osnovne organizacione postavke muzike kole nieg nivoa,
odnosno ne zahtevaju koncentraciju sadraja u jedinstvenom objektu.

Srednje kole
Za objekte srednjih kola u odnosu na broj uenika i normative koje treba da
ispunjavaju moe se generalno konstatovati nedostatak kolskog prostora uionica,
koji varira od kole do kole, s tim da je nedostatak prateih objekata i povrina
(fiskulturnih dvorana, otvorenih sportskih terena, povrina dvorita i zelenih povrina)
zajedniki imenitelj za sve srednje strune kole.
Razlog za ovakvo stanje je dugogodinje neulaganje u izgradnju i ureenje
srednjokolskih objekata. Pojedinani sluajevi adaptacija i rekonstrukcija (od kojih su
neke u izradi Politehnika i tehnika kola) doveli su do poboljanja uslova za
kolovanje u ovim objektima.
Poseban znaaj Subotice u regionalnim okvirima je u kolovanju dece na
maarskom nastavnom jeziku (pojedina zanimanja se samo u subotikim srednjim
kolama mogu izuavati na maarskom jeziku). Nedavno otvaranje Filoloke gimnazije
na maarskom jeziku u adaptiranom i rekonstruisanom objektu na Trgu rtava faizma
je znatno uticalo na poboljanje uslova i raznovrsnosti obrazovanja na maarskom
jeziku.
Postojei objekti srednjih kola u Subotici su locirani u uem i irem centru
gradskog naselja, a izuzetak predstavlja srednja medicinska kola koja se nalazi u
blizini opte bolnice.
U narednom planskom periodu nije planirana izgradnja novih srednjih kola (s
obzirom na otvaranje nove gimnazije i injenicu da je ova strarosna grupa imala
negativan trend prema podacim popisa iz 2002. godine). Dalje poboljanje uslova
obrazovanja i nedostatak prostora e biti prevazieni adaptacijama i dogradnjama
postojeih objekata i proirenjem kompleksa, gde za to postoje tehnike i prostorne
mogunosti.
Tabela POSTOJEE SREDNJE KOLE
NAZIV SREDNJE Urbanistika U sklopu Povrina Povrina

r.b.
KOLE zona namene objekta(m2) kompleksa
Ekonomska srednja
1. Centar 1 1 Gradski centar 815,0 1.965,0
kola Bosa Milievi
2. Srednja muzika kola Centar 1 1 Gradski centar 1.368,0 1.368,0
Politehnika srednja
3. Centar 2 - 2 Gradski centar 740,0 1.700,0
kola 18. novembar
Gimnazija Svetozar
4. Centar 2 2 Gradski centar 2.915,0 5.784,0
Markovi
Filoloka gimnazija
5. Centar 2 2 Gradski centar 570,0 985,0
Kostolanji Dee
Hemijsko-tehnoloki C
6. Centar 3 3 Javna namena 1.742,0 9.806,0
Lazar Nei
7. Tehnika kola Bajnat 4 Javna namena 2.410,0 9.331,0
Medicinska srednja
8. Ker 6 Javna namena 1.391,0 9.171,0
kola

- Objekti u oblasti kulture
Biblioteka
Gradska biblioteka je smetena je u centru zatienog gradskog jezgra, a njen

poseban znaaj, u sferi kulturno-obrazovnih delatnosti, je akcentiran utvrivanjem za
Matinu biblioteku Severnobakog okruga.
Gradska biblioteka na podruju grada ima ogranke u tri urbanistike zone -
mesne zajednice: Aleksadrovo, Pali i Zorka, u okviru kojih postoji i odreen skroman
biblioteni fond, a pod njenom nadlenou su i biblioteke pri kolama, radnim
organizacijama, kao i knjini fond i druga pisana graa od posebnog znaaja u okviru
drugih ustanova i gradskih institucija (muzej, istorijski arhiv i sl.).
Pri kulturnim centrima, kao dodatne kulturne funkcije i u okviru zadubina koje
ve jesu ili e tek biti darovane za ovu namenu, osnivae se i raditi itaonice, kao to je
Hrvatska itaonica u ulici Ljubljanska i druge, to e pridoneti irenju kulture i kulturne
batine naroda i narodnosti ovog podruja.
U narednom planskom periodu se planira obogaenje bibliotenog fonda i
osavremenjavanje rada u skladu sa razvojnim planovima i programskim opredeljenjima
u oblasti ove delatnosti u okviru postojeih i u skladu sa potrebama i mogunostima
planiranih objekata ija je izgradnja mogua u okviru gradskog centra, sektorskih i
centara urbanih zona, prostora javne namene i stanovanja.
Muzej
Muzej je smeten u objektu stare Gradske kue i poseduje izuzetno vrednu

grau o kulturno-istorijskom razvoju grada.
Prema usvojenoj koncepciji, za koju je izraena projektna dokumentacija,
planirano je objedinjavanje svih funkcija muzeja u jednu celinu u delu Gradske kue. U
neposrednom okruenju, blizini muzeja planiran je da se obezbedi prostor za legate i
mesto za odreene depoe, koji je potrebno realizovati u nekom od postojeih odnosno
planiranih objekata.
U dugoronim planovima muzeja je i funkcionalno pripajanje Zaviajne galerije
Vinko Peri muzeju, u okviru koje bi se uz javnu funkciju tematske izlobe,
ostvarivale i strune delatnosti muzeja, kroz radionice za restauratore, konzetvatore i
druge strune profile.
Na Paliu je planirano vraanje funkcije Lovakog muzeja - u okviru objekta
Abazije ili Vodotornja gde se nekada muzej i nalazio.
Istorijski arhiv
Istorijski arhiv, kao ustanova zatite koja vri delatnost zatite arhivske grae sa
tradicijom rada od preko 50 godina, smeten je u objektu Gradske kue. Struni rad
obavlja putem spoljne slube koja vri poslove zatitu grae van arhiva, i unutranje
slube koja obavlja zatitu arhivske grae unutar arhiva. Poseduje strunu biblioteku sa
oko 6.500 knjiga, ije korienje je dostupno kroz rad sa strankama i kroz istraivaki
rad, odnosno rad sa istraivaima, a u okviru postojeih depoa raspolae graom ija
se koliina meri sa 4.000 dunih metara. Osim toga obavlja i kulturno-prosvetnu
delatnost, organizuje predavanja i nauno-obrazovne skupove, kao i izdavaku
delatnost izdaje asopise, naune radove i studije u odreenim oblastima.

Funkcija arhiva i u narednom planskom periodu se zadrava u prostoru Gradske

kue, s tim da se potrebe u pogledu novih prostora za depoe koji su kapacitetno veim
delom iskoriteni na postojeoj lokaciji, kao i magacina za kabastu grau, planiraju
reavati u okviru objekata, postojeih ili novoplaniranih u okviru gradskog centra, pa i u
okviru objekata van gradskog centra pogodnih za ovu namenu, to bi bilo povoljnije
reenje sa aspekta zatite i ouvanja grae (praina, izduvni gasovi, vibracije).
Pozorita
U Subotici postoje tri pozorita. Narodno pozorite Nepsinhaz, smeteno je u

namenski graenom objektu u najuem gradskom jezgru, sa ulazom ulaznim
proeljem orijentisanim na Trg Slobode. Objekat predstavlja jednu od najvanijih
gradskih dominanti simbola Subotice i uiva zatitu kao nepokretno kulturno dobro,
meutim u izuzetno je loem stanju i u okviru njega je za potrebe odravanja pozorinih
predstava trenutno u funkciji samo Mala sala, koja se zbog ogranienih kapaciteta
gledalita, male i nefunkcionalne scene sa veoma skromnim tehnikim i prostornim
mogunostima koristi samo povremeno.
U toku je izrada projektne dokumentacije za rekonstrukciju Narodnog pozorita,

sa izgradnjom novih funkcionalnih delova u gabaritu zadranih kontura ulinog fronta
objekta prema utvrenim uslovima spomenine zatite, sa namenskim sadrajima i
tehnikim reenjima u skladu sa savremenim potrebama i normativima za objekte ove
namene. U objektu su planirane 3 scene, velika scena pokretna i sa daljinskim
upravljanjem i dve pomone sa pripadajuim prostorima za gledalite, probna sala i sve
neophodne pratee funkcije, stanovi za glumce, magacini za opremu, sa poslovnim
prostorima orijentisanim na korzo i dr.
Po koncepcijskom reenju objekat je planiran za vienamensko korienje, sa
scenom koja obezbeuje mogunost odravanja irokog dijapazona kulturnih
manifestacija, za pozorine predstave, baletske predstave, opere, koncerte i drugo.
Realizacija objekta planirana je u roku od 5 godina, naravno pod uslovom
obezbeivanja odgovarajuih finansijskih preduslova, i realnih izvora finansiranja,
obzirom da je re o krupnom i sloenom graevinskom zahvatu.
Privremeno, do realizacije Narodnog pozorita, za potrebe odravanja pozorinih
predstava za koje se oekuje vei broj gledalaca preureena je i adaptirana bioskopska
sala u sklopu Jadrana, vienamenskog objekta - nekadanjeg Sokolskog doma,
takoe zatienog spomenika kulture. Iako je kvalitet ovog privremenog pozorita, u
pogledu tehnikog, funkcionalnog i prostornog reenja daleko iznad onog koji prua
Mala sala u Narodnom pozoritu, to je daleko ispod stvarnih potreba savremenog
pozorita pa i u pogledu kapaciteta (gledalite poseduje 300 mesta).
U sklopu objekta Jadran bioskopa je smeteno i Deije pozorite Deije
pozorite-Djeje kazalite-Gyermekszinhz, koje radi u oteanim uslovima, pa je
neophodna adaptacija i rekonstrukcija prostora u funkciji ovog pozorita kako bi se
obezbedili primereniji uslovi za odravanje pozorinih predstava sa neophodnim
osavremenjavanjem svih pripadajuih sadraja.
U park umi Narodnih heroja u okviru zatiene zone istorijskog jezgra Palia
smetena je Letnja pozornica sa dugogodinjom tradicijom odravanja pozorinih i
bioskopskih predstava u letnjem periodu. Na Letnjoj pozorici se odigrava i prestini i ire
poznati filmski festival na Paliu. Ona svojim kapacitetima i opremljenou odgovara
funkciji za koju je namenjena, a pogna je za odravanje raznih kulturnih i turistikih
manifestacija.

Bioskopi
U Subotici, od 4 bioskopa koja su postojala do pre 15 godina, danas su u ovoj

funkciji samo dva, bioskop Korzo i bioskop Zvezda, dok su bioskopi Jadran i Lifka
prenamenjeni, prvi u privremeno pozorite, a drugi u disko klub. Na Paliu u Splitskoj
aleji postoji bioskop Abazija koji je vie puta prenamenjivan, u poslednje vreme sa
planovima vraanja u osnovnu funkciju koji do danas nisu u potpunosti ostvareni.
Bioskopi Zvezda i Korzo su u skorije vreme adaptirani, oba sa tehnikim

poboljanjima u pogledu prikazivanja filmova, ureenjem i osavremenavanjem dvorane
- nova sedita, to je dovelo do poboljanja uslova korienja ovih objekta, ali ne i do
konanog reenja za grad, dobijanja reprezentativnog bioskopa po svim savremenim
standardima, kako u pogledu kvaliteta i savremenih tehnikih performansi u pogledu
projekcija tako i potrebnog kapaciteta i upotpunjavanja osnovne namene atraktivnim
prateim sadrajima koji bi obezbedili vii nivo i kvatitet usluga za korisnike poslovni
prostori, ugostiteljski sadraji i drugo.
Regulacionim planom za centar grada Subotice - zona I, planirana je

rekonstrukcija i dogradnja bioskopa Zvezda, usaglaena sa merama spomenike
zatite, a u cilju izgradnje savremenog bioskopa po svim merilima ovog doba od
znaaja za stanovnike grada.
Planirana je i rekonstrukcija i dogradnja biskopa Abazija na Paliu, u cilju

njenog vraanja u funkciju, sa novim dopunskim sadrajima koji e obogaivati ponudu
u sklopu banje Pali, u skladu sa ijim generalnim reenjem bi se u objektu Abazije
mogao planirati smetaj sadraja uprave i centralne recepcije za hotele u Parku
"Narodnih heroja".
U planskom periodu bioskopi se mogu graditi na prostorima planiranim za javne

funkcije, centralne funkcije - unutar gradskog centra i centara urbanih zona, kao i unutar
drugih funkcija komercijalnih, stambenih i drugih, uz zadovoljavanje odreenih
kriterijuma i ogranienja u smislu nenaruavanja uslova ivota i rada unutar osnovne
namena prostora.
Generalnim planom se ostavlja i mogunost graenja bioskopa na otvorenom i to

na lokacijama podesnim za njihov smetaj, ime se obogauje, proiruje i popularie
kulturna delatnost i umetnost i ini interesantnijom i privlanijom za iru populaciju.
Galerije
Glavna gradska galerija Likovni susret smetena je u gradskom centru, u

objektu izgraenom u stilu secesije - koji uiva zatitu kao nepokretno kulturno dobro.
Pored ove galerije unutar zone gradskog centra postoji jo i Zaviajna galerija Vinko
Peri u ulici Maksima Gorkog i niz privatnih galerija u kojima se prireuju povremene
izlobe. Kao izlobeni prostor po potrebi koristi se i ulazni hol sveanog ulaza u staru
Gradsku kuu.

Generalnim planom se predvia otvaranje novih galerija na prostoru centra grada

Subotice i zatienog istorijskog jezgra Palia u okviru postojeih javnih objekata
kulturnih centara i objekata druge namene ili novoplaniranih objekata, pa i u podrujima
drugih namena, centrima urbanih zona, stanovanju, komercijalnim funkcijama obzirom
da doprinose obogaenju kulturnog ivota graana.
Kulturni centri
U okviru kulturnih centara koji deluju u gradu odvija se raznovrsna kulturna

aktivnost i ostvaruje bogat kulturni program, kojima se obogauju tradicionalne kulturne
delatnosti u gradu i neguju tradicija, folklor i obiaji naroda i narodnosti sa ovog
podruja.
U sklopu Maarskog kulturno umetnikog drutva Nepker, Hrvatskog kulturnog
centra Bunjevako kolo i Srpskog kulturnog centra Sveti Sava odravaju se koncerti,
folklorne priredbe, izlobe i dr.
Na nivou grada osim ovih centara radi niz znaajnih kulturnih, amaterskih
drutava, OKUD Mladost, Subotiki tamburaki orkestar, Pro musica i mnogi drugi.
Javno informisanje i izdavake organizacije
U oblasti informisanja pored radio i tv stanica koje ve imaju regionalni znaaj

postoje i privatne lokalne radio stanice: Mini Radio, Radio 103, Hit Radio i TEAM fm.
Izdavaka delatnost na nivou grada deluju putem novinske kue lokalnog nivoa:
Subotike novine, Het nap ig, Rukovet, Uzenett, Jo pajtas Zvonik, Osvit,
Hid i druge novine sa ogranienim tiraom, preko kojih se graanstvo informie o
lokalnim zbivanjima i zbivanjima od ireg znaaja i sa ireg podruja.
Ovu oblast prate i pokrivaju vee izdavake, odnosno tamparske kue:
Birografika, Minerva, GZ Panonija, Globus i niz drugih, privatnih tamparija,
specijalizovanih za odreene vidove tampe, koje funkcioniu na podruju grada.
I u narednom periodu se predvia razvoj u ovoj oblasti, moda ne toliko u

pogledu formiranja novih novinskih kua, koliko u pogledu osavremenjavanja rada
postojeih informacije, rad i kontakt sa italakom publikom posredstvom Interneta i
primenom drugih savremenih sredstava za prenos informacija.
- Objekti u oblasti zdravstva
Sluba zdarvstvene zatite na nivou grada je organizovana kroz ustanovu

Zdravstvenog centra Subotica, kao primarne ustanove koja je u nadlenosti drave, i
kroz privatne klinike, poliklinike i specijalistike ambulante, koje sve vie preuzimaju
inicijativu u skladu sa drutveno ekonomskim promenama.
Preporuke iz Prostornog plana Republike Srbije po pitanju organizacije

zdravstvenih slubi za nivo optinskog centra u Subotici su zadovoljene u sklopu
Zdravstvenog centra Subotica koji je nosilac zdravstvene zatite i u ijem sastavu su:
Opta bolnica i
Dom zdravlja.
Opta bolnica spada u javnu slubu od posebnog znaaja za razvoj grada,

jer je u funkciji zadovoljenja potreba stanovnitva ireg funkcionalnog podruja.

Dom zdravlja objedinjava sledee poliklinike slube:

Sluba za hitnu medicinsku pomo
Stomatoloka sluba
Sluba za zdravstvenu zatitu ena i dece
Sluba za zdravstvenu zatitu radnika
Dispanzer za plune bolesti i TBC
Laboratorijska sluba
Sluba za optu medicinu
Sluba hitne medicinske pomoi je organizovana na dva punkta u gradu:

- jedinica prehospitalne medicinske pomoi u ulici Petefi andora 24 i
- u sklopu Opte bolnice hitan prijem na odelenju za reanimaciju i anesteziju.
Stomatoloka sluba je organizovana kroz:

- Specijalistiku stomatoloku polikliniku
- Deiju i preventivnu stomatologiju i
- Zubotehniki laboratorij.
Radi boljeg funkcionisanja Deije i preventivne stomatologije oformljene su

stomatoloke ambulante u sklopu nekih predkolskih ustanova, osnovnih i srednjih
kola. Takoe postoje stomatoloke ambulante u sklopu zdravstvenih stanica i
ambulanti medicine rada unutar kompleksa veih radnih organizacija.
Sluba za zdravstvenu zatitu ena i dece je organizovana kroz:

- dispanzer za odojad i predkolsku decu
- dispanzer za kolsku decu i omladinu i
- dispanzer za zdravstvenu zatitu ena.
Sluba za zdravstvenu zatitu radnika je organizovana kroz:

- dispanzer medicine rada
- zdravstvene stanice ili ambulante medicine rada u sklopu veih radnih
organizacija.
Dispanzer za plune bolesti i TBC u svom sastavu ima:
- Odsek za pulmologiju
- Odsek za TBC i
- RTG kabinet.
Laboratorijska sluba je organizovana kroz sledee odseke:

- Odsek medicinsko-biohemijskog laboratorija i
- Odsek prirunog laboratorija koji se nalazi u sklopu tri Zdravstvene stanice
(2, 6 i Dom penzionera).
U sklopu Opte bolnice funkcionie odelenje za laboratorijsku dijagnostiku.
Sluba za optu medicinu je organizovana preko mree zdravstvenih

stanica sa ambulantama opte medicine, kojih trenutno ima 12 na teritoriji
grada.

Tabela br.7 POSTOJEE ZDRAVSTVENE STANICE
r. br. ZDRAVSTVENA STANICA Urbanistika zona (MZ) u sklopu namene

Viepor. stanovanje
1. Zdravstvena stanica 1 CENTAR 3 3
srednjih gustina
Viepor. stanovanje
2. Zdravstvena stanica 2 PROZIVKA 5
srednjih gustina
Porodino stanovanje
3. Zdravstvena stanica 3 GAT 7
srednjih gustina
Porodino stanovanje
4. Zdravstvena stanica 4 NOVO SELO 9
srednjih gustina
Porodino stanovanje
5. Zdravstvena stanica 5 CENTAR 1 1
srednjih gustina
Porodino stanovanje
6. Zdravstvena stanica 6 NOVI GRAD 18
srednjih gustina
7. Zdravstvena stanica 7 CENTAR 2 2 Gradski centar
8. Zdravstvena stanica 8 ALEKSANDROVO19 Centri MZ
9. Z. stanica Dom penzionera DUDOVOVA UMA 12 Javna namena
10. Zdrav. stanica Graniar GRANIAR 14 Centri MZ

11. Zdrav. stanica Peara PEARA 10 Centri MZ
12. Zdravstvena stanica Pali PALI 20 Banjski turizam
U oblasti zdravstvene zatite uz reorganizacione mere u cilju poboljanja

funkcionisanja sistema zdravstva, utvrivanja jasnijih delokruga rada po odreenim
oblastima i strunim slubama, definisanja izvora finansiranja i naina rada, kao i
poboljanja nivoa zdravstvenih usluga za korisnike posebno u pogledu bolje
opremljenosti sredstvima rada i primene savremenijih metoda leenja, neophodno je i
dokompletirati mreu objekata zdravstvene zatite na nivou urbanistikih zona i u
odnosu na utvrene radijuse opsluivanja, a posebno objektima i slubama koji
zadovoljavaju ire potrebe stanovnitva na nivou grada.
Domovi zdravlja, zdravstvene stanice, ambulante i apoteke, kao osnovni vid
zatite se planiraju prema sledeim normativima koji se odnose na broj stanovnika koji
opsluuju:
- povrina objekata 0,06-0,09 m2/stanovniku,
- povrina zemljita 0,4-0,6 m2/stanovniku.
Sluba hitne pomoi smetena je u ulici Petefi andora, na lokaciji i u objektima

koji su neuslovni za ovu namenu, na kojoj e funkcionisati dok se u okviru planskog
perioda, ne stvore prostorni, organizacioni i funkcionalni preduslovi za njeno izmetanje
i rad u okviru kompleksa bolnice, kao konano reenje.
Plan mree zdravstvenih objekata za naredni planski period, u cilju
upotpunjavanja mree, poboljanja i podizanja kvaliteta zdravstvene zatite graana
predvia u skladu sa normativima (Dom zdravlja na 50.000 stanovnika) realizaciju
novog objekta Doma zdravlja, u okviru kojeg treba da su objedinjene sve slube i
delatnosti koje zdravstvena ustanova ovog tipa treba da sadri. Lokacija objekta je u
ulici Banijska, koja je sa aspekta obezbeenja adekvatne pokrivenosti grada objektima
zdravstvene zatite utvrena kao najpovoljnija.
U pogledu utvrenog radijusa opsluivanja i pokrivenosti grada zdravstvenim

stanicama sa ambulantama opte medicine mrea ovih objekata je relativno dobra, s
tim da je treba dokompletirati objektima ove namene, veinom u delovima prostora koji
su Generalnim planom ukljueni u graevinsko podruje.
U skladu sa proirenjem granica graevinskog reona definisanim Generalnim
planom Subotica-Pali do 2020. godine, a potujui urbanistike normative i teei
veem standardu zdravstvene zatite planirani su prostori za sedam novih zdravstvenih
stanica.
Tabela br.8 PLANIRANE ZDRAVSTVENE STANICE
r. broj Urbanistika zona (MZ) Lokacija - blok u sklopu namene

1. CENTAR 3 3 Ulica Sonje Marinkovi 3.1. Javne funkcije
2. MALI BAJMOK 8 Ulica Ivana Saria 8.4. Javne funkcije
Centar urbanistike
3. ZORKA 11 Zapadni vinogradi 11.5.
zone
Centar urbanistike
4. ELEZ. NASELJE 13 Ulica Majanski put 13.3.
zone
Centar urbanistike
5. MALI RADANOVAC 16 B. Bartoka i Lj. ercera 16.2.
zone
Centar urbanistike
6. RADANOVAC 17 Ulica Voarska 17.1.
zone
7. PALI 20 Ulica Bohinjska 20.2. Sektorski centar
Veterinarska stanica
U cilju zdravstvene zatite ivotinja, u sklopu radne zone "Istok" uz Segedinski
put, su organizovane Veterinarska stanica i Veterinarski specijalistiki institut
"Subotica". Kompleks na kome su locirani ovi objekti zauzima povrinu od cca 3,15 Ha i
nije planirano njegovo proirenje. U sklopu postojee povrine kompleksa postoje
prostorne mogunosti i za eventualnu dogradnju postojeih i izgradnju novih objekata, a
u cilju podizanja nivoa i kvaliteta zdravstvene zatite ivotinja.
- Objekti u oblasti socijalne zatite
Predkolske ustanove
Drutvena briga o deci predkolskog uzrasta uslovljava formiranje mree
predkolskih ustanova koja ravnomerno pokriva sve delove gradskog naselja.
Postojeu mreu predkolskih ustanova obrazuje 25 objekata ove namene, bruto
izgraene povrine 10.032 m2 i povrine kompleksa 7,49 m2, prostorno rasporeenih
tako da veim delom ravnomerno pokrivaju podruje naselja, izuzev urbanistikih zona
"Graniar", "Novo Selo" i "Pali", i delova prostora severnog podruja naselja koji su
GP-om ukljueni u graevinski reon.
Odreeni broj postojeih objekata nije namenski graeno, i ine ih adaptirani
stambeni objekti u stambenim zonama koji po pravilu ne ispunjavaju propisane
normative u pogledu izgraenih povrina i povrina kompleksa u odnosu na broj dece
koji prihvataju.
Sve predkolske ustanove koje obavljaju delatnost u nenamenskim objektima e
funkcionisati do izgradnje planiranih predkolskih ustanova koje e preuzeti njihovu
ulogu unutar gravitacionog podruja.
U oblasti drutvene brige o deci sve je prisutnija i privatna inicijativa u cilju

zadovoljenja potreba stanovnitva za ovom vrstom delatnosti - usluga. Postoji vie
privatnih obdanita na podruju grada, od klasinih do specijalizovanih (englesko,
matematiko, muziko, likovno obdanite i dr.) koja nadopunjuju potrebe u ovoj oblasti i
obogauju i proiruju mogunosti nadogradnje u ovoj delatnosti u skladu sa
savremenim uslovima ivljenja.
Tabela br. 9 POSTOJEE PREDKOLSKE USTANOVE
red. Urban. zona (MZ) Naziv Broj Povrina Povrina P. komp.

br. i blok ustanove dece objekta kompleksa po detetu
1. Pali - blok 20.2. Kalimero 92 403 m 3736 m 40.60 m
2. Pali- 20.2. Kekec 122 240 m 1785 m 14.63 m
3. Aleksandrovo-19.1. Alisa 182 225 m 1705 m 9.37 m
4. Novo selo-9.4. Bubamara 65 190 m 1270 m 19.53 m
5. Ker blok 6.2. Ciciban 153 545 m 3202 m 21 m
6. M. Bajmok-8.4. Hajdi 90 403 m 7097 m 78.85 m
7. Centar 3- 3.2. Kolibri 201 368 m 1668 m 8.3 m
8. Bajnat - 4.2. Lastavica 149 363 m 2110 m 14.16 m
9. Dudova uma-12.2. Mak er 137 454 m 745 m 5.44 m
10. Peara-10.1. Mala sirena 205 400 m 2782 m 13.6 m
11. Dudova uma-12.1. Mandarina 250 1476 m 4195 m 16.8 m
12. Kertvaro- 15.2. Marjai Maria 27 98 m 533 m 19.74 m
13. elez naselje-13.3. Matalica 187 440 m 15711 m 84 m
14. Mali Radanovac-16.2. Na biser 80 185 m 1971 m 24.64 m
15. Novi grad-(18.1.) Neven 75 100 m 1560 m 20.8 m
16. Centar 2- (2.3.) Palica 91 443 m 1293 m 14.2 m
17. Prozivka- (5.1.) Pera Detli 52 146 m 987 m 19 m
18. Radanovac- (17.1.) Pinokio 38 215 m 1323 m 34.8 m
19. Novo selo- (9.2.) Plavi zec 78 461 m 1111 m 14.24 m
20. Centar 3 blok 3.1. Poletarac 97 232 m 705 m 7.27 m
21. Prozivka blok 5.2. S. Marjanovi 188 1195 m 6368 m 33.9 m
22. Kertvaro- blok 15.3. umica 442 520 m 8347 m 18.88 m
23. Dudova uma- 12.2. Veverica 105 518 m 1367 m 13 m
24. Gat blok 7.2. Zeka 97 62 m 2250 m 23.2 m
25. Graniar- blok 14.1. Sneana 44 350 m 1142 m 26 m
U K U P N O: 3.247 10.032 74.963

Plan mree predkolskih ustanova na podruju naselja utvren GP-om,

utvren je u skladu sa Projekcijom starosne strukture stanovnitva za period do 2020.
godine, za predvieni broj dece 7920 (5190 starosti od 0-4 godine i 2730 starosti od 5-7
godina), a prema utvrenom obuhvatu od 40% dece do 3 godine starosti (jaslice) i 80%
dece predkolskog uzrasta od 4 do 6 godina starosti, to rezultira brojem od 4778 dece
potencijalnih korisnika predkolskih ustanova. Dimenzionisanje kapaciteta mree
usaglaeno je i sa potencijalom stambenih podruja, u skladu sa planiranom
poveanjem gustine stanovanja u odreenim delovima naselja sa formiranjem novih
stambenih zone koje nisu obuhvaene mreom ustanova ove namene, a u odnosu na
oekivani broj korisnika dece predkolskog uzrasta u urbanistikoj zoni.
U skladu sa potencijalima stambenih zona u naselju, postojei kapacitet od 25
objekata planiran je da se upotpuni izgradnjom jo 8 novih objekata predkolskih
ustanova bruto izgraene povrine 12.945 m2 i povrine kompleksa 9,2 m2. Od tog
broja pet objekata ove namene planirano je na novim lokacijama radi ravnomerne
pokrivenosti naselja: jedna u urbanistikoj zoni "Novo Selo" i po dve u "Graniaru" i
"Zorki", i dve predkolske ustanove u urbanistikim zonama Pali i Radanovac, kojima
e se uz postojee objekte obezbediti potrebni kapaciteti za smetaj dece predkolskog
uzrasta u skladu sa projekcijom za planski period. Kriterijum za lociranje planiranih
predkolskih ustanova je ravnomerna pokrivenost delova prostora gradskog naselja ija
je osnovna namena stanovanje objektima ove namene, sa utvrenim radijusom
opsluivanja od 800 m. Prilikom odabira lokacija uzeta je u obzir injenica da su rubni
severni delovi graevinskog reona namenjeni stanovanju malih gustina.
Planiranje mree objekata predkolskih ustanova utvreno je na bazi sledeih

normativa:
- obuhvata ciljne grupe i to 40% dece do 3 godine starosti (jaslice) i 80% dece
predkolskog uzrasta od 4 do 6 godina starosti
- povrina kompleksa ......................... 30-45 m2 / po detetu
- izgraena povrina ...................... 4,5 5,5 m2 / po detetu.
Kod odreivanja obuhvata uzeto je u obzir da e potrebe jednog procenta dece ovog
uzrasta biti zadovoljene u objektima ove namene ostvarenim u privatnoj inicijativi,
realizovanim u skladu sa standardima i normativima za objekte ove namene - u pogledu
potrebnog izgraenog i slobodnog prostora i odgovarajueg strunog kadra.
Tabela br. 10 PLANIRANE PREDKOLSKE USTANOVE
Red. Urbanistika zona (MZ) u sklopu Broj P objekta za P kompleksa za

2
broj - broj bloka namene dece plan. broj dece m plan. broj dece ha
1. CENTAR 3 3 (3.1.) Javne funkcije 405 2025 1,6
2. NOVO SELO 9 (9.5.) Javne funkcije 260 1300 0,9
3. ZORKA 11 (11.1.) Sektorski centar 355 1750 1,25
4. ZORKA 11 (11.5.) Centar urb. zone 350 1700 1,2
5. GRANIAR-14 (14.2.) Sektorski centar 400 2000 1,4
6. GRANIAR-14 (14.3.) Centar urb. zone 400 2000 1,4
7. RADANOVAC-17 (17.1.) Javne funkcije 160 800 0,5
8. PALI 20 (20.2.) Sektorski centar 274 1370 0,95
UKUPNO 2604 12945 9,20

Domovi za stare
Socijalni vid zbrinjavanja i smetaja starih i iznemoglih lica na nivou grada se

trenutno reava u sklopu namenskih objekata Domova za stare, koji su smeteni na
lokaciji u ulici Sep Ferenca i u ulici 27. marta.
Izraeni trend sve veeg uea ostarelog stanovnitva u populaciji, odnosno
oekivani porast broja stanovnika koji pripadaju ovoj kategoriji, kao rezultat produenja
ivotnog veka u okvirima konstantnog poboljanja uslova ivota, zahtevae u narednom
periodu proirenje kako smetajnih kapaciteta tako i obezbeenje novih oblika i naina
zbrinjavanja ove kategorije stanovnitva, odnosno i nova programska opredeljenja u
ovoj oblasti.
Prema demografskoj projekciji stanovnitva broj osoba starijih od 65 godina e

narasti na 15.944 lica, tako da je u planskom periodu prema normativima potrebno
obezbediti smetaj za oko 2100 korisnika.
U skladu sa tim, u narednom planskom periodu, na lokaciji u ulici Sep Fernca, uz
postojee objekte putem kojih je obezbeen smetaj za 680 korisnika sa svim
potrebnim prateim sadrajima i slubama, planirana je izgradnja objekta novog krila
sa psihogerijatriskim tipom smetaja za jo cca 150 korisnika.
Na lokaciji u ulici 27. marta u okviru koje trenutno funkcionie prihvatilite za
beskunike za cca 30 korisnika i stacionar za psihiki lake obolela i retardirana lica
kapaciteta za 190 korisnika, u narednom periodu planirano je proirenje smetajnih
kapaciteta za jo cca 150 korisnika psihiki lake obolela i retardirana lica, sa
izgradnjom neophodnih prateih sadraja kuhinje i praonice. Na ovoj lokaciji postoje
prostorne mogunosti za izgradnju doma za stare manjih kapaciteta.
Kao jedna od alternativa u pogledu obezbeenja smetajnih kapaciteta za stare

je i iskoritenje i prenamena postojeih objekata u sklopu kasarni vojske SCG za ove
namene, pa i izgradnja novih objekata na ovim lokacijama, nakon reavanja izmetanja
vojske sa ovih lokacija to se kao koncepcijsko opredeljenje mora prvenstveno potvrditi
i usmeriti sa vieg nivoa.
U narednom planskom periodu, imajui u vidu sve vee uee privatne

inicijative u svim sferama drutvenog ivota, u odreenim propisanim uslovima
izgradnja domova za stare, uz brigu drave moe postati sfera interesovanja i privatnog
sektora, ime se lociranje ovih objekata na podruju grada utvruje sa veom
fleksibilnou, unutar gradskog centra, centara urbanistikih zona, podruja javne
namene, stanovanja, i drugih namena.
Otvorena zatita starih lica i dalje e se reavati putem posebnih strunih slubi
oformljenih u okviru postojeih Klubova penzionera u ulici arka Zrenjanina, Petra
Drapina, Brae Radia i novih koji se mogu graditi u okviru gradskog centra, centara
urbanistikih zona, u zonama javne namene, zonama stanovanja i gotovo svim
namenama izuzev onih u okviru kojih bi ova namena bila neprimerena (komercijalne,
radne, industrijske, komunalne i druge namene). Novi klubovi penzionera planirani su
da se grade za oko 10.000 stanovnika, na lokacijama koje e sveobuhvatno oformiti
mreu objekata koja e ravnomerno pokriti podruje grada i zadovoljiti budue potrebe
stanovnika za objektima ove namene i uslugama koje se putem njih pruaju (kulturna,
drutvena, socijalna, medicinska i dr.).

Specijalne ustanove za decu i omladinu ometenu u razvoju
Specijalna kola arko Zrenjanin za decu i omladinu ometenu u razvoju u

narednom planskom periodu obavljae delatnost obrazovanja i osposobljavanja ove
kategorije korisnika u okviru postojeeg objekta na lokaciji u ulici Ivana Gorana
Kovaia.
U sklopu objekta oformljenja su odeljenja za decu predkolskog uzrasta umerene
retardirdacije, za autistinu decu, sa prostornim kapacitetima i visokostrunim
obrazovnim kadrom propisanim za nivo specijalne osnovne i srednje kole za decu i
omladinu ove kategorije.
U skladu sa planiranom reorganizacijom kolstva, odnosno promenama u
zakonskoj regulativi koja obuhvata i ovu oblast, usklaivae se i razvojni planovi kole,
prema kojima je planirano proirenje kapaciteta kole nadogradnjom potkrovlja
postojeeg kolskog objekta, za potrebe funkcionalno-prostornog izdvajanja srednje
kole, kabinetsku nastavu po odreenim oblastima, uz mogunost ureenja potkrovlja
eventualno i za potrebe realizacije manjeg internata za boravak dece koja se koluju
van mesta stanovanja, ukoliko novi zakon u ovoj oblasti bude podravao ovakav vid
organizovanog smetaja dece ove kategorije pri mestu kolovanja.
Na lokaciji postojee osnovne kole Milo Crnjanski u ulici Banijska, oformljene
su i rade 3 grupe za specijalno obrazovanje dece mlaeg i srednjeg uzrasta, umereno
retardirane, i radionica pod specijalnim uslovima za osobe do 40 godina starosti.
Ustanova za brigu i smetaj dece bez roditeljskog staranja Kolevka,

konstituisana na republikom nivou i u narednom planskom periodu obavljae funkciju
na postojeoj lokaciji, unutar koje se ne planira poveanje postojeih kapaciteta.
U skladu sa izmenama u zakonskim okvirima koji reguliu ovu oblast i
generalnim programskim opredeljenjima koja su usmerena u pravcu stimulisanja i
sprovoenja svih vidova - otvorenih oblika organizovanog smetaja dece tienika
van prostorija ustanove, smetaj dece u narednom periodu u sve veem obimu
usmeravae se na dnevne boravke po kuama, na sve oblike porodinog smetaja
(hraniteljska porodica, starateljska porodica, i dr.) a u okviru ustanove promena e ii u
pravcu izmene sadraja rada, organizovanja dnevnih boravaka dece, obdanita, unutar
postojeih prostornih okvira a na raun smanjenja stacionarnog smetaja.
kolski centar za sluno oteena lica Dudova uma je lociran u ulici

Frankopanskoj, a namena mu je obrazovanje i osposobljavanje dece sa oteenim
sluhom. U sklopu objekta kolskog centra je objedinjeno osnovmo i srednje
obrazovanje, kao i ueniki dom za smetaj dece i omladine ove kategorije.
Tabela br. 11 SPECIJALNE USTANOVE
r.b. Naziv specijalne ustanove Urbanist. zona u sklopu namene
1. Specijalna kola arko Zrenjanin Centar 3 3 Viepor. stanovanje
2. Kolevka Ker 6 Javne funkcije
3. kolski centar za sluno oteena lica Dudova uma 12 Gradski centar
4. Centar za socijalni rad` Kertvaro 15 Porodino stanovanje

JAVNE SLUBE OD POSEBNOG ZNAAJA
Ove slube i institucije koriste stanovnici podruja koje gravitira ka Subotici kao
centru severnobakog okruga, odnosno regionalnom centru. U skladu sa preporukama
iz Prostornog plana Republike Srbije za javne slube, a u prema hijerarhiskom nivou
naselja kao regionalnog centrau ovu grupu spadaju objekti u oblasti obrazovanja (vieg
i visokog obrazovanja, uenikog i studentskog standarda), objekti u oblasti zdravstva,
objekti u oblasti informisanja i kulture.
- Objekti u oblasti obrazovanja
Vie i visokokolske organizacije
Graevinski fakultet je lociran u okviru sportsko-rekreacionog centra

"Dudova uma", a osnovna orjentacija mu je kolovanje graevinskih inenjera i
unapreenje nauno-istraivakog rada iz oblasti graevinarstva. Kapaciteti postojeeg
objekta su zadovoljavajui, a postoje prostorne mogunosti za njegovo eventualno
proirenje.
Ekonomski fakultet se nalazi u MZ "Kertvaro", a u njegovoj neposrednoj
blizini je Ekonomski institut. Objekat fakulteta je nedavno rekonstruisan i dograen tako
da zadovoljava potrebe za obrazovanje kadrova ekonomskog i informatikog profila
buduih menadera i nije planirano njegovo proirenje.
Odeljenje Uiteljskog fakulteta u Subotici predstavlja nedavno osnovano
(kolske 1998/99. godine) nastavno odeljenje Uiteljskog fakulteta u Somboru, a izvodi
nastavu na srpskom i maarskom nastavnom jeziku. Odelenje fakulteta je smeteno u
kompleksu Osnovne kole Milo Crnjanski, a planirano je njegovo izdvajanje kao
samostalnog fakulteta i dislociranje u zgradu "ute kue" nakon njene rekonstrukcije.
Via tehnika kola se nalazi u ulici Marka Orekovia i proizvodi kadrove
sa zvanjem: inenjer elektronika, inenjer mainstva i inenjer informatike. Nije
planirano proirenje ove kole, ali postoji ideja o prerastanju ovih kola u fakultete.
- Objekti u oblasti socijalne zatite
Ueniki i studentski domovi
Dom uenika je lociran u ulici Marka Orekovia i predstavlja instituciju ireg

znaaja jer obezbeuje smetaj za uenike koji nisu sa prostora gradskog naselja.
Rekonstrukcija i adaptacija doma je raena u skorije vreme tako da su poveani
kapaciteti i standard stanovanja u njihovom sklopu.
Dom uenika uz kolu za sluno oteena lica obezbeuje smetaj za decu koja
spadaju u ovu kategoriju stanovnitva.
Studentski domovi su institucije od regionalnog znaaja, a vezani su za
lokacije visokokolskih ustanova.
Studentski dom Bosa Milievi se nalazi u neposrednoj blizini Ekonomskog

fakulteta, u ijem sastavu se nalazi i studentski restoran. Objekat doma je rekonstruisan
(na ravnom krovu je izgraeno potkrovlje) tako da mu je kapacitet 300 leaja.
Studentski dom Ivo Lola Ribar je lociran u blizini Graevinskog fakulteta i u
svom sastavu ima studentski restoran. Objekat je takoe rekonstruisan tako da mu je
kapacitet 465 leaja.

Nije planirana izgradnja novih studentskih domova poto kapaciteti postojeih

zadovoljavaju normativ po kome se planiraju za 60% studenata koji nemaju prebivalite
u Subotici.
- Objekti u oblasti zdravstva
Opta bolnica je ustanova regionalnog znaaja u kojoj se lee i

stanovnici okolnih optina koje gravitiraju Subotici. U sklopu Opte bolnice su
organizovana i funkcioniu sva potrebna odelenja za pruanje zdravstvenih usluga
bolesnicima sa stacionarima za leanje i oporavak bolesnika. Pored medicinskih
odelenja, u Optoj bolnici postoje i Odelenje prateih sadraja, bolnika apoteka,
bolnika biblioteka. Sektor zdravstvene informatike, Sluba za ishranu i Sluba za
higijenu bolesnika praona. Bolnica poseduje dovoljne kapacitete leajeva za
stacionarno leenje bolesnika koji joj gravitiraju tako da nije planirano njeno proirenje u
cilju obezbeivanja novih leajeva.
Prema prepourukama iz Prostornog plana Republike Srbije, Subotica bi kao

regionalni centar, trebala da ima Specijalne (specijalizovane) bolnice i Centre za
rehabilitaciju i specijalizovana leenja. Razvoj ovog vida zdravstvene zatite,
odnosno izgradnja objekata ove namene trebala bi da se prvenstveno razvija unutar
granica Banje Pali i na taj nain obogati njenu ponudu u pogledu zdravstvenog
turizma. Izgradnja ovih objekata je mogua i na prostorima namenjenim javnim
funkcijama, kao i sklopu zone stanovanja ukoliko nisu veih kapaciteta, odnosno
nemaju izuzetne prostorne zahteve.
- Objekti u oblasti informisanja i izdavatva
U oblasti informisanja iri regionalni znaaj imaju Regionalni televizijski centar

TV Subotica, Radio Subotica i Radio-televizija YU ECO.
Novine koje se izdaju i tampaju u Subotici, a imaju sa regionalni znaaj su:
Dani, Magyar Szo i Svatara.
Informativna delatnost se moe razvijati u javnom i privatnom sektoru i to u
okviru svih namena uz zadovoljenje propisanih uslova.
Otvoreni univerzitet
Osnovne aktivnosti Otvorenog iniverziteta u Subotici su: organizacija
specijalistikih kurseva, konsalting poslovi, edukacija odraslih (u razliitim oblastima,
zanimanjima i kvalifikacijama), kursevi stranih jezika i raunara, organizacija kulturnih
manifestacija, izdavatvo U zgradi Otvorenog univerziteta je smeteno vie
drutvenih i politikih organizacija, privatnih firmi, kao i prostorije radio-televizije YU
ECO.
- Objekti uprave, sudstva, tuilatva
U Subotici kao administrativnom centru Severno-bakog okruga smeteni su

organi vlasti, uprave, sudstva i tuilatva okruga. Ovi sadraji su uglavnom smeteni u
objektu suda i objektu nove optine i nije planirana izgradnja novih sa obzirom da
postojei objekti imaju dovoljno kapaciteta.

CENTRALNE FUNKCIJE
Sistem centara
Mrea centara je izuzetno znaajna za ukupno funkcionisanje gradskog naselja s

obzirom da su u sklopu centara koncentrisane delatnosti uprave i administracije,
kulture, informisanja, obrazovanja, zdravstvene i socijalne zatite, trgovine,
ugostiteljstva, turizma i sl., a samim tim predstavljaju mesta koncentracije ljudi i
kretanja.
U skladu sa ovim planiran je koncept policentrinog tipa grada u pogledu
ravnomernog rasporeda javnih slubi (osnovno obrazovanje, osnovna zdravstvena
zatita, socijalna zatita, kultura) i to nadogradnjom gradskog centra i disperznim
razmetaj centara nieg nivoa.
Planirani sistem centara podeljen je u tri nivoa:
GRADSKI CENTAR (primarni optegradski centar)

SEKTORSKI CENTRI (sekundarni optegradski centri)
CENTRI URBANISTIKIH ZONA (disperzni lokalni centri)
Gradski centar obuhvata najvredniji i najdinaminiji gradski prostor u sklopu

koga su koncentrisane centralne funkcije razliitog spektra i predstavlja primarni
optegradski centar. Deo ovog prostora ini zatieno gradsko jezgro i proglaen je za
nepokretno kulturno dobro od velikog znaaja s obzirom na ambijentalnoistorijske i
urbanistikoarhitektonske karakteristike koje poseduje.
Prilikom organizacije i ureenja ovog prostora mora se voditi rauna o ouvanju i

unapreenju stvarnih kulturno istorijskih i graditeljskih vrednosti u skladu sa uslovima
nadlenog Zavoda za zatitu spomenika kulture, a pritom omoguiti nastavak procesa
gradogradnje i stvoriti prostorne uslove za dalji razvoj i proirenje spektra sadraja.
Zatieno gradsko jezgro je izuzetno vredan i atraktivan prostor koji se mora
uvati i unapreivati kako bi se mogao koristiti u skladu sa svojom preovlaujuom
namenomcentralne funkcije, a uz uvaavanje znaajnih mogunosti i potencijala
njegovog korienja, unapreenja i obogaenja sadrajima irokog spektra u cilju
zadovoljenja svih potreba stanovnitva, objedinjenih u okviru postojeih i planiranih
objekata javnih, komercijalnih, poslovnih, poslovno-stambenih i drugih funkcija
primerenih gradskom centru.
Za deo ovog prostora postoji planska dokumentacija nieg reda (Regulacioni
planovi centra grada zona I i II, koji su preispitani i odreeni su delovi koji se mogu
primenjivati u skladu sa Zakonom) iji je osnovni cilj omoguavanje revitalizacije i
rekonstrukcije dela zatienog gradskog jezgra, na temelju ouvanja stvorenih vrednosti
sa definisanim uslovima za interpolaciju novih objekata u prostor radi racionalnijeg
korienja gradskog graevinskog zemljita unutar postojeih urbanih blokova.
Zbog specifinosti i atraktivnosti prostora za definisanje eljenog ambijenta u
sklopu urbanih formi potrebno je propisati izradu studija i konkursa za ureenje
pojedinih blokova, poteza i trgova, kao i izrada odgovarajue, zakonom predviene
planske dokumentacije.
U funkcionalnom smislu gradski centar karakterie koncentracija javnih i
tercijarnih delatnosti koje su od interesa za grad i regiju uz koje e biti zatupljeno
stanovanje i to do maksimalno 50%.

U zoni gradskog centra nije dozvoljeno lociranje delatnosti koje bukom,

vibracijama, zagaenjem vazduha, vode i zemljita i prevelikim obimom transporta
negativno utiu na ivotnu sredinu (industrija, mala privreda, usluno zanatstvo,
skladita i sl.). Postojee objekte ove namene koji se nalaze na prostoru centra
potrebno je dislocirati u njima primerene radne i poslovne zone.
U narednom periodu je neophodno eliminisanje nepotrebnog motornog
saobraaja iz centra na obodne delove, kao i obezbeenje potrebnih prostora za
stacionarni saobraaj izgradnjom planiranih javnih centralnih garaa. Ovim e se
smanjiti zagaenje od izduvnih gasova i postii vea bezbednost peaka, a samim tim
formirati human i atraktivan prostor.
Ukupna povrina namenjena gradskom centru je 74,85 Ha.
Sektorski centri su locirani tako da formiraju sistemsku mreu sekundarnih

optegradskih centara, rasporeeni koncentrino u odnosu na gradski centar. Planirano
je ukupno sedam ovakvih centara: est na prostoru grada (etiri zapadno i dva istono
od pruge Beograd-Budimpeta) i jedan na prostoru Palia. U prethodnom periodu su
delimino formirani centri na prostoru sledeih mesnih zajenica: Prozivka, Mali Bajmok,
Peara, Kertvaro i Pali za koje je planirana mogunost proirenja, dok su sektorski
centri na prostoru mesnih zajednica Zorka i Graniar planirani da se formiraju u
narednom planskom periodu. Raspored ovih centara na prostoru grada je takav da
omoguava rastereenje gradskog centra, odnosno decentralizaciju, ime bi se
centralne funkcije pribliile isto stambenim etvrtima i postigla bolja efikasnost u
zadovoljenju osnovnih potreba tog stanovnitva. Sektorski centar na Paliu e
opsluivati stanovnitvo Palia, Radanovca i drugih ruralnih podruja iz blie okoline.
Ovi centri su dimenzionisani tako da obezbeuju prostorne mogunosti za
izgradnju objekata irokog spektra funkcija (javni, komercijalni, poslovni, administrativni,
usluni, sportsko-rekreativni, komunalni). U sklopu ovih centara je dozvoljena izgradnja
verskih objekata, a zastupljenost stanovanja je do maksimalno 40%.
Posebno je znaajno da su ovi centri locirani uz znaajnije saobraajnice, pa ih
karakterie dobra saobraajna povezanost kako sa gradskim centrom tako i sa
periferim delovima naselja.
Ukupna povrina namenjena sektorskim centrima je 32,93 Ha.
Centri urbanistikih zona e se formirati ili su formirani u svim urbanistikim

zonama (mesnim zajednicama), izuzev mesnih zajenica Centar 3 i Bajnat koje zbog
svog poloaja gravitiraju gradskom centru i sektorskom centru na Prozivci. Postojei
centri su uglavnom locirani oko mesnih kancelarija sa funkcijom zadovoljenja potreba
stanovnitva mesnih zajednica i imaju karakter lokalnih centara. Poto su neke od
mesnih zajednica povrinski velike planirane su, radi efikasnosti i racionalnosti, nove
lokacije tako da ove mesne zajednice nee imati samo jedan centar, ve e imati vie
manjih kompleksa ili centara uz znaajnije saobraajnice (mesna zajednica Graniar,
Zorka, Novo Selo).
U funkcionalnom smislu ove centre karakterie koncentrisanje javnih i tercijarnih
sadraja koji su vezani za zadovoljenje svakodnevnih i povremenih potreba
stanovnitva urbanistike zone ili njenog dela. Zastupljenost stanovanja u centrima
urbanistikih zona je do maksimalno 30%.
Sadraji koji slue zadovoljenju osnovnih potreba stanovnitva (snabdevanje,
usluge, ugostiteljstvo i slino) e se i pojedinano, disperzno razvijati na celom prostoru
Subotice i Palia.
Ukupna povrina namenjena centrima urbanistikih zona je 46,67 Ha.

KOMUNALNE ZONE I OBJEKTI
Sistem vodosnabdevanja i mrea
Snabdevanje vodom grada Subotice orijentisano je danas na izdani koje se

eksploatiu vodozahvatnim objektima postavljenim u regionu grada. To su Vodozahvat I
na severnom delu grada (kod H.I. Zorka), Vodozahvat II na istonom delu grada (kod
Sever-a), kao i disperzni vodozahvatni objekti - bunar kod bolnice, bunar kod
Integrala (Aleksandrovo), bunar kod upravne zgrade (Centar) bunar Graniar i
bunar na Paliu (u vikend naselju kod hidroglobusa). Osim ovih, koji ine okosnicu
institucionalnog vodosnabdevanja, u upotrebi je i izvestan broj bunara unutar
preduzea, koji imaju funkciju dopune u vodosnabdevanju sa gradske vodovodne
mree (industrija mesa 29, mlekara, fabrika mineralnih ubriva Zorka - sada u
steaju - sa vie bunara, fabrika hleba i peciva Fidelinka, Next i Sinalco sa vie
bunara, Sever, eljeznica, Pionir, Chemos na Paliu i drugi. Takoe postoje i brojni
bunarski vodozahvati za potrebe poljoprivredne proizvodnje i navodnjavanje, ali njihov
broj, kapacitet i koliina crpljene vode nisu evidentirani.
U planskom periodu planirano je proirenje postojeeg Vodozhvata I, izgradnjom
novih bunarskih polja.
U sistemu vodosnabdevanja grada Subotice postoje dva rezervoara. Rezervoar

zapremine 3.000 m3 se nalazi u sklopu Vodozahvata I. Drugi rezervoar je zapremine
300 m3 i nalazi se u okviru disperznog sistema Centar, ali se retko koristi.
Efikasnost rezervoara na Vodozahvatu I u najveem delu godine (sa minimalnom

i srednjom potronjom vode) je zadovoljena. Vei broj disperznih vodozahvata, koji su
reimu vrnog rada, u periodu manje potronje vode doprinose manjoj potrebi za
rezervoarskim prostorom za izravnavanje potronje. Stoga se u dananjem stanju
sistema vodosnabdevanja nedostatak rezervoarskog prostora javlja u danima
maksimalne potronje vode, kada se preko noi napunjen rezervoar tokom dana brzo
prazni i rezervoar postaje protoni. U uslovima budueg potpunog zaokruivanja
kapaciteta sistema vodosnabdevanja grada Subotice i Palia, postojei rezervoar nije
dovoljan te je potrebno da se izgrade novi rezervoarski kapaciteti. U naselju Pali
postoji rezervoar vodotoranj, zapremine 200 m3, koji se ne koristi.
Uspostavljanjem jedinstvenog sistema vodosnabdevanja celog naselja Pali sa
Suboticom, ovaj objekat se po svojim tehnikim karakteristikama u to ne uklapa.
Odvoenje i preiavanje otpadnih voda
Kanalizaciona mrea grada je izgraena po meovitom sistemu, to

podrazumeva odvoenje atmosferskih i otpadnih voda istom kanalskom mreom. Sve
otpadne vode se evakuiu do gradskog ureaja za preiavanje (UPOV) gravitaciono.
Recipijent preienih otpadnih voda je jezero Pali.
Postojei sistem za preiavanje slui za uklanjanje fizikih neistoa i organskih
materija. Sistem nije predvien za redukciju koncentracije azota i fosfora, iako spontano,
paralelno sa preiavanjem, dolazi i do redukcije ovih elemenata za 20% (azot) i 36%
(fosfor). Soli koje su prisutne u predmetnim vodama, prolaze kroz postrojenje bez
promena.

Za razliku od grada, naselje Pali i Radanovac imaju predvienu kanalizacionu

mreu separatnog sistema gradnje, odnosno razdvojene kanalizacione mree za
atmosfersku i upotrebljenu vodu. Atmosferske vode se odvode otvorenim kanalima, dok
je kanalizaciona mrea za upotrebljene vode reena cevovodima. Recipijent za
atmosferske vode je jezero Pali, dok se upotrebljene vode evakuiu do preistaa na
Slanom jezeru. Kanalizaciona mrea za upotrebljene vode na Paliu je delimino
izgraena, dok u Radanovcu nema kanalizacione mree, sem dela otvorenih kanala za
odvoenje vika atmosferkih i podzemnih voda radanovakog sliva.
Naselje Pali je zapoelo izgradnju postrojenja za preiavanje otpadnih voda.
Izgraena je crpna stanica sa mehanikom reetkom i kao privremeno reenje
preiavanja putem fakultativne lagune. U funkciji se nalazi crpna stanica sa reetkom, a
laguna zbog preoptereenost radi sa minimalnim efektima.
Energetski objekti (elektro-gasna postrojenja)
Potroai u gradu se napajaju iz visokonaponske mree na naponskom nivou

110 kV i to preko trafostanica:
TS 110/35 kV SU-1 locirana na antavirskom putu
TS 110/20 kV SU-1a locirana na antavirskom putu
TS 110/20 kV SU-2 locirana je u Loinjskoj ulici u blizini Javnih skladita
TS 110/20 kV SU-4 locirana na Karaorevom putu
Napajanje ovih 110/x kV trafo stanica je iz TS SUBOTICA-3 400/110 kV
(locirane na Bikovakom putu) putem 110 kV dalekovoda.
Zatitni koridor kod 110 kV dalekovoda ini prostor irine najmanje 30m sa obe
strane stubova dalekovoda i u tom prostoru nije dozvoljena izgradnja objekata kao ni
zasaivanje srednjeg i visokog rastinja bez predhodne saglasnosti vlasnika 110 kV
dalekovoda.
Sa vodovima 35 kV-a napajaju se trafo stanice 35/10 kV Industrija u
Aleksandrovu i Centar u centru grada.
Potroai na Paliu snabdevaju se elektrinom energijom iz visokonaponske
mree:
35 kV izvod iz TS SU-1 napaja TS PALI 35/10 kV koja je locirana na
Horgokom putu.
110 kV izvod iz TS SU-3 napaja TS PALI 110/20 kV koja je locirana na
Kanjikom putu.
Za poboljanje snabdevanja potroaa elektrinom energijom u narednom
planskom periodu planirana je izgradnja nove TS 110/20 kV SU-5 odgovarajue
snage. Izgradnja TS SU-5 planirana je uz ulicu O. Majera na povrini od cca 1,5 ha.
Snabdevanje toplotnom energijom grada se vri iz:

- centralizovanih sistema (toplifikacionog i gasifikacionog)
- individualnih loita (lokalno)
Delovi grada sa manjom gustinom stanovanja i industrija se snabdeva toplotnom
energijom iz gasifikacionog sistema, a iz toplifikacionog sistema delovi grada sa veom
gustinom stanovanja i poslovni delovi grada. Deo potroaa e se i dalje snabdevati
toplotnom energijom iz individualnih loita do konane izgradnje gasifikacionog
sistema.
Toplifikacioni sistem grada polazi od postojee kotlarnice locirane na prostoru
Subotike Toplane a gasifikacioni od glavne merno-regulacione stanice GMRS)
izgraene u neposrednoj blizini Ciglane (pored eljeznike pruge Subotica-Senta).

Putem glavnog gasovodnog prstena GMRS je povezana sa merno-regulacionim

stanicama MRS I (na lokaciji Subotike Toplane), MRS III (na lokaciji Veterinarskog
Zavoda) i MRS Pali (u neposrednoj blizini benzinske stanice Beopetrol). Da bi se
omoguila potpuna gasifikacija grada planirana je izgradnja i MRS II (na lokaciji fabrike
Mladost u povrini od cca 5,0 ari) i njeno povezivanje sa glavnim gasovodnim
prstenom grada.
TT i kablovsko-distributivni sistem
U Subotici se nalazi glavna digitalna centrala na lokaciji Prvomajska 2-4 sa
svojim isturenim stepenima za koju su vezane vorne centrale Pali, Bajmok, centrale u
Severnoj Bakoj i krajnje centrale u optini Subotica.
Za poboljanje funkcionisanja telegrafsko-telefonskog saobraaja u narednom
periodu planirana je izgradnja novih isturenih stepena (LDRU) u M.Z. Novo selo, M.Z.
Zorka, MZ Dudova uma, MZ Ker, M.Z. Prozivka, MZ Aleksandrovo i MZ Pali
kao i manjih komutacionih vorova na mestima gde se za to ukae potreba i njihovo
povezivanje u prsten I sa glavnom centralom putem mree optikih kablova.
Na podruju grada i naselja Pali izgraen je kablovsko-distributivni sistem
(KDS) za distribuciju radio i TV signala. Glavna stanica KDS-a nalazi se u zgradi
Telekomunikacija u Poti 1 kao i antenski sistem za prijem satelitskih programa dok je
antenski sistem za prijem zemaljskih programa lociran na krovu zgrada u ulici B. Radia
13-15.
Da bi se omoguila vea ponuda TV kanala, prenos govora, prenos podataka i
drugih servisa planirana je rekonstrukcija Glavne stanice i izgradnja mree optikih
kablova za povezivanje u prsten svih postojeih i novih optikih vorova u KDS mrei.
Za sve nove elektroenergetske, gasovodne, telekomunikacione i KDS vodove
planirani su infrastrukturni koridori u regulacionoj irini ulica.
Groblja
Na prostoru naselja Subotica i Pali postoji sedam groblja, i to est u Subotici i
jedno na Paliu. Postojea subotika groblja su se poetkom XX veka nalazila po obodu
urbane osnove grada, odnosno van tadanje granice graevinskog reona, a danas su
sva urasla u gradsko tkivo i uglavnom nemaju prostornih mogunosti za irenje.
Poslednjih godina je evidentan nedostatak prostora za organizovano
sahranjivanje, pa e kapaciteti u narednih nekoliko godina biti popunjeni u veini
groblja.
Senansko groblje je jedino groblje koje je osnovano kao optinsko i podeljeno
prema verskim konfesijama na katoliko i pravoslavno. Na osnovu ukazanih potreba
zapoet je proces izdvajanja dela ovog groblja za sahranjivanje graana muslimanske
veroispovesti. Ovo groblje ima dovoljno prostora za sahranjivanje za jedan dui period,
a planirano je minimalno proirenje sa 9,50 Ha na 10,11 Ha.
Kersko groblje je katolike konfesije, a veim delom je proireno kao optinsko.
Kao i u Senanskom i u ovom groblju postoje prostorne mogunosti za sahranjivanje u
opte grobove i izgradnju grobnica za jedan dui period. U narednom periodu nije
planirano poveanje povrine groblja.
Groblje u Dudovoj umi je pravoslavne konfesije, a jednim delom je optinsko.
Ovo groblje ima problem sa nedostatkom prostora za sahranjivanje koji je za krai
vremenski period prevazien vraanjem dela prostora u korist Srpske pravoslavne
crkvene optine, ali samo u crkvenom delu groblja. Postojea povrina groblja je 3,88
Ha, a planirano je proirenje na delu zapadno od Grabovake ulice tako da e njegova
povrina biti 5,52 Ha.

Bajsko groblje je katolike konfesije, a proireno je kao optinsko. Trenutno je

mogue sahranjivanje i izgradnja grobnica, ali je ogranieno na period od nekoliko
godina poto nije planirano njegovo proirenje.
Groblje u Aleksandrovu pripada katolikoj i pravoslavnoj konfesiji i nema
mogunosti prostornog irenja. Kapaciteti u katolikom delu groblja su ve popunjeni, a
u pravoslavnom delu je, po procenama, mogue sahranjivanje do kraja ove godine.
Jevrejsko groblje (kraj Halakog puta) je iskljuivo za pripadnike ove konfesije, a
uz njega je i spomen aleja rtvama holokausta u II svetskom ratu.
Groblje na Paliu je optinsko i podeljeno je na konfesije, a skoro da nema
prostornih mogunosti za dalje sahranjivanje. Postojea povrina koju zauzima groblje
je 4,20 Ha, a planirano je njegovo proirenje na 14,73 Ha kako bi se obezbedili
kapaciteti, odnosno potrebe stanovnika Palia i Radanovca za dui vremenski period.
Obzirom na prostorne mogunosti i popunjenost za sva groblja, izuzev Palikog,
se planira njihovo permanentno ozelenjavanje i pretvaranje u parkove mira ili funeralne
parkove. Unutar njih e pojedinani nadgrobni spomenici, da li zbog sahranjenih
znamenitih linosti ili zbog svojih umetnikih vrednosti, biti zatieni.
Uslovi za ureenje groblja i sahranjivanje umrlih na podruju Optine Subotica su
definisani Odlukom o ureenju i odravanju groblja i sahranjivanju (Sl.list SO
Subotica 13/98, 4/99, 13/2000 i 30/2001)
Novo centralno groblje je planirano i prethodnim GUP-om Subotica Pali do

2000. godine, ali se sa zapoetim pripremnim radovima i poetkom realizacije stalo.
Zbog prostornih ogranienja i nedovoljnih kapaciteta postojeih groblja sada to postaje
potreba i neminovnost za naredni planski period. Lokacija definisana za centralno
groblje se zadrava na istoj lokaciji u povrini od 63,5 ha i potrebno je u samom poetku
planskog perioda pristupiti potrebnim pripremnim radovima i izradi potrebne planske
dokumentacije. Za lokaciju groblja neophodno je izraditi Startegiju o proceni uticaja
radova i objekata na ivotnu sredinu. Novo groblje planira se za 40 80.000 stanovnika
i planira se kao parkovsko groblje (sa oko 14,0 m2/1 stanovniku). Obzirom na svoju
lokaciju i dominantnu struju vetrova severozapad - jugoistok, ono e predstavljati jedan
od bitnih faktora zatitnog zelenila po obodu grada.
Tabela PROJEKCIJA POTREBNIH POVRINA GROBLJA
Redni Povrina groblja Povrina groblja

Naziv groblja
broj (postojea ha) (planirana ha)
1. Senansko 9,50 10,11
2. Bajsko 19,92 20,79 19,92
3. Kersko 9,50 9,50
4. Dudova uma 3,88 5,52
5. Aleksandrovo 2,20 2,20
6. Jevrejsko 2,68 2,68
7. Pali 14,73 4,20 14,73
8. Centralno groblje / 63,58
U K U P N O: 52,75 128,24

Pijace
Zelene pijace
Nekada su pijace u gradu bile striktno odvojene po funkciji (mlena, zelena,
vona itd.) i lokacijama. Izmetanjem pojedinih od njih na druge lokacije (obino
neuspene) karakter sadanjih pijaca nije vie usko specijalizovan ve su uglavnom sve
postale meovite sa irokim spektrom usluga snabdevanja.
Na podruju gradskog naselja Subotice i Palia zelene pojace su formirane na
est lokacija, dok su uz Segedinski i Majanski put dve manje lokalne pijace.
Zbog svoje lokacije, najznaajnija od svih, je "Mlena pijaca" na Trgu
Oktobarske revolucije (sastoji se od dela mlene, zanatske i vone pijace). Planirano je
da se, zbog atraktivnosti lokacije, u neposrednoj blizini izgradi zatvorena gradska
trnica ime bi se poveao kapacitet i stvorili kvalitetniji uslovi za funkcionisanje ovog
sadraja, a sve u skladu sa vaeim Regulacionim planom koji je preispitan.
Pijaca na Teslinom naselju (ulica Partizanskih baza bb) je meovita sa
ogranienim prostornim mogunostima, tako da je planirano bolje organizovanje
prostora izgradnjom poslovnih prostora rubno, umesto ograde i preorganizacijom
postojeih redova tezgi.
Pijaca na Paliu svojim prostornim kapacitetima ne zadovoljava potrebe
stanovnika Palia i Radanovca koje opsluuje. Planirano je proirenje kompleksa uz
bolje organizoavanje i reavanje imovinskih odnosa.
Pijaca u ulici Mirka Bogovia je u funkciji kvantake pijace, kao prelazno
reenje do formiranja kvantake pijace u Malom Bajmoku. Zapoeto je ureivanje ove
pijace i pretvaranje u zelenu pijacu.
Pijaca "Zelenac" na Prozivci je izgraena 1998. godine i predstavlja najmlau
pijacu na prostoru gradskog naselja. Planirano je reavanje nedostataka na objektu
usled vremenskih uticaja (zatvaranje bonih strana prozirnim materijalima), kao i
proirenje kapaciteta postavljanjem pokrivenih tezgi sa spoljne strane pijanog prostora.
Pijaca u M.Z. Aleksandrovo predstavlja lokalnu zelenu pijacu koja opsluuje
stanovnitvo mesne zajednice. U narednom periodu je neophodno ureenje prostora
izgradnjom potrebnih pomonih objekata i ograivanjem kompleksa.
U narednom periodu, a shodno potrebama, planirano je formiranje dve lokalne
pijace i to u MZ "Peara" (abaaka ulica) i u MZ "eljezniko naselje" (uz Majanski
put). Obe pijace su planirane u sklopu centara urbanistikih zona. Takoe se ostavlja
mogunost formiranja manjih lokalnih pijaca (kao to je pijaca uz Segedinski put) kako
bi se omoguilo bolje snabdevanje stanovnitva svih delova gradskog naselja.
Specijalizovane pijace
Specijalizovana pijaca, R.P. Mali Bajmok, se nalazi u jugozapadnom delu grada
uz magistralni put M-17.1 Subotica Sombor. Ova pijaca nastala je na prostoru
nekadanje stone i stareke pijace, gde se formirao jak trni centar za promet roba
meugraninog karaktera. Pijaca je nakon formiranja planski privedena nameni, tako da
su svi prodajni prostori natkriveni i uz njih su izgraeni pratei sadraji. Deo potreba za
parkiranjem je obezbeen u sklopu samog kompleksa, dok je deo reen uz okolne
saobraajnice odakle je planirano njihovo izmetanje na delimino planski zapoete
parkinge uz ulicu Hipodromsku i Frane Supila.
Druga specijalizovana pijaca formirana je zapadno od hipodroma i u odreenim
danima funkcionie kao auto-pijaca, a odreenim danima kao stona pijaca i pijaca
stone hrane. Prostornim kapacitetom ova pijaca zadovoljava svoju funkciju, ali je
potrebno izgraditi potrebne pratee objekte u sklopu pijace.

U mrei distributivnih centara na podruju gradskog naselja neophodno je

postojanje kvantake pijace trnice na veliko. Postojea lokacija u sklopu pijace u
Bogovievoj ulici nije adekvatna trako da je planirana nova lokacija u trouglu izmeu
ulica Batinske, Baranjske i Pairskog puta u urbanistikoj zoni 8 - MZ Mali Bajmok.
Organizovanjem prodaje na veliko uz ulazni pravac u grad obezbeuje se: eliminisanje
tekog kamionskog saobraaja na gradskim saobraajnicama, regulie se parkiranje
kamiona i dobavljaa, omoguava se prodaja i bez istovara, obezbeuje kvalitetnije i
jeftinije snabdevanje graana i vei i laki priliv proizvoda iz udaljenijih krajeva.
Vatrogasne jedinice
Kompleks objekata Vatrogasne jedinice Subotica koji se nalazi u ulici Maksima
Gorkog ima ograniene prostorne kapacitete i neodgovarajui saobraajni pristup. U
narednom periodu je planirano izmetanje kompleksa na lokaciju uz planirani nastavak
ulice Brae Radia prema naputenom koridoru pruge Subotica Crvenka. Za normalno
funkcionisanje je neophodna povrina od 2,0 Ha, stim da je potrebno 7.000 m2
zatvorenog prostora.
Osim Vatrogasne jedinice Subotica, na Paliu postoji Dobrovoljno vatrogasno

drutvo Pali koje pokriva prostor Palia i Radanovca. Planirana je izgradnja objekta od
2.000 m2 za ovo Vatrogasno odeljenje tako da bi ono pokrivalo tehnike intervencije na
autoputu E-75.
Deponija vrstog otpada i stono groblje

Postojea deponija vrstog komunalnog otpada nalazi se juno od grada u
neposrednoj blizini granice graevinskog podruja. Lokacija deponije je neodgovarajua
jer ima ograniene kapacitete i ne ispunjava minimum higijensko-sanitarnih uslova
odreenih Pravilnikom o kriterijumima za odreivanje lokacije i ureenje deponije
otpadnih materija ("Slubeni glasnik RS" br.54/92).
U cilju pribliavanja evropskim standardima u reavanju problematike
komunalnog otpada, a u skladu sa Nacionalnom strategijom upravljanja otpadom koju je
donela Vlada Republike Srbije, planira se utvrivanje lokacije regionalne deponije. U
periodu do realizacije planirane regionalne deponije postojea deponija je prelazno
(privremeno) reenje, uz uslov usaglaavanja sa vaeim higijensko-sanitarnim i
ekolokim uslovima. Ovim planom je definisana povrina deponije koja svojim
kapacitetima moe zadovoljiti potrebe odlaganja vrstog komunalnog otpada u narednih
5-6 godina. Nakon toga je planirano zatvaranje deponije, rekultivacija prostora i
pretvaranje u zelenu povrinu.
Neophodno je u to kraem roku, a najdue za pet godina izraditi posebnu
studiju za izbor lokacije regionalne deponije sa mogunou reciklae odreenih vrsta
otpadnih materijala kod kojih se prilikom reciklae ne menja hemijska struktura (kao
staklo, graevinski materijali i slino).
Lokacija stonog groblja je planirana uz deponiju sa june strane, van granica
graevinskog podruja. Izgradnja i ureenje ovog prostora planirano je u skladu sa
veterinarsko-sanitarnim uslovima propisanim Pravilnikom o nainu nekodljivog
uklanjanja ivotinjskih leeva i otpadaka ivotinjskog porekla i o uslovima koje moraju
da ispunjavaju objekti i oprema za sabiranje, nekodljivo uklanjanje i utvrivanje uzroka
uginua i prevozna sredstva za transport ivotinjskih leeva i otpadaka ivotinjskog
porekla (Slubeni list SFRJ", br. 53/89). U okviru ovog prostora planirana je izgradnja
kafilerije, a za dopremanje uginulih ivotinja na ovu lokaciju potrebno je izgraditi
adekvatnu saobraajnicu.

Ostale komunalne delatnosti
Za razliite potrebe opsluivanja grada, zavisno od prirode komunalne delatnosti

(proizvodnja, isporuka i pruanje komunalnih usluga) i na osnovu konkretnih uslova i
potreba, u sklopu radnih zona, ulaznih pravaca, servisnih sadraja i u ostalim
namenama obezbedie se povrine za njihovo obavljanje. U sklopu ovih prostora je
planirano lociranje graevinskih objekata sa potrebnim ureajima, instalacijama i
opremom, kao i drugih objekata za proizvodnju komunalnih proizvoda, odnosno
pruanje odgovarajuih usluga graanima.
ZELENILO
Zelena povrina predstavlja deo slobodnog prostora na kome su elementi

pejzaa (biljke, delovi reljefa i voda) i graevinski elementi (staze, platoi, stepenita i
dr.) organizovani po odreenom sistemu i odreenim pravilima, koja treba da obezbede
najbolje preduslove da bi ta povrina bila kvalitetna, funkcionalna i efikasno delovala u
sanitarnom, ekolokom i estetskom smislu.
Zadaci i ciljevi u planiranju zelenih povrina u velikoj meri zavise od postojeih
ekolokih uslova, postojeeg stanja vegetacije, stepena odravanja i negovanja
zelenila, kao i o oblicima, tipovima i vrstama zelenih povrina i njihovoj zavisnosti od
mesta gde se nalaze.
Realizacija konkretnog plana nove ili regeneracija ve postojee zelene povrine,
u naelu trebalo bi da zadovolji ispunjenje dva osnovna cilja. Prvi je teiti ka privlanim i
prijatnim zelenim povrinama, odnosno mestima za odmor i rekreaciju, to se ostvaruje
doslednim potovanjem estetskim kriterijuma i pravila kao to su harmonija,odnos boja i
oblika u prostoru. Drugi cilj je stvaranje dugorone i ekonomine, a pre svega
funkcionalne zelene povrine. To se postie paljivim, objektivnim sagledavanjem,
odnosno kvantitativnih i kvalitativnih svojstava svih elemenata koji utiu na zelenu
povrinu. Na prvom mestu tu su biljke, koje ine samu povrinu, pa onda svi drugi
elementi, od kojih zavisi karakter, oblik i raspored parcela, pa samim tim i
funkcionalnost zelenila i graevinsko-tehnikih detalja na itavom prostoru. Za
ispunjenje ovog cilja potrebni su paljivo utvreni fiziki, geografski i bioloki elementi
nove ili postojee zelene povrine, reljef i mikroreljef, klimatske i mikroklimatske
karakteristike podruja, tip i osobine zemljita, postojee ili verovatne biljne zajednice,
itd.
Za sticanje moderne urbanistike zajednice koju Subotica eli postii, zelenilo
ima glavnu ulogu u smanjivanju i ublaavanju negativnih uticaja na ivotnu sredinu i
stvaranju humanijih uslova ivljenja. Zato je u narednom planskom periodu neophodno
raditi na: - formiranju homogenog sistema zelenila
- podizanju novih zelenih povrina po odreenim principima i u planiranim
odnosima prema nameni
- odravanju, ouvanju i saniranju (rekonstrukcija, regeneracija i obnova
postojee vegetacije ) postojeih zelenih povrina
- uvesti odgovarajue pedagoke mere i poraditi na svesti preko elektronskih
medija i pisane tampe radi irenja ideje o potrebi zelenila u urbanoj sredini
i ponaanju prema njoj.
Uslovi za podizanje, rekonstrukciju, popunu, odravanje i zatitu javnih zelenih

povrina su definisani Odlukom o javnim zelenim povrinama (Sl.list SO Subotica
br.16/96; 4/99; 13/2000 i 30/2001 ).

Usled ubrzanog i delimino neplanskog urbanog razvoja u poslednjih 20-tak

godina dolo je do poremeaja ivotne sredine u Subotici, a samim tim i do degradacije
zelenila.
Zelene povrine u gradu su veoma ugroene raznim vrstama zagaenja: svim
oblicima aerozagaenja, zraenjem sekundarne toplote od vetakih gradskih povrina,
umanjene insolacije, nepovoljnog gradskog tla, negativnog uticaja entomofaune u
gradu, industrije i drugo.
Zagaenost vazduha pogoduje deficitarnosti zelenog fonda u urbanoj sredini
Subotice, zato je veoma vano uneti ekoloke dimenzije prilikom planiranja i odravanja
zelenih povrina. Vano je uzeti u obzir:
- srazmeru zelenih povrina i broj stanovnika
- odreivanje broja stabla u drvoredu, du saobraajnica sa zatitnikom oko drveta
- potrebne zelene barijere radi apsorbcije buke
- nai mogunost za izgradnju novih zelenih povrina
- popis postojeeg zelenila i njegovog stanja
- uz objekte vee spratnosti predviati drvee veih visina
- na nivou svakog objekta stambenog ili drutvenog, predviati otvorene prostore:
terase, balkon, loe koje bi bile kompenzacija za vrt. Uz utvrivanje zakonskog
minimuma u pogledu prostora po jednom lanu domainstva. U istom cilju mogu da
poslue i puzavice po fasadama koje mogu da preuzmu ulogu drugog zelenila
- pri izboru zelenog materijala da se koriste insekticidne i antisepticidne biljne vrste,
da se koristi drvee koje je izdrljivo u gradskim uslovima, zatim ono koje bre raste
a ima dui vegetacioni period i ono koje je otpornije prema bolestima.
Iz datog proistie da se preporuuje korienje sledeih vrsta:

I Insekticidne vrste su: orah, kiselo drvo
II Antisepticidne vrste su: breza, arenolisni javor, grab, dren, kleka, cer,crni bor,
smreka, platan, glog, bela topola, divlji kesten
III Drvee izdrljivo u gradskim uslovima: primidalni brest, japanski dud, miriljava
vrba, kiselo drvo, javor, vrba, bagrem, platan, polusrebrna smra, javor, glog,
magnolija, neke vrste jela, bora, lipe, topole
IV Drvee sa duim vegetacionim periodom: jablan, platan, alosni dud, crvena leska,
zlatna alosna vrba
V Brzorastue vrste su: vrbe, topole, platan, japanski dud, kiselo drvo
VI Drvee otporno prema biljnim bolestima: kiselo drvo, kedar, leska, kleka, tisa, dren,
bela topola.
Namenom povrina u ovom Generalnom planu su kao zasebne izdvojene samo

sledee kategorije zelenila: parkovi i skverovi i zatitno zelenilo, dok su ostale kategorije
zelenila u sklopu drugih namena (npr. Zelenilo u sklopu sportsko-rekreativnih povrina,
zelenilo u okviru turistikog dela banje Pali, zelenilo oko javnih objekata, zelenilo u
sklopu kompleksa soliterskog naina stanovanja, blokovsko zelenilo...) definisane
tematskom kartom u kojoj je obraeno javno zelenilo.
Na osnovu reima korienja i namene zelenih povrina budue zelene povrine
su svrstane u tri osnovne grupe:
Zelene povrine namenjene javnom korienju
Zelene povrine ogranienog korienja
Zelene povrine specijalne namene.
Posebnu kategoriju zelenila predstavljaju zelene povrine u sklopu povrina za
ostale namene.

Zelene povrine namenjene javnom koritenju

1. Parkovi
2. Trgovi i skverovi
3. Zelenilo oko administrativnih i javnih objekata
4. Ulino zelenilo
5. Zelenilo u soliterskom tipu stanovanja
Zelene povrine namenjene javnom korienju su od opteg znaaja za

stanovnitvo, te kao takve dostupne su svakom pojedincu i tee da zadovolje socijalne i
bioloke potrebe savremenog drutva.
Parkovi od svih zelenih povrina imaju najvei efekat ostvarenja funkcija

poboljanja mikroklime, a i organizacije odmora i rekreacije stanovnitva u naselju.
Na teritoriji graevinskog podruja nalaze se tri parka, od kojih su Park Dudova
uma i Veliki Park na Paliu, gradskog tipa, a Park irila i Metodija ima funkciju
zonskog parka.
Park "Dudova uma" ima status gradskog parka, njegova povrina iznosi 8,80
ha. Vrste biljnog materijala koje preovladavaju su uglavnom listopadno drvee kao
Aesculus hippocastanum, Platanus ssp., Acer ssp., Ulmus ssp., Tilia ssp., Populus ssp.,
zatim etinari od kojih je najvie zastupljen Pinus ssp., ukrasno bunje i travnjak.
Prema sadraju park se deli na dve celine, pejzani, mirni deo parkovskog
prostora u kojem se preporuuje intenzivnije odravanje od dosadanjeg, te
regeneracija travnjaka, po mogunosti irenje parka zelenim koridorom do
postojeih sportsko-rekreativnih i buduih terena, kao zamena dotrajalih malih
arhitekturnih reenja ( klupe, svetlei elementi, informacione-reklamne table i korpe za
otpadke ).Drugi deo parka je sportsko-rekreacioni deo, sa sportskim terenima i deijim
igralitem. Poeljna bi bila manja rekonstrukcija deijeg igralita u cilju njenog odranja i
zaustavljanja daljnjeg propadanja.
U narednom planskom periodu poeljna je obnova i rekonstrukcija postojeeg
stanja, odstranjivanje bolesnog i osuenog biljnog materijala kao i njegovo
dopunjavanje autohtonim biljnim vrstama.
"Veliki Park" na Paliu sa svojim ambijentalnim kulturno-istorijskim,

arhitektonsko-urbanistikim i turistikim vrednostima, teoretski jedini je park grada.
Zastupljene biljne vrste pokazuju raznolikost a nekoliko od njih su sledee: Celtis
occidentalis, Fraxinus ssp., Aesculus hippocastanum, Betula ssp., Platanus ssp.,
Populus ssp.,Catalpa ssp., Prunus ssp., Tilia ssp., Acer ssp.,Robinia ssp., Pinus ssp.,
Juniperus ssp., Taxodium ssp., a zatim Hedera ssp., Buxus ssp., perene i sezonske
sadnice. Park zauzima povrinu od nekih 20 ha.
Park Veliki Park je tokom poslednjih decenija podvrgnut snanoj invaziji
koprivia, odn. Celtis occidentalis,te time naruava nesmetano razvijanje i obnavljanje
drugih drvenastih vrsta, kao to i pogoduje rastu brljana ( Hedera helix) u velikoj meri.
Preporuujemo postepeno unitavanje koprivia, i postupno plansko obnavljanje
autohtonim vrstama. Planska rekonstrukcija parka obuhvata ouvanje biodiverziteta,
zatim odravanje prirodne strukture i njihova zatita kao i praenje stanja i
primerno odravanje. Koncept ureenja i odravanja ovog prostora je definisan
Regulacionim planom Velikog parka (elaborat U- 7/95) i na osnovu njega e se vriti
intervencije u prostoru.

Zonski parkovi se podiu u sklopu pojedinih urbanistikih zona i vie su lokalnog

(vezani za zonu) nego opte gradskog karaktera. Nosioc naziva je park na trgu irila i
Metodija, koji je realizovan a zadnji put rekonstruisan 1991. godine. Preporuuje se vie
plansko odravanje sa dopunjavanjem odreenih vrsti dendrolokog materijala, kao i
mala arhitekturna reenja za odmor i razonodu. Ova zelena povrina predstavlja
mogunost za uspostavljanje veze sa centralnim delom grada.
Ostali zonski parkovi nisu realizovani, kao to je park Prozivka", a za neke je

samo rezervisana lokacija ili je samo delimino zapoeta njihova realizacija. Po pitanju
parka Prozivka" bilo je nekoliko pokuaja realizacije ozelenjavanja, ali usled
nedostataka sredstava nije bilo uspeha po tom planu. U narednom planskom periodu
prioritetno mesto treba da nosi ba ovaj projekat izgradnje parka "Prozivka", iji
je regulacioni plan izraen pod brojem U-135/98. Na osnovu regulacionog plana
trebalo bi izraditi detaljni hortikulturalni projekat i trebalo bi razmotriti pitanje zemljita na
kojem bi se dati park podizao, poto bi ga trebalo pospeiti , eventualno gornji sloj
zemljita odstraniti i umesto njega doneti zemljite boljeg kvaliteta.
Poto zonski parkovi uestvuju u homogenizaciji i pravilnom rasporedu zelenila u
gradu te po njihovoj funkciji treba da omogue stanovnitvu boravak i rekreaciju u
prirodi, tendencija njihovog irenja treba da je prioritetna. Nove parkovske povrine
treba planirati i locirati po mogunosti u okviru sektorskih centara.
Iz datog proizilazi da u Subotici nema dovoljno parkovskih povrina te je neophodna
izgradnja novih ali isto tako i mnogo bolje odravanje postojeih, u cilju humanijih
uslova za ivot. U planiranju novih parkovskih povrina treba uzeti u obzir dalje
urbanistiko irenje u datim zonama, njihovu moguu funkciju (rekreacija, sport, uenje-
arboretum) i naravno biljne vrste koje su svojim habitom prilagoene na date klimatske
uslove.
Trgovi i skverovi nastali su funkcionalnim reavanjem saobraajnih povrina,

kolskih i peakih ulica u sklopu arhitektonsko-kompozicionih i oblikovno-estetskih
elemenata koji daju poseban peat urbanom pejzau grada.
U Subotici ima 35 trgova, a na Paliu jedan. Na svega etiri se vri sadnja
jednogodinjih cvetnica sa dekoracijskim ciljem.
Spomenuvi znaajnije skverove kao to su Lenjinov Park, skver na trgu
Republike, skver na trgu rtava faizma, skver Talai bata pa zatim skver u ulici
Petefi andora i ispred Sinagoge vidi se tendencija opadanja njihove povrine kao i
neodgovarajueg odravanja u poslednjih nekoliko decenija. Neki od njih su bili
prioritetniji pa se o njima vodilo vie brige dok su neki od njih zapostavljeni ili takorei
skoro nestali u hortikulturalnom smislu, kao to je na primer skver kod Sarievog
spomenika. Skverovi su najprometnije zelene povrine u gradu, mislimo na to da se sa
njima sreemo svaki dan odlazui na posao,u kupovinu itd.,zbog turista koji dolaze u
na grad, velikih linosti, pa i nas samih treba da povedemo mnogo veu brigu o njima
jer su skverovi ogledalo naeg centra, naeg istorijskog grada. Njihov izgled treba da
privue panju svakog prolaznika, te savetujemo takvo hortikulturalno-arhitekturno
reenje koje ima oblije nekadanjeg prefinjenog stila, kao to su i graevine koje
se u njenom okruenju nalaze. U hortikulturalnom pogledu to znai korienje
jednogodinjih cvetnica u gustom sklopu (koje bi na primer mogle da sainjavaju
sliku grba Subotice), zatim korienje Rosa ssp., perena uz naravno korienje stilskih
geometrijskih oblika i negovani travnjaci koji daju podlogu itavom sklopu.

Zelenilo oko javnih objekata

To su povrine koje se nalaze oko javnih objekata kao to su hoteli, razni objekti
administrativnog karaktera, gradska kua, pozorita, bioskopi, objekti drutveno
politikih organizacija, objekti pravosua, benzinske stanice itd. Odravanje ovih zelenih
povrina vre uglavnom oni koji u njima rade, te je odravanje veoma razliito. Ureenje
ovakvih povrina trebalo bi biti dekorativno,praeno novitetima na hortikulturalnom
nivou. U sastav zelenila koji se koristi treba da uu jednogodinje cvetnice, perene i
drvenaste vrste soliternog tipa. Arhitekturna reenja treba da sadre staze, reklamne
i informacione table, moe se kao element pojaviti i vodena povrina, zatim klupe,korpe
za otpadke i svetlosna infrastruktura. Ovakve povrine zahtevaju intenzivno
odravanje ali ujedno kao predbate daju sliku o datom javnom objektu ispred kojih se
nalaze.
Posebnu problematiku predstavlja meutim sve vei broj benzinskih stanica u
gradu, koje su uglavnom locirane uz vee saobraajnice koje prolaze kroz grad.
Nedvosmisleno je utvreno da jedan od faktora ugroavanja ivotne sredine u gradu
predstavlja izgradnja benzinskih stanica. Aerozagaenje kod benzinskih stanica nije
izazvano samo radom motora , ve i kao posledica isparenja lako isparljivih materija iz
goriva i maziva. Emisija pojedinih zagaivaa se poveava sa smanjenjem brzine, kao
to je to sluaj sa ugljenmonoksidom, to nas navodi na konstataciju da je na
benzinskim pumpama upravo poveana koncentracija CO. Zato je ova materija i
zakonski regulisana, kako u izgradnji objekata, tako i u Zakonu o zatiti ivotne sredine,
koji propisuju sve uslove izgradnje, koji ine deo akta o uslovima za ureenje i zelene
povrine.
Ovo ureenje zelenog prostora mora da deluje ne samo na zdravstveni aspekt
zatite stanovnitva, ve i da ima i estetske postulata koji e oplemeniti ceo prostor i
posebno ga uiniti privlanim i u marketinkom pogledu. Ublaivanje negativnih uticaja
na grad i stanovnitvo moe se ublaiti jako naglaenom urednou zelene povrine i
primenom odreenog biljnog materijala koji e redukovati zagaenje.
Zeleni prostor oko benzinskih stanica nije velik pa se ne moe pristupiti sadnji
vee koliine visokog zelenila, te se pribegava drugoj metodi a to je izbor onih biljnih
vrsta koje najvie akumuliraju pojedine zagaujue materije, a ujedno su najmanje
senzibilne. Najbolji podnosioci Acer negundo, Chamaecyparis ssp., Juniperus
ssp.,Platanus acerifolia, Betula pendula, Euonymus europea, Ilex aquifolium, Magnolia
obovata, Populus tremula, Robinia speudoacacia, Taxus baccata,Ulmus glabra.
Ulino zelenilo se formira uz saobraajnice iji profili dozvoljavaju linijsko

formiranje zelenila sa osnovnim ciljem povezivanja zelenila svih kategorija u sistem.
Kod primarnih saobraajnica obavezni su dvostrani drvoredi, a gde je to mogue
oni bi trebali biti drvoredi sa prateim zelenilom (travnjaci, iblje). Sekundarne
saobraajnice gde postoje za to mogunosti sadrae obostrane drvorede. Ulino
zelenilo ini najmasovniju kategoriju zelenila.
Problematika zelenila pored primarnih saobraajnica,moe se posmatrati sa
ekolokog gledita, odn. problem buke i njen uticaj na stanovnitvo. Specifina
istraivanja su pokazala da listopadno drvee krunama upija oko 25% zvune energije,
a 75% raspruje i odbija, dok je um na ulici bez biljaka gotovo 5 puta jai u visini
oveka. to su zgrade vie i jaina zvuka vea, zeleni pojas mora biti i iri i vii.
Relativno dobri rezultati se postiu sadnjom zelenila blie izvoru buke. Treba koristiti
drvee sa gustom kronjom, du itavog debla, a ako nema takvih mogunosti, koriste
se kombinacije drvea i bunja. Po mogunosti sadnja treba da je gusta, da bi pojas
zelenila bio to kompaktniji.

Trebalo bi izvriti popis drvoreda, a na osnovu njega izvriti dopunjavanje ili

rekonsrukciju datog. Savetuje se dopunjavanje ibljom i travnjakom.
U sklopu povrina namenjenih stacionarnom saobraaju neophodan je sadraj
visokog zelenila. Gradska parkiralita sve vie rastu u potrebi za njima, i kao takva
predstavljaju problem u urbanoj sredini. Problematika se ogleda u tome to su to
povrine koje se u letnjtm periodu suvie zagrejavaju, a po svojoj veliini i prostornoj
funkciji sve vie istiskuju zelene povrine. Zato ove povrine treba oiviavati i deliti
zelenim rastinjem, kako u dekorativne tako i u ekoloke svrhe. Svakako treba da
sadre vidoko drvee koje bi stvaralo hlad.
Pri izboru vrsta za ulino zelenilo treba voditi rauna da sem dekorativnih
svojstava budu prilagoene uslovima rasta u ulinim profilima (otpornost na
zbijenost tla, vodni kapacitet zemljita, prainu gasove).
Zelenilo u soliterskom tipu stanovanja je u poslednje vreme zapostavljeno

(posebno se odnosi na naselje Prozivka). Zelenilo u okviru parcela porodinog i
meovitog stanovanja u blokovima. Procenat ozelenjenosti individualnih parcela treba
da bude najmanje 30%.
U narednom periodu je potrebno izvriti dopunu i obogaivanje zelenila na
ovakvim prostorima kako bi se omoguili to humaniji i bolji uslovi stanovanja i
obezbedile adekvatne pasivne i aktivne rekreativne povrine za stanovnitvo svih
uzrasta.
Zelene povrine ogranienog korienja

U ovu grupu zelenih povrina spadaju:
1. Blokovsko zelenilo
2. Zelenilo sportsko rekreativnih povrina (sportska igralita)
3. Zelenilo predkolskih ustanova i kola
4. Zelenilo zdravstvenih ustanova
Blokovsko zelenilo se nalazi u okviru zatvorenih i poluzatvorenih blokova te u

okviru meovitog stanovanja. Ove povrine koriste uglavnom koriste stanari. Zadatak
ove kategorije je da koliko je mogue osigura ambijent zelenila, koji je veoma potreban
koliko estetski toliko i sa bioloke strane. U okviru ovih zelenih povrina potrebno je
osigurati deija igralita, terene za rekreaciju i takozvane zelene mini oaze. Prilikom
ozelenjavanja deijih igralita treba imati u vidu da se od biljnog materijala sme koristiti
tzv. bezopasni biljni materijal. Takve biljke ne smeju da imaju bodljikava svojstva i ne
smeju da imaju otrovne delove (plod, list, itd.). Podloga bi trebala da je travnata i da
nema delova koji bi usled padavina napravile blato. Materijal koji se koristi za deije
sprave trebao bi biti prirodni kao drvo a zatitni sloj boje ili laka neotrovan.
U okviru ovog zelenila treba predvideti: staze za etanje, terase, prostore za
odmor, izgraena deja igralita, sportske povrine, travnjake za igru i odmor
(ovde spadaju zelenilo parking prostora kao i nieza kontejnere).
Zelene povrine treba urediti sadnjom grupa liara, etinara i iblja gde je
odnos etinara i liara je 1:3, a 2 - 2,5 % povrina treba da je pod cvetnjacima.
Izbor vrsta drvea i grmlja izvriti u zavisnosti od svake pojedinane lokacije,
vodei rauna o funkcijama koje ima ovo zelenilo.
Postojee blokovsko zelenilo potrebno je rekonstruisati i prilagoditi odmoru, igri i
rekreaciji.
Treba napomenuti da je ova kategorija zelenila najvie podlona unitavanju.
Minimalna povrina zelenila treba da iznosi 20 m2 po glavi stanovnika.

Zelenilo sportsko-rekreativnih povrina

Sport i rekreacija, uz stanovanje i rad spadaju u osnovne egzistencijajne funkcije
ivljenja u naselju, kao bitan faktor ouvanja zdravlja i dobre fizike spremnosti svih
kategorija stanovnitva. Sa poveanjem standarda stanovnitva i duine slobodnog
vremena sport i rekreacija zauzimaju sve znaajnije mesto u funkcionisanju savremeno
koncipiranih naselja. Zelenilo unutar sportsko rekreacionih kompleksa, treba da ini
minimum 30% od ukupne povrine. Vei kompleks treba da bude reen kao park uma.
Manje sportsko rekreativne povrine opremiti unutar blokova sadrajima za predkolski
uzrast, terenima za male sportove za rekreaciju odraslih i pasivan odmor.
Cilj Generalnog plana u ovoj oblasti je stvaranje uslova za formiranje efikasnog

sistema povrina i objekata namenjenih sportskim i rekreativnim aktivnostima mree
sportskih centara i povrina namenjenih sportu i rekreaciji, sa kategorijom i nivoom
opremljenosti utvrenom u skladu sa hijerarhijskim nivoom naselja. U skladu s tim,
sistem povrina i objekata u funkciji sporta i rekreacije je koncipiran na nain i prema
uslovima koji obezbeuju razvoj vrhunskog sporta i amaterskih sportsko-rekreativnih
aktivnosti, pri emu razmetaj, kapaciteti i raznovrsnost sadraja su meusobno
funkcionalno i prostorno usklaeni i u slubi zadovoljenja afiniteta i potreba graana
svih uzrasta.
U sistemu rekreativnih i sportskih objekata definisani su gradsko rekreacioni
centri regionalnog i optinskog nivoa kao izdvojene funkcionalne celine,
specijalizovani sportsko rekreacioni centri i pratei, ostali sportsko rekreacioni
sadraji na nivou naselja i urbanistikih zona, odnosno i osnovnih namenskih zona
(stanovanje, centri, radne zone i dr.).
Svi sportski tereni treba da su sagraeni u zelenom prostoru. Na ovim
povrinama se uglavnom koristi visoko zelenilo. Kod izbora sadnog materijala
prvenstveno treba koristiti autohtone vrste. Oko oboda treba podizati gusto zelenilo,
kao to i kod podela sportsko rekreativnih terena treba da se zasadi zelenilo koje e
da stvori tzv. pregrade i isto tako da ga povezuje sa veim zelenim povrinama. Ulazni
delovi kompleksa treba urediti sa mnogo veom panjom, reprezentativnije. Prostor
treba da je ureen u pejzanom stilu, to prirodnijeg izgleda, sa upotrebom visokog
zelenila i veih travnatih povrina.
Zelenilo predkolskih ustanova i kola

U okviru kompleksa predkolskog, osnovnog i srednjeg obrazovanja izuzev
zatvorenog uionikog i prateeg prostora posebna panja treba biti poklonjena
ureenju dvorita namenjenog igri dece u vreme odmora kao i prostor sa obaveznim
sadrajima za fiziko vaspitanje dece. Ove prostorne celine unutar kompleksa moraju
biti oplemenjene odgovarajuim ureenim zelenim povrinama koje zauzimaju min 40%
povrine kompleksa.
Najee se zelene povrine ovih kompleksa postavljaju obodno gde e imati
funkciju izolacije samog kompleksa od okolnih saobraajnica i suseda. Izbor vrsta treba
da bude dovoljno raznovrstan da bi uenike - decu upoznao sa biljnim svetom, a vrste
treba da su bez mesnatih i otrovnih plodova, da nemaju bodlje i da odgovaraju uslovima
stanita.
Ove zelene povrine ne zadovoljavaju normative od 25-30 m2 po detetu odnosno
ueniku. Vea dvorita postoje samo u nekim kolama, a kvalitet zelenila je veoma
siromaan. Postojee zelenilo trebalo bi redovitije odravati, kao to je i neophodno
proirenje biljnih vrsta u nastavne svrhe. Samim tim bi se od malena razvijala svest o
potrebi zelenila u sredini u kojoj ivimo.

to se tie predkolskih ustanova stanje je jo nezadovoljavajue po pogledu

zelenog prostora i rekvizita za deiju igru. Skoro svi postojei objekti imaju zelene
prostore bez nekih viih drvenastih biljaka, to znai da se za dnevnu igru ne
obezbeuje prostor u hladu, odnosno seni. U narednom planskom periodu posebnu
panju treba pokloniti ba ovom tipu zelenila te takvom planskom ureenju koje bi imalo
za zadatak stvaranje zdravije i humanije sredine za boravak mlaeg poredka.
U narednom planskom periodu pri realizaciji novih kolskih ustanova treba
planirati i nove zelene povrine i izraditi njihovo hortikulturalno reenje.
Zelenilo zdravstvenih ustanova

U ovu kategoriju spada zelena povrina u krugu gradske bolnice i dostupna je
svim bolesnicima i osobama koje su u poseti. Ove povrine su veoma znaajne jer
znatno utiu na psiholoko stanje bolesnika i njihov bri oporavak. Zelena povrina
gradske bolnice je pejzano oblikovana sa puno visokog zelenila, meutim nedostaju
cvetni aranmani koji bi oivili dati prostor.
Posebno se istie potreba za ivom ogradom koja bi imala ulogu priguivaa
uline buke, kao i filtra od neistoa poreklom od saobraajnice.
Neophodna je i obnova parkovske rekvizite (klupe, kontejneri za otpadke, te
informaciona tabla).
Od sadnog materijala treba izbegavati vrste koje izazivaju alergije, zatim vrste
jakih mirisa, otrovne i bodljikave vrste. Preporuuje se izrada novog hortikulturalnog
plana za glavni ulaz na teritoriju gradske bolnice, iji bi glavni nosioci bili sezonsko
cvee i niski dekorativni elemeni, eventualno izrada centralnog dela sa manjom
fontanom do kojih bi se proimale staze obrubljene cvetnim zasadom.
Zelene povrine specijalne namene

U ovu kategoriju spadaju sledee zelene povrine:
1. Zelenilo u okviru turistikog dela Palia
2. Groblja
3. Zatitno zelenilo.
Zelenilo u u okviru turistikog dela Palia je specifina kategorija zelenila s

obzirom da pripada podruju Banje Pali i za ovaj prostor moraju biti propisani posebni
uslovi ozelenjavanja. Posebne celine u sklopu ovog prostora predstavljaju zooloki vrt i
vikend naselje koje je bogato raznim dendrolokim vrstama. Ove povrine se nalaze u
sklopu namene banjskog turizma.
Banja Pali sa svojim specifinim banjskim sadrajima razvijae se najintenzivnije
na najatraktivnijem podruju Palia severnoj, istonoj i zapadnoj obali jezera.Razvojni
planovi Banje Pali akcent stavljaju na plansko aktiviranje povrine oko Omladiskog
jezera. Planirana je izgradnja objekta oko Jedriliarskog kluba kao i njegovo ureenje
zelenilom. Planirano je aktiviranje delova zapadne obale jezera kao to su: tereni za
golf, ergele, hipodrom, kompleksi tenis terena sa halama za tenis, naravno sa prateim
objektima.
Park prirode Pali je pod tree stepenom zatitom, po IUCN svrstava se
V.kategoriju. Povrina iznosi 713 ha i deo zatitnog zelenila ija povrina iznosi 869 ha,
i od 1996. godine stoji pod zatitom. Data zelena povrina predstavlja posebnu zelenu
celinu koja treba da se projektuje sa posebnim pristupom i u saradnji sa Zavod za
Zatitu prirode Srbije.

Groblja su takve institucije koje sa svojim zelenilom tek treba da dobiju na

znaaju po pitanju ozelenjavanja s obzirom da je uglavnom planirano njihovo gaenje i
pretvaranje u parkovske povrine. Planirano centralno groblje e biti formirano kao
parkovsko. Glavni objekat treba da bude blizu ulaza ili u teitu povrine. Putevi i staze
treba da proimaju itav prostor da se lako moe doi do svakog dela groblja. Glavni
ulaz treba da ima irinu 6 m, a sporedni putevi od 3-4 m. Znaajna je sadnja visokog
rastinja koje osim dominantne estetske funkcije ima i funkciju zatitnog zelenila od
dominantnih vetrova. Ovakvim tipom ozelenjavanja dobiemo grandiozniji izgled
prostora, koji naravno treba da bude veoma uredan, intenzivno ureivan.
Postojea groblja koja su u funkciji treba dopuniti zelenilom, koje treba da je

ureeno u parkovskom stilu, a obodom kompleksa formirati zatitno zelenilo u irini od
8-12 m, koje treba da sadri visoko rastinje kao i bunaste vrste.
Kod novoplaniranih povrina za sahranjivanje uee zelenih povrina mora biti
40% ili 0,2 0.4m2 na 1000 stanovnika za ukrasno i zatitno zelenilo.
Na grobnim mestima i oko njih dozvoljeno je zasaivanje ukrasnog bilja, ali samo
tako da ono ne ometa pristup ostalim grobnim mestima i da ih ne zaklanja. Zabranjeno
je zasaivanje listopadnog drvea.
U blizini ulaza i prilaza groblju kao i uz glavne peake staze na groblju postaviti
klupe za odmor posetilaca groblja, posude za otpatke esme i sl.
Za formiranje parkovskog groblja normativ je 14 m2 po stanovniku.
Zatitno zelenilo slui kao zatita. Podizanje ovakvih zatitnih pojaseva

uslovljeno je zbog zatite od vetrova, snenih nanosa, peanih nanosa i poboljanja
mikroklimatskih uslova. Duina pojaseva zavisi od potreba, a irina varira od 100-1000
m. Delovi zatitnih pojaseva mogu se pretvarati u izletita ili park-ume. Imaju veoma
veliki znaaj sa sapekta zatite ivotne sredine. U narednom periodu realizacija zelenih
povrina sa takvom funkcijom treba da ima centralno groblje, rasadnik uz vodozahvat,
te zelenilo u sklopu turistikog dela Palia. Posebne povrine zatitnog zelenila su
formirane uz koridor pruge ka Budimpeti (u severnom delu graeviskog podruja gde
je dominantna namena stanovanje) i delovi izmeu radne zone ISTOK i vodozahvata,
te deo prostora prema Palikom jezeru. Znaajne povrine zatitnog zelenila moraju se
pojaviti u sklopu planiranih vodozahvata, kao i u priobalju Palikog (od biljnog materijala
treba upotrebiti iblje zbog odravanja pejzanog karaktera) i Omladinskog jezera.
Zatitno zelenilo e se ureivati u skladu sa potrebama namene koja se titi i to kao
linearno zelenilo (uz prugu Subotica-Budimpeta), umski pojas (uz i u sklopu
vodozahvata), kao i zatitni pojas od vetra (visoko drvee u sklopu planiranog
centralnog groblja) i kao rekreativno podruje (u sklopu turistikog dela jezera Pali).
Cilj je da se zatitno zelenilo povee sa umskim u sistem kontinuiranog zelenila
ravnomerno rasporeenog po celoj teritoriji optine.
Izbor vrsta za zatitno zelenilo je odreen biljnogeografskim, fitocenolokim i
staninim uslovima. Potrebno je izabrati dendroloki materijal otporan na prirodne i
novostvorene stanine uslove naroito obnoviti prostor Selevenskih uma sa ciljem
zatite naselja od peska.
Zelene povrine u sklopu povrina za ostale namene

U ovu kategoriju spadaju sledee zelene povrine:
- Zelene povrine radnih zona i drugih poslovnih kompleksa
- Zelenilo unutar porodinog (individualnog) stanovanja
- Rasadnici

Zelene povrine u sklopu radnih zona i drugih poslovnih kompleksa treba

da ini min. 30% ukupne povrine kompleksa. irina obodnog zatitnog pojasa radnog
kompleksa je 50 m u ovom pojasu se mogu planirati tereni za rekreaciju i pratei objekti
u kompleksu koji svojom namenom ne zagauju okolinu. Preporuuje se izbor biljnih
vrsta otpornih na razliite i teke uslove vegetiranja (visokom otpornim na gasove,
dim i prainu) prema karakteristikama proizvodnje, karakteru i koncentraciji tetnih
materija, protivpoarnim zahtevima, a takoe njihovim funkcionalnim dekorativnim
svojstvima. Na veini ovakvih zelenih povrina neophodno je izvriti rekonstrukciju
zelenila u celini.
Cilj je ostvarivanje takvog pojasa koji zadrava prainu, zatim razliite
proizvodne objekte sakriva od pogleda, kao i ozbeenje parkovskog i rekreacionog dela
kompleksa. Za ostvarivanje parkovsko-rekreacionog prostora pogodne su sledee vrste:
Platanus acerifolia, Gleditsia triacanthos, Sophora japonica, Quercus robur, Elaeagnus
commutata, Ligustrum vulgare,Euonymus europaea, Sambucus nigra, Buxus
sempervirens I Juniperus Sabina.
Nepreporuljivo je korienje sledeih vrsta: Picea abies, Picea omorica,Pinus
silvestris, Abies alba, Pseudutsuga menziesii, Larix decidua, Tilia cordata, Corylus
avellana, Berberis vulgaris i Juglans regia.
Zelenilo unutar porodinog (individualnog) stanovanja ima znaajnu ulogu u

ukupnom zelenom fondu jer porodino stanovanje zauzima najveu povrinu u sklopu
graevinskog podruja. U sklopu ove namene je planirano je da zelenilo ini 30%
povrine.
Rasadnici su kategorija zelenila koja se nalazi u sklopu drugih namena (delom u

zatitnom zelenilu, a delom u komercijalne svrhe). Danas se svi postojei rasadnici
nalaze u privatnom posedu, a njihovu proizvodnju rasada diktiraju noviteti na
hortikulturalnom polju, te kupci. Sve je manja proizvodnja autohtonog sadnog materijala,
a sve se vie proizvodi ukrasni senzibilni dendroloki materijal. Rasadnici imaju sve
manju ulogu u formiranju zatitnog zelenila zbog procentualno vee kontejnerske
proizvodnje biljnog materijala, a sve manjeg procenta proizvodnje na zemlji.
SISTEMATIZACIJA I ANALIZA ZELENIH POVRINA
Prema podacima sa kojima raspolaemo zelene povrine na prostoru Subotice

su zastupljene sa cca 9,15% a na Paliu sa 6,26% ili celokupno gledano za sve zelene
povrine 41,74 m2/stanovniku, a cilj je postizanje nivoa od cca 70 m2/stanovniku.
Zelene povrine javnog karaktera (m2/stanovniku)
Parkovi 2,64
Skverovi 1,33
Ulino zelenilo 18,05
Zelene povrine oko javnih objekata 1,19
Zelena ostrva 1,40
Spomen parkovi 0,16
Zatitno zelenilo 1,03
UKUPNO 25,82

Zelene povrine specijalne namene (m2/stanovniku)
Zooloki vrt 0,47

Zelenilo bolnice 0,23
Zelenilo pred. i kolskih ustanova 1,22
Zelenilo preduzea 3,69
Groblja 5,76
Zelene povr.sport.-rekreat.povrina 4,56
UKUPNO 15,93
Date kategorije zelenih povrina predstavljene su u sledeem prikazu u

postocima.
1
2
3
4
5
6
7
8
9
10
11
1. Parkovi i skverovi 13,55 ha

2. Ulino zelenilo 170,48 ha
3. Zelenilo soliterskog tipa stanovanja 16,06 ha
4. Blokovsko zelenilo 86,81 ha
5. Zelenilo sportsko-rekreat.povrina 38,33 ha
6. Zelenilo predolskih ustanova i kola 17,67 ha
7. Zelenilo u okviru turistikog dela Palia 226,28 ha
8. Zelenilo groblja 48,87 ha
9. Zatitno zelenilo 105,47 ha
10. Zelene povrine u sklopu radnih zona 520,88 ha
11. Zelenilo u okviru porodinog stanovanja 1.004,33 ha
to ukupno iznosi 2.248,73 ha.

Iz datog proizilazi da kategorija zelenih povrina koja je svrstana pod kategoriju

javnog zelenila procentualno sadri sledee zelene povrine:
1. Parkovi i skverovi 0,60%
2. Ulino zelenilo 7,58%
3. Zelenilo u soliterskom tipu stanovanja 0,71%
8
7
6
5
4
Series1
3
2
1
0
1 2 3
Series1 0.6 7.58 0.71
Kategorija zelenih povrina ogranienog korienja procentualno sadri

sledee zelene povrine:
1. Blokovsko zelenilo 3,86%
2. Zelenilo sportsko rekreativnih povrina 1,70%
3. Zelenilo predkolskih ustanova i kola 0,79%
4
3.5
3
2.5
2
Series1
1.5
1
0.5
0
1 2 3
Series1 3.86 1.7 0.79

Kategorija zelenih povrina specijalne namene procentualno sadre sledee

zelene povrine:
1. Zelenilo u okviru turistikog dela Palia 10,06%
2. Zelenilo groblja 2,17%
3. Zatitno zelenilo 4,69%
12
10
6
Series1
4
0
1 2 3
Series1 10.06 2.17 4.69
Kategorija zelenih povrina u sklopu povrina za ostale namene sadri

sledee zelene povrine:
1. Zelene povrine u sklopu radnih i poslovnih zona 23,16%
2. Zelenilo u okviru porodinog stanovanja 44,66%
50
40
30
Series1
20
10
0
1 2
Series1 23.16 44.66
Iz datog proistie da u Subotici i Paliu nije zadovoljavajui procenat zelenih

povrina. Pored ove konstatacije nedostaje jo i planirana sistematizacija svih zelenih
povrina, konkretno da treba da se povee zeleni pojas urbane sredine, po pojmu
kontinualiteta i ravnomernosti. to se tie ureenosti zelenih povrina, one pokazuju
veoma nizak stepen ureenosti, to dovodi do dalje degradacije kao i do gubitka njihove
namene, te se kao primarni zadatak postavlja poveanje stepena odravanja postojeih
zelenih povrina, a isto tako i stvaranje novih.

SPORTSKO-REKREATIVNE POVRINE
Sport i rekreacija, uz stanovanje i rad, spadaju u osnovne egzistencijalne

funkcije ivljenja u naselju, kao bitan faktor ouvanja zdravlja i dobre fizike spremnosti
svih kategorija stanovnitva. Sa poveanjem standarda stanovnitva i duine slobodnog
vremena sport i rekreacija zauzimaju sve znaajnije mesto u funkcionisanju savremeno
koncipiranih naselja.
Cilj Generalnog plana u ovoj oblasti je stvaranje uslova za formiranje
efikasnog sistema povrina i objekata namenjenih sportskim i rekreativnim aktivnostima
mree sportskih centara i povrina namenjih sportu i rekreaciji, sa kategorijom i
nivoom opremljenosti utvrenom u skladu sa hijerarhijskim nivoom naselja. U skladu s
tim, sistem povrina i objekata u funkciji sporta i rekreacije je koncipiran na nain i
prema uslovima koji obezbeuju razvoj vrhunskog sporta i amaterskih sportsko-
rekreativnih aktivnosti, pri emu razmetaj, kapaciteti i raznovrsnost sadraja su
meusobno funkcionalno i prostorno usklaeni i u slubi zadovoljenja afiniteta i potreba
graana svih uzrasta.
U sistemu rekreativnih i sportskih objekata definisani su gradski sportsko
rekreacioni centri regionalnog i optinskog nivoa kao izdvojene prostorno funkcinalne
celine, specijalizovani sportsko-rekreacioni centri i pratei, ostali sportsko - rekreacioni
sadraji na nivou naselja i urbanistikih zona, odnosno i osnovnih namenskih zona
(stanovanje, centri, radne zone i dr.)
GRADSKI SPORTSKO REKREACIONI CENTRI REGIONALNOG I

OPTINSKOG NIVOA
Kategoriji sportsko-rekreativnih centara koji zadovoljavaju standarde za odvijanje

saveznih i meunarodnih takmienja u skladu sa hijerarhijskim nivoom gradskog naselja
kao regionalnog i optinskog centra pripadaju:
I. Gradski sportsko rekreacioni centar Dudova uma
Ovo je najznaajniji sportsko-rekreacioni kompleks na podruju gradskog
naselja, zbog svog povoljnog centralnog poloaja u naseljskom sistemu, u neposrednoj
blizini naseljskog centra i uz zonu vieporodinog stanovanja Radijalac. Sportsko
rekreacioni centar sainjavaju dve funkcionalne celine:
a) Centralni gradski park Dudova uma ureen i objedinjen sa sportsko
rekreativnim funkcijama i sadrajima realizovanim u parkovskom okruenju; Sportska
hala (polifunkcionalna sa terenom za mali fudbal, rukomet, koarku i odbojku) koja
zadovoljava standarde za odravanje sportskih takmienja saveznog i meunarodnog
ranga, i ujedno se koristi u rekreativne svrhe, kao i za odravanje kulturnih
manifestacija (koncerti i sl.) i Tenis klub kao namenska celina u okviru koje su
realizovani zatvorena Tenis hala i pratei otvoreni tenis tereni. Svi ovi sadraji smeteni
su u ureen, ugodan parkovski okvir sa kvalitetnim zelenilom unutar kojeg su
realizovani i sadraji za rekreaciju; trim staze i sadraji za decu deije igralite. Ovaj
prostor u pogledu ureenosti i izgraenosti veim delom predstavlja dovrenu
prostorno namensku celinu.
b) Sportsko-rekreacioni kompleks sa bazenima Dudova uma severno od
gradskog parka u okviru kojeg je realizovan otvoreni olimpijski bazen sa tribinama i
prateim sadrajima, predstavlja najvei potencijal za razvoj vodenih sportova i
rekreativnih aktivnosti vezanih za bazene na podruju gradskog naselja, namenjen za
sve uzrasne grupe korisnika.

Uvaavajui razvojne mogunosti GP-om je planirano prostorno proirenje

kompleksa sa bazenima, uz dopunu primarnim sadrajima i objektima sporta -
objektom Zatvorene plivake dvorane sa vie bazena i prateim sadrajima, koji
obezbeuje uslove za odravanje sportskih takmienja saveznog i meunarodnog
ranga u odreenim granama plivakih sportova (vaterpolo i sl.).
Kompleks je planiran za proirenje u svrhu upotpunjavanja i obogaenja novim
sadrajima, prvenstveno vezanim za vodu - nizom otvorenih rekreativnih bazena za
odrasle i decu, a zatim i prateim sportsko-rekreativnim igralitima za tenis, koarku,
odbojku sa raznovrsnim ugostiteljskim funkcijama kao dopunskim sadrajima u
atraktivno urbano opremljenom i hortikulturno ureenom prostoru.
Neposredno uz kompleks sportsko-rekreacionog centra Dudova uma, unutar
blokova 12.2. i 12.3, zapadno od ulice Kozaraka i istono do ulice Grabovaka utvreni
su prostori namenjeni za sportsko- rekreativne povrine, koji u pogledu sporsko-
rekreativnih sadraja treba da nadopunjavaju Sportsko-rekreacioni centar, kao
prostorno odeljene ali funkcionalno meusobno povezane, komplementarne namenske
celine.
U postojeim granicama obe namenske celine u funkciji sporta obuhvataju
povrinu od 16,23 ha.
Planom je predvieno poveanje povrine sportsko-rekreacionog centra Dudova
uma na 32,0 ha, koje se veim delom ostvaruje proirenjem u delu kompleksa sa
bazenima. Sa sportsko-rekreativnim povrinama koje se rubno naslanjaju na Sportski
centar od 7,0 ha i koje ine njegovo proirenje-dopunu u pogledu sadraja ukupna
povrina kompleksa iznosi 39,0 ha.
II. Gradski sportsko rekreacioni centar Spartak

Objedinjava glavni gradski fudbalski stadion, sa prateim sadrajima u okviru
kojeg deluju F.K. Spartak i Atletski klub Spartak, lociran na atraktivnoj lokaciji
junom prilazu gradu i neposredno uz stambeni kompleks Prozivka, stalni izvor
korisnika svih uzrasnih grupa. Kompleks koji pored glavnog terena sa atleskom stazom
tribinama i prateim sadrajima za sportiste i publiku, poseduje i dva pomona terena
za fudbal, u pogledu nivoa opremljenosti zadovoljava propise, standarde za odvijanje
saveznih i meudravnih takmienja u fudbalskim i atletskim nadmetanjima, odnosno
razvoj vrhunskog sporta u ovim granama sporta uz neophodna ulaganja u odravanje i
modernizaciju primarnih sportskih i prateih elemenata kompleksa.
Postojea povrina kompleksa je 12,0 ha.
Planirano je proirenje kompleksa, radi upotpunjavanja i obogaenja raznovsnim

sportsko-rekreativnim sadrajima (tereni za male sportove, trim staze i dr.), pa i
mogunosti graenja Sportske hale, Zatvorene plivake dvorane i drugih sportskih
objekata sa prateim sadrajima hotelom za sportiste, planiranim prenamenom i
rekonstrukcijom postojeeg administrativnog objekta. Raznovrsnou sportsko
rekreacionih sadraja u zelenilom obogaenom - hortikulturno ureenom prostoru
kompleks dobija na kvalitetu i atraktivnosti za sve uzrasne grupe korisnika, kako
sportiste, tako i rekreativce.
Prostor planiran za proirenje sportskog kompleksa oformljuje se i ureuje kao

sastavno deo SRC Spartak, odnosno kao pridrueni zasebni kompleks sa sadrajima
sporta i rekreacije komplementarnim postojeim.
Planiranim proirenjem povrina kompleksa iznosie 21,0 ha.

III. Sportsko rekreacioni centar Janko Pejanovi na Paliu

Formiran je na istonoj obali jezera Pali, u prirodnom okruenju sa izuzetnim
vrednostima unutar podruja Parka prirode Pali i Banje Palisa sadrajima i
znaajnim stvorenim potencijalima za odvijanje raznovrsnih sportsko-rekreativnih
aktivnosti kako na tlu tako i na, uz i u vodi, koji mu daju poseban kvalitet i privlanost za
korisnike svih starosnih grupa i kategorija. Poloaj neposredno uz kompleks Mukog
tranda u okviru kojeg je planirana realizacija kompleksa Banjskog centra
rehabilitacionog, leilinog i rekreativnog karaktera sa sistemom otvorenih i zatvorenih
termalnih bazena, posebno doprinosi znaaju ovog sportsko-rekreacionog centra i
njegovim razvojnim mogunostima, u pravcu realizacije sadraja komplementarnih
banjskim.
Kompleks uz glavni fudbalski teren sa tribinom, svlaionicama za sportiste,
pomone fudbalske terene, pratee ugostiteljske objekte, kuglanu, poseduje i ureene
terene za male sportove (mali fudbal, rukomet, koarka, odbojka i dr.). U sastavu
kopleksa je i Glavna palika plaa kupalite, sa sportsko-rekreativnim sadrajima
(odbojka na pesku, vetaka stena za slobodno penjanje i dr.).
Postojea povrina kompleksa je 9,0 ha.
Planirano je obogaenje kompleksa novim raznovrsnim sadrajima sportskog i

rekreativnog karaktera otvorenog i zatvorenog tipa u funkciji vrhunskog sporta i aktivne i
pasivne rekreacije, uz izgradnju Zatvorene plivake dvorane, Sportske hale za male
sportove, funkcionalno objedinjavanje postojeih i novih sadraja, izgradnju hotela za
sportiste i drugih prateih turistiko-ugostiteljskih sadraja, sa ciljem podizanja nivoa
opremljenosti i kvaliteta sportskih i prateih rekreativnih sadraja kojim se u primarnim
sportskim granama: fudbal, atletika i drugo, obezbeuju optimalni uslovi za odravanje
priprema i takmienja najvieg ranga.
Na ovaj nain, raznovrsnou i visokim kvalitetom komplementarnih sadraja,
sportsko rekreacioni kompleks upotpunjava i obogauje ponudu banje Pali, iji je
funkcionalni-sastavni deo.
Planirana povrina kompleksa kojem se funkcionalno pripaja i kompleks
Veslakog kluba sa novoplaniranim namenski graenim objektom iznosi 9,8 ha.
Tabela Gradski sportsko-rekreacioni centri
Red. Gradski sportsko-rekreacioni centri Postojea Plan povrina

br. regionalnog i optinskog nivoa povrina (ha) (ha)
Gradski sportsko-rekreacioni centar
I 16,50 39,00
Dudova uma
Gradski sportsko-rekreacioni centar
II 12,00 21,00
Spartak
Sportsko-rekreacioni centar Janko
III 9,00 9,80
Pejanovi na Paliu
UKUPNO 69,80
Za planirani broj stanovnika od 109.880 obezbeeno je 6,35 m2 po stanovniku

povrine gradskog sportsko-rekreacionog centra.

SPECIJALIZOVANI SPORTSKO REKREACIONI CENTRI
Kategoriji specijalizovanih sportsko-rekreativnih centara koji predstavljaju

poseban kvalitet i doprinos u obogaenju sportskog ivota grada u smislu prezentacije,
popularizacije i razvoja specifinih sportskih grana pripadaju:
1. Specijalizovani sportsko rekreacioni centar Hipodrom Baka
Smeten u neposrednoj blizini zapadnog ulaznog pravca u grad, sa

dugogodinjom tradicijom odvijanja sporskih takmienja u oblasti konjikog sporta,
predstavlja posebnu sportsku atraktivnost naselja koja se temelji na odravanju,
produavanju tradicije, obogaenju i razvoju sportske grane toliko znaajne i bliske
stanovnicima ovog podneblja.
Glavni sadraj kompleksa je kruna staza za konjike trke sa tribinom i pratei
objekti koji ine elemente specijalizovanog sportskog centra.
Postojea povrina kompleksa iznosi 12,4 ha.
2. Specijalizovani sportsko rekreacioni centar Gradsko klizalitei

Jadran
Lociran je u najuem gradskom jezgru i sadri otvoreno klizalite sa tribinama i

prateim funkcijama. Poseban kvalitet klizalita se ogleda u mogunosti njegovog
vienamenskog koritenja tokom cele godine: u zimskom periodu za sportske aktivnosti
(hokej, umetniko klizanje, brzo klizanje) i rekreativno klizanje, veoma popularno
irokom spektru korisnika svih uzrasta, a u letnjem periodu za male sportove (rukomet,
koarka, odbojka) i odravanje kulturnih manifestacija koncerata i dr. Gradsko
klizalite u sastavu je sportsko-rekreacionog kompleksa Jadran, sadranom u
polifunkcionalnom objektu u okviru kojeg deluju brojni sportski klubovi, po svom
kvalitetu i sportskim rezultatima poznata i priznata u zemlji i ire (Gimnastiki klub
Partizan - eljezniar, bokserski, rvaki, stonoteniski, karate klub Spartak, Klub
dizaa tegova i drugi) i odvijaju se najraznovrsnije sportsko rekreativne aktivnosti
namenjene irokom krugu korisnika, uz znaajne kulturne delatnosti (Deije pozorite,
Pozorite Jadrani drugo).
Planirano je funkcionalno povezivanje i objedinjavanje sadraja oba

specijalizovana sportsko rekreaciona centra i njihova nadogradnja raznovrsnim sportsko
rekreacionim funkcijama realizacijom novoplaniranih namenskih objekata prema
najviim standardima propisanim za odvijanje odreenih sportskih delatnosti, sa
prateim sadrajima sporta (svlaionice, sanitarni vorovi, ugostiteljsko-usluni sadraji
i sl.). Povrina specijalizovanog sportsko-rekreacionog kompleksa ukljuujui i Jadran
iznosi 1,1 ha.
U cilju podizanja kvaliteta i poboljanja uslova koritenja Gradskog klizalita,

planirano je njegovo funkcionalno pokrivanje nadkrivanje i opremanje prateim
sadrajima i funkcijama u skladu sa savremenim standardima za objekte ove namene.

3. Specijalizovani sportsko rekreacioni centar AS trade

Lociran severno od Hipodroma Baka, realizovan u privatnoj inicijativi,
namenjen za specifine sportsko rekreativne aktivnosti zasnovane na dva vetaka
jezera formirana na mestu pozajmita gline, funkcionalno odeljenja i u pogledu
koritenja specijalizovana (jezero u funkciji ribnjaka i jezero namenjeno za kupanje,
plivanje i sportove na i u vodi). Kompleks je obogaen sportsko-rekreativim sadrajima
na pesku (tereni za mali fudbal, odbojku i sl.) sa mogunou daljeg upotpunjavanja
novim atraktivnim sportsko-rekreativnim funkcijama i prateim ugostiteljskim sadrajima
u kvalitetno opremljenom i hortikulturno ureenom ozelenjenom prostoru.
Povrina kompleksa iznosi 10,0 ha.
4. Specijalizovani sportsko rekreacioni centri i sadraji u sklopu Banje Pali

Banja Pali sa svojim specifinim banjskim sadrajima razvijae se
najintenzivnije na najatraktivnijem podruju Palia severnoj, istonoj i zapadnoj obali
jezera, u okviru koje e znaajno mesto zauzimati i komplementarni sportsko-
rekreacioni sadraji kao veoma bitne komponente i elementi preventivnog,
zdravstvenog, banjskog turizma.
Kao zaseban manji specijalizovani sportsko-rekreacioni centar u severnom delu
Velikog parka oformljen je kompleks Tenis kluba sa nizom otvorenih tenis terena, koji je
u duhu specifine sportske tradicije Palia, usaglaene sa funkcijama Banje Pali.
Povrina kompleksa iznosi 1,5 ha.
GP i razvojni planovi Banje Pali akcent stavljaju na plansko aktiviranje
Omladinskog jezera za atraktivne sportsko-rekreativne aktivnosti uz, nad i u vodi
mahom za mlau populaciju tobogani na vodi, skijanje na vodi specijalnim iarama,
bungee jumping i druge aktivnosti, na nain kojim se sa planiranim sadrajima i
objektima na obali sa aktiviranim delom vodene povrine jezera oformljuje specifian
sportsko-rekreacioni centar.
Povrina kompleksa sa obuhvaenim delom jezera iznosi 3,0 ha.
Planirana je izgradnja objekta Jedriliarskog kluba na zapadnoj obali jezera,
ijom realizacijom bi se ostvarili preduslovi za odvijanje sportskih takmienja u
jedriliarstvu najvieg ranga, odnosno iskoristile posebne prirodne pogodnosti koje
jezero Pali poseduje za razvoj i unapreenje ovog sporta.
Povrina ovog kompleksa na tlu iznosi 1,5 ha dok se aktivni delovi jezera u
funkciji ovog sporta se ne iskazuju.
Planirano je aktiviranje delova zapadne obale jezera za mogue specifine
sportsko rekreativne namene; tereni za golf, ergele, hipodrom, kompleksi tenis terena
sa Tenis halama i sl., sa prateim ugostiteljsko-turistikim sadrajima i smetajnim
kapacitetima; hoteli, apartmanska naselja i sl.
Povrina namenjena za ove specifine sadraje iznosi cca 50,0 ha.
Vodena povrina i obala jezera su najvei potencijali za razvoj raznorodnih
sportsko-rekreativnih aktivnosti na Paliu (kupanje,plivanje veslanje, jedrenje, ribolov,
klizanje u zimskom periodu i dr.) Celokupan prostor Banje Pali koji se direktno oslanja
na obale jezera u okviru primarne namene moe se smatrati da sadri elemente
specijalizovanih sportsko-trekreativnih centara, odnosno sporta i rekreacije uopte koji
se funkcionalno prepliu i dopunjuju unutar preovlaujuih namenskih celina i sadraja.
Uz obalu jezera planirane su trim sraze i biciklistika staza oko jezera
rekreativnog, a mogue i i sportsko-takmiarskog karaktera.

Ukupna povrina specijalizovanih sportsko rekreacionih centara i sadraja unutar

prostora Banje Pali sa aktivnom povrinom jezera u funkciji sporta i rekreacije iskazae
se kroz razradu delova prostora Banje Pali planovima detaljne razrade, a na osnovu
opisanih sadraja procenjuje se na cca 77,0 ha.
Tabela Specijalizovani sportsko-rekreacioni centri
Red. Specijalizovani sportsko-rekreacioni Postojea Plan povrina

br. centri povrina (ha) (ha)
Specijalizovani sportsko-rekreacioni
1 12,40 12,40
centar Hipodrom Baka
2 1,10
centar Gradsko klizalite i Jadran
3 8,60 8,60
centar Astrade
4 56,00
centri i sadraji u sklopu Banje Pali
UKUPNO 78,10

povrine specijalizovanih sportsko-rekreacionih sadraja.
SPORTSKO REKREACIONI CENTRI NASELJSKOG NIVOA
Kategoriji sportsko rekreacionih centara naseljskog nivoa, koji prvenstveno

sadre terene za fudbal i terene za male sportove sa prateim funkcijama, namenjenih
osim za delovanje samostalnih fudbalskih klubova i za sportsko rekreativne aktivnosti
ireg kruga korisnika pripadaju:
1. Sportsko rekreacioni centar Baka

Smeten u neposrednoj blizini zapadnog ulaznog pravca u grad, u blizini
Hipodroma, u okviru kojeg deluje Fudbalski klub Baka sa dugogodinjom tradicijom.
Kompleks sadri fudbalski teren takmiarskih karakteristika sa nadkrivenim gledalitem
tribinom, dva pomona terena i pratee prostorije za sportiste - rekreativce.
Postojea povrina kompleksa iznosi 3,6 ha.
Planirano je proirenje kompleksa u cilju obogaenja sportsko-rekreativnim
sadrajima terenima za male sportove, uz urbano opremanje i hortikulturno ureenje
slobodnih povrina u cilju oblikovanja kvalitetnog zelenog okvira kao i realizacije
prateih objekata sportsko-ugostiteljskog karaktera.
Planiranim proirenjem kompleks objedinjava prostor u povrini od 4,5 ha.
2. Sportsko rekreacioni centar Bratstvo

Smeten u junom delu grada, uz centar urbanistike zone Aleksandrovo, sadri
fudbalsko igralite sa pomonim prostorijama i terenima za male sportove, sa
povrinom kompleksa od 3,0 ha.
Planirano je proirenje kompleksa uz dopunu novim sportsko-rekreacionim
sadrajima i prateim funkcijama namenjenim za sportske aktivnosti i rekreaciju irokog
kruga korisnika svih uzrasnih grupa.
Planiranim proirenjem kompleks obuhvata prostor u povrini od 4,7 ha.

Tabela Sportsko-rekreacioni centri naseljskog nivoa
Red. Sportsko-rekreacioni centri Postojea Plan povrina

br. naseljskog nivoa povrina (ha) (ha)
1 Sportsko-rekreacioni centar Baka 3,60 4,50
2 Sportsko-rekreacioni centar Bratstvo 3,00 4,70
UKUPNO 9,20

sadraja sporta i rekreacije na nivou naselja.
Sportsko rekreacione povrine i sadraji na nivou urbanih zona

U cilju ravnomerne zastupljenosti i dostupnosti sportsko rekreativnih sadraja i
povrina graanima svih uzrasta, na podruju gradskog naselja su na pogodnim
mestima planirani manji punktovi sporta i rekreacije obogaeni zelenilom. Svrha
oformljenja ovih punktova je zadovoljenje osnovnih potreba za svim vidovima aktivne i
pasivne rekreacije dece i odraslih na otvorenim ureenim prostorima pogodnim za
raznovrsne sportsko-rekreativne aktivnosti, opremljenim u skladu sa namenom.
Postojei sportsko rekreativni punktovi ovog nivoa nalaze se na vie lokacija,

najznaajniji u ulici Prvomajska, povrine kompleksa 1,8 ha, i u okviru urbanistike zone
"Prozivka" u delu postojeeg parka, sa planiranim proirenjem i upotpunjavanjem novim
sadrajima unutar prostora povrine 1,2 ha.
Novi punktovi namenjeni sportsko-rekreativnim aktivnostima planirani su u

sledeim urbanistikim zonama: 6, 9, 11, 12 i 13, ukupne povrine 8,3 ha.
Povrina sportsko rekreacionih povrina na nivou urbanistikih zona iznosi 11,3

ha, s tim da su ove povrine realno vee, obzirom da se i delovi prostora u okviru
planiranih centara urbanistikih zona i drugih namena vieporodinog stanovanja i dr.
aktiviraju za ove namene, to se ne iskazuje na nivou GP-a.
Sportsko rekreacioni sadraji i povrine unutar drugih namena

Uz navedene sportsko-rekreacione sadraje koji ine zasebne namenske celine
u naselju e biti formiran znaajan broj sportsko-rekreacionih sadraja i objekata u
sklopu ostalih osnovnih funkcija, kao pratei komplementarni sadraji (u sklopu radnih
zona i kompleksa, sektorskih centara, centara urbanistikih zona, predkolskih
ustanova, kola i sl.).
Planirano je da se postojee osnovne namenske celine, naroito u oblasti
predkolskih ustanova i obrazovanja dopune sportskim objektima i sadrajima u skladu
sa vaeim normativima za objekte ove namene, a novoplanirani objekti ove namene
opreme ovim sadrajima u skladu sa standardima. Vienamenskim koritenjem
sportskih sadraja unutar kola i obdanita, radnih i drugih kompleksa - i u rekreativne
svrhe, kao i realizacijom sportsko-rekreativnih sadraja u okviru svih drugih namenskih
celina koje ih podravaju, planski se obezbeuje ravnomerna pokrivenost podruja
gradskog naselja sadrajima sporta i rekreacije dostupnim svim njegovim stanovnicima.

Tabela UKUPAN BILANS POVRINA ZA SPORT I REKREACIJU
Objekti i povrine u funkciji sporta i rekreacije Povrina (ha)

Gradski sportsko rekreacioni centri 69,80
Specijalizovani sportsko rekreacioni centri 79,70
Sportsko rekreacioni centri naseljskog nivoa 9,20
Sportske rekreacione povrine i sadraji na nivou urban. zona 11,30
UKUPNO 170,00
Analizom uea povrina za sport i rekreaciju u nameni prostora (bez povrina

unutar drugih namena) za planirani broj stanovnika od 109.880 Planom se obezbeuje
15,47 m2 po stanovniku ovih povrina.
SPECIJALNA NAMENA KASARNE VOJSKE SRBIJE
U sklopu javnih funkcija su obuhvaeni i prostori za specijalne namene

(kompleksi i objekti koji pripadaju Vojsci Srbije). Generalnim planom ovi prostori su
namenjeni javnim funkcijama kao preovlaujuoj nameni, stim da se ostavlja mogunost
da pomenuti prostori mogu biti namenjeni i komercijalnim sadrajima. Ovi prostori nisu
detaljnije razraivani i nije planirana izrada planske dokumentacije za njih. Eventualne
intervencije i promene namene prostora e se raditi na osnovu Urbanistikih projekata,
ali nakon regulisanja ovog pitanja posebnom zakonskom regulativom, odnosno zavisno
od odluke Ministarstva za odbranu po pitanju vojne imovine.
VODENE POVRINE
Vodene povrine, u koje spadaju Paliko i Omladinsko jezero, jesu prirodna

dobra, koja zbog svojih posebnih prirodnih vrednosti, kao i vrednog graditeljskog
naslea izgraenog na severnoj obali jezera Pali u sklopu nekadanjeg elitnog
banjskog letovalita i odmaralita sa poetka XX veka, uivaju posebnu zatitu, ali i
ponovnim sticanjem - obnavljanjem statusa Banje Pali dobijaju novu, viu turistiku
dimenziju u kom pravcu je planiran intenzivan turistiki razvoj, izgradnja i unapreenje
ovog prostora.
3.3. PRAVCI, KORIDORI I KAPACITETI INFRASTRUKTURE
Javne povrine na kojima se odvija saobraaj definisane su prema vrsti,

intezitetu saobraaja i rangu koje zauzimaju u ukupnoj mrei saobraajnica. U ovom
Generalnom planu su obraene:
Drumske saobraajnice
eleznike saobraajnice
Peake ulice
Terminali javnog saobraaja (eleznika stanica i autobuska stanica)
Pratei sadraji saobraaja gde spadaju stanice za snabdevanje gorivom,
Prilazi teretnim terminalima
Prostori za parkiranje putnikih automobila.

Posebno znaajne javne povrine predstavljaju delovi saobraajnica koji

formiraju trgove, skverove i raskrsnice koje zahtevaju naroito paljivu obradu.
Izgradnja infrastrukturne mree se ostvaruje uglavnom podzemno, koridorima
unutar regulacione irine ulica, stim da se instalacije vodovoda, elektroenergetski
kablovi, podzemni kablovi TT mree i gasovoda smetaju u zelenom pojasu, dok se
instalacije javne kanalizacione mree smetaju u principu u osovini kolovoza.
Meusobni razmetaj svih ovih instalacija utvren je propisima koji omoguavaju
njihovu izgradnju, odravanje i zatitu od meusobnih neeljenih uticaja.
3.3.1. SAOBRAAJNA INFRASTRUKTURA
Prema prognozama razvoja Subotice treba oekivati nizak stepen demografskog

rasta i odreeni stepen privrednog razvoja. Kao posledica intenzivne bespravne
izgradnje graevinski reon grada je proiren to je naruilo koncept razvoja grada. Sve
ove injenice utiu na saobraajni sistem.
Subotica je tipian primer grada na iji saobraajni sistem znaajan uticaj imaju
saobraajni koridori koji prolaze kroz region. Blizina dravne granice i dva velika
granina prelaza orijentisali su i dva dominantna putna i eljeznika pravca.
Znaajni tranzitni tokovi kako putnika tako i robe nametnuli su potrebu reavanja
tranzita i integralnog transporta
Iz navedenih razloga reenje saobraaja je moralo obuhvatiti i neka reenja koja
se svakako odnose na postplanski period kako bi se stvorile osnove da saobraajni
sistem u svakom periodu moe funkcionalno i na svaki nain udovoljiti zahtevima koji
se pred njega postavljaju. Zbog toga su rezervisani koridori za pojedine saobraajnice
koje se nalaze izvan prostora obuhvaenog ovim planom.
ELEZNIKI SAOBRAAJ
U transportu velikih koliina robe i putnika na vee udaljenosti elezniki

saobraaj ima nesumljive prednosti pred drumskim saobraajom. U poslednje vreme
pre svega zbog svoje sporosti i neorganizovanosti za prihvat tereta za transport po
principu od vrata do vrata atraktivnost ovog vida transpota je opala.
Da bi se elezniki saobraaj rehabilitovao i preuzeo vodeu ulogu pre svega u
prevozu velikih koliina tereta i putnika na vee udaljenosti predviene su znaajne
promene postojeeg sistema.
Koncepcija razvoja eleznikog saobraaja bazira na dva vana postulata:

1. tenji da se kroz grad vodi samo putniki saobraaj, a da teretni saobraaj
zaobie grad i da se organizuje tako da se sve ranirne utovarno pretovarne i
druge sline radnje obavljaju izvan grada.
2. Priprema u sistemu eleznikih pruga za ukljuenje u panevropski koridor
10.a. koji prolazi preko Segedina.
Da bi se to omoguilo planirani su koridori pruga koji se od eleznike stanice

Naumovievo ravaju na dve strane: prema graninom prelazu Kelebija obilazei grad
sa jugozapadne strane i drugi krak prema graninom prelazu Horgo inei obilazak
oko grada sa istone strane. Ove pruge treba da slue za prevoz tereta, a putniki
vozovi i u budue treba da prolaze kroz elezniku stanicu Subotica.

U narednom periodu oekuje se da e veliki broj vozova u Maarskoj za Srbiju i

Crnu Goru biti preusmeren sa Kelebije na Segedin. Zbog toga je a u skladu sa uslovima
J potrebno za elezniki pravac Beograd-Subotica-Seged-Budimpeta obezbediti
mogunost direktnog prolaska vozova pa je zbog toga predviena nova eleznika
pruga koja prolazi kroz subotiku stanicu i prolazi severno od grada te se kod ukrtanja
sa autoputem ponovo ukljuuje u staru trasu.
Postojee pruge za Pali Horgo Segedin e se modernizovati u sadanjim
koridorima i dogradit e se triangli koji e moguiti direktnu vezu sa stare pruge prema
eljeznikoj stanici Naumovievo namenjena pre svega za teretni tranzit. Na taj nain
su stvoreni uslovi koji omoguuju bre tokove tereta i izbegnuti negativni uticaji na sam
grad.
Planira se takoe da se svi eljezniki pravci pravci u irem prostoru grada
osposobe za prigradske vozove i na taj nain ukljue u sistem javnog prevoza putnika
naroito u vrnim asovima.
elezniki pravac Subotica Senta treba rekonstruisati na postojeoj trasi kako
bi mogla porihvatiti meunarodni saobraaj koji se u budunosti oekuje na relaciji
BukuretKikindaSubotica-Vinkovci i dalje na zapad. Zbog voenja teretnog tranzitnog
saobraaja bez ulaska u elezniku stanicu Subotica predviena je na ulazu u grad
veza pruge za Sentu sa prugom za Beograd.
eleznika pruga Subotica Sombor treba da se rekonstruie u postojeim
koridorima i da se omogui veza sa teretnim terminalom u Naumovii sa severne strane
stanice ebei tj da se spoji sa teretnom eleznikom saobraajnicom.
Ukinuti elezniki pravac za Baju u Maarskoj bi se u budunosti ponovno
izgradio po sauvanim koridorima i ukljuio u sistem veza sa Rumunijom i Maarskom.
eleznika pruga za Crvenku moe se ponovno uspostaviti na prostoru
graevinskog reona i u tom sluaju moe kao i ostali pravci posluiti i kao prigradska
eleznica.
Na prostoru eleznike stanice Subotica neophodno je izvriti modernizaciju i
rekonstrukciju kao i izgradnju: koloseka, napojne mree, signalno sigurosnih ureaja,
perona, stanine zgrade i drugih elemenata kako bi se nivo usluge i tehnoloki proces
osavremenili za potrebe u dvadesetprvom veku.
DRUMSKI SAOBRAAJ
Okosnicu drumskog saobraaja na teritoriji optine Subotica ine dva

saobraajna pravca ka meunarodnnim graninim prelazima. Jedan pravac ini autoput
E-75 Beograd - Novi Sad - Horgo koji prolazu istono od grada, a drugi njegov krak ka
Kelebiji koji prolazi jugozapadno od grada a koji je samo delimino izgraen. Ova dva
autoputa ine Y u ijem se sreditu nalazi grad Subotica. Sve to ima uticaja na sam
grad pa i na osnovnu ulinu mreu grada.
Osnovna ulina mrea

Subotica je izrazito monocentrian grad sa periferno postavljenim zonama rada i
malom gustinom stanovanja. Pet eljeznikih pruga i dva eleznika koridora ukinutih
pruga preseca grad. Ove injenice kao niz drugih uticale su na formiranje osnovne
uline mree. Centar grada omeen je ulicama Maksima Gorkog, Jovana Mikia do
Majanskog mosta pa onda ulicom Bore Stankovia sa prodorom do ulice Petra
Lekovia i dalje ulicom Brae Majer, Karaorev put, Preradovieva i prodorom na
Romanijsku. Ulazak u ovako omeenu zonu treba biti destimulisan za sva ona vozila
koja nemaju cilj koji se nalazi u centru grada. Dakle sva druga gradska kretanja treba

obaviti tako da se pri tom ne ulazi u ovu centralnu zonu. Da bi se to postigno formiran je
saobraajni prsten oko ovog centra koji treba da prihvati sav saobraaj.
Koncepcija saobraajnog reenja je da se oko centralne gradske zone stvori
jedan prsten magistralnih gradskih saobraajnica koji e omoguiti brz i konforan
saobraaj i smanjiti potrebu da se sa vozilima ulazi u centralnu gradsku zonu.
Osnovna ulina mrea formira se tako da se maksimalno koriste delovi postojee
uline mree. Osnovna ulina mrea ima ortogonalni karakter sa prstenovima koji se
uklapaju u ovaj sistem. Na taj nain omoguena su kretanja dijametralno sa tangiranjem
gradskog jezgra ali i obodna kretanja od jedne do druge zone grada. Istovremeno je
postignut i eljeni cilj da se smanji saobraajni pritisak na samo gradsko jezgro.
Tranzitni saobraaj je voen izvan gradskog tkiva. Cilj je omoguiti dobar krvotok
grada uz skraenje vremena putovanja i ostvarivanje odlinih veza sa vangradskom
putnom mreom.
Na kraju planskog perioda treba oekivati da skoro svaka porodica poseduje po
jedan putniki automobil. Mrea je koncipirana na tom podatku a to znai da treba
oekivati oko 30.000 automobila na kraju planskog perioda. Ova postavka garantuje da
e osnovna ulina mrea i u postplanskom periodu u potpunosti zadovoljavati
potrebama jer se dalji porast broja vozila kree ninimalnim stopom.
Oekivana mobilnost stanovnitva procenjuje se na 2,20 kretanja na dan, to
znai 220.000 putovanja (kretanja) na dan u svim vidovima i oblicima kretanja. Na bazi
iskustava i istrivanja drugih slinih gradova treba oekivati:
20% kretanja peaenjem,
20% biciklistikih kretanja
15% sredstvima javnog gradskog prevoza i
45% privatnim putnikim automobilima.
Sve ovo uticalo je na koncepciju saobraajne mree i dimenzionisanje njenog
kapaciteta.
Regulacione irine ulica moraju biti odgovoarajuih dimenzija kako bi se u njima
mogle graditi saobraajnice sa odgovarajuom irinom kolovoza trotoara i biciklistikih
staza. Ukupna irina je dakle uslovljena planiranim saobraajnim povrinama i
planiranim irinama zelenih pojasa.
Javni prevoz
Sistem javnog gradskog prevoza putnika razvijat e se u dva segmenta:
I. Masovni javni prevoz
Masovni javni prevoz je sa malim ueem u ukupnom prevozu to je posledica
niskih gustina stanovanja i velike razuenosti grada pa je zbog toga i njegova
rentabilnost umanjena. U narednom periodu planskim akcijama trebalo bi stvarati
preduslove za njegovo vee uee u zadovoljenju potreba za kretanjima jer je na nivou
makro ekonomije to ipak najracionalniji prevoz.
Po pitanju masovnog javnog prevoza u budunosti treba preduzeti sledee mere:
priprema adekvatnih saobraajnica za ulazak vozila javnog masovnog prevoza.
pruanje bolje ponude u smislu eih polazaka, udobnosti i redovnosti prevoza.
koncipiranje razgranate mree linija koja omuguuje dostupnost svakog dela
grada,
rad na tarifnom sistemu koji e raznim pogodnostima postati privlaan za
stanovnitvo,
subvencioniranje cene prevoza kako bi se javni masovni prevoz uinio
privlaanijim

Ovaj vid prevoza organizovan je kao autobuski prevoz koji u ovom planskom
periodu treba postepeno da pokrije i one delove grada gde do sada nije bio prisutan i na
taj nain povea svoju atraktivnost i privlanost. Prigradski saobraaj organizovat e se
i dalje iz autobuske stanice.
U sistem javnog masovnog prevoza mogue je ukljuiti i eleznike kapacitete
koji iz Subotikih predgraa mogu veoma uspeno prevoziti putnike naroito u
periodima vrnog optereenja. Postoji takoe i mogunost lakog inskog prevoza koji
podrava i eleznica tako to bi se postojee pruge kombinovale sa novim inskim
postrojenjima u gradu, kao jedan vid gradske eleznice sa specijalnim lakim inskim
vozilima. Ovakva vozila mogu saobraati u gradu kao tramvaji, ali i na ve postojeim
eleznikim prugama i prelaziti sa jednih na druge u toku vonje. Ove okolnosti upuuju
na potrebu da se izvri analiza o stvarnoj potrebi i opravdanosti ponovnog uvoenja
tramvaja u sistem javnog gradskog prevoza.
II. Individualni javni prevoz

Velika razuenost grada i niska gustina stanovanja pogoduju taksi prevozu. Zbog
tog i u narednom periodu treba oekivati razvijen taksi prevoz koji e biti organizovan
na razne naine a on treba da pokrije delove grada koji ostanu nepokriveni masovnim
prevozom kao i onu kategoriju korisnika kojima iz raznih razloga ne odgovara javni
masovni prevoz.
Individualni prevoz
Razuenost grada ne pogoduje razvoju javnog masovnog prevoza ali zato raste
individualni saobraaj koji moe biti motorizovan i nemotorizovan. U nemotorizovan
saobraaj spada peaki i biciklistiki saobraaj. Subotica ima komparativne prednosti
za dobar biciklistiki saobraj a to su:
tradicija i navike
ravniarska konfiguracija terena
jeftin i zdrav prevoz
razdaljine putovanja odgovaraju duinama koje su optimalne za kretanje
biciklima.
Zbog tog je potrebno posvetiti veliku panju biciklistikom saobraaju izgradnjom

biciklistikih staza i stavaranja mree biciklistikih staza kao i drugim pogodnostima jer
je to po svemu jedan od najprihvatljivijih naina gradskih kretanja. Zbog toga su na svim
saobraajnicama vieg ranga (gradskim magistralama, saobraajnicama I, II i III reda
predviene biciklistike staze kao obavezni deo sadraja.
Kako e pokrivanje grada linijama masovnog javnog prevoza i dalje biti
problematino zbog malih gustina stanovanja veliki broj kretanja e se obavljati
individualim motornim vozilima to e iziskivati veoma razvijenu ulinu mreu ali i
znaajne kapacitete za parkiranje vozila.
U pojedinim delovima grada znaajnu ulogu imaju i peaka kretanja. Za to su
potrebni kvalitetni trotoari i prodori izmeu blokova koji su pogodni za korienje kao
peake preice. Zbog toga se u naroito u centru grada posebna panja poklanja
uvlaenju peakih koridora u stambene i poslovne blokove. Ovde svakako spada i
potreba da se obezbede denivelisani prolazi preko eleznike stanice. Planira se
izgradnja peekog podvonjak koji istovremeno treba da poslui kao veza sa peronima
koji e se takoe rekonstruisati ali i drugi denivelisani prodori preko eljeznike stanice
na mestima intenzivnih peakih tokova.
Ovi objekti mogu biti podzemni prolazi ili nadzemni - peake pasarele na
mestima najintenzivnijih peakih tokova.

Daljinski i regionalni saobraaj

Mesta na kojima se susree daljinski saobraaj i gradski saobraaj su eljeznika
i autobuska stanica. Njihova lokacija je zadrana. Osim ovih mesta za istu namenu
posluit e i prigradske eljeznike stanice (Aleksandrovo, Subotica predgrae...) Veza
Subotice sa okruenjem ostvarivat e se i u budue preko postojeih i novoplaniranih
eleznikih pravaca i preko postojeih magistralnih, regionalnih, lokalnih puteva i preko
autoputeva E-75 i kraka ovog autoputa od saobraajne petlje jug kod Bikova do
graninog prelaza Kelebija. Sistem svih ovih puteva ini mreu koja omoguuje odline
veze svakog dela grada sa okruenjem.
STACIONARNI SAOBRAAJ (Parkiranje i garairanje)
Parkiraje i garairanje automobila predstavlja jedan od ozbiljnijih komunalnih i

gradskih problema. Da bi se ovaj problem ublaio potrebne su mere na vie nivoa. To
podrazumeva da se izgradnja i rekonstrukcija objekata u poslovnim centrima uslovi
izgradnjom odreenog broja parking mesta bilo na otvorem parternom prostoru bilo u
objektu. Kod stambenih zona kriterijum treba da bude jedan stan jedan automobil jedno
parking mesto. Ovaj kriterijum e sigurno uticati na planiranje aktivnosti na pojedinim
lokacijama a naroito u istorijskom jezgru grada. Da bi se ovaj problem u centru barem
ublaio planirane su kao najracionalnije reenje javne parking garae. Na podruju
gradskog jezgra planirano vie javnih parking garaa za iju izgradnju grad treba da
definie konkretne aktivnosti.
Parkiranje teretnih vozila bie reavano u okviru radnih zona i saobraajnih
terminala sa kapacitetima parkinga koji treba da prihvate 100% teretnih vozila
INTEGRALNI TRANSPORT
Savremeni transportni sistemi podrazumevaju efikasan i jeftin prevoz robe to

zahteva uvoenje meovitog (Integralnog) transporta. U sistemu integralnog transporta
neophodno je iskoristiti sve vidove saobraaja i omoguiti korienje onog vida koji na
pojedinim deonicama omoguuje bri i jeftiniji prevoz robe. Integralni prevoz nije
mogu bez efikasnih pretovarnih postrojenja koja e omoguiti pretovar kontejnera i
kolskih poiljki. Prostor za ovu namenu je u blizini eljeznike stanice Naumovievo.
Lokacija je odreena na mestu gde se sueljavaju dva prisutna vida transpota (drumski
i eljezniki).
U sklopu ovih aktivnosti ali kao odvojene organizacione celine na ovoj lokaciji
mogu se pojaviti i slobodna carinska zona kao i robno transportni centar i slini sadraji
jer se u tom sluaju koristi ista pretovarna mehanizacija to doprinosi jeftinijem
poslovanju. Ova lokacija je odabrana zadovoljava osnovni uslov da je pristupana
teretnim vozilima svih vidova saobraaja.
PRATEI SADRAJI
Ovi sadriji su one funkcije koje se javljaju kao neposredna posledica pojave
vozila i podrazumevaju sledee sadraje:
autobuska stanica
autobuska stajalita
taxi stanice
stanice za snabdevanje gorivom
servisne radionice

Lokacija autobuske stanice je reena i ne predvia se promena u tom pogledu.

Autobuska stajalita treba da su na svim mestima izvan kolovoza (autobuske
nie).
Taxi stanice treba da upotpune reim javnog prevoza i zato treba da su
razmetene po centru grada i kod ostalih mesta vieg stepena atrakcije na teritoriji
grada prema posebnom planu.
Pokrivenost grada stanicama za snabdevanje gorivom je ve danas dobra i u

budunosti se moe oekivati dalje poboljanje.
Stanice za toenje gasa mogu se graditi kao zasebni namenski dopunski i pratei
sadraji saobraaja, u skladu sa normativima i vaeim pravilnicima koji reguliu ovu
oblast, s tim da je poeljno da se pojavljuju i funkcioniu ipak preteno u sastavu
stanica za snabdevanje gorivom.
Lokacija novih objekata ove vrste ne bi trebala da bude u krugu prenika 500
metara od kola, obdanita, verskih objekata, kulturno-istorijskih spomenika,
zdravstvene ustanove i rekreacionih centara. Na taj nain eliminisali bi se nepoeljni
uticaji jednih sadraja na druge. Lokaciju novih stanica ovog tipa treba dakle odreivati
u skladu sa potrebama investitora i sa ovim ogranienjima.
Kod izgradnje benzinskih i gasnih stanica udaljenost rezervoara treba da je
minimumalno 30 metara a udaljnost toionih mesta treba da bude udaljena minimalno
15 metara od granice kompleksa.
3.3.2. VODOPRIVREDNA INFRASTRUKTURA
VODOSNABDEVANJE
Vodozahvatni objekti
Izvorite vodovoda grada Subotice orijentisano je danas na izdani koje se

eksploatiu vodozahvatnim objektima postavljenim u uem regionu grada. To su
vodozahvat I na severnom delu grada (kod H.I. Zorka), vodozahvat II na istonom delu
grada (kod Sever-a), bunar kod bolnice, bunar kod Integrala (Aleksandrovo) i bunar
kod upravne zgrade (Trg Lazara Neia), kao i nekolicina bunarskih vodozahvata za
potrebe industrije, poljoprivredne proizvodnje i navodnjavanje.
U okviru istranih radova za potrebe Studije proirenja izvorita podzemnih voda

za vodosnabdevanje grada Subotice utvrena su tri vodonosna horizonta, koji daju
vodu subarteskog karaktera, povoljna za vodosnabdevanje. Prvi je se nalazi na dubini
od 40-50 m. Ovaj vodonosni horizont se najvie koristi za individualno snabdevanje
graana i snabdevanje putem javnih bunara (bunari tokai). Drugi vodonosni horizont
je konstatovan na dubini od 90-130 m, a trei na dubini od 160-190 m.
Sadanji sistemi vodosnabdevanja, u pogledu korienja resursa, predstavljaju

kombinaciju kontinualnog korienja putem izravnavanja potronje i proizvodnje
(Vodozahvat I) i vrnih sistema, koji iz resursa zadovoljavaju maksimalne potrebe (svi
ostali vodozahvati).

Struktura kapaciteta vodozahvatnih objekata je sledea:
Broj bunara Kapacitet

r.b. Vodozahvati Tip
(kom) (l/s)
1. Vodozahvat br. I. kontin. 27 350
2. Vodozahvat br. II. vrni 5 50
3. Disperzni sistemi vrni 5 60
4. Pali vrni 2 30
Ukupno vrni 39 490
Oekivani bilansi potreba u vodi (u danu maksimalnih potreba) sa specifinom

potrebom u vodi od 160 l/stanovnik/dan i sa 110.000 stanovnika se procenjuju na:
2004 god 2020 god

r.b. Vrsta potronje vode
m3/dan m3/dan
1 Stanovnitvo 16.200 17.600
2 Ustanove 1.600 1.800
3. Industrija 3.200 5.000
4. Sopstvena potronja 600 1.200
5. Gubici 3.800 3.200
Ukupno 25.400 28.800
Uporeujui raspoloive kapacitete na oformljenim centralnim vodozahvatima

(400 l/s) sa buduim potrebama (480 l/s), dolazi se do potreba za obezbeenjem
dopunskih vodozahvatnih kapaciteta od 80 l/s .
Uzimajui u obzir nove dopunske potrebne kapacitete od oko 80 l/s, neophodno
je tokom planskog perioda realizovati 5 novih bunarskih kapaciteta za ove potrebe. U
cilju nadoknade smanjenog kapaciteta usled atrofije (obnavljanje 6-7 % kapaciteta
godinje) od oko 30 l/s, potrebno je godinje realizovati zamenu dva stara vodozahvata
sa dva nova vodozahvata.
Imajui u vidu planski period od 16 godina (izmeu 2004 i 2020 godine) potrebno
je ukupno realizovati (16 x 2) + 5 = 37 bunarskih vodozahvata, odnosno u proseku 2,3
bunara godinje.
U prelaznom periodu, do izgradnje svih elemenata buduih sistema
vodosnabdevanja, neminovno treba realizovati bunarske kapacitete po principu vrnog
optereenja. U konkretnom sluaju umesto 80 l/s, treba realizovati kapacitet od
najmanje 120 l/s.
Kondicioniranje voda
Fiziko-hemijske karakteristike vode koja se koristi za vodosnabdevanje

stanovnitva se redovno laboratorijski kontroliu. Iz tih nalaza se moe zakljuiti da
crpljena voda sadri umerenu koliinu uobiajenih primesa za ovo podruje. Tu
dominiraju amonijani azot, gvoe i arsen u koncentracijama koje prekorauju
propisima dozvoljene koncentracije. U okviru postojeeg Vodozahvata I izgraen je
ureaj za kondicioniranje sirove crpljene vode, koji se satoji od etiri meusobno
nezavisne linije kapaciteta od po 100 l/s odnosno maksimalni kapacitet postrojenja
iznosi 33.000 m3/dan.

Na Vodozahvatu II i ostalim disperznim vodozahvatnim objektima kondicioniranje

se svodi na dezinfekciju gasnim hlorom. Obzirom da se oko 70% dnevnih potreba grada
i Palia obezbeuje sa Vodozahvata I, postojee stanje se moe smatrati samo
prihvatljivim, ali ne i zadovoljavajuim.
Obzirom da se usled nedostatka bilo kakvog drugog resursa, sem podzemnih
voda, ne mogu oekivati drugi vidovi vodosnabdevanja, u planskom periodu je potrebno
postojee resurse adekvatno zatititi, kao i uvesti rigorozne mere u cilju tednje
postojeeg vodnog blaga. Postojee objekte za kondicioniranje na vodozahvatu I
rekonstruisati i dograditi u smislu dalje redukcije arsena i gvoa u distribuiranoj vodi.
Takoe je potrebno izgraditi odgovarajui objekat za kondicioniranje na Vodozahvatu II.
Obzirom na jednoznano opredeljenje da i naa drava, kao i drave u
neposrednom okruenju krene putem trine privrede, dominaciji privatnog vlasnitva,
realno je za oekivati da e i zakonodavna aktivnost ii u tom pravcu, te je stoga uputno
blagovremeno usklaivanje ciljeva u ovoj grani komunalne oblasti sa propisima,
normativima i preporukama EU i razvijenih evropskih zemalja, ne zapostavljajui pri
pom osnovne strateke dokumente Zakon o vodama i Vodoprivrednu osnovu Srbije.
Rezervoari
U uslovima izgraenog sistema vodosnabdevanja, uloga rezervoara je u

izravnavanju varijabilne potronje vode od strane korisnika sa kontinualnom
proizvodnjom vode na vodozhvatnim kompleksima. Osnovne karakteristike rezervoara
proistiu iz koncepcije dugoronog razvoja sistema vodosnabdevanja naselja Subotica i
Pali kao jednog jedinstvenog tehnikog sistema.
Postojei rezervoar na Vodozahvatu I zapremine od 3000 m3 se u potpunosti
uklapa u budue reenje.
Ocenjujui budue potrebe pri potronji vode od 28.800 m3/dan, postoji potreba
za ukupnim rezervoarskim prostorom od oko 8.500 m3. Imajui u vidu sada raspoloivi
kapacitet, potrebna je realizacija novog rezervoarskog prostora od 5.500 m3. Od toga bi
se deo realizovao na Vodozahvatu I (3.000 m3), a ostali deo na Vodozahvatu II i
eventualno na Paliu ( 2.500 m3).
Crpne stanice
Kondicionirana voda iz rezervoara se putem crpnih agregata upuuje u

distribucionu mreu. Obavezne lokacije crpnih stanica su na Vodozahvatima I i II.
Potencijalna lokacija crpne stanice moe biti i u sklopu eventualnog rezervoara na
Paliu.
Oekivani maksimalni asovni kapaciteti potronje vode iznosie oko 850 l/s.
Ovo odgovara asovnom koeficijentu neravnomernosti u danu maksimalne potronje od
2,5. Planirani raspored kapaciteta crpnih stanica bi bio na vodozahvatu I bio 625 l/s, na
vodozahvatu II 150 l/s i na Paliu 75 l/s.
Postojea crpna stanica na Vodozahvatu I u potpunosti se, bez posebnog
poveanja kapaciteta, uklapa u novo reenje.
Distributivni sistem
Osnovna uloga distributivnog sistema je dopremanje zahvaene i kondicionirane
vode potroaima prema njihovim potrebamo, po koliini i pritisku. Distributivna mrea
se sastoji od sistema magistralnih vodova i detaljne distributivne mree. Magistralna

mrea stvara osnovne pretpostavke da se dovoljne koliine pod potrebnim pritiskom

dopreme do svih potroaa, odnosno do detaljne distribucione mree na koju se
potroai prikljuuju. Obzirom da je u proteklih 50-tak godina, dinamika gradnje detaljne
mree bila vea u odnosu na magistralnu mreu, u danima maksimalne potronje se
deava da do potroaa ne stie dovoljna koliina vode ili je niskog pritiska.
Struktura distributivne mree po prenicima je sledea:
r.br. Prenik Duina u Subotici Duina na Paliu

mm m m
1. 25 ( 1 ) 318 90
2. 30 (5/4) 2.106 357
3. 40 (6/4) 514
4. 50 (2) 8.019 311
5. 50 3.243 210
6. 75 (3) 670
7. 80 (90) 56.699 8.542
8. 100(110) 121.358 8.046
9. 125 758
10. 150(160) 29.429 5.980
11. 200 17.435 436
12. 225 1.150 101
13. 250 4.516 1.415
14. 300 (315) 4.906
15. 350 1.080
16. 400 1.706
17. 450 4.480
SVEGA: 258.367 25.488
Na distributivnu mreu prikljueni su sledei korisnici:
Individualno kolektivna Ustanove,

r.b. Naselje Industrija
stanovnitvo izgradnja zanatstvo i dr.
1 Subotica 18.691 664 1.850 180
2 Pali 1.534 12 115 18
Razvoj distributivne mree podrazumeva:

- potpuno pokrivanje svih povrina (ulica) koji po novom urbanistikom reenju
imaju odgovarajuu namenu.
- kompletiranje osnovne magistralne mree, kojom se obezbeuje mogunost
prihvatanja vode sa centralnih Vodozahvata i distribucije do glavnih centara
potronje.
- zamena dotrajale i neadekvatne mree

Pod pretpostavkom potpune izgraenosti i prikljuenosti stanovnitva na

distributivnu mreu, potrebno je izgraditi novu mreu sledee strukture:
r.b. Prenici (mm) Duine (m)

1. 100 65.000
2. 150 25.000
3. 200 10.000
Svega: 100.000
Realizacija magistralnih pravaca kojima se funkcionalno povezuju Vodozahvati I i

II, kao i Subotica sa Paliem, predvia realizaciju cevovoda po sledeoj strukturi:
Prenici Duine
r.b.
(mm) (m)
1 400 18.000
2. 500 18.000
3. 600 7.000
Svega: 43.000
U procesu zamene dotrajalih i neadekvatnih cevovoda u ovom planskom periodu

se predvia realizacija samo 1/3 od ukupno potrebnih duina po sledeoj strukturi:
Prenici Duine
r.b.
(mm) (m)
1 100 50.000
2. 150 8.000
3. 200 6.000
4. 250 2.000
5. 300 2.000
6. 400 2.000
Svega: 70.000
ODVOENJE OTPADNIH VODA
Kanalizaciona mrea
Kanalizaciona mrea grada je izgraena po meovitom sistemu (optem), to

podrazumeva odvoenje atmosferskih i otpadnih voda istom kanalskom mreom do
ureaja za preiavanje.
Sve otpadne vode se odvode gravitaciono. Ovakav sistem i nain odvoenja
otpadnih voda je usvojen nakon viestranog prouavanja mesnih uslova: konfiguracija
terena, karakter naselja, koliine otpadnih voda iz domainstava i industrije, sanitarni
zahtevi i potreban stepen preiavanja. Recipijent preienih otpadnih voda je jezero
Pali.

Za razliku od grada, naselje Pali i Radanovac imaju kanalizacionu mreu

separatnog sistema gradnje, odnosno razdvojene kanalizacione mree za atmosfersku i
upotrebljenu vodu. Atmosferske vode se odvode otvorenim kanalima, dok je
kanalizaciona mrea za upotrebljene vode reena cevovodima. Recipijent za
Slanom jezeru. U naselju Radanovac nije graena fekalna kanalizaciona mrea, dok je
na Paliu graena veinom u stambenoj zoni naselja.
Obzirom da izgradnja kanalizacione mree znatno zaostaje za izgradnjom

vodovodne mree, mnoga domainstva koriste septike jame (uglavnom vodopropusne,
manjim delom vodonepropusne) kao recipijent upotrebljenih voda. Na ovim mestima
atmosferske vode se reavaju slobodnim razlivanjem i upijanjem u slobodnu zelenu
povrinu.
Dimenzionisanje postojee kanalizacione mree Subotice je vrena primenom

racionalne metode. Kod atmosferskih voda usvojena je petnaestominutna kia kao
merodavna. Za ui centar se rauna sa dvogodinjim povratnim periodom, dok je za
ostale delove grada i naselja usvojen jednogodinji povratni period merodavne kie.
Korienjem nomograma usvojene su sledee vrednosti merodavnih intenziteta
merodavnih kia:
n=2 god. t=15 min q=132 l/s/ha
n=1 god. t=15 min q= 90 l/s/ha
Koeficijenti oticanja prema nameni povrine usvojeni su sledei:

- centralne funkcije 0,60
- industrija 0,50
- kolektivno stanovanje 0,40
- individualno stanovanje 0,20
- parkovi i zatitno zelenilo 0,02
- groblja 0,00
Koliina komunalnih otpadnih voda se rauna na bazi specifine produkcije od

qs= 200 l/stanovnik/dan = 2,31. 10-3 l/stanovnik/s
Celokupno slivno podruje grada je podeljeno na dva podsliva. Vetaku

vododelnicu ini eleznika stanica i eleznika pruga (pravac sever-jug), to deli grad
na zapadnii i istoni sliv. Slivno podruje je pokriveno sa devet kolektora od kojih je
jedan za industriju. Okosnicu zapadnog sliva ini kolektor III (glavni gradski kolektor).
Usled proirenja stambene zone ka zapadu u ranijem periodu, izgraen je i kolektor "0"
koji prihvata i evakuie vode sa proirenog sliva. Okosnicu istonog sliva ini kolektor
VII, koji prihvata vode iz kolektora V i VI i odvodi ih do ureaja za preiavanje.
Upotrebljene vode stambene zone naselja Pali i Radanovac, kao i iz

industrijskih pogona "Podrum Pali" i "Chemos", prihvataju se kolektorom "A" i odvode
na ureaj za preiavanje. Kanalisanje turistike zone naselja Pali vri se kolektorima
"B" i "C" koji se ulivaju u kolektor "A".

Prethodnim GUP-om je utvrena potronja vode od 150 l/stanovnik/dan uz

koeficijente dnevne neravnomernosti 1,50 i 2,00 Osim ovih koliina, raunalo se i sa
dotokom vode iz podzemlja u kanalizaciju usled visokog nivoa podzemne vode na
nekvalitetno izvedenim spojevima cevi ulinih vodova i kunih prikljuaka i to:
q = 150 m3/dan/km = 1,74 l/s/km za teren nii od 108 m.n.m.
q = 70 m3/dan/km = 0,81 l/s/km za teren vii od 108 m.n.m.
Dotok vode iz industrije iznosi:

Q = 7 l/s za "Chemos"
Q = 20 l/s za "Podrum Pali".
Koliina komunalnih otpadnih voda se rauna na bazi specifine produkcije od

qs= 200 l/stanovnik/dan = 2,31. 10-3 l/stanovnik/s
Mrea u gradu je veinom graena od savremenih materijala (PVC, polietilen,

beton) cevi, ali su jo zastupljeni i vodovi od opeke (stari zidani kanali sa poetka XX
veka), azbestcementa. Mrea je opremljena svim potrebnim fazonskim komadima. Na
mreu su ugraeni slivnici i reviziona okna, obzirom da je mrea dimenzionisana za
atmosfersku i upotrebljenu vodu.
Stepen izgraenosti kanalizacione mree u Subotici je jo uvek veoma nizak.
Ocenjuje se da je pokrivenost uline mree sistemom kanalisanja ispod 50%.
Uzimajui u obzir oekivano proirenje graevinskog rejona, ovaj stepen e
biti jo manji.
Izgradnja glavnih kolektorskih pravaca znaajno zaostaje za stvarnim potrebama.
Ovo predstavlja znaajnu konicu dalje urbanizacije predvienih prostora. Disponiranje
otpadnih voda u septike jame ne predstavlja prihvatljivo reenje.
U naselju Pali izgradnja kanalizacije je veoma intenzivna i ovde je posebno
izraena potpuna neusklaenost broja prikljuenih korisnika i mogunosti preiavanja
ovih otpadnih voda. Poseban problem predstavlja i potpuno odsustvo separatne
kanalizacije atmosferskih voda.
Nepostojanje kanalizacione mree u neposrednom okruenju jezera Pali
(vikend naselje) predstavlja znaajnu potencijalnu opasnost po jezero Pali.
Osnovne polazne postavke razvoja kanalisanja, odnosno ciljevi razvoja do

kraja planskog perioda su:
- delimina, 75%-na izgraenost kanalizacione mree
- delimina, 80%-na prikljuenost stanovnitva
- potpuna prikljuenost ustanova na kanalizacionu mreu
- potpuna prikljuenost industrije na kanalizaciju
- potpuno preiavanje svih otpadnih voda iz sistema kanalisanja
- kompletiranje glavnih kolektorskih pravaca kojima se obezbeuje mogunost
razvoja sekundarne mree i kojim se vri zamena dotrajalih i neadekvatnih
vodova
- poboljana pouzdanost sistema kanalisanja
- obezbeenje potrebnih kapaciteta sistema za preiavanje otpadnih voda po
kriterijumima Evropske direktive za osetljive vodoprijemike.
- obnavljanje dotrajale i neadekvatne kanalizacione mree
- povezivanje Subotice i Palia u jedinstveni tehniki sistem
- transformacija delatnosti sa ciljem poveanja efikasnosti funkcionisanja sistema
- poetak realizacije kanalizacije atmosferskih voda naselja Pali

Kao rezultat sprovoenja prednjih ciljeva, oekivani bilansi otpadnih voda (u danu
maksimalnih potreba bez padavina) se procenjuju na:
r.b Vrsta upotrebljenih voda 2004. god 2020. god

m3/dan m3/dan
1 Stanovnitvo 14.100 13.500
2 Ustanove 1.600 1.800
3. Industrija 5.000 12.000
4. Infiltracija 4.300 6.200
Ukupno 25.000 33.500
Polazei od prednjih pretpostavki, osnovni karakter otpadnih voda (sirova i

preiena voda) bie:
Preiena
r.b. Parametar Sirova voda
voda
1. HPK mg/l 500 125
2. BPK5 mg/l 250 20
3. Suspendovane materije mg/l 300 30
4. Ukupan azot mg/l 45 10
5. Ukupan fosfor mg/l 7 1
Po postavljenim ciljevima izgraenosti i prikljuenosti stanovnitva na

kanalizacionu mreu, oekuje se sledea struktura nove mree:

1 200 20.000
2. 250 40.000
3. 300 15.000
4. 400 15.000
5. 500 10.000
Svega 100.000
Izgradnja novih kolektorskih pravaca predstavlja preduslov razvoja sekundarne

kanalizacione mree. Realizacija glavnih kolektorskih pravaca i zamena stare dotrajale
mree, predvia realizaciju sledee strukture glavnih kolektora:

1. 300 (Pali) 8.000
2. 800 5.000
3. 1000 10.000
4. 1500 10.000
5. 2000/1500 8.000
6. 2500/1800 6.000
Svega 47.000

PREIAVANJE OTPADNIH VODA
Ureaj za preiavanje otpadnih voda
Ureaj za preiavanje otpadnih voda grada i industrije nalazi se u

jugoistonom delu grada na zapadnom ogranku jezera Pali, a u pogonu je od 1976.
godine. Obzirom na vrstu, kvalitet i koliinu otpadnih voda primenjuje se bioloki
postupak preiavanja otpadne vode. Ureaj se sastoji od dve tehnoloke celine i to
od linije vode (postupak bioloki aktivnog mulja) i linije mulja (aerobna stabilizacija mulja
sa mainskom dehidracijom). Postojei kapacitet ureaja je 45.000 m3/dan otpadnih
voda.
Prema raspoloivim podacima, prosena dnevna koliina otpadnih (i atmosferskih)
voda u proteklom periodu se kree u rasponu izmeu 26.500 i 39.000 m3/dan, odnosno
izmeu 9,7 i 14,2 miliona m3/god. Na koliinu otpadnih voda bitno utiu godinje koliine
padavina. Dnevna koliina preraene vode na sistemu, odnosno stvarni kapacitet
postrojenja, kretala se u proteklom periodu u rasponu izmeu 24.000 - 36.500 m3/dan.
Viak otpadne vode u odnosu na ovu utvrenu veliinu u periodu ekstremnih kia, odvodi
se mimovodom u retenziju, lagunu I ili III. Do korienja mimovoda dolazi uglavnom
kratkovremeno u periodu jakih kia. Ovako odvedena koliina voda kretala se u rasponu
izmeu 0 - 2,5 miliona m3/god., odnosno izmeu 0 - 21% godinje ukupne koliine voda. O
kvalitetu ovih voda nema pouzdanih podataka, ali se radi o padavinama veoma razreenoj
otpadnoj vodi.
Efekat preiavanja otpadnih voda u proteklom periodu odgovarao je projektom

deklarisanoj vrednosti u veem broju sluajeva. Prosean stepen preiavanja u
lagunskom sistemu se kree oko 20%. Postojei sistem za preiavanje slui za
uklanjanje fizikih neistoa i organskih materija. Sistem nije predvien za redukciju
koncentracije azota i fosfora, iako spontano, paralelno sa preiavanjem, dolazi i do
redukcije ovih elemenata za 20%(azot) i 36% (fosfor). Soli koje su prisutne u predmetnim
vodama, prolaze kroz postrojenje bez promena.
U cilju postizanja eljenog efekta preiavanja izgraeni su ureaji i objekti -
primarni preistai u okviru nekolicine industrijskih kompleksa. U okviru ovih kompleksa
postoje sistemi za recirkulaciju i ponovno korienje voda ili predtretman otpadnih voda
ili oba (HI "Zorka", "Veterinarski zavod", "29. Novembar", "Sever", "Bratstvo" itd). Nakon
ovih tretmana delom preiene vode se ulivaju u kanalizacionu mreu i evakuiu do
glavnog ureaja za preiavanje otpadnih voda (UPOV).
Za razliku od grada, naselje Pali i Radanovac imaju kanalizacionu mreu

separatnog sistema gradnje, odnosno razdvojene kanalizacione mree za atmosfersku i
upotrebljenu vodu. Atmosferske vode se odvode otvorenim kanalima, dok je
kanalizaciona mrea za upotrebljene vode reena cevovodima. Recipijent za
Slanom jezeru.
Obzirom da u velikom delu naselja nije izgraena kanalizaciona mrea za
atmosferske vode, na najkritinijim mestima (depresije u centralnom delu stambene
zone) se viak atmosferskih voda prikuplja i odvodi postojeom kanalizacijom za
upotrebljene vode. Naselje Pali je zapoelo izgradnju postrojenja za preiavanje
otpadnih voda. Izgraena je crpna stanica sa mehanikom reetkom i kao privremeno
reenje preiavanja putem fakultativne lagune. U funkciji se nalazi crpna stanica sa
reetkom, a laguna zbog preoptereenost radi sa minimalnim efektima.

Dnevni prosek prispele vode na ureaj je oko 400 m3/dan. Koncentracija

organskog optereenja ulazne vode izraena kao BPK5 je u preoseku 100,2 mg/l O2.
Specifino zapreminsko organsko optereenje je u proseku 4,48 BPK5/m3 lagune na
dan. Efekat biohemijskog preiavanja otpadnih voda raunato na smanjenje BPK5 u
proseku iznosi 80,2 %.
JEZERO PALI
Jezero se nalazi istono i jugoistono od Subotice, odnosno juno od naselja

Pali. U pogledu topografskih karakteristika okruenja, severno i severoistono podruje
gravitira prema jezeru. Jezero predstavlja prirodni vodoprijemnik vikova voda ovog
podruja, koji povrinski i podzemno gravitiraju prema jezeru. Prirodan pad terena u
pravcu severozapada prema jugoistoku je izrazit, na duini od oko 5 do 10 km od
jezera, visinska razlika kote terena iznosi i do 15 m.
Sve intenzivnijom urbanizacijom naselja (Subotice i Palia) i razvojem industrije,
u jezero dospeva sve vea koliina otpadnih voda. Pored ovoga uticaja naselja, izraen
je I nepovoljan uticaj otpadnih voda od turistikog sadraja, kao i hemizacije
poljoprivredne proizvodnje u neposrednom okruenju jezera.
Reim vode jezera u prolosti je bio iskljuivo u funkciji klimatsko-meteorolokih
inilaca i varijacija koliina i kvaliteta otpadnih voda u sopstvenom slivnom podruju.
U dalekoj prolosti ( bez izgraene kanalizacije) reim padavina i podzemnih voda je
direktno uslovio vodni reim jezera Pali. Velike varijacije su se odnosile kako na
povremeno potpuno isuivanje jezera, tako i na obilje vode iji su se vikovi odvodili
odvodnim kanalima do vodoprijemnika vodotoka Kire, odnosno sve do reke Tise.
Izgradnjom sistema vodosnabdevanja i kanalisanja grada Subotice, u reim vode jezera
Pali uvodi se novi resurs usled korienja podzemnih voda koji dosada nisu
uestvovali u bilansu jezera. Ovo je kao posledicu donelo znaajno smanjivanje
varijacije u reimu voda jezera. Od uvoenja institucionalnog vodosnabdevanja i
kanalisanja nije dolo do znaajnih manjkova vode u bilansu jezera.
U novije vreme je izgraena veza jezera za rekom Tisom, izgradnjom
Hidrosistema Severna Baka podsistem Tisa-Pali sa prvenstvenom namenom
obezbeenja vode za potrebe navodnjavanja. Isto tako postoji izgraen i obilazni
sistem za odvoenje preienih voda mimo dela jezera Pali. Oba ova sistema mogu
imati znaajnu funkciju u regulisanju kako bilansa voda, tako i kvaliteta voda jezera
Pali.
Razvoj tehnikih reenja u pogledu jezera Pali, odnose se na izgradnju,
rekonstrukciju i osposobljavanje objekata i ureaja za upravljanje koliinom i nivoom
voda jezera. Shodno ovome ovo obuhvata:
- rekonstrukcija svih ustava i preliva i usklaivanje njihovih tehnikih
karakteristika sa novim potrebama.
- osposobljavanje sistema obilaznog kanala i crpne stanice
- obezbeenje pogonske sigurnosti Hidrosistema Sev. Baka, podsistem Tisa
Pali
U oblast razvoja spadaju i odravanje, rekonstrukcija i izgradnja obaloutvrda.
Poseban aspekt razvoja jezera predstavlja bavljenje promenama morfologije
korita jezera.
Bavljenje morfologijom dna jezera znai da se pored izuavanja ove pojave
moraju nai i tehnika reenja za odravanje jezera u stanju koje bi ono imalo da nema
nepovoljnih antropolokih uticaja.

3.3.3. ENERGETSKA INFRASTRUKTURA
ELEKTROENERGETSKA INFRASTRUKTURA
Snabdevanje elektrinom energijom na podruju grada je iz jedinstvenog

elektroenergetskog sistema i ne postoji druga mogunost snabdevanja grada
elektrinom energijom.
Potroai u gradu se napajaju iz visokonaponske mree na naponskom nivou
110 kV i to preko trafostanica:
- SUBOTICA-1 110/35 kV, instalisane snage 51,5 MVA - (31,5+20) MVA
- SUBOTICA-1a 110/20 kV, instalisane snage 31,5 MVA
- SUBOTICA-2 110/20 kV, instalisane snage 63 MVA (31,5+31,5) MVA
- SUBOTICA-4 110/20 kV, instalisane snage 63 MVA (31,5+31,5) MVA
Napajanje ovih 110/x kV trafo stanica je iz TS SUBOTICA-3 400/110 kV putem

110 kV dalekovoda. Zatitni koridor kod 110 kV dalekovoda ini prostor irine najmanje
15m sa obe strane stubova dalekovoda i u tom prostoru nije dozvoljena izgradnja
objekata kao ni zasaivanje srednjeg i visokog rastinja bez predhodne saglasnosti
vlasnika 110 kV dalekovoda.
Sa vodovima 35 kV-a napajaju se trafo stanice 35/10 kV Industrija u
Aleksandrovu i Centar u centru grada. Na sredenjenaponskom nivou 10 kV
elektrinom energijom se snabdeva oko 11,5% od ukupnog broja potroaa.
Sa vodovima 20 kV napajaju se distributivne trafostanice koje snabdevaju
preostalih 88,5% od ukupnog broja potroaa.
Odreeni broj izvoda 20 kV iz ove dve 110/20 kV trafostanice se meusobno
sueljavaju to daje mogunost dvostranog napajanja velikog dela distributivnog
sistema.
Potroai na Paliu, koji se sastoji iz stambenog i turistikog dela, snabdevaju se
elektrinom energijom iz visokonaponske mree:
- 35 kV izvod iz TS SUBOTICA-1 napaja TS PALI 35/10 kV instalisane
snage 12 MVA.
- 110 kV izvod iz TS SUBOTICA-3 napaja TS PALI 110/20 kV instalisane
snage 31,5 MVA.
Na srednjenaponskom nivou 10 kV napajaju se distributivne trafostanice za oko

44% potroaa, a na srednjenaponskom nivou 20 kV napajaju se trafostanice za
preostalih oko 56% potroaa.
Postojee stanje izgraenosti srednjenaponskih elektroenergetskih objekata i
vodova Subotice i Palia dato je u sledeim tabelama:
Energetski objekti
Instalisana
Mesto NAPON MBTS STS BTS ZTS UKUPNO
snaga MVA
10 kV 7 29 3 5 44 15,0
SUBOTICA
20 kV 128 169 47 344 115,95
10 kV 2 13 5 2 22 6,77
PALI
20 kV 7 24 31 8,6
UKUPNO: 144 235 8 54 441

Elektroenergetski vodovi
VN VN NN NN
Mesto NAPON
kablovi vazduni kablovi vazduni
10 kV 9,89 km 15,6 km
SUBOTICA 89,4 km 274,0 km
20 kV 102,3 km 55,4 km
10 kV 5,2 km 5,2 km
PALI 19,0 km 78,3 km
20 kV 4,9 km 15,5 km
UKUPNO: 122,29 km 91,7 km 108,4 km 352,3 km
Potronja elektrine energije za grad Suboticu i naselje Pali u periodu od 1992.

godine do 2004.godine data je u sledeoj tabeli:
POTRONJA (MWh) VRNO OPTEREENJE (MW)

GODINA
SUBOTICA PALI SUBOTICA PALI
1992. 376772 28649 89,70 6,82
1993. 401488 34675 95,59 8,25
1994. 404262 42241 96,25 10,06
1995. 414914 44202 98,79 10,52
1996. 414461 45349 98,68 10,80
1997. 424423 44643 101,05 10,63
1998. 415115 45746 98,84 10,89
1999. 392042 44870 93,34 10,68
2000. 417391 47498 99,38 11,31
2001. 430828 50857 102,58 12,11
2002. 408457 47602 97,25 11,33
2003. 409356 55066 97,46 13,11
2004. 391439 49681 93,20 11,83
Na osnovu postojeih podataka moe se dati prognoza potronje elektrine

energije za planski period od 20 godina raunata u odnosu na poetnu plansku 2000.
godinu po sledeoj formuli:
A = Ao x (1+p) (MWh)
Ao potronja elektrine energije u godini poetka posmatranja

n vreme posmatranja
p(%) prosena godinja stopa rasta potronje elekt. energije za planski period (3%)
A projektovana potronja elektrine energije
Uzimajui u obzir novoplanirane zone stanovanja i naroito radne zone

namenjene komercijalnim funkcijama planirana je godinja stopa rasta potronje
elektrine energije od 3% u ovom planskom periodu.
Na osnovu prorauna datog formulom, u 2020. godini treba oekivati potronju
elektrine energije od 753850 MWh za teritoriju grada i 85786 MWh za naselje Pali.

Potrebnu snagu za napajanje odrediemo uz pretpostavku da e 2020. godine

trajanje vrnog optereenja biti 4200 h,
P(MW) = A(MWh) / 4200 h = 753850 / 4200 = 179,49 (MW) za teritoriju grada i
P(MW) = A(MWh) / 4200 h = 85786 / 4200 = 20,43 (MW) za naselje Pali
Potreban broj trafo stanica raunat u odnosu na jedinicu tipske snage od 630
kVA, pri faktoru snage (cos ) priblino 1, iznosi
N (kom) = P (MVA) / 0,630 MVA = 179,49 / 0,63 = 285 kom za teritoriju grada i
N (kom) = P (MVA) / 0,630 MVA = 20,43 / 0,63 = 33 kom za naselje Pali
Stalni rast potronje elektrine energije pored postojeih elektroenergetskih

objekata zahteva izgradnju nove TS 110/20 kV SUBOTICA-5 na Pairskom putu,
ugradnju treeg transformatora u TS 110/20 kV SUBOTICA-4 rekonstrukciju TS 35/10
kV Industrija u 20 kV RP Industrija ukidanje TS 35/10 kV Centar i Pali,
rekonstrukciju postojeih i izgradnju novih elektroenergetskih vodova i trafostanica ime
bi se ostvarili uslovi za prelaz grada i naselja Pali na 20 kV naponski nivo.
Nova TS 110/20 kV SUBOTICA-5 sa novim 20 kV izvodima bi preuzela deo

postojeeg konzuma i novoplanirani konzum postojeih TS 110/x kV i to u zapadnom,
jugozapadnom i junom delu Subotice. Novi i postojei 20 kV izvodi iz postojeih TS
110/20 kV bi preuzeli konzum koji se sada napaja putem 10 kV izvoda, uz potrebu
rekonstrukcije postojeih elektroenergetskih objekata i izgradnju novih (deo Palia i deo
centra Subotice) a takoe i deo novoplaniranog konzuma (Pali, severni i
severozapadni deo Subotice, deo izmeu Subotice i Palia, kao i deo oko jezera Pali).
Za obezbeenje elektrine energije u poveznom pojasu izmeu grada i naselja

Palia (sa june strane magistralnog puta M-22.1) namenjenom poslovno-komercijalnim
fukcijama potrebno je planirati izgradnju posebnog 20kV izvoda od TS 110/20 kV Pali
do RS Istok uz izgradnju odgovarajueg broja trafo stanica 20/0,4 kV i pripadajue
elektroenergetske mree na oba naponska nivoa.
Zapadna obala jezera Pali (namenjena turistikim sadrajima) snabdevae se
el. energijom iz izvoda Park (iz TS 110/20 kV Pali), prostor du obilaznog puta oko
jezera Pali (namenjen individualnom stanovanju i turizmu) el. energiju e dobijati iz
izvoda Vikend naselje a prostor du poveznog puta grad-petlja Istok (namenjen
komercijalnim funkcijama) el. energijom e se snabdevati privremeno (do izgradnje SU-
5) sa postojeeg 10 kV izvoda Industrija a nakon izgradnje SU-5 novim 20 kV
izvodima iz TS SU-5 i TS Pali kako bi se obezbedilo dvostrano napajanje.
Izgradnji novih stambenih i poslovnih objekata treba da predhodi izgradnja
potrebnih elektroenergetskih objekata, to e se detaljno odrediti u samom postupku
realizacije izgradnje. Distributivna elektroenergetska mrea bie graena kabliranjem.
Postojea nadzemna mrea po isteku eksploatacionog veka takoe e biti kablirana.
Javna rasveta, u svim svojim vidovima, tj. osvetljenje saobraajnica, peakih

prelaza, parking prostora, parkova, industrijskih postrojenja, dekorativno osvetljenje,
svetlei natpisi, reklame, itd. reava se po najsavremenijim principima uz primenu
odgovarajuih propisa i standarda.

Osvetljenje je izvedeno sa ivinim i natrijumovim sijalicama i sijalicama sa

uarenim vlaknima. Ukupna duina javne rasvete je 541 720 m, od toga je 127 540 m
kablovski i 414 180 m vazduni vod. Broj sijalinih mesta je ukupno 11 127 kom a od
toga je sa uarenim vlaknom 486 kom, sa ivinim sijalicama 9636 kom i sa natrijumovim
sijalicama 911 kom.
Izgradnja javne rasvete u narednom periodu e pratiti sveukupnu planiranu
izgradnju objekata, saobraajnica, itd. Obzirom na znaaj koje pojedine ulice zauzimaju
u mrei ulica u skladu sa novim GP planirana izgradnja javne rasvete treba da zadovolji
sledee kriterijume:
- javna rasveta u gradskim magistralnim ulicama treba da obezbedi sjajnost-
gustinu osvetljenosti kolovoza iznad 1,5 cd/m
- javna rasveta u gradskim saobraajnicama I reda treba da obezbedi sjajnost-
gustinu osvetljenosti kolovoza od 1,2 cd/m do 1,5 cd/m
- javna rasveta u gradskim saobraajnicama II reda treba da obezbedi sjajnost-
gustinu osvetljenosti od 1,0 cd/m do 1,2 cd/m
- javna rasveta u gradskim saobraajnicama III reda treba da obezbedi sjajnost-
gustinu osvetljenosti od 0,8 cd/m do 1,0 cd/m
- javna rasveta u svim ostalim ulicama treba da obezbedi sjajnost-gustinu
osvetljenosti do 0,8 cd/m
U cilju smanjenja potronje elektrine energije i poboljanja kvaliteta javne

rasvete planirati rekonstrukciju postojee javne rasvete odnosno zamenu svih
postojeih svetiljki savremenim tipovima svetiljki sa kvalitetnim i efikasnim svetlosnim
izvorima.
SISTEM SNABDEVANJA TOPLOTNOM ENERGIJOM
Toplotna energija ini dobar deo ukupne energetske potronje grada Subotice.
Snabdevanje toplotnom energijom se vri iz:
- centralizovanih sistema (toplifikacionog i gasifikacionog)
- individualnih loita (lokalno)
Delovi grada sa manjom gustinom stanovanja i industrija e se snabdevati
toplotnom energijom iz gasifikacionog sistema, a iz toplifikacionog sistema delovi grada
sa veom gustinom stanovanja i poslovni delovi grada. Deo potroaa e se i dalje
snabdevati toplotnom energijom iz individualnih loita do konane izgradnje
gasifikacionog sistema.
Toplifikacioni sistem grada
Toplifikacioni sistem grada odrava JP SUBOTIKA TOPLANA koja raspolae

sa kotlarnicom kapaciteta 146,2 MW a instalisana snaga potroaa iznosi 132 MW. Kao
osnovni energent koristi se prirodni gas a mogue je alternativno da se koristi i mazut.
Na daljinski sistem grejanja sada je prikljueno 9100 stambenih i 700 poslovnih jedinica.
Magistralna vrelovodna mrea za potrebe grada (glavni magistralni vod sa tri
magistralna ogranka) je izgraena u duini od oko 5350 m i ne planira se daljne
proirenje iste nego samo rekonstrukcija postojeih magistralnih vodova zbog
dotrajalosti istih. Na osnovu ovako izgraene vrelovodne mree formirane su zone
toplifikacije (sadanje i budue) ije su granice prikazane na odgovarajuem grafikom
prilogu.

Oblasti gde se toplifikacijom pokrivaju termoenergetske potrebe u celosti su

sledee:
- Mesna zajednica CENTAR I blok oivien ulicama Maksima Gorkog,
trosmajerova, Dimitrija Tucovia, Aleja M. Tita, Miloa Obilia, Vatroslava
Lisinskog, Zmaj Jovina i Bose Milievi.
- Mesna zajednica PROZIVKA - blok oivien ulicama Blaka Rajia, Brae
Radi, Bajnatska i Beogradski put.
- Mesna zajednica DUDOVA UMA - blok oivien ulicama Sep Ferenca,
Arsenija arnojevia, Miloa Obilia i Frankopanska.
- Mesna zajednica CENTAR II - blok oivien ulicama Matka Vukovia, Matije
Gupca, Maksima Gorkog i trosmajerova.
- Mesna zajednica CENTAR III - blok oivien ulicama Maksima Gorkog, Trg
Lazara Neia, Kumiieva i Brae Radi.
Oblasti gde se toplifikacijom delimino pokriva termoenergetska potreba su

sledee:
- Mesna zajednica NOVI GRAD - blok oivien ulicama Segedinski put, Marije
Kiri, Rade Konara, Ivana Metrovia, Gavrila Principa i Pap Pala.
- Mesna zajednica KERTVARO i ELJEZNIKO NASELJE - blok oivien
ulicama Segedinski put, Jovana Mikia, Kireki put, Pavlovaka, Hrastova, Save
Kovaevia, Teslina, Partizanskih baza, Zetska, Heroj Pinkija, at Geze, Deligradska,
Banijska, Josipa Kraa, Save Kovaevia, Ki Ferenca do zgrade SUP-a i Segedinskog
puta.
- Mesna zajednica BAJNAT - blok oivien ulicama Senanski put, Preernova,
Brae Radi i Kumiieva.
- Mesna zajednica KER - blok oivien ulicama Beogradski put, Blaka Rajia,
Skerlieva, Nade Dimi, Ivana Antunovia, Dragutina Domjania, Sergeja Jesenjina,
Vase Pelagia, Poreka, Jae Ignjatovia do zgrade Medicinske kole i Beogradskog
puta.
- Mesna zajednica DUDOVA UMA - izvan bloka navedenog u oblasti gde su
termoenergetske potrebe pokrivene u celosti.
- Mesna zajednica CENTAR II - izvan bloka navedenog u oblasti gde su
- Mesna zajednica CENTAR III - izvan bloka navedenog u oblasti gde su
U razmatranom planskom periodu gradit e se vrelovodni prikljuci za konkretne

objekte u blokovima gde gde su termoenergetske potrebe pokrivene u celosti a u
ostalim delovima grada gde su delimino pokrivene termoenergetske potrebe odnosno
gde postoji mogunost snabdevanja energijom iz gasovodnog ili vrelovodnog sistema
opredeljenje e se izvriti u momentu izgradnje imajui u vidu tehnike, ekonomske,
pravne i ekoloke aspekte.
Magistralni parovod za prenos tehnoloke pare industrijskim potroaima koji je
izgraen u duini od oko 3300m je van upotrebe i ovi potroai su prikljueni ili e se
prikljuiti na gasovodnu mreu.

Gasifikacioni sistem grada
Grad se snabdeva gasom iz glavne merno-regulacione stanice GMRS koja je

izgraena u neposrednoj blizini Ciglane (u jugoistonom delu grada) pored eleznike
pruge Subotica-Senta. Ova merno-regulaciona stanica povezana je na magistralni
gasovod za Azotaru i sa GMRS polazi gasovod niskog pritiska, u dva pravca, za
snabdevanje grada gasom.
Jedan pravac ide od GMRS do MRS I koja je izgraena na lokaciji Subotike

Toplane a drugi ide do MRS III koja je izgraena na lokaciji Veterinarskog Zavoda.
Od ovih merno-regulacionih stanica izgraen je glavni gasovodni prsten na teritoriji
grada a samim tim i uline gasovodne mree na teritoriji nekih mesnih zajednica.
Dosada je izgraeno oko 330 km gasovodne mree na teritoriji grada a prikljueno je
oko 4700 stambenih i 300 poslovnih potroaa na sistem. Do kraja planskog perioda
mogue je ostvariti do 20 000 prikljuaka na gasovodnu mreu to bi zahtevalo oko
80.000.000 m gasa na godinjem nivou.
Pored ovoga za potrebe industrije izgraena je gasovodna mrea takoe niskog

pritiska (industrijski gasovod) i to jedan krak prema industriji lociranoj u Aleksandrovu
a drugi prema fabrici Sever u ukupnoj duini od oko 8 km. Od MRS Sever izgraen
je glavni gasovodni vod za Pali kao i MRS Pali koja je locirana u neposrednoj blizini
benzinske stanice Beopetrol.
Da bi se omoguila gasifikacija i ostalih delova grada potrebno je u narednom

periodu izgraditi merno-regulacionu stanicu MRS II na lokaciji fabrike Mladost kao i
gasovod srednjeg pritiska do iste, kao i ulinu gasovodnu mreu na teritoriji sledeih
mesnih zajednica: Novo selo, Mali Bajmok, Gat, Ker, Prozivka, Bajnat, Centar III,
Zorka, Radanovac i Pali.
Osim navedenog glavni pravci izgradnje gasovoda u ovom periodu su pravac od

Ciglane prema krunom putu oko Palia i pravac od fabrike Zorka do Kelebije a nakon
toga i izgradnja odgovarajue uline gasovodne mree
Izgradnja kompletnog gasifikacionog sistema grada kao i prigradskih M.Z. (V.

Radanovac, Pali, Kelebija, itd.) treba da se odvija fazno. Postupnost izgradnje se
namee i ve izgraenim glavnim gasovodnim prstenom kao i ekonomskom
opravdanou nadovezivanja na mreu srednjeg pritiska i daljom gradnjom distributivne
mree za iroku potronju.
Individualni sistem snabdevanja potroaa toplotnom energijom koristie se

samo u onim delovima grada gde nije razvijen nijedan od predhodno pomenutih sistema
za snabdevanje toplotnom energijom, odnosno tamo gde ne postoje tehno-ekonomski
uslovi za izgradnju.
Oekuje se da e u narednom periodu aktivnu primenu dobiti i suneva energija
kod individualne stambene izgradnje i to preteno za dobijanje tople potrone vode pa i
za grejanje objekata.
Kod vieporodine stambene izgradnje imala bi primenu samo za dobijanje tople
potrone vode. ira primena korienja suneve energije prvenstveno zavisi od tehno-
ekonomskih parametara.

Na podruju Subotice postoje izvori termalne vode sa parametrima koji

omoguavaju njeno racionalno korienje. Primena geotermalne energije je mogua u
prvom redu u turistikom delu naselja Pali (koristi se ve i sada), gde se nalaze dva
termalna izvora, za potrebe grejanja i pripremu potrne tople vode. Termalni izvori u
Dudovoj umi i u neposrednoj blizini Majanskog puta takoe se mogu koristiti za
pripremu potrone tople vode.
Drugi izvori toplotne energije (toplotne pumpe, energija vetra, energija biomase,
energija iz smea) imae male mogunosti za praktinu primenu i nisu od sutinskog
znaaja za sam sistem snabdevanja grada toplotnom i elektrinom energijom, mada
mogu da doprinesu znatnim utedama primarnog goriva.
Uteda e se postii poboljanjem regulacije i merenja potronje toplotne
energije, primenom savremenih izolacionih materijala kod objekata koji su u izgradnji
kao i boljom izolacijom postojeih objekata.
3.3.4. TELEKOMUNIKACIONA INFRASTRUKTURA
Subotica je centar mrene grupe, koja pokriva skoro celu Severnu Baku.
Zahvaljujui povoljnom geografskom poloaju, kroz teritoriju mrene grupe
Subotice prolazi magistralni optiki-kablovski prenosni sistem, koji povezuje
telekomunikacionu mreu nae zemlje i nacionalne mree zemalja srednje i istone
Evrope.
U Subotici se nalazi glavna digitalna centrala sa svojim isturenim stepenima za
koju su vezane vorne centrale Pali, Bajmok, centrale u Severnoj Bakoj i krajnje
centrale u optini Subotica.
Pravac radio-relejne veze treba ostaviti kao slobodan koridor, tj. objekti u tom
koridoru mogu biti samo nii od odailjake antene da se ne bi blokirao vezni put, pa je
neophodno zatititi sledee pravce radiokoridora:
- Otvoreni Univerzitet zgrada Pote br. 1 u Prvomajskoj ulici
- Otvoreni Univerzitet antavir
- Otvoreni Univerzitet Baka Topola
Postojei radio-relejni koridori koji su se prostirali od TV tornja u Crvenom Selu

prema Kuli, Senti, antaviru, Bakoj Topoli, Bajmoku, Crvenom otu, Irikom Vencu i
avolju su bombardovanjem TV tornja sada van funkcije te je u narednom periodu
obavezno planirati rekonstrukciju objekta TV tornja kako bi se ponovo uspostavili
navedeni radio-relejni koridori.
Razvoj telegrafsko-telefonskog saobraaja vrie se potpuno u skladu sa

dugoronim i kratkoronim programima razvoja i perspektivnim planovima. U narednom
periodu planirati izgradnju novih isturenih stepena (LDRU) u M.Z. Novo selo, M.Z.
Zorka, MZ Dudova uma, MZ Ker, M.Z. Prozivka, MZ Aleksandrovo i MZ Pali
kao i manjih komutacionih vorova na mestima gde se za to ukae potreba. Nastaviti
izgradnju pretplatnike TT mree kako bi se gustina prikljuaka sa sadanjih 27-35
prikljuaka/100 stanovnika poveala na 40-50 prikljuaka/100 stanovnika.
Sve dvojnike brojeve na teritoriji grada i Palia preraditi u direktne brojeve. Kod
planiranja veih urbanih celina obavezno predvideti prostoriju veliine cca 15 m2 za
smetaj manjeg komutacionog sistema.

Posebnu panju posvetiti daljnjem razvoju mobilne telefonije, interneta i mree

javnih telefonskih govornica. Izgradnjom potrebnog broja antenskih sistema i baznih
stanica mobilne telefonije omoguiti rad ovog sistema telekomunikacije na celom
planskom podruju. Za izgradnju mree javnih govornica obezbediti potreban broj
telefonskih linija i izvesti rezerve do mesta prikljuanja novoplaniranih javnih telefonskih
govornica. Planirati izgradnju mree optikih kablova u cilju povezivanja u prsten
postojeih ili planiranih isturenih stepena glavne centrale u lokalni prsten grada i to na
sledeim pravcima:
RDLU Mali Bajmok RDLU Aleksandrovo
RDLU Aleksandrovo RDLU Kertvaro
RDLU Mali Bajmok RDLU Novo selo
RDLU Novo selo RDLU Peara
RDLU Peara RDLU Zorka RDLU TT centar
RDLU Novo selo RDLU Centar 2 RDLU 4. juli
Kablovsko-distributivni sistem ili popularno kablovska televizija osnovana je

krajem 1989. god. i danas ima preko 17000 pretplatnika. Ovaj sistem omoguuje
kvalitetan i jeftin prijem TV i radio signala kako zemaljskih tako i sa satelita. KDS
obuhvata prijemni antenski sistem, glavnu stanicu i kablovsku mreu sa pojaivaima
signala.
Antenski sistem za prijem satelitskih programa nalazi se na platformi zgrade

Pote br. 1 a antenski sistem za prijem zemaljskih programa nalazi se na krovu zgrada
u ulici B. Radia 13-15. Glavna stanica se nalazi u zgradi Telekomunikacija u Poti 1.
Kablovska mrea sastoji se od glavnih i distributivnih linija u kojima se nalaze

linijski i distributivni pojaivai. U KDS-u pored razliitih vrsta kablova koriten je i optiki
sistem za distribuciju signala do naselja na veoj udaljenosti konkretno naselje Pali.
Primena optikih kablova planirana je za povezivanje u prsten svih postojeih i
novoplaniranih optikih vorova u KDS mrei.
Osim distribucije radio i TV signala KDS je idealno reenje za lokalnu televiziju i
radio, povezivanje raunara sa bazom podataka i kontrolu svih vrsta povratnih
informacija sa funkcijama nadzora i drugim komunikacijskim funkcijama (itanje sa
brojaa, alarmi, rasveta...).
Da bi se obezbedila vea ponuda TV kanala, prenos govora, prenos podataka i

drugih servisa postojea mrea kablovskodistributivnog sistema (KDS) mora se
rekonstruisati prema sledeoj dinamici:
I faza izgradnja optikih vorova na lokacijama koje diktira postojea
kablovska mrea
II faza rekonstrukcija Glavne stanice, izgradnja optikih kablova do svakog
planiranog optikog vora
III faza- realizacija strukture mree zvezda-prsten, tj. izgradnja prstenova koji
povezuju optike vorove i omoguuju veu sigurnost sistema

3.4. BILANS POVRINA
Generalnim planom Subotica Pali do 2020. godine posebno se utvruju

namena i bilans povrina u granici graevinskog reona naselja, odnosno povrine
namenjene stanovanju, radnim sadrajima i javnim potrebama.
Tabela NAMENA I BILANS POVRINA ZEMLJITA U GRANICI GRAEVINSKOG REONA
Redni Povrina
Vrsta zemljita Opis
broj u Ha %
1. Stanovanje i pratei sadraji 3.701,51 45,12
Ostalo graevinsko
Radne i poslovne zone 2.411,82 29,39
2. zemljite
Zelenilo poljoprivrednre pov. 47,65 0,58
Ostalo graevinsko zemljite ukupno 6160,98 75,10
3. Javno graevinsko Povrine za javne namene 1.330,06 16,21
4. zemljite Centralne funkcije 156,81 1,91
Javno graevinsko zemljite ukupno 1.486,87 18,12
5. Vodene povrine Povrine jezera 556,00 6,77
Vodene povrine ukupno 556,00 6,77
POVRINA GRAEVINSKOG REONA UKUPNO 8203,65 100
Precizan pregled i prikaz svih povrina javnog graevinskog zemljita

(postojeeg i planiranog) u graevinskom reonu gradskog naselja definisanog ovim
Generalnim planom e biti mogue dati nakon to bude odreeno odgovarajuim aktom
optine Subotica.
Sa prostorno-planerskog stanovita poseban znaaj ima utvrivanje namene

povrina u funkcionalnom smislu.
Zbog svoje sloenosti i izraene polifunkcionalnosti u smislu objedinjavanja

razliitih funkcija (administracija, uprava, kultura, obrazovanje, zdravstvo i stanovanje)
kao posebna zona su izdvojeni sadraji centralnih funkcija
Kao posebna zona u sklopu namene su izdvojene komunalne zone i objekti koja
ima pratei karakter, ali su neophodne za funkcionisanje naselja, odnosno omoguuju
funkcionalne odnose izmeu osnovnih namena.
Ostale povrine su utvrene prema preovlaujuoj osnovnoj nameni (stanovanje,

rad i rekreacija), a u slovi i pravila se utvruju u skladu sa prostorno funkcionalnim
zahtevima preovlaujue namene.

Tabela BILANS NAMENA POVRINA U GRANICI GRAEVINSKOG REONA
NAMENA UKUPNO
SADRAJ
POVRINA POVR. (ha)
JAVNE
FUNKCIJE
Gradski centar 74,83
CENTRALNE
Sektorski centar 32,93
FUNKCIJE
Vodozahvati 130,15
Preista 47,18
JAVNE NAMENE
POVRINE ZA
KOMUNALNE Energetika 9,81

Kvantaka pijaca 6,55
Komunalni objekti (DTD) 1,11
VODENE
Povrine jezera 556,00
POVRINE
Porodino stanovanje manjih gustina (do 50 st/ha) 1.177,86
Porodino stan. rezidencijalnog tipa (do 50 st/ha) 221,32
Porodino stan. srednjih gustina (od 50-100 st/ha) 1.951,04
OSTALE NAMENE
STANOVANJE
Vieporod. stan. srednjih gustina (od 100-200st/ha) 112,64
POVRINE ZA
Vieporodino stan. velikih gustina (preko 200 st/ha) 53,54

Meovito stanovanje 185,11
RADNE I Mala privreda i zanatstvo 98,92
POSLOVNE
UKUPNO POVRINA PODRUJA U GRAEVINSKOM REONU 8.203.65
Graevinsko zemljite izvan granice graevinskog podruja naselja namenjeno

je za:
- komunalne delatnosti (vodozahvat, deponija vrstog otpada, stono groblje i
glavna merno-regulaciona stanica).

Tabela GRAEVINSKO ZEMLJITE IZVAN

GRANICE GRAEVINSKOG REONA NASELJA
Povrina u
Red.br. Zona Sadraj zone %
Ha
1. Komunalna Vodozahvat 20,52 49,50
2. Komunalna Deponija vrstog otpada 15,65 37,75
3. Komunalna Stono groblje 2,59 6,25
4. Komunalna Merno-regulaciona stanica 2,69 6,50
U K U P N O komun. povrine van granice gra. reona 41,45 100
3.5. GENERALNA REGULACIONA I NIVELACIONA REENJA
3.5.1. REGULACIONA REENJA
Saobraajno reenje definisano generalnim planom, pored osnovnih

karakteristika kolovoza, trotoara, parkiralita i biciklistikih staza, definie i regulaciono
reenje. To podrazumeva irinu i poloaj svih saobraajnih povrina, podzemnih i
nadzemnih komunalnih instalacija.
U hijerarhiji mree najznaajniju ulogu imaju gradske magistrale koje su

predviene sa intenzivnije saobraajno optereenje i u skladu sa tim su planirane sa
kolovozom sa 4 saobraajne trake biciklistike staze i trotoari.
Pored gradskih magistrala planirane su i saobraajnice I reda u kojima je

planiran kolovoz od 7 metara biciklistike staze sa obe strane i trotoari.
U planu su obuhvaene saobraajnice II reda gde se planira kolovoz od 7

metara, biciklistika staza sa barem jedne strane i trotoari.
Najnii rang saobraajnica koje se obrauju su saobraajnice III reda u kojima

se planira kolovoz od 7 metara jednostrana biciklistika staza i trotoari.
Sve ove saobraajnice zajedno ine osnovnu mreu drumskih saobraajnica.
Regulaciona irina zavisi pre svega od potrebne irine kolovoza, biciklistikih

staza i trotoara za prihvatanje saobraajnog optereenja koje se javlja a za to treba
obezbediti odgovarajui broj saobraajnih traka kolovoza i irine biciklistikih staza i
kolovoza. Na bazi toga utvrene su regulacione irine ulica iz osnovne uline mree
kree se od maksimalnih 36 metara do 28 metara samo izuzetno i na ogranienom
potezu. Vano je napomenuti da je regulaciona irina dakle pre svega produkt potreba
za odvijanjem saobraaja.

Razmetaj pojedinih instalacija (kanalizacija, vodovod, itd) je unutar regulacione

irine saobraajnica. Svi ovi kriterijumi definiu buduu regulacionu irinu na pojedinim
saobraajnicama i na bazi toga su izraeni i karakteristini popreni profili.
Regulisanim ulicama se smatraju one ulice koje zadovoljavaju kriterijume u
pogledu njihove irine po sledeim kriterijumima:
Planirane regulacione irine gradskih magistrala su od 28 do 36 metara
Planirane regulacione irine Saobraajnice I reda su od 21 do 30 metara.
Planirane regulacione irine Saobraajnice II reda su od 18 do 28 metara.
Planirane regulacione irine Saobraajnice III reda su od 16 do 24 metara.
Ostale saobraajnice unutar granica ovog plana moraju imati odreene

regulacione irine:
Sabirne ulice po pravilu 15 metara ili vie, a minimum 12 metara.
Stambene ulice po pravilu 12 metara, minimalno 10 metara, a samo izuzetno 8
metara na mestima gde se ni to ne moe obezbediti.
Peake staze i prolazi minimum 2,5 metra, a samo izuzetno 1,5 metar na
mestima gde terenski uslovi ne omoguuju punu irinu.
Kolski prolazi koji spajaju dve javne povrine i druge povrine (pasai, ulazi u
javne parking garae i u druge objekte javne namene i sl.) po pravilu su iroki 6
metara, a samo izuzetno mogu biti irine 5 metara.
U ulicama i na mestima gde nije uspostavljena planirana regulaciona irina,

prilikom izgradnje objekata prethodno uspostaviti punu regulacionu irinu.
3.5.2. NIVELACIONA REENJA
Za reljef Subotice karakteristino je da grad lei severnim delom na relativno

neplodnom pesku a junim delom na plodnim oranicama. Teren je ravniarski sa
nadmorskom visinom od oko 103 do maksimalno 120 metara, sa blagim prelazom od
jedne vrednosti do druge. Pri utvrivanju nivelacionog reenja odluujui faktori su:
mogunost uklapanja postojeeg stanja terena bez velikih zahvata i nivo podzemnih
voda. Zbog toga se predvia da saobraajnice u to veoj meri prate postojei teren
osim na mestima denivelisanih ukrtanja gde e se odstupiti od toga kako bi se
omoguilo reenje prema konkretnim uslovima.
Od svih infrastrukturnih sistema kanalizacija u najveoj meri zavisi od

nivelacionih reenja, pa je zato potrebno naglasiti da je ovakvo nivelaciono reenje
usklaeno sa postojeim i planiranim objektima za ovu namenu. Na ukrtanju glavnih
saobraajnica u grafikom prilogu date su visinske kote usklaene sa ovim principima.
Nivelacija ostalog graevinskog zemljita usaglaava se sa visinskim reenjem

saobraajnica utvrenih unutar javnih povrina.
Tehnike karakteristike infrastrukturnih sistema, uslovi za izgradnju objekata na

terenu razliitih nagiba i nosivosti, usklaeni su sa propisima.

IV PROSTORI SA POSEBNIM OSOBENOSTIMA I OGRANIENJIMA,

REIMI IZGRADNJE I I UREENJA OVIH PROSTORA
4.1. ZATITA PRIRODNIH DOBARA
Prema evidenciji Zavoda za zatitu prirode Srbije, utvreno je da se na podruju

koje je obuhvaeno Generalnim planom Subotica-Pali nalazi zatieno prirodno dobro
Park prirode Pali ( Odluka o stavljanju pod atitu Parka prirode Pali i spomenika
prirode u njemu (Slubeni list optine Subotica broj 8/96, odluka broj I-011-38/96).
Ovom odlukom ovaj prostor se svrstava u III kategoriju zatite.
Kao spomenici prirode u okviru zatienog dobra nalaze se i primerci zatienih
retkosti: jedno stablo poljskog jasena (Fraxinus augustifolia Vaxi) i dva stabla
movarnog empresa (Taxodium distichum).
Na podruju Parka prirode Pali ustanovljuje se:
1. Reim zatite I stepena, koji obuhvata podruje Drugog sektora Palikog jezera
2. Reim zatite II stepena, koji obuhvata podruje Treeg sektora Palikog jezera
i Veernja
3. Reim zatite III stepena, koji obuhvata povrinu Prvog sektora Palikog jezera
(lagune) i deo podruja Bunari, etvrtog sektora jezera pali, podruje velikog
pojila, deo podruja Pipic, podruje Omladinskog jezera, Park Narodnih heroja,
podruje Zoolokog vrta, podruje rasadnika i Tuk ugarnice
Za spomenike prirode propisuje se reim zatite III stepena.
Na podruju Parka prirode Pali utvrene su opte mere atite:

1. Obezbeivanje preiavanja otpadnih voda u skladu sa zakonskim propisima
2. Obezbeivanje funkcionalnosti svih izgraenih objekata, kojima se obezbeuje
reim voda Palia (kanal Tisa-Pali, oduni kanal, preista, ustave , ispusti).
3. Sprovoenje ureenih pravno-ekonomskih odnosa u vodoprivrednoj delatnosti
4. Permanetno praenje kvaliteta vode u slivu Palikog jezera
5. Obavljanje nauno strunih istraivanja u okviru verifikovanih projekata
6. Optu i specijalnu edukaciju po utvrenom programu
7. Zabranu lova u pojasu oko Jezera
8. Red i mir na vodi
Ovim optim merama zabranjuje se :

1. Uputanje zagaenih otpadnih voda
2. Hemijsko i fiziko zagaivanje zatienog dobra I zatiene zone
3. Unoenje alohtonih biljaka i ivotinja
4. Privredni ribolov
5. Otvaranje divljih plaa
6. Ekonomske eksploatacije vodozemaca i gmizavaca
7. Kretanja amaca na motorni pogon izuzev u slubene svrhe
Dozvoljeno je:
1. Unoenje samo autohtonih vrsta biljaka i ivotija u cilju poboljanja struktura
ivotnih zajednica
2. Uputanje vode propisanog kvaliteta
3. Zatita obale od abrazije i erozije i kontrolisano izmuljavanje prema
verifikovanim programima
4. Unoenje alohtonih biljnih i ivotinjskih vrsta u ZOO- vrt Park Narodnih heroja

U Parku prirode Pali na podruju reima zatite I stepena:

Zabranjeno je:
- unoenje alohtonih biljnih i ivotinjskih vrsta
- uznemiravanje ptica
- svi vidovi ribolova osim u nauno istraivake, sanitarne i selektivne svrhe
Dozvoljeno je:
- obavljanje naunih istraivanja u okviru prihvaenih projekata i tema
- radnje oko ureivanja ostrva za potrebe opstanka I poveanja kvalitativnog I
kvantitativnog sastava ornitofaune
- radnje na odravanju obale ostrva koje su izloene abrazivnom delovanju
talasa
- vie delove ostrva prekrivati trskom i stvoriti uslove za gneenje crnoglavog
galeba i obine igre
Na podruju zatite II stepena:

Zabranjeno je:
- obavljati privredni ribolov
- unitenje ptiijih stanita i kompleksa traka
- nagla promena nivoa vode u tranicima
Dozvoljen je:
- sportski sanitarni i selektnivni ribolov
Na podruju zatite III stepena:

Zabranjeno je :
- obavljati privredni ribolov
- otvaranje divljih plaa
- uputanje zagaenih otpadnih voda
- unitavanje i uznemiravanje prostora posebno u reproduktivnom ciklusu
odreenih grupa ivotinja
- neplansko uklanjanje vegetacije
- kretanje vozila izvan za to predvienih staza
Dozvoljeno je:
- ekonomsko korienje prostora prema verifikovanim programima
- obavljati sportski, selektivni i sanitarni ribolov
- sportsko rekreativne aktivnosti i turistiko ugostiteljske aktivnosti
- odravanje i ureivanje zelenih povrina ( plaa, parkova, drvoreda,
rekreativnih povrina sl.)
Za spomenike prirode :
Zabranjeno je:
- zatieno stablo sei, lomiti grane, kidati lie ili preduzimati bilo kakve radnje
kojim bi se izmenio izgled ili doveo u pitanje bioloki opstanak
- boravak posetilaca na zatienoj povrini
- sadnja dekorativnog zelenila u neposrednoj blizini stabla
Dozvoljeno je:
- koenje travnjaka i preduzimanje bioloko tehnikih mera zatite pod
uslovima koje utvruje Zavod zazatitu prirode Srbije

Na podruju zatitne zone (ire podruje) Parka prirode Pali dozvoljene su

radnje koje vode revitalizaciji prirodnog dobra, ozelenjavanja travom puteva oko jezera ,
izgradnja eka i osmatranica i preduzimanje mera sadranih u projektno- tehnikoj
dokumentaciji za izgradnju auto-puta E-75 (Subotica Beograd), a koje se odnose na
ozelenjavanje zatitnog pojasa, slivne i ocedne vode, aerozagaenja i drugo.
Zatita i razvoj Parka prirode Pali sprovodi se prema programu razvoja, koga
donosi staraoc, JP Pali-Ludo, uz saglasnost Skuptine optine. Ovom odlukom se
odreuje kategorija prirodnog dobra, granica, reim zatite, opte mere zatite, staraoc
u obavljanju poslova zatite i drugo.
Prema Zakonu o stratekoj proceni uticaja na ivotnu sredinu (Slubeni glasnik

RS broj 135/04) za planove u oblasti urbanistikog planiranja kojima se obuhvataju
prostori vredni sa aspekta ouvanja prirodnih stanita prirodna dobra i prostori u
funkciji turizma izrauje se Strateka procena uticaja.
Prema Zakonu o proceni uticaja na ivotnu sredinu (Slubeni glasnik RS broj
135/04), procena uticaja se vri za sve projekte koji se planiraju na zatienom
prirodnom dobru, kao i u zatienoj okolini nepokretnog kulturnog dobra, a u skladu sa
Uredbom o utvrivanju liste projekata za koje je obavezna procena uticaja i Liste
projekata za koje se moe zahtevati procena uticaja na ivotnu sredinu ((Slubeni
glasnik RS broj 84/05).
Zavod za zatitu prirode Srbije propisao je Uslove za zatitu prirode za izradu
Regulacionog plana Veliki park na Paliu ( broj 03-280/2). Prilikom izrade Generalnog
plana Subotica-Pali ispotovani su uslovi navedeni u ovom aktu. Veliki park se nalazi
u granicama zatienog prirodnog dobra Pali sa spomenikom prirode u njemu, zbog
ega podlee izradi Strateke procene uticaja na ivotnu sredinu.
Uredbom o utvrivanju podruja banje Pali Subotica (Slubeni glasnik RS
broj 31/99) obuhvaeno je podruje naselja Pali, teritorija optine Subotica.
Generalnim planom Subotica-Pali obuhvaen je i prostor utvren pomenutom
Uredbom. Prostor planiran u svrhu banjskog turizma velikim delom preklapa se sa
podrujem zatitne zone (zone uticaja) na zatieno prirodno dobro Park prirode Pali
sa spomenikom prirode u njemu.
Iz tog razloga, u deo Generalnog plana koj se odnosi na naselje Pali neophodno
je ugraditi sledee uslove zatite ivotne sredine:
- deo zatitne zone uz obalu jezera, a u irini od oko 200 m predstavlja direktnu
zonu uticaja na zatieno prirodno dobro. Iz tog razloga, u pomenutom podruju
neophodno je projektovati zatitni zeleni pojas u kontinuitetu, sa vodozatinom i
zemljozatitnom funkcijom (zatita zemljita od erozije). Zatitni pojas treba
formirati od drvenastih i bunastih vrsta i travnih povrina. Minimalna pokrivenost
drvenastih vrsta treba da je 30%.
- priobalju prisutan u velikom delu vegetacionog perioda. Izborom tipa zelenila
potrebno je zonirati ovu kontinuiranu zelenu povrinu po nemeni (plae, mirni
odmor, rekreacija, igra dece i dr.). U okviru tog pojasa potrebno je planirati mreu
ureenih peakih staza, platoa za odmor i aleja. U okviru zelenog pojasa
iskljuen je kolski saobraaj i planiranje parking prostora. Nije dozvoljena
izgradnja privatnih molova na jezeru. Neophodno je isplanirati dovoljan broj
kljupa za sedenje i korpi za odlaganje otpadaka.
- od planiranih sportova na vodi u okviru banjskog turizma dozvoljeno je jedrenje i
veslanje na pogon koji ne zagauje ivotnu sredinu.

- spreiti irenje bespravno podignutih vikend objekata i ne dozvoliti legalizovanje

ve psotojeih koji se nalaze u zoni uticaja na zatieno prirodno dobro.
- smetajni kapaciteti u okviru banjskog turizma moraju biti manjeg obima i bez
viespratnih objekata. U banjskom podruju namenjenom odmoru i turizmu
potrebno je da nivo ozelenjenosti (odnos zelenih povrina i ukupne povrine
prostora) bude najmanje 50% u cilju uspenog ostvarivanja sanitarno-higijenske,
mikroklimatske i estetske funkcije.
- u okviru zone Pali planirati dogradnju kanalizacionog sistema i zabraniti
izgradnju pojedinanih septikih jama. Takoe je neprihvatljiv sistem
individualnog zagrevanja objekata, ve je potrebno uspostaviti sistem daljinskog
grejanja.
- otpadne vode naselja Pali ne smeju se isputati u krajnji recipijent bez
prethodnog preiavanja. U tom cilju neophodna je hitna izgradnja ureaja za
preiavanje, koji se mora dimenzionisati u odnosu na planirani kapacitet
prostora i odgovarajui ekvivalent stanovnika. Industrijske vode (npr.industrija
pia) moraju se posebno prethodno preistiti u krugu fabrike pre ukljuivanja u
centralni kanalizacioni sistem naselja Pali. Zabranjeno je isputanje tople vode u
prirodne recipijente. Prilikom projektovanja sistema za odvoenje preienih
otpadnih voda voditi rauna da se ne destabilizuju putevi prirodnog napajanja
Ludakog jezera podzemnim vodama.
Na podruju grada Subotice u okviru granice GP-a zatieni su: 2 komada tise,
Taxus baccata, na povrini stambenog kompleksa Tokio; kao prirodni spomenici -
retki primerci biljnog sveta.
Jo sledei objekti ispunjavju uslove da budu pod trajnom zatitom:

1. Hortikulturni spomenici:
- Parkovi (park Dudova uma- Subotica, u celini: park Narodnih heroja-
Pali, u celini)
- Grupa drvea (Kozarake ulica bb, Kireki put 105, u Subotici, Trg Ane
Rankovi Pali
- Drvoredi (Lenjinova ulica Subotica, Jezerska ulica-Pali, Splitska aleja-Pali,
Petefi andora Pali, Bele Bartoka-Pali;
2. Retki primerci biljnog sveta:
- Aesculus hippocastanum, Kireki put 19-Subotica
- Quercus robur, Kireki put 63- Subotica
- Tila argentea , V, Majakovskog 5-Subotica
- Aesculus hippocastanum, Maksima Gorkog Subotica
- Tilia argentea, Petefi andora 24-Pali
- Pinus nigra, ugao Pionirske aleje i ul. Petefi adora- Pali
- Tilia argentea, Jo Lajoa 15 - Pali
Podruje Subotiko-horgoke peare (severoistono, severno i severozapadno

od grada) stavljeno je pod zatitu kao predeo izuzetnih odlika pod nazivom Subotika
peara i svrstava se u II kategoriju zatite kao prirodno dobro od velikog znaaja
(Slubeni glasnik RS broj 127/2003). Zatitna zona Subotike peare delom je u
granicama Generalnog plana i tu je zabranjeno izvoenje radova koji bi doveli do
opadanja nivoa podzemnih voda, proirenje graevinske zone, podizanje industrijskih
objekata, hemijsko i fiziko zagaivanje, deponovanje vrstog i tenog otpada, otpadnih
i zagaenih voda.

Prostor Ludakog jezera sa vlanim stanitima i stepskim fragmentima je stavljen

pod zatitu kao specijalni rezervat prirode "Ludako jezero" i svrstava se u zatiena
prirodna dobra od izuzetnog znaaja, odnosno u prirodno dobro I kategorije ("Slubeni
glasnik RS" broj 30/2006). Deo prostora rezervata (deo kanala koji povezuje
Omladinsko sa Ludakim jezerom), kao i deo zatitne zone Specijalnog rezervata
prirode "Ludako jezero" se nalazi u granicama Generalnog plana i za ove prostore su
definisana posebna pravila u skladu sa uslovima nadlenog Zavoda za zatitu prirode iz
Novog Sada. Prostor unutar dela rezervata je namenjen zatitnom zelenilu, a prostor
unutar zatitne zone u porodino stanovanje malih gustina na kome je dozvoljena
izgradnja samo stambenih objekata. Na prostoru zatitne zone ne mogu se graditi
proizvodni objekti, niti mogu biti dozvoljeni objekti i radovi za koje procena uticaja na
ivotnu sredinu pokae mogu negativan uticaj na zatieno prirodno dobro.
4.2. PRAVILA I USLOVI ZATITE NEPOKRETNIH KULTURNIH

DOBARA I AMBIJENTALNIH CELINA
Kulturno istorijski i graditeljski identitet naselja

Unutar prostora obuhvaenog Generalnim planom utvreni su prostori i objekti,
koji ine identitet grada i okosnicu njegovog budueg razvoja.
Posebno vredne delove prostora predstavljaju prostorne kulturno-istorijske
celine:
ISTORIJSKO JEZGRO SUBOTICE sa utvrenim granicama - nepokretno
kulturno dobro od velikog znaaja (Slubeni list APV br. 25/91).
ISTORIJSKO JEZGRO PALIA sa utvrenim granicama - nepokretno kulturno
dobro (Slubeni list optine Subotica br. 1/94).
sa specifinim vrednim graditeljskim nasleem, za koje se definiu posebni uslovi
ouvanja i zatite prostornih i graditeljskih vrednosti.
Osim prostorno-kulturno istorijskih celina sa skupom nepokretnih kulturnih dobara koji ih
obrazuju i karakteriu, zatiti podleu i pojedinani objekti spomenici kulture van ovih
celina, identifikovani unutar prostora naselja.
Koncept zatite i ouvanja nepokretnih kulturnih dobara (NKD) i stvorenih

vrednosti urbanog prostora grada kao integralni elemenat gradograditeljskog naslea,
koncipiran je i sprovodi se dvojako:
(1) urbanistikom zatitom
(2) spomenikom zatitom po Zakonu o kulturnim dobrima
Urbanistika zatita koncipirana je na principima aktivne zatite urbanistikog

i arhitektonskog naslea kao bitnog faktora identiteta grada, to podrazumeva ouvanje
ali i aktivno uee graditeljske batine u kontinuiranom procesu gradogradnje u pravcu
njegove dalje nadogradnje na temeljima ouvanja i negovanja stvorenih vrednosti i
simbola koji ga ine jedinstvenim u kontinumu vremena i prostora.
Spomenika zatita utvrena je u skladu sa Zakonom o kulturnim dobrima, na
osnovu Studija zatite Mera zatite izraenih za prostorne celine i pojedinana
nepokretna kulturna dobra, objedinjenih u elaboratu MERE ZATITE NEPOKRETNIH
KULTURNIH DOBARA ZA PROSTOR GENERALNOG PLANA SUBOTICA PALI
br. 74-2/1 od 31.10.2005. godine, realizovanog od strane Meuoptinskog zavoda za
zatitu spomenika kulture u Subotici za potrebe izrade Generalnog plana Subotica
Pali 2020.

U svim takama dodira urbanistike i spomenike zatite mere zatite su

usklaene i meusobno se dopunjuju i potvruju.
Elaboratom spomenike zatite utvreni su uslovi zatite za NEPOKRETNA

KULTURNA DOBRA (NKD):
A1), A2) - prostorne kulturno istorijske celine istorijsko jezgro Subotice i Palia
B) - spomenike kulture (unutar i van gradskog jezgra i u zatienoj okolini)
C) - znamenita mesta
D) - arheoloka nalazita
kao i za dobra koja uivaju prethodnu zatitu, sa preporukom za ouvanje osnovnih
karakteristika urbane matrice unutar prostora omeenog nekadanjim gradskim
anevima i kao takvi ugraeni u Generalni plan u skladu sa Zakonom.
Elaborat definie smernice uslove ouvanja, odravanja i koritenja kulturnih
dobara od znaaja za usmeravanje daljeg procesa urbanistikog i arhitektonskog
planiranja i gradogradnje Subotice i Palia.
Smernice ouvanja kulturnih dobara u skladu sa utvrenom kategorijom
sprovodie se putem Uslova za preduzimanje mera tehnike zatite, izraenih od
nadlene ustanove zatite pojedinano za svaki objekat ili prostornu celinu.
Prostorno kulturno istorijske celine utvrene su za zone urbanistike zatite za
koje su definisana pravila i uslovi urbanistike zatite urbanih i fizikih struktura.
4.2.1. ZONE URBANISTIKE ZATITE

PROSTORNO KULTURNO ISTORIJSKE CELINE
Zone urbanistike zatite utvrene GPom obuhvataju i poklapaju se sa

granicama prostorno-kulturno istorijskih celina koje uivaju zatitu kao nepokretna
kulturna dobra:
A1) ISTORIJSKO JEZGRO SUBOTICE
A2) ISTORIJSKO JEZGRO PALIA
Unutar granica ovih prostornih celina urbanistikom zatitom obuhvaeni su

urbani blokovi i njihovi delovi, kao i pojedinani objekti koji predstavljaju identitet grada -
Palica i kulturno-istorijsko svedoanstvo o njegovoj genezi. Urbanistikoj zatiti i
ouvanju, pored objekata - nepokrethih kulturnih dobara, podleu i svi urbo-
arhitektonski elementi prostora vredni ulini potezi zbog ouvanja planimetrije, urbani
mobilijar, spomenici, spomen obeleja, skulpture, fontane, zelenilo i slino.
Za istorijsko jezgro Subotice tokom 2002. i 2003. je izvrena revalorizacija i

na osnovu iste pokrenut je postupak revizije ovoga prostora, te je sainjen PREDLOG
NOVE KATEGORIZACIJE GRADSKOG JEZGRA, koji e u skladu sa propisanom
zakonskom procedurom biti dostavljen na usvajanje.
Gradsko jezgro Subotice koje je utvreno za prostornu kulturno istorijsku celinu

od velikog znaaja ("Sl. List APV" br.25/91) je revizijom kategorizacije u centralnom
delu zadralo kategoriju prostorne kulturno istorijske celine od velikog znaaja, dok je
na ivinim delovima nivo zatite smanjen, te ovaj prostor postaje samo prostorna
kulturno-istorijska celina, kako je to prikazano na grafikom prilogu br. 18.2.
U skladu sa specifinostima i vrednostima prostorno kulturno-istorijskih celina i
definisanim znacajem njihovih odredenih delova utvreni su uslovi urbanistike
zatite koji su u saglasnosti sa spomenikom zatitom.

Urbanistika kontakt zona definie i predstavlja zatienu okolinu

nepokretnog kulturnog dobra, sa ijim se granicama poklapa, i obuhvata parcele sa
objektima koje se rubno naslanjaju na spoljnu regulacionu liniju ulica koje oiviavaju
zatieno istorijsko jezgro Subotice i istorijsko jezgro Palia. Za zatienu okolinu
kulturno istorijskih celina -urbanistike kontakt zone sa objektima, predviene su mere i
uslovi urbanistike zatite, isto kao i za kulturno istorijske celine ije okruenje
zatienu okolinu predstavljaju.
Zone urbanistike zatite istorijskog jezgra Subotice i Palia sa zatienim
objektima i zatienom okolinom urbanistikom kontakt zonom prikazane su na
prilogu br. 18.2. i 18.3. u sklopu Plana.
4.2.1.1. Uslovi urbanistike zatite urbanih i fizikih struktura istorijskog jezgra

Subotice i istorijskog jezgra Palia
A1) ISTORIJSKO JEZGRO SUBOTICE karakterie veim delom ouvana

organska planimetrija prostora ulica, trgova i urbanih blokova oblikovana starim
putnim pravcima i vodenim tokovima kroz grad, sa regulacijom unutra najueg gradskog
centra koja je u obliku i osnovnim konturama formirana od kraja 18-og i tokom 19-og
veka i veim delom ostala nepromenjena do danas, to ini posebnu vrednost
prostora.
U cilju ouvanja i unapreenja istorijskih i arhitektonsko-oblikovnih vrednosti
prostora za urbane strukture JEZGRA GRADA SUBOTICE utvruju se:
Pravila i uslovi zatite urbanih struktura

1. Ouvanje osnovnih elemenata istorijske urbane matrice prostora, blokova, ulica i
trgova prema znaaju i vrednostima urbanih i fizikih struktura koje ih oblikuju
2. Ouvanje nasleenih regulacionih i graevinskih linija uslovljeno je znaajem
ulinog poteza kao i graditeljskim nasleem (NKD, objekti od posebne vrednosti,
objekti od vrednosti) koje je predvieno za uvanje. Na ulinim potezima gde su
objekti koji se ne uklapaju u ambijent mogua je korekcija regulacije radi ostvarenja
daljeg nesmetanog procesa gradogradnje (obezbeenje uslova za nesmetano
funkcionisanje saobraaja, uslova za funkcionisanje objekata u pogledu
obezbeenja propisanih meusobnih udaljenosti, insolacije, ventilacije prema
urbanistikim normativima i dr.).
3. Ouvanje postojee parcelacije,sa mogunou preparcelacije unutar blokova
4. Zadravanje ivine blokovske izgradnje na parceli, kao nasleenog tipa graenja
nadovezivanjem na postojee objekte koji se zadravaju rubom blokova na nain
kojim se unutar bloka formiraju unutranja dvorita, karakteristina za gradski
centar
5. Ouvanje svih visokovrednih objekata (prema priloenoj valorizaciji) i usaglaavanje
novoplaniranih objekata sa njima
6. Ouvanje vertikalne regulacije gradskog jezgra, vizura i siluete grada. Na potezima
gde se vri interpolacija treba ispratiti vertkalnu regulaciju postojeih susednih
objekata (visina potkrovnog venca,slemena) koji imaju spomenina svojstva, a ako
takvih objekata nema, vertikalnu regulaciju odrediti u odnosu na najblie reperne
take u ulici ili bloku.

7. Zadravanje osnovne namene prostora centralne funkcije, i njeno obogaenje

novim sadrajima u okviru osnovnih i komplementarnih funkcija (kultura, zdravstvo
komercijalne delatnosti, ugostiteljstvo, usluge, poslovanje, poslovanje-stanovanje,
stanovanje i dr.)
8. Ureenje unutranjih dvorita reavati u zavisnosti od namene objekata koji ih
obrazuju, kao dvorita otvorenog tipa funkcionalno pripojena ulici i meusobno
povezana, odnosno zatvorenog tipa u funkciji vlasnika objekata.
9. Mogue je nadkrivanje (zastakljivanje) atrijumskih dvorinih prostora kao
funkcionalnog vida korienja dvorita u skladu sa namenom objekata koji ih
obrazuju.
10. Graenjem novih objekata reavati i potrebe za parking mestima, izgradnjom novih
parking prostora u dvoritu objekata, sa garaama i parking garaama u sklopu
planiranih objekata.
11. Oblikovanje objekata na prilaznim putnim pravcima istorijskom jezgru Subotice
Senanski put, Karaorev put, Somborski put, Beogradski put) treba da ima
posebne estetske kvalitete u skladu sa znaajem u smislu sticanja pozitivne
vizuelne predstave o gradu.
Za JEZGRO GRADA SUBOTICE OD VELIKOG ZNAAJA sa ciljem ouvanja i

unapreenja istorijskih i arhitektonsko-oblikovnih vrednosti prostora uz napred
navedena pravila i uslove zatite utvruju se:
Posebna pravila i uslovi zatite urbanih struktura

1. Parterno ureivanje ulinih poteza, dvorita, poploavanje peakih, ozelenjavanje
slobodnih povrina i postavljanje urbanog mobilijara treba da nosi stilska obeleja
ambijenta sa delima primenjene umetnosti (skulpture, esme, fontane) koja
oplemenjuju i oblikuju identitet prostora. Novoizgraene prostore (dvorita i
unutranjiost urbanih blokova) savremeno opremiti, saglasno arhitekturi objekata
koji ih obrazuju.
2. Postavljanje elemenata urbanog mobilijara izvoditi prema posebnom projektu
urbane opreme nadlene ustanove zatite nepokretnih kulturnih dobara.
3. Postupno, ulice izvoditi poploavanjem, uz primenu adekvatnih materijala otpornih
na habanje, umesto asfaltiranja.
4. Ureenje dvorita objekata javne namene uskladiti sa potrebama i funkcijom
objekta. Ureenje dvorita ostalog graevinskog zemljita reavati u skladu sa
namenom, vodei rauna i o potrebama prateeg stanovanja (deija igralita,
prostori i sadraji za odmor i relaksaciju starih lica, zelene povrine i dr.)
5. Predvideti proirenje peake zone, otvaranjem novih peakih ulica, pretvaranjem
postojeih kolskih u kolsko-peake i njihovo povezivanje sa unutranjim dvoritima
funkcionalno ureenim za javno korienje i meusobno povezanim pasaima.
6. Obezbediti potreban broj parking mesta za korisnike prostora koritenjem postojeih
kapaciteta i izgradnjom novih parking prostora, garaa i parking garaa u sklopu
planiranih objekata, i graenjem zasebnih namenskih objekata javnih parking
garaa u okviru graevinskih blokova i naroito ispod trgova (Trg Cara Jovana
Nenada, Trg rtava faizma) u vidu ukopanih ili poluukopanih objekata za
garairanje vozila. Prilikom izgradnje podzemnih garaa posebnu panju obratiti na
ispitivanje podzemnih voda i na uticaj nove gradnje na njihove budue tokove,
reenjem obuhvatiti njihovo preusmeravanje kako se one ne bi negativno odrazle
na okolne objekte.

Zatiena okolina istorijskog jezgra Subotice urbanistika kontakt zona
Za zatienu okolinu istorijskog jezgra Subotice sa objektima izgraenim na

ulinom frontu na parcelama du vanjskog ruba ulica koje opasuju jezgro utvruju se:
1. Ouvanje nasleenih regulacionih i graevinskih linija uslovljeno je graditeljskim
nasleem (NKD, objekti od posebne vrednosti, objekti od vrednosti) koje je
predvieno za uvanje. Na ulinim potezima gde su objekti koji se ne uklapaju u
ambijent mogua je korekcija regulacije radi ostvarenja daljeg nesmetanog procesa
gradogradnje.
2. Ouvanje postojee parcelacije sa mogunou ukrupnjavanja ili deobe parcela
3. Ouvanje ivine blokovske izgradnje na parceli, kao nasleenog tipa graenja
nadovezivanjem na postojee objekte koji se zadravaju
4. Ouvanje svih objekata od vrednosti prema priloenoj valorizaciji uz usaglaavanje
novoplaniranih objekata sa njima
5. Ouvanje vertikalne regulacije zatienog okruenja usklaeno sa regulacijom
istorijskog jezgra. Na potezima gde se vri interpolacija treba ispratiti vertkalnu
regulaciju postojeih susednih objekata (visina potkrovnog venca i slemena) koji
imaju spomenina svojstva ili repernih taaka u ulici ili na suprotnoj strani ulice, a
unutar gradskog jezgra. Prosena spratnost se kree od P+1 do P+3+Pk,
maksimalna spratnost je P+4, P+4+Pk
6. Zadravanje sledeih namena objekata - javne, poslovne, poslovno-stambene i
stambene funkcije.
Za objekte sa spomeninim svojstvima, NKD, objekte od posebne vrednosti,

vrednosti i dokumentacione vrednosti, objekte neprimerene ambijentu u zatienoj
okolini istorijskog jezgra pravila i uslovi zatite fizikih struktura identina su pravilima
zatite utvrenim za objekte ove kategorije unutar gradskog jezgra, i u skladu sa
Merama zatite utvrenim elaboratom spomenike zatite.
Pravila i uslovi zatite fizikih struktura istorijskog jezgra Subotice

U skladu sa utvrenom valorizacijom objekata unutar zone urbanistike zatite
istorijskog jezgra Subotice (elaborat spomenike zatite), pored nepokretnih kulturnih
dobara (NKD) od izuzetnog i velikog znaaja i NKD, utvreno je jo 5 kategorija
objekata: objekti od posebne vrednosti, objekti od vrednosti, objekti
dokumentarne vrednosti, objekti neprimereni ambijentu i novoplanirani objekti, za
koje su Mere zatite sa dozvoljenim intervencijama na objektu u odnosu na utvrenu
kategoriju - stepen zatite, sadrane u sklopu elaborata Mere zatite nepokretnih
kulturnih dobara za prostor GP Subotica - Pali, koji je dat u dokumentaciji Plana i
ini sastavni deo Generalnog plana i obavezu u sprovoenju.
Pravila i uslovi zatite fizikih struktura mere spomenine zatite sa dozvoljenim
intervencijama prema utvrenoj kategoriji objekata unutar zone urbanistike zatite
istorijskog jezgra Subotice i u njegovoj zatienoj okolini su identina sa Merama zatite
utvrenim elaboratom spomenike zatite.
Pravila i uslovi urbanistike zatite fizikih struktura sa uslovima graenja

utvruju se za novoplanirane objekte u sklopu istorijskog jezgra Subotice u skladu
sa Merama zatite definisanim elaboratom spomenike zatite:
1. Novoplanirane objekte usaglasiti sa karakterom ambijenta i vrednostima urbanog i
graditeljskog naslea, u pogledu dimenzija, proporcija, tipa izgradnje i oblikovanja.

2. Poloaj objekta na parceli je ivini, orijentisan prema ulici, odreen u odnosu na

postojeu regulacionu liniju, ako se na ulinom frontu bloka nalaze objekti sa
spomenikim svojstvima. U sluaju da se na ulinom frontu ne nalazi ni jedan
objekat sa spomenikim svojstvima, objekat se postavlja na novu regulacionu liniju
koja bitno ne odstupa od postojee, odnosno u skladu sa uslovima savremenog
planiranja.
3. Visinski gabarit novoplaniranog objekta koji se interpolira izmeu dva objekta sa
spomenikim svojstvima, odreen je visinom susednih objekata, visinom venca,
slemena krova i sl. Ukoliko se gradi vei potez novih objekta, visine se odreuju u
odnosu na reperne take na nivou ulice, predmetnog ili susednog bloka.
4. Prosena spratnost novoplaniranih objekata u okviru prostora zatienog istorijskog
jezgra Subotice je od P+1 do P+3, maksimalno P+4+Pk, a izuzetno i vie (ako je u
susedstvu sa postojeim objektom vee spratnosti). Spratnost objekta mora biti
usklaena sa visinama postojeih susednih zatienih objekata, odnosno visinama
slemena repernih objekata, i ujedno vezana za prosenu spratnost etaa
(ukljuujui i prizemlje i i krov) od oko 3,0 m, tako da maksimalni gabarit, do visine
slemena, kod objekta P+1 moe da iznosi 10,0 m, P+1+Pk iznosi 11,5 m, P+2 max.
13,0 m, P+2+Pk iznosi 14,5 m, P+3 max. 16,0 m, P+3+Pk iznosi 17,5 m i P+4 max.
19,0 m, a P+4+Pk iznosi 20,5 m, kako je to definisano elaboratom Mera zatite, u
skladu s im e se pojedinano za svaki novi objekat utvrditi Aktom o urbanistikim
uslovima i Merama tehnike zatite koje izrauje nadlena institucija zatite.
5. Planirana spratnost novoplaniranih objekata je; u ulici . akovia P+2 do P+4,
Engelsova od Korzoa do V. Stajia P+1 do P+3, Engelsova od V. Stajia do Zmaj
Jovine P+4, P+2, V. Stajia P+1 do P+4, Vuka Karadia P+3 do P+4, Zmaj
Jovina P+2 do P+3, Brae Radi od Trga slobode do Maksima Gorkog
P+2+Pk,, Age Mamuia P+1 do P+3, Rudieva ulica P+1 do P+2, Petefi
andora P+1 do P+3, Petra Drapina P+1 do P+3, Matije Gupca P+1 do P+3,
Harambaieva P+1 do P+2, Zagrebaka od M. Gorkog do Somborskog puta
P+1 do P+2, Preradovieva od Somborskog puta do . Zrenjanina P+1 do P+3,
arka Zrenjanina P+1 do P+2, Somborski put od Zagrebake do ulice Laze
Mamuia P+1 do P+3, Maksima Gorkog P+1 do P+4, a u skladu sa kulturnim
nasleem u okruenju.
6. Gabarit novih objekata se po dubini reava slobodno u skladu sa funkcijom objekta.
U sluaju da se novi objekta gradi uz objekat koji je predvien za uvanje, dvorinim
krilima objekta prekriti zabatne i kalkanske zidove susednih zatienih objekta.
7. Po ugledu na graditeljsko naslee za nove objekte locirane na regulaciji formirati
kolske ulaze - pasae, u cilju pristupa u dvorite, odnosno vie objekata reavati sa
jednim kolskim ulazom u sluaju jedinstvenog zajednikog dvorita, radi
obezbeenja pristupa i funkcionalnog korienja objekata i prostora dvorita u
skladu sa namenom; reavanja parkiranja, garairanja, iznoenja smea, potreba
protivpoarne zatite i dr.
8. Oblikovanje novoplaniranih objekta, kao i celokupno arhitektonsko delo
(konstrukcija, funkcija) treba da nosi peat svog vremena. Sa objektima koji imaju
spomenina svojstva u okruenju treba da ine skladnu celinu.
9. Za spoljnu obradu novih objekata dozvoljena je upotreba materijala koji ne
odudaraju od izvornih, primenjenih na postojeim objektima prostorne kulturno-
istorijske celine koji imaju kulturno-istorijsku vrednost (s tim to nije dozvoljena
upotreba bele silikatne opeke, lomljenog kamena i vidljivih betonskih povrina.)

10. Namena planiranih objekata je: javni, poslovni, poslovno-stambeni i stambeni

objekti. Na prostoru Gradskog jezgra od velikog znaaja (u predlogu), istono od
ulice M. Gupca i Trga rtava faizma preteno graditi poslovne i poslovno-stambene
objekte, a na prostoru zapadno od ovih ulica izgradnja stambenih objekta moe biti
izraenija.
11 Pripadajua dvorita objekata urediti u skladu sa namenom i nainom korienja
objekata koji ih obrazuju, kao dvorita otvorenog tipa (zastupljenije na prostoru
istono od ulice Matije Gupca i Trga rtava faizma) povezana meusobno i sa
ulicom i u skladu s tim parterno oblikovana za javno korienje (poploavanje,
ozelenjavanje...), odnosno kao dvorita zatvorenog tipa u funkciji korisnika objekata.
12. Za idejna reenja novoplaniranih objekata unutar istorijskog jezgra Subotice
predlae se raspisivanje konkursa.
Do privoenja nameni objekti planirani za ruenje mogu se adaptirati,
rekonstruisati, uz ureenje fasada sa otvaranjem izloga i portala na nain kojim se
ostvaruju kvalitetni proporcijski odnosi i estetska celina objekta, kojima se, do izgradnje
novih objekata, omoguavaju intervencije na objektima kojima se ne naruava ambijent
gradskog jezgra.
A2) ISTORIJSKO JEZGRO PALIA se titi u skladu sa njegovim utvrenim

znaajem i karakterom; kao nepokretno kulturno dobro i prirodno dobro Park prirode
Pali sa svojim vrednostima, koja se meusobno prepliu i dopunjuju to daje poseban
kvalitet prostoru. Vraanjem statusa banje prostoru Palia oivljavaju se istorijski duh i
tradicionale funkcije prostora na temeljima prepoznatljivih elemenata banjskog
ambijenta sa poetka 20-tog veka banjski park i javni objekti u sklopu parka sa drugim
namenskim objektima letnjikovcima i vilama graenim u okruenju parka.
U cilju zatite, ouvanja i unapreenja stvorenih prirodnih, kulturno-istorijskih i

graditeljskih vrednost prostora, za urbane strukture JEZGRA PALIA utvruju se:

1. Ouvanje istorijske urbane matrice, ulica, parkova, urbanih blokova sa nasleenim
regulacionim irinama ulica i graevinskim linijama, ouvanje ambijenta, sa
mogunou utvrivanja nove regulacije unutar postojeih blokova veih dimenzija
gde je to opravdano sa aspekta racionalnijeg i aktivnijeg korienja prostornih
potencijala.
2. Ouvanje postojee parcelacije sa mogunou ukrupnjavanja ili deobe parcela. U
cilju ouvanja parkovskog karaktera ambijenta, minimalna veliina parcele treba da
je 40x40 m.
3. Ouvanje zatienog fonda zelenila, aleja i staza u okviru parka Narodnih heroja
postojeem obliku, odnosno restaurirati u skladu sa izvornim izgledom sa poetka
20-tog veka, u skladu sa smernicama za zatitu prirode koje odredi nadlena
institucija.
4. Ouvanje fonda zelenila i parternih reenja sa stazama u dvoritima letnjikovaca i
vila, koje ujedno ine i sastavni deo arhitekture i ambijenta.
5. Parterno reenje i urbani mobilijar treba da nosi stilska obeleja ambijenta. Urbana
oprema prostora istorijskog jezgra Palia juno od Horgokog puta treba da je i
van prostora parka usaglaena sa stilskom, dok je u stambenom delu severno od
Horgokog puta mogu i savremen tretman u pogledu primene urbanog mobilijara i
opreme (klupe, esme, skulpture, vodoskoci i dr.), a u skladu sa urbanim
okruenjem.

6. Parking povrine reavati unutar blokova izvedenih poploanjem i funkcionalno

ozelenjenih.
7. Rekonstruisanje obaloutvrde, stilski i estetski usaglaeno sa ambijentom
8. Postojee objekte sa spomeninim svojstvima treba restaurirati, odnosno
revitalizovati prema uslovima nadlene ustanove zatite.
9. Ouvanje vertikalne regulacije - niske spratnosti u skladu sa nasleem, vizura
mirnih silueta kao jedne od repernih vrednosti zatienog prostora, treba se
ispotovati pri rekonstrukciji, odnosno graenju u okviru njegovih odreenih delova.
10. Graenje novoplaniranih objekata na prostoru parka i obale, kao i u blokovima u
okruenju, temeljiti na principima ouvanja urbanistikih i arhitektonskih vrednosti
prostora, uz zadravanje nasleenog tipa graenja slobodnostojei objekti,
gabaritima, oblikovnom formom i namenom usaglaenih sa postojeima u
okruenju. Na prostoru Velikog parka graenje novih objekata je ogranieno i
planirano samo na lokaciji rasadnika i tenis terena uz eljezniku prugu uz
dogradnju postojeih objekata (izuzev Vodotornja, velike terase, Muzikog paviljona
enskog tranda i dr.) a koje su neophodne u cilju obezbeenja uslova
funkcionisanja postojeih objekata u skladu sa savremenim standardima. Sve
dogradnje moraju biti izvedene laganom konstrukcijom (staklo-drvo, staklo-metal).
11. Prostor unutar granica jezgra Palia urediti i izgraditi u skladu sa namenom
utvrenom GP-om; turistiko-banjskim sadrajima irokog spektra u cilju
obogaenja funkcionalnih sadraja banje Pali. Novi banjski kompleks koji je
planiran da se razvija na istonoj obali, na prostoru izmeu dva jezera Palikog i
Krvavog i na prostoru sadanjeg Mukog tranda, sa graenjem novih objekarta koji
po horizonrtalnim i vertikalnim gabaritima i arhitekturi treba da su usaglaeni sa
karakterom ambijenta treba da je obogaen i objektima specijalne namene, u
skladu sa tradicijom (molo, tobogani i sl.), a u skladu sa savremenim banjskim
zahtevima. U izgradnji novih objekata u sklopu banjskih sadraja u pgledu
horizontalnih i vertikalnih gabarita i arhitekture objekata potrebno je ispotovati
osnovne vrednosti ambijenta, a pri oblikovanju posebnu panju posvetiti vizurama.
12. Prosena spratnost novih objekata se u skladu sa graditeljskim nasleem, kree od
P do P+1, maksimalna spratnost je P+2+Pk, a izuzetno i vie, prema uslovima
nadlene ustanove zatite.
13. Namena prostora uz Horgoki put i juno od njega je turistiko banjskog,
ugostiteljskog, zabavnog, kulturnog i sportskog karaktera. Prostor severno od
Horgokog puta namenjen je u osnovi stanovanju, odnosno namenama utvrenim
GP-om. U zoni stanovanja predviena je izgradnja slobodnostojeih objekata tipa
vila, koji sem stambene mogu objedinjavati i druge namene-sadraje, uz uslov da
ne ugroavaju ambijent.
14. Du pristupnih pravaca istorijskom jezgru Palia (Horgoki put, Kanjiki put) pri
rekonstrukciji postojeih i izgradnji novoplaniranih objekata posebno akcent treba
dati oblikovanju i nameni, primereno znaaju prostora.
ZATIENA OKOLINA ISTORIJSKOG JEZGRA PALIA
Utvrena pravila i uslovi urbanistike zatite za prostorno kulturno-istorijsku

celinu istorijsko jezgro Palia primenjuju se i odnose u celosti i na zatienu okolinu
kulturnog dobra odnosno urbanistiku kontakt zonu, a u skladu sa uslovima nadlene
ustanove zatite.

Pravila i uslovi zatite fizikih struktura istorijskog jezgra Palia
U skladu sa utvrenom valorizacijom objekata unutar zone urbanistike zatite

istorijskog jezgra Palia, elaboratom spomenike zatite, pored NKD, utvreno je jo 4
kategorije objekata: objekti od posebne vrednosti, objekti od vrednosti, objekti
neprimereni ambijentu i novoplanirani objekti, za koje su Mere zatite sa
dozvoljenim intervencijama na objektu u odnosu na utvrenu kategoriju - stepen zatite,
sadrane u sklopu elaborata Mere zatite nepokretnih kulturnih dobara za prostor GP
Subotica - Pali, koji je dat u dokumentaciji Plana i ini sastavni deo Generalnog plana
i obavezu u sprovoenju.
Za objekte NKD, objekte od posebne vrednosti i vrednosti, pravila i uslovi zatite fizikih
struktura identini su sa Merama zatite utvrenim elaboratom spomenike zatite.
Pravila i uslovi urbanistike zatite fizikih struktura sa uslovima graenja

utvruju se za novoplanirane objekte u sklopu istorijskog jezgra Palia u skladu sa
Merama zatite definisanim elaboratom spomenike zatite:
1. Graenje novih objekata na prostoru parka se dozvoljava u manjem obimu, u cilju
ouvanja stvorenih vrednosti prostora. Nove objekte u okviru istonog i zapadnog
priobalnog dela jezgra Palia predvideti kao slobodnostojee objekte, razuenih
gabarita sa orijentacijom prema jezeru, kao i izgraenih na vodi jezera, oblikovanih
kao sklop manjih kubusa, prolaza, tremova, tako da uspostavljaju pravilan odnos
otvorenog i zatvorenog prostora, a po ugledu na nasleenu arhitekturu Palia.
2. U delovima prostora - blokovima sa objektima stambene arhitekture u okviru
formirane parcele izgraditi jedan objekat u okviru kojeg treba koncentrisati
stambene i pomone prostorije (garau i dr.).
3. Lokacija novog objekta na parceli je po pravilu, shodno nasleu, centralna, kako bi
se formirao prostor predbate i zadnjeg dela dvorita. Graevinska linija objekta
treba da je uvuena u odnosu na regulacionu liniju.
4. Gabariti novih objekta u stambenom delu treba da su primerena nasleu i veliini
parcela,razueni po osnovi kao i po vertikali, i sa karakterom starih vila. Visine
uskladiti sa okolnim vilama, P, P+Pk i P+1.
5. Pripadajua dvorita objekata u zonama sa stambenim objektima, letnjikovcima i
vilama urediti sa veim predbatama oblikovanim u vidu parkova, vrtova, a kod
veih parcela namenjenih izgradnji objekta i povrina u funkciji sporta i rekreacije na
delu slobodnih povrina u dubini parcele graditi sportske terene- igralita, bazene i
sl. u adekvatno hortikulturno i parterno ureenom prostoru.
6. Ograde parcela izvesti perforirano po ugledu na postojee (mreasto, metalne i sl.),
sa zidanom soklom i stubovima, i u pogledu oblikovanja usaglasiti sa ograda u
neposrednom okruenju. Postojee ograde obnoviti, obzirom da imaju vanost kao
i objekti sa kojima ine oblikovno jedinstvo. Odstupanja u lokaciji objekata na parceli
se mogu pojaviti kod javnih objekata, koji su ujedno i veih dimenzija i kod njih nije
neophodno reavati ogradu.
7. Objekte koncipirati po ugledu na nasleenu arhitekturu Palia. Formirati objekte
razuenih gabarita kako u horizontalnom,tako i u vertikalnom gabaritu. Objekti treba
da su otvoreni prema spoljanjem prostoru sa velikim terasama, tremovima,
erkerima i sl. Elementi oblikovanja treba da doprinesu da se zadri specifian
karakter arhitekture Palia uz primenu tremova, terasa, erkera, loa, tornjeva,
krovnih prozora, obrade fasade i kolorita primerenog nasleu.

8. Primenjeni materijali treba da su u skladu sa graditeljskim nasleem prirodni:

opeka, malterska obrada, drvo, crep, indra, keramika, kao i savremeni materijali
koji se uklapaju sa navedenima.
9. Javni objekti i objekti sa veim gabaritima treba da ine sklop usitnjenih elemenata
povezanih prolazima, terasama, razuenih gabarita po visini i horizontali.
10. Visinski gabarit novih objekata uslovljen je graditeljskim nasleem Palia. Prosena
spratnost novih objekta je od P do P+1, maksimalna spratnost je P+2, a izuzetno i
vie (ako je u susedstvu sa objektom vee spratnosti).
11. Minimalne visine etaa treba da iznose 3,0 m, u prizemlju mogue i vie.
12. Oblikovanje novoplaniranih objekta, kao i celokupno arhitektonsko delo
(konstrukcija, funkcija) treba da nosi peat svog vremena. Sa objektima koji imaju
spomenina svojstva u okruenju treba da ine skladnu celinu.
12. Namena objekata treba da je u skladu sa namenom pojedinih prostornih celina,
komplementarna sa osnovnom namenom prostora Banja sa prateim sadrajima
leilinog, sportsko rekreativog, zabavnog, kulturnog, ugostiteljskog karaktera i dr.
13. S obzirom na kvalitet i znaaj ovog prostora, za idejna reenja novih objekata u
priobalnom i parkovskom podruju predlae se raspisivanje konkursa.
Uslovi urbanistike zatite temelje se na uslovima spomenike zatite utvrenim

u elaboratu Mere zatite nepokretnih kulturnih dobara za prostor Generalnog plana
Subotica Pali i preuzetim GP-om u delu i obimu koji su predmet urbanistike zatite.
Za sve intervencije unutar zona urbanistike zatite istorijskih jezgra
Subotice i Palia, i zatienih okolina, intervencije na postojeim objektima sa
spomenikim svojstvima i za graenje novih objekta neophodno je prethodno
pribavljanje Uslova za preduzimanje mera tehnike zatite od strane nadlene
ustanove zatite.
Pravila i uslove urbanistike zatite utvrene za istorijsko jezgo Subotice i Palia
i njihovu zatienu okolinu, za prostorne celine i objekte prema utvrenim kategorijama
zatite potrebno je ispotovati planovima detaljne razrade istorijskog jezgra Subotice i
jezgra Palia.
NAPOMENA: Ukoliko se nakon izrade elaborata Mere zatite nepokretnih
kulturnih dobara za prostor Generalnog plana Subotica Pali i usvajanja GP Subotica
- Pali do 2020. godine naknadno doe do saznanja da neki od objekata nemaju
vrednost prema utvrenoj kategoriji, odnosno da je njihova vrednost manja, automatski
se primenjuje reim nie kategorije za odreeni objekat, to e sporazumno utvrditi
slube Zavoda za urbanizam i Zavoda za zatitu spomenika kulture u Subotici.
B) SPOMENICI KULTURE
SPOMENICI KULTURE UNUTAR GRADSKOG JEZGRA SUBOTICE
Spomenici kulture od izuzetnog znaaja:

Na osnovu Odluke o utvrivanju nepokretnih kulturnih dobara od izuzetnog znaaja
Sl.Glasnik RS od 3.12.1990. godine:
1. Sinagoga, Trg Sinagoge broj 6
spomenik kulture od izuzetnog znaaja, reenje PZZSK Novi Sad broj 02-241/2-75
od 08.04.1975. godine, reenje broj 18-6 od 31.12.1987 MZZSK Subotica
2. Gradska kua, Trg Slobode broj 1
spomenik kulture od izuzetnog znaaja, reenje PZZSK Novi Sad broj 466/66 od
14.03.1967., reenje br. 34-1 od 06.03.1985. MZZSK Subotica

Spomenici kulture od velikog znaaja:

Na osnovu Odluke o utvrivanju NKD od velikog znaaja Sl.list APV broj 28 od
31.12.1991. godine:
1. Zgrada Gradske biblioteke, Cara Duana broj 2,
re.MZZSK Subotica br. 10-1 od 18.01.1982.
2. Manojlovi palata, Korzo broj 8
spomenik kulture od velikog znaaja, reenje MZZSK Subotica br. 110-2 od
30.12.1986.godine
3. Narodno pozorite, Korzo broj 8,
spomenik kulture od velikog znaaja, reenje MZZSK Subotica broj 110-3 od
30.12.1986. g.
4. Kua ora Manojlovia, Korzo broj 12,
30.12.1986. g.
5. Rajhl palata, Lenjinov park broj 5,
Spomenik kulture od velikog znaaja, reenje PZZSK Novi Sad broj 02-167/2-73 od
05.03.1973. godine
6. Kapela Sv.Roke, Matka Vukovia b.b.,
spomenik kulture od velikog znaaja, reenje PZZSK Novi Sad broj 256 od
21.11.1960. godine
7. RKC Sv.Tereza Avilska, Trg rtava faizma broj 19,
spomenik kulture od velikog znaaja, reenje PZZSK Novi Sad broj 01-121 od
19.03.1973. godine
8. Ostoji palata, Trg Republike 4-6,
10.11.1987. godine
9. Franjevaki samostan, Trg cara Jovana Nenada broj 13,
spomenik kulture od velikog znaaja, reenje PZZSK Novi Sad broj 371 od
31.03.1951.10.
10. uta kua, trosmajerova broj 11,
09.04.1985. godine
Spomenici kulture:
11. Vojni palata, Korzo 1, kat. parc. br. 3775,
spomenik kulture, reenje MZZSK Subotica br. 110-2 od 30. 12. 1986. g.
12. Dom JNA, Korzo 3, kat. parc. br. 3771/4,
13. Zgrada banke, Korzo 4, kat. parc. br. 6088,
14. Zgrada SDK, Korzo 5, kat. parc. br. 3776,
15. Dimitrijevi kua, Korzo 6, kat. parc. br. 6087/3,
16. Zgrada Blizanci, Korzo 7, kat. parc. br. 3778,
17. Halbror kua, Korzo 9, kat. parc. br. 3793,
18. Hotel Adolfa Halbrora, Borisa Kidria 10, kat. parc. br. 6090,

19. Dominus kua, Korzo 11, kat. parc. br. 3794,

20. Proke palata, Korzo 15, kat. parc. br. 3796,
21. Gradska najamna palata, Branislava Nuia 2, kat. parc. br. 6080,
spomenik kulture, odluka Vlade RS 05 br. 633-7457/2001-21 od 24. 07. 2001. g.
22. Jevrejska crkvena optina, Dimitrija Tucovia 13, kat. parc. br. 3693,
23. SPC Sv. Vaznesenja Gospodnjeg, Engelsova 23, kat. parc. br. 3754,
spomenik kulture, reenje MZZSK Subotica br. 244-3/64 od 18. 06. 1993. g.
24. Palata Lazara Mamuia, Lenjinov park 7, kat. parc. br. 3830/1,
25. Leovi palata, Lenjinov park 1, kat. parc. br. 3828,
26. Zgrada Lenjinov park 13, Lenjinov park 13, kat. parc. br. 3826,
27. Zgrada Maksima Gorkog 21, Maksima Gorkog 21,
28. Galerija Vinko Peri, Maksima Gorkog 22, kat. parc. br. 6032,
29. Politehnika srednja kola 18 Novembar, M. Gorkog 38, kat. parc. br. 6901,
30. HTC Lazar Nei, Maksima Gorkog 53,
31. Gimnazija Svetozar Markovi, Petefi andora 1, kat. parc. br. 4135/1,
32. Spomenik palim borcima i rtvama faizma, Trg rtava faizma, k.p. br. 5508,
spomenik kulture, reenje MZZSK Subotica, br. 50-16 od 09. 04. 1985. g.
33. Zgrada banke, Trg Republike 2, kat. parc. br. 4121,
34. Zgrada Trg Republike 8, Trg Republike 8, kat. parc. br. 4121,
35. Lonarevi kua, Trg Republike 10, kat. parc. br. 4125,
36. Zgrada Trg Cara Jovana Nenada 9, Trg Cara Jovana Nenada 9, k.p. br. 3712,
37. Najstarija kua, Trg Cara Jovana Nenada 11, kat. parc. br. 3713,
spomenik kulture, reenje MZZSK Subotica, br. 244-2/64 od 18. 06. 1993. g.
38. Zgrada Trg Cara Jovana Nenada 7, Trg Cara Jovana Nenada 7, k.p. br. 4125,
39. Papilion, Dimitrija Tucovia 11, kat. parc. br. 3704,
spomenik kulture, reenje SO Subotica, br. 01-011-1/93 od 25. 02. 1993. g.
40. Zgrada trosmajerova 8, kat. parc. br. 6039,
spomenik kulture, odluka Vlade RS 05 br. 633-7457/2001 od 24. 07. 2001. g.
SPOMENICI KULTURE U ZATIENOJ OKOLINI JEZGRA SUBOTICE
40.a) Objekat u Maksima Gorkog 21, spomenik kulture

40.b) Hemijsko tehnoloka srednja kola, Maksima Gorkog 21, spomenik kulture

SPOMENICI KULTURE UNUTAR JEZGRA PALI
41. Konen vila, Park Narodnih heroja 7, kat. parc. br. 895,
42. Velika terasa, Park Narodnih heroja, kat. parc. br. 890/1,
43. Vodotoranj, Park Narodnih heroja bb, kat. parc. br. 890,
44. Spomen esma, Park Narodnih heroja bb, kat. parc. br. 890,
45. Muziki paviljon, Park Narodnih heroja bb, kat. parc. br. 890,
46. eleznika stanica, Splitska aleja 1, kat. parc. br. 1461,
SPOMENICI KULTURE VAN GRADSKOG JEZGRA
Spomenici kulture od velikog znaaja:

1. Rodna kua Aksentija Marodia, Vatroslava Lisinskog 9. spomenik kulture od
velikog znaaja, reenje ZZNPSK Beograd br. 1145 od 12.09.1950.g.
2. SPC Dv. Dimitrije, Beogradski put 23. spomenik kulture od velikog znaaja,
reenje ZZNPSK Beograd br. 715 od 21.11.1950. g.
3. Troarina, Somborski put bb spomenik kulture od velikog znaaja,
MZZSK Subotica br. 477-1 od 30. 12. 1981. g.
Spomenici kulture:
4. Vodice posveene velikoj Gospojini, Atar Aleksandrova,
5. Kapele na Bajskom groblju, Bajski vinogradi 26
6. Zgrada u Brae Radia 74, Brae Radia 74
7. Ostoji kapela, Grabovaka bb
8. Milinovi kapela, Grabovaka bb
9. Radi kapela, Grabovaka bb
10. Gabri uprija, Hercegovaka bb
spomenik kulture, reenje MZZSK Subotica br. 138 od 09. 11. 1983. g.
11. Zgrada Mainsko-elektrotehnikog kolskog centra, Trg Lazara Neia 9
12. Mlin Smolenski, Beogradski put 120
13. Jevrejsko groblje, Majevika bb
14. Zgrada Frankopanska 2, Frankopanska 2

Za spomenike kulture van gradskog centra utvruju se pravila i uslovi

urbanistike zatite, koji su identini uslovima utvrenim za NKD i objekte od posebne
vrednosti u okviru gradskog jezgra Subotice, i koji su usaglaeni sa merama zatite
utvrenim za ove objekte od strane nadlene ustanove zatite.
C) ZNAMENITA MESTA
15. Grobnica Itvana Ivanjija, Bajski vinogradi 26, znamenito mesto od velikog
znaaja, reenje MZZSK Subotica, br. 101 od 05. 07. 1982. g.
16. Grobnica Ferenca Gala, Bajski vinogradi 26 znamenito mesto od velikog
znaaja, reenje MZZSK Subotica, br. 31-5 od 21. 03. 1985. g.
17. Grobnica Ernea Lanjia, Bajski vinogradi 26 znamenito mesto od velikog znaaja,
reenje MZZSK Subotica, br. 31-6 od 20. 03. 1985. g.
18. Nadgrobni spomenik Fabijana Malagurskog, Bajski vinogradi 26
znamenito mesto, reenje MZZSK Subotica, br. 25-1 od 23. 03. 1989. g.
19. Grobnica Bele Farkaa, Lovaka bb
znamenito mesto, reenje MZZSK Subotica, br. 42 od 16. 03. 1982. g.
4.2.2. PROSTORNE CELINE I OBJEKTI VAN GRADSKOG JEZGRA KOJE UIVAJU

PRETHODNU ZATITU ZONE URBANISTIKOG NADZORA
Nadleni Zavod zatite utvrdio je i znaajne uline poteze i pojedinane objekte

na podruju Subotice i Palia, van zatienih prostornih celina, koji poseduju posebne
istorijsko-kulturne i arhitektonske vrednosti na osnovu izvrene valorizacije i
kategorizacije, te kao takvi uivaju prethodnu zatitu. Dobra pod prethodno zatitom
imaju isti tretman kao i nepokretna kulturna dobra i u njih spadaju:
A) PROSTORNA CELINA ULICA BRAE RADI
B) GROBLJA
C) GRADITELJSKI OBJEKTI (crkve, troarine, kasarne i dr.)
A) PROSTORNA CELINA ULICE BRAE RADI koja uiva prethodnu zatitu

sa urbanistikog aspekta predstavlja ujedno i zonu urbanistikog nadzora. Nekadanji
Petrovaradinski put ulica Brae Radi, na potezu od gradskog jezgra do
Rimokatolike crkve Sv. ora, ini prostornu celinu koja je znaajna za zatitu i
ouvanje kao vaan segment nasleene urbane strukture grada.
Pravila i uslovi zatite urbanih i fizikih struktura:

1. Ouvanje osnovnih elemenata istorijske urbane metrice prostora; karakteristine
regulacije ulice, nasleenih graevinskih linija sa vertikalnom regulacijom objekata i
postojee parcelacije sa mogunou preparcelacije
2. Ouvanje postojeeg poploanja kolovoza (uta klinker opeka i ivina kamena
kocka) u vidu dekorativnih elemenata nove kolovozne trake, to e se definisati
posebnim uslovima nadlenog zavoda zatite i Zavoda za urbanizam.
3. Kolovoz u ulici izvesti kombinacijom asfalat i poploanja, kako bi se sauvao
karakteristian ambijent ulice, a u skladu sa savremenim saobraajnim propisima.
4. Ouvanje drvoreda i ulinog zelenila kao sastavnog dela ambijenta.
5. Ouvanje objekata prema priloenoj valorizaciji sa nasleenim nainom graenja
- ivina gradnja, i usaglaavanje novoplaniranih objekata sa njima u pogledu
vertikalne regulacije i oblikovanja.

6. Graenje novih objekta interpolaciju vriti tako da se isprati vertikalna regulacija

postojeih susednih objekta (visina potkrovnog venca i slemena) koji imaju
spomenika svojstva.
7. Maksimalna spratnost u okviru prostorne celine ulice iznosi P+1+Pk. Sa prosenom
spratnosti etae od 3,0 m, maksimalna visina slemena kod objekata P+1 iznosi
10,0 m, a za objekte P+1+Pk iznosi 11,5 m (zajedno sa krovom). Na parcelama
koje se nalaze uz postojee objekte vee spratnosti mogua je maksimalna visina
od P+2+Pk, to iznosi 14,5 m (zajedno sa krovom). Predmetne parcele su 6709,
6710, 6711, 8252, 8254/1, 8254/2 K.O. Donji grad.
8. Parterno reenje i urbani mobilijar treba da nosi stilska obeleja ambijenta, izveden
prema posebnom projektu urbane opreme izraenom od strane nadlene
ustanove zatite.
9. Namena objekata u ulici treba da je u skladu sa tradicionalnom stambene,
stambeno-poslovne i poslovne funkcije
10. Elementi oblikovanja ulice i arhitektonskog sklopa novoplaniranih objekata utvrdie
se Uslovima za preduzimanje mera tehnike zatite koji za svaki pojedinani
objekat, odnosno ulicu izrauje nadlena ustanova zatite.
Valorizacijom objekata unutar Prostorne celine ulice Brae Radi utvrene su

kategorije objekata:
1. Objekti NKD;
B. Radi br. 74, kat. parc. br. 7491, Donji grad
2.Objekti od posebne vrednosti:

Bogovieva br. 17, kat. parc. br. 6669, Donji grad
Crkva Sv. ora, kat. par. br. 8124, Donji grad
Stara kola Sonja Marinkovi, kat. parc. br. 8224, Donji grad
3. Objekti od vrednosti:
B. Radi br. 27a, kat. parc. br. 6675, Donji grad
B. Radi br. 29, kat. parc. br. 6671/, Donji grad
B. Radi br. 36, kat. parc. br. 6719/1, Donji grad
B. Radi br. 45a, kat. parc. br. 7501/1, Donji grad

Kumiieva br. 28, kat. parc. br. 7498/2 Donji grad
Ulica M. Bogovia 19, kat. parc. br. 6670, Donji grad
Ivana Gorana Kovaia br. 7, kat. parc. br. 6696, Donji grad
Bogovieva br. 14, kat. parc. br. 6672/1, Donji grad
B. Radi br. 28, kat. parc. br. 6713/2, Donji grad
B) GROBLJA nastala tokom 18. i 19. veka predstavljaju znaajnu kulturno-

istorijsku batinu, duboku emotivnu sponu graana sa svojim precima, te imaju poseban
tretman i sa aspekta urbanistiko-spomenine zatite, imajui u vidu veliki broj kapela,
mauzoleja, grobnica i grobova sa spomeninim svojstvima koji se nalaze u njima.
C) GRADITELJSKI OBJEKTI na podruju grada; sakralni objekti- crkve,

hramovi, kapele, kalvarije skulpture, krajputai, zatim kole, stambeni objekti graanske
i ruralne arhitekture, javni i industrijski objekti, ulazne kapije grada troarine, stari
natpisi firmi i dr. predstavljaju vana svedoanstva prohujalih vremena, zbog svog
istorijskog znaaja i autentinog arhitektonskog izraza vremena nastanka ime daju
trajan peat ambijentu grada i predstavljaju njegovu vrednu batinu koju je potrebno
zatiti i zadrati kao spomenike prohujalih vremena i mostove koji nas povezuju sa
prolou grada na kojoj gradimo budui kontinualan razvoj i napredak.
Najvredniji graditeljski objekti koji uivaju tretman prethodne zatite pojedinano

su popisani i navedeni u elaboratu Mere zatite nepokretnih kulturnih dobara za prostor
Generalnog plana Subotica Pali, i za njih se u skladu sa utvrenom urbano-
arhitektonskom valorizacijom utvruju i vae iste mere zatite kao i za NKD, odnosno
pravila i uslovi urbanistike zatite.
Smernice za javne spomenike
U okviru elaborata spomenike zatite, priloenom u sastavu dokumentacije

Generalnog plana dat je spisak spomenika, spomen kompleksa, spomen obeleja,
skulptura, bisti i fontana, za koje je Programom zaitite spomenika planirano njihovo
ouvanje u autentinom izgledu, njihova sanacija i restauracija, uz ouvanje i ureenje
okruenja spomenika.

4.2.3 ZONA NASLEENE URBANE MATRICE GRADA
Spontano nastala urbana matrica unutar prostora koji je je inio gradske aneve
sauvao je osnovne karakteristike sve do dananjeg dana. Granice ovog prostora u
veoj meri se poklapaju sa meuzonom - prstenom oko centra grada definisanim kao
podruje regeneracije namenjeno preteno za meovito stanovanje. Prema preporuci
nadlenog zavoda zatite planira se zadravanje osnovnih karakteristika urbane matrice
ovog prostora (pravci pruanja starih ulica stara ulina mrea, ambijent sa nasleenim
tipom graenja) u obimu, i prema principima koji obezbeuju dalji, neometan
kontinualan razvoj gradogradnje, uz ouvanje osnovnih kvaliteta prostora.
Zatitom kroz dokumentaciju obuhvaeni su veim delom objekti vredni sa

aspekta ruralne batine (najstariji objekti jo pokriveni trskom, objekti sa daanim
zabatima, zabatima od opeke sa kipovima u niama zabata u stilu seoskog baroka i
dr.), koji se nalaze u svim delovima starog gradskog tkiva a najvie na prostoru unutar
nekadanjih gradskih aneva i za koje se, obzirom da se ne uklapaju savremen nain
ivota i tok urbanog razvoja, ne insistira na ouvanju, ve je utvrena obaveza foto i
tehnikog snimanja pre ruenja objekta. Najznaajniji objekti ove kategorije navedeni su
pod takom 4.0. u elaboratu Mere zatite nepokretnih kulturnih dobara za prostor
Generalnog plana Subotica Pali, koji je sastavni deo ovog Plana.
Za deo urbane zone Kertvaroa preporuka je ouvanje urbanog koncepta vrtnog
grada, koji je zapoet krajem 19. veka, izgradnjom slobodnostojeih porodinih kua u
zelenilu, koji se planira ispotovati i proslediti kroz smernice GP-a i za naredni period.
Prilazni putevi gradu imaju posebnu vanost u stvaranju prve slike o Subotici i i
Paliu i samim tim oblikovanje objekata i urbano opremanje ovih ulica treba da je
usaglaeno sa znaajem prostora.
4.2.4. ARHEOLOKA NALAZITA
Uslovi zatite arheolokih nalazita

Na podruju unutar granica Generalnog plana evidentirana su sledea
arheoloka nalazita:
1. Aleksandrovo Arheoloko nalazite Kameniti hat
2. Aleksandrovo Arheoloko nalazite elezniki usek
3. Aleksandrovo Arheoloko nalazite Vodice
4. Aleksandrovo Arheoloko nalazite Dom kulture
5. Bajnat Arheoloko nalazite Makovieva ciglana
6. Radanovac Arheoloko nalazite ZZ Crvena zvezda
7. Radanovac Arheoloko nalazite Jaramazoviev sala
8. Centar I Arheoloko nalazite Trg Cara Jovana Nenada
9. Novo naselje Arheoloko nalazite FBP
10. Radanovac Arheoloko nalazite Kireki put
Svi graevinski zahvati i zemljani radovi na nalazitima uslovljeni su obavezom

Investitora da obezbedi struni arheoloki nadzor i zatitna arheoloka istraivanja, a u
zavisnosti od znaaja nalazita i sistematska iskopavanja.
Sve planirane vee zemljane radove unutar teritorije grada potrebno je usloviti
obezbeenjem strunog arheolokog nadzora, a u zavisnosti od znaaja nalazita i
sistematska istraivanja.

Ako se u toku izvoenja graevinskih i drugih radova na podruju

graevinskog reona Subotice, odnosno i u ataru, naie na arheoloka nalazita,
izvoa radova je duan odmah da obustavi radove i obavesti nadlenu ustanovu
zatite kako bi se obavili zatitni arheoloki radovi.
4.3. USLOVI OBLIKOVANJA GRADSKIH CELINA, PRAVACA,

ZNAAJNIH LOKACIJA U GRADU
Od vremena nastanka do danas naselje Subotica sa Paliem menjalo je svoje

lice i oblikovalo se postupno prema zahtevima pojedinih epoha i u skladu sa
sveukupnim razvojem kroz dinamian proces gradogradnje kroz koji je stekao svoju
prepoznatljivu oblikovnu formu.
Prvi Regulacioni plan iz 1799. godine, kojim se nasleena, organski formirana
urbana matrica centralnog dela prostora naselja uobliava i regulie, moe se formalno
smatrati poetkom gradogradnje i sticanja prepoznatljivog urbanog identiteta grada,
nakon ega se urbana matrica grada oblikuje gotovo u kontinuitetu do danas.
Lik Subotice istorijskog jezgra sa irim okruenjem koji se veim delom
zadrao do danas formiran je krajem XIX i se poetkom XX veka kada je izgraena
Gradska kua, sa kojom paralelno tee i izgradnja banje i kupalita Pali sa
najznaajnijim objektima u okviru centralnog prostora (Vodotoranj, Velika terasa,
ensko kupatilo i dr.).
Ovaj nagli procvat, razvoj i znaajnu graevinsku aktivnost zakoio je I svetski
rat, stagnacija u periodu izmeu dva svetska rata, u periodu II svetskog rata i nakon
njega, usled izmenjenih geografskih, i socioekonomskih prilika, to je uzrokovalo da
grad ne pretrpi dramatine promene i u osnovi zadri karakter tipinog ravniarskog
grada, naroito u delu unutar nekadanjeg gradskog anca, sa preovlaujuom niskom
prizemnom izgradnjom i neto izdignutijim (viim) centralnim delom.
Na nivou celine grada promene kroz epohe koje karakteriu i oblikuju

sadanju sliku grada su:
1. Niska ili preteno niska i usitnjena gradnja sa spratnou P do P+2 zadrala se u
najveem delu nasleenog istorijskog jezgra Subotice, s tim da se pojavljuju
pojedinani vei gabariti ili vii akcenti koji po pravilu nisu dobro uklopljeni u
nasleeno urbano tkivo (hotel Partija, Otvoreni univerzitet i dr.)
2. Niska, preteno prizemna gradnja na prostoru nasleene gradske urbane matrice
unutar nekadanjih aneva, kroz koju su provueni snani saobraajni prodori
koridori magistralnog puta M-22.1 i M-17.a, i u koju su sa severne i june strane
grubo utisnuta dva robusna kompleksa stambene arhitekture savremenog doba
kompleksi vieporodinog stanovanja (Radijalac i Prozivka) visokih i snanih
volumena preovlaujue spratnosti P+8 (P+4 do P+12), locirana na pravcima
planiranih, a nedovrenih gradskih bulevara. Ove komplekse karakteriu preteno
slobodnostojei objekti tipa solitera i objekti u prekinutom nizu graeni u okviru
otvorenih blokova,a koji kao takvi predstavljaju posebnu novu prostornu strukturu i
bitan stvoreni oblikovni element grada i koji u veoj meri naruavaju konture i
panoramski izgled centralnog istorijskog gradskog podruja.
3. Niska preteno prizemna gradnja na podrujima novijeg porodinog stanovanja, u
okviru kojih su realizovani manji kompleksi vieporodinog stanovanja umerenije
spratnosti do P+4, i pojedinani potezi sa objektima soliterskog tipa uz vanije
gradske saobraajnice, koji postaju dominantni visinski reperi ireg prostornog
okruenja i kao takvi utiu na oblikovanu siluetu grada odnosno njegovih delova.

Ipak dominantnost Gradske kue i njenog tornja kao glavnog vertikalnog repera i
orijentira u panorami grada nije bitnije naruena, ona je i dalje je simbol grada Subotice
i njene veliine i vanosti u vremenu i prostoru.
Sagledavanje sadanje slike grada vodi zakljuku da je gradogradnja u proteklih
50-ak godina preteno vodila razgradnji njegovih osnovnih, steenih istorijskih
vrednosti, kako u pogledu naina graenja na parceli, tipa graenja, vertikalnih i
horizontalnih gabarita novih objekata, oblikovanja pojedinanih objekata i urbanih
poteza, tako i celokupnog graditeljskog odnosa prema okruenju, i trajnim vrednostima
odreenih gradskih prostora i celina, to za posledicu ima pojavu umereno i izrazito
disharmoninih urbanih celina u okviru grada, ije usaglaavanje iziskuje osmiljavanje
i planiranje manjih ili veih urbanistikih intervencija u prostoru, odnosno graenje u
funkciji preoblikovanja urbanih celina. Iz tih razloga za definisanje urbanog izgleda
grada u celini neophodno je u sistem sistema graenja sa svojim elementima ugraditi
elemente za oblikovanje odreenih prostornih celina u skladu sa njihovim karakterom,
namenom i osobenostima, od posebnog je znaaja i.
Uslovi oblikovanja gradskih celina, pravaca i znaajnijih lokacija u gradu su u
sprezi i ovisni i od drugih osnovnih uslova ureenja i graenja prostora i objekata, koji
zajedno definiu celinu (global) na nivou Generalnog plana, i definiu opta uputstva za
dalju razradu prostora odnosno njegovih delova planovima nieg reda.
Uslovi ureenja i graenja prostora koji usmeravaju oblikovanje

gradskih celina, pravaca i znaajnih lokacija su:
- uslovi za zatitu urbanog naslea - zone urbanistike i spomenine zatite
- uslovi za organizaciju i nain izgradnje na parceli, u bloku, u okviru ulice
- uslovi za ureenje znaajnijih saobraajnih pravaca, posebno njihovih ukrtanja
- uslovi za znaajne slobodne povrine gradskih trgova i delove zelenih povrina
- uslovi visinske regulacije ogranienja i usmerenja spratnosti objekata prema
zonama na nivou grada i
- posebni uslovi oblikovanja
Svi ovi uslovi su definisani i u okviru drugih oblasti, kao to su:

- Uslovi za zatitu urbanog naslea pa i za oblikovanje u zonama urbanistike zatite
ili zatienim spomeninim celinama dati su u okviru posebnog poglavlja GP-a;
- Pravila i uslovi zatite nepokretnih kulturnih dobara i ambijentalnih celina, koja
su utvrena u skladu sa specifinostima i znaajem odreenih zatienih prostornih
celina i pojedinanih objekata.
U okviru ovog poglavlja se sem uslova definisanih u okviru drugih oblasti sa

stanovita oblikovanja utvruje:
Organizacija i nain izgradnje objekata, na parceli, u zbijenom ulinom nizu i u
zatvorenom bloku, ili izgradnja slobodnostojeih objekata bez definisanih parcela u
otvorenim ili poluotvorenim blokovima veoma je bitna za oblikovanje grada odnosno
njegovih delova i veoma je znaajna za doivljaj grada iz vizure i perspektive peaka,
odnosno za oblikovanje grada kao celine, za njegov panoramski izgled.
Generalnim planom se odreuje vraanje izgradnji objekata na parceli u
neprekinutom i prekinutom nizu, gradnji na ulinom frontu u zoni nasleene urbane
matrice grada, ili kao slobodnostojeih objekata u delovima prostora sa novijom
izgradnjom gde je to preovlaujui nain graenja. Time se vraamo tradicionalnim
oblikovnim vrednostima grada, ulici, bloku i trgu, odnosno ureenju, graenju i
oblikovanju gradu po merilima oveka.

Ureenje znaajnih saobraajnih pravaca, saobraajnih koridora grada bitno je

za sticanje vizuelnog utiska o gradu kako od strane posetilaca, tako i stanovnika koji
kroz pozitivan dojam stvaraju i pozitivnu sliku o gradu.
Generalnim planom se odreuje:

Generalno usmerenje u pogledu organizacije i ureenja vanih saobraajnica,
tako da uz uvaavanje prostornih mogunosti, minimalni koridor regulaciona irina
znaajnijih saobraajnica bude 36, odnosno 28 m, a u skladu sa rangom saobraajnice i
planiranim saobraajnim i infrastrukturnim sadrajima unutar utvrenog profila ovih
saobraajnica
Osim planiranih saobraajnih i infrastrukturnih elemenata u profilu ovih
saobraajnica potrebno je obezbediti i znatno uee zelenih povrina, posebno
realizaciju drvoreda i primenu adekvatne i kvalitetne urbane opreme mobilijara.
Objekti uz ove saobraajnice treba da su vii (vee spratnosti), naglaeni u
odnosu na objekte u okruenju ali i usaglaeni sa njima, atraktivni u pogledu namene i
oblikovanja kako bi akcentirali znaaj pa i oblikovni aspekt saobraajnice.
Posebna panja se treba posvetiti oblikovanju objekata koji rubno uobliavaju
saobraajnice na ulaznim pravcima u grad obzirom da se preko njih ostvaruje prvi
vizuelni kontakt sa gradom i stie utisci o njegovom ekonomskom i urbanom
prosperitetu i znaaju.
Ukrsnice, odnosno raskrsnice znaajnijih saobraajnica grada su bitne kako u
pogledu saobraajnog reenja tako i sa oblikovnog aspekta, posebno to se sa njih ire
vizure na ulice koje ih obrazuju. Ovo su mesta za formiranje skverova, kao oblikovnog
elementa ulice, gde i ugaoni objekti treba da poseduju visoke estetske i oblikovne
vrednosti. Preporuuje se stoga da se do reenja za vee raskrsnice grada doe putem
konkursa.
Gradski trgovi i zelene povrine, a posebno zelene povrine veeg obima -

parkovi, park ume, spomen parkovi, od izuzetnog su znaaja za oblikovanje grada.
Zelenilo je sastavni element ambijenta grada, istie i obogauje arhitekturu objekata u
ijem je okruenju, doprinosi raznolikosti oblikovnih gradskih motiva i naglaava
specifinost odreenih prostornih celina. Parkovi i trgovi u preizgraenom gradskom
tkivu su mesta za odmor, relaksaciju, oputanje i druenje i po pravilu su ureena
urbanim mobilijarom visokih estetskih vrednosti koji ine identitet prostora u kojem se
nalaze.
Generalnim planom se odreuje:

Zadravanje postojeih gradskih trgova, i uslovljava planiranje novih u novim
delovima grada, odnosno u svim delovima grada koji ih nemaju.
Zelene povrine, posebno javne zelene povrine, parkovi, skverovi i dr, unutar
zatienog jezgra centra grada zadravaju se bez promene kao sastavni i neodvojivi
delovi ambijenta, bez mogunosti graenja osimjavnih objekta, kako bi se sauvala
njihova vrednost. U novijim delovima grada se planiraju nove parkovske, i parkovsko
rekreativne povrine odgovarajuih prostornih volumena koje je potrebno urediti i
ozeleniti u skladu sa planiranom namenom, kako bi postali istinski estetski, humani i
oblikovni pratei elementi stanovanja, poslovanja, rada i drugih namena u okviru kojih
se nalaze.
Park Narodnih heroja na Paliu sa parterno ureenim prostorima du severne
obale jezera, predstavlja najznaajniju prirodnu i hortikulturno oblikovanu vrednost u
sklopu zatienog prirodnog dobra parka prirode Pali i banje Pali. S obzirom na

svoje izuzetne oblikovne estetske i ambijentalne kvalitete planiran je da se rekonstruie,

proiri nadogradi i uredi u skladu sa istorijskom oblikovnom formom u funkciji
banjskog parka, kao poseban oblikovni peat i identitet Palia. U okviru parka mogu se
graditi samo objekti namenjeni javnom korienju, uz uslov nenaruavanja
ambijentalnih vrednosti prostora i vrednog hortikulturnog fonda.
Neureene, neizgraene prostore unutar granica parka prirode Pali i njegove
zatitne zone, odnosno banje Pali privoditi nameni uz uslov visokog uea zelenila u
realizaciji odreenih prostornih celina. Kao jedno od stratekih opredeljenja ureenja i
oblikovanja Palia je maksimalno ozelenjavanje zapadne obale jezera u sklopu
izgradnje novih objekata i namenskih kompleksnih celina, kojim se postie novi vii
kvalitet oblikovanja primeren znaaju prostora i njegovoj nameni. Uloga zelenila, kao
oblikovno-ambijentalnog elementa u okviru parka prirode i banje Pali je izuzetno
znaajna, odnosno jezero oivieno bogatim pojasom zelenila treba da je cilj i rezultat
graenja i ureenja ovog prostora.
Spratnost objekata je jedan od osnovnih i najvanijih elemenata

oblikovanja celina grada.
Vertikalni gabarit planiranih objekata utvruje se uz uvaavanje zateenog
stanja, odnosno spratnosti objekata u neposrednom okruenju, u skladu sa karakterom,
znaajem i vrednostima prostora u kojima se grade interpoliraju.
Takav odnos je nuan kako bi se sauvala silueta grada i njen stvoreni panoramski
izgled kao posebna oblikovna vrednost grada.
Generalnim planom se planira sledee:

nasleeni centralni deo prostora grada zatieno jezgro Subotice zadrava
nasleenu visinsku regulaciju koja omoguava izgradnju novoplaniranih objekta na
ovom prostoru spratnosti od preteno P+2, odnosno do P+4+Pk u delovima prostora
koji se odlikuju viom spratnou i u dvoritima unutar blokova, uz uslov da ne
naruavaju stvorenu vertikalnu konturu gradskog centra sa njegovim istorijskim
verikalnim reperima, kao jednu od njegovih primarnih vrednosti.
U okviru ovog podruja rekonstrukcija i nadogradnja postojeih i izgradnja novih
objekata uslovljena je uvaavanjem principa ujednaavanja visina, odnosno
nadovezivanja na visinu venca susednih objekata, ili repernih objekata pod ijim su
neposrednim uticajem.
prostori nasleene urbane matrice grada unutar nekadanjih aneva (zona
meovitog stanovanja) ostaju sa niskom spratnou, P+1+Pk uz mogunost poveanja
spratnosti do P+2+Pk, posebno uz frekventnije saobraajnice veeg ranga, uz uslov
usaglaavanja sa okruenjem.
delovi prostora severno i juno od centra grada planirani su za regeneraciju
(zone vieporodinog stanovanja srednjih gustina), graenje objekata spratnosti i do
P+4, obzirom su u okviru ovog prostora izgraeni noviji gradski potezi sa spatnou i do
P+12 (Tokio), u cilju izjednaavanja visinskih kontura grada od centra prema
kompeksima vieporodinog stanovanja Radijalac i Prozivka.
prostori vieporodinog stanovanja vee spratnosti (zone vieporodinog
stanovanja velikih gustina), u pogledu vertikalnih gabarita zadravaju se bez
mogunosti nadogradnje ili bilo kakvog poveanja spratnosti iznad zakonom propisanog
limita (P+6) za objekte ove namene.
niski noviji delovi grada i prostori sa preteno bespravnom gradnjom koji su GP-
om ukljueni u graevinsko podruje (zone porodinog stanovanja malih gustina,

rezidencijalnog tipa i srednjih gustina), zadravaju niu spratnost do P+1+Pk, odnosno

izuzetno, vieporodini stambeni objekti i poslovni objekti u ovim zonama mogu biti
graeni sa spratnou do P+2+Pk, u delovima prostora koji se razrauju planovima
detaljne regulacije, a u skladu sa pravilima graenja utvrenim GP-om, uz uslov da ne
remete uslove koritenja objekata neposrednog okruenja.
Generalno, i izuzetno, uz vanije saobraajnice grada kao i unutar javnih,

poslovnih, radnih i komercijalnih namena moe se iskazati potreba i odobriti izgradnja i
pojedinanih objekata vee spratnosti od one utvrene uslovima za to podruje, ukoliko
su njima naglaava neka posebna funkcija i iri znaaj prostora ili objekta, akcentiraju i
oblikuju novi vertikalni reperi grada primereni prostoru i okruenju, a ne remete
nasleene istorijske dominante grada (Gradska kua, tornjevi crkava i sl.).
Sa stanovita oblikovanja grada, spratnost pojedinih gradaskih prostora

definisana i uslovljena kroz napred utvrene generalne postavke obezbeuje
jasnu itljivost i prepoznatljivost pojedinih delova grada, ouvanje postojeih
dominanti, posebno specifinosti i dominantnosti Gradske kue sa tornjem kao
simbolom grada i ujednaenost vertikalnih volumena grada po pojedinim
zonama i u celini.
4.4. USLOVI ZA ZATITU I UNAPREENJE IVOTNE SREDINE
Jedan od osnovnih ciljeva izrade Generalnog plana je zatita i ouvanje ivotne

sredine.
Na osnovu lana 35. Zakona o zatiti ivotne sredine (Sl. glasnik RS broj
135/04) i l. 9 Zakona o stratekoj proceni uticaja na ivotnu sredinu (Sl. glasnik
RS broj 135/04) sastavni deo odluke o izradi Generalnog plana Subotica Pali do
2020. je odluka o izradi Strateke procene uticaja na ivotnu sredinu.
Izvetaj o stratekoj proceni uticaja izraen je kao sastavni deo Generalnog

plana.
Razlozi za vrenje strateke procene uticaja Plana su obezbeivanje zatite

ivotne sredine i odrivog razvoja sagledavanjem svih promena u prostorno
funkciionalnoj oragnizaciji.
Strateka procena uticaja planskih reenja na ivotnu sredinu vrit e se za

zakonom odreene namene i vrste objekata, a u cilju sagledavanja moguih znaajnih
uticaja na ivotnu sredinu radi obezbeivanja mera trajnog ouvanja kvaliteta ivotne
sredine.
Koncept zatite i unapreenja ivotne sredine Subotice-Palia zasnovan je na

uspostavljanju odrivog upravljanja prirodnim vrednostima, prevenciji, smanjenju i
kontroli svih oblika zagaivanja.
Planskim reenjima je ovo postignuto, jer je dat akcenat na sanaciju ugoenih
delova naselja, na racionalno korienje prostora i na razreavanje moguih faktora
naruavanja ivotne sredine u svim sferama delatnosti (u okviru vodne, saobraajne i
komunalne infrastrukture, industrije, poljoprivrede, ozelenjavanja naselja, revitalizacije
ugronih delova naselja).

Dokumenti od znaaja za izradu strateke procene su :

- Zakon o zatiti ivotne sredine (''Slubeni glasnik RS'' 135/04) i meunarodni
ugovori i konvencije ;
- Odluka o stavljanju pod zatitu Parka prirode Pali i spomenika prirode u
njemu (Subeni list optine Subotica 8/96, odluka broj I-011-38/96);
- Odluka o stavljanju pod zatitu predela izuzetnih odlika Subotika peara
kao prirodnog dobra od velikog znaaja (Slubeni glasnik RS broj 127/2003);
- Odluka o proglaenju centra grada Subotice za nepokretno kulturno dobro od
velikog znaaja (Slubeni list APV br. 25/91);
- Odluka o proglaenju prostorne i kulturno istorijske celine Palia za nepokretno
kulturno dobro (Subeni list optine Subotica 1/94, odluka broj I-011-1/94);
- Uredba o utvrivanju podruja banje Pali na teritoriji optine Subotica
(Slubeni glasnik RS broj 31/99).
Osnovu strateke procene ini Program za izradu GP Subotica Pali do 2020,

godine kojim se utvruje okvir za razvoj, njegove karakteristike, ciljevi, prostorni
obuhvat.
Stratekom procenom uticaja na ivotnu sredinu obezbedie se mere i uslovi

zatite ivotne sredine, a naroito:
- utvrivanje posebnih reima ouvanja i koritenja podruja zatienih prirodnih
dobara, izvorita vodosnabdevanja, termalnih i mineralnih izvorita, uma,
poljoprivrednog zemljita, javnih zelenih povrina, rekreacionih podruja i banja
- odreivanje podruja ugroenih delova ivotne sredine i utvrivanje mera za
sanaciju ovih podruja,
- utvrivanje mera i uslova zatite ivotne sredine prema kojima e vriti
izgradnja industrijskih i energetskih objekata, objekata za preradu i odlaganjae otpada,
objekata infrastrukture i dr. objekata ijom izgradnjom ili koritenjem se moe ugraziti
ivotna sredina.
- Uspostavljanje monitoringa, kontrolom kvaliteta ivotne sredine i stalnim
unapreivanjem
Izvetaj o SPU sadri razraene smernice za planove ili programe na niim

hijerarhijskim nivoima koje obuhvataju definisanje potrebe za izradom stratekih
procena i procena uticaja na ivotnu sredinu planova i programa nieg hijerahijskog
nivoa.
SPU vri se u skladu sa Zakonom o stratekoj proceni uticaja na ivotnu sredinu
(Sl glasnik RS broj 135/2004 ).
4.5. PRAVILA I USLOVI ZA OBEZBEENJE NESMETANOG KRETANJA DECE,

STARIH, HENDIKEPIRANIH I INVALIDNIH LICA
Prilikom planiranja i projektovanja javnih, saobraajnih i peakih povrina

(trotoari i peake staze, peaki prelazi, parkinzi, stajalita javnog prevoza, prilazi do
objekata horizontalne i vertikalne komunikacije u javnim i stambenim objektima) moraju
se obezbediti uslovi za nesmetano kretanje dece, starih, hendikepiranih i invalidnih lica,
u skladu sa Pravilnikom o uslovima za planiranje i projektovanje objekata u vezi sa
nesmetanim kretanjem dece, starih, hendikepiranih i invalidnih lica, (Sl. Glasnik RS,
br.18/97), kao i ostalim vaeim propisima, normativima i standardima koji reguliu ovu
oblast.

4.6. USLOVI ZA UREENJE PROSTORA OD INTERESA ZA ODBRANU I

ZATITU OD ELEMENTARNIH I DRUGIH OPASNOSTI U MIRU I RATU
I ZA ZBRINJAVANJE LJUDI I MATERIJALNIH DOBARA
Zatita od interesa za narodnu odbranu
Mere zatite od interesa za narodnu odbarnu ugraene su u sva prostorna

reenja, od namene povrina, mree infrastrukture do mree drutvenih i ostalih
komunalnih objekata. Sva planirana tehnika reenja u hidrotehnici obezbeuju
umanjenje negativnih posledica moguih u izuzetnim situacijama (planirana
kanalizacija, rezervna izvorita, dupli sistem saobraaja i dr.); formiranje posebnih
samostalnih urbanih celina u gradu omoguuje uz planiranu disperziju objekta
drutvenog standarda (kole, zdravstvene ustanove, objekti trgovine i ugostiteljstvo)
ivot i rad u ovim gradskim podrujima i u sluaju moguih katastrofa. Mrea slobodnih
povrina, u vidu skverova, parkova, parkinga.
U sluaju prirodnih katastrofa ili eventualnih ratnih razaranja ljudi i materijalnih

dobara, stanovnitvo se sklanjaja u sklonota i druge zatitne objekte.
Budui investitori poslovnih i poslovno-stambenih objekta, moraju se pridravati

tehnikih propisa za sklonita, koje je propisalo Savezno ministarstvo za odbranu
(Slubeni vojni list 13/98).
Za izgranju porodinih kua potrebno je da se ti objekti prilagode za zatitu

stanovnitva. Ovo podrazumeva izgradnju zatitnih objekata.
Pri projektovanju novih zgrada i komunalnih objekata, obavezna je primena svih

propisa i smernica, a u skladu sa odlukom na nivou Optine, odnosno odgovarajuih
organa Ministarstva odbrane Republike Srbije.
Zatita od elementarnih nepogoda i drugih katastrofa
Pod elementarnim nepogodama koje nastaju delovanjem prirodnih sila,

podrazumevaju se sledee: poplave od spoljnih i unutranjih voda, nagomilavanje leda
na vodotocima, zemljotresi, olujni vetrovi, grad, sua, sneni nanosi, odronjavanje i
klizanje zemljita, poledice i sline pojave koje mogu ugroziti ivote stanovnitva i naneti
materijalne tete veeg obima.
Sa elementarnim nepogodama, ukoliko su veih razmera, izjednauju se i

sledee katastrofe: eksplozije, poari, epidemije, hemijska i radioaktivna zagaenja
vazduha, vode i namirnica i sl.
Mere zatite u sluaju zemljotresa

Prema karti seizmike regionalizacije SR Srbije podruje optine Subotica prema
intenzitetu zemljotresa spada u VII stepen Merkali-Kankani-Siebergove skale (MCS).
Zemljotres ove jaine okarkterisan kao silan (na solidno graenim kuama nastaju
umerena oteenja: javljaju se pukotine na zidovima, opadaju vee koliine maltera,
crepovi padaju sa krova i mnogi dimljaci bivaju oteeni, a kod slabo graenih kua
dolazi do pojedinanog razaranja).

Urbanistike mere zatite u sluaju zemljotresa su ugraene u sama prostorna

reenja u Generalnom planu Subotica-Pali do 2020. godine. Zoniranje, decentralizacija
i disperzija kao opte mere zatite su ugraene u reenje prostora. Urbanistiki faktori
koji su od uticaja na smanjenje povredljivosti teritorije grada u sluaju zemljotresa od 7
MCS su sledei: izgraenost zemljita, gustina naseljenosti, sistemi izgradnje, spratnost
objekta i mrea neizgraenih povrina. Svi ovi faktori su u granicama dozvoljenih
vrednosti kojima se neposredno utie na smanjenje povredljivosti teritorije.
U sluaju zemljotresa ove slobodne povrine u okviru stambenih zona su

neophodne za izmetanje i zbrinjavanje stanovnitva, za potrebe bolnice, za atore i
montane objekte za smetaj ugroenog stanovnitva. Velika pogodnost su iroke ulice
kroz grad, izuzev centra, gde su postojee irine ulica male i mogua su brojna
zaruavanja i bie neophodne u sluaju velikih katastrofa. ire ulice i slobodne povrine
predstavljaju i protivpoarne pregrade, jer poari veih razmera mogu da prate
zemljotrese.
a) Preventivne mere
Prilikom projektovanja objekata treba primeniti savezne propise o gradnji na
seizmikom podruju ("Slubeni list SFRJ broj 39/64). Propisi sadre graevinske
norme za zidanje zgrada kako bi podnele slabe i umerene manje zemljotrese u
granicama elastinosti svojih konstrukcija, a jake zemljotrese, koji se retko javljaju, da
mogu podneti bez ruenja uz, eventualno, vee oteenje
b) Operativne mere
Ove mere se uglavnom svode na organizaciju spasavanja, raskrivanje, zbrinjavanje i
asanaciju.
Ugroenost i povredivost u sluaju vetra, snega,

snenih nanosa, leda i grada i mere zatite
Subotica lei u podruju umereno kontinentalne klime. Jaina vetra se odreuje

prema Boforovoj skali koja ima 12 stepeni i preko jaine preraunavanjem se odreuje
njegova brzina.
Maksimalna brzina vetra konstatovana je kod zapadnog (W) vetra 24,4 m /sec,
odnosno jaine 9 bofori (jaka oluja prouzrokuje manje kvarove na kuam sa, rue se
dimljsaci i padaju crepovi sa krovova) do 10 bofora (estoka oluja lomi drvee ili ih
upa sa korenom, nanosi tete objektima), dok je kod istonog (E) vetra maksimalna
brzina 13,8 m/sec, odnosno jaine 6 bofora (jak vetar pokree velike grane,
telegrafske ice i sl.).
Najveu uestalost javljanja u podruju Subotice ima severozapadni (NW) vetar,
a najmanju istoni (E) vetar.
Dejstvo jakih vetrova i oluja moe biti posrednim i neposrednim putem.

Neposrednim putem dejstvo vetra moe da izazove ruenje objekata, kidanje
instalacija i sl., to dovodi do poara koji se dalje iri i ove tete su znatno vee od
posrednih. upanjem drvea i lomljenjem grana prekida se saobraaj u pojedinim
ulicama. U zimskom periodu usled jakog vetra mogu da se stovre smetovi od
nagomilanog snega to dovodi do ugroavanja saobraaja, a time i snabdevanja i
sanitetskog zbrinjavanja.

Zbog toga su veoma vane preventivne graevinsko-urbnistike mere, kao to

su: statiki prorauni na maksimalno negativno dejstvo vetra, dendroloke mere sa
zelenim zatitnim pojasevima koji umanjuju tetno dejstvo vetra i topografske mere kod
planiranja poloaja ulica i objekata u odnosu na vetar.
U zimskom periodu usled jakog vetra moe da doe do ugroavanja saobraaja

ukoliko pada sneg i doe do veih smetova. Ovo je naroito opasno na mostovima i
terenima gde su strme saobraajnice sa padovima veim od 7%.
Ugroenost i povredljivost mree saobraaja u gradu moe biti i usled leda kada
se zalede kolovozi. Led takoe moe da dovede do prekida pojedinih instalaicja. U
zimskim mesecima se mogu oekivati dugotrajne padavine snega koji moe da bude
maksimum 81cm debljine i prosena godinja uestanost dana sa snenim padavinama
je 23,4 dana, odnosno 6,4% dana od godine. Usled grada i leda moe da doe do
velikih teta u poljoprivredi, do unitavanja useva, a naroito voa i vinograda, zatim do
znatnih oteenja stambenih zgrada (crepovi pucaju, lome se stakla i prozori i sl.), to
sve moe da dovede do velikih materijalnih teta.
Zatitni zeleni pojas oko grada i mrea zatitnog zelenila treba da titi i od olujnih
vetrova.
Ugroenost i mere zatite od poplava
Zatita od povrinskih voda sprovodi se preko izgraenog kanalizacionog

sistema sa potrebom rekonstrukcije i zamene dotrajalih deonica i deonica koje pripadaju
staroj kanalizacionoj mrei.
Dimenzionisanje kanalizacione mree treba da odgovara pojavi jednogodinje i
dvogodinje kie.
Pojedina gradska podruja odvodnjavaju se preko otvorenih melioracionih kanala

koji nisu u stanju da odvedu povrinske vode nastale od pomenutih merodavnih pojava
padavina. U cilju efikasnog odvoenja povrinske vode treba izvriti rekonstrukciju
otvorenih meliracionih kanala i izgradnju uline otvorene kanalske mree gde se
povrinske vode odvode preko ovog sistema.
Ugroenost i mere zatite od poara
Jedna od vrlo estih tehnikih katastrofa je poar. Poari nastaju u

svakodnevnom korienju zgrada, od raznih prirodnih nepogoda, a u sluaju rata
opasnost od poara se viestruko poveava. Za zatitu od poara primenjuje se niz
zatitnih mera.
Ugroenost od poara zavisi od konfiguracije terena, od stepena izgraenosti,

gustine naseljenosti i kvaliteta objekata. Koncept urbanistikih reenja utie na
smanjenje ugroenosti od poara. U zavisnosti od visine objekta (vea ili manja od
22m) postavljaju se jedan ili dva protivpoana prilaza na odgovarajuoj udaljenosti i sa
poropisanim tehnikim elementima, ali uzimajui u vidu i namenu objekta (npr.: objekti u
kojima se skuplja vei broj osoba, objekti od posebnog znaaja i slino), ovaj broj
prilaza moe biti nedovoljan, pa e se definisati u odnosu na specifinost konkretnog
objekta (kada bi se definisala i irina, pravci prilaza i drugo).

Vatrootpornost objekta zavisi od otpornosti konstrukcija i materijala prema vatri,

pa je u tu svrhu izvrena klasifikacija vatrootpornosti zgrada (minimalna vatrootpornost
izraena u asovima). Najvei deo zgrada pripada IV stepenu gde su svi delovi
konstrucije od nesagorivog materijala. Slab kvalitet objekata je kod prizemnih zgrada, a
posebno u starim delovima grada gde ima objekata pokrivenih slamom i trskom, i koji
pripadaju I kategoriji vatrootpornosti, gde su svi delovi konstrukcije sagorivi.
Posmatrajui sve parametre koji utiu na ugroenost objekta od poara
konstatovano je da velika gustina u uem centru grada, uske ulice viespratni objekti,
visine preko 22 m, otean pristup postojeoj protivpoarnoj tehnici su oteavajue
okolnosti pruanju protivpoarne zatite.
Prostornom organizacijom grada, u cilju smanjenja povredljivosti od poara, grad
je podeljen na manje prostorne celine koje su meusobno odvojene neizgraenim
povrinama, odnosno protivpoarnim pregradama. Postoji tri reda protivpoarnih
prepreke u zavisnosti od visine objekata i irine izmeu njih.
Prvim (H1+H2+20m) i drugim (H1+H2+10m) redom irine, pored spreavanja
irenja poara omoguena je i prohodnost kod zaruavanja, za razliku od treeg reda
(H1+H2) kojim je samo oteano prenoenje poara.
Kod svih gradskih funkcija, glavni saobraajni pravci moraju imati i svoje
alternativne pravce da bi se u sluaju zaruavanja mogao odvijati transport vatrogasnim
vozilima.
Kod izgradnje parkinga voditi rauna o meusobnom rastojanju izmeu grupe
vozila. Predlog je da se parkinzi grupiu za 5 7 vozila sa razmakom izmeu grupa od
jedne duine parking mesta.
Takoe, planirane zelene povrine u gradu du saobraajnica, kao i u veim
grupacijama u okviru parkova i sportskih terena ine deo jedinstvenog sistema zatite
od irenja poara.
Magistralne saobraajnice u gradu su protivpoarne preprepreke I reda irine,
dok su ostale gradske saobraajnice II i III reda irine. U centralnim delovima grada
pojedini delovi saobraajnica ne predstavljaju protivpoarnu prepreke pa su najvie
ugroeni od irenja poara.
U stambenim delovima grada gustine treba da su u granicam manjim od 500
st/ha, da bi se osigurali da se poar nee iriti sa objekta na objekat.
Sva skladita lakozapljivih materijala, osim benzinskih pumpi, locirati van
povrina za stanovanje i gradskih centara. Na lokacijama skladita lakozapaljivih
materija ne smeju se skladititi ni eksplozivne i pirotehnike materije.
Pored urbanistikih, kod gradnje objekata, treba primeniti i sve graevinsko-
tehnike mere zatite od poara u skladu sa propisima o izgradnji investicionih
objekata, zakonima, tehnikim propisima i standardima koji definiu oblast zatite od
poara, uslova koji su sadrani u Optinskom planu i Optinskoj odluci o zatiti od
poara.
Epidemije
Uticaji naruenih odnosa u ivotnoj sredini odraavaju se na zdravlje

stanovnitva putem kontaminirane pijae, otpadne i povrinske vode i tla, a posledice
su razne zaraze i intoksikacije organskog i neorganskog porekla (zbog sadraja
visokotoksinih materija u vodama i tlu), razne bolesti iji vektori ive i mnoe se u
kontaminiranoj sredini i druge transmisione zaraze. irokoj listi patologije doprinose i
loi uslovi vodosnabdevanja i dispozicija vrstih i tenih otpadaka koji uslovaljavaju
nizak nivo line i komunalne higijene.

Posledino, uticaji naruenih odnosa u ivotoj sredini ispoljavaju se kao vidovi

aerozagaenja i akutnih efekata polutanata iz aerozagaenja, zatim posledice
kontaminirane hrane kao uzronika toksiinfekcija i intoksikacija.
U zavisnosti od stepena razaranja stambenog fonda, vodovoda i kanalizacije,
kao i od higijensko-epidemioloke situacije na teritoriji grada pre katastrofe, javljae se
razliiti uzronici i razni tipovi bolesti. Prema dejstvu pojedinanih faktora fizike,
hemijske i bioloke ivotne sredine, u uslovima mira, elemntarnih katastrofa i raznih
razaranja, treba prouavati i pratiti tetne uticaje.
Spreavanje izbijanja epidemija kao i bolesti u domenu profilaktikih mera
podrazumevaju aktivni zdravstveni nadzor, higijensko-epidemioloko izvianje i rano
otkrivanje svih tetnih faktora koji mogu ugroziti zdravlje stanovnitva, brzu dijagnostiku,
hospitalizaciju i leenje infektivnih oboljenja, dezinsekciju, dezinfekciju i deratizaciju koji
se sprovode u zavisnosti od konkretne situacije.
Bolniki kapaciteti treba da imaju izgraena infektivna odeljenja po sistemu
izolacionih boksova sa sopstvenim laboratorijama za osnovne hemijske i bakterioloke
preglede.
U otklanjanju katastrofa koristie se pokretne zdravstvene ustanove sa ekipama
za pruanje pomoi na ugroenom terenu, privremene zdravstvene ustanove formirane
ad hoc za podruja gde ne postoji zdravstvena baza ili sanitetska sluba oruanih
snaga koja je van reavanja zadataka operativne armije.
Od izuzetnog znaaja je snabdevanje stanovnitva ispravnom vodom za pie,
smetaj ugroenog stanovnitva i problemi sanacije sredine i otklanjanje otpadnih
materija.
Planom su predviene komunalne povrine za sahranjivanje umrlih i poginulih,
povrine za zbrinjavanje uginulih leeva bolesnih ivotinja i bezbedno otklanjanje
opasnih materija i otpadaka razliitog porekla.

V MERE ZA SPROVOENJE I REALIZACIJU

GENERALNOG PLANA
OPTE POSTAVKE
Primena i sprovoenje Prostornog plana RS - opte i druge mere iz

Prostornog plana Republike Srbije implementirane su u GP Subotica Pali 2020,
shodno obimu i karakteru prostora odnosno aktivnosti.
Generalni plan je strateki razvojni plan za Suboticu i Pali za planski period od

najmanje 10 godina, i predstavlja osnovni dokument koji odreuje dugoronu projekciju
razvoja, izgradnje i prostornog ureenja Subotice i Palia.
Provera reenja GP-a, odnosno utvrivanje potrebe pristupanja izmenama i
dopunama urbanistikog plana vri se najmanje svake etvrte godine.
5.1. KRITERIJUMI ZA ODREIVANJE VRSTE PLANA

KAO OSNOVA ZA SPROVOENJE GP-a
U cilju sprovoenja konceptualnih postavki i realizacije GP-a, utvreni su osnovni

kriterijumi za izbor vrste planova koji u skladu sa zakonom definisanom nivoom razrade
detaljnosti, sadre potrebne elemente za razradu GP-om zacrtanih planskih reenja.
GP kao osnov sprovoenja
Planovi detaljne regulacije doneti do dana stupanja na snagu Odluke o usvajanju

Generalnog plana primenjuju se u celosti.
Preispitani urbanistiki planovi koji obrauju prostor unutar granica GP-a , vae u
delovima koji su odlukom o preispitivanju definisani da nisu u suprotnosti sa Zakonom i
mogu se primenjivati. U delovima u kojima preispitani planovi ne sadre dovoljno
elemenata u smislu pravila graenja, primenjuju se pravila graenja utvrena GP za tu
namensku zonu.
Preispitani Regulacioni plan za deo naselja Kertvaro (U -131/99 ) se stavlja van
snage jer je na prostoru koji on obrauje u GP -u planiran centar urbanistike zone.
Za delove prostora unutar utvrenih granica graevinskog reona, na

graevinskim parcelama na ukupnom ostalom graevinskom zemljitu po zonama i
celinama utvrenim planom za koje ne predstoji izmena regulacije, odnosno za ukupno
ostalo graevinsko zemljite obuhvaeno Generalnim planom za koje nije odreena
obaveza dalje razrade Planovima detaljne regulacije, obaveza sprovoenja kroz
urbanistiki projekat ili obaveza raspisivanja konkursa, GP-om su odreena pravila
ureenja i graenja, koja sadre sve uslove za graenje objekata, formiranje i
ureenje parcele u skladu sa zacrtanom namenom i pravilima graenja utvrenim
prema odreenoj namenskoj zoni celini u skladu sa njenim specifinostima.
GP je osnov sprovoenja i za graenje saobraajne i komunalne

infrastrukturne mree (kolovoz, trotoar, vodovod, kanalizacija, nn kabel i dr.),
podizanje javnog zelenila, ureenje zelenih povrina unutar javnog graevinskog
zemljita regulisanih ulica i trgova, odnosno formiranih ulica koje sadre osnovne
minimalne elemente regulacije i nivelacije prema pravilima graenja.

Pravila ureenja i graenja koncipirana su na nain kojim se obezbeuje

ouvanje i unapreenje prostornih, ambijentalnih i oblikovnih karakteristika graditeljskog
naslea, kao i kontinuitet u gradogradnji dopunom postojeih i stvaranjem novih urbanih
i graditeljskih vrednosti u prostoru.
GP-om utvrena pravila graenja su osnov za izdavanje izvoda iz plana radi

dobijanja pojedinanih odobrenja za izgradnju.
Plan detaljne regulacije kao osnov sprovoenja GP-a
GP su odreene zone ili celine (blokovi) za koje je utvrena obavezna dalje

razrade prostorno planskog reenja Generalnog plana Planovima detaljne regulacije.
Izrada Plana detaljne regulacije za potrebe sprovoenja planskih reenja i
postavki GP-a je obavezujua za sluaj:
- za potrebe odreivanja novog javnog graevinskog zemljita (novi saobraajni
prodori - ulice, parkovi, skverovi, koridori eljeznikih pruga i dr.), kao i promene
postojee regulacije, ukoliko se ona ne moe sprovesti po Generalnom planu
- za potrebe graenja objekata od opteg interesa, prostornog proirenja
postojeih, odnosno formiranja novih kompleksa za graenje objekata od opteg
interesa
- za zatiene prostorne celine, kulturna i prirodna dobara (gradsko jezgro
Subotice i istorijsko jezgro i park prirode Pali), u cilju utvrivanja uslova graenja
u skladu sa specifinostima i vrednostima prostora
- za formiranje GP-om planiranih novih gradskih, sektorskih i zonskih centara i
preciziranja uslova graenja unutar istih,
- za znaajniju i obimniju izgradnju ili vanije komplekse ( stambene, poslovne,
komercijalne, radne i dr.) naroito na neizgraenim podrujima, kao i podrujima
koja se GP-om prenamenjuju, za koje je neophodno blie utvrditi pravila
regulacije i gradnje zbog obima, sloenosti i specifinosti u pogledu uslova
graenja
- za izgradnju objekata iz lana 89. Zakona za koje se predvia pokretanje
postupka za pribavljanje i proglaenje javnog graevinskog zemljita, na osnovu
prethodne studije opravdanosti
- za ostale specifine sluajeve
Osnovni planski elementi sadrani u postavkama GP-a i pravilima graenja

prema namenskim zonama, sa uputstvima za razradu planovima nieg reda u taci 5.2.
Podela na zone blokove predstavljaju bazne elemente - polazite za izradu Plana
detaljne regulacije, kojim treba da se obezbedi realizacija sprovoenje konceptualnih
postavki GP-a.
Najmanja prostorna jedinica za koju se izrauje Plan detaljne regulacije je
graevinski blok.
Obaveza izrade Plana detaljne regulacije moe se utvrditi i za prostore za koje je
realizacija planskih reenja omoguena na osnovu pravila ureenja i graenja
definisanih GP-om, i to u sluaju planiranja obimnije izgradnje viepororodinih,
poslovnih i komercijalnih objekta naroito u ZONI MEOVITOG STANOVANJA, kada je
potrebno obezbediti uslove kontinualnog usaglaenog ureenja i graenja na nivou
zone, planskom razradom graevinskog bloka ili vie povezanih graevinskih blokova.

NAPOMENA: U zonama porodinog stanovanja za koje je utvrena obaveza

izrada Plana detaljne regulacije, izgradnja objekata na ostalom graevinskom zemljitu,
moe se odobriti na osnovu pravila ureenja i graenja utvrenih GP-om i to:
- u delovima prostora u kojima se postojea regulacija ulica zadrava, ne menja,
odnosno formirana je u skladu sa rangom saobraajnice
- u delovima prostora gde je GP-om utvrena korekcija proirenje postojee
regulacije izgradnja objekata moe se odobriti na osnovu UP-om kojim e se utvrditi RL
u skladu sa planiranim rangom saobraajnice utvrenim GP-om, to e se u skladu sa
pravilima struke ceniti za svaki pojedinani sluaj- graevinski blok i ulicu.
Urbanistiki projekat ureenja i graenja kao osnov za sprovoenje GP-a
GP-om je za odreene sluajeve, prema iskazanoj potrebi, specifinostima,

nameni i uslovima planskog ureenja i graenja odreenih prostornih celina, blokova,
delova blokova, lokacija i parcela, utvrena mogunost razrade prostorno-planskog
reenja Urbanistikim projektom ureenja i graenja.
Izrada Urbanistikog projekta za potrebe sprovoenja planskih reenja i
postavki GP-a je predviena u sluajevima:
- za obimniju i sloeniju izgradnju i ureenje prostora unutar postojeih granica parcela
- kompleksa javnih, poslovnih, komercijalnih, stambenih, radnih, sportsko-
rekreativnih i drugih namena, do dozvoljenih urbanistikih parametara zauzetosti i
izgraenosti i u skladu sa pravilima graenja utvrenim GP-om za odreenu namenu
delatnost.
- za oformljenje, ureenje i izgradnju unutar novih kompleksa (komercijalne, poslovne,
radne i druge namene) na postojeim parcelama u blokovima delovima bloka u
kojima se regulacija ne menja, u skladu sa namenom, urbanistikim parametrima i
pravilima graenja utvrenim GP-om za tu zonu blok.
- za ureenje oformljenih prostornih celina parkova, skverova i dr.
Izrada Urbanistikog projekta treba da se temelji na osnovnim planskim

elementima sadranim u postavkama GP-a i pravilima graenja utvrenim za
namenske zone, a prema uputstvima za razradu planovima nieg reda u taci 5.2.
Podela na zone blokove, ijom primenom kroz UP treba da se obezbedi realizacija
sprovoenje konceptualnih postavki GP-a.
Urbanistiki projekat parcelacije i preparcelacije se izrauje za potrebe

deobe ili ukrupnjavanja parcela, a na osnovu GP-a za delove prostora namenske
celine za koje GP sadri elemente za sprovoenje plana u skladu sa utvrenim
pravilima urbanistike parcelacije, odnosno na osnovu Planova detaljne regulacije, za
delove prostora gde je utvrena obaveza njihove izrade u cilju preciziranja uslova
ureenja i graenja.
Urbanistiki, arhitektonski konkursi

Urbanistikim planovima Planovima detaljne regulacije kojima e se razraivati
i sprovoditi planske postavke GP-a i definisati uslovi ureenja i graenja prostora od
posebne vanosti utvrivae se i obaveza raspisivanja konkursa, urbanistikih i
arhitektonskih za ureenje prostora sa posebnim vrednostima i graenje objekata na
lokacijama koje su od znaaja za grad. Izrade studija i konkursa se mogu raditi i na
inicijativu glavnog gradskog arhitekte.

5.2. PODELA PROSTORA NA ZONE BLOKOVE I PLANSKI OSNOV ZA

SPROVOENJE ORGANIZACIJE, UREENJA I GRAENJA PROSTORA
PREMA POSTAVKAMA GENERALNOG PLANA
Radi dugoronije i lake kontrole programskih i urbanistikih pokazatelja kroz

dui vremenski period, kao i praenja sprovoenja GP-om zacrtanih postavki u pogledu
organizacije, ureenja i graenja prostora u skladu sa utvrenom namenom, podruje
obuhvaeno granicama graevinskog reona podeljeno je na 20 prostornih celina
urbanistikih zona.
U cilju detaljnijeg definisanja planskih elemenata i efikasnijeg sprovoenja
zacrtanih postavki Plana, a prema specifinostima odreenih urbanistikih zona i njenih
delova, urbanistike zone su podeljene na karakteristine blokove. Blokovi ine jedan
ili skup vie urbanih graevinskih blokova odreenih karakteristika i predstavljaju
najmanju prostornu jedinicu za koju su GP-om data uputstva koja e blie odrediti
njegovu dalju razradu, odnosno uslove i pravila za izgradnju objekata i ureenje
prostora unutar istih. Blokovi se identifikuju numeracijom u okviru odreene urbanistike
zone.
Podela prostora GP-a na karakteristine blokove sa utvrenom obavezom u
pogledu razrade prostorno-planskih reenja planovima nieg reda, odnosno
sprovoenja na osnovu pravila iz Generalnog plana, prikazana na grafikim
prilogom br. 20, u celini sa Pravilima graenja utvrenim u poglavlju 6. ini
planski osnov za sprovoenje i realizaciju organizacije, ureenja i graenja
prostora definisanog Generalnim Planom.
Urbanistika zona 1 - CENTAR 1

Urbanistika zona obuhvata deo prostora GRADSKOG CENTRA - zatienog
istorijskog jezgra Subotice sa izuzetnim ambijentalnim, kulturno istorijskim i urbano-
arhitektonskim vrednostima, i deo prostora nasleene urbane matrice koji neposredno
tangira gradski centar.
Prostor je podeljen na blokove:
Blok 1.1. - Granicu ine ulica Zmaj Jovina, kompleks eljeznike stanice uz
prugu Subotica Budimpeta, ulica Maksima Gorkog, trosmajerova, Trg Republike i
ulica Dimitrija Tucovia.
Blok obuhvata deo istorijskog jezgra Subotice nepokretnog kulturnog dobra od velikog
znaaja sa zatienim objektima unutar jezgra.
Namena bloka je CENTRALNE FUNKCIJE sa izgradnjom objekata
namenjenih javnim, komercijalnim i poslovnim funkcijama i stanovanju.
Za blok se utvruje obaveza izrade Plana detaljne regulacije.
Ureenje i izgradnja prostora u bloku sprovodie se na osnovu pravila ureenja i
graenja u preispitanom Regulacionom planu centra grada Subotice I zona do izrade
PDR-a.
U bloku se nalaze zatieni objekti:

- Spomenici kulture unutar istorijskog jezgra Subotice,
iji popis je dat u tekstu GP-a u oblasti pod takom 4.2.1. Zone urbanistike zatite
prostorne kulturno istorijske celine, sa prikazom valorizacije na graf. prilogu br. 18.2.
- Arheoloka nalazita:
8. Centar 1 Arheoloko nalazite Trg Cara Jovana Nenada
za koje vae mere zatite utvrene od strane Meuoptinskog zavoda za zatitu
spomenika kulture (MZZSK) u Subotici.

Blok 1.2. Granicu ine ulica Zmaj Jovina, Aleja Marala Tita, ulica Miloa
Obilia i eljeznika pruga Subotica - Budimpeta.
Blok obuhvata deo zatiene okoline istorijskog jezgra Subotice sa neposrednim
okruenjem.
Namena bloka je VIEPORODINO STANOVANJE SREDNJIH GUSTINA i u
delu bloka VIEPORODINO STANOVANJE VELIKIH GUSTINA.
Za blok se utvruje obaveza izrade Plana detaljne regulacije, s obzirom da
predstavlja znaajnu prostornu celinu u delu nasleene urbane matrice unutar
nekadanjih gradskih aneva koja neposredno tangira gradski centar u okviru koje je
planirana obimnija izgradnja sa postupnom i potpunom regeneracijom i rekonstrukcijom
urbanih i fizikih struktura i korekcijom regulacije ulica u skladu sa saobraajnim
reenjem utvrenim Planom. Blok se moe razraditi i sa vie Planova detaljne regulacije
koji e obuhvatiti odreene prostorne celine delove bloka.
Za kompleks osnovne kole Kizur Itvan koji se nalazi unutar bloka i veim delom je
realizovan, dopuna sadraja izgradnja objekata i ureenje prostora kole u postojeim
granicama vrie se na osnovu pravila ureenja i graenja utvrenih GP-om.
- Spomenici kulture van istorijskog jezgra Subotice
1. Rodna kua Aksentija Marodia, Vatroslava Lisinskog 9
(spomenik kulture od velikog znaaja) i
- Zatieni objekti u zatienoj okolini istorijskog jezgra Subotice,
valorizovani i prikazani na graf. prilogu br. 18.2., za koje se pojedinano, u skladu sa
kategorijom zatite utvruju Mere tehnike zatite od strane MZZSK u Subotici.

Zona obuhvata deo prostora GRADSKOG CENTRA - zatienog gradskog
jezgra znaajnog sa aspekta ouvanja istorijske urbane matrice i graditeljskog naslea
urbanih i fiziih struktura i deo prostora nasleene urbane matrice koji neposredno
tangira gradski centar. Prostor je podeljen na blokove:
Blok 2.1. Granicu ine ulica arka Zrenjanina, Trg Sinagoge, ulica Dimitrija
Tucovia, Trg Republike, ulica trosmajerova, ulica Maksima Gorkog, Matije Gupca,
Trg rtava faizma i ulica Branka Krsmanovia.

graenja u preispitanom Regulacionom planu centra grada Subotice II zona do
izrade PDR-a.

prostorne kulturno istorijske celine, sa prikazanom valorizacijom na graf. prilogu br.
18.2., za koje se pojedinano, u skladu sa kategorijom zatite utvruju Mere tehnike
zatite od strane Meuotinskog zavoda za zatitu spomenika kulture u Subotici.

Blok 2.2. Granicu ine ulica arka Zrenjanina, Branka Krsmanovia, Trg rtava
faizma, ulica M. Gupca, M. Gorkog, Zagrebaka, Preradovieva i Karaorev put.
Za blok je utvrena obaveza izrade Plana detaljne regulacije, s obzirom da
obuhvata deo prostora zatienog gradskog jezgra i ini znaajnu prostornu celinu sa
aspekta ouvanja stvorenih kulturno-istorijskih i graditeljskih vrednosti u skladu s im je
neophodno blie precizirati pravila regulacije i graenja interpolacije novih objekata u
zatieni prostor, u skladu sa smernicama GP-a, sadranim u pravilima zatite
nepokretnih kulturnih dobara i ambijentalnih celina i pravilima ureenja i graenja. Blok
se moe razraditi i sa vie Planova detaljne regulacije koji e obuhvatiti odreene
prostorne celine delove bloka, odnosno i pojedinane graevinske blokove, namenske
celine.
Obaveza izrade Plana detaljne regulacije utvruje se za planirano prostorno
proirenje kompleksa osnovne kole uro Salaj u ulici Petefi andora u cilju
poboljanja uslova rada i poveanja dvorinog prostora.
Ureenje i izgradnja prostora u delu bloka sprovodie se na osnovu pravila
ureenja i graenja u prispitanom Urbanistikom projektu za blok oivien ulicama N.
Kujundia, J.Atile, I. Ivanjija i Preradovieve u Subotici do donoenja PDR-a.

18.2., za koje se pojedinano, u skladu sa kategorijom zatite utvruju Mere tehnike
zatite od strane Meuotinskog zavoda za zatitu spomenika kulture u Subotici.
Blok 2.3. Granicu ine ulica arka Zrenjanina, Karaorev put, ulica Brae
Majera, Frankopanska, Trg Oktobarske revolucije, Aleja M. Tita i Trg Sinagoge.
Blok obuhvata deo zatiene okoline istorijskog jezgra Subotice sa neposrednim
okruenjem.
Namena bloka je MEOVITO STANOVANJE i u delu bloka CENTRALNE
FUNKCIJE i VIEPORODINO STANOVANJE VELIKIH GUSTINA.
Za deo bloka zapadno od ulice Tolstojeva koji neposredno tangira gradski centar,
namenjen za MEOVITO STANOVANJE, izgradnja objekata i ureenje prostora vrie
se na osnovu pravila ureenja i graenja utvrenih u GP-u, u skladu sa preporukama za
ouvanja osnovnih karakteristika urbane matrice ovog prostora datim u Pravilima i
uslovima zatite nepokretnih kulturnih dobara i ambijentalnih celina.
Za deo bloka izmeu ulica Trg oktobarske revolucije, Tolstojeve i arka
Zrenjanina, namenjen za CENTRALNE FUNKCIJE, sa izgradnjom objekta javne
namene gradske trnice utvruje se obaveza izrade Plana detaljne regulacije.
Ureenje i izgradnja prostora u ovom bloku sprovodie se na osnovu pravila ureenja i
graenja u preispitanom Regulacionom planu za deo MZ Centar 2 u Subotici do
izrade PDR-a.
Za deo bloka izmeu Trga Oktobarske revolucije i Aleje Marala Tita, namenjen
za VIEPORODINO STANOVANJE VELIKIH GUSTINA, i kao takav realizovan,
ureenje prostora i eventualno izgradnja manjeg obima vrie se na osnovu pravila
ureenja i graenja utvrenih GP-om.

Za kompleks osnovne kole Jovan Jovanovi Zmaj na Trgu Oktobarske

Revolucije, i predkolsku ustanovu Palica u Tolstojevoj ulici, koji se nalaze unutar
bloka i veim delom su realizovani, dopuna sadraja izgradnja namenskih objekata i
ureenje prostora dvorita u postojeim granicama vrie se na osnovu pravila

Van istorijskog jezgra Subotice
- Dobra pod prethodnom zatitom
29/a O Jovan Jovanovi Zmaj Trg oktobarske revolucije br. 22.
(dobro pod prethodnom zatitom)
39 Objekat u Sijenkijevievoj 8 (dobro pod prethodnom zatitom)
40 Objekat u Tolstojevoj 3 (dobro pod prethodnom zatitom)
42 Objekat na Trgu oktobarske revolucije 27 (dobro pod prethodnom zatitom)
-Zatieni objekti u zatienoj okolini istorijskog jezgra Subotice,
valorizovani i prikazani na graf. prilogu br. 18.2., za koje se pojedinano, u skladu sa

Urbanistika zona obuhvata deo prostora nasleene urbane matrice izmeu
gradskog centra i zone vieporodinog stanovanja velikih gustina stambenog
kompleksa Prozivka, u okviru kojeg se nalazi.
Blok 3.1. Granicu ine ulica Maksima Gorkog, ulica Brae Radi, Kumiieva i
Beogradski put.
Blok obuhvata deo zatiene okoline istorijskog jezgra Subotice, i deo zatiene
prostorne celine ulice Brae Radi sa irim urbanim okruenjem.
Namena bloka je VIEPORODINO STANOVANJE SREDNJIH GUSTINA,
PORODINO STANOVANJE SREDNJIH GUSTINA na potezu zatiene prostorne
celine ulice Brae Radi i JAVNE FUNKCIJE.
graenja u Planu detaljne regulacije za deo prostora oivien ulicama Maksima Gorkog,
Beogradski put, Blaka Rajia, Dragie Miovia i Senanski put nakon donoenja
Plana.
Uslovi ureenja i dopune sadraja kompleksa osnovne kole Ivan Goran
Kovai u ulici Maksima Gorkog i deije ustanove Poletarac u ulici Matije Gupca, koji
se zadravaju u postojeim granicama i uslovi izgradnje i proirenja osnovne kole
Sonja Marinkovi i oformljenja kompleksa sa graenjem za planiranu predkolsku
ustanovu i ambulantu u okviru prostora namenjenog za javne funkcije, definisani su u
donetom Planu detaljne regulacije.

- Spomenici kulture
6 Objekat u Brae Radi 74 (spomenik kulture)
40a Objekat u Maksima Gorkog 21
(spomenik kulture u zatienoj okolini istorijskog jezgra Subotice)
40b Hemijsko-tehnika srednja kola, Maksima Gorkog 53
(spomenik kulture u zatienoj okolini istorijskog jezgra Subotice)


47 Objekat u Ivana Broza 6 (dobro pod prethodnom zatitom)
49 Natpis firme, Prvomajska 6 (dobro pod prethodnom zatitom)
- Zatieni objekti u zatienoj okolini istorijskog jezgra Subotice i
- Zatieni objekti u obuhvaenom delu prostorne celine ulice Brae Radi
valorizovani i prikazani na graf. prilogu br. 18.2., i 18.4.,
za koje se pojedinano, u skladu sa kategorijom zatite utvruju Mere tehnike zatite
od strane Meuotinskog zavoda za zatitu spomenika kulture u Subotici.
Blok 3.2. Granicu ine ulica Maksima Gorkog, eljeznika pruga Subotica -
Beograd, ulica Kumiieva i ulica Brae Radi.
Blok obuhvata deo zatiene okoline istorijskog jezgra Subotice, i deo zatiene
prostorne celine ulice Brae Radi sa irim urbanim okruenjem.
Namena bloka je VIEPORODINO STANOVANJE SREDNJIH i VELIKIH
GUSTINA, MEOVITO STANOVANJE na potezu zatiene prostorne celine ulice
Brae Radi i JAVNE FUNKCIJE.
Za deo bloka izmeu ulica Maksima Gorkog, Senanskog puta, ulice Kumiieva
i Brae Radi, namenjen za VIEPORODINO STANOVANJE SREDNJIH I VELIKIH
GUSTINA, JAVNE FUNKCIJE i MEOVITO STANOVANJE na potezu ulice Brae
Radi, utvruje se obaveza izrade Plana detaljne regulacije.
Beogradski put, Blaka Rajia, Dragie Miovia i Senanski put nakon donoenja
Plana.
Uslovi ureenja i dopune sadraja kompleksa deije ustanove Kolibri u ulici I.G.
Kovaia u postojeim granicama, definisani su u donetom Planu detaljne regulacije.
U delu bloka istono od Senanskog puta namenjenom za JAVNE FUNKCIJE,
izgradnja i ureenje prostora u smislu dopune sadraja unutar postojeih kompleksa
javnih slubi (Slube lokalne samouprave i republike slube, Optinski sud, JP
Vodovod i kanalizacija, Srednja tehnika kola MEC, letnja bata Vojske Srbije ..) i
poslovnih funkcija banke i srodne namene vrie se na osnovu pravila ureenja i
graenja utvrenih GP-om.
Na ovom prostoru namenjenom za javne funkcije kao alternativna namena
utvruju se komercijalni sadraji - turistiko ugostiteljski objekti uz obavezu izrade
urbanistikog projekta .

- Spomenici kulture
11 Objekat Mainsko elektrotehnikog kolskog centra
(spomenik kulture od velikog znaaja)
valorizovani i prikazani na graf. prilogu br.18.4., za koje se pojedinano, u skladu sa
kategorijom zatite utvruju Mere tehnike zatite od strane Meuotinskog zavoda za
zatitu spomenika kulture u Subotici.
Urbanistika zona 4 - BAJNAT

Urbanistika zona obuhvata deo prostora starog gradskog tkiva - nasleene
urbane matrice jugoistono od ulice Kumiieva i izmeu ulice Brae Radi i
Senanskog puta, sa radnom zonom izmeu Senanskog puta i eljeznike pruge -
teretne stanice.

Blok 4.1. Granicu ine ulica Kumiieva, eljeznika pruga Subotica -Beograd,
ulice Uka, Dragie Miovia i Brae Radi.
Blok obuhvata deo zatiene prostorne celine ulice Brae Radi sa irim urbanim
okruenjem.
Namena bloka je VIEPORODINO STANOVANJE SREDNJIH GUSTINA,

MEOVITO STANOVANJE na potezu zatiene prostorne celine ulice Brae Radi i
JAVNE FUNKCIJE.
Ureenje i izgradnja prostora u delu bloka izmeu ulice Kumiieva, Senanski
put, Dragie Miovia i Brae Radi sprovodie se na osnovu pravila ureenja i
Beogradski put, Blaka Rajia i Senanski put nakon donoenja Plana.

45 Objekat u apajevoj 38 (dobro pod prethodnom zatitom), za koje se pojedinano,
u skladu sa kategorijom zatite utvruju Mere tehnike zatite od strane MZZSK u
Subotici.
Blok 4.2. Granicu ine ulica Dragie Miovia, Senanski put, ulica Bajnatska,
ulica Brae Radi.
Blok obuhvata deo zatiene prostorne celine ulice Brae Radi sa irim urbanim
okruenjem.
Namena bloka je PORODINO STANOVANJE SREDNJIH GUSTINA I
VIEPORODINO STANOVANJE SREDNJIH GUSTINA spratnosti do P+3+Pk.
Za vei deo prostora bloka, koji je uglavnom realizovan objektima porodinog
stanovanja, ureenje prostora i izgradnja objekata vrie se na osnovu pravila ureenja
i graenja utvrenih GP-om.
Za jugozapadni deo bloka - potez uz ulicu Brae Radia namenjen
vieporodinom stanovanju srednjih gustina utvruje se obaveza izrade Plana detaljne
regulacije.
Za kompleks predkolske ustanove Lastavica u ulici Dragie Miovia koji se
nalazi unutar bloka, dopuna sadraja-izgradnja objekata i ureenje prostora dvorita u
postojeim granicama kompleksa vrie se na osnovu pravila ureenja i graenja
utvrenih GP-om.

25 RKC Svetog ora, Trg Paje Kujundia 1 (dobro pod prethodnom zatitom)
29 O Sonja Marinkovi (stara kola), Dragie Miovia 23 (dobro pod
prethodnom zatitom)
44 Objekat u Dalmatinskoj 5 (dobro pod predhodnom zatitom)
valorizovani i prikazani na graf. prilogu br.18.4., za koje se pojedinano, u skladu sa

Blok 4.3. Granicu ine Senanski put, ulica Uka, eljeznika pruga Subotica
Beograd.
Namena bloka je PROIZVODNJA.

U delu bloka sa izgraenim radnim kompleksima dopuna sadraja unutar
oformljenih kompleksa izgradnja objekata i ureenje prostora vrie se na osnovu
pravila ureenja i graenja utvrenih GP-om, osim za regulaciju planirane
saobraajnice I reda poveza ulice Bajnatska i evelijska za koju je utvrena obaveza
izrade Plana detaljne regulacije
U delu bloka delom realizovanog objektima porodinog stanovanja, izgradnja
proizvodnih objekata i ureenje prostora unutar postojeih kompleksa vrie se na
osnovu pravila ureenja i graenja utvrenih GP-om, a za oformljenje novih radnih
kompleksa utvrena je obaveza izrade Urbanistikog projekta.
Blok 4.4. Granicu ine ulica Bajnatska, Senanski put, eljeznika pruga
Subotica Crvenka, osovina postojeeg otvorenog kanala do poveza na pravac ulice
Brae Radi.
Namena bloka je JAVNE FUNKCIJE, KOMUNALNE FUNKCIJE,

PROIZVODNJA i KOMERCIJALNE FUNKCIJE.
Za deo bloka potez uz planirani saobraajni prodor u produetku ulice Brae

Radi, namenjen za JAVNE FUNKCIJE utvruje se obaveza izrade Plana detaljne
regulacije.
U delu bloka sa kompleksima komunalnih funkcija - Senansko groblje sa

Spomen komplekom Ptica slomljenih krila i JP istoa i zelenilo, izgradnja i
ureenje prostora vrie se na osnovu pravila ureenja i graenja utvrenih GP-om.
Planirano prostorno proirenje kompleksa Senanskog groblja vrie se na osnovu
Urbanistikog projekta.
Za deo bloka potez uz ulicu Bajnatska i prostor zapadno od Senanskog
groblja namenjen za KOMERCIJALNE FUNKCIJE, izgradnja objekata i ureenje
prostora vrie se na osnovu pravila ureenja i graenja utvrenih GP-om.
Za deo bloka uz Senanski put sa objektima porodinog stanovanja namenjen za
PROIZVODNJU, formiranje radnih kompleksa sa izgradnjom i ureenjem prostora
vrie se na osnovu Urbanistikog projekta.

- Arheoloka nalazita
5 Bajnat arheoloko nalazite Makovieva ciglana
7 Grob Joefa Paganinija, Senansko groblje (dobro pod prethodnom zatitom)
8 Grob Pahman iz 1836. godine, Senansko groblje (dobro pod prethodnom
zatitom)
9 Kapela Buer na Senanskom groblju (dobro pod prethodnom zatitom)
10 Kapela Bunjik na Senanskom groblju (dobro pod prethodnom zatitom)
11 Kapela Paloi na Senanskom groblju (dobro pod prethodnom zatitom), za koje
se pojedinano, u skladu sa kategorijom zatite utvruju Mere tehnike zatite od strane
MZZSK u Subotici.

Urbanistika zona 5 - PROZIVKA

Urbanistika zona obuhvata deo prostora starog gradskog tkiva sa porodinim
stanovanjem, kompleks vieporodinog stanovanja velikih gustina Prozivka sa
pratecim javnim funkcijama i gradski sportsko rekreacioni centar FK Spartak.
Blok 5.1. Granicu ine ulica Kumiieva, Brae Radi, Blaka Rajia i
Beogradski put.
Namena bloka je VIEPORODINO STANOVANJE SREDNJIH GUSTINA i
PORODINO STANOVANJE SREDNJIH GUSTINA na potezu zatiene prostorne
celine ulice Brae Radi.
Beogradski put, Blaka Rajia i Senanski put nakon donoenja Plana.
Uslovi ureenja i dopune sadraja kompleksa deije ustanove Pera Detli na
Beogradskom putu u postojeim granicama, definisani su u donetom Planu detaljne
regulacije.
Blok 5.2. Granicu ine ulica Blaka Rajia, ulica Brae Radi, ulica Bajnatska i
Beogradski put.
Namena bloka je VIEPORODINO STANOVANJE VELIKIH GUSTINA,
CENTRALNE FUNKCIJE sektorski centar i PARK.
graenja u preispitanom Regulacionom planu dela M.Z. Prozivka do izrade PDR-a.
Uslovi ureenja i dopune sadraja kompleksa osnovne kole Sonja Marinkovi i
deije ustanove Sanda Marijanovi u ulici Pazinska, koji se zadravaju u postojeim
granicama definisani su u donetom Planu detaljne regulacije.
- Spomenici kulture
10 Gabri uprija, Hercegovaka bb (spomenik kulture od velikog znaaja), za koji
se, u skladu sa kategorijom zatite utvruju Mere tehnike zatite od strane MZZSK u
Subotici
Blok 5.3. Granicu ine ulica Bajnatska, osovina postojeeg otvorenog kanala
sa povezom na pravac ulice Brae Radi, eljeznika pruga Subotica Crvenka i
Beogradski put.
Namena bloka je SPORTSKO REKREATIVNE POVRINE, JAVNE
FUNKCIJE, VIEPORODINO STANOVANJE VELIKIH GUSTINA, KOMERCIJALNE
FUNKCIJE i PROIZVODNJA.
Za deo bloka sa izgraenim kompleksom SPORTA I REKREACIJE - Gradskim
sportsko- rekreacionim centrom FK Spartak, izgradnja i ureenje prostora u smislu
dopune sadraja unutar postojeih granica kompleksa vrie se na osnovu pravila
ureenja i graenja utvrenih GP-om. Za izgradnju i ureenje planiranih povrina za
sport i rekreaciju uz postojei sportski kompleks bloku utvruje se obaveza izrade Plana
detaljne regulacije.
Za deo bloka uz ulicu Izvorska, namenjen za JAVNE FUNKCIJE, sa Stanicom
saobraajne milicije, izgradnja objekata i ureenje prostora vrie se na osnovu pravila

Za deo bloka izmeu ulice Bajnatska i Izvorska sa zateenim porodinim

stanovanjem, namenjen i funkcionalno pripojen VIEPORODINOM STANOVANJU
VELIKIH GUSTINA, u cilju definisanja uslova ureenja i graenja i korekcije regulacije
ulice Bajnatska utvruje se obaveza izrade Plana detaljne regulacije.
Za deo bloka uz korigovanu ulicu Bajnatska i novi prodor u produetku ulice
Brae Radi, namenjen za KOMERCIJALNE FUNKCIJE, formiranje namenskih
kompleksa sa izgradnjom i ureenjem prostora vrie se na osnovu Urbanistikog
projekta, osim za regulaciju planirane saobraajnice II reda produetak ulice Brae
Radi za koju je utvrena obaveza izrade Plana detaljne regulacije.
U delu bloka uz prugu Subotica Crvenka namenjenom za PROIZVODNJU,
dopuna sadraja unutar oformljenih radnih kompleksa izgradnja objekata i ureenje
Urbanistika zona 6 - KER
Urbanistika zona obuhvata deo prostora starog gradskog tkiva - nasleene

urbane matrice sa porodinim stanovanjem i objektima vieporodinog stanovanja
interpoliranim u prostor, sa podrujem rada oformljenom jugozapadnim rubom zone i
kompleksom gradske bolnice u junom delu zone.
Blok 6.1. Granicu ine ulica Dinka imunovia, ulica Ivana Antunovia, ulica
Ivangradska, Beogradski put, ulica Izvorska, ulica Jae Ignjatovia, ulica Kolubarska.
Namena bloka je PORODINO STANOVANJE SREDNJIH GUSTINA,
MEOVITO STANOVANJE , VIEPORODINO STANOVANJE SREDNJIH GUSTINA,
KOMERCIJALNE I JAVNE FUNKCIJE.
U delu bloka namenjen za PORODINO STANOVANJE SREDNJIH GUSTINA i
MEOVITO STANOVANJE, koji je veim delom realizovan objektima porodinog
stanovanja, izgradnja objekata i ureenje prostora vrie se na osnovu pravila ureenja
i graenja utvrenih GP-om, osim u bloku izmeu ulica Dinka imunovia, Ivana
Antunovia, Jae Ignjatovia i Matoeve u kojem su planirani saobraajni prodori
povez ulica I. Antunovia i Gundulieve i Blaka Rajia i Igmanske za koji je utvrena
obaveza izrade Plana detaljne regulacije.
Za severoistoni deo bloka - potez uz Beogradski put koji je namenjen
vieporodinom stanovanju srednjih gustina spratnosti do P+3+Pk, utvruje se
Za kompleks osnovne kole Ivan Milutinovi na Beogradsom putu koji se nalazi
unutar bloka i veim delom je realizovan, dopuna sadraja koleizgradnja objekata i
ureenje prostora kole u postojeim granicama vrie se na osnovu pravila ureenja i
Za deo bloka koji je namenjen za KOMERCIJALNE FUNKCIJE, u cilju
definisanja uslova ureenja i graenja i utvrivanja regulacije saobraajnice II reda -
poveza ulice Ivana Antunovia i Izvorske ulice utvruje se obaveza izrade Plana

- Spomenici kulture
12 Mlin Smolenski, Beogradski put 120 (spomenik kulture od velikog znaaja)
22 RKC Svetog Roka, Bogradski put 52 (dobro pod prethodnom zatitiom)

23 Parohijski dom u Beogradski put 54 (dobro pod prethodnom zatitom)

28 O Ivan Milutinovi, Beogradski put 50 (dobro pod prethodnom zatitom)
za koje se, u skladu sa kategorijom zatite utvruju Mere tehnike zatite od strane
Meuotinskog zavoda za zatitu spomenika kulture u Subotici
Blok 6.2. Granicu ine ulica Vinodolska sa produetkom do ulice Kolubarske,

ulica Kolubarska, ulica Jae Ignjatovia, Velenjska i ulica Otmara Majera.
KOMUNALNE FUNKCIJE groblje i JAVNO ZELENILO - skver.
Za deo bloka namenjen za PORODINO STANOVANJE SREDNJIH GUSTINA,
koji je veim delom realizovan i priveden nameni na osnovu ranijih urbanistikih planova
objektima porodinog stanovanja i objektima vieporodinog stanovanja interpoliranim u
prostor, i deo bloka namenjen za KOMUNALNE FUNKCIJE groblje, veim delom
ureen u skladu sa namenom, ureenje prostora i izgradnja objekata vrie se na
osnovu pravila ureenja i graenja utvrenih GP-om.
Za kompleks predkolske ustanove Ciciban u ulici Igmanska koji se nalazi
unutar bloka i veim delom je realizovan, dopuna sadraja izgradnja objekata i
ureenje prostora u postojeim granicama vrie se na osnovu pravila ureenja i
Za deo bloka namenjen za JAVNO ZELENILO skver, za ureenje prostora
utvrena je obaveza izrade Urbanistikog projekta ureenja.
Blok 6.3. Granicu ine ulica Velenjska, Sergeja Jesenjina, ulica Jae
Ignjatovia, Izvorska, Pairski put i ulica Otmara Majera.
CENTRALNE FUNKCIJE - sektorski centar, JAVNE FUNKCIJE i KOMERCIJALNE
FUNKCIJE.
Za delove bloka namenjene za PORODINO STANOVANJE SREDNJIH
GUSTINA koji je veim delom realizovan i priveden nameni na osnovu ranijih
urbanistikih planova objektima porodinog stanovanja i objektima vieporodinog
stanovanja interpoliranim u prostor, izgradnja i ureenje prostora vrie se na osnovu
pravila ureenja i graenja utvrenih GP-om.
Za deo bloka izmeu ulica Velenjska, S. Jesenjina, Rovinjska i Otmara Majera,
prostor koji obuhvata postojeu depresiju na mestu nekadanjeg pozajmita gline za
ciglanu, namenjen za CENTRALNE FUNKCIJE sektorki centar i KOMERCIJALNE
FUNKCIJE, u cilju definisanja uslova ureenja i graenja utvruje se obaveza izrade
Plana detaljne regulacije.
Za deo bloka izmeu ulica Jae Ignjatovia, S. Jesenjina i Izvorska, namenjen za
JAVNE FUNKCIJE kompleks objekta socijalne zatite Kolevka i KOMERCIJALNE
FUNKCIJE, koji je veim delom realizovan u skladu sa definisanom namenom,
izgradnja i ureenje prostora vrie se na osnovu pravila ureenja i graenja utvrenih
GP-om.
Blok 6.4. Granicu ine ulica Pairski put, ulica Izvorska, Beogradski put,
eljeznika pruga Subotica Crvenka, ulica Otmara Majera.
Namena bloka je PORODINO STANOVANJE SREDNJIH GUSTINA, i
JAVNE FUNKCIJE.
Za deo bloka namenjen za PORODINO STANOVANJE SREDNJIH GUSTINA
koji je veim delom realizovan objektima porodinog stanovanja, izgradnja i ureenje

Za deo bloka namenjen za JAVNE FUNKCIJE, kompleks Gradske bolnice i

Srednje medicinske kole koji je veim delom je realizovan, dopuna sadraja izgradnja
objekata i ureenje prostora u postojeim granicama namenskih kompleksa vrie se
na osnovu pravila ureenja i graenja utvrenih GP-om.
Blok 6.5. Granicu ine ulica Otmara Majera, eljeznika pruga Subotica
Crvenka, atarski put - povez ulica Josipa Zelia i Durmitorske do pravca produetka
ulice Vinodolske.
Namena bloka je PROIZVODNJA i KOMUNALNE FUNKCIJE energetski
objekti.
Za blok je utvrena obaveza izrade Plana detaljne regulacije, u cilju utvrivanja
korekcije regulacije postojeih ulica i regulacije unutar bloka.
Ureenje i izgradnja prostora u delu bloka izmeu Pairskog puta, ulice Otmara
Majera i eljeznike pruge Subotica Crvenka sprovodie se na osnovu pravila
ureenja i graenja u preispitanom Regulacionom planu za kompleks iste industrije u
M.Z. Keru Subotici do izrade PDR-a.
Izuzetno, u delu bloka za koji nije donet urbanistiki plan, formiranje proizvodnih
kompleksa sa izgradnjom namenskih objekta na parcelama direktno oslonjenim na
postojee javne povrine - ulice, moe se odobriti na osnovu Urbanistikog projekta.
Urbanistika zona 7 - GAT

Urbanistika zona obuhvata deo prostora zatienog istorijskog jezgra Subotice
sa delom prostora nasleene urbane matrice unutar nekadanjih gradskih aneva,
ijim jugozapadnim rubom su novije stambene zone porodinog stanovanja u koje je
interpolirano vieporodino stanovanje, sa komplekom Kerskog groblja u junom delu
zone i sportsko rekreacionim kompleksom F.K. Baka uz Somborski put.
Blok 7.1. Granicu ine ulica Somborski put, ulica Zagrebaka, ulica Maksima
Gorkog, Beogradski put, ulica Palmotieva sa povezom na ulicu Jernea Kopitara i ulica
Jernea Kopitara.
Blok obuhvata deo istorijskog jezgra Subotice nepokretnog kulturnog dobra od
velikog znaaja sa delom zatiene okoline istorijskog jezgra i neposrednim
okruenjem.
Namena bloka je CENTRALNE FUNKCIJE deo gradskog centra i
MEOVITO STANOVANJE.
Za deo bloka izmeu ulice Zagrebaka i Romanijska namenjen za CENTRALNE
FUNKCIJE gradski centar utvrena je obaveza izrade Plana detaljne regulacije, u cilju
preciziranja pravila regulacije i graenja interpolacije novih objekata u zatieni
prostor u skladu sa smernicama GP-a, sadranim u pravilima zatite nepokretnih
kulturnih dobara i ambijentalnih celina i pravilima ureenja i graenja.
Za deo bloka namenjen za MEOVITO STANOVANJE, izgradnja objekata i
ureenje prostora vrie se na osnovu pravila ureenja i graenja utvrenih u GP-u,
osim za blok izmeu ulica Ruera Bokovia, Gundulieve i Palmotieve, za koji se u
cilju utvrivanja regulacije planiranog saobraajnog prodora poveza ulica Jernea
Kopitara i Gundulieve utvruje obaveza izrade Plana detaljne regulacije.
Za kompleks osnovne kole Matko Vukovi u ulici Mihajla Radnia koji je
veim delom realizovan, dopuna sadraja koleizgradnja objekata i ureenje prostora
kole u postojeim granicama vrie se na osnovu pravila ureenja i graenja utvrenih
GP-om.


- Spomenici kulture u zatienom istorijskom jezgru Subotice i zatieni objekti
u zatienoj okolini istorijskog jezgra Subotice,
prostorne kulturno istorijske celine, sa prikazanom valorizacijom na gr. prilogu 18.2.,
29v O Matko Vukovi, Ruera Bokovia 1 (dobro pod prethodnom zatitom)
Meuotinskog zavoda za zatitu spomenika kulture u Subotici.
Blok 7.2. Granicu ine ulica Palmotieva, Beogradski put, ulica Ivangradska,
ulica Ivana Antunovia, ulica Dinka imunovia i ulica Gundulieva.
Namena bloka je MEOVITO STANOVANJE.
Za delove bloka namenjene za MEOVITO STANOVANJE, izgradnja objekata i
ureenje prostora vrie se na osnovu pravila ureenja i graenja utvrenih u GP-u,
osim za blok izmeu ulica Vladimira Gortana, Ivana Antunovia, Dinka imunovia i
Gundulieve, za koji se u cilju utvrivanja regulacije planiranog saobraajnog prodora
poveza ulica Ivangradske i Gundulieve utvruje obaveza izrade Plana detaljne
regulacije.
Za kompleks predkolske ustanove Zeka u Gundulievoj ulici koji je veim
delom i realizovan, dopuna sadraja izgradnja objekata i ureenje prostora u
postojeim granicama vrie se na osnovu pravila ureenja i graenja utvrenih GP-
om.
Blok 7.3. Granicu ine ulica Vladimira ania, Gundulieva, ulica Dinka
imunovia sa povezom do ulice Vinodolske, ulica Vinodolska, Otmara Majera, ulica
Mavanska i ulica Lajoa Huveta.
Namena bloka je PORODINO STANOVANJE SREDNJIH GUSTINA i
KOMUNALNE FUNKCIJE groblje.
GUSTINA, koji su veim delom realizovani objektima porodinog stanovanja i objektima
vieporodinog stanovanja interpoliranim u prostor, izgradnja i ureenje prostora vrie
se na osnovu pravila ureenja i graenja utvrenih GP-om, osim za blok izmeu ulica
Tiha i Otmara Majera za koji je utvrena obaveza izrade Urbanistikog projekta.
Za deo bloka namenjen za KOMUNALNE FUNKCIJE, kompleks Kerskog groblja
koji je veim delom je realizovan, dopuna sadraja izgradnja objekata i ureenje
prostora u postojeim granicama u skladu sa namenom vrie se na osnovu pravila

- Dobra pod prethodnom zatitom na Kerskom groblju
3 Kapela Sveta Ana (dobro pod prethodnom zatitom)
4 Kapela Stani na (dobro pod prethodnom zatitom)
5 Grob Josipa Zelia (dobro pod prethodnom zatitom)
6 Grob Boze arevia (dobro pod prethodnom zatitom)

Blok 7.4. Granicu ine Somborski put, ulica Jerneja Kopitara, ulica
Palmotieva, Gundulieva, Vladimira ania, i pravcem ulice Lajoa Huveta do
Somborskog puta.
Namena bloka je PORODINO STANOVANJE SREDNJIH GUSTINA, sa
SPORTSKO REKREATIVNE POVRINE i KOMERCIJALNE FUNKCIJE.
GUSTINA, koji su veim delom realizovani objektima porodinog stanovanja, izgradnja i
ureenje prostora vrie se na osnovu pravila ureenja i graenja utvrenih GP-om,
osim za blok izmeu ulica Palmotieva, Gundulieva i Vladimira ania, za koji se u
cilju utvrivanja regulacije planiranih saobraajnih prodora - poveza izmeu ulica
Jerneja Kopitara i Gundulieve i Otmara Majera i Miurinove, planiranih sa elementima
gradskih saobraajnica II reda, utvruje obaveza izrade Plana detaljne regulacije.
Za deo bloka namenjen za SPORTSKO REKREATIVNE POVRINE, kompleks
sportsko-rekreativnog kompleksa FK Baka sa komercijalnim funkcijama na potezu
uz ulicu Somborski put, koji je veim delom i realizovan, dopuna sadraja izgradnja
objekata i ureenje prostora u postojeim granicama u skladu sa namenom vrie se na
Za prostorno proirenje ovog kompleksa sa graenjem u delu prema ulici
Vladimira ania utvrena je obaveza izrade Urbanistikog projekta.
Urbanistika zona 8 - MALI BAJMOK

Urbanistika zona obuhvata prostor uz jugozapadnu granicu graevinskog
podruja koji se prostire uz Somborski put (Magistralni put M-17.1), a veim delom je u
funkciji porodinog stanovanja realizovanog na osnovu ranijih urbanistikih planova, sa
delovima prostora u funkciji sporta Hipodrom, proizvodnih delatnosti - Slavica Farm
i komercijalnih funkcija Trni centar Mali Bajmok. Proirenjem graevinskog reona
obuhvaeni su prostori poljoprivrednih povrina na potezu ulaznog pravca u grad iz
pravca Sombora, koji neposredno tangira i pristup sa Autoputa E-75 koridora 10 od
graninog prelaza Kelebija.
Blok 8.1. Granicu ine juna granica Bajskog groblja, ulica Miurinova,
Somborski put, pravac od Somborskog puta do ulice Lajoa Huveta zapadnom
granicom kompleksa F.K. Baka, ulica Vladimira ania, ulica Durmitorska i ulica
Frana Supila do pravca Staparske ulice prema junoj granici groblja.
Namena bloka je SPORTSKO REKREATIVNE POVRINE, KOMERCIJALNE
FUNKCIJE i PROIZVODNJU.
Hipodroma koji je veim delom i realizovan, dopuna sadraja izgradnja objekata i
ureenje prostora u postojeim granicama kompleksa u skladu sa namenom vrie se
Za delove bloka namenjene za KOMERCIJALNE FUNKCIJE - Trni centar Mali
Bajmok i poslovni centar Troarina na potezu uz ulicu Somborski put, koji su veim
delom i realizovani, dopuna sadraja izgradnja objekata i ureenje prostora u
granicama kompleksa u skladu sa namenom vrie se na osnovu pravila ureenja i
Za deo bloka - prostor izmeu Hipodromske ulice i severozapadne granice bloka
koji je namenjen za komercijalne funkcije utvruje se obaveza izrade PDR.

Za deo bloka namenjen za PROIZVODNJU, sa kompleksom Slavica Farm i

drvarom stovaritem graevinskog materijala severoistono od ulice Hipodromska,
koji su veim delom i realizovani, dopuna sadraja izgradnja objekata i ureenje
prostora u granicama kompleksa u skladu sa namenom vrie se na osnovu pravila
ureenja i graenja utvrenih GP-om. Za prenamenu - postupnu transformaciju ovog
prostora u komercijalnu delatnost, radi usaglaavanja sa aktivnostima u okruenju,
planiranu oformljenjem jedinstvenog ili niza manjih povezanih kompleksa poslovne
namene utvruje se obaveza izrade Urbanistikog projekta.
- Spomenici kulture
3 Troarina Somborski put bb (spomenik kulture od velikog znaaja)
za koju se, u skladu sa kategorijom zatite utvruju Mere tehnike zatite od strane
Blok 8.2. Granicu ine ulica Vladimira ania, ulica Huvet Lajoa, ulica
Mavanska, ulica Otmara Majera, produetak ulice Vinodolske do atarskog puta -
poveza ulica Josipa Zelia i Durmitorske, atarski put u produetku ulice Durmitorska i
ulica Durmitorska.
PROIZVODNJA.
Za delove bloka namenjene PORODINOM STANOVANJU SREDNJIH
GUSTINA koji su veim delom privedeni nameni na osnovu ranijih urbanistikih
planova, izgradnja i ureenje prostora vrie se na osnovu pravila ureenja i graenja
utvrenih GP-om, osim za neizgraeni deo bloka jugoistono od ulice Mavanska za
koji se utvruje obaveza izrade Plana detaljne regulacije.
Za deo bloka namenjen za PROIZVODNJU, koji obuhvata veim delom
neizgraeno graevinsko zemljite, utvruje se obaveza izrade Plana detaljne
regulacije, u cilju utvrivanja korekcije regulacije postojeih ulica i regulacije unutar
bloka.
Izuzetno, formiranje proizvodnih kompleksa sa izgradnjom namenskih objekta na
parcelama direktno oslonjenim na postojee javne povrine - ulice, u zavisnosti od
vrste, obima, sloenosti delatnosti, moe se odobriti na osnovu Urbanistikog projekta.
Blok 8.3. Granicu ine ulica Frana Supila, Somborski put, parcele uz zapadnu
regulaciju Batinske ulice, parcele uz severo-zapadnu regulaciju ulice Stevana Tikvickog,
ulica Foanska, povez ulice Foanske i Frana Supila.
Namena bloka je - PORODINO STANOVANJE SREDNJIH GUSTINA i
KOMERCIJALNE DELATNOSTI.
utvrenih GP-om, osim za neizgraeni deo bloka severozapadno od ulice Staparska,
izmeu ulica Frane Supila i Foanska, za iju regulaciju, graenje i ureenje se utvruje
Za delove bloka namenjene za KOMERCIJALNE DELATNOSTI. koji su delom i
privedeni nameni na osnovu ranijih urbanistikih planova, kompleks Auto pijace sa
dvojnim koritenjem - i kao stona pijaca, i benzinska stanica sa kompleksom
komercijalno-skladinog karaktera uz Somborski put i ulicu Foanska, dopuna sadraja
izgradnja objekata i ureenje prostora u granicama namenskih kompleksa vrie se
na osnovu pravila ureenja i graenja utvrenih GP-om

Blok 8.4. Granicu ine Somborski put, ulica Durmitorska, jugoistona granica
k.p. broj 34062 K.O. Donji grad u pravcu jugoistone granice graevinskog reona do
ulice Batinske i ulica Batinska.
Namena bloka PORODINO STANOVANJE SREDNJIH GUSTINA,
CENTRALNE FUNKCIJE zonski centar, JAVNE FUNKCIJE i KOMERCIJALNE
DELATNOSTI .
utvrenih GP-om,osim za neizgraeni deo bloka jugoistono od ulice Mavanska za koji
se utvruje obaveza izrade Plana detaljne regulacije.
U delu bloka namenjenom za CENTRALNE FUNKCIJE zonski centar, koji je
delimino oformljen sa skomnim sadrajima centra urbanistike zone u delu urbanog
bloka izmeu ulica Durmitorska, Sivaki put i Somborski put, za graenje objektima
javnih slubi i funkcija sa komercijano-poslovnim i drugim sadrajima i ureenje
prostora utvruje se obaveza izrade Urbanistikog projekta, kojim se pojedinani
sadraji planiraju povezivanjem u funkcionalnu prostornu celinu.
U delu bloka namenjenom za JAVNE FUNKCIJE, za planirano oformljenje
kompleksa sa graenjem planiranog objekta ambulante u ulici Ivana Saria definisano
GP-m utvrena je obaveza izrade izrade Plana detaljne regulacije, osim za komplekse
predkolske ustanove Hajdi i osnovne kole Matko Vukovi, za koje e se dopuna
sadraja izgradnja objekata i ureenje prostora u postojeim granicama namenskih
celina vriti na osnovu pravila ureenja i graenja utvrenih GP-om.
Blok 8.5. Granicu ini atarski put - povez ulica Durmitorske i Josipa Zelia,
eljeznika pruga Subotica Crvenka, pojas u dubini od cca 100 m jugozapadno od
atarskog puta - poveza ulica Petra Horvackog i Foanske ulice.

Za blok namenjen za PROIZVODNJU, koji obuhvata veim delom neizgraeno
graevinsko zemljite GP-om ukljueno u reon, utvruje se obaveza izrade Plana
detaljne regulacije, u cilju utvrivanja korekcije regulacije postojeih ulica i regulacije
unutar bloka.
Blok 8.6. Granicu ine eljeznika pruga Sombor Subotica, ulica Frana
Supila, povez ulica Frana Supila i Foanske ulice preko ulice Foanska, parcele uz
severozapadnu stranu ulice Stevana Tikvickog, povez ulice Batinske sa eljeznikom
prugom Subotica Sombor.

KOMUNALNE DELATNOSTI groblje.
Za delove blokova namenjene PORODINOM STANOVANJU SREDNJIH
GUSTINA koji su veim delom privedeni nameni, izgradnja i ureenje prostora vrie se
Za deo bloak namenjen za KOMUNALNE DELATNOSTI centralno groblje, u
cilju planske organizacije, ureenja i graenja prostora u skladu sa namenom sa
utvrivanjem regulacije za planirani saobraajni prodor povez ulice Foanska i Frane
Supila korekcije postojee regulacije ulice Frane Supila utvruje se obaveza izrade

Blok 8.7. Granicu ine severozapadna, jugozapadna i jugoistona granica

graevinskog reona prema zapadnoj obilaznici grada do ulice Batinska.
Namena bloka je KOMERCIJALNE DELATNOSTI.
Za blok koji obuhvata izgraeni deo prostora uz Somborski put i neizgraeno
graevinsko zemljite koje predstavlja proirenje graevinskog reona, u celosti
namenjen za KOMERCIJALNE DELATNOSTI, utvruje se obaveza izrade Plana
detaljne regulacije, u cilju utvrivanja regulacije unutar bloka sa uslovima organizacije i
ureenja prostora.
Izuzetno, formiranje proizvodnih kompleksa sa izgradnjom namenskih objekta na
parcelama direktno oslonjenim na postojee javne povrine - ulice, u zavisnosti od
vrste, obima, sloenosti delatnosti, moe se odobriti na osnovu Urbanistikog projekta.
Za deo bloka koji obuhvata formirani kompleks Logistikog centra "Phiwa"
izraen je Urbanistiki projekat sa uslovima za ureenje i graenje namenskih objekata,
na osnovu kojeg je planirana realizacija kompleksa.
Urbanistika zona 9 - NOVO SELO

Urbanistika zona obuhvata prostor izmeu Karaorevog puta, pruge Subotica -
Sombor i Somborskog puta do ulice Frane Supila sa delom prostora zatienog
istorijskog jezgra Subotice i prostora nasleene urbane matrice unutar nekadanjih
gradskih aneva, i novijim stambenim zonama zapoetimu severozapadnom delu
zone, ijim rubom je izgraen kompleks komunalne namene Bajsko groblje i sportsko-
rekreacioni centar As trade.
Blok 9.1. Granicu ine ulica Bajski put, Trg ure Salaja, ulica Preradovieva,
Somborski put, ulica Gajeva do Trga Veselina Maslee.
znaaja sa delom zatiene okoline istorijskog jezgra i neposrednim okruenjem.
Namena bloka je CENTRALNE FUNKCIJE deo gradskog centra i
MEOVITO STANOVANJE.
Za deo bloka izmeu ulice ulica Preradovieva, Laze Mamuia i Somborskog
puta namenjen za CENTRALNE FUNKCIJE gradski centar utvruje se obaveza
izrade Plana detaljne regulacije, u cilju preciziranja pravila regulacije i graenja
interpolacije novih objekata u zatieni prostor u skladu sa smernicama GP-a,
sadranim u pravilima zatite nepokretnih kulturnih dobara i ambijentalnih celina i
pravilima ureenja i graenja.
Za delove bloka namenjene za MEOVITO STANOVANJE, prostore nasleene
urbane matrice unutar nekadanjih gradskih aneva planirane za regeneraciju us
skladu sa utvrenom namenom i parametrima iz Plana, izgradnja objekata i ureenje
prostora vrie se na osnovu pravila ureenja i graenja utvrenih u GP-u.
Za kompleks osnovne kole "uro Salaj" na uglu ulica 15 maja, Itvana Lukaa i
Kranjevieve koji je veim delom realizovan, dopuna sadraja koleizgradnja
objekata i ureenje prostora kole u postojeim granicama vrie se na osnovu pravila

- Spomenici kulture u zatienom istorijskom jezgru Subotice i zatieni objekti
u zatienoj okolini istorijskog jezgra Subotice,

18.2., za koje se, u skladu sa kategorijom zatite utvruju Mere tehnike zatite od
strane Meuotinskog zavoda za zatitu spomenika kulture u Subotici.
Blok 9.2. Granicu ine Karaorev put, Trg ure Salaja, ulica Bajski put do
Trga Veselina Maslee, ulica Marka Marulia, povez ulica Marka Marulia i avoljske
ulice, ulica avoljska.
Namena bloka MEOVITO STANOVANJE.
Za blok namenjen za MEOVITO STANOVANJE, izgradnja objekata i ureenje
prostora vrie se na osnovu pravila ureenja i graenja utvrenih u GP-u, osim u delu
bloka jugozapadno od ulice Stevana Mokranjca i Metohijske u kojem e se ureenje i
izgradnja prostora sprovoditi na osnovu pravila ureenja i graenja u donetom Planu
detaljne regulacije za deo prostora mesne zajednice Novo selo (oivien eljeznikom
prugom Subotica Sombor, ulicama Bajski put, Metohijskom, Stevana Mokranjca i
Majevikom).
Za kompleks predkolske ustanove Plavi zec u ulici 15 maja, dopuna sadraja
izgradnja objekata i ureenje prostora u postojeim granicama vrie se na osnovu

46 Objekat u Stevana Mokranjca 39 (dobro pod prethodnom zatitom)
48 Objekat u Cvetka Manojlovia 19 (dobro pod prethodnom zatitom)
55 Obili mlin Karaorev put (dobro pod prethodnom zatitom)
Blok 9.3. Granicu ine eljeznika pruga Subotica Sombor, Karaorev put,
ulica avoljska i povez ulice avoljske i Marka Marulia, ulica Marka Marulia i Bajski
put.
Namena bloka je PORODINO STANOVANJE SREDNJIH GUSTINA, i
KOMUNALNE DELATNOSTI energetski objekti i groblje.
Za vei deo bloka namenjen za PORODINO STANOVANJE SREDNJIH
GUSTINA, utvrena je obaveza izrade Plana detaljne regulacije, u cilju utvrivanja
korekcije postojee regulacije ulica i utvrivanja regulacije unutar blokova.
Ureenje i izgradnja prostora u tom delu bloka sprovodie se na osnovu pravila
ureenja i graenja u donetom Planu detaljne regulacije za deo prostora mesne
zajednice Novo selo (oivien eljeznikom prugom Subotica Sombor, ulicama
Bajski put, dok e se u delovima bloka u kojima se regulacija ne menja, izgradnja
objekata i ureenje prostora vrie se na osnovu pravila ureenja i graenja utvrenih u
GP-u.
U delu bloka juno od pruge Subotica Sombor i uz Karorev put namenjen za
KOMUNALNE DELATOSTI, sa oformljenim kompleksom energetskog objekta TS
110/20 KV SU 4 i Jevrejskim grobljem koji su veim delom i realizovani, dopuna
sadraja izgradnja objekata i ureenje prostora u granicama kompleksa u skladu sa
namenom vrie se na osnovu pravila ureenja i graenja utvrenih GP-om.
- Spomenici kulture
13 Jevrejsko groblje, Majevika bb (spomenik kulture od velikog znaaja)

Blok 9.4. Granicu ine ulica Miurinova, Vrbaska, Gajeva i Somborski put.
Namena bloka PORODINO STANOVANJE SREDNJIH GUSTINA, i JAVNO

ZELENILO park.
Za blok koji je u okviru namenskih celina PORODINO STANOVANJE
SREDNJIH GUSTINA, i JAVNO ZELENILO park sa Kalvarijom neposredno uz park,
veim delom i realizovan, izgradnja objekata i ureenje prostora u skladu sa namenom
delova bloka vrie se na osnovu pravila ureenja i graenja utvrenih GP-om.
Za kompleks predkolske ustanove Bubamara u ulici Gajeva, dopuna sadraja
izgradnja objekata i ureenje prostora u postojeim granicama vrie se na osnovu

24 Kalvarija na Somborski put (dobro pod prethodnom zatitom)
38 Objekat u Gajevoj 63 (dobro pod prethodnom zatitom)
Blok 9.5. Granicu ine Bajski put, ulice Gajeva, Ksavera andora alskog,
Vrbaska, povez ulice Vrbaske i Radoja Vujoevia, ulice R. Vujoevia i Frana Supila.
CENTRALNE FUNKCIJE centar urbanistike zone, JAVNE FUNKCIJE,
KOMERCIJALNE FUNKCIJE, SPORTSKO-REKREATIVNE POVRINE i JAVNO
ZELENILO park.
sa CENTROM URBANISTIKE ZONE, JAVNIM I KOMERCIJALNIM FUNKCIJAMA
SPORTSKO-REKREATIVNIM POVRINAMA i JAVNIM ZELENILOM parkom koji je
veim delom neizgraen i neregulisan u pogledu izgraenosti uline mree, utvruje se
obaveza izrade Plana detaljne regulacije, u cilju korekcije postojee regulacije ulica i
utvrivanja regulacije unutar blokova, kao i preciziranja pravila graenja u okviru
namenskih celina, s tim da se izgradnja objekata na pojedinanim parcelama koje su
direktno oslonjene na regulisane ulice moe odobriti na osnovu pravila ureenja i
Blok se moe razraditi i sa vie Planova detaljne regulacije koji e obuhvatiti
odreene prostorne celine delove bloka, a naroito namenske celine od znaaja za
funkcionisanje zone i ireg okruenja.
Obaveza izrade Plana detaljne regulacije utvruje se naroito deo bloka
namenjen za JAVNE FUNKCIJE u ulici Antuna Suturovia, u okviru kojeg je planirana
realizacija sadraja javnih funkcija osnovne kole, dimenzionisane prema Planu,
odnosno i za CENTRALNE FUNKCIJE centar urbanistike zone u okviru kojeg je
planirana koncentracija primarnih i sekundarnih prateih funkcija i sadraja stanovanja
na nivou urbanistike zone; funkcije uprave, kulture, predkolska ustanova u skladu sa
parametrima iz Plana i komercijalni sadraji za potrebe zadovoljenja irokog spektra
potreba graana.
Za deo bloka izmeu ulica 15 maja, Miurinove, Gajeve i Itvana alskog,
namenjen za PORODINO STANOVANJE SREDNJIH GUSTINA i KOMERCIJALNE
FUNKCIJE koji je veim delom realizovan objektima porodinog stanovanja u
regulisanim ulicama, izgradnja objekata i ureenje prostora vrie se na osnovu pravila
ureenja i graenja utvrenih u GP-u.


51Troarina, Bajski put 105 (dobro pod prethodnom zatitom), za koje se, u skladu
sa kategorijom zatite utvruju Mere tehnike zatite od strane MZZSK u Subotici.
Blok 9.6. Granicu ine ulica Radoja Vujoevia, povez ulice Radoja Vujoevia
i Vrbaske, ulice Vrbaska, Miurinova, juna granica Bajskog groblja, ulica Frana Supila.
KOMUNALNE DELATNOSTI groblje, SPORTSKO REKREATIVNE POVRINE,
KOMERCIJALNE FUNKCIJE I JAVNO ZELENILO park.
Za deo bloka namenjen za PORODINO STANOVANJE SREDNJIH GUSTINA i
JAVNO ZELENILO park, koji je delimino izgraen i veim delom neregulisan u
smislu izgraenosti uline mree, utvrena je obaveza izrade Plana detaljne regulacije,
u cilju utvrivanja korekcije postojee regulacije ulica i utvrivanja regulacije unutar
blokova, s tim da se izgradnja objekata na pojedinanim parcelama koje su direktno
oslonjene na regulisane ulice moe odobriti na osnovu pravila ureenja i graenja
utvrenih GP-om.
Za deo bloka namenjen za KOMUNALNE FUNKCIJE - kompleks Bajskog groblja
koji je veim delom je realizovan, dopuna sadraja izgradnja objekata i ureenje
prostora u postojeim granicama u skladu sa namenom vrie se na osnovu pravila
sportsko-rekreativnog centar ASTRADE koji je veim delom i realizovan, dopuna
sadraja izgradnja objekata i ureenje prostora u postojeim granicama kompleksa u
skladu sa namenom vrie se na osnovu pravila ureenja i graenja utvrenih GP-om.
Za delove prostora du jugoistone granice bloka namenjene za komercijalne
funkcije utvrena je obaveza izrade Plana detaljne regulacije,
Deo prostora bloka namenjen za JAVNO ZELENILO - park irila i Metodija koji
je veim delom realizovan, ureenje prostora vrie se na osnovu pravila ureenja i
graenja utvrenih u GP-u.

- Spomenici kulture na Bajskom groblju
5 Kapele na Bajskom groblju (spomenik kulture od velikog znaaja)
15 Grobnica Ivanji Itvana (spomenik kulture od velikog znaaja)
16 Grobnica Gal Ferenca (spomenik kulture od velikog znaaja)
17 Grobnica Lanji Ernea (spomenik kulture od velikog znaaja)
18 Nadgrobni spomenik Fabijana Malagurskog (spomenik kulture velikog znaaja)
- Dobra pod prethodnom zatitom na Bajskom groblju
12 Grobnica Harangozo Vilmoa (dobro pod prethodnom zatitom)
13 Grobnica Biro Mikloa (dobro pod prethodnom zatitom)
14 Grobnica Verme (dobro pod prethodnom zatitom)
15 Grobnica Duli (dobro pod prethodnom zatitom)
16 Grob Lifke andora (dobro pod prethodnom zatitom)
17 Grob Mije Mandia (dobro pod prethodnom zatitom)
18 Grobnica Miljaki (dobro pod prethodnom zatitom)
19 Grob Vinka Peria (dobro pod prethodnom zatitom)
20 Grobnica Regenji (dobro pod prethodnom zatitom)
Meuoptinskog zavoda za zatitu spomenika kulture u Subotici.

Urbanistika zona 10 - PEARA

Urbanistika zona obuhvata prostor severozapadno od eljeznike pruge
Subotica Sombor do Miljkutskog puta i jugozapadno od Karaorevog puta do granice
graevinskog reona, koji je delom realizovan objektima porodinog stanovanja sa
sektorskim centrom u ulicama ija je regulacija delimino sprovedena i delom zone koji
karakterie bespravna gradnja u veim delom neregulisanom prostoru u smislu
izgraenosti uline mree.
Blok 10.1. Granicu ine ulica Rolana Romena, Edvina Zdovca, eljeznika
pruga Subotica Sombor i ulice Koparska.
Namena bloka je CENTRALNE FUNKCIJE sektorski centar i PORODINO
STANOVANJE SREDNJIH GUSTINA.
Za blok koji obuhvata prostor namenjen za CENTRALNE FUNKCIJE- sektorski
centar sa javnim funkcijama u neposrednom okruenju osnovna kola i obdanite i
PORODINO STANOVANJE SREDNJIH GUSTINA, a koji je delimino izgraen i
veim delom neregulisan u smislu izgraenosti uline mree, utvruje se obaveza
izrade Plana detaljne regulacije, u cilju korekcije postojee regulacije ulica i utvrivanja
regulacije unutar blokova, kao i preciziranja pravila graenja u skladu sa planiranom
namenom, s tim da se izgradnja objekata na pojedinanim parcelama koje su direktno
oslonjene na regulisane ulice moe odobriti na osnovu pravila ureenja i graenja
utvrenih GP-om.
U delu bloka izmeu ulica Uskoka, abaka, Koparska i Krapinska
namenjenom za CENTRALNE FUNKCIJE sektorski centar sa neposrednim urbanim
okruenjem namenjenim za stanovanje i javne funkcije osnovna kola, ambulanta i
dr., ureenje i izgradnja prostora sprovodie se na osnovu pravila ureenja i graenja u
preispitanom Regulacionom planu dela M.Z. Peara do izrade PDR-a.
Uslovi prostornog proirenja i dopune sadraja kompleksa osnovne kole
Seenji Itvan u ulici abaka, definisani su u donetom Planu detaljne regulacije.
Za kompleks predkolske ustanove Mala sirena u ulici Mohaka, dopuna
sadraja izgradnja objekata i ureenje prostora u postojeim granicama vrie se na
Blok 10.2. Granicu ini ulica Koparska, eljeznika pruga Subotica Baja,
jugozapadna granica graevinskog reona, pravac novoplanirane saobraajnice III reda
u nastavku ulice Rolana Romena do ulice Koparska.
Namena bloka PORODINO STANOVANJE MALIH GUSTINA.
Za blok koji obuhvata prostor namenjen za PORODINO STANOVANJE MALIH
GUSTINA, koji je veim delom neizgraen i neregulisan u smislu izgraenosti uline
mree, utvruje se obaveza izrade Plana detaljne regulacije, s tim da se izgradnja
objekata na pojedinanim parcelama koje su direktno oslonjene na regulisane ulice
moe odobriti na osnovu pravila ureenja i graenja utvrenih GP-om.
Blok 10.3. Granicu ine ulica Rolana Romena, planirana saobraajnica III reda
povez ulice Koparska kroz ulicu Jabuka do eljeznike pruge Subotica Baja i
eljeznika pruga Subotica Baja.
Namena bloka PORODINO STANOVANJE SREDNJIH I MALIH GUSTINA.
Za blok u okviru kojeg je izgraen manji broj objekata porodinog stanovanja u
mahom neregulisanim ulicama, a vei deo prostora je neizgraen i neregulisan u smislu
izgraenosti uline mree, utvruje se obaveza izrade Plana detaljne regulacije, s tim

da se izgradnja objekata na pojedinanim parcelama koje su direktno oslonjene na

regulisane ulice moe odobriti na osnovu pravila ureenja i graenja utvrenih GP-om.
Blok 10.4. Granicu ine eljeznika pruga Subotica Baja, nova saobraajnica
III reda planirana kao povez od pruge do ulice Koparska, produetak ulice Rolana
Romena do granice graevinskog reona i jugozapadna granica graevinskog reona.
Namena bloka je PORODINO STANOVANJE MALIH GUSTINA.
Za blok koji obuhvata prostor koji je veim delom neregulisan i neizgraen,
utvruje se obaveza izrade Plana detaljne regulacije, s tim da se izgradnja objekata na
pojedinanim parcelama koje su direktno oslonjene na regulisane ulice, moe odobriti
Blok 10.5. Granicu ine ulica Edvarda Kardelja, eljeznika pruga Subotica
Baja, jugozapadna granica graevinskog reona, povez planirane saobraajnice II reda
na ulicu Kajsija.
Namena bloka je PORODINO STANOVANJE SREDNJIH I MALIH
GUSTINA.
Za blok koji obuhvata prostor koji je veim delom neregulisan u pogledu
izgraenosti uline mree u okviru kojeg je realizovan manji broj objekata porodinog
stanovanja, u cilju utvrivanja regulacije unutar blokova sa uslovima za ureenje
prostora i graenje objekata, utvruje se obaveza izrade Plana detaljne regulacije, s tim
da se izgradnja objekata na pojedinanim parcelama koje su direktno oslonjene na
regulisane ulice moe odobriti na osnovu pravila ureenja i graenja utvrenih GP-om.
Blok 10.6. Granicu ini ulica Edvarda Kardelja, ulica Kajsija, planirana
saobraajnica II reda od ulice Kajsija do zapadne granice graevinskog reona i zapadna
i severna granica graevinskog reona.
GUSTINA.
Za blok koji obuhvata prostor delom neizgraen i neregulisan u smislu
izgraenosti uline mree, sa manjim brojem izgraenih objekata porodinog
stanovanja, utvruje se obaveza izrade Plana detaljne regulacije, s tim da se izgradnja
Urbanistika zona 11 - ZORKA

Urbanistika zona obuhvata prostor severozapadno od eljeznike pruge
Subotica Sombor do granice graevinskog reona - Kelebijske ume, izmeu pruge
Subotica Budimpeta i ulice Edvina Zdovca (Magistralni put M 17.1), koji je veim
delom obuhvata prostor koji predstavlja proirenje graevinskog u funkciji porodinog
stanovanja sa objektima izgraenim uz mahom neregulisane ulice i du progona, sa
delom prostora u funkciji industrije i komunalnih delatnosti vodozahvat.
Blok 11.1. Granicu ine eljeznika pruga Subotica Baja, ulica Leonarda
Davinia, eljeznika pruga Budimpeta Subotica, ulice Sutjeska i Proleterskih
brigada.
GUSTINA, CENTRALNE FUNKCIJE zonski centar i JAVNO ZELENILO park i
zatitno zelenilo.

Za deo bloka namenjen za PORODINO STANOVANJE SREDNJIH I MALIH

GUSTINA i CENTRALNE FUNKCIJE zonski centar sa JAVNIM ZELENILOM
parkom neposredno uz zonski centar, koji obuhvata manji deo prostora koji je regulisan
i priveden nameni na osnovu ranijih urbanistikih planova, i vei deo neizgraenog
prostora koji je GP-om prikljuen u graevinski reon, u cilju utvrivanja korekcije
regulacije postojeih ulica, regulacije nove uline mree i GP planiranih saobraajnica I i
II reda sa uslovima graenja i ureenja prostora u skladu sa definisanom namenom
utvruje se obaveza izrade Plana detaljne regulacije, s tim da se izgradnja objekata na
pojedinanim parcelama koje su direktno oslonjene na regulisane ulice, moe odobriti
na osnovu pravila ureenja i graenja utvrenih GP-om. Blok se moe razraivati i sa
vie Planova detaljne regulacije koji e obuhvatiti odreene delove bloka, pojedinane
karakteristine urbane blokove i namenske celine zonski centar.
Za deo bloka namenjen za centralne funkcije ZONSKI CENTAR u skladu sa
GP-om definisanim potrebama, Planom detaljne razrade utvrditi i obezbediti prostor za
ureenje i graenje objekata javne namene planirani kompleks osnovne kole i
predkolske ustanove dimenzionisan prema Planu, i druge javne funkcije i komercijalne
delatnosti za potrebe korisnika.
Za deo bloka namenjen za ZATITNO ZELENILO uz prugu Subotica
Budimpeta ureenje prostora vrie se na osnovu pravila ureenja i graenja
utvrenih u GP-u.
Blok 11.2. Granicu ine eljeznika pruga Subotica Sombor, ulica

Proleterskih brigada, ulica Sutjeska, Erdutska i ulica Zorkina.
Namena bloka je PROIZVODNJA, MALA PRIVREDA I ZANATSTVO i
PORODINO STANOVANJE SREDNJIH GUSTINA.
Za deo bloka namenjen za PROIZVODNJU, koji obuhvata kompleks hemijske
industrije Zorka planirano prostorno-funkcionalno preureenje i reorganizuja prostora
u pravcu oformljenja vie manjih radnih kompleksa industrijsko-proizvodnih delatnosti
sprovodie se na osnovu Urbanistikog projekta, osim za deo bloka funkcionalno
prikljuen radnoj zoni INDUSTRIJI koji tangira novoplanirani saobraajni prodor
gradske saobraajnice I reda za koji se utvruje obaveza izrade Plana detaljne
regulacije.
Za deo bloka namenjen za MALU PRIVREDU I ZANATSTVO, planiran
neposredno uz industrijsku zonu utvruje se obaveza izrade Plana detaljne regulacije,
u cilju sprovoenja regulacije ulica - planiranih saobraajnih prodora i definisanja uslova
graenja u skladu sa namenom, s tim da se izgradnja objekata na pojedinanim
parcelama koje su direktno oslonjene na regulisane ulice, moe odobriti na osnovu
ureenje prostora i izgradnja objekata na pojedinanim parcelama vrie se na osnovu
pravila ureenja i graenja utvrenih u GP-u.
Blok 11.3. Granicu ine ulica Zorkina, ulice Erdutska, Ganjo or i Balzakova.
Namena bloka je KOMUNALNI OBJEKTI vodozahvat I.

Za deo bloka planiran za prostorno proirenje kompleksa vodozahvata I sa
utvrivanjem regulacije novog saobraajnog prodora kroz blok u postojeim granicama,
utvruje se obaveza izrade Plana detaljne regulacije. Ureenje i graenje namenskih
objekata unutar postojeih granica kompleksa vrie se na osnovu pravila ureenja i

Blok 11.4. Granicu ine ulica Edvarda Kardelja, ulica Zorkina, Balzakova i
severozapadna granica graevinskog reona
GUSTINA.
Za blok koji je delom regulisan u pogledu izgraenosti uline mree i u manjem
obimu realizovan objektima porodinog stanovanja, utvruje se obaveza izrade Plana
detaljne regulacije, u cilju utvrivanja regulacije GP-om planiranih saobraajnica I i II, i
korekcije regulacije postojeih ulica i regulacije unutar bloka, s tim da se izgradnja
Za kompleks osnovne kole Seenji Itvan istureno odeljenje u ulici Edvarda
Kardelja, dopuna sadraja izgradnja objekata i ureenje prostora u postojeim
Blok 11.5. Granicu ine eljeznika pruga Subotica Budimpeta, ulica

Sutjeska, ulica Erdutska, ulica Ganjo or i Balzakova do severozapadne granice
graevinskog reona.
Namena bloka je PORODINO STANOVANJE MALIH I SREDNJIH
GUSTINA, PORODINO STANOVANJE REZIDENCIJALNOG TIPA, CENTRALNE
FUNKCIJE centar urbanistike zone i JAVNO ZELENILO zatitno zelenilo.
GUSTINA,PORODINO STANOVANJE REZIDENCIJALNOG TIPA i CENTRALNE
FUNKCIJE centar urbanistike zone, koji obuhvata vei deo neizgraenog prostora
koji je GP-om prikljuen u graevinski reon, utvruje se obaveza izrade Plana detaljne
regulacije, u cilju utvrivanja korekcije regulacije postojeih ulica, regulacije nove uline
mree i GP planiranih saobraajnica I i II reda sa uslovima graenja i ureenja prostora
u skladu sa definisanom namenom, s tim da se izgradnja objekata na pojedinanim
parcelama koje su direktno oslonjene na regulisane ulice, moe odobriti na osnovu
pravila ureenja i graenja utvrenih GP-om. Blok se moe razraivati i sa vie
Planova detaljne regulacije koji e obuhvatiti odreene delove bloka, pojedinane
karakteristine urbane blokove i namenske celine centar urbanistike zone.
Za deo bloka namenjen za CENTRALNE FUNKCIJE centar urbanistike zone,
u skladu sa GP-om definisanim potrebama, Planom detaljne razrade utvrditi i obezbediti
prostor za ureenje i graenje objekata javne namene planirani kompleks osnovne
kole i predkolske ustanove, dimenzionisan prema Planu, i druge javne funkcije i
sadraje komercijalnih delatnosti za potrebe korisnika.
Budimpeta ureenje prostora vrie se na osnovu pravila ureenja i graenja utvrenih
u GP-u.
Urbanistika zona 12 - DUDOVA UMA

Urbanistika zona obuhvata prostor jugoistono od eljeznike pruge Subotica
Sombor do ulice Brae Majera i Miloa Obilia, izmeu Karaorevog puta i pruge
Subotica Budimpeta, unutar koje se nalaze gradski sportsko rekreacioni centar
Dudova uma i kompleks pravoslavnog groblja, stambeni kompleks vieporodinog
stanovanja velikih gustina Radijalac, ugraen u tkivo nasleene urbane matrice unutar
nekadanjih gradskih aneva realizovano objektima porodinog stanovanja
tradicionalnog naina graenja.

Blok 12.1. Granicu ine ulica Frankopanska, ulica Ferenca Sepa, ulica
Arsenija arnojevia, ulica Miloa Obilia, Trg oktobarske revolucije.
Namena bloka je VIEPORODINO STANOVANJE VELIKIH GUSTINA,

JAVNE FUNKCIJE I KOMERCIJALNE DELATNOSTI.
Za deo bloka namenjen za VIEPORODINO STANOVANJE VELIKIH
GUSTINA, koji obuhvata dovrenu prostorno funkcionalnu celinu stambenog kompleksa
Radijalac ureenje prostora i izgradnja manjeg obima vrie se na osnovu pravila
ureenja i graenja utvrenih u GP-u, osim za deo bloka izmeu ulice Frankopanska i
kompleksa Radijalac koji je planiran da se funkcionalno pripoji kompleksu
vieporodinog stanovanja,za koji se utvruje obaveza izrade Plana detaljne regulacije.
Za deo bloka namenjen za JAVNE FUNKCIJE, za kompleks Gerontolokog
centra koji je veim delom realizovan, dopuna sadraja izgradnja objekata i ureenje
prostora u granicama komplesa vrie se na osnovu pravila ureenja i graenja
utvrenih GP-om, osim za deo prostora izmeu ulice Sep Ferenca i spomen parka
Dudova uma za koji se utvruje obaveza izrade Plana detaljne regulacije.
Za deo bloka izmeu ulica Brae Majer, Miloa Obilia, Arsenija arnojevia i
Cara Lazara, namenjen za KOMERCIJALNE DELATNOSTI, u cilju utvrivanja
regulacije unutar bloka, utvrena je obaveza izrade Plana detaljne regulacije. Na ovom
prostoru kao alternativna namena dozvoljena je izgradnja stambeno poslovnih objekata
max. spratnosti P+4+Pk.
Za kompleks predkolske ustanove Mandarina u ulici A. arnojevia, dopuna

- Spomenici kulture
14 Objekat u Frankopanskoj 2 (spomenik kulture od velikog znaaja)
41a Objekat u Frankopanskoj 16 (dobro pod prethodnom zatitom)
Blok 12.2. Granicu ine Karaorev put, eljeznika pruga Subotica

Sombor, ulica Kozaraka, ulica Frankopanska i ulica Brae Majera.
Namena bloka je MEOVITO STANOVANJE, PORODINO STANOVANJE
SREDNJIH GUSTINA, JAVNE FUNKCIJE i SPORTSKO-REKREATIVNE POVRINE.
Za deo bloka namenjene za MEOVITO STANOVANJE, izgradnja objekata i
ureenje prostora vrie se na osnovu pravila ureenja i graenja utvrenih u GP-u.
Za deo bloka namenjen za JAVNE FUNKCIJE, koji je u funkciji objekta Vojske
Srbije, za ureenje prostora i izgradnju novih objekata u skladu sa planiranom
namenom utvruje se obaveza izrade Urbanistikog projekta.
Za deo bloka koji je namenjen za PORODINO STANOVANJE SREDNJIH
GUSTINA i SPORTSKO-REKREATIVNE POVRINE u delu bloka, utvruje se obaveza
izrade Plana detaljne regulacije, u cilju utvrivanja korekcije regulacije postojeih ulica i
regulacije nove uline mree sa uslovima ureenja i graenja naroito za deo prostora
namenjen za SPORT i REKREACIJU.

Za kompleks osnovne kole Seenji Itvan na Karaorevom putu i

predkolske ustanove Veverica u ulici Frankopanska i Mak er u ulici iko Bele,
koji su veim delom realizovani, dopuna sadraja izgradnja objekata i ureenje
prostora u postojeim granicama vrie se na osnovu pravila ureenja i graenja
utvrenih GP-om.
41 Objekat u Frankopanskoj 11 (dobro pod prethodnom zatitom)
43 Objekat u Travnikoj 13 (dobro pod prethodnom zatitom)
Blok 12.3. Granicu ine eljeznika pruga Subotica Sombor, ulica 27. Marta,
ulica Ferenca Sepa i ulica Kozaraka.
Namena bloka je SPORTSKO-REKREATIVNE POVRINE, KOMUNALNE
FUNKCIJE groblje, i PORODINO STANOVANJE SREDNJIH GUSTINA.
Za deo bloka severno od parka Dudova uma i jugozapadno od ulice
Grabovaka i izmeu ulica Grabovaka i 27 marta namenjen za SPORTSKO-
REKREATIVNE POVRINE utvruje se obaveza izrade Plana detaljne regulacije, s tim
da se graenje namenskih objekata i ureenje prostora unutar postojeih granica
namenskih celina Sportsko rekreacionog centra sa bazenima Dudova uma,
kompleksa Graevinskog fakulteta i kompleksa parka Dudova uma, moe se vriti
na osnovu pravila ureenja i graenja utvrenih u GP-u.
Za deo bloka namenjen za KOMUNALNE FUNKCIJE Pravoslavno groblje,
ureenje prostora i graenje namenskih objekata unutar granica kompleksa
Pravoslavnog groblja vrie se na osnovu pravila ureenja i graenja utvrenih GP-om.
Za deo bloka izmeu ulice Grabovaka i 27 marta, namenjen za PORODINO
STANOVANJE SREDNJIH GUSTINA, izgradnja objekata i ureenje prostora vrie se

- Spomenici kulture
7 Ostoji kapela, Grabovaka bb (spomenik kulture od velikog znaaja)
8 Milinovi kapela, Grabovaka bb (spomenik kulture od velikog znaaja)
9 Radi kapela, Grabovaka bb (spomenik kulture od velikog znaaja)
2 Grobnica Manojlovi na Pravoslavnom groblju (dobro pod prethodnom zatitom)
21 RKC Sveti kri, 27. Marta 19 (dobro pod prethodnom zatitom)
26 Zavetna skulptura u 27. Marta (dobro pod prethodnom zatitom)
Blok 12.4. Granicu ine ulica Arsenija arnojevia, Miloa Obilia, eljeznika
pruga Subotica Budimpeta, ulica Kosovska i Sep Ferenca.
Namena bloka je MEOVITO STANOVANJE, VIEPORODINO
STANOVANJE SREDNJIH GUSTINA, KOMERCIJALNE FUNKCIJE i PROIZVODNJA.
Za delove bloka namenjene za MEOVITO STANOVANJE izgraene prostore
nasleene urbane matrice grada u funkciji stanovanja i deo bloka uz ulicu Kosovska
priveden nameni PROIZVODNJA za kompleks preduzea Konfekcija eljezniar, sa
mogunou prenamene u komercijalne funkcije, izgradnja i ureenjen prostora,

odnosno dopuna sadraja unutar postojeih granica privrednog kompleksa vrie se na

Za prostor u jugozapadnom delu bloka koji je namenjen za KOMERCIJALNE
FUNKCIJE, kao i za delove bloka namenjene za VIEPORODINO STANOVANJE
SREDNJIH GUSTINA, (potezi uz ulice ulice Arsenija arnojevia, Miloa Obilia i Bore
Stankovia) utvruje se obaveza izrade Plana detaljne regulacije.
Blok 12.5. - Granicu ine ulica 27 marta, ulica Ferenca Sepa i Kosovska,
eljeznika pruga Subotica Budimpeta, ulica Leonarda Da Vinia, i eljeznika pruga
Subotica Sombor.
Namena bloka je PORODINO STANOVANJE SREDNJIH GUSTINA, JAVNE
FUNKCIJE, SPORTSKO-REKREATIVNE POVRINE I JAVNO ZELENILO zatitno
zelenilo.
Za deo bloka izmeu ulica 27 marta, Kosovska i Sarajevska, i deo bloka izmeu
eljeznikih pruga Subotica Sombor i Sombor - Budimpeta namenjen za
PORODINO STANOVANJE SREDNIH GUSTINA sa manjom SPORTSKO-
REKREATIVNOM POVRINOM kao dopunskom funkcijom stanovanja, u cilju
definisanja regulacije ulica u bloku, i uslova ureenja i graenja u skladu sa definisanom
namenom i utvrenim nainom koritenja prostora utvruje se obaveza izrade Plana
Za deo bloka izmeu eljeznike pruge Subotica Sombor i ulice Sarajevska
namenjen za PORODINO STANOVANJE SREDNJIH GUSTINA, a koji je veim delom
priveden nameni na osnovu ranijih planova razrade, izgradnja objekata i ureenje
Za deo bloka namenjen za JAVNE FUNKCIJE, u okviru kojeg je realizovan
objekat Ustanove za zbrinjavanje odraslih lica Dom za psihiki lake obolela i
retardirana lica sa prihvalititem za beskunike, dopuna sadraja - izgradnja namenskih
objekata i ureenje prostora unutar postojeih granica kompleksa vrie se na osnovu
pravila ureenja i graenja utvrenih u GP-u, dok se za proirenje kompleksa utvruje
Budimpeta ureenje prostora vrie se na osnovu pravila ureenja i graenja
utvrenih u GP-u.
Urbanistika zona 13 - ELJEZNIKO NASELJE

Urbanistika zona se prostire severoistono od eljeznike pruge Subotica
Budimpeta i obuhvata prostor izmeu eljeznike pruge i ulice Jovana Mikia,
Vinjevake, eri Ferenca, Partizanskih baza i ulice Kireka, koji ini stambeno
podruje sa objektima porodinog stanovanja sa planiranom radnom zonom,
proizvodnim kompleksima koncentrisanim uz frekventnu rubnu saobraajnicu uz prugu,
ulicu Jovana Mikia.
Blok 13.1. Granicu ine ulica Jovana Mikia, Milutina Uskokovia, Titusa
Dugovia, umska, Koste Trifkovia, ulica Goina sa povezom na Kopaoniku i
Miarsku ulicu i ulica Kireka.
PROIZVODNJA I KOMERCIJALNE FUNKCIJE.


koji je veim delom realizovan objektima porodinog stanovanja u regulisanim ulicama,
odnosno i objektima vieporodinog stanovanja u delu prostora izmeu ulica Kireka i
Hrastova, izgradnja i ureenje prostora vrie se na osnovu pravila ureenja i graenja
utvrenih u GP-u, osim za deo izmeu ulica Hrastova i Servo Mihalja, za koji se
utvruje obaveza izrade Plana detaljne regulacije, u cilju utvrivanja korekcije regulacije
postojeih ulica i regulacije unutar bloka radi privoenja prostora planiranoj nameni.
U delu bloka izmeu Kireke i Hrastove, neposredno okruenje prodora ulice
Banijska, ureenje i izgradnja prostora sprovodie se na osnovu pravila ureenja i
graenja u donetom Regulacionom planu dela M.Z. eljezniko naselje u Subotici.
Za deo bloka namenjen za PROIZVODNJU, izgradnja objekata i ureenje
prostora unutar postojeih granica pojedinanih radnih kompleksa vrie se na osnovu
pravila ureenja i graenja utvrenih u GP-u. Sloenija i obimnija gradnju ili formiranje
vie novih kompleksa proizvodno komercijalne namene sprovodie se na osnovu
Za deo bloka regulaciju nadvonjaka pruge Subotica Budimpeta i
saobraajnog vorita Majanskog puta, ulice Jovana Mikia i Cvijieve utvrena je
Za deo bloka uz Ulicu Jovana Mikia od Kireke do Hrastove ulice koji je
namenjen za komercijalne funkcije utvruje se obaveza izrade Plana detaljne regulacije.

54 Industrijski objekat na Majanskom putu 41 (dobro pod prethodnom zatitom)
Blok 13.2. Granicu ine Majanski put, ulica Partizanskih baza, Kireka,
Miarska i Kopaonika sa povezom na ulicu Goina i Koste Trifkovia.

CENTRALNE FUNKCIJE centar urbanistike zone.
koji je veim delom neregulisan u smislu izgraenosti uline mree utvruje se obaveza
izrade Plana detaljne regulacije, s tim da se u ovom delu prostora izgradnja objekata na
pojedinanim parcelama koje su direktno oslonjene na regulisane ulice, kao i izgradnja
i ureenje prostora u delu bloka koji je veim delom regulisan i realizovan objektima
porodinog stanovanja, izmeu ulica Cvijieva, Servo Mihalja, Goine i Kozjake, moe
odobriti na osnovu pravila ureenja i graenja utvrenih u GP-u.
Za deo bloka, ugao Majanskog puta i ulice Koste Trifkovia namenjen za
CENTRALNE FUNKCIJE - oformljen kao manji zanatsko - trgovinski centar sa drugim
funkcijama u slubi graana u sastavu centra urbanistike zone, dopuna manjih
sadraja i ureenje prostora vrie se na osnovu pravila ureenja i graenja utvrenih u
GP-u.
Blok 13.3. Granicu ine ulica Jovana Mikia, Vinjka, eri Ferenca, Majanski
put, ulica umska, Titusa Dugovia i Milutina Uskokovia.
CENTRALNE FUNKCIJE centar urbanistike zone i JAVNO ZELENILO sportsko-
rekreativne povrine.

Za deo bloka izmeu ulica Milutina Uskokovia i Majanskog puta i

severoistono od ulice 51 divizije, namenjen za PORODINO STANOVANJE
SREDNJIH GUSTINA, utvruje se obaveza izrade Plana detaljne regulacije, u cilju
korekcije regulacije postojeih ulica i regulacije unutar bloka radi privoenja prostora
nameni, s tim da se u ovom delu prostora izgradnja objekata na pojedinanim
parcelama koje su direktno oslonjene na regulisane ulice, kao i izgradnja i ureenje
prostora u delu bloka koji je veim delom regulisan i realizovan objektima porodinog
stanovanja, izmeu ulice Jovana Mikia, 51 divizije i Milutina Uskokovia moe odobriti
na osnovu pravila ureenja i graenja utvrenih u GP-u.
Za ureenje neizgraenog prostora uz ulicu Jovana Mikia namenjenog za
SPORTSKO-REKREATIVNE POVRINE utvrena je obaveza izrade Urbanistikog
projekta.
Za deo bloka namenjen za CENTRALNE FUNKCIJE - centar urbanistike zone,
ureenje prostora i graenje namenskih objekata unutar postojeih granica kompleksa
javne namene osnovne kole Majanski put i predkolske ustanove Matalica na
Majanskom putu vrie se na osnovu pravila ureenja i graenja utvrenih u GP-u. Za
graenje novih sadraja - objekata javne i komercijalne namene i ureenje prostora u
funkciji centra urbanistike zone utvruje se obaveza izrade Plana detaljne regulacije.

29b O.. Majanski put, Majanski put 95 (dobro pod prethodnom zatitom) za
koje se, u skladu sa kategorijom zatite utvruju Mere tehnike zatite od strane
Blok 13.4. Granicu ine eljeznika pruga Subotica Budimpeta i ulica

Jovana Mikia do severne granice graevinskog reona.

GUSTINA, MALA PRIVREDA I ZANATSTVO, SPORTSKO-REKREATIVNE POVRINE
i JAVNO ZELENILO zatitno zelenilo.
sa ZATITNIM ZELENILOM u trouglu izmeu eljeznike pruge Subotica - Budimpeta
i ulice Jovana Mikia i u delu bloka severno od prodora ulice Ljermontova do granice
graevinskog reona, u kojem je regulacija ulica veim delom sprovedena uz mogue
manje korekcije, izgradnja objekata i ureenje prostora u skladu sa definisanom
namenom vrie se na osnovu pravila ureenja i graenja utvrenih u GP-u.
Za deo bloka severno od prodora ulice 51 divizije do planiranog poveza ulice
Sutjeska i era Lukaa, namenjen za PORODINO STANOVANJE MALIH GUSTINA
i SPORTSKO-REKREATIVNE POVRINE uz prodor ulice era Lukaa, sa
ZATITNIM ZELENILOM uz eljezniku prugu Subotica - Budimpeta, utvruje se
obaveza izrade Plana detaljne regulacije, u cilju korekcije regulacije postojeih ulica i
definisanja nove regulacije za planirane saobraajne prodore i ulinu mreu i
utvrivanja uslova graenja i ureenja prostora prema utvrenoj nameni .
Za deo bloka uz junu regulaciju planiranog poveza ulice Sutjeska i era
Lukaa i severno od ovog poveza do prodora ulice Ljermontova, namenjen za MALU
PRIVREDU I ZANATSTVO, za formiranje radnih kompleksa, izgradnju objekata i
ureenje prostora unutar pojedinanih kompleksa u skladu sa planiranom namenom
utvrena je obaveza izrade Urbanistikog projekta.

Urbanistika zona 14 - GRANIAR

Urbanistika zona se prostire severoistono od ulice Jovana Mikia i severno od
ulice Kireka do severne i severoistone granice graevinskog reona, naslanjajui se na
urbanistiku zonu eljezniko naselje, i obuhvata stambeno podruje sa objektima
porodinog stanovanja sa centrom urbanistike zone koji je delimino realizovan u
pogledu potrebnih sadraja i planiranim sektorskim centrom uz planiranu sabraajnicu I
reda povez Karaorevog puta i evelijske ulice.
Blok 14.1. Granicu ine ulica eri Ferenca, Vinjika, Jovana Mikia, Braka,
Graniarska, Feje Klare, Parainska, Ane Frank, severoistona granica graevinskog
reona do poveza sa ulicom Isidore Sekuli.

GUSTINA, CENTRALNE FUNKCIJE centar urbanistike zone, i KOMUNALNE
FUNKCIJE vodozahvat.
Za blok koji je veim delom neregulisan u smislu izgraenosti uline mree
utvruje se obaveza izrade Plana detaljne regulacije, u cilju definisanja nove regulacije
za planirane saobraajnice I i II reda i korekcije regulacije postojeih ulica, s tim da se u
izgradnja objekata na pojedinanim parcelama u zonama porodinog stanovanja koje
su direktno oslonjene na regulisane ulice moe odobriti na osnovu pravila ureenja i
Obaveza izrade Plana detaljne regulacije utvruje se naroito za deo bloka
namenjen za CENTRALNE FUNKCIJE - za potrebe proirenja postojeeg centra
urbanistike zone u cilju graenja nedostajuih primarnih i sekundarnih prateih funkcija
i sadraja stanovanja, odnosno realizaciju sadraja javnih funkcija planirane osnovne
kole dimenzionisane prema Planu, s tim da se dopuna sadraja izgradnja i ureenje
prostora unutar formiranog kompleksa predkolske ustanove Sneana moe
sprovoditi na osnovu pravila ureenja i graenja utvrenih u GP-u.
Za deo bloka namenjen za KOMUNALNE FUNKCIJE vodozahvat, ureenje i
izgradnja prostora sprovodie se na osnovu pravila ureenja i graenja u preispitanom
Regulacionom planu vodozahvata u MZGraniar u Subotici do izrade PDR-a.
Blok 14.2. Granicu ine ulica Partizanskih baza, Majanski put, ulica Isidore
Sekuli sa prodorom do granice graeviskog reona, severoistona granica
graevinskog reona i ulica Kireka.
Namena bloka je PORODINO STANOVANJE SREDNJIH I MALIH GUSTINA

i CENTRALNE FUNKCIJE sektorski centar.
Za blok se utvruje obavezna izrade Plana detaljne regulacije, u cilju definisanja
nove regulacije za planirane saobraajnice I i II reda i korekcije regulacije postojeih
ulica, s tim da se u izgradnja objekata na pojedinanim parcelama u zonama
porodinog stanovanja koje su direktno oslonjene na regulisane ulice moe odobriti na
osnovu pravila ureenja i graenja utvrenih u GP-u.
Blok se moe razraivati i sa vie Planova detaljne regulacije, za jedan ili vie
karakteristinih blokova.

Obaveza izrade Plana detaljne regulacije utvruje se naroito za CENTRALNE

FUNKCIJE planirani sektorski centar uz novu saobraajnicu I reda u delu poveza
Majanskog puta i ulice evelijska, u okviru kojeg je planirana realizacija sadraja
javnih funkcija osnovne kole, predkolske ustanove i ambulante dimenzionisanih
prema Planu i drugih namenskih objekata, odnosno i komercijalnih funkcija kao pratee
namene za potrebe zadovoljenja irokog spekra potreba graana na nivou gradskog
sektora.
Za deo bloka - prostor du dela ulice Partizanskih baza i 51 divizije, prostor e se
privoditi nameni na osnovu pravila ureenja i graenja u donetom Planom detaljne
regulacije za prostor du poveza ulica Partizanskih baza, Kireke i Hrastove u Subotici.
Blok 14.3. Granicu ine ulica Braka, Graniarska, Feje Klare, Parainska,
Ane Frank, severoistona i severna granica graevinskog reona do ulice Jovana Mikia.
i CENTRALNE FUNKCIJE centar urbanistike zone.
Za blok se utvruje obaveza izrade Plana detaljne regulacije, u cilju definisanja
nove regulacije za planirane saobraajnice I i II reda i korekcije regulacije postojeih
ulica, s tim da se u izgradnja objekata na pojedinanim parcelama u zonama
porodinog stanovanja koje su direktno oslonjene na regulisane ulice moe odobriti na
Obaveza izrade Plana detaljne regulacije utvruje se naroito za CENTRALNE
FUNKCIJE planirani centar urbanistike zone uz ulicu Jovana Mikia, era Lukaa i
Ljermontovu, u okviru kojeg je planirana realizacija sadraja javnih funkcija
predkolske ustanove dimenzionisane prema Planu, i drugih primarnih i sekundarnih
prateih funkcija i sadraja stanovanja i komercijalnih sadraja za potrebe zadovoljenja
irokog spektra potreba graana.
Urbanistika zona 15 - KERTVARO

Urbanistika zona se prostire severoistono od ulice Jovana Mikia i severno od
Segedinskog puta do ulice Kireka, i obuhvata stambeno podruje sa objektima
porodinog stanovanja i kompleksima vieporodinog stanovanja, prateim javnim
funkcijama stanovanja osnovnim kolama, obdanitem, objektima dopunskog
obrazovanja ekonomskim fakultetom i sektorskim centrom uz Segedinski put i ulicu
Banijska realizovanim sa javnim i komercijalnim delatnostima u funkciji zadovoljenja
prateih dopunskih potreba stanovanja.
Blok 15.1. Granicu ine Segedinski put, ulica Jovana Mikia, Alekse antia i
Banijska.
VIEPORODINO STANOVANJE SREDNJIH GUSTINA, JAVNE FUNKCIJE, JAVNO
ZELENILO park I KOMERCIJALNE DELATNOSTI.
GUSTINA i VIEPORODINO STANOVANJE SREDNJIH GUSTINA, koji su u skladu
sa namenom realizovani objektima porodinog stanovanja u regulisanim ulicama,
odnosno i objektima vieporodinog stanovanja u delu prostora uz Segedinski put, i

predstavljaju veim delom dovrene urbane celine, izgradnja objekata i ureenje

Za deo bloka uz Segedinski put i ulicu Jovana Mikia namenjen za JAVNE
FUNKCIJE u okviru kojeg je realizovan objekat dopunskog obrazovanja Ekonomski
fakultet sa Ekonomskim institutom i studentskim domom, utvruje se obaveza izrade
Plana detaljne regulacije, za potrebe proirenje ovih kompleksa, odnosno graenje
drugih namenskih sadraja javnih funkcija iz oblasti kulture, zdravstva, sporta, socijalne
zatite i dr., osim za izgradnju i ureenje prostora unutar postojeih granica oformljenih
namenskih kompleksa koje se moe vriti se na osnovu pravila ureenja i graenja
utvrenih u GP-u.
Za delove bloka namenjene za JAVNE FUNKCIJE, kompleks osnovne kole
Jovan Miki i osnovne kole Milo Crnjanski sa Uiteljskim fakultetom oformljene
izmeu ulica Teslina, Bajnatska i Save Kovaevia, kao i kompleks MUP-a na
Segedinskom putu, izgradnja i ureenje prostora unutar postojeih granica kompleksa u
smislu dopune nedostajuih sadraja vrie se na osnovu pravila ureenja i graenja
utvrenih u GP-u.
Deo prostora bloka u funkciji JAVNO ZELENILO park, oformljen i ureen na
osnovu ranijih planova, dopuna sadraja i hortikulturno ureenje vrie se na osnovu
Za deo prostora - potez uz Ulicu Jovana Mikia od Singerove do Ulice Alekse
antia namenjen za komercijalne delatnosti utvrena je obaveza izrade PDR.

27 Slika Bogorodica, Jovana Mikia bb (dobro pod prethodnom zatitom)
30 Objekat u Kizur Itvana 12 (dobro pod prethodnom zatitom)
34 Objekat u Marije Vojni Toinice 1 (dobro pod prethodnom zatitom)
35 Objekat u Marije Vojni Toinice 9 (dobro pod prethodnom zatitom)
Blok 15.2. Granicu ine ulica Alekse antia, Jovana Mikia, Kireka i ulica
Banijska.
KOMERCIJALNE DELATNOSTI.
Za blok namenjen za PORODINO STANOVANJE SREDNJIH GUSTINA, koji je
veim delom realizovan objektima porodinog stanovanja u regulisanim ulicama, i
objektima vieporodinog stanovanja u delu prostora uz ulicu Kireka, sa objektom od
opteg interesa - Centar za socijalni rad u ulici Alekse antia u postojeim granicama
kompleksa - izgradnja i ureenje prostora vrie se na osnovu pravila ureenja i
Za kompleks predkolske ustanove Marijai Marija u ulici Karla Bitermana,
dopuna sadraja izgradnja objekata i ureenje prostora u postojeim granicama
vrie se na osnovu pravila ureenja i graenja utvrenih GP-om.
Za deo prostora - potez uz Ulicu Jovana Mikia od Ulice A. antia do Kireke,
namenjen za komercijalne delatnosti utvrena je obaveza izrade PDR.

Blok 15.3. Granicu ine ulica Alekse antia, Partizanskih baza, Segedinski
put i ulica Banijska.
VIEPORODINO STANOVANJE SREDNJIH GUSTINA i CENTRALNE FUNKCIJE
sektorski centar.
GUSTINA i VIEPORODINO STANOVANJE SREDNJIH GUSTINA, koji su veim
delom realizovani objektima u skladu sa namenom i predstavljaju mahom dovrene
urbanistike celine, izgradnja objekata u skladu sa utvrenom namenom kao i
dopunskih sadraja stanovanja poslovanje vrie se na osnovu pravila ureenja i
Za deo bloka namenjen za CENTRALNE FUNKCIJE - sektorski centar, za
ureenje prostora i graenje novih sadraja u funkciji sektorskog centra javne namene
(Dom zdravlja, sportski objekti i sadraji na nivou urbanistike zone) i komercijalne
namene utvruje se obaveza izrade Plana detaljne regulacije, osim za izgradnju i
ureenje prostora unutar postojeih granica kompleksa javne namene Deije
ustanove umica, kao i kompleksa poslovnih delatnosti, koje se moe vriti se na
Blok 15.4. Granicu ine ulica Alekse antia, Banijska, Kireka i Partizanskih
baza.
VIEPORODINO STANOVANJE SREDNJIH GUSTINA I CENTRALNE FUNKCIJE -
centar urbanistike zone.
utvruje se obaveza izrade Plana detaljne regulacije, u cilju utvrivanja regulacije i
korekcije regulacije postojeih ulica, koja nije u celosti sprovedena na osnovu ranijih
planova razrade i radi privoenja prostora nameni, s tim da se u izgradnja objekata na
pojedinanim parcelama koje su direktno oslonjene na regulisane ulice moe odobriti na
Za deo bloka omeen Kirekom ulicom i prostorom namenjenim vieporodinom
stanovanju, a koji je namenjen formiranju centra urbanistike zone, utvruje se obaveza
izrade Plana detaljne regulacije.
Urbanistika zona 16 - MALI RADANOVAC

Urbanistika zona se prostire severoistono od ulice Partizanskih baza,
naslanjajui se na urbanistiku zonu Kertvaro, i obuhvata stambeno podruje sa
objektima porodinog stanovanja i manjim kompleksima vieporodinog stanovanja, sa
objektima u funkciji Vojske Srbije i Crne Gore realizovanim unutar zasebnih kompleksa
uz Segedinski put.
Blok 16.1. Granicu ine ulica Partizanskih baza, Radnoti Mikloa, ulica Bele
Bartoka i Vuka Manduia.
Namena bloka je PORODINO STANOVANJE SREDNJIH GUSTINA.
Za blok namenjen za PORODINO STANOVANJE SREDNJIH GUSTINA, koji je
veim delom realizovan objektima porodinog stanovanja u regulisanim ulicama, i
objektima vieporodinog stanovanja u ulici XVI divizije, sa komunalnim objektom
lokalnom pijacom uz ulicu Partizanskih baza - izgradnja i ureenje prostora unutar
namenskih celina vrie se na osnovu pravila ureenja i graenja utvrenih u GP-u.

Blok 16.2. Granicu ine ulica Radnoti Mikloa, evelijska, Vuka Manduia i
Bele Bartoka.

CENTRALNE FUNKCIJE - centar urbanistike zone i MALA PRIVREDA I ZANATSTVO.
koji je na osnovu ranijih urbanistikih planova veim delom realizovan objektima
porodinog stanovanja u regulisanim ulicama, odnosno i objektima vieporodinog
stanovanja na lokacijama u ulici Bele Bartoka i Srednja i Bele Bartoka i Lifke andora, -
izgradnja i ureenje prostora unutar namenskih celina vrie se na osnovu pravila
za ureenje prostora i graenje novih sadraja javnih slubi utvrenih i dimenzionisanih
Planom (osnovna kola i ambulanta) i drugih sadraja u funkciji centar urbanistike
zone sa prateim uslunim delatnostima utvruje se obaveza izrade Plana detaljne
regulacije, osim za ureenje prostora i graenje namenskih objekata unutar postojeih
granica kompleksa javne namene predkolske ustanove Na biser, i postojeeg
poslovno-stambenog kompleksa, koje se moe vriti se na osnovu pravila ureenja i
Za deo bloka namenjen za MALU PRIVREDU I ZANATSTVO, u cilju korekcije
regulacije ulice evelijska- gradske saobraajnice I reda utvruje se obaveza izrade
Plana detaljne regulacije, osim za ureenje prostora i dopunu sadraja - graenje
namenskih objekata unutar granica oformljenog radnog kompleksa, koje se moe vriti
se na osnovu pravila ureenja i graenja utvrenih u GP-u.
Blok 16.3. Granicu ine ulica Partizanskih baza, Kireka, severoistona

granica graevinskog reona do pravca prodora ulice nova Hrastova, ulica evelijska i
ulica Radnoti Mikloa.

I VIEPORODINO STANOVANJE SREDNJIH GUSTINA.
od ulice Radnoti Mikloa do Severne ulice, koji je na osnovu ranijih urbanistikih
planova veim delom realizovan objektima porodinog stanovanja u regulisanim
ulicama, odnosno i objektima vieporodinog stanovanja na lokaciji uz ulicu Turzo
Lajoa, izgradnja i ureenje prostora vrie se na osnovu pravila ureenja i graenja
utvrenih u GP-u.
GUSTINA, koji veim delom obuhvata neizgraeni prostor izmeu ulica Severna i
Kireka, utvruje se obaveza izrade Plana detaljne regulacije, u cilju utvrivanja
korekcije regulacije postojeih ulica, regulacije nove uline mree i planirane
saobraajnice I reda, s tim da se izgradnja objekata na pojedinanim parcelama koje su
direktno oslonjene na regulisane ulice, moe odobriti na osnovu pravila ureenja i
Za deo bloka - prostor izmeu ulice Partizanskih baza i Turzo Lajoa obuhvaen
Regulacionim planom dela M.Z. Kertvaro u okviru kojeg je planirano graenje
objekata vieporodinog stanovanja, privoenje prostora nameni vrie se na osnovu
pravila ureenja i graenja u preispitanom Regulacionom planu dela M.Z. Kertvaro u
Subotici do izrade PDR-a.

Za deo bloka izmeu ulica Kireka, Severna i Bele Bartoka, koji je planiran za
porodino stanovanje srednjih gustina, prostor e se privoditi nameni na osnovu pravila
ureenja i graenja u donetom Planu detaljne regulacije za prostor du poveza ulica
Partizanskih baza, Kireke i Hrastove u Subotici.
U bloku se nalazi arheoloko nalazite:
10 Radanovac arheoloko nalazite Kireki put
za koje se utvruju Mere tehnike zatite od strane Meuotinskog zavoda za zatitu
spomenika kulture u Subotici.
Blok 16.4. Granicu ine ulica evelijska, pravac prodora ulice nova Hrastova
do granice graevinskog reona, severoistona granica graevinskog reona uz ulicu
evelijska i severna granica graevinskog reona do atarskog puta k.p. br. 25514 K.O.
Novi grad koji ini granicu urbanistike zone do ulice Vuka Manduia i ulica Vuka
Manduia.
Namena bloka je KOMERCIJALNE FUNKCIJE.
Za deo bloka severno od ulice Vuka Manduia namenjen za KOMERCIJALNE
FUNKCIJE, koji obuhvata i kompleks u funkciji Vojske Srbije i Crne Gore planiran za
prenamenu, utvruje se obaveza izrade Plana detaljne regulacije, u cilju definisanja
nove regulacije planirane saobraajnice II reda, korekcije regulacije postojeih ulica,
oformljenja nove uline mree i utvrivanja uslova graenja i ureenja prostora prema
planiranoj nameni, osim za potez uz ulicu evelijska izmeu ulice Sunana i prodora
ulice Hrastova, u okviru kojeg se oformljenje namenskih kompleksa i izgradnja objekata
na pojedinanim parcelama direktno oslonjenim na regulisanu ulicu moe vriti na
osnovu Urbanistikog projekta.
Blok 16.5. Granicu ine ulica Partizanskih baza, Vuka Manduia, ulica k.p. br.
17689 K.O. Novi grad povez na Segedinski put i Segedinski put.
Namena bloka je JAVNE FUNKCIJE I PORODINO STANOVANJE
SREDNJIH GUSTINA.
Za delove bloka namenjene za JAVNE FUNKCIJE, koji su u funkciji objekata
Vojske Srbije i Crne Gore planiranih za prenamenu, za ureenje prostora i izgradnju
novih objekata u skladu sa definisanom namenom utvruje se obaveza izrade
u GP-u.
2 Kasarna u Vuka Manduia 1 (dobro pod prethodnom zatitom)
Urbanistika zona 17 - RADANOVAC

Urbanistika zona se prostire izmeu urbanistike zone Mali Radanovac i Pali, i
obuhvata stambeno podruje sa objektima porodinog stanovanja i kompleksom Vojske
Srbije i Crne Gore severno od Segedinskog puta, sa nekoliko zasebnih kompleksa
komercijalne namene i vodozahvatom II oformljenim juno od Segedinskog puta,
realizovanih u delu prostora izmeu Subotice i Palia koji je GP-om ukljuen u
graevinski reon.

Blok 17.1. Granicu ine parcele jugozapadno od ulice Venca Bratstva i

Jedinstva koje su prikljuene zoni porodinog stanovanja srednjih gustina, zapadna,
severna i istona granica graevinskog reona, istona granica urbanistike zone prema
Paliu, ulica Palmina, Radanovaka i Segedinski put.
Severoistoni deo bloka se nalazi unutar zatitne zone predela izuzetnih odlika
Subotike peare.
GUSTINA, CENTRALNE FUNKCIJE centar urbanistike zone, JAVNE FUNKCIJE,
JAVNO ZELENILO - skver I ZELENILO - poljoprivredne povrine.
Za deo bloka koji obuhvata centralno podruje urbanistike zone izmeu ulice
Venca Bratstva i Jedinstva, Pearine i Radanovake ulice do Segedinskog puta, koji je
veim delom realizovan objektima porodinog stanovanja, prostor e se privoditi nameni
na osnovu pravila ureenja i graenja u preispitanom Regulacionim planom za deo M.Z.
"Radanovac" u Subotici do izrade PDR-a. Prema koncepciji organizacije i ureenja
prostora utvrenoj u Regulacionim planu i ugraenoj u GP, definisani su prostori za:
PORODINO STANOVANJE SREDNJIH I MALIH GUSTINA, CENTAR
URBANISTIKE ZONE i prostor za JAVNE FUNKCIJE graenje objekata javne
namene osnovna kola, predkolska ustanova i ambulanta i JAVNO ZELENILO -
skver sa utvrenim pravilima i uslovima graenja u skladu sa namenom prostora
njegovih delova.
Uslovi oformljenja kompleksa sa pravilima graenja za planiranu osnovnu kolu,
predkolsku ustanovu i ambulantu u okviru prostora namenjenog za javne funkcije i
centra urbanistike zone, definisani su u donetom Planu detaljne regulacije.
Za delove bloka koji predstavlja GP-om utvreno proirenje graevinskog reona
prema severu i istoku, namenjene za PORODINO STANOVANJE MALIH GUSTINA,u
cilju definisanja regulacije nove uline mree i korekcije regulacije postojeih ulica
utvruje se obaveza izrade Plana detaljne regulacije.
Za kompleks predkolske ustanove Pinokio u ulici Bratstva i Jedinstva, dopuna
Ureenje dela prostora namenjenog za ZELENILO - poljoprovredne povrine,
unutar zatitne zone "Subotike peare", moe se vriti na osnovu pravila ureenja i

6 Radanovac arheoloko nalazite ZZ Crvena zvezda
7 Radanovac arheoloko nalazite Jaramazoviev sala
za koje se utvruju Mere tehnike zatite od strane Meuotinskog zavoda za zatitu
spomenika kulture u Subotici.
Blok 17.2. Granicu ine Segedinski put, ulica k.p. br. 1769 K.O. Novi grad-
granica urbanistike zone, ulica Vuka Manduia, zapadna granica urbanistike zone
prema Kertvarou do severne granice graevinskog reona, granica parcela - zone
porodinog stanovanja srednjih gustina jugozapadno od ulice Venca Bratstva i
Jedinstva do Segedinskog puta.
Namena bloka je KOMERCIJALNE FUNKCIJE, PORODINO STANOVANJE
REZIDENCIJALNOG TIPA i JAVNE FUNKCIJE.

Za deo bloka severno od ulice Vuka Manduia do granice graevinskog reona

koji je namenjen za KOMERCIJALNE FUNKCIJE i PORODINO STANOVANE
REZIDENCIJALNOG TIPA, u cilju definisanja regulacije planiranih saobraajnicaI i II
reda, korekcije regulacije postojeih ulica i oformljenje nove uline mree, i utvrivanja
uslova graenja i ureenja prostora u skladu sa namenom, utvruje se obaveza izrade
U deo bloka izmeu Segedinskog puta i ulice Vuka Manduia, koji obuhvata
kompleks u funkciji Vojske Srbije i Crne Gore planiran za prenamenu - JAVNE
FUNKCIJE, i prostor rasadnika namenjen za KOMERCIJALNE FUNKCIJE, oformljenje
namenskih kompleksa i ureenje i graenje objekata sprovodie se na osnovu
Blok 17.3. Granicu ine produetak ulice Magnetna polja sa prikljukom na

Segedinski put, Segedinski put do istone granice urbanistike zone u pravcu
produetka ulice Radanovaka do atarskog puta sa povezom na ulicu Magnetna polja.

Za blok koji je GP-om ukljuen u graevinski reon i namenjen za
KOMERCIJALNE DELATNOSTI, a obuhvata delom izgraeni prostor postojee
komplekse komercijalnih funkcija uz Segedinski put i neizgraeno graevinsko
zemljite, u cilju utvrivanja regulacije za planirane saobraajnice I i II reda, kao i
regulacije, organizacije i ureenja prostora unutar bloka u skladu sa planiranom
namenom utvruje se obaveza izrade Plana detaljne regulacije, osim za ureenje
prostora i graenje namenskih objekata unutar postojeih granica radnih kompleksa,
koje se moe vriti se na osnovu pravila ureenja i graenja utvrenih u GP-u.
Izuzetno, formiranje novih kompleksa komercijalnih delatnosti sa izgradnjom
namenskih objekta na parcelama direktno oslonjenim na postojee javne povrine -
ulice, u zavisnosti od vrste, obima, sloenosti delatnosti, moe se odobriti na osnovu
Blok 17.4. Granicu ine produetak ulice Magnetna polja sa prikljukom na

Segedinski put, Segedinski put do istone granice urbanistike zone u pravcu
produetka ulice Radanovaka do atarskog puta sa povezom na ulicu Magnetna polja.
Namena bloka je KOMUNALNE FUNKCIJE vodozahvat II i JAVNO

ZELENILO zatitno zelenilo.
Za deo bloka namenjen za KOMUNALNE FUNKCIJE vodozahvat II, za
prostorno proirenje kompleksa vodozahvata planirano GP-om sa utvrivanjem
regulacije novih saobraajnih prodora kroz blok - saobraajnica I reda, utvruje se
obaveza izrade Plana detaljne regulacije, osim za ureenje prostora i graenje
namenskih objekata unutar postojeih granica vodozahvata, koje se moe vriti se na
Za deo bloka koji obuhvata kompleks rasadnika, namenjen za ZATITNO
ZELENILO ureenje prostora vrie se na osnovu pravila ureenja i graenja utvrenih
u GP-u.

Urbanistika zona 18 - NOVI GRAD
Urbanistika zona se prostire juno od ulice Segedinski put i istono od

eljeznike pruge Subotica Beograd, i obuhvata stambeno podruje sa objektima
porodinog stanovanja sa kompleksima komunalnih funkcija od gradskog znaaja JP
Subotika toplana i Elektrodistribucija Subotica, i industrijske zone Istok i
Severoistok na koje se nadovezuju kompleksi komercijalnih funkcija planirani na
potezu uz ulicu Loinjska i novu saobraajnicu I reda povez ulice evelijska i
Bajnatska.
Blok 18.1. Granicu ine Segedinski put, ulica ora Natoevia, Loinjska,
ulica Bolmanska i ulica Pap Pala.

JAVNE FUNKCIJE, KOMUNALNE i KOMERCIJALNE FUNKCIJE, i PROIZVODNJA.
koji je veim delom i priveden nameni na osnovu ranijih urbanistikih planova, izgradnja
i ureenje prostora vrie se na osnovu pravila ureenja i graenja utvrenih GP-om Za
deo bloka sa JAVNOM FUNKCIJOM, kompleksom osnovne kole 10 Oktobar,
dopuna sadraja kole izgradnja objekata i ureenje prostora kole u postojeim
Za kompleks predkolske ustanove Neven u ulici Rade Konara, dopuna
Za deo bloka namenjen za KOMUNALNE FUNKCIJE, sa kompleksima JP
Subotika toplana i Elektrodistribucija Subotica, izgradnja objekata i ureenje
prostora vrie se na osnovu pravila ureenja i graenja utvrenih GP-om. Za
planirano prostorno proirenje kompleksa sa izgradnjom i ureenjem prostora utvrena
je obaveza izrade Plana detaljne regulacije.
Za delove bloka izmeu ulice Segedinski put, Pap Pala, Metrovieva i u
Bolmanskoj ulici, namenjene za KOMERCIJALNE FUNKCIJE, dopuna sadraja unutar
oformljenih kompleksa izgradnja objekata i ureenje prostora vrie se na osnovu
pravila ureenja i graenja utvrenih GP-om, a za formiranje novih kompleksa sa
izgradnjom objekata i ureenjem utvrena je obaveza izrade Urbanistikog projekta.
Za delove bloka na potezu uz ulicu ora Natoevia namenjene za
PROIZVODNJU, dopuna sadraja unutar oformljenih kompleksa izgradnja objekata i

- Arheoloka nalazita:
9 Novo naselje arheoloko nalazite FBP
36 Objekat u Moe Pijade 22 (dobro pod prethodnom zatitom)
37 Objekat u Moe Pijade 58 (dobro pod prethodnom zatitom)
56 Radionica DD Sever, Put Moe Pijade 21 (dobro pod prethodnom zatitom)

Blok 18.2. Granicu ine Segedinski put, ulica Magnetnih polja u produetku do
eljeznike pruge Subotica Horgo i ulica ora Natoevia.
Namena bloka je PROIZVODNJA I ZATITNO ZELENILO.
U bloku unutar oformljenih kompleksa namenjenih za PROIZVODNJU i
ZATITNO ZELENILO, dopuna nedostajuih sadraja - izgradnja objekata i ureenje
prostora vrie se na osnovu pravila ureenja i graenja utvrenih GP-om, osim za
oformljenje, graenje i ureenje novih radnih kompleksa za koje je utvrena je obaveza
izrade Urbanistikog projekta.

57 Fabrika gvozdenog i metalnog nametaja Mirka Rotmana
(danas fabrika bicikla Partizan, Segedinski put (dobro pod prethodnom
zatitom)
za koji se, u skladu sa kategorijom zatite utvruju Mere tehnike zatite od strane
Blok 18.3. Granicu ine eljeznika pruga Subotica Horgo, istona i juna
granica GP-a i planirana ulica u produetku ulice ora Natoevia do planirane
saobraajnice poveza ulica evelijska i Bajnatska.
Za blok se utvruje obaveza izrade Plana detaljne regulacije, u cilju utvrivanja
regulaciju planirane saobraajnice I reda poveza ulice Bajnatska i evelijska i
regulacije unutar bloka.
Dopuna sadraja unutar oformljenog kompleksa Javna skladita izgradnja
objekata i ureenje prostora vrie se na osnovu pravila ureenja i graenja utvrenih
GP-om.
Blok 18.4. Granicu ine eljeznika pruga Subotica Senta, ulica Loinjska,
planirana ulica u produetku ulice ora Natoevia do planirane saobraajnice -
poveza ulica evelijska i Bajnatska, istona granica graevinskog reona i juna obala
IV sektora jezera Pali.
Namena bloka je PROIZVODNJA, KOMERCIJALNE FUNKCIJE,
KOMUNALNI OBJEKTI energetski objekti i ZATITNO ZELENILO.
Za deo bloka izmeu eljeznike pruge Subotica Senta, planiranog poveznog
kraka pruga Beograd-Subotica i Senta Subotica prema Segedinu i istone granice
graevinskog reona, namenjen za PROIZVODNJU I KOMERCIJALNE FUNKCIJE, u
okviru kojeg se nalazi i KOMUNALNI OBJEKAT energetski objekat TS 110/20 kV
"SU-2", utvruje se obaveza izrade Plana detaljne regulacije. U delu bloka uz ulicu
Loinjska sa izgraenim radnim kompleksima, izgradnja objekata i ureenje prostora
vrie se na osnovu pravila ureenja i graenja utvrenih GP-om.
Za deo bloka uz junu obalu jezera Pali, namenjen za ZATITNO ZELENILO,
Blok 18.5. Granicu ine severna granica graevinskog reona, istona granica
urbanistike zone, juna obala jezera Pali uz III sektor i planirana saobraajnica I reda
uz zapadnu granicu graevinskog reona Palia.
Namena bloka je BANJSKI TURIZAM I ZATITNO ZELENILO zatitni zeleni
pojas.

Za blok je utvrena obaveza izrade Plana detaljne regulacije, s obzirom da

predstavlja deo zatiene prostorne celine zatienog prirodnog dobra Park prirode
Pali i nalazi se unutar podruja Banje Pali.
Urbanistika zona 19 - ALEKSANDROVO

Urbanistika zona se prostire juno od pruge Subotica Crvenka i obuhvata
stambeno podruje sa objektima porodinog stanovanja i prateom javnom namenom u
delu prostora centra urbanistike zone, komplekse komercijalnih funkcija i industrije uz
prugu Subotica Crvenka i industrijsku zonu Jug, i delove prostora uz junu i istonu
obalu jezera Pali u sklopu prirodnog dobra Park prirode Pali i podruja Banja
Pali.
Blok 19.1. Granicu ine ulica Vlasenika, Veruika, istona granica

graevinskog reona, eljeznika pruga Subotica - Beograd, ulica Tolminska, parcele
orijentisane na jugoistonu regulaciju ulica Ioka i Feketika i ulicu Starine Novaka.
CENTRALNE FUNKCIJE, SPORTSKO REKREATIVNE POVRINE i KOMUNALNE
FUNKCIJE.
GUSTINA, koji su veim delom i privedeni nameni na osnovu ranijih urbanistikih
utvrenih GP-om.
Za deo bloka na potezu du dela ulice Aksentija Marodia namenjen za
CENTRALNE FUNKCIJE, koji je delom realizovan sa izgraenim objektima javne
namene; osnovna kola, ambulanta, pijaca, objekat mesne zajednice sa bibliotekom,
pota, sa prateim funkcijama u sklopu poslovnih i stambeno-poslovnih objekata,
GP-om, s tim da je za prostorno proirenje postojeih, ureenje novih prostora i
graenje novih objekata javne namene utvrena obaveza izrade Plana detaljne
regulacije.
Za kompleks osnovne kole Sveti Sava, i deije ustanove Alisa u ulici
aksentija Marodia, koji su veim delom realizovani, dopuna sadraja izgradnja
objekata i ureenje prostora u postojeim granicama namenskih kompleksa vrie se
Za deo bloka izmeu ulica Starine Novaka, Vlasenike i Jovana Paua,
namenjen za SPORTSKO REKREATIVNE POVRINE, za prostorno proirenje
kompleksa F.K. Bratstvo i korekciju regulacije saobraajnice III reda poveza ulica
Zenike i Veruike utvrena je obaveza izrade Plana detaljne regulacije. Ureenje
prostora i izgradnja objekata u postojeim granicama kompleksa vrie se na osnovu
Za deo bloka izmeu ulica Beogradski put, Lovenska i Adaka, namenjen za
KOMUNALNE FUNKCIJE groblje, ureenje prostora i izgradnja objekata u postojeim
granicama kompleksa vrie se na osnovu pravila ureenja i graenja utvrenih GP-
om.
- Arheoloka nalazita
2 Aleksandrovo arheoloko nalazite eljezniki usek

- Spomenici kulture
2 SPC Sveti Dimitrije, Beogradski put 23 (spomenik kulture od velikog znaaja)
1 Kapela na Pravoslavnom groblju (dobro pod prethodnom zatitom)
53 Rodna kua Jovana Paua, Aksentija Marodia 9 (dobro pod prethodnom
zatitom) za koje se, u skladu sa kategorijom zatite utvruju Mere tehnike zatite od
strane Meuotinskog zavoda za zatitu spomenika kulture u Subotici.
Blok 19.2. Granicu ine eljeznika pruga Subotica Crvenka, ulice Duana
Krnjajskog, Starine Novaka i juna granica graevinskog reona.
Namena bloka je - PROIZVODNJA, PRIVREDA.
U delovima bloka sa izgraenim radnim kompleksima, dopuna sadraja
izgradnja objekata i ureenje prostora, vrie se na osnovu pravila ureenja i graenja
utvrenih GP-om, a za prostore namenjene formiranju novih kompleksa utvruje se
Blok 19.3. Granicu ine eljeznika pruga Subotica Crvenka, istona granica
graevinskog reona, ulica Veruika, Vlasenika i Duana Krnjajskog.
Namena bloka je KOMERCIJALNE FUNKCIJE, INDUSTRIJA i PORODINO
STANOVANJE SREDNJIH GUSTINA.
Za delove bloka namenjene za KOMERCIJALNE FUNKCIJE, za formiranje novih
kompleksa sa izgradnjom objekata i ureenjem prostora utvrena je obaveza izrade
Ureenje i izgradnja prostora u delu bloka izmeu eljeznike pruge Subotica
Crvenka, Beogradskog puta i ulice Starine Novaka sprovodie se na osnovu pravila
ureenja i graenja u preispitanom Regulacionom planu za poslovno- proizvodni
kompleks u M.Z. Aleksandrovou Subotici do izrade PDR-a.
Dopuna sadraja unutar granica oformljenih kompleksa komercijalne namene
izgradnja objekata i ureenje prostora vrie se na osnovu pravila ureenja i graenja
utvrenih GP-om.
Za deo bloka jugoistono od eljeznike pruge Subotica Crvenka i
severoistono od ulice Beogradski put namenjen za INDUSTRIJU, koji je veim delom
priveden nameni kompleks Vetzavoda i drugi radni kompleksi, dopuna sadraja
unutar granica oformljenih kompleksa izgradnja objekata i ureenje prostora vrie se
na osnovu pravila ureenja i graenja utvrenih GP-om, a za proirenje postojeih
kompleksa, odnosno formiranje novih radnih kompleksa utvrena je obaveza izrade
GUSTINA, koji su veim delom i privedeni nameni na osnovu ranijih urbanistikih
utvrenih GP-om.
4 Aleksandrovo arheoloko nalazite Dom kulture
za koje se utvruju Mere tehnike zatite od strane MZZSK u Subotici.
Blok 19.4. Granicu ine ulica Starine Novaka, parcele orijentisane na

jugoistonu regulaciju ulica Feketika i Ioka, ulica Tolminska, eljeznika pruga
Subotica Beograd, od pruge junom granicom graevinskog reona do ulice Petra
Horvatskog.

Za delove bloka koji nisu privedeni nameni PROIZVODNJA, za formiranje

novih radnih kompleka i prostorno proirenje postojeih utvruje se obaveza izrade
Urbanistikog projekta, osim za regulaciju planirane saobraajnice I reda poveza
ulice Petra Horvatskog, Starine Novaka sa Beogradskim putem i antavirskim putem za
koju se utvruje obaveza izrade Plana detaljne regulacije.
Unutar granica oformljenih kompleksa u bloku koji su veim delom i realizovani -
kompleks Fidelinka, Mlekara, Agroseme, Naftagas i drugi, dopuna sadraja -
izgradnja namenskih objekata i ureenje prostora vrie se na osnovu pravila ureenja i
Blok 19.5. Granicu ine eljeznika pruga Subotica Crvenka i pruga Subotica
Senta do june granice graevinskog reona.
Namena bloka je PROIZVODNJA i KOMUNALNE FUNKCIJE.
Za deo bloka namenjen za PROIZVODNJU, za formiranje novih radnih kompleka
i prostorno proirenje postojeih utvruje se obaveza izrade Urbanistikog projekta.
Unutar granica oformljenih PROIZVODNIH KOMPLEKSA u bloku koji su veim
delom i realizovani - kompleks Jugokoa i Giglana, kao i kompleksa KOMUNALNE
FUNKCIJE sa retenzijama za mulj u funkciji gradskog preistaa, dopuna sadraja -
izgradnja namenskih objekata i ureenje prostora vrie se na osnovu pravila ureenja i
Blok 19.6. Granicu ini delom eljeznika pruga Subotica Senta, jugozapadna
obala jezera Pali i parcele orijentisane na jugozapadnu regulaciju magistralnog puta M-
24. Blok obuhvata deo prostora zatitne zone prirodnog dobra Park prirode Pali i
deo prostora u sastavu podruja Banja Pali.
Namena bloka je KOMERCIJALNE FUNKCIJE, BANJSKI TURIZAM,
PORODINO STANOVANJE REZIDENCIJALNOG TIPA, KOMUNALNE FUNKCIJE i
ZATITNO ZELENILO sa zatitnim zelenim pojasom.
Za deo bloka izmeu jugozapadne obale jezera i magistralnog puta M-24,
namenjen za KOMERCIJALNE FUNKCIJE, BANJSKI TURIZAM, ZATITNO
ZELENILO sa zatitnim zelenim pojasom obodom jezera i PORODINO STANOVANJE
REZIDENCIJALNOG TIPA se utvruje obaveza izrade Plana detaljne regulacije, s
obzirom na znaaj prostora, osim za deo bloka namenjen za KOMUNALNE FUNKCIJE
prostor u sklopu gradskog preistaa, u okviru kojeg se dopuna sadraja ureenje
prostora i graenje namenskih objekata moe odobriti na osnovu pravila ureenja i
Za deo bloka jugozapadno od magistralnog puta M-24, namenjen za
KOMERCIJALNE FUNKCIJE, za ureenje prostora i izgradnja objekata u sklopu
namenskih kompleksa utvrena je obaveza izrade Urbanistikog projekta.
- Spomenici kulture
4 Vodice posveene Velikoj gospojini, atar Aleksandrova (spomenik kulture od
velikog znaaja) za koji se, u skladu sa kategorijom zatite utvruju Mere tehnike
zatite od strane MZZSK u Subotici.
Blok 19.7. Granicu ini deo istone obale jezera Pali do granice graevinskog
reona prema autoputu E-75 za granini prelaz Horgo.
Blok obuhvata deo prostora zatitne zone prirodnog dobra Park prirode Pali i deo
prostora u sastavu podruja Banja Pali.

Namena bloka je BANJSKI TURIZAM, PORODINO STANOVANJE

REZIDENCIJALNOG TIPA, ZATITNO ZELENILO zatitni zeleni pojas i
KOMUNALNE FUNKCIJE.
Za blok se utvruje obaveza izrade Plana detaljne regulacije, s obzirom na
znaaj podruja koje obuhvata, u cilju utvrivanja regulacije unutar bloka i definisanja
uslova ureenja i graenja u skladu sa planiranom namenom. Blok se moe razraivati
sa vie Planova detaljne regulacije koji e obuhvatiti odreene prostorno- namenske
celine.
Urbanistika zona 20 - PALI

Urbanistika zona obuhvata prostor severne sa delovima zapadne i istone obale
jezera, sa stambenim delom naselja severno od Horgokog puta - magistralnog puta M
22.1. koji poseduje znaajne prirodne i stvorene kulturno istorijske vrednosti,
obuhvata vei deo najvrednijeg prostora u sastavu podruja Banje Pali, prirodnog
dobra Parka prirode Pali sa prostorno kulturno istorijskom celinom Jezgo Palia
koje uiva zatitu kao nepokretno kulturno dobro.
Blok 20.1. Granicu ine Horgoki put, Kanjiki put, Obilazni put, juna granica
urbanistike zone po trasi poljskog puta do istone obale Palikog jezera, istona i
juna obala Palikog jezera sa prelazom na severnu obalu jezera kod nasipa izmeu III
i IV sektora, severnom obalom jezera do granice urbanistike zone i zapadne granice
graevinskog reona, junom regulacijom eleznike pruge Subotica-Segedin i deo
zapadne granice Mesne zajednice Pali do Horgokog puta.
Blok obuhvata najznaajniji deo istorijskog jezgra Palia severnu obalu jezera
sa Velikim parkom i spomenicima kulture u njemu, centralno podruje za ureenje i
graenje Banje Pali i deo prostora .
Namena bloka je BANJSKI TURIZAM, JAVNO ZELENILO park, ZATITNO
ZELENILO- zatitni zeleni pojas i KOMERCIJALNE FUNKCIJE.
Za blok se utvruje obaveza izrade Plana detaljne regulacije, s obzirom na
znaaj prostora koje obuhvata, u cilju utvrivanja regulacije unutar bloka i definisanja
uslova ureenja i graenja u skladu sa planiranom namenom i specifinim sadrajima
odreenih namenskih celina - Banje Pali, turistikih, ugostiteljskih i sportsko rekreativih
sadraja, sa interpolacijom novih objekata u zatiene delove prostora, u skladu sa
smernicama GP-a za zatitu prirodnih i nepokretnih kulturnih dobara, kao i uslova
graenja objekata poslovanja u delu bloka namenjenom za komercijalne funkcije.
Ureenje i izgradnja prostora severne sa delovima zapadne i istone obale
jezera sprovodie se na osnovu pravila ureenja i graenja u preispitanom
Regulacionom planu za kompleks Velikog parka na Paliu do donoenja Plana detaljne
regulacije za deo prostora Banje Pali na Paliu, a u delu bloka na potezu istone obale
jezera u funkciji vikend naselja na osnovu pravila ureenja i graenja u prispitanom
Regulacionom planu za Vikend naselje na Paliu do izrade PDR-a.
Blok 20.2. Granicu ine ulica Horgoki put, eljeznika pruga Subotica -
Segedin, granica graevinskog reona i ulice Lovaka i Creska. Blok obuhvata deo
zatienog istorijskog jezgra Palia sa zatienom okolinom i nalazi se unutar podruja
Banje Pali.
CENTRALNE FUNKCIJE - sektorski centar.


u GP-u, osim za delove bloka izmeu ulica Vrnjaka, Josipa Kolumba, Dubrovake i
Pulske ulice, kao i izmeu ulica Pulska, Lovaka do istone granice graevinskog reona
i eljeznike pruge Subotica Horgo, za koje se utvruje obaveza izrade Plana
detaljne regulacije, u cilju utvrivanja korekcije regulacije postojeih ulica i regulacije
unutar bloka radi privoenja prostora planiranoj nameni.
Za deo bloka namenjen za CENTRALNE FUNKCIJE sektorski centar, u sklopu
kojeg je realizovan kompleks osnovne kole Miroslav Anti, utvruje se obaveza
izrade Plana detaljne regulacije, u cilju ureenja prostora i utvrivanja uslova za
graenje novih sadraja javnih slubi utvrenih Planom (obdanite i ambulanta) i drugih
sadraja u funkciji sektorskog centra sa prateim uslunim delatnostima i stanovanjem
do max. 40%.
Za kompleks osnovne kole Miroslav Anti koji je u sastavu sektorskog centra i
kompleks predkolskih ustanova Kalimero u ulici M. Orekovia i Kekec u ulici
Pionirska aleja, koji su veim delom realizovani, dopuna sadraja izgradnja
namenskih objekata i ureenje prostora u postojeim granicama kompleksa vrie se
Blok 20.3. Granicu ine ulice Radanovaka, Palmina, Livadska, severna

granica graevinskog reona do ulice Lovaka, ulica Lovaka, Creska i Horgoki put.
Namena bloka je KOMERCIJALNE FUNKCIJE, PORODINO STANOVANJE
SREDNJIH GUSTINA, PROIZVODNJA, MALA PRIVREDA I ZANATSVO, ZELENILO -
poljoprovredne povrine i KOMUNALNE FUNKCIJE komunalni objekti i groblje.
Blok se delom nalazi unutar podruja Banja Pali i zatitne zone Subotike peare.
Za deo bloka izmeu ulica Radanovaka, Lovaka, Creska i Horgoki put
namenjen za KOMERCIJALNE FUNKCIJE, za formiranje kompleksa sa uslovima
ureenja i graenja u skladu sa namenom utvruje se obaveza izrade Urbanistikog
projekta.
MALU PRIVREDA I ZANATSVO i PROIZVODNJU koji je u delu prostora realizovan
objektima porodinog stanovanja, utvruje se obaveza izrade Plana detaljne regulacije,
u cilju utvrivanja regulacije planiranih saobraajnica i regulacije unutar blokova sa
ureenjem prostora i izgradnjom objekata u skladu sa pravilima graenja definisanim za
namenske celine u GP-u.
Za deo bloka sa oformljenim kompleksom KOMERCIJALNIH FUNKCIJA -
Podrum Pali i DTD-a, dopuna sadraja - izgradnja namenskih objekata i ureenje
prostora, kao i ureenje dela prostora namenjenog za ZELENILO - poljoprivredne
povrine, unutar zatitne zone "Subotike peare", moe se vriti na osnovu pravila
Za deo bloka namenjen za KOMUNALNE DELATNOSTI groblje, za proirenje
kompleksa utvruje se obaveza izrade Plana detaljne regulacije, s tim da se dopuna
sadraja - izgradnja namenskih objekata i ureenje prostora unutar postojeih granica
kompleksa moe vriti na osnovu pravila ureenja i graenja utvrenih u GP-u.
- Spomenici kulture
19 Grobnica Bele Farkaa, Lovaka bb (spomenik kulture od velikog znaaja)
za koji se, u skladu sa kategorijom zatite utvruju Mere tehnike zatite od strane

Blok 20.4. Granicu ini eleznika pruga Subotica Segedin, granica

graevinskog reona uz istonu regulaciju ulice Preihov Voranca i ulica Horgoki put.
Blok obuhvata deo zatienog istorijskog jezgra Palia sa zatienom okolinom i delom
prostora podruja Banje Pali.
Namena bloka je CENTRALNE FUNKCIJE centar urbanistike zone, MALA
PRIVREDA I ZANATSVO, PROIZVODNJA i PORODINO STANOVANJE SREDNJIH
GUSTINA.
delom realizovan; snabdevaki centar, pijaca, objekat mesne zajednice i dr, dopuna
sadraja centra - ureenje prostora i izgradnja manjeg obima vrie se na osnovu
Za deo bloka namenjen za MALU PRIVREDU, ZANATSVO i PROIZVODNJU,
za formiranje novih radnih kompleksa u funkciji male privrede, izgradnju novih ili
prostorno proirenje postojeih industrijskih kompleksa (Hemos i drugi) sa uslovima
ureenja i graenja u skladu sa namenom utvruje se obaveza izrade Urbanistikog
projekta, s tim da se dopuna sadraja - izgradnja namenskih objekata i ureenje
prostora unutar postojeih granica oformljenih kompleksa moe vriti na osnovu pravila
u GP-u,
koji je u delu prostora realizovan objektima porodinog stanovanja, utvruje se obaveza
izrade Plana detaljne regulacije, u cilju utvrivanja regulacije unutar bloka sa uslovima
za izgradnju objekata u skladu sa pravilima graenja definisanim GP-om.
Blok 20.5. Granicu ine ulice Horgoki put, istona regulacija ulice Preihov
Voranca, severna, istona i juna granica graevinskog reona koja obuhvata parcele
orijentisane na Horgoki put i du istone regulacije ulice Ludaka, juna granica
urbanistike zone Pali, Obilazni put Pali i Kanjiki put.
Blok obuhvata deo prostora zatienog prirodnog dobra Parka prirode Pali i deo
podruja Banja Pali.
Namena bloka je BANJSKI TURIZAM, KOMERCIJALNE FUNKCIJE,
PORODINO STANOVANJE MALIH GUSTINA unutar zatitne zone prirodnog dobra I
ZATITNO ZELENILO - pojas kanala.
Za deo bloka namenjen za BANJSKI TURIZAM se utvruje obaveza izrade
Plana detaljne regulacije, s obzirom na znaaj prostora koje obuhvata, u cilju
utvrivanja regulacije unutar bloka i definisanja uslova ureenja i graenja u skladu sa
planiranom namenom i specifinim sadrajima odreenih namenskih celina - Banje
Pali, turistikih, ugostiteljskih i sportsko rekreativih sadraja, sa interpolacijom novih
objekata u zatiene delove prostora unutar bloka.
Ureenje i izgradnja dela bloka izmeu Kanjikog puta, Horgokog puta i ulice
Solunska, i izmeu Obilaznog puta i Kanjikog puta sprovodie se na osnovu pravila
ureenja i graenja u Planu detaljne regulacije za deo prostora Banje Pali na Paliu.
Za deo bloka - potez du Horgokog puta, namenjen za KOMERCIJALNE
FUNKCIJE, odnosno za formiranje i izgradnju novih komercijalnih kompleksa utvruje
se obaveza izrade Plana detaljne regulacije.

Za deo bloka namenjen za PORODINO STANOVANJE MALIH GUSTINA, koji

se nalazi u zatitnoj zoni prirodnog dobra, utvruje se obaveza izrade Plana detaljne
regulacije, Blok se moe razraivati i sa vie Planova detaljne regulacije koji e
obuhvatiti odreene delove bloka, pojedinane karakteristine urbane blokove i
namenske celine. Postojei kompleksi unutar prostora za porodino stanovanje Aniplast
i Ledenjak se zadravaju, s tim da je potrebno preispitati njihov rad i obezbediti sve
potrebne intervencije kako bi se zatitila ivotna sredina i Specijalni rezervat prirode
Ludako jezero, a sve u skladu sa zakonskom regulativom o zatiti ivotne sredine.
Blok 20.6. Granicu ine Magistralni put M-24, severna obala sektora IV Palia,
prelaz preko nasipa, juna obala Palia i juna granica kompleksa gradskog preistaa.
Namena bloka je KOMUNALNE FUNKCIJE Gradski preista otpadnih voda.
Za blok namenjen za KOMUNALNE FUNKCIJE, u okviru kojeg su realizovani
objekti i sadraji u sistemu gradskog preistaa, izgradnja namenskih objekata i
ureenje prostora u skladu sa namenom vrie se na osnovu pravila ureenja i
Napomene:
Za blokove, delove blokova za koje je GP-om utvreno da se mogu graditi i
ureivati na osnovu pravila iz Plana, u sluaju utvrivanja potrebe graenja objekata
javne namene i eksproprijacije, a u skladu sa definisanim kriterijumima za sprovoenje
Plana utvrie se obaveza izrade Plana detaljne regulacije.
- Izrada studija i konkursa za ureenje pojedinih blokova, poteza i trgova
propisae se kroz PDR ili na inicijativu glavnog gradskog arhitekte.
- U skladu sa zahtevom JP "eleznice Srbije" - Sektor za komercijalizaciju
imovine Odelenje u Subotici delovi prostora unutar koridora eleznice:
1. potez uz ulicu Jovana Mikia od Majanskog mosta do Segedinskog puta
2. potez uz ulicu Pap Pala od Segedinskog puta u duini od cca 250 m i irine cca 28
m , namenjuju se komercijalnim funkcijama i za ove prostore utvruje se obaveza izrade
Zone za koje je potrebno raditi Strateku procenu uticaja na ivotnu

sredinu
Izvetaj strateke procene uticaja Generalnog plana Subotica-Pali do 2020.

godine na ivotnu sredinu smernicom upuuje da se strateka procena radi za:
- planove detaljne regulacije kojima e biti obuhvaeni delovi prostora parka
prirode "Pali", Predeo izuzetnih odlika Subotika peara i za Specijalni rezervat
prirode Ludako jezero
- planove detaljne regulacije kojima e biti obuhvaeni delovi prostora: kulturno -
istorijske celine istorijskog jezgra "Subotice" i istorijske celine istorijskog jezgra "Pali",
-ureenje graevinskog prostora unutar granica prirodnog dobra i/ili unutar
granica kulturno istorijskog jezgra koje su sadrane u Odluci i za koje su nadlene
institucije: Zavoda za zatitu prirode u Novom Sadu i Zavoda za zatitu spomenika
kulture u Subotici,
- za ostale objekte za koje treba raditi Studiju o proceni uticaja na ivotnu
sredinu uz primenu Uredbe o utvrivanju Liste projekata za koje je obavezna procena
uticaja i Liste projekata za koje se moe zahtevati procena uticaja na ivotnu sredinu
(sl glasnik RS br 84/2005).

VI PRAVILA GRAENJA
Pravila graenja su definisana po urbanistikim odnosno namenskim zonama i
celinama i grupisana su kao skup pravila parcelacije i regulacije za odreenu vrstu i
namenu objekata koji se mogu graditi u toj zoni.
Prostor obuhvaen planom, prema svojim specifinostima podeljen je na sledee

urbanistike - namenske zone za koje su propisana pravila graenja:
- ZONA STANOVANJA
PORODINO
MEOVITO
VIEPORODINO
- ZONA POSLOVANJA
- ZONA RADA
- ZONA JAVNE NAMENE
ZONE JAVNIH OBJEKATA I POVRINA OD OPTEG INTERESA
ZONE CENTRALNIH FUNKCIJA
ZONE KOMUNALNIH OBJEKATA I POVRINA
ZONE SPORTA I REKREACIJE
ZONE ZELENILA
SAOBRAAJNA I KOMUNALNA INFRASTRUKTURA
Pravila graenja su osnov za izdavanje izvoda iz plana radi dobijanja

odobrenja za izgradnju u zonama gde su jasno definisane regulacije ulica i za
koje GP-om nije propisana dalja razrada regulacionim planovima, urbanistikim
projektima i konkursima, odnosno gde je izvrena podela na javno i ostalo
graevinsko zemljite.
Pravila graenja se primenjuju i na delovima u okviru granice GP-a u kojima
formirane ulice sadre osnovne minimalne elemente regulacije i nivelacije, koja se
zadrava ili e se na osnovu regulacionog plana usaglasiti sa planiranim rangom
saobraajnice.
Minimalne i preporuene regulacione irine ulica koje se smatraju regulisanim su
definisane u taci 3.5.1. REGULACIONA REENJA u sklopu ovog Plana.
Nivelisanim se smatraju ulice kod kojih su odreene visinske kote na osnovu

kojih se moe utvrditi nulta kota objekta, odnosno postavljanje ulaza u objekat i
ureenje ostalog prostora van pojasa regulacije u visinskom pogledu.
Pojmovi, odnosno pojedini izrazi upotrebljeni u ovim Pravilima imaju sledee

znaenje:
- podrum (Po) podrazumeva najnii ukopani deo objekta ispod etae prizemlja, a
ija je minimalna dubina ukopavanja definisana maksimalnom kotom poda
prizemlja; dozvoljeno je ukopavanje vie etaa ukoliko to ne utie na reim
podzemnih voda; u podrumu nije dozvoljeno stanovanje; povrina podruma se
ne uraunava u indeks izgraenosti
- suteren (Su) podrazumeva najnii ukopani deo objekta ispod etae visokog
prizemlja, a ija je dubina ukopavanja definisana maksimalnim kotama poda
visokog prizemlja i prizemlja; u suterenu nije dozvoljeno stanovanje; povrina
suterena se uraunava u indeks izgraenosti

- prizemlje (P) podrazumeva deo objekta nad nasipom ili podrumom, ija je kota
poda izdignuta minimalno 0.15 m, a maksimalno 1.20 m od planirane kote
zatitnog trotoara oko objekta (nulta kota objekta),
- visoko prizemlje (VP) podrazumeva deo objekta nad suterenom, ija je kota
poda izdignuta je minimalno 1.25 m, a maksimalno 2.20 m od kote zatitnog
trotoara oko objekta (nulta kota objekta),
- sprat (1, 2, 3...) podrazumeva deo objekta nad prizemljem ili visokim prizemljem
- potkrovlje (Pk) podrazumeva zavrnu etau u objektu nad spratom ili
prizemljem, sa nadzitkom na obodnim zidovima do maks. 1.80 m (raunajui od
kote poda potkrovne etae do take preloma krovne kosine); osvetljavanje
potkrovlja mogue je ostvariti vertikalnim i kosim krovnim prozorima, kao i
krovnim "badama" koje mogu zauzimati maksimalno 50% duine fasade,
- mansarda (M) podrazumeva zavrnu etau u objektu, bez nadzitka nad obodnim
zidovima, s kosim prelomljenim krovnim ravnima (minimalni nagib strmije krovne
ravni 600),
- tavan (T) podrazumeva deo objekta nad zavrnom etaom bez nadzidaka na
obodnim zidovima
- pri projektovanju i izgradnji najvie etae - tavana, potkrovlja ili mansarde,
obavezna je primena elemenata koji ih tehniki karakteriu, dok nije dozvoljeno
"maskiranje" tim elementima standardne spratne etae,
- Pratei objekat podrazumeva graenje dopuskih, prateih sadraja stanovanja
na graevinskoj parceli: garaa, letnja kuhinja, infrastrukturni objekti (kotlarnice,
trafostanice.. ), nadstrenice i sl.
Pratei objekti stanovanja se mogu graditi kao samostalni, zasebni objekti ili u
sklopu stambenih i poslovnih objekata, za koje su namenski vezani.
- Pomoni objekat podrazumeva zaseban objekat koji se gradi uz stambeni
objekat na graevinskoj parceli (magacin hrane za sopstvenu upotrebu, sanitarni
propusnik, bunar, ograde i sl.)
- Ekonomski objekat jeste objekat na parceli porodinog domainstva, koji slui
obavljanju poljoprivredne delatnosti i to u okviru ekonomskog dvorita koje je
organizovano iskljuivo u dubini graevinske parcele i po potrebi odvojeno
ogradom od stambenog dela;
Ekonomski objekti se mogu graditi iskljuivo u zonama PORODINOG
STANOVANJA MALIH GUSTINA, a u skladu sa Odlukom o uslovima za dranje i
zatitu domaih ivotinja na teritoriji optine Subotica ("Sl. list optine Subotica"
br. 16/96 20/2001) i drugim propisima koji reguliu ovu oblast;
6.1. PRAVILA ZA OBRAZOVANJE GRAEVINSKIH PARCELA
U skladu sa Zakonom o planiranju i izgradnji (Sl. glasnik RS broj 47/2003) u

sklopu GP-a su definisana pravila za parcelaciju i preparcelaciju graevinskog zemljita
u granicama graevinskog podruja i primenjuju se na delovima prostora na kojima nije
propisana detaljnija razrada regulacionim planovima. Na delovima prostora za koje je
propisana razrada regulacionim planovima pravila parcelacije i preparcelacije e biti
definisana u tim planovima.
Za potrebe parcelacije ili preparcelacije izrauje se urbanistiki projekat u
skladu sa pravilima parcelacije i preparcelacije iz GP, odnosno u delovima prostora za
koje je GP-om predviena detaljnija razrada, u skladu sa pravilima utvrenim u
regulacionim planovima.

Nadlena optinska uprava potvruje da je urbanistiki projekat izraen u skladu

sa urbanistikim planom, po prethodno pribavljenom miljenju Komisije.
Parcelaciju i preparcelaciju graevinskog zemljita vri organ uprave, nadlean
za poslove premera i katastra.
Parcele se mogu ukrupnjavati do propisanog maksimuma, ili deliti do propisanog

minimuma za pojedine vrste gradnje prema nameni prostora radi korekcija zateene
parcelacije u cilju formiranja graevinskih parcela optimalnih veliina, oblika i povrina
za izgradnju objekata u skladu sa reenjima iz plana, pravilima o graenju i tehnikim
propisima kao i obezbeenja saobraajnih i dr. infrastrukturnih koridora.
Graevinska parcela namenjena za graenje, neovisno od namene, treba po

pravilu da ima oblik pravougaonika ili trapeza.
Izuzetno za gradnju se mogu koristiti i parcele nepravilnog oblika u kom sluaju
e se izgradnja objekta na parceli prilagoditi obliku parcele u skladu sa uslovima
odreene zone, ulinog poteza ili lokacije.
Svaka parcela, u principu, treba da je direktno oslonjena na javnu povrinu ulice

sa koje je obezbeen pristup, a izuzetak predstavljaju one parcele koje se ne granie sa
javnom saobraajnicom ili javnom povrinom, ali imaju trajno obezbeen indirektan
pristup na takvu povrinu u irini od najmanje 3,0 m.
Objekti na graevinskoj parceli se organizuju, odnosno postavljaju u odnosu na

granice parcele, u skladu sa nainom korienja objekata i prostora, a prema pravilima
utvrenim uodnosu na vrstu i namenu planiranih objekata, uz uvaavanje zateenog
naina organizacije parcela u zoni bloku.
Uslovi za ispravku granica graevinske parcele u odnosu na granice susednih

parcela mogu se izdati u skladu sa uslovima iz Planova detaljne regulacije, i to na
predlog zainteresovanog lica i uz saglasnost vlasnika zemljita, a prema utvrenim
pravilima o parcelaciji, u pogledu veliine oblika, irine i drugih uslova koji su propisani
za graevinsku parcelu u zoni u kojoj se nalazi.
Za izvoenje radova na polaganju podzemnih i vazdunih vodova za
elektroenergetske, PTT, vodovodne, kanalizacione, toplovodne i gasne instalacije ne
vri se parcelacija i preparcelacija graevinskog zemljita.
Pravila u pogledu veliine i irine parcele prema nameni i vrsti objekata
Veliina graevinske parcele utvrena je prema nameni i vrsti, odnosno nainu

postavljanja objekta na parceli, a u skladu sa pravilima graenja definisanim za zonu
kojima su uvaene specifinosti i zateeni nain korienja prostora u zoni.
irina graevinske parcele utvrena je prema nainu postavljanja objekta na

parceli, koji treba da je usaglaen sa preovlaujuim nainom postavljanja postojeih
objekata u bloku, odnosno ulinom potezu, a prema uslovima koje parcela treba da
ispuni za graenje objekta odreene namene.
U cilju racionalnog korienja graevinskog zemljita u zoni porodinog
stanovanja utvrene su optimalne preporuene veliine i irine graevinske parcele.
U ulicama i na mestima gde nije uspostavljena planirana regulaciona irina,
prilikom izgradnje objekata prethodno uspostaviti punu regulacionu irinu.

Zbog obezbeenja bolje preglednosti u zoni raskrsnica i mogunosti oformljenja

lepeza na kolovozu regulacione linije na uglovima moraju biti zalomljene pod jednakim
uglom tako da se zasecaju obe granice ugaone parcele i to: da duina zaseenog dela
iznosi 5,0 metara duine parcele za gradske magistrale, saobraajnice I, II i III reda, a
za sve ostale saobraajnice 3,0 metra. Isti princip se primenjuje i kada se radi o
nasleenoj ili planiranoj "ivinoj" gradnji. Od ovih pravila izuzimaju se peaki prolazi
kod kojih zakoenje po pravilu iznosi isto koliko i irina samih prolaza.
Kolske ulaze sa ulica u pojedine graevinske parcele ostalog graevinskog

zemljita planirati minimum 30 metara od take gde se seku osovine saobraajnica, a
ako to nije mogue zbog veliine same parcele ulaze planirati uz najudaljeniju ivicu
parcele mereno od take preseka osovina saobraajnica.
ZONA PORODINOG STANOVANJA MALIH GUSTINA
Za zone porodinog stanovanja malih gustina uslovi u pogledu veliine i irine

parcele utvreni su u sledeoj tabeli:
Veliina parcele irina parcele

Vrsta Min. Preporu. Min. Preporu.
Namena objekta veliina veliina irina irina
objekta parcele parcele parcele parcele
2 2
m m m m
- porodini stambeni objekat 400 600 12 15
- por. stam. objekat max.2 stana 600 700 12 15
- rezidencijalne vile 3000 5000 30 50
- porodini stambeno - poslovni,
- poslovni objekat sa poslovnom 700 1000 15,0 20,0
Slobodno- delatnou
stojei objekti - poslovni objekat sa
proizvodnom delatnou,
- por.stam. objekat sa objektima
1500 1800 20,0 30,0
poljoprivrednog domainstva
- porodini stambeni objekat sa
objektom proizvodne delatnosti
- porodini stambeni objekat, 500 800 20
24
Dvojni objekti - porodini stambeno - poslovni (dve (dve (dve
(dve po 12)
objekat po 250) po 400) po 10)
Objekti u
neprekinutom - porodini stambeni objekat 250 400 6,0 8,0
nizu
Objekti u
prekinutom - porodini stambeni objekat 400 600 12,0 15,0
nizu
Poluatrijumski
- porodini stambeni objekat-
i atrijumski 200 400 - -
apartman-veliina po jedinici
objekti
U zoni je utvrena maksimalna veliina parcele 2500 m za izgradnju porodinog

stambenog i stambeno-poslovnog objekta sa prateim i pomonim objektima.
Za objekte rezidencijalnog stanovanja nije uslovljena maksimalna, ve samo

preporuena veliina parcele.

ZONA PORODINOG STANOVANJA SREDNJIH GUSTINA
Za zone porodinog stanovanja srednjih gustina uslovi u pogledu veliine i irine

parcele utvreni su u sledeoj tabeli:

Namena objekta veliina veliina irina irina
objekta
parcele parcele parcele parcele
2 2
m m m m
- stambeni objekat 300 500 10,0 15,0

- stamb. objekat max dva stana
u urb.zoni 15 MZ "Kertvaro" 500 600 10,0 15,0
- stambeni objekat max. 3 stana 500 700 15,0 17,0
- porodini stambeno poslovni

Slobodno- objekat (max. 2 stana)
stojei objekti 500 700 15,0 17,0
- poslovni objekat sa poslovnom
delatnou
- stambeni objekat sa objektom

skladine ili magacinske 700 1000 15,0 20,0
delatnosti
- porodini stambeni objekat, 400 16.0 20.0

600
Dvojni objekti - porodini stambeno - poslovni (dve po (dve po (dve po
(dve po 300)
objekat 200) 8,0) 10,0)
Objekti u
neprekinutom - porodini stambeni objekat 200 300 5,0 8,0
nizu
Objekti u
prekinutom - porodini stambeni objekat 300 500 10,0 12,0
nizu
Poluatrijumski
- porodini stambeni objekat-
i atrijumski 150 200 - -
apartman-veliina po jedinici
objekti
U zoni porodinog stanovanja srednjih gustina, utvrena je maksimalna veliina

graevinske parcele i to 1500 m2 za izgradnju planiranog porodinog stambeno-
poslovnog objekta i prateih sadraja.
Na postojeim graevinskim parcelama ije su povrine i irine do 10% manje od

najmanjih utvrenih povrina u tabeli, kao i postojeim parcelama koje se nakon
sprovedene regulacije ulica oformljuju u povrinama do 10% manjim od utvrenih u
tabeli, moe se Aktom o urbanistikim uslovima utvrditi izgradnja porodinog
stambenog objekta spratnosti do P+1, sa maksimalno dva stana ili porodinog
stambeno-poslovnog objekta sa jednim stanom, s tim da je maksimalan indeks
izgraenosti do 0,9, a indeks iskoritenosti do max. 50%.

ZONA MEOVITOG STANOVANJA
Za zone meovitog stanovanja uslovi u pogledu veliine i irine parcele utvreni

su u sledeoj tabeli:

Namena objekta
objekta veliina veliina irina irina
parcele parcele parcele parcele
2 2
m m m m
-porodini stambeni objekat 300 500 10,0 15,0
-stambeni objekat (max.4 stana) 500 700 15,0 17,0
Slobodno- -porodini stambeno poslovni ili

stojei poslovno-stambeni (max. 2 stana) 500 700 15,0 17,0
objekti -poslovni objekat (max P+1+Pk)
-vieporodini stambeni ili stambeno

poslovni objekat (min.4 stana) 600 800 20,0 25,0
-poslovni objekat (max P+2+Pk)
-porodini stambeni objekat, (2x1stan) 400 600 16,0 20,0

Dvojni
-porodini stambeno - poslovni (dve po (dve po (dve po (dve po
objekti
objekat, ( 2 x 1stan) 200) 300) 8) 10)
Neprekinuti -porodini stambeni objekat 150 150 5,0 5,0

niz
-vieporodini stambeni objekat 600 800 15,0 20,0
-porodini stambeni objekat 300 500 10,0 12,0

Prekinuti
niz -vieporodini stambeni,
600 800 15,0 20,0
-viepor. stambenoposlovni objekat
Polu-
-porodini stambeni objekat 150 200
atrijumski
U cilju racionalnijeg korienja prostora i ostvarenja planirane gustine naseljenosti

na nivou zone, za graenje porodinog stambenog, stambeno-poslovnog objekta u zoni
je utvrena maksimalna veliina graevinske parcele od 1500 m2.
Na postojeim graevinskim parcelama, namenjenim porodinom stanovanju, ije

su povrine i irine do 10% manje od najmanjih utvrenih povrina u tabeli, kao i
postojeim parcelama koje se nakon sprovedene regulacije ulica oformljuju u
povrinama do 10% manjim od utvrenih u tabeli, moe se Aktom o urbanistikim
uslovima utvrditi izgradnja porodinog stambenog objekta spratnosti do P+1, sa
maksimalno dva stana ili porodinog stambeno-poslovnog objekta sa jednim stanom, s
tim da je maksimalan indeks izgraenosti do 0,9, a indeks iskoritenosti do max. 50%.

ZONA VIEPORODINOG STANOVANJA
Za zone vieporodinog stanovanja uslovi u pogledu veliine i irine parcele

utvreni su u sledeoj tabeli:
Min. Preporuena Min. Preporuena

Vrsta veliina veliina irina irina
Namena objekta
objekta parcele
2
parcele
2
parcele parcele
m m m m
- vieporodini stambeni,
Slobodno-
stambeno poslovni
stojei 800 1000 20,0 25,0
objekat,
objekti
- poslovni objekat
Objekti u - viporodini stambeni,
neprekinutom stambeno-posl. objekat, 600 700 15,0 18,0
nizu - poslovni objekat
Objekti u - vieporodini stambeni,
prekinutom - vieporodini stambeno 700 800 15,0 20,0
nizu poslovni objekat
U zavisnosti od veliine parcele, na parceli bloka odnosno pojedinanim

graevinskim parcelama moe se graditi vie objekata vieporodinog stanovanja
(lamele, nizovi i sl.), sa utvrenim zajednikim korienjem dvorita za stanare
korisnike, uz uslov uklapanja u najvei dozvoljeni indeks iskoritenosti i izgraenosti
parcele utvren za zonu.
Parcelaciju za vieporodine stambene objekte, na parceli bloka, vriti tako da se
definiu parcele za objekat i za garae, ukoliko su planirane, dok e preostale slobodne
neizgraene povrine parcele initi zajedniku blokovsku povrinu namenjenu za
ureenje saobraajnih pristupa, parkinga, peakih staza, deijih igralita, sportskih
terena, izgradnju sklonita za zatitu od ratnih dejstava i zelene povrine.
ZONA RADA I POSLOVANJA
Veliina parcele namenjene izgradnji proizvodnih i poslovnih objekata mora biti

dovoljna da primi sve sadraje koji su uslovljeni konkretnim tehnolokim procesom, kao
i pratee sadraje uz obezbeivanje propisanih indeksa izgraenosti i indeksa
zauzetosti zemljita.
Minimalna veliina parcele za izgradnju objekata u sklopu radnih zona je 1.000

m2, dok se maksimalna veliina ne uslovljava. Minimalna irina ulinog fronta je 20 m.
Minimalna veliina parcele za izgradnju poslovnih objekata u zonama
poslovanja je 800 m2, dok se maksimalna veliina ne uslovljava. Minimalna irina
ulinog fronta je 20 m.
Organizacija i ureenje graevinske parcele namenjene graenju proizvodnih

i poslovnih objekata prvenstevno je uslovljena vrstom planirane delatnosti, stim da je u
cilju uklapanja u neposredno okruenje potrebno ispotovati zateeni nain postavljanja
objekata u neposrednom okruenju u odnosu na ulini front. Organizacija parcele
utvrivae se Aktom o urbanistikim uslovima, na osnovu utvrenih pravila graenja, a
na osnovu vaeih normativa i propisa za objekte odreene namene, odnosno prema
vrsti delatnosti stim da se na parceli-kompleksu moraju obezbediti i uslovi za parkiranje i
garairanje vozila kako zaposlenih tako i ostalih korisnika.
Kod izgradnje poslovnih objekata namenjenih javnom korienju se moraju

ispotovati uslovi za nesmetano kretanje starih, hendikepiranih i invalidnih lica, a u
zavisnosti od namene koja e se odvijati u objektu.
6.2. URBANISTIKI POKAZATELJI I PRAVILA GRAENJA

PO NAMENSKIM ZONAMA
Urbanistiki pokazatelji; indeks izgraenosti parcele i indeks zauzetosti

parcele, su propisani prema preovlaujuoj nameni u bloku i vae za sve blokove iste
namene u okviru Generalnog plana. Povrina podruma se ne uraunava, a povrina
suterena uraunava u indeks izgraenosti.
U okviru bloka i pojedinane parcele, bez obzira na vrstu i namenu objekta kao i
nain gradnje, moraju biti ispotovani svi urbanistiki pokazatelji i sva propisana pravila
graenja koja vae u toj zoni.
6.2.1. ZONA STANOVANJA
Zona stanovanja obuhvata prostorne celine i blokove u kojima je preovlaujua

namena stanovanje, a ona se prema osnovnim zastupljenim ili planiranim oblicima
stanovanja deli na: - ZONE PORODINOG STANOVANJA
- ZONE MEOVITOG STANOVANJA
- ZONE VIEPORODINOG STANOVANJA
6.2.1.1. ZONA PORODINOG STANOVANJA
Porodino stanovanje podrazumeva izgradnju jednog stambenog objekta sa

jednim stanom na graevinskoj parceli. Porodini stambeni objekti, za potrebe
generacijske podele, u gabaritu jedinstvenog objekta mogu imati maksimalno tri
stambene jedinice (izuzev u urbanistikoj zoni 15 MZ Kertvaro gde su dozvoljene
maksimalno dve stambene jedinice), a njihova izgradnja je uslovljena veliinom parcele
i dozvoljenim urbanistikim parametrima.
Zone porodinog stanovanja se prema gustini naseljenosti dele na:

- Zone porodinog stanovanja malih gustina (od 10-50 st/ha)
- Zone porodinog stanovanja srednjih gustina (od 50-100 st/ha)
U sklopu porodinog stanovanja malih gustina je izdvojena zona
rezindencijalnog stanovanja.
Kao posebna celina su izdvojeni delovi prostora namenjeni PORODINOM
STANOVANJU koji se nalaze u zatitnoj zoni prirodnih dobara (PIO "Subotika
peara" i SRP "Ludako jezero") za koje su definisani posebni uslovi za izgradnju.
Granice zatitnih zona pomenutih prirodnih dobara su definisane u nameni povrina.
Vrste objekata s obzirom na nain izgradnje na graevinskoj parceli u zoni

porodinog stanovanja malih i srednjih gustina su:
- slobodnostojei (objekat ne dodiruje ni jednu liniju graevinske parcele)
- dvojni (objekti na susednim parcelama dodiruju jednu zajedniku liniju gr. parcele)
- u neprekinutom nizu (objekat dodiruje obe bone linije graevinske parcele)
- u prekinutom nizu (objekat dodiruje samo jednu bonu liniju graevinske parcele)
- poluatrijumski (objekat dodiruje tri linije graevinske parcele)
atrijumski sa zatvorenim zajednikim dvoritem i stanovima apartmanskog tipa.

I) Vrsta i namena objekata
Dozvoljene delatnosti u zoni PORODINOG STANOVANJA malih i srednjih

gustina, koje se mogu obavljati u sklopu porodinih stambeno-poslovnih i poslovnih
objekata su iz oblasti:
- trgovine (prodavnice svih tipova za prodaju prehrambene i robe iroke potronje na
malo i dr.),
- uslunog zanatstva (pekarske, poslastiarske, obuarske, krojake, frizerske,
fotografske radnje, praonice vozila i druge zanatske radnje),
- uslunih delatnosti (knjiara, videoteka, hemijska istiona i dr.),
- ugostiteljstva (motel, pansion, restoran, taverna, kafe bar, picerija, hamburgerija...)
- zdravstva (apoteka, opte i specijalistike ordinacije, ambulante, stacionari manjih
kapaciteta i sl. ),
- socijalne zatite (servisi za uvanje dece, vrtii, obdanita, igraonice za decu,
smetaj i nega starih i iznemoglih lica i dr.),
- kulture (galerije, biblioteke, itaonice, bioskopske i pozorine sale i dr.),
- zabave (bilijar saloni, saloni video igara, kladionice i dr.),
- sporta (sportski tereni, teretane, vebaone za aerobik, fitnes, bodibilding i dr.),
- poslovno-administrativnih delatnosti (filijale banaka, pote, predstavnitva,
agencije, poslovni biroi ),
- poljoprivrede (poljoprivredna apoteka, veterinarska stanica i sl.),
- usluni servisi (benzinske stanice, gasne stanice, praonice vozila i sl.) u skladu sa
vaeim propisima i normativima za graenje objekat ove namene, ukoliko ne
ugroavaju objekte na susednim parcelama, odnosno uslove ivljenja u
neposrednom okruenju vodei rauna da minimalna udaljenost lokacije iste namene
mora biti ista ili vea od 1.0 km,
- U zoni se mogu planirati i druge delatnosti uz uslov da ne ugroavaju okolinu, ivotnu
sredinu i uslove stanovanja, bukom, gasovima, otpadnima materijama ili drugim
tetnim dejstvima, odnosno da su predviene mere, kojima se u potpunosti
obezbeuje okolina od zagaenja, da imaju obezbeene uslove prikljuka na
komunalnu infrastrukturnu mreu, te da se u skladu sa namenom i kapacitetima
moe obezbediti potreban, pravilima propisan broj parking mesta za korisnike.
Obim delatnosti u objektu treba da je usaglaen sa prostornim i funkcionalno-

tehnikim uslovima organizacije poslovnih sadraja u objektu, i da se uklapa u
kapacitete lokacije parcele.
U zavisnosti od namene - delatnosti koja e se odvijati u sklopu poslovnog
objekta, uz zadovoljenje svih kriterijuma u pogledu pravila graenja i veliine parcele za
odreenu delatnost namenu i uslove zatite ivotne sredine, poslovni objekat sa
poslovnom delatnou se moe graditi i kao samostalan objekat na parceli.
U ZONI PORODINOG STANOVANJA malih i srednjih gustina nije dozvoljena
izgradnja mini farmi i klanica.
U zoni NISU DOZVOLJENE POSLOVNE I PROIZVODNE DELATNOSTI koje
mogu ugroziti ivotnu sredinu i uslove stanovanja raznim tetnim uticajima; bukom,
gasovima, otpadnima materijama ili drugim tetnim dejstvima, odnosno za koja nisu
predviene mere kojima se u potpunosti obezbeuje okolina od zagaenja.
U zoni PORODINOG STANOVANJA koje se nalazi u zatitnoj zoni

prirodnih dobara (granica zatitne zone prirodnih dobara je definisana u nameni
povrina) dozvoljena je izgradnja iskljuivo stambenih objekata bez alternativnih

namena, osim to je u delovima namenjenim porodinom stanovanju malih gustina

dozvoljena izgradnja objekata u funkciji poljoprivrede (staklenici, plastenici ...).
1. U okviru zone PORODINOG STANOVANJA MALIH GUSTINA (osim u

zatitnoj zoni prirodnih dobara), u zavisnosti od veliine parcele, dozvoljeno je graenje
sledeih objekata:
- porodini stambeni objekat
- porodini stambeno poslovni objekat
- poslovni objekat (moe se graditi kao jedinstven objekat na parceli ili kao
zaseban objekat na parceli sa porodinim stambenim objektom)
- objekti male privrede i proizvodnog zanatstva (mogu se graditi iskljuivo uz
porodini stambeni objekat)
- drugi objekti na parceli (pratei, pomoni, ekonomski)
U okviru zone PORODINOG STANOVANJA MALIH GUSTINA moe se graditi
poslovno - proizvodni objekat u sklopu koga bi se obavljale delatnosti iz oblasti:
proizvodnog zanatstva, male privrede i magacini i skladita kao samostalna delatnost ili
vezani uz zanatsku radionicu i proizvodni pogon. Uslov za obavljanje ovih delatnosti u
sklopu zone je da za njih nije propisana izrada Procene uticaja na ivotnu sredinu,
odnosno za koje se na osnovu izvrene Procene uticaja na ivotnu sredinu ustanovi da
u pogledu planiranog proizvodnog i tehniko-tehnolokog procesa, vrste i koliine
energije, kao i procene vrste i koliine otpadaka zagaenja vazduha, zemljita, vode,
emitovanja buke, vibracija, toplote, ne ugroavaju ivotnu sredinu, odnosno da se
planiranim merama na spreavanju propratnih negativnih uticaja proizvodne delatnosti,
negativno dejstvo u potpunosti moe ukloniti, odnosno svesti na zakonom utvrene
dozvoljene norme.
Graevinska parcela namenjena porodinom stanovanju poljoprivrednog tipa se
funkcionalno deli na stambeni (prednji deo) i ekonomski deo parcele (u dubini parcele).
U okviru zone porodinog stanovanja odreeni su blokovi za izgradnju objekata
porodinog stanovanja visokih kategorija - rezidencijalne vile, na parcelama minimalne
povrine 3000 m2. Objekti su namenjeni stanovanju visokih kategorija standarda sa
sadrajima za odmor, zabavu i rekreaciju kao i bogato opremljenim vrtom - parkumom.
REZIDENCIJALI STAMBENI OBJEKTI - rezidencijalne vile - su objekti
zatvorenog tipa, luksuzno opremljeni sa apartmanima, salom za sastanke i konferencije,
salama za prijeme, koktele, prezentacije, bibliotekom, bilijar salom, teretanom, salom za
skvo, zatvorenim i otvorenim bazenom, igralitima za golf, tenis i dr.
Na jednoj parceli je dozvoljena gradnja vie stambenih objekata (apartmana) dok
gore pomenuti sadraji mogu biti objedinjeni unutar glavnog odnosno da budu deo
drugih objekata unutar graevinske parcele.
2. U okviru zone PORODINOG STANOVANJA SREDNJIH GUSTINA (osim u

zatitnoj zoni prirodnog dobra), u zavisnosti od veliine parcele, dozvoljeno je graenje
sledeih objekata:
- porodini stambeni objekat
- porodini stambeno poslovni ili poslovno stambeni objekat
- vieporodini stambeni ili stambeno poslovni objekat (samo u sluaju
izrade regulacionog plana za delove zone), izuzev urbanistike zone 15 MZ
"Kertvaro" u kojoj nije dozvoljena izgradnja vieporodinih objekata
- drugi objekti na parceli (pratei, pomoni)

U ZONI PORODINOG STANOVANJA SREDNJIH GUSTINA nije dozvoljena

izgradnja proizvodnih objekata - proizvodni pogoni male privrede, izuzev skladino
magacinskih prostora uz stambeni objekat.
U delovima zone PORODINOG STANOVANJA SREDNJIH GUSTINA -
blokovima i ulinim potezima koji poseduju tradicionalne, stvorene i prepoznatljive
vrednosti, a naroito spomeniku ili ambijentalnu vrednost kao prostorne kulturno-
istorijske ili ambijentalne celine, nisu dozvoljene usluno zanatske delatnosti tipa
automehaniarska radionica, autopraonica, drvara i sl.
II) Poloaj objekata na parceli
Minimalno rastojanje izmeu graevinske i regulacione linije za sve objekte ija

je izgradnja dozvoljena u zoni porodinog stanovanja je 5,0 m, a izuzetak predstavljaju
blokovi u kojima su postojei objekti postavljeni na razliitim udaljenostima od
regulacione linije ili se pak poklapaju sa njom ivina gradnja; graevinska linija za
planirane objekte u ovim blokovima se utvruje prema poziciji veine izgraenih
objekata (50%) u bloku tj. ulinom potezu.
Minimalno rastojanje izmeu graevinske i regulacione linije kod Rezidencijanih
stambenih objekata je 10,0 m.
Minimalno rastojanje izmeu graevinske i regulacione linije, za objekte u okviru
kojih je u nadzemnoj ili podzemnoj etai ulinog fronta planiran ulaz u garau je 6,0 m.
Za porodini stambeni objekat kao i objekte druge namene u zoni koji imaju
indirektnu vezu sa javnim putem preko privatnog prolaza rastojanje izmeu GL i RL
utvruje se Aktom o urbanistikim uslovima vodei rauna o postojeoj i planiranoj
izgradnji na susednim parcelama .
Za graenje objekata na ugaonim parcelama rastojanje graevinskih linija od obe
regulacione linije treba da je 5,0 m, odnosno na rastojanju na kojem su postavljeni
postojei objekti na naspramnim ugaonim parcelama koje obrazuju raskrsnicu, ali ne
manjem od 3,0 m od obe regulacione linije. Ukoliko se radi o ivinoj gradnji GL se ne
mogu sei pod pravim uglom, radi preglednosti graevinska linija na uglu se
graevinskim linijama u ulicama se moraju sei pod istim uglovima.
OPTE PRAVILO u pogledu poloaja objekata svih vrsta i namena, u odnosu na
linije susednih graevinskih parcela, je da objekti i njihovi najistureniji delovi (raunajui
i vazduni i podzemni prostor) ne smeju prelaziti granicu susednih parcela.
III) Dozvoljeni indeks zauzetosti i indeks izgraenosti graevinske parcele
Za zone porodinog stanovanja malih i srednjih gustina su utvreni urbanistiki

pokazatelji u sledeoj tabeli:
PORODINO PORODINO
URBANISTIKI REZIDENC. STANOVANJE STANOVANJE
POKAZATELJI STANOVANJE MALIH SREDNJIH
GUSTINA GUSTINA
GUSTINA NASELJENOSTI 10-50 st/ha 10-50 st/ha 50-100 st/ha
UEE POSLOVANJA max. 30% max. 30% max. 40%
INDEKS ZAUZETOSTI max. 25% max. 30% max. 40%
INDEKS IZGRAENOSTI max. 0,65 max. 0,7 max. 1,0

Za zone porodinog stanovanja srednjih gustina u urbanistikoj zoni 15 MZ

"Kertvaro" su utvreni urbanistiki pokazatelji koji su dati u sledeoj tabeli:
PORODINO STANOVANJE SREDNJIH

URBANISTIKI POKAZATELJI GUSTINA U URBANISTIKOJ ZONI 15
MZ "KERTVARO"
GUSTINA NASELJENOSTI 50-100 st/ha
UEE POSLOVANJA max. 40%
INDEKS ZAUZETOSTI
max. 40%
parcele do 500 m2
INDEKS ZAUZETOSTI
max. 30%
parcele preko 500 m2
INDEKS IZGRAENOSTI max. 1,0
U zoni PORODINOG STANOVANJA MALIH GUSTINA i u zoni

REZIDENCIJALNOG STANOVANJA za parcele vee od 1000 m2 Indeks zauzetosti
stambenog objekta e se raunati kao za povrinu parcele od 1000 m2.
U zoni PORODINOG STANOVANJA SREDNJIH GUSTINA za parcele vee od
700 m2 Indeks zauzetosti stambenog objekta e se raunati kao za povrinu parcele od
700 m2.
U zoni REZIDENCIJALNOG STANOVANJA minimalan procenat zastupljenosti
zelenih povrina iznosi 40%.
IV) Dozvoljena spratnost i visina objekata
Spratnost glavnog objekta na parceli je od P (prizemlje) do P+1+Pk (prizemlje +

sprat+potkrovlje), stim da je dozvoljena je izgradnja podrumske ili suterenske etae ako
ne postoje smetnje geotehnike i hidrotehnike prirode.
Za urbanistiku zonu 15 MZ "Kertvaro" maksimalna spratnost glavnog
objekta je P+1 (prizemlje+sprat).
Visina glavnog objekta rastojanje od nulte kote objekta do kote slemena je
maksimalno 12,0 m, odnosno do kote strehe max. 9,0 m.
Za urbanistiku zonu 15 MZ "Kertvaro" visina glavnog objekta rastojanje
od nulte kote objekta do kote slemena je maksimalno 10,0 m, odnosno do kote strehe
max. 7,0 m.
U delovima prostora u kojima je nasleeni nain graenja u tradicionalnom nizu,

sa objektima postavljenim na ulini front (regulaciju) i izgraenim na obe bone granice
graevinske parcele, graenje novog objekta u pogledu visine uslovljeno je
usaglaavanjem sa visinom venca susednog, odnosno susednih objekata.
Maksimalna spratnost drugih objekata koji se kao zasebni grade na parceli sa

porodinim objektom je P (prizemlje), stim to iznimno, poslovni i poslovno proizvodni
objekti koji se planiraju kao zasebni mogu biti spratnosti makimalno P+1 (prizemlje +
sprat) uz zadovoljenje propisanih uslova u pogledu udaljenosti od objekata na parceli i
susednim parcelama. Visina ovih objekata je max. 7.5 m do kote strehe.
Pratei objekat koji se gradi uz glavni objekat (garaa, letnja kuhinja ...) je
maksimalne spratnosti P (prizemlje), a maksimalna visina od nulte kote do kote strehe ili
venca je 3.0 m.
Namena etaa porodinih stambenih i stambeno-poslovnih objekata utvruje se

u odnosu na funkciju i nain korienja objekta:
Podrum za pomone, pratee eventualno radne prostorije (kotlarnica, prostor
za smetaj ogreva, ostava, sklonite, garaa, eventualno radionica)
Suteren za pomone i radne prostorije (kotlarnica, smetaj ogreva, ostava,
garaa, radionica, i sl.)
Prizemlje za stambene ili poslovne prostorije
Visoko prizemlje za stambene ili izuzetno poslovne prostorije
Sprat za stambene, izuzetno i interne radne prostorije, odnosno eventualno
delom i za poslovne prostorije za odreenu vrstu delatnosti (sobe za izdavanje u funkciji
turizma, pansioni, poslovna predstavnitva i sl.) uz zadovoljenje odreenih uslova u
pogledu funkcionalne odeljenosti od stambenog prostora, odvojenog pristupa i drugih
uslova
Potkrovlje i mansarda za stambene, pomone i eventualno interne radne
prostorije (u smislu prostorija za obavljanje rada van prostorija poslodavca i sl.) za
delatnosti koje ne naruavaju stambenu funkciju objekta
Unutar objekta se moe izvriti prenamena tavanskog prostora u stambene ili
poslovne prostorije samo u sluaju kada se pomenutom intervencijom ne bi prekrili
urbanistiki prametri i uslovi (max. Spratnost, odnosno ukoliko bi se prenamenom
tavanskog prostora u stambene ili poslovne prostorije probili indeksi izgraenosti
utvreni za graenje u zoni i dr.).
Kod izgradnje objekata sa podrumom u zoni porodinog stanovanja neophodno

je obezbediti pravilno provetravanje i osvetljavanje podrumske etae.
V) Najmanja meusobna udaljenost objekata
Meusobna udaljenost objekata utvrena je u odnosu na namenu i nain

postavljanja objekata na graevinskoj parceli, kao i u odnosu na njihovu spratnost, i
uslove osunanja objekata u neposrednom dodiru i okruenju.
Meusobna udaljenost porodinih stambenih, stambeno poslovnih objekata osim
poluatrijumskih objekata i objekata u neprekinutom nizu od drugog objekta bilo koje
vrste izgradnje uslovljeno je na udaljenosti od min. 5,0 m, odnosno na udaljenosti koja
je kao minimalna utvrena u odnosu na visinu objekta i uslove u pogledu obezbeenja
minimalnog trajanja direktog dnevnog osunanja drugih objekata.
U zoni porodinog stanovanja malih gustina graenje stambenih objekata na
parcelama sa elementima poljoprivrednog domainstva ije su irine manje od 15,0 m
uslovljeno je na meusobnoj udaljenosti od min. 5,0 m.
Najmanje dozvoljeno rastojanje osnovnog gabarita objekta (bez istaka) i linije

susedne graevinske parcele za porodine stambene, stambeno-poslovne i poslovne
objekte je:
- za slobodnostojee objekte :
- na delu bonog dvorita
severne (odnosno zapadne) orijentacije 2,0 m
- na delu bonog dvorita
june (odnosno istone) orijentacije 3,0 m
- za dvojne objekte i objekte u prekinutom nizu
na bonom delu dvorita 4,0 m
- za prvi ili poslednji objekat u neprekinutom nizu 3,0 m

U zoni rezidencijalnog stanovanja uslovljena je minimalna udaljenost izmeu

objekata 15,0 m dok je dozvoljeno rastojanje osnovnog gabarita objekta (bez istaka) i
linije susedne graevinske parcele min. 7,5 m.
Slobodnostojei objekti se mogu graditi i blie liniji susedne parcele na delu
bonog dvorita severne orijentacije, tj. na rastojanju od 1.0 m, u sluaju da je
rastojanje objekta na delu bonog dvorita june orijentacije na susednoj parceli min.
4,0 m, tj. da je meusobna udaljenost objekata 5,0 m.
Objekat se moe graditi i na liniji jedne od susednih parcela ukoliko je to
nasleen nain gradnje u bloku, a u tom sluaju graenje objekta je uslovljeno irinom
slobodnog prolaza na pripadajuoj parceli u delu bonog dvorita min. 4,0 m, a takoe
mora biti zadovoljen uslov u pogledu meusobne udaljenosti objekata s obzirom na
planiranu visinu, a to je H vieg objekta.
Za graenje i rekonstrukciju objekata na liniji susedne parcele kao i na
udaljenostima od susedne parcele manjim od 1,0 m, na zidovima prema susednoj
parceli se ne mogu projektovati niti naknadno izvoditi otvori. Na ovim fasadama se
mogu ugraivati samo fiksni stakleni elementi stakleni zidovi (kopilit staklo, staklene
prizme, poligal i sl.) koji bi sluili iskljuivo za nuno osvetlenje prostorije.
VI) Uslovi za izgradnju drugih objekata na istoj graevinskoj parceli
Pored stambenog, stambeno-poslovnog ili poslovnog objekta, na parceli se

mogu graditi i drugi objekti i to:
- PRATEI OBJEKTI garaa, letnja kuhinja, infrastrukturni objekti (kotlarnice,
trafostanice i dr.), nadstrenice i sl.
- POMONI OBJEKTI magacini hrane za sopstvene potrebe, sanitarni propusnik,
bunar, ograde i sl.,
- EKONOMSKI OBJEKTI su: stone staje (ivinarnici, svinjci, govedarnici, ovarnici,
kozarnici), ispusti za stoku, ubrine jame ubrita, poljski klozeti i dr.
Pomoni objekti uz ekonomske objekte su: punice, sunice, ko, ambar,

nadstrenica za maine i vozila, magacini hrane i objekti namenjeni ishrani stoke i dr.
Ekonomski objekti se iskljuivo mogu graditi u ZONI PORODINOG

STANOVANJA MALIH GUSTINA, na parcelama poljoprivrednog tipa domainstva, a u
okviru ekonomskog dvorita, koje se mora organizovati u dubini graevinske parcele.
Graenje ekonomskih objekata na parceli sa elementima poljoprivrednog
domainstva u okviru ekonomskih dvorita koja se neposredno granie sa ekonomskim
delovima susednih parcela, ne moe biti na rastojanju od granice susedne parcele
manjem od 1,0 m.
Graenje ekonomskih objekata u delu parcele koji se neposredno granii sa
stambenim dvoritem susedne parcele ne moe biti na rastojanju manjem od utvrenog
minimuma za meusobno rastojanje ekonomskih od stambenih objekata na istoj i
susednim parcelama a to je 20,0 m. Izgradnja objekata za smetaj stoke u neposrednoj
blizini kompleksa javne namene (kole, obdanita, zdravstvene ustanove i dr.)
uslovljava se na udaljenosti od min. 50,0 m od granice parcele sa javnim objektima od
opteg interesa.
Poljoprivredna proizvodnja tipa povrtastvo, voarstvo, cvearstvo, sa manjim
dopunskim objektima za proizvodnju (staklenici, mini pogoni za preradu poljoprivrednih
proizvoda - voa, povra i dr.) postavljenim i izgraenim u skladu sa uslovima parcele i
okruenja, moe se organizovati u sklopu okunice poljoprivrednog domainstva.

Uslovi za ograivanje parcele
Graevinske parcele mogu se ograivati transparentnom ili zidanom ogradom

ija visina moe biti najvie do 1,6 m prema ulici i 1,8 m prema susednim parcelama.
Ulina ograda moe se postaviti na regulacionoj liniji ili na povuenoj prednjoj
graevinskoj liniji objekta. U sluajevima kada se ograde postavljaju na regulacionoj
liniji, a graevinska linija je povuena u dubinu parcele ograde treba da su
transparentne (prozrane) maksimalne visine od 1,6 m, s tim da parapet ograde do
visine 0,60 m (raunajui od kote trotoara) moe biti zidan (opeka, kamen, beton...).
U sluajevima kada se ograde postavljaju na regulacionoj liniji koja se poklapa sa
graevinskom linijom mogu biti i zidane od opeke, blokova, betonske ploe i sl. do
visine 1,6 m ili na nain kao i ograde kod objekata koji su uvueni u dubinu parcele.
Zidane i druge vrste ograda postavljaju se na regulacionu liniju tako da ograda,
stubovi ograde i kapije budu na graevinskoj parceli koja se ograuje.
Vrata i kapije na ulinoj ogradi ne mogu se otvarati van regulacione linije ve
iskljuivo prema dvoritu.
Bone i zadnja strana graevinske parcele mogu se ograivati "ivom" zelenom
ogradom koja se sadi u osovini granice graevinske parcele, transparentnom ili
zidanom ogradom do visine od 1,8 m, koja se postavlja prema katastarskom planu i
operatu, tako da stubovi ograde budu na zemljitu vlasnika ograde.
Svaki vlasnik parcele duan je da napravi ulinu ogradu, kao i ogradu desne
granice parcele gledano sa ulice i polovinu strane granice u zaelju parcele.
Graevinska parcela moe se pregraivati u funkcionalne celine (stambeni deo,
poslovni, ekonomski deo, ekonomski pristup, stambeni pristup, okunica), ali visina
unutranje ograde ne moe biti vea od visine spoljnje ograde.
U ekonomskom delu parcele ograde mogu biti od letava, pletene ice i sl.
materijala maksimalne visine od 1,80 m.
VII) Obezbeivanje pristupa parceli i prostora za parkiranje vozila
Pristup parceli po pravilu treba da je reen sa javnog puta ulice,i to kada je

parcela direktno oslonjena na javnu povrinu ili indirektnom vezom sa javnim putem,
preko privatnog prolaza, s tim da njegova irina ne moe biti manja od 2,5 m odnosno
4,0 m za pristup poljoprivrednom dvoritu.
U cilju obezbeenja uslova pristupa ekonomskom dvoritu i izgraenim objektima

u zaleu parcele, obezbediti na delu bonog dvorita prolaz minimalne irine 2,5 m
(preporuena irina 3,0 m). Ukoliko se radi o ivinoj gradnji-tradicionalnim nizovima
prolaz u dubinu parcele obezbediti kroz pokriveni prolaz pasa irine min. 3,0 m i
visine od 4,0 m, kako bi se obezbedio pristup vatrogasnih vozila, hitne pomoi i
kamiona u funkciji obavljanja odreenih poslovnih i radnih delatnosti u okviru objekata
na parceli. Pristup zadnjem dvoritu parcele se iznimno moe ostvariti kroz prolaznu
garau u okviru porodinog stambenog, stambeno-poslovnog objekta.
Smetaj sopstvenih vozila za porodine stambene, stambeno-poslovne i

poslovne, objekte reavati u sklopu parcele izvan povrine javnog puta, izgradnjom
parkinga ili garaa i to:
- jedno parking ili garano mesto na jedan stan i jedno parking ili garano mesto
po jednom lokalu ispod 70 m ili jedno parking mesto za 70 m poslovnog prostora.

6.2.1.2. ZONE MEOVITOG STANOVANJA
Meovito stanovanje obuhvata prostorne celine i blokove u kojima su zastupljena

oba oblika stanovanja: porodino i vieporodino; to ini preovlaujuu namenu, a za
koju vae ista pravila ureenja i graenja.
U sklopu zone meovitog stanovanja, pored osnovne namene, dozvoljena je
izgradnja objekata druge namene koji nee tetno delovati na okolinu i to: poslovanje,
javni i komercijalni sadraji, mala privreda, sport i rekreacija, zdravstveni, verski objekti,
komunalni objekti, servisi, benzinske stanice, centralne garae i dr. stim da njihova
zastupljenost na nivou zone moe biti max. 50%.
Vrste objekata s obzirom na nain izgradnje na graevinskoj parceli u zoni

meovitog stanovanja su:
- dvojni (objekti na susednim parcelama dodiruju jednu zajedniku liniju graevinske
parcele)
- poluatrijumski (objekat dodiruje tri linije graevinske parcele)
atrijumski sa zatvorenim zajednikim dvoritem i stanovima apartmanskog tipa.
Dozvoljene delatnosti U sklopu zone MEOVITOG STANOVANJA u okviru

jednoporodinih stambeno-poslovnih objekata, vieporodinih stambeno-poslovnih i
poslovnih objekata mogu se planirati prostori za obavljanje delatnosti iz oblasti:
- trgovine (prodavnice za prodaju prehrambene i robe iroke potronje i dr.),
- uslunih delatnosti (knjiara, kopirnica, videoteka, hemijska istiona i dr.),
- ugostiteljstva (moteli, pansioni, restoran, taverna, evabdinica, ajdinica, caffe
bar, picceria, hamburgerija i sl.),
- zdravstva (apoteka, opte i specijalistike ordinacije, stacionari i sl.),
smetaj i nega starih i iznemoglih lica i dr.)
- kulture (galerije, biblioteke, itaonice, bioskopske i pozorine sale i dr.)
- zabave (bilijar saloni, saloni video igara, kladionice idr.),
- sporta (teretane, vebaone, aerobik, fitness, bodibilding i dr.),
agencije, poslovni biroi)
- poljoprivrede (poljoprivredna apoteka, veterinarska ambulanta za kune ljubimce i
sl.)
- uslunih servisa (benzinske stanice, gasne stanice, praonice vozila, centralna
garaa i sl. na meusobnoj udaljenosti od minimalno 1,0 km). Centralna garaa
moe biti u sklopu svakog bloka u cilju zadovoljenja prostora za mirujui saobraaj.
- I druge delatnosti uz uslov da ne ugroavaju okolinu; bukom, gasovima, otpadnim
materijama ili drugim tetnim dejstvima, odnosno da su predviene mere kojima se u
potpunosti obezbeuje okolina od zagaenja.

U okviru zone MEOVITOG STANOVANJA, u zavisnosti od veliine parcele,

dozvoljeno je graenje sledeih objekata:
- porodini stambeni objekat (maksimalno 3 stambene jedinice)
- porodini stambenoposlovni ili poslovnostambeni objekat (maksimalno 2
stambene jedinice)
- vieporodini stambeni, stambenoposlovni ili poslovnostambeni objekat
(minimalno 4 stambene jedinice)
- drugi objekti na parceli (pratei, pomoni)
U ulinim potezima koji su namenjeni ZONI MEOVITOG STANOVANJA, a koji

se naslanjaju, odnosno granie sa zonama vieporodinog stanovanja i centralnim
funkcijama planirana je izgradnja vieporodinih objekata (stambenih i stambeno-
poslovnih) kako bi se ostvario blai prelaz u pogledu razlike spratnosti, odnosno
primerenija "vertikalna matrica" grada.
U ZONI MEOVITOG STANOVANJA nije dozvoljena izgradnja mini farmi i

klanica.
U ZONI MEOVITOG STANOVANJA nije dozvoljena izgradnja proizvodnih
objekata, odnosno proizvodnih pogona male privrede i proizvodnog zanatstva.
U delovima zone MEOVITOG STANOVANJA - blokovima i ulinim potezima

koji poseduju tradicionalne, stvorene i prepoznatljive vrednosti, a naroito spomeniku ili
ambijentalnu vrednost kao prostorne kulturno-istorijske ili ambijentalne celine, nisu
dozvoljene uslunozanatske delatnosti tipa automehaniarska radionica,
autopraonica, drvara i sl.
Minimalno rastojanje izmeu graevinske i regulacione linije za sve objekte ija

je izgradnja dozvoljena u zoni porodinog stanovanja je 5,0 m, a izuzetak predstavljaju
blokovi u kojima su postojei objekti postavljeni na razliitim udaljenostima od
regulacione linije ili se pak poklapaju sa njom ivina gradnja; graevinska linija za
planirane objekte u ovim blokovima se utvruje prema poziciji veine izgraenih
objekata (50%) u bloku tj. ulinom potezu.
Minimalno rastojanje izmeu graevinske i regulacione linije, za objekte u okviru
kojih je u nadzemnoj ili podzemnoj etai ulinog fronta planiran ulaz u garau je 6,0 m.
Za porodini stambeni objekat kao i objekte druge namene u zoni koji imaju
indirektnu vezu sa javnim putem preko privatnog prolaza rastojanje izmeu GL i RL
utvruje se Aktom o urbanistikim uslovima vodei rauna o postojeoj i planiranoj
izgradnji na susednim parcelama .
Za graenje objekata na ugaonim parcelama rastojanje graevinskih linija od obe
regulacione linije treba da je 5,0 m, odnosno na rastojanju na kojem su postavljeni
postojei objekti na naspramnim ugaonim parcelama koje obrazuju raskrsnicu, ali ne
manjem od 3,0 m od obe regulacione linije.
OPTE PRAVILO u pogledu poloaja u odnosu na linije susednih graevinskih
parcela za graenje objekata svih vrsta i namena je da objekti, niti njihovi najistureniji
delovi (raunajui i vazduni i podzemni prostor) ne smeju prelaziti granicu susednih
parcela.

Za zonu meovitog stanovanja su utvreni urbanistiki pokazatelji u sledeoj

tabeli:
URBANISTIKI POKAZATELJI ZONE MEOVITOG STANOVANJA

UEE POSLOVANJA max. 50% na nivou zone
INDEKS ZAUZETOSTI max. 50 %
INDEKS IZGRAENOSTI max. 1.6
U zoni MEOVITOG STANOVANJA najvea dozvoljena spratnost PORODINIH

stambenih (stambeno-poslovnih i poslovno-stambenih) objekata je P+1+Pk
(prizemlje+sprat+potkrovlje).
Najvea dozvoljena spratnost VIEPORODINIH stambenih (stambeno-

poslovnih i poslovno-stambenih) u zoni MEOVITOG STANOVANJA je P+2+Pk
(prizemlje+dva sprata+potkrovlje). Minimalna spratnost vieporodinih stambenih
objekata je P+1 (prizemlje+sprat).
Poslovni objekti u okviru zone MEOVITOG STANOVANJA su spratnosti
maksimalno P+1+Pk (za minimalnu veliinu parcele 500 m2), odnosno maksimalno
P+2+Pk (za minimalnu veliinu parcele 600 m2).
Objekti mogu imati podrumske ili suterenske prostorije, ako ne postoje smetnje
geomehanike i hidrotehnike prirode.
Visina objekta rastojanje od nulte kote objekta do kote slemena, za porodine
stambene i stambeno poslovne objekte moe biti max. 12,0 m, a vieporodini objekti i
poslovni objekti koji se grade sa kombinacijom standardnih i specifinih etaa do 16,0
m.
U blokovima u kojima je nasleeni nain graenja u tradicionalnom nizu, sa
objektima postavljenim na ulini front i ugraenim u irini obe bone granice parcele,
graenje novog objekta u pogledu visine uslovljeno je usaglaavanjem sa visinom
venca susednog objekta, odnosno planiranom visinom objekata ulinog poteza.
Meusobna udaljenost objekata u zoni MEOVITOG STANOVANJA utvrena je

u odnosu na namenu i nain postavljanja objekata na graevinskoj parceli, kao i u
odnosu na njihovu spratnost, i uslove osunanja objekata u neposrednom dodiru i
okruenju.
Zavisno od toga da li je planirana izgradnja objekta porodinog ili vieporodinog
stanovanja primenjuju se pravila o najmanjoj meusobnoj udaljenosti objekata u zoni
porodinog stanovanja srednjih gustina (max. spratnost do P+1+Pk), odnosno pravila u
zoni vieporodinog stanovanja (max. spratnost P+2+Pk).

Ukoliko je planirana izgradnja porodinog stambenog objekta (stambeno-

poslovnog ili poslovnog objekta) u zoni meovitog stanovanja, na parceli se mogu
graditi i drugi objekti i to:
- PRATEI OBJEKTI garaa, letnja kuhinja, infrastrukturni objekti (kotlarnice,
trafostanice i dr.), nadstrenice i sl.
- POMONI OBJEKTI bunari, ograde i sl.
Ukoliko je planirana izgradnja vieporodinog stambenog objekta (stambeno-
poslovnog ili poslovnog objekta) u zoni meovitog stanovanja, u izuzetnim sluajevima
se na parceli se mogu kao slobodnostojei graditi pratei objekti (garae, kotlarnice,
trafostanice i nadstrenice).
Graevinske parcele mogu se ograivati funkcionalnom i estetskom ogradom ija
visina moe biti najvie do 1,8 m.
Ulina ograda moe se postaviti na regulacionoj liniji ili na povuenoj prednjoj

graevinskoj liniji objekta.
U sluajevima kada se ograde postavljaju na regulacionoj liniji, a graevinska
linija je povuena u dubinu parcele ograde treba da su transparentne (prozrane)
maksimalne visine od 1,6 m, s tim da parapet ograde do visine 0,60 m (raunajui od
kote trotoara) moe biti zidan (opeka, beton).
U sluajevima kada se ograde postavljaju na regulacionoj liniji koja se poklapa sa
graevinskom linijom mogu biti i zidane od opeka, blokovi, betonske ploe i sl. do visine
1,6 m ili na nain kao i ograde kod objekata koji su uvueni u dubinu parcele.
Zidane i druge vrste ograda postavljaju se na regulacionu liniju tako da ograda,

stubovi ograde i kapije budu na graevinskoj parceli koja se ograuje.
Vrata i kapije na ulinoj ogradi ne mogu se otvarati van regulacione linije ve
iskljuivo prema dvoritu.
Bone i zadnja strana graevinske parcele mogu se ograivati "ivom" zelenom
ogradom koja se sadi u osovini granice graevinske parcele, transparentnom ili
zidanom ogradom do visine od 1,8 m, koja se postavlja prema katastarskom planu i
operatu, tako da stubovi ograde budu na zemljitu vlasnika ograde.
Svaki vlasnik parcele duan je da da napravi ulinu ogradu, kao i ogradu desne
granice parcele gledano sa ulice i polovinu strane granice u zaelju parcele.
Ograde parcele na uglu ne mogu biti vie od 0,90 m od kote trotoara zbog
preglednosti raskrsnice i postavljaju se u najmanjoj duini dvostruke duine povlaenja
objekta od obe uline regulacione linije mereno od ugla.
Pristup parceli po pravilu treba da je reen sa javnog puta ulice i to kada je

parcela direktno oslonjena na javnu povrinu ili indirektnom vezom sa javnim putem,
preko privatnog prolaza, s tim da njegova irina ne moe biti manja od 2,5 m.
U cilju obezbeenja uslova pristupa dvoritu parcele i objektima izgraenim u
zaleu parcele, obezbediti na delu bonog dvorita prolaz pored objekta minimalne
irine 3,0 m (preporueno 4,0 m).

Ukoliko se radi o ivinoj gradnji - tradicionalnim nizovima prolaz u dubinu parcele

obezbediti kroz pokriveni prolaz pasa irine min. 3,0 m i visine min 4,0 m. Kod
izgradnje vieporodinih stambenih objekata, ukoliko proptivpoarni uslovi propisuju
obezbeenje pristupa vatrogasnih vozila u dubinu parcele minimalna visina pasaa je
4,5 m.
Pristup zadnjem dvoritu parcele, kod porodinih stambenih objekata, se iznimno
moe ostvariti kroz prolaznu garau u okviru objekta.
Za pristup vieporodinom stambenom objektu moraju se ispotovati uslovi za
nesmetano kretanje starih, hendikepiranih i invalidnih lica.
Uslovi za obezbeenje prostora za parkiranje vozila na sopstvenoj graevinskoj

parceli, izvan povrine javnog puta su:
- za porodine stambene objekte svih vrsta-jedno parking ili garano mesto na 1
stan,
- za vieporodine stambene i stambeno-poslovne objekte jedno parking ili
garano mesto na 70,0 m2 korisne povrine.
Ukoliko iz opravdanih razloga, na parceli namenjenoj za izgradnju

vieporodinog ili poslovnog objekta, nije mogue obezbediti potreban broj parking ili
garanih mesta, primenjuje se uslov da se maksimalno 50% parking ili garanih mesta
moe obezbediti na javnom parkingu ili u javnoj garai, a u svemu prema "Odluci o
dopuni odluke o merilima za ugovaranje visine zakupnine i naknade za ureivanje
graevinskog zemljita" ("Slubeni list optine Subotica" broj 11/2004).
6.2.1.3. ZONA VIEPORODINOG STANOVANJA
Vieporodino stanovanje podrazumeva graenje, po pravilu viespratnog

objekta namenjenog vieporodinom stanovanju, sa najmanje etiri stana za zasebna
porodina domainstva na jednoj graevinskoj parceli, odnosno u sklopu jedinstvene
parcele bloka u okviru kojeg treba da su objedinjene sve potrebne stambene i pomone
prostorije koje objekat ove namene treba da sadri u skladu sa vaeim propisima.
Pored stambenih prostorija vieporodini stambeni objekat moe da sadri i

poslovne prostore javnog karaktera za trgovinske, zanatske i uslune delatnosti,
funkcionalno i tehniki odeljene od stambenog dela, a u gabaritu jedinstvenog objekta
(vieporodini stambeno-poslovni objekat). U odnosu na namenu objekta i vrstu
delatnosti koja je planirana u objektu, potrebno je zadovoljiti utvrene propise, tehnike
kriterijume, pravila i uslove graenja.
U zavisnosti od veliine parcele, na parceli bloka odnosno pojedinanim
graevinskim parcelama moe se graditi vie objekata vieporodinog stanovanja
(lamele, nizovi i sl.), sa utvrenim zajednikim korienjem dvorita za stanare
korisnike, odnosno parcele bloka, uz uslov uklapanja u najvei dozvoljeni indeks
iskoritenosti i izgraenosti parcele utvren za odreenu zonu, kao i pridravanja drugih
utvrenih uslova za graenje objekata ove namene.
Zona vieporodinog stanovanja se prema gustini naseljenosti deli na:

- zonu vieporodinog stanovanja srednjih gustina (od 200-300 st/ha) i
- zonu vieporodinog stanovanja velikih gustina (preko 300 st/ha)

U zonama vieporodinog stanovanja velikih gustina ("Radijalac", "Tokio",

"Prozivka"), koji predstavljaju realizovane komplekse, nije dozvoljeno poveavati
gustinu nastanjenosti, osim u sluaju kada se zbog sanacije ravnog krova (bez obzira
na spratnost objekta) gradi kosi krov iji se prostor namenjuje stanovanju, na sledei
nain; za objekte spratnosti do P+5 dozvoljena je izgradnja potkrovlja sa nadzitkom
(atike ili ograde ravnih krovova ne raunaju se u nadzidak), a za objekte spratnosti od
P+6 do P+12 dozvoljena je izgradnja kosog krova bez nadzitka sa maksimalnim
nagibom krova od 35 i mogunou izgradnje dupleks stanova.
U ovim zonama graenje je usmereno na realizaciju nedostajuih dopunskih
sadraja stanovanja poslovanje svih vrsta, javni, komercijalni sadraji, objekti sporta i
rekreacije, komunalni objekti, verski objekti, servisi, benzinske stanice i dr. kao i
ureenju prostora za parkiranje i garairanje vozila.
Zastupljenost ostalih planiranih sadraja na nivou zone odreena je i to:

- u zoni vieporodinog stanovanja srednjih gustina max. 40%
- u zoni vieporodinog stanovanja velikih gustina max. 30%
Vrsta objekata s obzirom na nain izgradnje na graevinskoj parceli u zoni

vieporodinog stanovanja je:
- u prekinutom nizu (objekat dodiruje samo jednu bonu liniju graevinske
parcele)
Dozvoljene delatnosti koje se mogu planirati u zoni kao samostalne ili u

sklopu vieporodinih stambeno-poslovnih i poslovnih objekata su iz oblasti:
- trgovine (prodavnice za prodaju prehrambene i robe iroke potronje i dr.),
- uslunih delatnosti (knjiara, kopirnica, videoteka, hemijske istionenica i dr.),
- ugostiteljstva (hotel, motel, pansion, restoran, taverna, evabinica, ajinica,
caffe bar, picceria, hamburgerija i sl.),
- zdravstva(apoteka,opte i specijalistike ordinacije sa stacionarom sl.),
smetaj i nega starih i iznemoglih lica i dr.)
- kulture (galerije, biblioteke, itaonice, bioskopske i pozorine sale i dr.)
- zabave (bilijar saloni, saloni video igara, kladionice idr.),
- sporta (teretane, vebaone, aerobik, fitness, bodybilding i dr.),
agencije, poslovni biroi)
- poljoprivredna apoteka, veterinarska ambulante za kune ljubimce i sl.,
- objekti uslunih servisa (benzinske stanice,zajednike garae, gasne stanice,
praonice vozila i sl.) u skladu sa vaeim propisima i normativima za graenje objekat
ove namene, ukoliko ne ugroavaju objekte na susednim parcelama, odnosno uslove
ivljenja u neposrednom okruenju, vodei rauna da minimalna udaljenost lokacije iste
namene mora biti ista ili vea od 1,0 km,
- i druge delatnosti uz uslov da ne ugroavaju okolinu, ivotnu sredinu i uslove
stanovanja; bukom, gasovima, otpadnima materijama ili drugim tetnim dejstvima,

odnosno da su predviene mere kojima se u potpunosti obezbeuje okolina od

zagaenja, da imaju obezbeene uslove prikljuka na komunalnu infrastrukturnu mreu,
i da se u skladu sa namenom i kapacitetima moe obezbediti potreban, propisan broj
parking mesta za korisnike.
U zoni VIEPORODINOG STANOVANJA SREDNJIH gustina, koja obuhvata

prostore namenjene vieporodinom stanovanju, prostore za proirenje postojeih
stambenih kompleksa i prostore podruja regeneracije gradskog tkiva, u zavisnosti od
veliine parcele, dozvoljeno je graenje sledeih objekata:
- VIEPORODINI stambeni, stambenoposlovni ili poslovnostambeni objekat

(minimalno 4 stambene jedinice)
Odnos namena u objektu je 60% stanovanje i 40% poslovanje
- POSLOVNI objekat (moe se graditi samo kao jedinstven objekat na parceli)
U okviru zone poslovni objekat i centralna garaa se mogu graditi kao
samostalni objekat na parceli, uz potovanje propisanih urbanistikih pravila
za zonu, a ija namena nee imati tetnih uticaja na okolinu i uslove ivljenja u
neposrednom okruenju, i za koje je Procenom uticaja na ivotnu sredinu
potvreno da se uz preduzete mere zatite objekat odreene poslovne
namene moe se graditi u zoni vieporodinog stanovanja.
- DRUGI objekti na parceli (pratei, pomoni)
U zoni vieporodinog stanovanja na parceli se iskljuivo mogu graditi pratei
objekti stanovanja u cilju obezbeenja dopunskih sadraja stanovanju i to:
zajednike garae, parkiralita, deija igralita, nadstrenice i infrastrukturni
objekti (kotlarnice, trafostanice i sl.).
U ZONI VIEPORODINOG STANOVANJA nije dozvoljena izgradnja

proizvodnih objekata, odnosno proizvodnih pogona male privrede i proizvodnog
zanatstva.
U ZONI VIEPORODINOG STANOVANJA nije dozvoljena izgradnja
autolimarskih radionica, drvara i sl.
U delovima zone VIEPORODINOG STANOVANJA - blokovima i ulinim

potezima koji poseduju tradicionalne, stvorene i prepoznatljive vrednosti, a naroito
spomeniku ili ambijentalnu vrednost kao prostorne kulturno-istorijske ili ambijentalne
celine, nisu dozvoljene uslunozanatske delatnosti tipa automehaniarska radionica,
autopraonica, drvara i sl.
Rastojanje osnovnog gabarita (bez ispada) slobodnostojeeg vieporodinog

stambenog objekta i linije susedne graevinske parcele je min 2,5 m, s tim da je ujedno
ispunjen i uslov u pogledu meusobne udaljenosti objekata u odnosu na namenu i
visinu, odnosno spratnost utvren u sklopu ovih pravila.
Za izgraene vieporodine objekte ije je rastojanje do granice graevinske

parcele manje od 2,5 m ne mogu se na susednim stranama predviati naspramni otvori
stambenih prostorija izuzev otvora za ventilaciju i osvetlenje sa parapetom visine
minimalno 1.8 m ili tzv. stakleni zidovi.

Za zonu VIEPORODINOG stanovanja se utvruju sledei urbanistiki

pokazatelji:
VIEPORODINO VIEPORODINO
URBANISTIKI POKAZATELJI STANOVANJE STANOVANJE
SREDNJIH GUSTINA VELIKIH GUSTINA
GUSTINA NASELJENOSTI 200-300 st/ha preko 300 st/ha
INDEKS IZGRAENOSTI 2,1 2,4
INDEKS ZAUZETOSTI max. 40% max. 40%
U zoni vieporodinog stanovanja srednjih gustina izdvojeni su delovi blokova

(4.2.; 6.1. i 12.4.) za koje su definisani posebni urbanistiki parametri koji su prikazani u
sledeoj tabeli:
VIEPORODINO STANOVANJE SREDNJIH

URBANISTIKI POKAZATELJI
GUSTINA (delovi blokova 4.2.; 6.1. i 12.4.)

INDEKS IZGRAENOSTI 1,8
INDEKS ZAUZETOSTI max. 40%
Procenat uea zelenila u sklopu ZONA VIEPORODINOG STANOVANJA

SREDNJIH I VELIKIH GUSTINA je min 30%.
Minimalna spratnost stambenih objekata u zonama VIEPORODINOG

STANOVANJA SREDNJIH GUSTINA je P+2+Pk, a maksimalna spratnost objekata je
P+4+Pk (prizemlje + etiri sprata + potkrovlje).
STANOVANJA SREDNJIH GUSTINA (blokovi 4.2.; 6.1. i 12.4.) je P+2, a maksimalna
spratnost objekata je P+3+Pk (prizemlje + tri sprata + potkrovlje).
STANOVANJA VELIKIH GUSTINA je P+3+Pk, a maksimalna spratnost objekata je P+6
(prizemlje + 6 spratova bez mogunosti korienja tavanskog prostora).
Dozvoljena je izgradnja podruma ili suterena ako ne postoje smetnje geotehnike

i hidrotehnike prirode.
Dozvoljava se primena nestandardnih etaa: visoko prizemlje, meusprat,
galerija, potkrovlje, mansarda u zavisnosti od naina koritenja, namene i funkcije
objekta.
Kod postojeih objekata se dozvoljava rekonstrukcija i nadogradnja prema
propisanim parametrima za zonu.

Visina objekta rastojanje od nulte kote terena do kote slemena, za

vieporodine stambene, stambeno-poslovne i poslovne objekte moe biti:
- za zonu vieporodinog stanovanja srednjih gustina max. 22,0 m,
- za zonu vieporodinog stanovanja srednjih gustina u delovima blokova 4.2.;
6.1. i 12.4. je max. 19,0 m, i
- za zonu vieporodinog stanovanja velikih gustina max. 26,0 m;
i treba da je usaglaena sa visinom postojeih objekata uz koje se gradi, odnosno sa
planiranom visinom objekata u zoni, bloku ili ulinom potezu.
Ukoliko se graevinska i regulaciona linija poklapaju, visina objekta moe biti ista
ili manja od 1,5 irina regulacije ulice tj. od graevinske linije naspramnog objekta;
Namena etaa vieporodinih stambenih i stambeno-poslovnih objekata utvruje

se u odnosu na funkciju i nain korienja objekta:
Podrum i suteren za pomone zajednike prostorije stanara (kotlarnica,
ostave za ogrev, stanarske ostave, veernica, ostava za bicikle i dr.) I zajednike
parking garae
Prizemlje za stambene, poslovne prostorije i garae
Visoko prizemlje za stambene ili poslovne
Sprat za stambene, izuzetno administrativno- poslovne
Potkrovlje za stambene, eventualno pomone zajednike prostorije stanara
(ostave, veernice i sl.)
Tavan moe da se koristi kao ostava ili da se adaptira u potkrovlje ako postoje
prostorni i drugi uslovi.
Galerija za stambene odnosno radne svrhe; po pravilu se predvia u poslovnim
prizemljima objekata, tamo gde je to dozvoljeno; u potkrovlju odnosno mansardnoj etai
prilagoava se volumenu i drugim osobinama te etae; galerija se ne moe smatrati ili
pretvoriti u spratnu etau;
Meusobna udaljenost slobodnostojeih vieporodinih stambeno i stambeno -

poslovnih objekta i objekata koji se grade u prekinutom nizu, iznosi najmanje polovinu
visine vieg objekta, a minimalno 5,0 m ako susedni objekat na naspramnom zidu
sadri otvore za dnevno osvetljenje stambenih ili poslovnih prostorija sa normalnim
parapetom. Udaljenost se moe smanjiti na jednu etvrtinu ako se na naspramnim
fasadama objekata ne nalaze otvori stambenih prostorija (kao i otvori ateljea i poslovnih
prostorija). Objekat ne sme zaklanjati direktno osunanje drugom objektu vie od
polovine trajanja direktnog osunanja.
Za vieporodini stambeni objekat koji ima indirektnu vezu sa javnim putem
preko privatnog prolaza Aktom o urbanistikim uslovima e se utvrditi uslovi za
izgradnju, a u skladu sa utvrenim urbanistikim parametrima.
Garae vieporodinih stambenih objekata planiraju se nadzemno na

graevinskoj parceli kao zajednike garae-nizovi ili podzemno ispod objekta i izvan
gabarita objekta.
U sluaju da se graevinske parcele za vieporodinu stambenu izgradnju
ograuju ograda mora biti transparentna i ne moe prelaziti visinu od 1,4 m.

Zajednike parcele (kompleksi) po pravilu se ne ograuju, niti objekti na njima, ne

raunajui ukrasne i ograde od ivice u sklopu ureenja zelenih povrina,
Samostalne parcele, posebno u zonama ivine stambene gradnje, ograuju se
sa tri unutranje strane a sa uline mogu da se ograuju one koje sadre povuene
vieporodine stambene (stambeno-poslovne) objekte.
Pristup parceli po pravilu treba da je reen sa javnog puta ulice (kada je

parcela direktno oslonjena na javnu povrinu) ili indirektnom vezom sa javnim putem,
preko privatnog prolaza, s tim da njegova irina ne moe biti manja od 4,0 m.
Ukoliko se radi o ivinoj gradnji - tradicionalnim nizovima prolaz u dubinu parcele
obezbediti kroz pokriveni prolaz pasa irine min. 4,0 m i visine od 4,5 m, kako bi se
obezbedio pristup vatrogasnih vozila, hitne pomoi i kamiona u funkciji obavljanja
odreenih poslovnih i radnih delatnosti u okviru objekata na parceli.
Za pristup objektu moraju se ispotovati uslovi za neometano kretanje starih,
hendikepiranih i invalidnih lica.
Parkiranje
Uslovi za obezbeenje prostora za parkiranje vozila na sopstvenoj graevinskoj
parceli, izvan javne povrine su:
- 1 parking ili garano mesto na 70,0 m2 korisne povrine.
Zajednika garaa moe biti u sklopu objekta ili kao samostalni (- drugi) objekat
na parceli.
Sem ispod osnovnog gabarita, objekat moe da sadri podzemne delove i van
njega i to po pravilu u ravni terena (ili sa max izdizanjem do 1,5 m ukoliko to uslovi
parcele dozvoljavaju), a za potrebe izgradnje zajednike garae, pri emu se ne smeju
prei granice parcele.
Ukoliko iz opravdanih razloga nije mogue obezbediti potreban broj parking-
garanih mesta na parceli, primenjuje se uslov da se maksimalno 50% parking ili
garanih mesta moe obezbediti na javnom parkingu ili u javnoj garai, a u svemu
prema "Odluci o dopuni odluke o merilima za ugovaranje visine zakupnine i naknade za
ureivanje graevinskog zemljita" ("Slubeni list optine Subotica" broj 11/2004).
6.2.2. ZONA POSLOVANJA
Zone poslovanja obuhvataju prostore namenjene poslovanju

KOMERCIJALNIM FUNKCIJAMA i BANJSKOM TURIZMU.
U zoni namenjenoj poslovanju i komercijalnim funkcijama se dozvoljava izgradnja

objekata proizvodnog zanatstva i drugih delatnosti rada (robno transportne usluge,
skladitenje i sl.), stim da ove namene na nivou zone mogu biti zastupljene max. 35%.
U zoni namenjenoj banjskom turizmu nije dozvoljena izgradnja objekata
proizvodnog zanatstva i drugih delatnosti rada.
Osim napred naznaenih objekata potrebnih za obavljanje planiranih delatnosti u
zoni se mogu graditi i ugostiteljski objekti, objekti sporta i rekreacije, kao i servisni
objekti (zajednike garae, pumpne i gasne stanice), verski objekti i objekti stanovanja
iskljuivo kao poslovno-stambeni objekti.

U zoni namenjenoj KOMERCIJALNIM FUNKCIJAMA uz ulicu Jovana Mikia,

alternativno je dozvoljena izgradnja stambeno-poslovnih i poslovno-stambenih objekata.

poslovanja je:
U okviru zone POSLOVANJA, u zavisnosti od veliine parcele, dozvoljeno je

graenje sledeih objekata:
- POSLOVNI objekat
- POSLOVNO-PROIZVODNI objekat (osim u zoni banjskog turizma)
- POSLOVNO-SKLADINI objekat (osim u zoni banjskog turizma)
- PROIZVODNO-SKLADINI objekat (osim u zoni banjskog turizma)
- POSLOVNO-PROIZVODNO-SKLADINI objekat (osim u zoni banjskog
turizma)
- DRUGI objekti na parceli (pratei, pomoni) u sklopu planiranih poslovno-
proizvodnih kompleksa mogu se graditi i drugi objekti koji su neophodni za
obavljanje osnovne delatnosti i to: administrativno upravne zgrade,
otvorena i zatvorena skladita, komunalni objekti, interne stanice za
snabdevanje gorivom, sportsko - rekreativni objekti i poslovno-stambeni
objekti sa 1-2 stana za vlasnika s tim da stambena povrina moe zauzeti
max. 30% razvijene povrine poslovnog objekta.
Graevinska linija poslovnih objekata koji se grade uz ulice koje imaju potrebnu
irinu regulacije se moe poklapati sa regulacionom linijom. U ostalim sluajevima
graevinska linija mora da je povuena minimalno 5,0 m u odnosu na regulacionu liniju.
Izgradnja proizvodnih i skladinih objekata je uslovljena minimalnom udaljenosti
graevinske od regulacione linije na 5,0 m.
Kod izgradnje objekata kombinovanih namena primenjuju se uslovi propisani za
poslovne, odnosno proizvodne i skladine objekte.
U zoni banjskog turizma poloaj poslovnih objekata i objekata drugih namena
koje su dozvoljene u zoni, e se odrediti na osnovu uslova iz regulacionih planova ili
uslova iz Urbanistikog projekta.
Za zonu POSLOVANJA se utvruju sledei urbanistiki pokazatelji:
URBANISTIKI ZONA KOMERCIJALNIH ZONA BANJSKOG

PARAMETRI FUNKCIJA TURIZMA
INDEKS IZGRAENOSTI max. 1,4 max. 1,2
INDEKS ZAUZETOSTI max. 40 % max. 35 %
U zoni KOMERCIJALNIH FUNKCIJA, ukoliko je parkiranje obezbeeno u

podzemnoj etai, maksimalni dozvoljeni indeks zauzetosti je 50%.

Maksimalni stepen iskorienosti parcela je 70% (raunajui sve objekte

visokogradnje i platoe sa saobraajnicama i parkinzima).
Procenat uea zelenila u sklopu komercijalnih funkcija je min 30%, dok je u
zoni banjskog turizma min. 40%.
Maksimalna dozvoljena spratnost objekata u zoni POSLOVANJA je P+2+Pk

(prizemlje + dva sprata+ potkrovlje).
Uobiajena spratnost (ali ne i strogo definisana zato to zavisi od tehnologije
delatnosti) proizvodnih, servisnih i skladinih objekata je P (prizemlje) sa istom
visinom od 46 m. Maksimalna spratnost ovih objekat je P+1 (prizemlje + sprat), a
izuzetno i vie zavisno od tehnologije, i to do dozvoljenih urbanistikih parametara.
Dozvoljena je izgradnja podruma ili suterena ukoliko nema smetnji geotehnike ili
hidrotehnike prirode.
Namena etaa poslovnih objekata utvruje se u odnosu na funkciju i nain
korienja objekta:
Podrum za pomone, pratee prostorije radne, odnosno poslovne delatnosti
(kotlarnica, prostor za smetaj ogreva, sklonite,garaa, magacini, skladita i sl.)
Suteren za pomone, pratee, izuzetno radne prostorije (kotlarnica, smetaj
ogreva, garaa, skladite, radionica, i sl.)
Prizemlje i visoko prizemlje za poslovne i radne prostorije prema vrsti
delatnosti ili proizvodnje (prodavnice, komercijalni sadraji, trgovinsko-ugostiteljske,
zanatsko-usluno, zanatske radnje, radionice, proizvodni pogoni sa vrstama proizvodnje
koje su dozvoljene da se obavljaju u zoni, odnosno sa proizvodnjom koja ne ugroava
uslove stanovanja na pripadajuoj ili susednim parcelama, ulinom potezu ili bloku.
Sprat za poslovne i radne prostorije u zavisnosti od vrste proizvodnje,
mogunosti njene organizacije u pogledu tehnolokog procesa, administraciju i druge
pratee delatnosti u slubi proizvodnje, odnosno i poslovanja
Potkrovlje i mansarda za poslovne, odnosno radne prostorije u procesu
proizvodnje i pratee prostorije (magacini, arhive i sl.)
Najmanja meusobna udaljenost objekata u zoni poslovanja je 5,0 m, odnosno

minimalno polovinu visine vieg objekta. Poslovni objekat ne sme direktno zaklanjati
osunanje drugom poslovnom objektu vie od polovine trajanja direktnog osunanja.
U okviru poslovno-proizvodnih kompleksa, dozvoljena je izgradnja poslovno

stambenog objekta, (1-2 stana za potrebe vlasnika), s tim da stambeni prostor mora
da bude izvoen istovremeno ili nakon izgradnje poslovnih sadraja i njegova povrina
ne moe da zauzima vie od 30% izgraene (razvijene) povrine objekta.
Ograivanje parcela sa poslovnim objektima namenjenim za obavljanje poslovne
i radne delatnosti ija izgradnja zahteva posebne uslove u pogledu funkcionalnog
izdvajanja ili zatite neposrednog okruenja (proizvodni pogoni, radionice, benzinske
stanice i sl.) mogu se ograivati zidanom ogradom visine do 2,2 m odnosno prema
uslovima koje odredi nadleni organ.

Za svaku graevinsku parcelu u okviru zone mora se obezbediti kolski i peaki

prilaz. Kolski prilaz parceli je minimalne irine 5,0 m sa minimalnim unutranjim
radijusom krivine od 8,0 m. Peaki prilaz je minimalne irine 1,5 m.
Sem ureenja peakih i kolskih pristupa kao i pristupa za nesmetano kretanje
starih, hendikepiranih i invalidnih lica u okviru kompleksa koji su namenjeni za javno
korienje, podrazumeva se izvoenje interne saobraajnice, kao i potrebne
manipulativne povrine po pravilu sve sa tvrdim zastorom.
Slobodne povrine na parceli se po pravilu ozelenjavaju i hortikulturno ureuju
(travnjaci, cvetnjaci, drvoredi i sl.), oplemenjuju urbanim mobilijarom (fontane, skulpture,
klupe) a u zavisnosti od veliine parcele i delatnosti obogauju sportsko rekreativnim
povrinama i objektima tenis tereni, sportska igralita, bazeni.
Parking prostor za korisnike objekta, po pravilu reavati u okviru parcele, u
skladu sa uslovima prikljuka na javnu saobraajnicu.
Ukoliko se u okviru objekta na parceli obavlja poslovna delatnost (porodini i
vieporodini stambeno poslovni i poslovni objekat) namenjena zadovoljenu potreba
ireg kruga korisnika, ili planirana vrsta delatnosti ima posebne zahteve u pogledu
smetaja vozila korisnika, moe se u ulinom prostoru u irini parcele odobriti izgradnja
parking prostora, ukoliko za to postoje prostorni preduslovi i ovakav nain korienja
javne povrine ne remeti osnovnu namenu prostora i funkcionisanje saobraaja u ulici.
Parking prostor se moe oformiti i u prednjem delu parcele, u okviru prostora
izmeu regulacione i graevinske linije, ukoliko se postavljanjem objekta na veoj
udaljenosti od regulacione linije ne naruava urbani red u ulinom potezu, bloku.
Za poslovne i ostale objekte svih vrsta obezbediti uslov 1 parking ili garano
mesto na 70,0 m2 korisnog prostora.
Smetaj vozila kamiona i radnih maina koje su neophodne za obavljanje
poslovne i radne delatnosti planirane u sklopu poslovnih i proizvodnih objekata ija je
realizacija dozvoljena u zoni, reavati iskljuivo na pripadajuoj parceli, u skladu sa
uslovima organizacije i ureenja parcele.
6.2.3. ZONA RADA
Zone rada obuhvataju prostore namenjene proizvodnji PROIZVODNE ZONE i

prostore namenjene maloj privredi ZONE MALE PRIVREDE sa delatnostima iz oblasti
proizvodnog zanatstva i irokog dijapazona proizvodne i preraivake delatnosti na
nivou malih preduzea.
U okviru PROIZVODNIH ZONA dozvoljava se izgradnja proizvodnih objekata

razliitog spektra privrednih delatnosti (proizvodnje, proizvodnog zanatstva i drugih
delatnosti rada - robno transportne usluge, skladitenje i sl.).
Uz proizvodne i druge delatnosti rada (skladitenje, robno-transportne usluge),
na nivou zone moe biti zastupljeno i poslovanje do max. 50% na nivou zone.
U zoni namenjenoj proizvodnji nije dozvoljena izgradnja samostalnih stambenih
objekata. Stanovanje je izetno dozvoljeno u sklopu poslovno stambenog objekta
(max. 2 stana za potrebe vlasnika), s tim da stambeni prostor mora da bude izveden
istovremeno ili nakon izgradnje poslovnih sadraja i njegova povrina ne moe da
zauzima vie od 30% izgraene (razvijene) povrine poslovno-stambenog objekta.

U okviru zone MALE PRIVREDE dozvoljena je izgradnja objekata u oblasti

proizvodnog zanatstva, proizvodnih objekata na nivou malih preduzea i poslovnih
objekata. Stanovanje u okviru zone je dozvoljeno iskljuivo u sklopu poslovno-
stambenih objekata i moe biti zastupljeno do max 30% na nivou zone.
Osim napred naznaenih objekata i planiranih delatnosti u zoni rada se mogu
graditi i: ugostiteljski objekti, objekti sporta i rekreacije, komunalni objekti, kao i servisni
objekti (zajednike garae, pumpne i gasne stanice), verski objekti.
RADA je:
U okviru zone RADA, u zavisnosti od veliine parcele, dozvoljeno je graenje

sledeih objekata:
- PROIZVODNI objekat
- PROIZVODNO- POSLOVNI objekat
- PROIZVODNO-SKLADINI objekat
- POSLOVNO-SKLADINI objekat
- POSLOVNO-PROIZVODNO-SKLADINI objekat
- POSLOVNI objekat
- DRUGI objekti na parceli (pratei, pomoni).
Izgradnja proizvodnih i skladinih objekata je uslovljena minimalnom udaljenosti

graevinske od regulacione linije na 5,0 m.
Kod poslovnih objekata, koji su planirani uz ulice koje imaju formiranu potrebnu
irinu regulacije, graevinska linija moe da se poklapa sa regulacionom linijom. U
ostalim sluajevima graevinska linija mora da je povuena minimalno 5,0 m u odnosu
na regulacionu liniju.
Kod izgradnje objekata kombinovanih namena primenjuju se uslovi propisani za,
proizvodne i skladine, odnosno poslovne objekte.
Minimalna udaljenost objekta od granice parcele je 1,0 m, ali pod uslovom da su
zadovoljeni uslovi protivpoarne zatite i da je meusobni razmak izmeu objekata vei
od 5,0 m, odnosno vei od polovine visine vieg objekta.
Za zonu RADA se utvruju sledei urbanistiki pokazatelji:
ZONE PROIZVODNJE I
URBANISTIKI POKAZATELJI
MALE PRIVREDE
U zoni PROIZVODNJE I MALE PRIVREDE, ukoliko je parkiranje obezbeeno u

podzemnoj etai, maksimalni dozvoljeni indeks zauzetosti je 50 %.
Maksimalni stepen iskorienosti parcela je 70% (raunajui sve objekte
visokogradnje i platoe sa saobraajnicama i parkinzima).
Procenat uea zelenila u sklopu zone industrije i male privrede je min 30%.
Maksimalna dozvoljena spratnost objekata u zoni RADA je P+1 (prizemlje +

sprat), za proizvodne objekte i objekte male privrede, a maksimalna spratnost
poslovnih objekata je P+2+Pk (prizemlje + dva sprata+ potkrovlje).
Uobiajena spratnost (ali ne i strogo definisana zato to zavisi od tehnologije
delatnosti) proizvodnih, servisnih i skladinih objekata je P (prizemlje) sa istom
visinom od 46 m. Maksimalna spratnost ovih objekat je P+1 (prizemlje + sprat), a
izuzetno i vie zavisno od tehnologije, i to do dozvoljenih urbanistikih parametara.
Dozvoljena je izgradnja podruma ili suterena ukoliko nema smetnji geotehnike ili
hidrotehnike prirode.
Najmanja meusobna udaljenost objekata u zoni rada je 5,0 m, odnosno

minimalno polovinu visine vieg objekta. Poslovni objekat ne sme direktno zaklanjati
osunanje drugom poslovnom objektu vie od polovine trajanja direktnog osunanja.
U sklopu planiranih kompleksa mogu se graditi i drugi objekti i to: poslovno-

stambeni, administrativno-upravne zgrade, otvorena i zatvorena skladita, komunalni
objekti, interne stanice za snabdevanje gorivom, sportsko - rekreativni objekti i dr.
U okviru proizvodno-poslovnih kompleksa, dozvoljena je izgradnja poslovno
stambenog objekta, (1-2 stana za potrebe vlasnika), s tim da stambeni prostor mora
da bude izvoen istovremeno ili nakon izgradnje poslovnih ili radnih sadraja i njegova
povrina ne moe da zauzima vie od 30% izgraene (razvijene) povrine objekta.
Parcele namenjene za obavljanje radne delatnosti (proizvodni pogoni, skladini
prostori, radionice i sl.) mogu se ograivati zidanom ogradom visine do 2,2 m odnosno
prema uslovima koje odredi nadleni organ.
Za svaku graevinsku parcelu u okviru zone mora se obezbediti kolski i peaki

prilaz. Kolski prilaz parceli je minimalne irine 5,0 m sa minimalnim unutranjim
radijusom krivine od 8,0 m. Peaki prilaz je minimalne irine 1,5 m.
Sem ureenja peakih i kolskih pristupa kao i pristupa za nesmetano kretanje
starih, hendikepiranih i invalidnih lica (u okviru kompleksa koji su namenjeni za javno
korienje), podrazumeva se izvoenje interne saobraajnice, kao i potrebne
manipulativne povrine po pravilu sve sa tvrdim zastorom.
Slobodne povrine na parceli se po pravilu ozelenjavaju i hortikulturno ureuju
(travnjaci, cvetnjaci, drvoredi i sl.), oplemenjuju urbanim mobilijarom (fontane, skulpture,
klupe) a u zavisnosti od veliine parcele i delatnosti obogauju sportsko rekreativnim
povrinama i objektima (tenis tereni, sportska igralita, bazeni).
Parking prostor za korisnike objekta, po pravilu reavati u okviru parcele, u
skladu sa uslovima prikljuka na javnu saobraajnicu.
Parking prostor za korisnike poslovnog objekta moe se urediti u delu parcele
prema ulici ispred objekta, povlaenjem graevinske linije objekta u dubinu parcele u
odnosu na regulacionu liniju ulice u potrebnoj irini, ukoliko se time ne naruava nain
gradnje u ulinom potezu, bloku i stvoreni urbani red.

Za poslovne i ostale objekte svih vrsta obezbediti 1 parking ili garano mesto
na 70,0 m2 korisnog prostora.
Smetaj vozila kamiona i radnih maina koje su neophodne za obavljanje
poslovne i radne delatnosti planirane u sklopu poslovnih i proizvodnih objekata ija je
realizacija dozvoljena u zoni, reavati iskljuivo na pripadajuoj parceli, u skladu sa
uslovima organizacije i ureenja parcele.
6.2.4. ZONA JAVNE NAMENE
Zone javne namene obuhvataju prostore koji su izgraeni ili su namenjeni za

izgradnju objekata od opteg interesa.
Izgradnja javnih objekata na osnovu ovih pravila graenja je dozvoljena samo u
sluaju da su kompleksi javne namene izdvojene zasebne prostorne celine u funkciji:
kolstva, zdravstva, socijalne zatite i sl., uz uslov potovanja urbanistikih parametara,
kao i propisa i normativa za odreenu namenu objekata.
U ostalim sluajevima je neophodna izrada Plana detaljne regulacije kojim e se
definisati prostori za izgradnju javnih objekata i detaljno utvrditi uslovi za izgradnju novih
i rekonstrukciju postojeih objekata, a u skladu sa vaeim propisima i definisanim
normativima za odreenu namenu objekata.
6.2.4.1. ZONE JAVNIH OBJEKATA I POVRINA OD OPTEG INTERESA
Za postojee i planirane prostore javne namene i izgradnju objekata od opteg

interesa obuhvata u okviru urbanistike zone utvruju se sledei urbanistiki pokazatelji:
URBANISTIKI POKAZATELJI ZONE JAVNE NAMENE

Procenat uea zelenila u sklopu zone JAVNIH OBJEKATA i POVRINA OD

OPTEG INTERESA je min 30%.
Svi javni objekti moraju biti izgraeni u skladu sa pozitivnim zakonskim
propisima, standardima za izgradnju pojedinih objekata.
U ovim pravilima su dati urbanistiki uslovi i normativi koji se odnose na izgradnju

i planiranje objekata javne namene, odnosno kompleksa sledee namene:
a) Predkolske vaspitne ustanove

jasleni uzrast (1-3 godine)
- radijus opsluivanja 600 m
- broj dece 4% od ukupnog broja stanovnika
- obuhvat 40%
- kapacitet do 80 dece po grupi 10-15 dece.
- povrina kompleksa 25-40 m2 / po detetu
- potrebna izgraena povrina 4,5 m2 / po detetu
- slobodna povrina 10-15 m2/po detetu

uzrast 3-7 godina

- broj dece 6% od ukupnog broja stanovnika
- obuhvat 70%, a predkolski uzrast 100%
- kapacitet max.120 dece u grupama po 10-15 .
- povrina kompleksa 30-50 m 2 /po detetu
- potrebna izgraena povrina 5,5 m2 / po detetu
- slobodna povrina 10-15 m2/po detetu
- jedno PM na 70 m2 korisnog prostora
b) osnovno, srednje, vie i visoko obrazovanje

osnovno obrazovanje ( starosna grupa 7-14 godina)
- obuhvat 15% od ukupnog broja stanovnika i cca 98% starosne populacije
- izgraena bruto povrina 7,0-8,0 m2/po ueniku
- veliina kolskog kompleksa 25-30 m2/ueniku
- 28-32 uenika u uionici
- spratnost objekta P+2+Pk
- udaljenost od saobraajnice 50m
- kompleks opremljen otvorenim sportskim terenima i fiskulturnom salom
- slobodna povrina 25-30 m2/po ueniku
- jedno PM na 70m korisnog prostora
srednje obrazovanje (starosna grupa od 14-19 godina)

- obuhvat 4% od planiranog stanovnitva ili 80% od starosne grupe
- povrina kompleksa 30 m2 / po ueniku
- izgraena povrina 15-20 m2 / po ueniku
- 22-25 uenika u uionici
- kompleks opremljen otvorenim sportskim terenima i fiskulturnom salom
- rad u dve smene
- jedno PM na 70m2 korisnog prostora
vie i visoko obrazovanje (starosna grupa od 18 i vie)

- locirani u gradu i povezani sa gradskim saobraajem
- povrina kompleksa 25 m2 / po studentu
- izgraena povrina 10-12m2 / po studentu
- 20-22 studenta u uionici
- kompleks opremljen otvorenim terenima za sport i rekreaciju
- parking 1/20 korisnika + 1/2 zaposlenih
c) kultura
biblioteka
- obuhvat 25% svih stanovnika preko 7 godina starosti
- 10 korisnika na 1.000 stanovnika
- 3 m2 po korisniku
- 1.500 knjiga na 1.000 stanovnika.
- povrina 80 knjiga / m2
- pratei prostor 10m2 / po zaposlenom

bioskop
- 1 mesto na 25 stanovnika
- kompleks-parcela 7m po korisniku
- sala 2 m2 po seditu
- radius opsluivanja 1.500 m
- opsluuje 20.000 stanovnika
- jedno PM na 20-30 sedita
letnja pozornica
- 25 mesta na 1.000 stanovnika
pozorite
- 15 mesto na 1.000 stanovnika
- kapacitet objekta 600-1000 mesta
deije pozorite
- 20 mesta na 1.000 stanovnika
- kompleks - parcela 6m po korisniku
- jedno PM na 20 sedita
dom kulture
- opsluuje 30.000 stanovnika
- radius opsluivanja 1.500 m
- 40 mesta na 1000 stanovnika
- kompleks - parcela 10-14 m po korisniku
- sala 6 m2 po seditu-povrina objekta
- kapacitet 1.000-1.300 korisnika sala max. 700 mesta
- jedno PM na 10 sedita
muzej
- 10 korisnika na 1.000 stanovnika
- 2 m2 po korisniku
- jedno PM na 10 posetioca
- poeljna lokacija u centru
d) zdravstvo
dom zdravlja
- opsluuje do 50.000 stanovnika
- locira se u centru podruja
- razvijena povrina objekta 5-6 hiljada m2
- spratnost objekta do P+2
- jedno PM na 10 pregledanih

opta bolnica
- 9 leaja na 1.000 stanovnika
- povrina kompleksa 100 m po leaju
- povrina objekta 60 m po leaju
- jedno PM na 4 korisnika, jedno PM na 4 zaposlena
apoteka
- opsluuje 5.000-10.000 stanovnika
- 50 m2 na 1.000 stanovnika
- jedno PM na 3 zaposlena
veterinarska stanica
- 5 m2 na 1.000 stanovnika
- 10 m2 po obolelom grlu
e) Socijalna zatita
ueniki i studentski domovi
- locirani u gradu i povezani sa gradskim saobraajem
- povrina kompleksa 30 m2 / po korisniku
- izgraena povrina 15m2 / po korisniku
- obuhvata cca 20% uenika i cca 60% studenata koji nemaju prebivalite u
Subotici
- spratnost objekta P+3+Pk- /pansionski smetaj/ paviljonski nain gradnje
- kompleks opremljen otvorenim terenima za sport i rekreaciju
dom za stare i penzionere

- opsluuje 13-15% stanovnika starijih od 65 godina ivota.
- graevinska povrina 25 m2 po korisniku.
- povrina kompleksa 50-60 m2 po korisniku
- spratnost objekta do P+4
- jedno PM na 2 zaposlena
6.2.4.2. ZONE CENTRALNIH FUNKCIJA
Zona centralnih funkcija obuhvata prostorne celine i blokove u kojima su

koncentrisane delatnosti uprave i administracije, kulture, informisanja, obrazovanja,
zdravstvene i socijalne zatite, trgovine, ugostiteljstva, turizma i sl. Prema hijerarhiji
sistem centara je podeljen u tri nivoa: gradski centar, sektorski centri i centri
urbanistikih zona.
U zonama javne namene: gradskom centru, sektorskom centru, centru urbane
zone, uz postojee i planirane komplekse i objekte od opteg interesa, mogu se graditi
objekti namenjeni ugostiteljstvu, poslovanju, komercijalnim, i uslunim delatnostima,
sportu i rekreaciji, komunalni objekti, stim da njihova zastupljenost ne bude vea od
30% u odnosu na povrinu zone.
Zastupljenost namene stanovanja je utvrena prema nivoima centara i to:
- u gradskom centru je max. 50%
- u sektorskim centrima je max. 40% i
- u centrima urbanih zona je max. 30%.

Zona gradskog centra
Prostor gradskog centra predstavlja ujedno granicu Nepokretnog kulturnog dobra

- Istorijskog jezgra Subotice, iji jedan deo (u skladu sa novom kategorizacijom) ima
status Nepokretnog kulturnog dobra od velikog znaaja.
Uslovi za zatitu ove prostorne-kulturno-istorijske celine su definisani u sklopu

take 4.2. PRAVILA I USLOVI ZATITE NEPOKRETNIH KULTURNIH DOBARA I
AMBIJENTALNIH CELINA i u taci 4.3. USLOVI OBLIKOVANJA GRADSKIH CELINA,
PRAVACA, ZNAAJNIH LOKACIJA U GRADU, a definisani su u skladu sa
specifinostima, valorizacijom i znaajem odreenih zatienih prostornih celina i
pojedinanih objekata.
Delovi prostora gradskog centra su obraeni planovima nieg reda (Regulacioni
plan za Zonu I, Regulacioni plan za Zonu II, Regulacioni plan za deo MZ "Centar 2" -
prostor uz Mlenu pijacu i Urbanistiki projekat za blok uz Preradovievu ulicu), koji su
preispitani i usklaeni sa Zakonom tako da e se planirane intervencije na tim delovima
prostora sprovoditi na osnovu pravila graenja definisanim u tim planovima.
Za deo gradskog centra koji nije obraen planskom dokumentacijom nieg reda
neophodna je izrada Plana detaljne regulacije u kojima e biti definisana pravila i uslovi
graenja na tom prostoru.
Prilikom izgradnje objekata u zoni gradskog centra moraju biti ispotovani sledei
urbanistiki uslovi:
uz postojee i planirane objekte od opteg interesa, mogu se graditi objekti
namenjeni poslovanju, komercijalnim i uslunim delatnostima, stanovanju,
sportu i rekreaciji, ugostiteljstvu i komunalni objekti,
maksimalna spratnost objekata u zoni gradskog centra je P+4+Pk (prizemlje +
etiri sprata + potkrovlje), dok je minimalna spratnost P+2+Pk.
meusobna udaljenost naspramnih objekata mora du bude minimalno
polovinu visine vieg objekta, odnosno da ne sme zaklanjati direktno
osunanje drugom objektu vie od polovine trajanja direktnog osunanja.
pristup parceli, prolaz u dubinu parcele, poto se radi o nasleenoj ivinoj
gradnji - tradicionalnim nizovima, obezbediti kroz pokriveni prolaz pasa
irine min. 4,0 m i visine od 4,5 m, kako bi se obezbedio pristup vatrogasnih
vozila, hitne pomoi i kamiona u funkciji obavljanja odreenih poslovnih i
radnih delatnosti u okviru objekata na parceli.
Za pristup objektu moraju se ispotovati uslovi za nesmetano kretanje starih,
hendikepiranih i invalidnih lica.
Na parceli se moraju zadovoljiti propisani urbanistiki normativi: jedno parking
mesto na 70 m2 korisnog prostora, uz uslov da 1/3 vozila bude smetena u
zajednikoj garai.
Zajednika garaa moe biti samo u sklopu objekta, stim da osim ispod
osnovnog gabarita objekta, gabarit podzemne etae moe da bude i izvan gabarita
osnovnog objekta i to po pravilu u ravni terena (ili sa max izdizanjem do 1,2 m ukoliko to
uslovi parcele dozvoljavaju), pri emu se ne smeju prei granice parcele. Gabarit
podzemne garae se ne uraunava u indeks izgraenosti.
Ukoliko iz opravdanih razloga nije mogue obezbediti potreban broj parking ili
garanih mesta na parceli, primenjuje se uslov da se maksimalno 50% parking ili
garanih mesta moe obezbediti na javnom parkingu ili u javnoj garai, a u svemu
prema "Odluci o dopuni odluke o merilima za ugovaranje visine zakupnine i naknade za
ureivanje graevinskog zemljita" ("Slubeni list optine Subotica" broj 11/2004).

Zona sektorskih centara i centara urbanistikih zona
Uslov za izgradnji u ureenje centara je potovanje sledeih odredbi:

- potovanje lokacija svih planiranih centralnih sadraja, s tim da namene
pojedinih javnih objekata treba shvatiti uslovno (karakter objekta treba da bude javni, a
korisnik se moe menjati),
- javni objekti svojom arhitekturom i oblikovanjem predstavljaju repere u
prostoru i daju prepoznatljiv peat naselju,
- pored fizikih struktura u formiranju prostorno funkcionalnih celina vanu
ulogu treba da imaju i otvoreni prostori, trgovi i parkovi.
- centralni sadraji mogu biti isprepletani i sa ostalim komplementarnim
namenama, s tim da sa njima sainjavaju prostorne i funkcionalne celine. Za razne
sadraje drutvenog centra koji se nalaze u sklopu zone stanovanja kao
komplementarni sadraji treba izvriti usklaivanje sa uslovima koji vae u tim zonama
osnovne namene,
6.2.4.3. ZONE KOMUNALNIH OBJEKATA I POVRINA
Za razliite potrebe opsluivanja naselja, zavisno od prirode komunalne

delatnosti i na osnovu konkretnih uslova i potreba, planirane su povrine za njihovo
obavljanje. Lokacije povrina za obavljanje komunalnih delatnosti su delom unutar, a
delom izvan granice graevinskog reona. Izvan granica graevinskog reona planirane
su tri lokacije: (lokacija I) vodozahvat, (lokacija II) - deponija vrstog otpada i stono
groblje i (lokacija III) - glavna merno-regulaciona stanica.
U sklopu ovih prostora je planirano lociranje graevinskih objekata sa potrebnim
ureajima, instalacijama i opremom, kao i drugih objekata za proizvodnju komunalnih
proizvoda, odnosno pruanje odgovarajuih usluga stanovnicima naselja.
Za realizaciju veih kompleksa unutar granice graevinskog reona (preista
otpadnih voda, vodozahvat, stareku pijacu i sl.) obavezna je izrada regulacionih
planova, isto kao i za sve komplekse koji su izvan granice graevinskog reona.
Realizacija pojedinanih komunalnih objekata odvija se na osnovu generalnog
plana prema programima javnih komunalnih preduzea uz prethodnu izradu (ukoliko je
to potrebno) Procene uticaja na ivotnu sredinu i potovanje svih utvrenih mera
zatite.
Povrine koje su planirane za izgradnju komunalnih objekata do privoenja
planiranoj nameni koristiti za poljoprivrednu proizvodnju.
Sanitarna deponija
Dalje ureenje kompleksa deponije komunalnog i netoksinog industrijskog
otpada (privremeno reenje do izbora lokacije i formiranja regionalne deponije) urediti
prema vaeim zakonima i pravilnicima:
- Zakon o zatiti ivotne sredine ("Sl. glasnik RS" br. 135/2004),
- Zakon o stratekoj proceni uticaja na ivotnu sredinu ("Sl. glasnik RS" br.
135/2004),
- Zakon o proceni uticaja na ivotnu sredinu ("Sl. glasnik RS" br. 135/2004),
- Pravilnik o kriterijumima za odreivanje lokacije i ureenje deponija otpadnih
materija ("Slubeni glasnik RS" broj 54/92),
- Zakon o postupanju sa otpadnim materijama ("Sl. glasnik RS" br. 25/96),
- Pravilnik o uslovima i nainu razvrstavanja, pakovanja i uvanja sekundarnih
sirovina ("Sl. glasnik RS" broj 55/01).

Prema nacionalnoj strategiji upravljanja otpadom Vlade Republike Srbije,

planirano je integralno upravljanje otpadom izgradnjom regionalnih deponija.
Konanu lokaciju regionalne sanitarne deponije komunalnog i netoksinog
industrijskog otpada neophodno je odrediti na osnovu istranih geomehanikih radova,
odnosno Studije o izboru lokacije.
Postojea deponija u Subotici se moe koristiti u narednom periodu od 5-7
godina kao kontrolisano smetlite, da bi nakon realizacije sluila kao transfer stanica.
Stono groblje
Uklanjanje ivotinjskih leeva e se vriti u okviru planiranog stonog groblja u
skladu sa :
- Pravilnikom o nainu nekodljivog uklanjanja ivotinjskih leeva i otpadaka
ivotinjskog porekla i o uslovima koje moraju da ispunjavaju objekti i ioprema za
sabiranje, nekodljivo uklanjanje i utvrivanje uzroka uginua i prevozna sredstva za
transport ivotinjskih leeva i otpadaka ivotinjskog porekla ("Slubeni list SFRJ" broj
53/89) i
- Pravilnikom o nainu nekodljivog uklanjanja i iskoriavanja ivotinjskih
leeva ("Slubeni list SFRJ" broj 53/89)
Nacionalna strategija u ovoj obalasti podrazumeva izgradnju sistema za

sakupljanje i privremeno skladitenje otpada animalnog porekla i kafilerija za njegov
tretman, to predstavlja najbezbedniji nain upravljanja ovim otpadom.
Oko sanitarne deponije komunalnog i netoksinog industrijskog otpada i stonog
groblja neophodno je formirati zatitno zelenilo od autohtonih vrsta, komplekse ograditi,
obrzbediti pristupni put do stonog groblja i ostale infrastrukturne sadraje.
Groblja
Groblja su takve institucije koje sa svojim zelenilom tek treba da dobiju na
znaaju po pitanju ozelenjavanja s obzirom da je uglavnom planirano njihovo gaenje
i pretvaranje u parkovske povrine.
Postojea groblja koja su u funkciji treba dopuniti zelenilom, koje treba da je
ureeno u parkovskom stilu, a obodom kompleksa formirati zatitno zelenilo u irini od
8-12 m, koje treba da sadri visoko rastinje kao i bunaste vrste.
Planirano centralno groblje e biti formirano kao parkovsko. Glavni objekat treba
da bude blizu ulaza ili u teitu povrine. Putevi i staze treba da proimaju itav prostor
da se lako moe doi do svakog dela groblja. Glavni ulaz treba da ima irinu 6 m, a
sporedni putevi od 3-4 m. Znaajna je sadnja visokog rastinja koje osim dominantne
estetske funkcije ima i funkciju zatitnog zelenila od dominantnih vetrova. Ovakvim
tipom ozelenjavanja dobiemo grandiozniji izgled prostora, koji naravno treba da bude
veoma uredan, intenzivno ureivan.
40% , a pravila ozelenjavanja su definisana u taci 6.2.4.5.
Funcionalna podela groblja treba da se sastoji od sledeih odnosa:
- 40% namenjeno grobnim mestima
- 40% zatitni zeleni pojas i parkovski oblikovan prostor
- 16% povrine za saobraajnice
- 3% trg za ispraaj i
- 1% ostali sadraji.

U sklopu novog groblja dozvoljena je izgradnja sakralnih objekata prema

crkvenim, odnosno verskim kanonima.
Za formiranje parkovskog groblja normativ je 14 m2 po stanovniku.
Uslovi za ureenje groblja i sahranjivanje umrlih na podruju Optine Subotica su

definisani Odlukom o ureenju i odravanju groblja i sahranjivanju (Sl.list SO Subotica
13/98, 4/99, 13/2000 i 30/2001).
Kvantaka pijaca
Ovaj komunalni sadraj je planiran u bloku 8.4. na neizgraenom terenu u
neposrednoj blizini planirane saobraajnice I reda. Na taj nain, uz dobru povezanost sa
ostalom saobraajnom mreom (preko Somborskog puta sa planiranim "Y" krakom
autoputa) ovaj sadraj e biti na odreeni nain lociran periferno, odnosno izdvojen od
drugih naseljskih sadraja i spreie se ulazak tekih kamiona u gradsko podruje.
Izgradnja i ureenje ovog komunalnog sadraja treba da bude izvedena u skladu
sa njegovom osnovnom funkcijom i svim zakonima i propisima koji reguliu njegovo
formiranje i graenje.
6.2.4.4. ZONE SPORTA I REKREACIJE
U okviru postojeih i planiranih zona sporta i rekreacije, izgradnja objekata i

sadraja mora biti u skladu i prema vaeim prorisima i normativima s obzirom na broj
korisnika, a prema planiranim sadrajima u okviru zatvorenih i otvorenih povrina.
U zoni se mogu graditi i turistiko-ugostiteljski objekti, komercijalni, komunalni i
stambeno-poslovni objekti, stim da njihova zastupljenost ne bude vea od 20% na nivou
zone.
Za zonu se utvruju sledei urbanistiki pokazatelji:
URBANISTIKI
ZONE SPORTA I REKREACIJE
POKAZATELJI
INDEKS ZAUZETOSTI max. 25% (raunaju se samo objekti)
Ukupan indeks zauzetosti, raunajui objekte i otvorene sportske terene je

maksimalno 60%.
Organizacija i ureenje kompleksa namenjenog izgradnji objekata i prateih

sadraja u funkciji sporta i rekreacije je uslovljeno vrstom planirane sportske aktivnosti,
propisanim normativima za veliinu sportskih terena na otvorenom i zatvorenom
prostoru kao i max. brojem korisnika i gledalaca na tribinama.
U cilju uklapanja u neposredno okruenje potrebno je ispotovati zateeni nain
postavljanja objekata u neposrednom okruenju u odnosu na ulini front.
Organizacija parcele i izgradnja objekata moe se vriti na osnovu Planom
predviene dokumentacije uz potovanje utvrenih pravila graenja, i na osnovu
vaeih normativa i propisa za objekte odreene namene, odnosno prema vrsti
sportske aktivnosti i broju korisnika, stim da se na parceli-kompleksu moraju obezbediti i
uslovi za parkiranje i garairanje vozila, kako zaposlenih tako i ostalih korisnika.
Prilikom ureena postojeih i izgradnje novih sportsko-rekreacionih kompleksa

primenjivati sledee normative i parametre:
a) igralita za decu od 1-3 god. i 3-6god

- lociraju se u svakom bloku na udaljenosti 30-50 m od stana za decu do 3 god.
i 50-100 za decu do 6 god.
- kapacitet dece 15-20 za decu do 3 god. i 30-50 za decu do 6 god.
- potrebna povrina 2 m2 po detetu ili 0,15 m2 po stanovniku, za decu do 3 god.
- potrebna povrina 5 m2 po detetu ili 0,5 m2 po stanovniku, za decu do 6 god.
b) tereni i objekti za rekreaciju
- obuhvata terene za male sportove za rekreaciju stanovnitva u bloku
- potrebna povrina 5 m2 po stanovniku
- sale za rekreaciju 0,8 m2 po stanovniku ili 10 m2 po korisniku.
c) sportski stadioni - igralita
- povrina terena 2 m2 po stanovniku
- 1,5 m2 po seditu
- izgraenost 25%
d) specijalni sportski tereni: plivalita, kupalita, klizalita i dr.
- planiraju se na 50.000 stanovnika
- izgraenost 25% kompleksa
- 0,8 m2 po stanovniku
- 10 m2 po seditu za tribine
e) izletita
- predstavljaju organizovane punktove za celodnevni odmor i rekreaciju
stanovnika te se opremaju sadrajima koji e zadovoljiti potrebe svih starosnih
dobi tj. objektima za pasivnu i aktivnu rekreaciju i odmor.
- Minimalna povrina je 50 m2 po izletniku.
Prilikom izgradnje objekata u zoni sporta i rekreacije moraju biti ispotovani

sledei urbanistiki uslovi:
sve slobodne povrine u sklopu zona sporta i rekreacije treba da su parkovski
ozelenjene i ureene, a uee zelenih povrina u kopmleksima namenjenim
sportu i rekreaciji mora da bude minimalno 40%
svi kompleksi namenjeni sportu i rekreaciji moraju biti adekvatno komunalno
opremljeni
minimalna svetla visina sportske hale je 6,0 m, dok e maksimalna visina
natkrivenih sportskih objekata zavisiti od propisanih uslova za odreeni nivo
takmienja (dravni, meunarodni)
maksimalna spratnost objekata ostalih namena koji prate sport i rekreaciju je
P+2 (prizemlje + dva sprata)
prilikom planiranja i projektovanja objekata, moraju se ispotovati svi uslovi za
nesmetano kretanje dece, starih, hendikepiranih i invalidnih lica.
kompleksi namenjeni za sport i rekreaciju mogu se ograivati transparentnom i
zidanom ogradom visine max. 2,2 m, odnosno prema uslovima koje odredi
nadleni organ radi kontrolisanog pristupa korisnika,
parking prostor za korisnike objekta, po pravilu reavati u kompleksu ili u
neposrednoj okolini na ostalom graevinskom zemljitu, uz uslov prikljuenja
na javnu saobraajnicu.
Za sportske objekte potrebno je obezbediti uslov da na etiri gledaoca bude
parking mesto, dok je za poslovne objekte potrebno obezbediti 1 parking ili

garano mesto na 70,0 m2 korisnog prostora ili 1PM za dva zaposlena. Od

ukupnog broja planiranih parking mesta 10% obezbediti za parkiranje vozila
lica sa invaliditetom,
Smetaj slubenih vozila reavati iskljuivo na pripadajuoj parceli, a u skladu
sa uslovima organizacije i ureenja prostora parcele
6.2.4.5. ZONE ZELENILA
Budue kategorije zelenih povrina unutar naselja u granicama graevinskog

reona, grupisane su tri osnovne grupe:
A) Zelene povrine javnog korienja
B) Zelene povrine ogranienog korienja
C) Zelene povrine specijalne namene
Formiranjem jedinstvenog homogenog sistema zelenila sa pravilnim rasporedom

zelenih povrina u graevinskom reonu, koje su putem ulinih drvoreda meusobno
povezane i po pravilu treba da zauzimaju minimalno 40m po stanovniku.
Zelene povrine sa svojom bio-ekolokim i ambijentalno oblikovnom ulogom treba
permanenentno da se podiu i odravaju i da funkcioniu u sistemu, kako u okviru
naselja tako i u sprezi sa vannaseljskim zelenilom.
A) Zelene povrine javnog korienja

Zelene povrine javnog koritenja svojom slobodnom dostupnou i nainom
korienja ispunjavaju najvanije socijalne funkcije. U ove prostore spadaju sledei
planski elementi sistema zelenila: parkovi, skverovi, ulino zelenilo i zelene povrine
oko javnih objekata.
Parkovi su najznaajnije zelene povrine u organizovanju organizacije odmora i
rekreacije stanovnitva u naselju, a moraju zadovoljiti sledee uslove:
- najmanje 70% povrina namenjenih parku treba da bude pod zelenilom.
- normativ za parkovske povrine unutar naselja je 10 m2 zelenih povrina po
stanovniku.
Ulino zelenilo je formirano uz saobraajnice iji ulini profili dozvoljavaju
formiranje linijskog zelenila, radi razdvajanja peakih tokova i obodnih objekata od
kolskog saobraaja i stvaranju povoljnih sanitarno-higijenskih i mikroklimatskih uslova
sa ciljem povezivanja svih kategorija zelenila u jedinstven sistem.
Ovo zelenilo ima zatitni karakter.
U irim ulinim profilima mogue je ozelenjavanje prostora upotrebom vie vrsta
drvea i grmlja primenjujui slobodan raspored manjih i veih grupacija i pojedinanih
stabala.
Uslovi za formiranje ulinog zelenila su:
- od ukupne povrine pod saobraajnicama, oko 30% treba da je pod zelenilom.
- irina zelenog pojasa izmeu kolovoza i trotoara je minimalno 1,0 m.
- radi bezbednosti saobraaja drvee saditi 2,0 m od ivice kolovoza, a iblje 2,0
m od ivice zelene trake.
- rastojanje stabala od objekata ne bi trebalo da bude manje od 4 7 m u
zavisnosti od izbora vrsta.
- kod ozelenjavanja ulica voditi rauna da zelenilo ne sme predstavljati smetnju
za normalno kretanje peaka i hendikepiranih lica kao i da se ne sme smaniji
saobraajna preglednost.
- rastojanje izmeu drvorednih sadnica je najmanje 5 m, a u zavisnosti od vrste

5 -15 m.
- u ulicama u kojima ne postoje drvoredi, a minimalna irina izmeu kolovoza i
graevinske linije je 6,0 m (trotoara + zeleni pojas) mogu se formirati drvoredi od
autohtone vrste liara (lipa, divlji kesten, javor, mle i dr.). Pri tome voditi rauna o
karakteru ulice i pravcu dominantnog vetra.
- cvetnjake treba podizati samo na pojedinim delovima (u blizini stanica javnog
saobraaja, kod peakih prelaza, na raskrsnicama, parkovima i skverovima)
- pri izboru vrsta za ulino zelenilo treba voditi rauna da sem dekorativnih
svojstava budu prilagoene uslovima rasta u ulinim profilima (otpornost na zbijenost
tla, vodni kapacitet zemljita, prainu gasove).
Biljne vrste koje se mogu upotrebljavati u ulinom drvoredu sa njihovim

primarnim karakteristikama su sledee:
Vrsta biljnog materijala Visina izraena u m

Ginkgo biloba 20-30 m
Acer camestre 10-15 m
A.platanoides 20-30 m
A.Globosum 3-5 m
A.saccharinum 20-30 m
A.tataricum 5-10 m
Aesculus carnea 15-20 m
A.hippocastanum 15-20 m
A.Umbraculifera 3-5 m
Catalpa bignonioides 10-15 m
C.Nana 3-5 m
C.speciosa 20-30 m
Celtis australis 15-20 m
C.occidentalis 20-25 m
Cerasus f.Globosa 3-5 m
Crataegus crus-galli 3-8 m
C.lavallei 3-7 m
C.pedicellata 5-7 m
Fraxinus excelsior Nana 3-6 m
F.ornus 6-12 m
Koelreuteria paniculata 5-8 m
Malus purpurea 2-6 m
Platanus hybrida 30-35 m
Sophora japonica 20-25 m
Sorbus aria 5-15 m
S.aucuparia 10-12 m
Tilia argentea 20-30 m
T.euchlora 15-20 m

B) Zelene povrine ogranienog korienja
U ovu grupu zelenih povrina spadaju:
Sportsko rekreativne povrine

Zelenilo unutar sportsko rekreacionih kompleksa, treba da ini minimum 30% od
ukupne povrine. Vei kompleks treba da bude reen kao park uma. Manje sportsko
rekreativne povrine opremiti unutar blokova sadrajima za predkolski uzrast, terenima
za male sportove za rekreaciju odraslih i pasivan odmor.
Zelene povrine osnovnih i predkolskih ustanova
U okviru kompleksa predkolskog, osnovnog i srednjeg obrazovanja izuzev
zatvorenog uionikog i prateeg prostora posebna panja treba biti poklonjena
ureenju dvorita namenjenog igri dece u vreme odmora kao i prostor sa obaveznim
sadrajima za fiziko vaspitanje dece. Ove prostorne celine unutar kompleksa moraju
biti oplemenjene odgovarajuim ureenim zelenim povrinama koje zauzimaju min 40%
povrine kompleksa.
Najee se zelene povrine ovih kompleksa postavljaju obodno gde e imati
funkciju izolacije samog kompleksa od okolnih saobraajnica i suseda. Izbor vrsta treba
da bude dovoljno raznovrstan da bi uenike-decu upoznao sa biljnim svetom, a vrste
treba da su bez mesnatih i otrovnih plodova, da nemaju bodlje i da odgovaraju uslovima
stanita.
Zelene povrine industrijskih kompleksa
Glavne funkcije ovih zelenih povrina su zatita delova prostora i objekata od
izvora zagadjivaa, da izoluje ili maskira pojedine objekte, stvaranje protivpoarnih
prepreka, da poslui za odmor i rekreaciju radnika.Pored ovoga moe posluiti kao
izlobeni prostor na kome se mogu izlagati i reklamirati proizvodi..
Zelenilo treba da ini minimalno 30% ukupne povrine kompleksa. irina
obodnog zatitnog pojasa radnog kompleksa je 50 m u ovom pojasu se mogu planirati
tereni za rekreaciju i pratei objekti u kompleksu koji svojom namenom ne zagauju
okolinu. Preporuuje se izbor biljnih vrsta otpornih na razliite i teke uslove vegetiranja
(visokom otpornim na gasove, dim i prainu) prema karakteristikama proizvodnje,
karakteru i koncentraciji tetnih materija, protivpoarnim zahtevima, a takoe njihovim
funkcionalnim dekorativnim svojstvima.
Zelene povrine u okviru stanovanja
U okviru stambenih blokova porodinog, meovitog i vieporodinog
stanovanjem neophodno je obezbediti 30% zelenih povrina.
Zelenilo u okviru parcela porodinog i meovitog stanovanja u blokovima.
Procenat ozelenjenosti individualnih parcela treba da bude najmanje 30%.
Blokovsko zelenilo
Prostor unutar bloka namenen za javno korienje treba oplemeniti zelenilom
koje pored estetskih ima izraene i druge funkcije: socijalne, zatitne, zdravstvene,
rekreacione (prostor za igru dece i rekreaciju odraslih) i dr.
U okviru ovog zelenila treba predvideti: staze za etanje, terase, prostore za
odmor, izgraena deja igralita, sportske povrine, travnjake za igru i odmor (ovde
spadaju zelenilo parking prostora kao i nieza kontejnere).
Zelene povrine treba urediti sadnjom grupa liara, etinara i iblja gde je
odnos etinara i liara je 1:3, a 2 - 2,5 % povrina treba da je pod cvetnjacima.
Izbor vrsta drvea i grmlja izvriti u zavisnosti od svake pojedinane lokacije,
vodei rauna o funkcijama koje ima ovo zelenilo.

Postojee blokovsko zelenilo potrebno je rekonstruisati i prilagoditi odmoru, igri i

rekreaciji.
Treba napomenuti da je ova kategorija zelenila najvie podlona unitavanju.
Minimalna povrina zelenila treba da iznosi 20 m2 po glavi stanovnika.
C) Zelene povrine specijalne namene

Zelene povrine specijalnih namena preteno su zastupljene kod groblja,
izvorita, deponije i slinih objekata.
Postojea groblja koja su u funkciji treba dopuniti zelenilom, ureenim u
parkovskom stilu, a obodom kompleksa formirati zatitno zelenilo u irini od 8-12 m.
40% ili 0,2 0,4 m2 na 1000 stanovnika za ukrasno i zatitno zelenilo.
Na grobnim mestima i oko njih dozvoljeno je zasaivanje ukrasnog bilja, ali samo
tako da ono ne ometa pristup ostalim grobnim mestima i da ih ne zaklanja. Zabranjeno
je zasaivanje listopadnog drvea.
Zatitno zelenilo formirati uz ureaj za preiavanje otpadnih voda na lokaciji
vodozahvata, planirane sanitarne deponije i na povrinama predvienim za rekultivaciju
(depresije i divlja deponija) i zelenila u funkciji odmora i rekreacije (Park uma sa trim
stazama za rekreaciju i odmor stanovnika naselja i izletita). Cilj je da se zatitno
zelenilo povee sa umskim u sistem kontinuiranog zelenila ravnomerno rasporeenog
po celoj teritoriji optine.
Izbor vrsta za zatitno zelenilo je odreen biljnogeografskim, fitocenolokim i
staninim uslovima. Potrebno je izabrati dendroloki materijal otporan na prirodne i
novostvorene stanine uslove naroito obnoviti prostor Selevenskih uma sa ciljem
zatite naselja od peska.
Opti uslovi:
Da bi ozelenjevanje naselja dalo oekivane rezultate u budunosti nuno je:
- Zadrati i podmladiti postojee zelenilo na podruju GP, Neophodno je ouvati to

vie postojeu vegetaciju i ugraditi u naseljsku strukturu ime bi se formirao sistem
zelenila obezbeen odgovarajuim merama nege i zatite
- Potovati prostorne dispozicije raznih kategorija zelenila definisanog G.P i
planirati i ureivati zelene povrine u svim zonama kroz izradu planova detaljne
razrade, urb.projekte ili kroz akt o ureenju prostora odnosno izradom idejnih i glavnih
projekata ozelenjavanja za odreene kategorije zelenila, koji e determinisati precizan
izbor, koliinu dendrolokog materijala, njegov prostorni raspored, tehniku sadnje, mere
nege i zatite.
- Izgradnja i ureenje zelenih povrina mora da bude u sprezi sa urbanistiko
arhitektonskim reenjima zona, blokova, ulica i ambijenata, odnosno zelenilo sem
osnovne zatitne uloge mora da ima i ulogu arhitektonskih elemenata (zaklanjanje,
isticanje, oslobaanje vizura itd.),
- Pri formiranju zatitnog zelenila u okviru javnih povrina u regulacionoj irini
saobraajnica i u eleznikim koridorima voditi rauna o propisanim udaljenenostima
linijskog zelenila radi neometanog odvijanja saobraaja.
- Izbor sadnog materijala treba sprovesti autohtonim vrstama adaptiranim na
vladajue klimatske i pedoloke uslove. Uee liarskih vrsta treba da je dominantnije
kao i odnos prema ostalom rastinju (bunaste vrste, puzavice, cvee).

Drvee i iblje se moe saditi na minimalnoj udaljenosti od odreenih instalacija:

Drvee iblje
Vodovoda 1,5 m
Kanalizacije 1,5 m
Gasovoda 2,0 m 2,0
TT mree 1,0 m
Elektrokabla do 2,5 m 0,5 m
Drvee se moe saditi na udaljenosti 2,0 m od kolovoza, a od objekta 4,5-7,0 m

u zavisnosti od vrste sadnice i veliine kronje. Sadnice treba da su I klase minimum 4-
5 godina starosti
Uslovi za podizanje, rekonstrukciju, popunu, odravanje i zatitu javnih zelenih

povrina su definisani Odlukom o javnim zelenim povrinama (Sl.list SO Subotica
br.16/96; 4/99;13/2000 i 30/2001).
6.3. USLOVI ZA PRIKLJUENJE OBJEKATA NA

KOMUNALNU I OSTALU INFRASTRUKTURU
Prikljuenje na mreu komunalne infrastrukture vri se prema postojeim

odnosno planiranim tehnikim mogunostima mree, na nain kako je predvieno
urbanistikim planom i tehnikom dokumentacijom, a na osnovu propisa i uslova javnih
preduzea.
Snabdevanje vodom objekta reiti prikljuenjem na naseljsku vodovodnu mreu

u svemu prema uslovima javnog komunalnog preduzea "Vodovod i kanalizacija".
Vodomer postaviti u betonskom ili zidanom ahtu minimalnih dimenzija 1 x 1 m u
skladu sa vaeim propisima.
Dozvoljeno je buenje bunara na pojedinanoj graevinskoj parceli za sopstvene
potrebe, na podrujima gde nije izgraena naseljska vodovodna mrea. U zoni
stanovanja bunar moe zahvatati samo vode prvog vodonosnog horizonta. U zonama
poslovanja, rada, sporta i javnih namena bunar moe zahvatati i vode drugog
vodonosnog horizonta zavisno od potrebnih kapaciteta, u svemu prema uslovima
nadlenog javnog vodoprivrednog preduzea i vaeih propisa za pojedine delatnosti.
Odvoenje upotrebljenih i atmosferskih voda utvruje se nivelacionim reenjem

na nivou bloka u regulacionom planu. U Subotici je sistem odvoenja meoviti, dok je u
naseljima Radanovac i Pali sistem odvoenja separatni.
Odvoenje upotrebljenih i atmosferskih voda reiti prikljuenjem na naseljsku
kanalizacionu mreu. Na mestima gde javna kanalizaciona mrea nije izgraena
primenjuju se vodonepropusne septike jame. U kanalizaciju Radanovca i Palia
direktno se uputaju samo fekalne otpadne vode, dok se atmosferske vode usmeravaju
ka postojeim otvorenim kanalima odn atmosferskoj kanalizaciji. Otpadne odnosno
povrinske zaprljane vode u Radanovcu I Paliu, kao produkt odreene delatnosti,
moraju imati odgovarajui predtretman, kako je to propisima predvieno za odreenu
delatnost, pa se tek nakon toga putaju u odgovarajue mree atmosferske ili fekalne
kanalizacije.

Izgradnju vodonepropusnih septikih jama vriti prema sledeim uslovima:

- da su pristupane za vozilo - autocisternu koje e ih prazniti,
- da su komore izgraene od vodonepropusnih betona,
- da su udaljene od svih objekata i mea prema susedima najmanje 3,0 m
- da se lako mogu preorijentisati na javnu kanalizacionu mreu nakon njene izgradnje
- da budu udaljene od bunara najmanje 8 m
Pomijare (jame za neiste tenosti) koje nisu vezane za kanalizaciju, moraju se

izgraditi na isti nain kao i septike jame
Atmosferske vode se odvode sa parcele slobodnim padom prema rigolama,
odnosno prema ulici (kod regulisane kanalizacije, odnosno jarkovima)
Atmosferske vode sa jedne graevinske parcele ne mogu se usmeravati prema
drugoj parceli. Deo voda mogu da prime slobodne odnosno zelene povrine, zavisno od
njihove veliine.
Snabdevanje elektrinom energijom objekata reiti prikljuenjem na postojeu
distributivnu elektroenergetsku mreu prema uslovima i saglasnosti nadlene
elektrodistribucije.
Snabdevanje gasom objekata reiti prikljuenjem na postojeu gasnu
distributivnu mreu uz uslove i saglasnost nadlenog distributera gasa.
Telefonski prikljuak reiti sa postojee TT uline mree prema uslovima
nadlenog preduzea. Telefonsku instalaciju objekata izvesti u svemu prema vaeim
tehnikim propisima.
Gromobransku instalaciju objekata izvesti prema vaeim tehnikim propisima
za gromobranske instalacije.
Grejanje vieporodinih stambenih (stambeno-poslovnih) objekata po pravilu
treba da je centralno, s prikljuenjem na najbliu blokovsku ili sopstvenu kotlarnicu, ili
individualno s prikljuenjem na kuni gasni vod prikljuen na gradsku distributivnu
mreu. Bez obzira na nain grejanja, svaki stan mora imati obezbeenu jednu
dimnjaku vertikalu.
Grejanje radnih i ostalih objekata po pravilu treba da je centralno, prikljuenjem

na najbliu blokovsku ili sopstvenu kotlarnicu, ili individualno prikljuenjem na kuni
gasni vod prikljuen na gradsku distributivnu mreu.
6.4. USLOVI ZA ZATITU SUSEDNIH OBJEKATA
Graevinski elementi ispod kote ulinog trotoara - podzemne etae mogu

prei graevinsku odnosno regulacionu liniju (raunajui od osnovnog gabarita objekta
do horizontalne projekcije ispada), i to:
- stope temelja i zidovi podzemnih etaa max 0,15 m do dubine od 2,6 m ispod
povrine trotoara, a ispod te dubine do 0,5 m;
- ahtovi podrumskih prostorija do nivoa kote trotoara do 1,0 m, uz uslov
mimimalne irine trotoara 2,0.
Stope temelja ni ivica strehe ne mogu prelaziti granicu susedne parcele.
U sluaju da se gradi neprekinuti niz na bonim fasadama se mogu ostavljati

svetlarnici koji bi sluili osvetlenju i ventilaciji pomonih prostorija.

Graenje novih objekata svih vrsta i namena planirati na udaljenostima od

susednih objekata kojima se ne ugroava njihova funkcija, zateeni nain i uslovi
korienja, kao ni dnevno osvetljenje prostorija postojeih objekata putem otvora
orijentisanih prema parceli na kojoj je planirana gradnja i dr.
Poloaj novih objekata u odnosu na postojee u neposrednom okruenju treba
da je takav da susednim objektima ne zaklanja direktno dnevno osunanje due od
dozvoljenog propisanog vremenskog intervala (polovina trajanja direktnog osunanja).
Kod graenja objekata u tradicionalnom nizu, kada se graenje novoplaniranog
objekta na graevinskoj parceli planira naslanjanjem na jednu ili obe bone granice
susednih parcela do kojih su izgraeni objekti na susednim parcelama (interpolacija),
potrebno je obezbediti zatitu susednog ili susednih objekata.
Ukoliko na zabatnom zidu susednog objekata postoji otvor, uz pismenu
saglasnost suseda otvor se moe zatvoriti, odnosno na navoplaniranom objektu se
moe izvesti svetlarnik naspram otvora na postojeem objektu.
Ukoliko se izgradnja objekta planira na mei susedne parcele na koju je

naslonjen postojei susedni objekat izveden sa krovnom ravni orijentisanom na
pripadajuu parcelu, uz saglasnost vlasnika susedne parcele moe se izvriti
rekonstrukcija krova susednog objekta, sa tehnikim reenjem koje obezbeuje
nesmetano graenje planiranog objekta.
Graenju novog objekta u smislu dogradnje uz postojei objekat ili objekte

realizovane na susednoj ili obe susedne parcele na zajednikoj mei (interpolacija),
treba da prethodi geomehaniko ispitivanje tla na kojem se gradi objekat, kao i obaveza
provere stabilnosti temelja objekta ili objekata uz koje se planirani objekat dograuje, u
skladu sa im po potrebi izvriti podziivanje temelja postojeih objekata u cilju
postizanja sigurnosti i stabilnosti objekata.
6.5. USLOVI ZA ARHITEKTONSKO I ESTETSKO OBLIKOVANJE

POJEDINIH ELEMENATA OBJEKTA
Ispadi na objektima ne mogu prelaziti graevinsku liniju vie od 1,6 m,

odnosno regulacionu liniju vie od 1,2 m i to na delu objekta viem od 3,0 m.
Za graenje objekata svih namena u zoni graevinski elementi (erkeri, doksati,

balkoni, ulazne nadsternice sa ili bez stubova, nadstrenice i sl.) na nivou prvog sprata
mogu da preu graevinsku, odnosno regulacionu liniju (raunajui od osnovnog
gabarita objekta do horizontalne projekcije ispada) i to:
- na delu objekta prema prednjem dvoritu 1,2 m, ali ukupna povrina
graevinskih elemenata ne moe prei 50% uline fasade iznad prizemlja.
- na delu objekta prema bonom dvoritu preteno severne odnosno zapadne
orijentacije (najmanjeg rastojanja od 2,0 m) 0,6 m, ali ukupna povrina
graevinskih elemenata ne moe prei 30% bone fasade iznad prizemlja.
- na delu objekta prema bonom dvoritu preteno june odnosno istone
orijentacije (najmanjeg rastojanja od 3,0 m) 0,9 m, ali ukupna povrina
graevinskih elemenata ne moe prei 30% bone fasade iznad prizemlja;
- na delu objekta prema zadnjem dvoritu (najmanjeg rastojanja od stranje linije
susedne graevinske parcele od 5,0 m) 1,6 m, ali ukupna povrina
graevinskih elemenata ne moe prei 30% stranje fasade iznad prizemlja.

Izgradnja krovnih bada je dozvoljena, stim da mogu zauzimati maksimalno 50%

duine fasade.
Za graenje objekata sa poslovnom namenom - lokalima u prizemlju,

graevinski elementi u nivou prizemlja mogu prei graevinsku, odnosno
regulacionu liniju (raunajui od osnovnog gabarita objekta do horizontalne projekcije
ispada) i to:
- izlozi lokala do 0,30 m po celoj visini, kada najmanja irina trotoara iznosi 3,0
m, a ispod te irine trotoara nije dozvoljena izgradnja ispada izloga lokala u
prizemlju
- izlozi lokala do 0,90 m po celoj visini u peakim zonama
- transparentne bravarske konzole nadstrenice u zonama prizemne etae do
2,0 m po celoj irini objekta sa visinom iznad 3,0 m.
- platnene nadstrenice sa masivnom bravarskom konstrukcijum do 1,0 m od
spoljne ivice trotoara na visini iznad 3,0 m, a u peakim zonama prema
konkretnim uslovima lokacije
- konzolne reklame do 1,20 m na visini iznad 3,0 m.
Otvorene spoljne stepenice mogu se postavljati na objekat (prednji deo) ako je

graevinska linija 3,0 m uvuena u odnosu na regulacionu liniju i ako savlauju visinu
do 0,9 m. Stepenice kojima se savladava visina preko 0,90 m treba da ulaze u gabarit
objekta. Otvorene spoljne stepenice koje se postavljaju na boni ili zadnji deo objekta
ne mogu ometati prolaz i druge funkcije dvorita.
Na fasadama objekta koje su od granice susedne graevinske parcele

postavljeni na udaljenosti od 1,0 - 3,0 m, mogu se predideti samo otvori sa visokim
parapetom min. visine 1,8 m za ventilaciju ili fiksni stakleni zidovi za nuno
osvetljenje prostorija.
Otvori koji se nalaze na delu zida koji je na rastojanju od granice susedne

parcele 3,0 m i vie, mogu se predvideti sa niim ili standardnim parapetom.
Graenje objekata u zoni u pogledu arhitektonskog oblikovanja vriti u skladu sa

planiranom namenom, uz primenu boja, arhitektonskih i dekorativnih elemenata u
oblikovanju fasada na nain kojim e objekat u prostoru i okruenju obrazovati
usaglaenu, estetski oblikovanu celinu.
Za graenje objekata koristiti proverene i atestirane graevinske materijale, s tim

da se preporuuje primena autohtonih materijala sa ovog podruja.
Na objektima izvesti krovne konstrukcije koja obrazuju kose krovne ravni kosi
krov, jer izgradnja objekata sa ravnim krovom nije dozvoljena. Izuzetak mogu
predstavljati jedino poslovni objekti na kojima se Investitor odluuje za ravan krov.
Kose krovne ravni oblikovati u skladu sa proporcijama objekta. Krovni pokriva
odabrati u zavisnosti od nagiba krovnih ravni. Preporuuje se upotreba crepa, tegole,
eternit ploa.
Za osvetljenje prostorija u potkrovlju mogu se izvesti leei ili stojei krovni

prozori, proporcijama i oblikom usaglaeni sa objektom.

Fasade treba da su malterisane i bojene odgovarajuom bojom, ili od fasadne

opeke ili kombinovane obrade, kao ravne povrine ili sa ispadima (loe, balkoni, erkeri i
sl.) dozvoljenih veliina.
Arhitektonski sklop i oblik objekta, primenjeni materijali i boje utvruju se idejnim

arhitektonskim projektom.
U oblikovanju stambenih jedinica u nizu, jedinice na kraju niza mogu imati u

odreenoj meri drugaiji funkcionalni sklop i oblikovanje, uz uslov usaglaavanja sa
oblikovnom formom niza u celosti.
Stambeni objekti u nizu po pravilu se izvode na osnovu jedinstvenog projekta za
niz, odnosno na osnovu vie projekata za pojedinane jedinice, uz uslov da se
stambene jedinice oblikuju kao kompartibilni delovi jedinstvene celine objekta u
prostoru, sa krovnim ravnima oblikanim sa identinim padovima i krovnim pokrivaem, i
fasadama ujednaenim u pogledu koncepcije i primenjenih materijala.
6.6. PRAVILA ZA OBNOVU I REKONSTRUKCIJU

POSTOJEIH OBJEKATA U ZONI
Na postojeim objektima u zoni, u skladu sa njihovom namenom i propisanim

pravilima graenja utvrenim za graenje u odreenoj zoni, dozvoljena je
rekonstrukcija, dogradnja, adaptacija i sanacija. U zonama za koje su utvrena
pravila ureenja i graenja regulacionim planom odreene intervencije se moraju
odvijati prema utvrenim pravilima iz planskog dokumenta. Naroitu panju posvetiti
zatiti susednih objekata.
6.6.1. Zona porodinog i zona meovitog stanovanja
Rekonstrukcija postojeeg stambenog objekta u cilju postizanja sigurnosti i

stabilnosti objekta sa promenama konstruktivnih elemenata, tehnolokog procesa,
spoljnjeg izgleda objekta i drugog, dozvoljava se sa zadravanjem osnovne namene,
kao i pretvaranjem dela ili celog stambenog prostora u poslovni (radni prostor), tako da
objekat moe biti stambeno-poslovni (poslovanje je manje od 50% bruto povrine),
poslovno-stambeni(poslovanje je vie od 50% bruto povrine objekta) i poslovni objekat.
Na zatienim objektima rekonstrukcija u smislu konzervatorsko-

restauratorskih radova dozvoljava se na nain i prema uslovima za preduzimanje mera
tehnike zatite koje utvruje nadlena ustanova zatite.
Rekonstrukcija postojeih stambenih objekata, moe se odobriti za objekte

izgraene sa minimalnim rastojanjem izmeu graevinske i regulacione linije od 3,0 m
izuzev ukoliko su graeni na mesno uobiajen nain koji se treba ispotovati. .
Za izgraene objekte ija meusobna udaljenost iznosi manje od 3,0 m,
rekonstrukcija se moe vriti samo u postojeim gabaritima objekta uz rekonstrukciju,
adaptaciju postojeeg tavanskog prostora, bez naspramnih otvora prema susednom
objektu.
Rekonstrukcija pomonih objekata izgraenih na parceli kao samostalnih
zasebnih objekata u stambeni prostor nije dozvoljena, izuzev kada je pomoni objekat
dograen uz postojei stambeni objekat, ukoliko se time moe obezbediti kvalitetan i
primeren stambeni prostor.

Dogradnja stambenih objekata u cilju poveanja, proirenja stambenog

prostora dozvoljava se u sklopu postojeeg stana ili kao zasebna stambena jedinica u
gabaritu jedinstvenog objekta. Uz stambeni objekat se moe dograditi i pomoni,
odnosno poslovni (radni) prostor, uz, nad, a izuzetno i ispod objekta u zavisnosti od
namene i naina korienja prostora.
Dograeni deo uz postojei stambeni objekat moe biti iste ili nie spratnosti kao
stambeni objekat na kojem se vri dogradnja, a izuzetno i vie spratnosti,do dozvoljene
maksimalne spratnosti u zoni.
Dogradnja objekta moe se vriti do utvrenog maksimalnog indeksa zauzetosti
graevinske parcele, prema regulacionoj liniji do graevinske linije poloajno utvrene
pravilima za zonu, blok, ulini potez, prema granici bone susedne parcele- do utvrene
minimalne udaljenosti od granice parcele i objekata na susednim parcelama i prema
pravilima utvrenim za zonu, i prema dvoritu do minimalne udaljenosti od objekata
na sopstvenoj i susednim parcelama u skladu sa pravilima graenja.
Dogradnja nad postojeim stambenim, poslovnim i proizvodnim objektom
dozvoljena je uz prethodnu statiku proveru stabilnosti i sigurnosti objekta, odnosno
preduzete mere zatite objekta, za namenu u skladu sa osnovnom namenom objekta,
do maksimalne dozvoljene spratnosti objekata u zoni i maksimalnog indeksa
izgraenosti parcele utvrenog za zonu, uz uslov da se dogradnjom ispotuje poloaj
otvora, vrata i prozora i ne narui arhitektonsko-oblikovna forma i proporcije objekta.
Dogradnja stambenog objekta u smislu meugradnje na nain povezivanja
postojeeg stambenog i pomonog, odnosno poslovnog (proizvodnog) objekta
dozvoljava se uz uslov ispunjenja svih propisanih pravila za graenje na graevinskoj
parceli u zoni.
Dogradnja nad pomonim objektima koji su izgraeni kao samostalni zasebni
objekti na parceli nije dozvoljena prostorom namenjenim za stanovanje, jer nije
dozvoljen drugi stambeni objekat na jednoj graevinskoj parceli, a jeste nad postojeim
pomonim i poslovnim prostorima naslonjenim na stambeni objekat, tako da ini
jedinstvenu arhitektonsko-graevinsku celinu, uz prethodnu statiku i geomehaniku
proveru postojeih elemenata konstrukcije.
Dogradnja u smislu podgradnje se dozvoljava samo izuzetno, uz uslov da se
pri graenju objekta preduzmu svi propisani radovi, odnosno mere zatite i obezbeenja
sopstvenog i susednih objekata.
Adaptacija stambenog i poslovnog objekta se dozvoljava u cilju promene

organizacije prostora u objektu, promene namene objekta ili dela prostora u objektu,
zamene ureaja, postrojenja, opreme i instalacija istog kapaciteta, bez promene
konstruktivnih elemenata, spoljnjeg izgleda objekta i drugog.
Dozvoljena je adaptacija tavanskog prostora stambenog i poslovnog objekta u
stambeni, odnosno poslovni, ukoliko prostorije u adaptiranom tavanskom prostoru
ispunjavaju tehnike propise i normative za planiranu namenu.
U sklopu adaptacije je dozvoljeno pretvaranje stambenog u poslovni prostor,
veliine, sadraja i opreme u skladu sa planiranom delatnou ije je obavljanje
dozvoljeno u zoni.
Pretvaranje poslovnog prostora u stambeni u stambenoposlovnom objektu ili
poslovnom objektu dozvoljava se ukoliko poslovni prostor u objektu nije izriito uslovljen
i ukoliko stanovanje kao namena nije u koliziji sa vrstom delatnosti koja se u objektu
odvija.

Rekonstrukcija, dogradnja i adaptacija postojeeg stambenog objekata u

tradicionalnom nizu, u zonama meovitog stanovanja sa ambijentalnim karakterom,
dozvoljava se uz uslov arhitektonskog oblikovanja usaglaenog sa duhom tradicionalne
arhitekture i ouvanja uspostavljenih proporcija i oblikovno-estetskih vrednosti objekta.
Rekostrukcija, dogradnja i adaptacija se ne mogu odobriti za postojee
objekte koji su bespravno izgraeni, odnosno ne poseduju odobrenje za gradnju niti
upotrebnu dozvolu.
Na parcelama na kojima postoje objekti skloni padu, a koje ne ispunjavaju uslove
za izgradnju novog objekta u skladu sa utvrenim pravilima za graenje, dozvolie se
rekonstrukcija postojeeg objekta, ukoliko s time moe povratiti sigurnost i stabilnost
objekta, odnosno i obnova objekta istog gabarita i spratnosti.
Ruenje objekta odobrie se u svrhu izgradnje novog objekta u skladu sa
utvrenim pravilima graenje na parceli, a moe se naloiti i od strane optinske
uprave, ukoliko se utvrdi da je usled dotrajalosti ili veeg oteenja ugroena stabilnost
objekta, do mere koja se ne moe otkloniti rekonstrukcijom, ime objekat predstavlja
opasnost za ivot i zdravlje ljudi, za susedne objekte.
6.6.2. Zona vieporodinog stanovanja
Na postojeim vieporodinim i drugim objektima u zoni, u skladu sa njihovom

namenom i utvrenim pravilima graenja, dozvoljene intervencije su rekonstrukcija,
dogradnja, adaptacija i sanacija, uz pridravanje osnovnog principa koji podrazumeva
potovanje interesa postojeih i planiranih vlasnika, korisnika objekata, javnog interesa
u pogledu funkcije i izgleda objekta, autorskih prava projektanta i tehnikih i drugih
uslova sa kojima planirane promene na objektu treba da se usaglase.
Rekonstrukcija postojeeg vieporodinog stambenog objekta, dozvoljava
se za prizemlje, odnosno sve funkcionalne etae objekta sa promenom namene
prostora u poslovni, veliine i sadraja za delatnosti koje su dozvoljene u okviru
vieporodinih stambenih objekata uz saglasnost skuptine stanara (vlasnika ostalih
delova objekta).
Rekonstrukcija tavanskog prostora dozvoljava se za stambene i druge
namene u skladu sa mogunostima i tehnikim uslovima uz saglasnost vlasnika ostalih
delova objekta.
Dogradnja vieporodinog stambenog objekta i drugih objekata u zoni u
horizontalnom smislu dozvoljava se u sluaju kada je planirana a nije realizovana (fazna
izgradnja), kada postoje tehnike nogunosti i ne remete se prostorni, normativni,
oblikovni i drugi uslovi proistekli iz uslova lokacije (ulica, kompoziciono reenje
kompleksa i infrastruktura).
Dogradnja jedne ili vie etaa dozvoljava se se do maksimalne spratnosti
utvrene za postojee objekte u zoni prema nameni, u cillju sanacije ravnih krovova ili
krovnih terasa , dobijanja korisnog prostora, iz arhitektonskih i drugih razloga, a na
osnovu pozitivnih rezulta analize statikih i drugih osobina objekta, nosivosti tla, uz
usaglaavanje arhitektonsko oblikovnih elemenata sa arhitekturom objekta, kao i
susednih objekata i okruenja.
Podgradnja, izgradnja prostora ispod gabarita i dela gabarita postojeeg objekta
dozvoljava se izuzetno, uz uslov da su planirane i preduzete sve mere zatite na
obezbeenju sopstvenog i susednih objekata i izvedeni svi propisani graevinski radovi.
Adaptacija postojeeg vieporodinog stambenog objekta i drugih objekata u
zoni se dozvoljava u svrhu promene namene (dela) prostora u objektu, ukljuujui
promene u oblikovnoj strukturi i ugradnju i rekonstrukciju instalacija.

Adaptacija stambenog prostora na spratnim etaama u poslovni prostor, sa

korienjem stambenog stepenita, moe se odobriti za delatnost ije funkcionisanje ne
remeti uslove stanovanja u objektu, ukoliko za to postoje prostorni tehniki preduslovi, a
uz pismenu saglasnost vlasnika, odnosno korisnika objekta.
Adaptacija i pretvaranje poslovnog prostora u stambeni u vieporodinom
stambenom objektu se dozvoljava ukoliko poslovni prostor u tom objektu nije iskljuivo
uslovljen.
Adaptacija zajednikih prostorija stanara u stambeni prostor se ne
dozvoljava, jer se to kosi sa funkcijom, svrhom zbog koje su one planirane i izvedene u
skladu sa vaeim normativima za objekte ove namene.
Adaptacija postojeih, namenski graenih garaa u drugu namenu se ne
dozvoljava.
Zatvaranje terasa, loa i balkona i druge pojedinane intervencije na fasadama
i to naroito ulinim, nije dozvoljeno, izuzev jednoobrazno u sklopu renoviranja,
rekonstrukcije fasada prema jedinstvenom projektu za celokupan objekat.
Izuzetno, na dvorinim fasadama dozvolie se iskljuivo zastakljivanje terasa,
loa i balkona, prema Aktu o urbanistikim uslovima odobrenom projektu, odnosno
skici, a u cilju zatite od nepovoljnih klimatskih uticaja.
Rekostrukcija, dogradnja i adaptacija se ne mogu odobriti za postojee
objekte koji su bespravno izgraeni, niti na objektima koji su po bilo kom osnovu
predmet spora vlasnika i korisnika objekata i prostora na sopstvenoj i susednim
parcelama.
6.7. OPTA PRAVILA ZA IZGRADNJU OBJEKATA
Stambeni prostor stambenu jedinicu sa pomonim i prateim prostorima u

okviru porodinog i vieporodinog objekta organizovati prema funkciji i vaeim
normativima.
Svetla visina stambenih prostorija ne moe biti manja od 2,4 m.
Poslovni i proizvodni prostori u sklopu stambenih objekata i objekata drugih

namena, odnosno poslovni i proizvodni objekti, treba da su izgraeni prema
funkcionalnim, sanitarnim, tehniko-tehnolokim i drugim uslovima u zavisnosti od vrste
radne ili proizvodne delatnosti, odnosno prema vaeim propisima za odreenu
namenu ili delatnost.
Standardna svetla visina poslovnih, radnih prostorija ne moe biti manja od 3,0
m, odnosno treba da je u skladu sa propisima za obavljanje odreene vrste delatnosti.
Objekti svih vrsta i namena treba da su funkcionalni, statiki stabilni, hidro i

termiki propisno izolovani i opremljeni svim savremenim instalacijama u skladu sa
vaeim normativma i propisima za objekte odreene namene.
Prilikom projektovanja i izgradnje objekata ispotovati vaee tehnike propise

za graenje objekata odreene namene. Objekte projektovati u skladu sa propisima o
izgradnji na seizmikom podruju, imajui u vidu da se gradi na podruju koje prema
intenzitetu zemljotresa spada u VII stepen Merkali-Kankali- Zibergove skale (MCS).
Na objektima koji se u skladu sa postojeim nainom postavljanja objekata u

zoni, bloku, grade na granici bone graevinske parcele, ili interpolitraju izmeu obe
bone graevinske parcele, ne mogu se na zabatnim zidovima planirati otvori.

Na objektima koji se ugrauju izmeu i do granica obe bone graevinske

parcele (izgradnja u tradicionalnom nizu) na kojima su postojei objekti postavljeni na
zajednikoj granici parcela, mogu se za potrebe osvetljenja i ventilacije sporednih,
odnosno i radnih prostorija izvesti svetlarnici, na raun gabarita planiranog objekta.
Kod graenja objekata na mei voditi rauna da se objektom ili nekim njegovim
elementom (ispadom i drugim) ne ugrozi vazduni, odnosno podzemni prostor
susedne parcele.
Krovne ravni svih objekata u pogledu nagiba krovnih ravni treba da su reene
tako da se odvoenje atmosferskih voda sa povrina krova rei u sopstveno dvorite,
odnosno usmeri na ulinu kanalizaciju.
Povrinske vode sa jedne graevinske parcele ne mogu se usmeriti prema

drugoj parceli, odnosno objektima na susednim parcelama.
U sluaju kada za odvoenje povrinskih voda ne postoji nivelaciono reenje na
nivou bloka, povrinske vode sa parcele odvode se slobodnim padom prema rigolama,
odnosno prema ulici (kod regulisane kanalizacije, odnosno jarkovima) sa najmanjim
padom od 1,5%.
Izgraene saobraajne povrine, pristupne peake staze objektima na parceli,
rampe garaa u prizemlju i pomonih i radnih prostorija kojima se savladava visinska
razlika iznad kote terena, kolske pristupne puteve dvoritu i manipulativne dvorine
platoe, treba izvesti sa padom orijentisano prema ulici, eventualno delom prema
zelenim povrinama na parceli (vrt, bata i slino).
Odvoenje povrinskih voda sa manipulativnih i parking povrina planiranih u
dvoritom delu parcele, ija povrina prelazi 200 m2, uslovljeno je zatvorenom
kanalizacionom mreom prikljuenom na ulinu kanalizaciju.
U sluaju izgradnje garae u suterenu objekta, pad rampe za pristup garai
orijentisan je prema objektu, a odvoenje povrinskih voda reava se drenaom ili na
drugi pogodan nain.
Odvoenje povrinskih voda sa rampe izvedene za vei broj garaa planiranih u
suternu objekta (vieporodini, poslovni objekti i dr.) obavezno reavati knalizacionom
mreom prikljuenom na ulinu kanalizaciju.
Saobraajne povrine pristupni putevi, platoi treba da su izvedeni sa
savremenim kolovozni zastorom: beton, asfalt beton i poploanje raznim tipskim
elementima.
Javni prostor ulice se ne moe koristiti za obavljanje delatnosti (skladitenje

materijala i sl.) niti za parkiranje tekih vozila i maina, ve se u tu svrhu mora
organizovati i urediti prostor u okviru parcele ukoliko za to postoje prostorni uslovi i ne
remete se stvoreni uslovi ivljenja u irem okruenju.
Odlaganje kunog smea vri se u odgovarajue posude u sopstvenom dvoritu

za porodine stambene objekte, odnosno u kontejnerima smetenim na pogodnim
lokacijama u sklopu parcele ili u odgovarajuim prostorijama u objektu za vieporodine
i poslovne objekte a u skladu sa propisima za objekte odreene namene, sa
odvoenjem na gradsku deponiju, organizovano i putem nadlenog komunalnog
preduzea.
Sa parcela na kojima je planirana izgradnja ili su izgraeni poslovni i proizvodni
objekti, u zavisnosti od vrste proizvodnje, odnosno vrste i karaktera otpada, otpadni
proizvodni produkti se odvoze na gradsku deponiju, odnosno deponuju na propisanu
lokaciju na propisani nain u skladu sa vrstom otpada.

6.8. POSEBNA PRAVILA ZA IZGRADNJU OBJEKATA
U odnosu na namenu objekata ije je graenje dozvoljeno u zoni, potrebno je za

pojedinanu gradnju pribaviti uslove od nadlenih organa i organizacija koje su
zakonom ovlatene da ih donose, odnosno propisuju.
U skladu sa odredbama Zakona o kulturnim dobrima za graenje objekata u
urbanistiim celinama sa posebnim kulturno-istorijskim i ambijentalnim vrednostima, u
cilju ouvanja izgleda i svojstva kulturnog dobra i uklapanja objekta u ambijent pribaviti
uslove za preduzimanje mera tehnike zatite od nadlene ustanove za zatititu
spomenika kulture.
U skladu sa Zakonom o zatiti ivotne sredine, za graenje poslovnih i
proizvodnih objekta sa vrstom proizvodne delatnosti iji proizvodni proces moe biti sa
negativnim uticajem na ivotnu sredinu, obavezna je izrada Strategije o proceni uticaja
na ivotnu sredinu, kojom treba da se dokae da primenjeni tehnoloki proces,
materijali, sirovine, vrsta energije i otpadne materije proizvodnje bitno ne ugroavaju
ivotnu sredinu, odnosno preduzetim merama na spreavanju negativnih uticaja mogu
da se svedu na zakonom propisane dozvoljene norme.
Graenje objekata od znaaja za odbranu zemlje vriti u skladu sa odredbama
Zakona o odbrani, odnosno u skladu sa uslovima koje propie nadleni organ za ovu
oblast.
Graenje objekata u skladu sa vrstom i namenom vriti uz potovanje svih

vaeih propisa iz oblasti zatite ivotne sredine, zatite od poara, sanitarne zatite,
bezbednosnim i drugim propisanim uslovima i posebnim uslovima u skladu sa
specifinou objekta.
Vrenje radova na izradi istranih buotina nafte i gasa dozvoljeno je, uz

prethodno pribavljenu saglasnost vlasnika ili korisnika parcele i nadlenog Ministarstva
uz predhodnu izradu Strategije o proceni uticaja na ivotnu sredinu i pribavljen Akt o
urbanistikim uslovima.
Vrenje radova na iskopavanju i istraivanju arheolokih nalazita je dozvoljeno

u svim zonama unutar obuhvata granica GP-a, a prema odredbama Zakona o kulturnim
dobrima.

SAOBRAAJNE INFRASTRUKTURE
6.9.1. elezniki saobraaj
Izgradnju novih eleznikih pruga projektovati u skladu sa Zakonom o

eleznicama i sa tehnikim normativima koji reguliu gradnju eleznikih pruga.
Izgradnju novih eleznikih koloseka izvriti u skladu sa Pravilnikom 314 i 316
J.
Neizgraene, a planirane koridore za izgradnju eleznike pruge permanentno
zatititi od eventualne druge gradnje.
U Sklopu modernizacije eleznike stanice Subotica perone izdizati u skladu sa
standardima koji reguliu ovu oblast a na glavnoj eleznikoj stanici povezati ih
sa peakim podhodnikom.

Sva ukrtanje eleznikih pruga sa gradskim magistralama graditi denivelisano.

Ukrtanje pruge za Segedin i puta u naselju Pali reavati u skladu sa uslovima
zatite spomenika kulture uz zadovoljenje svih uslova bezbednosti saobraaja.
Ukrtanja eleznikih pruga sa ostalim saobraajnicama po pravilu reavati
denivelisano a ako to sa obzirom na terenske uslove nije mogue u nivou uz
maksimalne uslove za bezbednost saobraaja.
6.9.2. Drumski saobraaj
Sve saobraajnice projektovati u skladu sa vaeim Pravilnikom o tehnikim

normama i uslovima za javne puteve (Sl list SRJ br 35/91) i po odredbama
Zakona o putevima ( Sl. Glasnik SRS br 46/91 i 52/91)
Sve gradske saobraajnice projektovati sa elementima koji su predvieni za
raunske brzine od 60 km/h. Izuzetno raunska brzina za koju se projektuju
saobraajnice moe se, na kraem potezu, ograniiti na 40 km/h ako prostorni
elementi ne dozvoljavaju povoljnije reenje.
Sve saobraajnice projektovati sa savremenim kolovoznim konstrukcijama izuzev
na mestima gde planovima nieg reda je predviena druga vrsta materijala radi
ouvanja ambijentalnih ili graditeljskih i istorijskih celina.
Gradske magistrale projektovati sa 4 saobraajne trake u irini min 12 metara sa
dvostranim poprenim nagibom i nosivou za teak saobraaj sa obezbeenjem
svih pripadajuih elemenata (trake za za prestrojavanje u zoni raskrsnice,
autobuske nie, obostrane biciklistike staze, ivinjaci, trotoare i zelenilo).
Saobraajnice I reda projektovati sa kolovozom od 7 metara i jednostranim
poprenim nagibom. Kolovoz dimenzionisati za srednje teak saobraaj. U
poprenom profilu potrebno je predvideti sve potrebne elemente (trotoare,
obostrane biciklistike staze, autobuske nie, ivinjaci, trake za prestrojavanje i
zelenilo).
Saobraajnice II reda projektovati sa kolovozom irine 7 metara i sa
jednosmernim poprenim nagibom. Kolovoznu konstrukciju dimenzionisati za
srednje teak saobraaj. U Poprenom profilu predvideti sve potrebne elemente
(trotoare, biciklistike staze, autobuske nie, trake za prestrojavanje, ivinjaci i
zelenilo). Izuzetno u poprenom profilu moe se predvideti biciklistika staza sa
jedne strane kolovoza uz odgovaruje mogunosti kretanja bicikla u dva smera.
Saobraajnice III reda projektovati sa kolovozom irine 7 metara i sa
jednosmernim poprenim nagibom. Kolovoznu konstrukciju dimenzionisati za
srednje teak saobraaj. U Poprenom profilu predvideti sve potrebne elemente
(trotoare, biciklistike staze, autobuske nie, ivinjaci, trake za prestrojavanje i
zelenilo). Izuzetno u poprenom profilu moe se predvideti biciklistika staza sa
jedne strane kolovoza uz odgovaruje mogunosti kretanja bicikla u dva smera.
Sabirne gradske saobraajnice projektovati sa kolovozom irine 6 metara sa
jednostranim poprenim nagibom i dimenzionisane za laki saobraaj. U
Poprenom profilu predvideti sve potrebne elemente (trotoare, autobuske nie,
ivinjaci, trake za prestrojavanje i zelenilo). Izuzetno u poprenom profilu moe
se predvideti biciklistika staza sa jedne strane kolovoza uz odgovaruje
mogunosti kretanja bicikla u dva smera kao.

Kolovoze u stambenim ulicama predvideti sa irinom 5 metara sa jednostranim

poprenim nagibom. U Poprenom profilu predvideti sve potrebne elemente
(trotoare, ivinjake na nioj strani kolovoza i zelenilo). U delovima grada gde je
regulacija ulica uspostavljena i ne postoje uslovi za poveenje (istorijski deo
grada i slino) moe se odstupiti u sladu sa prostrnim uslovima. U tom sluaju
strogo voditi rauna o saobraanim potrebama i elementima koji garantuju
bezbednost saobraaja (jednosmerne ulice, parkiranje van kolovoza i sl).
Kolske peake prilaze projektovati sa kolovoznom konstrukcijom za kretanje
vozila, bicikla i peaka, dimenzionisane za lak saobraaj, minimalne irine 3,5
metra sa jednostranim poprenim nagibom. U poprenom profilu nije potrebno
predvideti posebne trotoare.
Privatne prilaze projektovati sa kolovoznom konstrukcijom za najlaki saobraaj
minimalne irine 2,5 metara sa jednostranim poprenim padom. U poprenom
profilu nije potrebno predvideti posebne trotoare.
Peake staze projektovati sa konstrukcijom za trotoare sa jednostranim
poprenim padom minimalne irine 1,5 metara
Parkinge za putnika vozila izvoditi u skladu sa JUS standardima a izbor
poploanja uskladiti sa okolnim sadrajima.
Autobuska stajalita (BUS nie) po pravilu planirati posle raskrsnice a dimenzije
uskladiti sa vaeim pravilnikom.
Odvoenje vode sa saobraajnica reiti uputanjem u kanalizaciju ili u putne
jarkove pored puta na mestima gde nije izgraena kanalizacija.
Izdignute ivinjake na mestu kapijskih ulaza ugraditi kao oborene.
Sve saobraajnice projektovati sa odgovarajuom saobraajnom signalizacijom.
Za izgradnju propisati samo atestirane materijale.
Saobraajnice se mogu izvoditi fazno pod uslovom da se:

- Magistralne saobraajnice u I fazi budu izgraene sa kolovozom u irini
minimum 7 metara, sa jednostranom biciklistikom stazom i da se raskrsnice
urede trakama za prestrojavanje.
- Saobraajnice I reda u I fazi treba graditi sa kolovozom minimalne irine od 6
metara sa biciklistikom minimum jednostranom biciklistikom stazom s tim da
se raskrnicama obezbede trake za prestrojavanje vozila
- Saobraajnice II, i III reda da se izgrauju sa minimalnom irinom kolovoza
od 5 metara i da se na raskrsnicama obezbede trake za prestrojavanje.
Prilikom projektovanja i izgradnje predvideti mogunost jednostranog
proirenja na punu irinu i razmetaj svih sadraja (biciklistike staze, trotoare,
trake za prestrojavanje i ostalo)
- Sabirne ulice graditi sa kolovozom minimalne irine 4 metra sa obaveznim
proirenjima u zoni raskrsnice na punu irinu. Ovo proirenje planirati u duini
od minimum 20 metara.
- Kolovoze u stambenim ulicama, gde nije mogue uspostaviti punu
regulacionu irinu graditi u minimalnoj irini od 3 metra pod uslovom da se u
reimu saobraaja obezbedi jednosmerno kretanje vozila. Pri tome obavezno
sagledati ire okruenje i obezbediti mogunost kretanja i u drugom smeru.
- Kolsko peaki prilazi se mogu graditi i sa minimalnom irinom
saobraajnice od 3,5 metara s tim da se one obavezno odreuju za
jednosmerno kretanje vozila s tim da se u biem okruenju obavezno
obezbedi mogunost kretanja i u drugom smeru


VODOPRIVREDNE INFRASTRUKTURE
- Snabdevanje vodom obezbediti iz postojeih i planiranih izvorita

- Prostorni poloaj bunara unutar vodozahvata uskladiti sa "Pravilnikom o nainu
odreivanja i odravnja zona i pojaseva sanitarne zatite objekata za snabdevanje
vodom za pie (Sl. glasnik SRS br. 33/78).
- Poloaj objekata (crpna stanica, ureaj za kondicioniranje vode, rezervoar) utvrditi u
skladu sa primenjenim savremenim tehnolokim reenjima.
- Objekti crpne stanice, ureaja za kondicioniranje vode i rezervoari se moraju graditi
u skladu sa vaeim propisima i normativima za objekte ove namene.
- Zone neposredne zatite bunara potrebno je da se ograde, kao i kompleks
vodozahvata u celosti, a slobodan neizgraen prostor da se uredi kao travnjak.
- Objekti bunarskih kuica grade se nad bunarskim ahtovima - odnosno bunarima,
kao prizemni objekti u okviru kojih je predvien smetaj potrebne hidromainske i
elektroopreme
- Bunare unutar teritorije vodozahvata povezati cevovodom odgovarajueg kapaciteta
i kvaliteta.
- Planiranu vodovodnu mreu povezati sa vodozahvatom cevovodom odgovarajueg
kapaciteta i kvaliteta u skladu sa rezultatima dobijenim iz hidraulikog prorauna.
- Izraditi glavne projekte za rekonstrukciju postojee i izgradnju nove javne
vodovodne mree i na osnovu njih vriti izgradnju, rekonstrukciju i dogradnju
magistralne i distributivne vodovodne mree
- Izraditi projekte za dopunu, rekonstrukciju i izgradnju objekata za vodosnabdevanje
i kondicioniranje vode na postojeim odnosno planiranim vodozahvatima i na
osnovu njih vriti izgradnju, rekonstrukciju i dogradnju svih potrebnih objekata za
potrebe vodosnabdevanja
- Izraditi elaborat zona i pojaseva sanitarne zatite objekata za snabdevanje vodom
za pie
- Javnu vodovodnu mreu, kako magistralnu tako i distributivnu, u principu graditi po
prstenastom sistemu
- Za potrebe odravanja kvaliteta vode u mrei kao i za potrebe protivpoarne zatite
na javnoj vodovodnoj mrei ugraditi hidrante na propisnim rastojanjima. Hidrante, u
principu, ugraditi kao nadzemne
- Javna vodovodna mrea ne sme biti prenika manjeg od 100 mm
- Svi radovi na projektovanju i izgradnji sistema za snabdevanje vodom moraju se
izvesti u skladu sa Zakonom i uz saglasnost nadlenih organa
- Izvriti izgradnju novih, odn rekonstrukciju, adaptaciju i funkcionalnu prenamenu
dela postojeih ureaja u okviru kompleksa ureaja za preiavanje otpadnih voda
Subotice (UPOV)
- Na UPOV-u primeniti savremene tehnoloke procese koji omoguuju defosforizaciju
i denitrifikaciju otpadnih voda grada
- U konanoj fazi izgradnje projektovani kapacitet UPOV-a mora da obuhvati prijem i
kompletno preiavanjei sve prispele otpadne vode
- Izraditi idejne i glavne projekte kolektorske i sekundarne kanalizacione mree za
podruja koja nisu obuhvaena dosadanjom proraunskom emom za
dimenzionisanje kanalizacione mree i na osnovu njih vriti izgradnju, rekonstrukciju
i dogradnju svih potrebnih objekata za potrebe odvoenja otpadnih voda
- Izvriti zacevljenje otvorenih deonica kolektora

- Prilikom dimenzionisanja kanalizacione mree uzeti u obzir mogunost formiranja

lokalnih retenzija za prikupljanje atmosferskih voda uz velike poslovne i industrijske
komplekse
- Na teritoriji Subotice graditi kanalizacionu mreu meovitog sistema, dok je na
Paliu i Radanovcu kanalizaciona mrea separatnog sistema gradnje
- Svi radovi na projektovanju i izgradnji sistema za odvoenje i preiavanje
otpadnih voda moraju se izvesti u skladu sa Zakonom i uz saglasnost nadlenih
organa
- Dubina ukopavanja kod vodovodne mree mora da obezbedi najmanje 1,0 m sloja
zemlje uznad cevi, dok taj sloj kod kanalizacione mree ne sme biti manji od 0,8 m
- Prilikom projektovanja i izgradnje javne vodovodne i kanalizacione mree
pridravati se propisanih horizontalnih i vertikalnih rastojanja od drugih komunalnih
instalacija
- Izgradnja javne kanalizacione mree u principu mora da prethodi izgradnji kolovoza,
ukoliko postoje tehniki uslovi za prikljuenje kanalizacije na pripadajui sliv
- Javnu kanalizacionu mreu graditi u osovini planiranog kolovoza za regulacione
irine do 30 m. Za regulacione irine vee od 30 m kanalizacionu mreu graditi
dvostrano (s obe strane kolovoza) u zelenom pojasu
- Ugraditi reviziona okna ahtove na svim prikljucima, prelomima i pravim
deonicama kanala na propisnim rastojanjima (najvei doputen razmak izmeu
ahti je 160xD)
- Prilikom prikljuenja novih kanala na postojee ukljuenje izvesti tako da kota dna
novog kanala bude via od kote dna kanala na koji se prikljuuje. Preporuuje se
prikljuenje u gornjoj treini
- Do izgradnje atmosferske kanalizacije na Paliu i u Radanovcu, odvoenje
atmosferskih voda sa kolovoza reiti rigolama ili upojnim jarkovima
- Pre uputanja u recipijent, izvriti preiavanje otpadnih voda do stepena koji je
propisan vaeim propisima
- Izvriti dogradnju ureaja za preiavanje otpadnih voda
- izvriti predtretman industrijskih otpadnih voda pre uputanja u naseljsku
kanalizacionu mreu (primarni preistai)
- Izvriti mehaniko preiavanje atmosferskih voda pre uputanja u recipijent
- Krajnji recipijent za prihvatanje svih otpadnih voda na slivnom podruju naselja je
jezero Pali, odnosno Slano jezero za naselje Pali
- Prilikom projektovanja i izgradnje hidrotehnikih objekata i objekata u zoni
melioracionih kanala i obale jezera uvaiti i ispuniti sve uslove koje propie
nadleno vodoprivredno preduzee
- U cilju zatite od poplava od visokih nivoa podzemnih voda i od vika atmosferskih
voda potrebno je redovno odravati kanale i propuste du melioracionih kanala
- U ulicama i na mestima gde nije uspostavljena planirana regulaciona irina, pre
izgradnje infrastrukturnih objekata izvriti regulaciju na planiranoj irini

ENERGETSKE INFRASTRUKTURE
- Elektroenergetska infrastruktura
Celokupnu elektroenergetsku mreu graditi na osnovu glavnih projekata u skladu

sa vaeim zakonskim propisima.

Trafostanice graditi kao zidane, stubne ili montano betonske za rad na 20 kV

naponskom nivou.
Elektroenergetsku mreu na oba naponska nivoa planirati podzemno.
Postojeu elektroenergetsku mreu koja je izvedena nadzemno treba postepeno
kablirati u zavisnosti od stepena izgradnje novih stambenih i poslovnih objekata na tim
prostorima.
Kablove polagati u zelenim povrinama pored saobraajnica i peakih staza na
udaljenosti min. 1,0 m od kolovoza i 0,5 m od peakih staza.
Na perifernim delovima grada i naselja Pali elektroenergetska mrea moe biti
vazduna, graena na betonskim i gvozdeno reetkastim stubovima.
Svetiljke za javno osvetljenje postaviti na odgovarajue rasvetne stubove u
zavisnosti od vrste javnog osvetljenja.
Planirati svetiljke sa natrijumovim sijalicama niskog/visokog pritiska.
Napajanje i upravljanje javnom rasvetom planirati iz posebnih slobodnostojeih
ormana postavljenih u neposrednoj blizini trafo stanice.
U delovima grada i naselja Pali, gde je elektroenergetska mrea graena
nadzemno svetiljke javnog osvetljenja postaviti na stubove elektroenergetske mree.
Podzemna elektroenergetska mrea mora se graditi prema sledeim uslovima:
Elektroenergetske kablove polagati u ulinim zelenim povrinama pored
saobraajnica i peakih staza ili, ukoliko za to nema mogunosti, ispod peakih staza.
Elektroenergetsku mreu polagati najmanje 1,0 m od temelja objekata i od
saobraajnica.
Pri ukrtanju sa saobraajnicom kabel mora biti postavljen u zatitnu cev a ugao
ukrtanja treba da bude oko 90.
Pri paralelnom voenju energetskih i telekomunikacionih kablova najmanje
rastojanje mora biti 0,50 m za kablove napona do 10 kV odnosno 1,0 m za kablove
napona preko 10 kV. Ugao ukrtanja treba da bude 90.
Paralelno polaganje elektroenergetskih kablova i cevi vodovoda i kanalizacije
dozvoljeno je u horizontalnoj ravni pri emu horizont. rastojanje mora biti vee od 0,5 m.
Nije dozvoljeno polaganje elektroenergetskog kabla iznad cevi vodovoda ili ispod
cevi kanalizacije.
Pri ukrtanju elektroenergetskih kablova sa gasovodom vertikalno rastojanje
mora biti vee od 0,30 m, a pri pribliavanju i paralelnom voenju horizontalno
rastojanje mora biti min. 0,50 m.
- Gasovodna infrastruktura
1. Gasovodi visokog i srednjeg pritiska i objekti u sastavu gasovoda

Gasovodi visokog i srednjeg pritiska u ataru se po pravilu grade izvan kompleksa
industrijskih objekata, saobraajnih vorova, zatitnih pojasa pitke i lekovite vode i
vojnih objekata.
U pojasu irine 30m sa obe strane ose gasovoda visokog i srednjeg pritiska u
ataru zabranjeno je graditi zgrade za stanovanje i boravak ljudi.
Ureaji u sastavu gasovoda visokog i srednjeg pritiska (merno-regulacione

stanice, kompresorske stanice, istake stanice i blok stanice/blokadni ventili sa
izduvavanjem) moraju se locirati da zadovolje propisana rastojanja od objekata, data u
narednoj tabeli:

Objekti u sastavu gasovoda

Komp- Bloka- ista-
Mero-regulacione stanice res. dne ke
stanice stanice stanice
U objektu od vrstog Pod nadstr. i

materijala na otvorenom
do 30000 iznad 30000 Za sve
3 3
m /x m /x kapacitete
Stambene, poslovne i
fabri. zgrade,
15 25 30 100 30 30
radionice i skladita
zapa-ljivog materijala
Elektroneizolov.
Visina stuba dalekovoda + 3.0m
nadzem. vodovi
Trafo stanice 30
eleznike pruge i
30
objekti
Industrijski koloseci 14 15 25 25 15 15
Auto putevi 30
Magistralni putevi 20 20 30 20 30 20
Regionalni i lokalni
10
putevi
Ostali putevi 6 10 10 10 15 10
Vodotoci 5 5 5 20 5 5
etalita i parkiralita 10 15 20 15 30 30
Ostali graevin.
10 15 20 30 15 15
objekti
Rastojanja u tabeli data su u metrima, raunajui kod eljeznikih pruga i puteva

od ivice prunog/putnog pojasa.
Kod prolaska u blizini ili paralelnog voenja gasovoda uz druge objekte

odstojanje ne sme biti manje od:
* 10,0 m od spoljne ivice putnog pojasa magistralnog puta
* 5,0 m od spoljne ivice putnog pojasa regionalnih ili lokalnih puteva
* 20,0 m od spoljne ivice prunog pojasa eljeznike pruge, osim ako je gasovod
postavljen na drumski ili eljezniki most
* 15,0 m od krajnje ose industrijskog koloseka
* 1,0 m (mereno horizontalno) od temelja graevinskih objekata ukoliko ne
ugroava stabilnost objekta
* 0,5 m od spoljne ivice drugih ukopanih instalacija i melioracionih objekata
* 10,0 m od noice nasipa regulisanih vodotoka i kanala

Udaljenost ukopanog gasovoda srednjeg pritiska od uline stubne elektrine

rasvete, vazdune niskonaponske i PTT mree mora biti tolika da ne ugroava
stabilnost stubova, ali ne manja od 0,5 m slobodnog razmaka. Nadzemni delovi
gasovoda moraju biti udaljeni od stubova, dalekovoda, visokonaponskih i
niskonaponskih vodova za najmanju visinu stuba + 3,0 m.
Ako gasovod prolazi u blizini neregulisanih vodotoka, bunara, izvora ili izvorita,
a takoe elektroenergetskih postrojenja i vodova, potrebno je pribaviti saglasnosti
nadlenih ustanova.
Ako se gasovod postavlja ispod saobraajnice prokopavanjem te saobraajnice,
polae se u rov na peanu posteljicu i sa dvostrukom antikorozionom izolacijom,
prema propisima.
Ako se gasovod postavlja ispod saobraajnice buenjem rova ispod te
saobraajnice mora se upotrebiti odgovarajua zatitna cev gasovoda.
Pri ukrtanju gasovoda sa saobraajnicama, vodotocima i kanalima, ugao
zaklapanja njihovih osa mora biti izmeu 60 i 90. Za ukrtanje pod manjim uglom
potrebna je saglasnost nadlenog organa. Takva saglasnost se ne moe izdati za
ukrtanje sa eljeznikom prugom.
Gasovod mora biti zatien od podlokavanja, plavljenja, nestabilnosti tla, odrona
zemljita i drugih opasnosti koje mogu izazvati njegovo pomeranje ili dodatno
optereenje. Gasovod treba da je zatien od delovanja korozije okoline.
2. Gasovodna mrea niskog pritiska
Tehniki normativi za projektovanje i polaganje gasovoda od PE cevi za radni

pritisak do 4 bara odreeni su odgovarajuim pravilnicima i JUS standardima.
Gasovod niskog pritiska se vodi podzemno. Kada se gasovod vodi podzemno
dubina polaganja gasovoda je 0,6-1,0 m od njegove gornje ivice. Preporuuje se dubina
od 0,8 m. Izuzetno je dozvoljena dubina 0,5 m kod ukrtanja sa drugim ukopanim
instalacijama ili na izrazito tekom terenu, uz primenu dodatnih tehnikih mera zatite.
Lokacija rovova treba da je u zelenom pojasu izmeu trotoara i ivinjaka kolovoza,
trotoara i rigola, trotoara i betonskog kanala. Na lokaciji gde nema zelenog pojasa
gasovod se vodi ispod ulinog trotoara, betoniranih platoa i povrina ili ispod ulinih
kanala za odvod atmosferske vode na dubini 1,0 m od dna kanala ili rigola. Izuzetno,
gasovod se polae du trupa puta, uz posebne mere zatite od mehanikih i drugih
oteenja.
Trase rovova za polaganje gasne instalacije se postavljaju tako da gasna mrea
zadovolji minimalna propisana odstojanja u odnosu na druge instalacije i objekte
infrastrukture. Vrednosti minimalnih dozvoljenih rastojanja u odnosu na ukopane
instalacije su:
Minimalna dozvoljena rastojanja

paralelno voenje ukrtanje
- drugi gasovod 0,4m 0,2 m
- vodovod, kanalizacija 0,4m 0,2m
- nisko i visoko naponski elektro kablovi 0,6m 0,3m
- telefonski kablovi 0,5m 0,3m
- tehnoloka kanalizacija 0,4m 0,2m
- betonski ahtovi i kanali 0,4m 0,2m
- eljeznika pruga i industrijski kolosek 5,0m 1,5m
- visoko zelenilo 1,5m -

paralelno voenje ukrtanje

- temelj graevinskih objekata 1,0m -
- lokalni putevi i ulice 0,5m 1,0m
- magistralni i regionalni putevi 1,0m 1,3m
- benzinske pumpe 5,0m -
Ukrtanje distributivnog gasovoda (DG) sa saobraajnicama vri se uz njegovo

polaganje u zatitnu cev ili kanal, izuzev ako se proraunom dokae da to nije potrebno.
Pri tome se mora obezbediti prirodna ventilacija kanala, zatitne cevi ili podzemnog
prolaza.
Za ukrtanje i paralelno voenje gasovoda sa eljeznikom prugom, putevima i
ulicama potrebna je saglasnost odgovarajuih organizacija.
Distributivni gasovod se ne polae ispod zgrada i drugih objekata visokogradnje.
Nadzemno polaganje distributivnog gasovoda se vri samo izuzetno, uz posebnu
zatitu od mehanikih, temperaturnih i uticaja stvaranja kondenzata.
Udaljenost ukopanih stubova elektrine rasvete, vazdune niskonaponske i tt
mree mora biti tolika da ne ugroava stabilnost stubova, ali ne manje od 0,5m
slobodnog razmaka. Nadzemni delovi gasovoda moraju biti udaljeni od stubova
dalekovoda, visokonaponskih i niskonaponskih vodova za najmanje visinu stuba +
3,0m.
Pri polaganju distributivnih gasovoda treba preduzeti odgovarajue mere zatite
postojeih instalacija u radnom pojasu.
Ukrtanje i paralelno voenje sa drugim instalacijama se projektuje u skladu sa
uslovima i saglasnostima nadlenih organa, a na sledei nain:
prolaz ispod puteva i ulica se izvodi u zatitnoj elinoj cevi uz mehaniko
podbuivanje na dubini od 1,0m;
prolaz ispod kune saobraajnice se radi raskopavanjem ili podbuivanjem, u
skladu sa dubinom rova;
prolazi ispod ostalih kanala i rigola izvode se u zatitnim cevima ili bez njih,
raskopavanjem ili podbuivanjem na dubinu 1,0m do 2,0m u zavisnosti od mogunosti
na terenu.
Ukrtanje i paralelno voenje u odnosu na ukopane instalacije treba projektovati
da se zadovolje svi uslovi vlasnika predmetnih instalacija. Kod ukrtanja nastojati da se
gasovod ukopa iznad drugih instalacija, u protivnom gasovod treba poloiti u zatitnu
cev.
3. Kuni gasni prikljuak

Kuni gasni prikljuak je deo distributivnog gasovoda koji spaja ulinu mreu sa
unutranjom gasnom instalacijom. Kune gasne prikljuke izvoditi prema sledeim
uslovima:
- trasa cevovoda se vodi najkraim putem i mora ostati trajno pristupana
- cevovod mora biti bezbedan od oteenja
- cevovod polagati na dubinu ukopavanja od 0,6m do 1,0m a izuzetno na min 0,5m
odnosno maksimum 2,0m
- najmanje rastojanje cevovoda od svih ukopanih instalacija mora biti 0,2m
- poloaj i dubina ukopavanja kunog gasnog prikljuka mora biti geodetski snimljen
- poetak prikljuka trajno oznaiti natpisnom ploicom
- cevovod se kroz upljine ili delove zgrade (terase, stepenita) polae u zatitnu cev
- pri uvoenju u zgradu prostorija mora biti suva i pristupana, a cevovod mora biti
pristupaan i zatien od mehanikih oteenja

- ukopani i nadzemni delovi prikljuka od elinih cevi moraju se zatititi od korozije

bilo omotaima, premazima, katodno, galvanizacijom i dr.
- gasni prikljuak zavrava na pristupanom mestu glavnim zapornim cevnim
zatvaraem, koji moe da se ugradi neposredno po ulasku u zgradu ili van nje
- poloaj glavnog zapornog cevnog zatvaraa se oznaava
- pri prvom putanju gasa u gasni prikljuak potrebno je obezbediti potpuno
odvoenje meavine gasa i vazduha u atmosferu
Uslove i saglasnost za prikljuenje na gasnu mreu je potrebno zatraiti od
nadlenog distributera gasa.
6.12. PRAVILA ZA IZGRADNJU TELEKOMUNIKACIONE

INFRASTRUKTURE
Celokupnu TT mreu graditi na osnovu glavnih projekata u skladu sa vaeim

zakonskim propisima.
TT mrea se u potpunosti gradi podzemno.
Dubina polaganja TT kablova treba da je najmanje 0,8 m, a na meumesnim
relacijama 1,2 m.
TT mreu polagati u ulinim zelenim povrinama (udaljenost od visokog rastinja
min. 1,5 m) pored saobraajnica na rastojanju najmanje 1,0 m od saobraajnica, ili
pored peakih staza. U sluaju da se to ne moe postii TT kablove polagati ispod
peakih staza.
Pri ukrtanju sa saobraajnicama kablovi moraju biti postavljeni u zatitne cevi a
ugao ukrtanja je 90.
Pri paralelnom voenju sa elektroenergetskim kablovima najmanje rastojanje
mora biti 0,5 m za kablove napona do 10 kV i 1,0 m za kablove napona preko 10 kV. Pri
ukrtanju sa gasovodom, vodovodom i kanalizacijom vertikalno rastojanje mora biti
vee od 0,3 m a pri pribliavanju i paralelnom voenju 0,5 m.
Prostor na pravcima radio-relejnih koridora mora biti zatien od izgradnje
visokih objekata, prema prostornim uslovima u elaboratima za zatitu ovih koridora koji
su dostavljeni nadlenim slubama prilikom realizacije tih veza.
Vodove KDS mree polagati u zajednikom rovu sa kablovima TT mree prema
uslovima koji vae za TT vodove.
Objekti za smetaj telekomunikacionih ureaja mobilne telekomunikacione mree
i opreme za rtv i mobilnih centrala baznih radio stanica, radio relejnih stanica, kao i
antene i antenski nosai mogu se postaviti u okviru objekta, na slobodnom prostoru na
graevinskoj parceli individualnog stanovanja, u zonama privredne delatnosti u objektu
u okviru pojedinanih korisnika, u okviru kompleksa pojedinanih korisnika.
Objekat za smetaj telekomunikacine i rtv opreme moe biti zidani ili montani ili
smeten na stubu.
Kompleks sa telekomunikacionom opremom i antenski stub mora biti ograen.
U kompleks se postavlja antenski stub sa antenama, a na tlu se postavljaju
kontejneri baznih stanica.
Napajanje elektrinom energijom baznih stanica reiti iz niskonaponske
distributivne mree.
Antene se mogu postaviti i na postojee vie objekte (vodotornjeve, dimnjake,
silose, krovove zgrada).
U zonama zatite nije dozvoljeno postavljanje antenskih stubova.
Za sve radio relejne koridore potrebno je izraditi elaborate zatite slobodnih radio
relejnih koridora.

GP Tekst PDF

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

GP Tekst PDF

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

SKUPTINA OPTINE

S.O. Subotica na sednici

Predsednik S.O. Subotica

BARTU KRISTIJAN, dipl.in.gra.

Subotica, 2006. god.

VRSTA DOKUMENTACIJE: GENERALNI PLAN

NARUILAC: SKUPTINA OPTINE SUBOTICA

INVESTITOR: SKUPTINA OPTINE SUBOTICA

BROJ UGOVORA: U-185-1/98/05

OBRAIVA: JP "ZAVOD ZA URBANIZAM

DIREKTOR: Bartu Kristijan, dipl.in.gra.

ODGOVORNI URBANISTI: Kornelija Evetovi Cvijanovi, dipl.in.arh.

STRUNI TIM: Kornelija Evetovi Cvijanovi, dipl.in.arh.

SARADNICI: Olga Rus, gra.tehn.

SPOLJNA SARADNJA: Optina Subotica

J.P. ZAVOD ZA URBANIZAM OPTINE SUBOTICA 2

PRAVNI OSNOV ............................................................................... 10

I. GRANICA PODRUJA OBUHVAENOG

1.2. OPIS GRANICA GRAEVINSKOG ZEMLJITA VAN

II DUGORONA STRATEGIJA RAZVOJA I KONCEPCIJA

2.1. CILJEVI PROSTORNOG RAZVOJA ........................................... 20

2.2. POLOAJ, MESTO I ULOGA SUBOTICE I PALIA

2.3. OSNOVNI PROGRAMSKI ELEMENTI DEMOGRAFSKOG

2.4. PROGRAMSKI ELEMENTI RAZVOJA PRIVREDNIH I

2.5. KONCEPCIJA PROSTORNE ORGANIZACIJE SUBOTICE I

III PRAVILA UREENJA .......................................................................... 31

J.P. ZAVOD ZA URBANIZAM OPTINE SUBOTICA 3

3.2. NAMENE POVRINA KOJE SU PRETENO PLANIRANE U

3.2.1. POVRINE ZA OSTALE NAMENE ..................................... 53

3.3. PRAVCI, KORIDORI I KAPACITETI INFRASTRUKTURE .... 115

3.3.1. SAOBRAAJNA INFRASTRUKTURA ................................... 116

J.P. ZAVOD ZA URBANIZAM OPTINE SUBOTICA 4

3.4. BILANS POVRINA 139

IV PROSTORI SA POSEBNIM OSOBENOSTIMA I

4.2. PRAVILA I USLOVI ZATITE NEPOKRETNIH

4.3. USLOVI OBLIKOVANJA GRADSKIH CELINA, PRAVACA,

4.4. USLOVI ZA ZATITU I UNAPREENJE IVOTNE SREDINE .. 168

4.5. USLOVI ZA OBEZBEENJE KRETANJA DECE, STARIH,

4.6. USLOVI ZA UREENJE PROSTORA OD INTERESA ZA

V MERE ZA SPROVOENJE PLANA .. 175

5.2. PODELA PROSTORA NA ZONE - BLOKOVE I

J.P. ZAVOD ZA URBANIZAM OPTINE SUBOTICA 5

VI PRAVILA GRAENJA ..... 223

6.2. URBANISTIKI POKAZATELJI I PRAVILA

6.3. USLOVI ZA PRIKLJUENJE OBJEKATA NA

6.4. USLOVI ZA ZATITU SUSEDNIH OBJEKATA .............................. 267

6.5. USLOVI ZA ARHITEKTONSKO I ESTETSKO OBLIKOVANJE

6.6. PRAVILA ZA OBNOVU I REKONSTRUKCIJU

6.7. OPTA PRAVILA ZA IZGRADNJU OBJEKATA 273

6.8. POSEBNA PRAVILA ZA IZGRADNJU OBJEKATA .. 275

6.9. PRAVILA ZA IZGRADNJU MREE I OBJEKATA

6.10. PRAVILA ZA IZGRADNJU MREE I OBJEKATA

6.11. PRAVILA ZA IZGRADNJU MREE I OBJEKATA

6.12. PRAVILA ZA IZGRADNJU TELEKOMUNIKACIONE

J.P. ZAVOD ZA URBANIZAM OPTINE SUBOTICA 6

B. GRAFIKI PRIKAZI PLANA

1. IZVOD IZ PROSTORNOG PLANA REPUBLIKE SRBIJE

2. IZVOD IZ GENERALNOG URBANISTIKOG PLANA

3. POLOAJ GRADA U ODNOSU NA OKRUENJE R 1:150000

4. KATASTARSKO-TOPOGRAFSKA KARTA SA GRANICOM

5. POSTOJEA NAMENA POVRINA R 1:50000

6. STATUS GRAEVINSKOG ZEMLJITA I GRANICE

7. PLAN NAMENE POVRINA R 1:10000