Terapija Duse PDF

www.PrijateljBozji.
com
VLADIMIR KONSTANTINOVI NEVJAROVI

TERAPIJA DUE
Svetootaka psihoterapija
Isceljenje besomunog
*****
Nekoliko rei o knjizi

Od autora
Misli o svetootakom nasleu
PRVI DEO - PRAVO NA POSTOJANJE
Pravo na postojanje
Kratko o osobinama svetootake psihoterapije
LJUDSKA DUA
LJudska dua
Morfologija ljudske due (po sv. Teofanu Zatvorniku)
Misli o dui
Dua, energija i ovekovo kvantno telo
Znaenje srca u ovekovom duevnom telu
ovekove sposobnosti
Mata i uobrazilja
NEVIDLJIVA BORBA
Nevidljiva borba
Neprijateljski napadi
Naini borbe
Kako se pripremati pre izlaska iz kue
Iznenadni napad "nevidljive borbe"
Ocena uzroka padova i poraza
Suoavanje s tekoama
Tematske misli o nevidljivoj borbi
SAMOPOZNANJE
Samopoznanje
Kratki svetootaki izvodi o samopoznanju
Svetootako uenje o borbi protiv strasti
Prva strast. revougodije (stomakougaanje, prejedanje)
Druga strast. Blud.
www.PrijateljBozji.com
Trea strast. Srebroljublje.

etvrta strast. Gnev.
Peta strast. Tuga
esta strast. Uninije
Sedma strast. Tatina
Osma strast. Gordost (oholost)
Opti naini borbe protiv strasti
Kratki izvod uenja o strastima po sv. Jovanu Kasijanu
GREH
Greh
Stadiji razvoja greha
Skica ispovesti po sv. Ignatiju Brjananinovu
Osam glavnih strasti
MOLITVA, ASKETIKA, UENJE SVETIH OTACA O PRELESTI, O SAVESTI
Molitva i njena uloga u savremenom ivotu

Vrline. Asketika.
Svetootako uenje o duhovnoj prelasti
O savesti
Samoispitivanje savesti
SVETOOTAKO UENJE O ZDRAVLJU I ZDRAVOM NAINU IVOTA
Svetootako uenje o zdravlju i zdravom nainu ivota

Bolesti prema shvatanju svetootakog uenja
Svetootako uenje o leenju reju, psihoterapiji i duhovnom leenju
Deset idealnih nikada, nikome i nikoga
Autogeni trening - za i protiv
Hipnotizam i svetootaka psihoterapija
Ekstrasenzorika
SVETOOTAKE IZREKE
Svetootake izreke
Stotina Sv. Jovana Zlatoustog
Stotina sv. Ignatija Brjananinova
Stotina Sv. Jovana Krontatskog
Stotina raznih Svetih Otaca i podvinika svetosti
DEO DRUGI - O NARAVSTVENOSTI (MORALU)
Duhovnost
Sujeta
Praznoslovlje
Egoizam
Drskost
Lukavstvo
Zavist
Siromatvo i bogatstvo
Podmitljivost
O naoj netanosti
Rune rei (skvrnoslovlje)
Kritika i kritizerstvo
O negativnim navikama
Pozorite i svetootako uenje
Uticaj televizije na duu i fiziko zdravlje
O religioznoj modi
Mutacija due
Zakljuak
DODATAK
Ne uzdajte se u sebe
O meusobnom uticaju dua
Glasovi mrtvih
Duh i oblik
Energija spokoja
VLADIMIR KONSTANTINOVI NEVJAROVI

TERAPIJA DUE
Svetootaka psihoterapija
Nekoliko rei o knjizi
sadraj
Rusija je u 20. veku izgubila sopstvene orijentire i pokuava da se odene as u teko ruho
istonjakog despotizma, as u laku odeu zapadne demokratije. I eto. vek je ve na izmaku, a
put se ne vidi. Meutim, put postoji. NJega su davno obeleili veliki podvinici - oci ruske
pravoslavne Crkve. Upravo su ovi sveti svojim stradanjima i svojom mudrou gonili mrak uasa
i grehova koji su pritisli ruski narod, i pokazivali mu jedini put k spasenju - put duhovnog
usavravanja.
Knjiga V. K. Nevjarovia upravo upoznaje savremenog itaoca sa osnovnim pravilima. idejama i

razmiljanja otaca Crkve o onom ivotu koji se moe nazvati normalnim i pravim, za razliku od
nenormalnog i grehovnog. U poslednje vreme pojavilo se mnogo religiozne literature, u koju

spada i svetootaka. Ali ona predstavlja ili sloene i obimne tekstove, ili se, naprotiv, svodi na
navoenje kratkih pouka. Autoru je polo za rukom da povee objanjenja sloenih tekstova sa
upeatljivim aforizmima.
U isto vreme knjiga se moe posmatrati kao tematski izvor tekstova i misli. Na svakoj stranici se
ocea prisustvo autora proetost idejama podvinika, sopstveni odnos prema savremenim
dogaajima, pokuaj da izdvoji najvanija pitanja, tenja da obogati zvaninu psihijatriju i tako
dalje. Naroito su zanimljiva poglavlja o kroenju strasti, o znaaju molitve, kao i razmatranja o
duhovnosti, sujeti i skvrnoslovlju koji se navode u drugom delu.
Meu sporne probleme moe se ubrojati misao autora o "preporodu" Rusije s njenom duevnom
lepotom. Najverovatnije da je i u prolosti kao i sada ona bila iskvarena i uprljana i da se moe
govoriti ne o preporodu, ve o usavravanju n uzdizanju.
Sama injenica pojave Nevjarovieve knjnge u ovom trenutku znai znaajan dogaaj koji
doprinosi duevnom ozdravljenju naeg naroda i ukljuivanju u iskustvo najmudrijih.
V. P. Fetisov,
ef katedre, doktor filosofskih nauka, profesor
2.
Savremena psihoterapija se odlikuje velikom raznolikou, kako po svojim konceptualnim

osnovama, tako i po realizaciji. Naa domaa psihoterapija se obino naziva klinikom (ona je
uvek bila takva) linosno orijentisanom.
NJu odlikuju sledee principijalne postavke:
- prouavanje istorije formiranja i razvoja linosti pacijenta;
prouavanje problemskih situacija pacijenta (psihikih trauma, psiholokih stresova i sl.) i

osobenosti klinikih reakcija ponaanja na ove situacije;
- nastojanje da bolesnik postane svestan veze izmeu problema i bolesnih doivljaja ili psihike
nelagodnosti - ublaavanje ili olakavanje stanja obolelog, koristei razliite metode
(objanjavajua psihoterapija, sugestija, autosugestija i sl.);
- rad s linou bolesnika (obino se govori o rekonstrukciji linosti i o njenom sistemu odnosa.
Ali s ovim se ne moemo sloiti. Ovde se radi o tome da pacijent moe da shvati sebe, svoje
tenje u realnom ivotu i svoje mesto u njemu, odnos prema sebi, ljudima i bolesti...).
Strana psihoterapija je uglavnom psiholoka. esto se kae da je njena konceptualna osnova

humanitarna psihologija, ali u sutini ona je povezana sa psihoanalitikim koncepcijama
(frojdizam, neofrojdizam). Ova psihoterapija je nezavisna u odnosu na linost i bolest pacijenta,
na njegovo nesvesno, na njegove probleme potisnute u nesvesno. Radi toga koriste se raznovrsni
specijalni metodi i postupci.
Najzad, u poslednje vreme veoma je postala rasprostranjena nadrilekarska psihoterapija. I

premda se tu esto koriste ikone, krstovi i poziva na Boga, sve se to ostvaruje bez odgovarajuih
saznanja kako u oblasti medicine, tako i religije. Odsustvuju i iskrena i istinska ubeenja.
Pomisli "iscelitelja" su tu isto koristoljubiva.
U Rusiji se odvajkada pridavao veliki znaaj duhovnoj kulturi, iji je nosilac bila Ruska
Pravoslavna Crkva koja je bila i najvannje jemstvo duevnog i duhovnog zdravlja oveka (a,
ukoliko bi oboleo, ona se pojavljivala u svojstvu iscelitelja).
"Svetootaka terapija", kojoj je posveena ova knjiga, odnosi se na psihoterapiju duhovne

kulture. Interesovanje za leenje ovakve vrste poraslo je u poslednje vreme u itavom svetu.
Psihoterapija duhovnom kulturom je raznovrsna. Postoje razni aspekti u njenom izraavanju.
"Svetootaka psihoterapija" je na ponos, to je jo nedovoljno proueno bogato naslee duhovne
kulture i neprocenjivih znanja, naslee u kojem ogromnu ulogu imaju nai podvinici svetosti i
blagoaa (pobonosti). U tom znaenju vrednost ove knjige je velika.
U realnost naeg ivota treba ubrojati ne samo gubitak kulture religiozne vere, nego i
naravstvenog (moralnog) vaspitanja naih ljudi. Naalost, ova knjiga ne sadri jasna
razgranienja: kome je konkretno namenjena ovakva vrsta duhovne psihoterapije, i u kakvim
stanjima zdravlja. Hteli bismo da se upoznamo i sa konkretnijim praktinim preporukama o radu
u tom pravcu.
U celini pak treba visoko oceniti ovaj rad koji odgovara dubokoj potrebi naeg vremena i u
sutini predstavlja popularnu sistematizaciju velikog duhovnog svetootakog naslea koje se
tako malo koristi u savremenoj psihoterapiji.
L. A. Stukalova
doktor medicinskih nauka, profesor
Od autora
sadraj
Latite se velikog posla samooienja i samousavravanja,
zavolite progres vere i vrline, a ne progres ovoga veka.
(Sv. Jovan Krontatski)

"Svetootaka psihoterapija" nije samo preraeno naravstveno (moralno) bogoslovlje ili skup
aforizama i pouka na etike teme. Ona predstavlja naravstveno-religiozni pravac psihoterapije -
nauke o terapiji due (to se vidi i iz samog njenog naziva gr. psihe - dua, therapia - leenje) i
bazira se na hrianskim neprolaznim duhovnim vrednostima koje su vekovima cementirale
temelj drave s njenom samobitnom kulturom, naukama, zanatima, odreujui i celokupan
drutveni ivot.
Dela velikih starih i novih Svetih Otaca Crkve, domaih mislilaca i luonoa knjievne rei koji
su ispovedali pre svega rusku pravoslavnu ideju (ideju Svete Rusije), postali su predmet
paljivog i briljivog istraivanja. Poreenje prouavanog materijala s dananjom stvarnou u
potpunosti je potvrdilo istinitost i ispravnost uenja podvinika svetosti i blagoaa, kao to je,
uostalom, i zapanjilo svojom prorokom dalekovidou.
Svetootaka psihoterapija nije pokuaj modernizma ili zamene pojmova. NJena pojava nije
vetaka, ve odraava nasunu potrebu naeg bolesnog i duboko traginog vremena koje je do
neprepoznatljivosti iskrivilo ne samo duhovni lik Rusije, nego je unelo i veliki haos i pometnju u
umove celog oveanstva. Strani, doista strani, ako ne i apokaliptini period dolazi i "blizu je,
na vratima" (Mt. 24:33). Rue se oltari savesti, svetosti i ljubavi, komeaju se narodi, propada
priroda, ljuljaju se svi ljudski temelji i dravni poretci, a svim tim ne diriguje duh krotkosti i
ljubavi, ve drugaiji duh, tu dui: bezoni, laljivi i bestidni. I ponovo su nam danas bliske ove
rei drevnog proroka: "Ovako govori Gospod: Stanite na putevima vaim i pogledajte i pitajte za
stare puteve koji je dobar, pa idite po njemu i nai ete mir dui svojoj" (Jer. 6:16).
Ne treba, a i nema nikakve potrebe ii u prolost, ali se moe i celishodno je razumeti i polaziti
od onoga istog i blagodatnog od ega su iveli i ime su disali nai preci, da bismo preporodili
Svetu Rusiju s njenom neponovljivom duevnom lepotom, s dobrim srcem i reju neuprljanom
brbljanjem i laju. Razumeti i preporoditi ne po spoljanjem obliku, ve po Duhu!
Bez napora se nita ne moe postii, i, kako se izrazio duboki ruski mislilac, profesor Duhovne
akademije sv. Sergija u Parizu, A. V. Kartaov: "Niko nee napraviti Svetu Rusiju umesto nas,
ako je mi sami ne napravimo". I jo jedan biblijski stih koji je voleo da navodi jedan od
poslednjih predstavnika ruske klasine knjievnosti Ivan Bunjin: "ast e se poniziti, a niskost
uzdignuti... U dom razvrata e se pretvoriti ljudski skupovi... I lice pokolenja bie psee..."
Ve nekoliko pokolenja u Rusiji vaspitano je na izopaenoj istoriji, filosofiji natopljenoj laju,

iskvarenoj knjievnosti, nereligioznoj pseudokulturi. Vraanje pravoslavnoj veri koje se zapaa u
poslednje vreme (jedinoj vrednosti koja nam je jo uvek preostala) odvija se upadljivo nespretno,
bez odgovarajueg pokajanja i iskrenosti oseanja, da i ne govorimo o strahopotovanju; uzrok
tome je mnotvo okolnosti. La i dalje nastavlja da vlada umovima. Idol trgovine i neasnih
naina bogaenja stekao je karakter masovnog oboavanja i ropstva, na tetu onome to je
mnogo znaajnije, ukljuujui i duhovno bogatstvo. Svetost se zajedno s blagoaem i
potenjem sve vie uklanja iz svesti ljudi, kao staromodni pojmovi koji su preiveli svoje vreme.
I raa se pokolenje sa pseim licem. "Tela je mnogo, a ljudi je malo" - pisao je sv. Jovan
Zlatoust. Sada se ve mora govoriti o istinskoj opasnosti izroavanja oveka koji dobrovoljno
prodaje svoj boanski lik za robnu etiketu (a uskoro moda i za peat na desnoj ruci i elu).
Sve ove tune rei nemaju za svrhu ocrnjivanje, niti su posledica pesimizma, ve su posledica
realnosti dananjice. Ne videti i ne biti svestan ozbiljnosti svega to se dogaa odraslom oveku
je neoprostivo.
Govorei o medicinskom aspektu problema treba istai da je svetootaka psihoterapija antipod

bilo kakve vrste nasilja nad linou, banalnosti, lai, mistike, udomanije, psihikih i
psiholokih trikova, mehanikih pristupa u leenju duevnih i telesnih oboljenja van veze sa
saveu i moralom.
Mogui neuspeh u izlaganju ne moe omalovaiti i umanjiti ispravnost same ideje i pravednost
cilja radi kojeg je i bio napisan ovaj rad, ve e samo svedoiti o nedovoljnoj autorovoj vetini,
to je potpuno objanjivo skromnim ljudskim mogunostima unutranje prirode. kao i
okolnostima koje su malo doprinele nastanku odgovarajueg rada na ovoj temi.
Ujedno, pravog autorskog teksta je veoma malo. Obino su to smisaone spone, prepriavanje ve
poznatih komentara i neka pojednostavljivanja radi olakanja izlaganja starih tekstova, iji je
jezik sloen za savremenog oveka. Zato bi se moglo, poput Miela Montenja, rei sledee: "U
ovom buketu cvea moja je samo traka".
Misli o svetootakom nasleu:
sadraj
1. itanje otakih spisa je roditelj i car svih vrlina (sv. Ignatije Brjananinov).
2. Ove knjige su poput bogate zbirke lekova: u njemu dua moe da pronae za svaku svoju
bolest spasonosni lek (sv. Ignatije Brjananinov).
3. Svi spisi grkih otaca dostojni su dubokog potovanja zbog obilja blagodati i duhovnog
razuma koji ivi u njima i die iz njih; ali dela ruskih otaca, zbog osobite jasnoe i jednostavnosti
izlaganja, zbog vee vremenske bliskosti, dostupnije su nam, negoli spisi grkih svetilnika (sv.
Ignatije Brjananinov).
4. Treba se svim silama boriti, treba prouavati naine borbe kod Svetih Otaca, treba predviati
okolnosti koje doprinose pobedi ili porazu, izbegavati ove druge, a traiti prve (iguman Nikon
Vorobjov).
5. to sam vie itao Svete Oce, tim mi je postajalo jasnije da se kreem u potpuno osobitom
svetu, u krugu pojmova koji su sasvim drugaiji u odnosu na nae (Sergije Stragorodski,
patrijarh Moskovski i cele Rusije).
6. ta su sujetna umovanja i bajkolike izmiljotine pred visokim istinama koje poput dragog
kamenja sijaju u ovim svetim spisima (Antonije, arhiepiskop Voronjeki i Zadonski).
7. Svaku nau misao emo porediti s blagodatnim svetootakim uenjem i sve ono to je s njima
u skladu prihvatati, a ono to nije, odbacivati u svojoj veri i ivotu (arhiepiskop Serafim
Soboljev).
Pravo na postojanje
Poeci psihoterapije gube se u prastaro doba. Sam termin "psihoterapija" (tj. terapija due) nosi u
sebi ideju nekog dubinskog unutarnjeg leenja, i to skrivenog, prefinjenog leenja koje nije
fizikog plana. Najpravilnije je shvatati psihoterapiju kao nauku o ovekovom duevnom
zdravlju. Nastanak psihoterapije i njeno zvanino priznanje obino se smetaju u sredinu 19.
veka, u periodu zapoelog procvata praktinih nauka i naglo ojaalog uticaja materijalistikih i
ateistikih ideja u razvijenim evropskim zemljama. Dugo vremena su psihoterapeutsku misiju s
pravom vrili svetenici. Pouzdano se moe potvrditi da je psihoterapija upila u sebe i mnogo
pozajmila od pastirstva i duhovnog leenja (naravstveni/moralni/ uticaj reju, skrivenost susreta,
iskrenost i uivljavanje u probleme bolesnika, neophodni saveti, moralna podrka i drugi oblici;
u poetku je rad psihoterapeuta umnogome podseao na svetenikov rad, izuzev bogosluenja i
Svetih Tajni), samo u svetu. Meutim, u poslednje vreme mnogi psihoterapeuti se sve vie
izjednaavaju sa srednjevekovnim arobnjacima ili paganskim svetenicima; preterano se uzdaju
u isto tehnike postupke leenja, gubei na taj nain samu sutinu i osnovu nauke kojoj slue.
Meanje i neodreenost granica pretvorili su psihoterapiju u nekakvu amorfnu masu svakojakih
surogata, poev od ukorenjenih hipnotikih tehnika, do metoda amanizma, plesova, seksualno
obojenih transova i jalovog mudrovanja u apstraktnim sferama. U preporuivanim postupcima i
metodikama leenja mnogo je oigledno lanog, izvetaenog, ak n prilino opasnog po
duevno zdravlje pacijenata. Obiluju metodi za razvoj ionako hipertrofirane uobrazilje kod
pacijenta (to je sa svetootakog gledita potpuno nedopustivo), "terapija primalnim krikom",
"beskontaktni seks", "seoba u prethodne ivote", "infantilne igre", "kodiranja" - ali kakva je tu
terapija due? ak i spoljanje oputanje miia koje je prilino preporuljivo, jeste. u najboljem
sluaju, samo telesna terapija, jer se ne tie sutinskih problema linosti. Ni domaa
patogenetska psihoterapija ne obuhvata mnoge dubinske aspekte zbog svog izrazitog
materijalistikog karaktera, to je nespojivo sa duhovnim leenjem. Ujedno, u svetootakom
uenju sadre se toliko duboko i ubedljivo razotkriveni aspekti koji se tiu terapije due, da ne
obratiti se njima i ne koristiti ih umesto sumnjivih, pomodnih psihotehnika, gde je uporedo sa
kapi istine more lai, bilo bi ne samo nerazumno, nego i prestupno, jer je u svetu toliko obolelih
kojima moe pomoi samo istinska terapija due, zasnovana na svetosti, duhovnosti, terapija
koja potie od Samog Isusa Hrista - jedinog Lekara dua naih.
Fizike mogunosti pravoslavnih svetenika u Rusiji za odgovarajui individualni rad s

parohijanima krajnje su ograniene, to se objanjava ogromnim radovima na obnovi hramova,
to je posledica bezbonikog pirovanja koje je trajalo preko 70 godina. Obavljaju se i drugi
poslovi od prvorazredne vanosti, naroito katehizacija. Najvie vremena se takoe tradicionalno
troi na pripreme i vrenje bogosluenja, trebe i druge svakodnevne prilino naporne delatnosti,
koje, ini se, ponekad zahtevaju nadljudske napore. Osim toga, razaranje religioznih tradicija
dovelo je do porasta broja ljudi bez vere (tanije, sa izopaenom verom, na primer, u kult
bogatstva, politiku, mistiku, itd). A i uslovi sadanjeg ivota sa njegovom uasnom surovou,
ogromnom uurbanou, emocnonalno-stresnim optereenjima i drugim nepovoljnim iniocima

izazvanim progresom tehnoloke civilizacije, izazvali su nasunu potrebu za strunjacima za
leenje duevnih tekoa i poremeaja, koji svoju delatnost zasnivaju na nekim viim idealima,
ali idealima dostupnim i u svetu onima koji jo nisu doli do prave vere. Neuporedivo vie
dodirnih taaka nai e pravoslavni svetenik koji koristi svetootaku terapiju i struna
medicinska znanja, i pravoslavni pacijent. Lina lekarska praksa je pokazala da u duhu Hrista i
uenja Svetih Otaca i leenje zadobija potpuno drugaiji karakter i znaenje, nimalo ne
naruavajui individualni religiozni ivot, ve naprotiv, potvrujui ga. Malo ko e osporavati da
istinski uzroci psihikih i somatskih (telesnih) poremeaja u nae vreme postaju pre svega,
moralno-degradacnoni procesi u drutvu, ozbiljni defekti u porodinom vaspitanju. gubitak
ideala. Zato nije sluajno interesovanje onih strunjaka, ija im profesija nalae da formiraju
zdravu ljudsku linost (pre svega pedagozi, psiholozi, sociolozi i psihoterapeuti) za izvore koji
daju dubinsku predstavu o oveku, njegovom prednaznaenju u ivotu, istoriji i perspektivi
njegove evolucije. U najveoj meri tim zahtevima odgovaraju hrianski izvori i pre svega
svetootaka literatura. Meutim, veliki drevni Sveti Oci, budui da su pripadali odreenom
periodu vremena, nisu istraivali niz problema s kojima se danas suoava savremeni ovek
(uzmimo npr. ekstrasenzoriku, NLO, ekoloke probleme i dr). Meutim, njih dopunjuju novi
podvinici svetosti i ozbiljni radovi domaih pravoslavnih mislilaca od kojih je veliki broj bio
prinuen da emigrira nakon 1917. godine iz Rusije. Zahvaljujui vernosti Otadbini, njihova
izuzetno ozbiljna prouavanja omoguuju, kako nam se ini, da popune vakuum koji se
obrazovao u domaoj naravstveno-religioznoj i filosofskoj misli u periodu koji je trajao preko 70
godina. Sada se Rusiji vraaju i ponovo joj se otkrivaju imena Ivana Iljina, Semjona Franka,
Nikolaja Loskog, episkopa Jovana ahovskoja, Aleksandra Semjonova Tjan-anskog,
mitropolita Antonija Surokog, arhiepiskopa Serafima Soboljeva i mnogih drugih koji su bili
prinudni izgnanici iz svoje otadbine.
Takoe se mora istai i slinost zadataka i u hrianskoj religiji ("spasenje due") i u

psihoterapiji ("terapija due"). Bez terapije due verovatno ne moe biti ni njenog spasenja.
Dakle, prilino je oigledno da psihoterapija, ispunjena duhovnim smislom, krtena

svetootakim i patriotskim visoko-naravstvenim idealima, ne samo da ima pravo na postojanje,
nego, van svake sumnje, pre ili kasnije treba da zauzme odluujue mesto u leenju ljudske due,
doprinosei njenom spasenju kroz istinitu pravoslavnu veru u okrilju Hristove svete apostolske
Crkve.
Kratko o osobinama svetootake psihoterapije:
sadraj
1. Sluenje interesima najvie vrste leenja - terapije due.
2. Ispovedanje Pravoslavlja i unoenje njegove duhovne istote u leenje.
3. Zasnivanje na religiozno-filosofskom i medicinskom domaem n svetootakom nasleu.
4. Iskljuivanje iz lekarske prakse metoda povezanih s nasiljem nad linou, laju i licemerjem.
5. Neprihvatanje okultno-mistikih modifikacija, mehanikih tehnika (tipa programiranja,

kodiranja i sl.), koje srozavaju boansku sutinu oveka na nivo maine.
6. Obuavanje strunim znanjima pacijenata u aspektima samopoznanja, duhovnog usavravanja

i naravstvenog vaspitanja.
7. Ograniena primena farmakoterapije.
8. Kompleksno korienje u leenju: rei, muzike, slikarstva i drugih oblika estetskog i lekovitog
dejstva.
9. Sluenje nacionalno-patriotskoj ideji preporoda Svete Rusije.
Misli Semjona Franka povodom nastanka nove nauke o ovekovom duevnom zdravlju
"Naem pogledu nevidljivi priliv stvaralakih religioznih snaga oplouje ljudsku misao i
priprema rast nove nauke koja se slae sa religioznom sveu i koja je u stanju da na njenoj
osnovi uvrsti novo, ivotvorno i osmiljujue, celovito shvatanje ivota".
"U svim oblastima ivota, ivi organsko, duhovno posmatranje i stvaralatvo pridaje neto
savreno novo i razliito svemu onome sa ime dolaze u dodir nasuprot materijalistikom,
mainskom i mrtvom pristupu. "
"Psihopatologija se iz nauke o poremeaju mehanizma duevnog ivota pretvara u nauku o

poremeaju smisaonih veza, pogleda na svet, oslanjajui se na filosofsko-psiholoku, i, moe se
ak rei, religiozno-filosofsku ili religiozno-psiholoku teoriju tipova ljudskog pogleda na
postojanje".
"Ono to je jo nedavno za "prosveenog" naunika bilo izmiljotina, plod lakovernosti, neznanja

i arlatanstva - mogunost molitvenog iscelenja i uopte uticaja vere i njome probuenih
duhovnih moi na telesno zdravlje - postaje ve nauno vrsto ustanovljena injenica. Lekar
nove kole ve poinje da lii vie na iscelitelja iz prolosti, nego na lekara iz nedavne prolosti
koji je verovao samo u pilule i prakove".
LJudska dua
sadraj
"Postoji samo jedan predmet koji je iznad ljudske due -
to je njen Stvoritelj"
(bl. Avgustin).
Postepena zamena pojmova, u vezi sa vladavinom materijalistikih pojmova u 19. veku, dovela
je do faktike redukcije samog pojma due na nivo svesti i psihikog ivota.
Zato ne udi to da je umesto terapije due poeo da se razvija drugaiji pravac, u ijoj osnovi se
nalazi iscelenje razuma i mehaniki pristup. NJegove plodove ve anje 20. vek, iji kraj, sa
svoje strane, priprema tlo za novi prodor u "svest oveka". Radi se o istinski avolskoj ideji,
povezanoj sa stvaranjem vetake inteligencije, kao i radovima i pravcima bio-kompjuterizacije,
zombiranja, programiranja i kodiranja ljudske svesti. Ovi zlokobni planovi ne samo da lebde u
vazduhu, nego ve poinju i realno da se primenjuju ne samo u medicini, poev od prividno
nekodljivih i privlanih metodika leenja od alkoholizma, skidanja suvinih kilograma i sl.,
pomou kodiranja, nego i u politici, u formiranju javnog mnjenja i u prihvatanjima svakojakih
ideja koje poprimaju epidemijski karakter, usled vetog dirigovanja i programiranja.
Meutim, srozavanje ljudske due na nivo apsurdne kategorije, pa ak i njeno poricanje, uopte
ne menjaju sutinu stvari (isto kao to i ukidanje govora o Bogu ne znai NJegovo odsustvo ili
neuestvovanje u ivotu svakoga od nas). Ono samo doprinosi vaspitanju bezdunog pokOlenja
ljudi koji ne shvataju smisao svog istinskog prednaznaenja u ivotu, ljudi koji idu oigledno
lanim putem razvoja.
Razmotrimo ukratko svetootaku koncepciju morfologije ljudske due i njen uticaj na ceo na
ivot.
Mnogi najautoritetniji uitelji pravoslavnog uenja prihvatali su troslonost oveka, drugi Sveti
Oci su pominjali dva sloja - duu i telo, pri emu ova koncepcija principijalno ne protivrei
prvoj. Troslona teorija utvruje postojanje u oveku tela, due i duha. Otuda je potpuno umesno
govoriti o telesnom, duevnom i duhovnom ivotu. Telesni ivot zadovoljava samo potrebe tela,
u sutini on se malo razlikuje od ivota ivotinja: san, hrana, seksualne potrebe; instiktivne tenje
i fizioloke potrebe uglavnom iscrpljuju krug telesnih interesovanja.
Duevni ivot je mnogo istananiji. Dua uiva u lepoti prnrode, emocionalnim doivljajima,
uzvienim oseanjima, izazvanim, na primer, sluanjem muzike, itanjem umetnike
knjievnosti, posmatranjem pozorine predstave itd.
Duhovni ivot nosi na sebi peat Najvieg Naela i uvek (u istinskom svom ispoljavanju) vodi
onom besmrtnom Izvoru koji je dao ivot kako oveku, tako i svemu to ga okruuje.
Najvia, ljudskom razumu nedokuiva ljudska dela zapanjujue leiote i velianstvenosti, dela
koja imaju i naravstveni uticaj na duu, uvek po svom biu potiu od Duha Istine, Dobra i
LJubavi.
Pogrean je raireni pojam da je duhovni ovek samo visoko intelektualni ovek, ili, da se
duhovni ivot sastoji u sluanju muzike, itanju svetovnih knjiga ili poseivanju pozorita i
muzeja. Uopte nije tako. Sve to ima uglavnom odnos prema duevnom, a nikako duhovnom
ivotu koji, naprotiv, moe biti (i obino biva) lien svega toga, ali je u celini potinjen i ispunjen
drugaijim ciljevima i smislom. Problemima duhovnog ivota posveeno je mnotvo strunih
istraivanja i svetootake literature. Veoma istanano ispituje aspekte duhovnog ivota i daje
opsene preporuke kako da se on sledi ruski sv. episkop Teofan Zatvornik u knjigama "Put k
spasenju" i "ta je duhovni ivot i kako ga usvojiti". Ova literatura sada postaje sve pristupanija
itaocima.
U grai due ljudske sv. Teofan uslovno izdvaja tri dela:
1. Misaoni;
2. Voljni;
3. Oseanja (srce).
Svetitelj Dimitrije Rostovski govori o razumnom, pohotnom i gnevnom delu, to u principu

odraava iste aspekte. U knjizi "Tano izloenje pravoslavne vere" sv. Jovana Damaskina govori
se o razumnom i nerazumnom delu ljudske due, svesnom i nesvesnom. (Bilo je to mnogo
vekova pre otkria podsvesne i nesvesne sfere ovekove psihe!)
U kategorije misaonog dela due (po sv. Teofanu Zatvorniku) spadaju: uobrazilja i pamenje
(duevni arhiv), gde se uva usvojeni i prihvaeni materijal, kao i obraznost i razumnost. Jer
misaoni deo due ima pozitivne projave u vidu: znanja, formiranih miljenja, pretpostavki i
najzad nauka koje predstavljaju krunu misaone delatnosti razuma. Negativne projave ovog dela
due ispoljavaju se kao ljutnja, rasejanost misli, praznoslovlje i praznoumlje. U kategorije
voljnog dela due ubrajaju se revnost (tj. udnja za delatnou), potreba, elje (duevne, telesne,
svakodnevne i drutvene), izbor sredstava. Sve to uslovljava vrenje bilo kojeg posla.
Pozitivna ispoljavanja voljne strane jesu formiranje navika, pravila ivota, obiaja, karaktera,
razboritosti (kada se razum nalazi u slubi volje i savesti).
Negativna ispoljavanja voljnog dela due su: nepostojanost, nemarnost, udljivost elja (a usled
toga i dela). Meutim, postoje jo i pratee negativne pojave koje se javljaju u vidu strasti.
Deo due koji sadri oseanja (srce) odraava stanje ne samo due, nego i tela, tj. celokupne
telesno-duevne sfere. Svi ljudski doivljaji, sva njegova ivotna dejstva kao da se filtriraju,
taloe i odraavaju se na kraju krajeva u srcu kao najvanijem duevnom sreditu, a ne samo kao
miinom organu za pumpanje krvi. Pozitivna oseanja u ovom delu due povezana su sa
duhovnim oseanjem prijatnog, radosnog, spokojnog, istog, a negativna, naprotiv, povezana su
s tugom, ljutnjom, antipatijom i drugim negativnim oseanjima.
Ponekad se ljudska dua tretira i kao ukupnost triju moi. To su um, oseanje (srce) i volja. Ove
moi se porede sa zapregom, u kojoj je oseanje - ivotinja koja vozi oveka, um je voza, a
volja su uzde. Za bezbednu i uspenu vonju zato su neophodni sabrana i budna panja,
trezvenost uma i veto upravljanje pomou uzdi.
Karakteristini deo ljudske due je njena razumnost (slovesnost) koja uzdie oveka iznad svega
ostalog ivotinjskog i biljnog sveta. ovek takoe poseduje sposobnost za naravstveno (moralno)
usavravanje, poseduje svesni izbor (slobodu volje), oseanje odgovornosti, sposobnost za govor,
stvaralatvo, doivljavanje uzvienih pojmova, poev od lepote, dobra i ljubavi do svesti o Bogu.
Kod ivotinja dua se ne moe odvojiti od tela, a "psiha je tako tesno povezana sa fizikom
prirodom ivotinja, da je gotovo nemogue saznati: gde se ona zavrava, a gde poinje" (iz
knjige "Dua ljudska", s. 15, rep. izd., 1992).
ivotinje takoe "ne poseduju sposobnost miljenja, to je svojstveno samo oveku... one imaju
samo opaaje i ulne nagone, ali miljenja u pravom smislu rei nemaju" (s. 15 iste knjige). Da li
biljke poseduju duu? Tim povodom miljenja Svetih Otaca se razlikuju. Ali ako je i imaju, onda
je ona u odnosu prema ljudskoj dui jo manje savrena i duboko skrivena. Sv. Grigorije Nisijski
je pisao: "Dobivi ovakvu prirodu (tj. ulnost i duhovnost), ovek postaje bie koje sjedinjuje
ceo svet: on ima i duu biljnu zajedniku s biljkama, i duu ivotinjsku; ali pri tome on ima i
duu razumnu koja ga ini gospodarem zemlje ... ovek sadri u sebi jedinstvo suprotnosti
izmeu vieg i nieg, nebeskog i zemaljskog, razumnog i nerazumnog, slobodnog i neslobodnog,
duha i materije".
Na taj nain, pojam ljudske due je veoma dubok i sloen i ne moe se svesti na nekakvu
supstancu, odvojenu i unutarnje nezavisnu od tela, supstancu koja nakon zavretka zemaljskog
ivota odlee, naputajui telo, da bi nastavila svoj novi ivot u drugaijem svetu. "Ona ivi u
svim delovima tela - pisao je sv. Atanasije Veliki - i svugde u njemu ispoljava svoju delatnost".
Pojam due ukljuuje u sebe daleko iri smisao; dua ne samo da oivljuje telo, nego i
predstavlja najviu sutinu, upravlja ovekovim ivotom i njegovom opaajnom prirodom
(prema miljenju istog podvinika svetosti).
Zaustavimo se sada na odreenju due. Tim povodom bl. Avgustin pie: "Dua je sutina
sazdana, nevidljiva, razumna, bestelesna, besmrtna, najbogopodobnija, slika koja trai svog
Tvorca". NJemu takoe pripada i izuzetno duboka i tana misao, iji se smisao svodi na to da
ovek ne nalazi ni u emu konano smirenje osim u Bogu; a sve dotle on se mui, pati, trai i
nikako ne nalazi smirenje.
Sv. Jovan Damaskin u knjizi "Tano izloenje pravoslavne vere" daje ovakvo odreenje due:
"Dua je sutina iva, prosta, bestelesna, telesnim oima po svojoj prirodi nevidljiva, besmrtna,
slovesno-razumna, bezoblina, koja dejstvuje posredstvom organskog tela i daje mu ivot i

rastenje, oseanja i silu raanja".
Uzimajui u obzir navedene tvrdnje, treba meutim imati na umu da tana morfologija due u
uobiajenom i prihvatljivom zemaljskom shvatanju teko da je mogua. Isto se moe rei i za
pitanje lokalizacije due, njene veze s telom. Ipak se smatra da je srce koren duha koji potie iz
mozga, i kao da dodiruje svaki deo tela. "Bogopodobni duh - pie sv. Jefrem Sirin - zauzima
nebo - glavu, a u srcu se duh eta kao u svojim odajama" (navedeno prema knjizi "Dua
ljudska"). Sv. Jovan Damaskin kae da dua obuhvata telo kao vatra gvoe.
Govorei o uzajamnim odnosima due n duha, sv. Teofan Zatvornik pie: "U oveku treba
razlikovati duu i duh. Duh sadri oseanje Boanstva - savest i nemogunost zadovoljenja bilo
ime (to dui ne prilii, nap.prir). On je ona sila koja je u oveka udahnuta prilikom stvaranja.
Dua je nia sila, ili deo iste sile, iji je zadatak voenje zemaljskog ivota. Ona je ista takva sila
kao i dua ivotinja, ali uzviena, da bi se njom duh mogao da se spaja..."
I jo jedno objanjenje sv. Teofana ovim povodom: "Pravilnije je shvatati da ovekova dua i
duh nisu dve odvojene sutine, ve dve strane jednog istog duha, dva dela jedne iste celine
(inae, ta bi se dogodilo posle smrti?), te postoji jedinstvena dua!" (t. 1. pismo 106).
Morfologija ljudske due (po sv. Teofanu Zatvorniku)
sadraj
Tri dela due

Misaoni Voljni Oseanja (srce)
Uobrazilja, pamenje, predstave, razumnost Revnost, udnja za delom, Opaanje stanja due i
potreba, elja, izbor tela
sredstava, odluka
Pozitivno ispoljavanje Negativno ispoljavanje Pozitivno Negativno Pozitivno Negativno
ispoljavanje ispoljavanje ispoljavanje ispoljavanje
znanje, miljenje, lutanje, rasejanost, navike, nepostojanost, prijatna: neprijatna:
pretpostavka, nauka praznoslovlje, praznoumlje obiaji, nemarnost, radost, dosada,
pravila samovolja, spokojstvo, tuga, strah,
ivota, ispoljavanja zadovoljstvo, antipatija
karakter, strasti simpatija
razboritost
Tri moi due
Um Oseanja (srce) Volja
Tri dela oveka
Telo Dua Duh
Misli o dui:
1. Dua je sutina razumna i duhovna, sutina koja se brzo kree, neprestano se nalazi u
delatnosti, najdragocenija je na svetu, neprimerne je i neopisive lepote... (sv. Jovan Zlatoust)
2. Dua je priroda stvorena, nevidljiva, razumna, bestelesna, besmrtna, bogolika, slovesni obraz
svoga Tvorca.(bl. Avgustin)
3. Ceo svet je manji od due: svet prolazi, a dua je neprolazna i ostae neprolazna (sv. Jovan
Lestvinik).
4. Sjedinjenje due s telom je velika tajna. (Inokentije, arhiepiskop Hersonski i Tavrijski)
5. U dui postoje dve strane i dve svesti: nia, obina, logika i via, neobina. (Iz knjige "Dua
ljudska", s. 36)
6. ovek mora imati duu kao najsjajnije ogledalo. Ako na ogledalu ima re, onda se u ogledalu
ne moe videti ljudsko lice. (Iz Bogoslovlja episkopa Silvestra, delo "Ogled pravoslavnog
dogmatskog bogoslovlja")
7. to se tie duha koji se, na osnovu nekih mesta Svetog Pisma smatra treim sastavnim delom
oveka, po reima sv, Jovana Damaskina on nije neto razliito od due i poput nje samostalno,
ve je najvia strana ljudske due; ono to je oko telu, to je um dui. (Dogmatsko bogoslovlje
pravoslavne Katolianske Istone Crkve, 120)
8. Tokom 19. veka, a naroito u njegovoj drugoj polovini, vladala je tzv. "empirijska
psihologija" koja je sama sebe proglasila "psihologijom bez due". "Dua" se smatrala
metafizikim pojmom, pojmom ne samo suvinim, nego i tetnim za objektivno saznanje
duevnog ivota. Duevni ivot se zamiljao kao nepovezani skup pojedinanih elemenata
("predstava", "oseta", itd.). Ova atomistika psihologija, ova, po otroumnom Demsovom
zapaanju teorija "duevne praine" danas je... odbaena i opovrgnuta. (Semjon Frank)
9. U ivotu duh i dua ovekova spojeni su u jedinstvenu sutinu koja se moe nazvati prosto
duom. (arhiepiskop Luka Vojno Jasenjecki)
10. Dakle, dua se moe shvatati kao ukupnost organskih i ulnih doivljaja, tragova uspomena,
misli, oseanja i voljnih inova... (arhiepiskop Luka Vojno-Jasenjecki)
Dua, energija i ovekovo kvantno telo
sadraj
Mnogo toga otkriva dananja nauka,
ali jedno ne otkriva - materijalizam.
Episkop Jovan
San-Franciki (ahovskoj)
Pokuaj da se duhovne kategorije tretiraju u strogo naunom smislu izgledaju malo opravdane,
jer se sama naunost obino sastoji u nekakvoj jednostranosti, premda se i zasniva na logici i
dokazima ljudskog razuma. Duhovni svet pak spada u potpuno drugaiju ravan realnog
postojanja i mada se moe otkrivati naem saznanju, to se ne dogaa samo kroz uobiajene
oblike istraivanja i zakljuivanja, tavie on sebe ispoljava kroz duhovni doivljaj koji nije
razvijen kod svih istraivaa.
Ipak neka nauna otkria nam dozvoljavaju da govorimo o mogunostima pribliavanja u nekim
stavovima izmeu oblasti fizikih nauka i metafizikih disciplina. Savremena otkria u oblasti
egzaktnih nauka ne mogu ostaviti bez panje genijalna drevna tvrenja koja se tiu prirode stvari
i njihovih uzajamnih odnosa sa ovekom.
Tu se radi naroito o svetootakom uenju o energijama i vibracijama (talasnim funkcijama).

Ovo uenje je najpotpunije formulisano u delima sv. Maksima Ispovednika i sv. Grigorija
Palame.
Savremena kvantna nauka koja obuhvata kvantnu mehaniku, kvantnu statiku i kvantnu teoriju
polja (raunajui tu i kvantnu elektrodinamiku) po svojoj sutini je potvrdila genijalne postavke
koje su izneli pre mnogo stolea ljudi koji nisu posedovali nikakve tehniki precizne
instrumente.
S take gledita kvantne teorije najsitniji deo materije (ili energije) jeste kvantni, a ne atomski ili
molekularni (kako se ranije smatralo) nivo, i upravo je kvant osnovna i prvobitna njegova
jedinica. Na tom nivou dolazi do uzajamnog prelaska energije u materiju ("anihilizacija"
"materijalnzacija"). Kvant predstavlja u sutini talasnu funkcnju koja sadri odreeni deo
energije. U odnosu na ljudsko telo kvantna teorija pretpostavlja da izvan naih elija i molekula
postoji tzv. "kvantno telo" koje ima neposredni odnos prema materijalnom telu i utie na njegove
ivotne funkcije.
Osim toga, u skladu sa ovom teorijom, kvantno telo predstavlja polje koje na odreeni nain
uzajamno dejstvuje sa drugim kvantnim poljima.
Ova teorija donekle podsea na hriansko shvatanje prema kojem osim grubog materijalnog tela
u oveku postoji finija supstanca slina etru koja se naziva duom, te za izrazito materijalistiki
orijentisane ljude koji trae naune dokaze ono moe da poslui kao nain izlaganja ovekove
morfologije koji prihvata Pravoslavlje. Uporedo s tim, hrianska antropologija daleko sloenije
predstavlja dati aspekt. Prihvatajui troslonost oveka (telo, dua, duh) - to se meutim ne svodi
na podelu na nivou sheme. Tim pre lieno je svakog smisla materijalistiko shvatanje due koja,
prema shvatanju Svetih Otaca, ne samo to oivotvoruje telo, nego i na nedokuiv nain odreuje
sav smisao naeg postojanja, nosi na sebi peat boanskog i venog.
U svojoj izvrsnoj knjizi "Duh, dua, telo" arhiepiskop Luka Vojno-Jasenjecki, govorei o
mogunosti postojanja jo nevienih vrsta energije, smatra da je duhovna energija "praroditeljka
svih fizikih oblika energije, a preko njih i same materije". "Energija ljubavi koja se izlila po
sveblagoj Volji Boijoj, dala je poetak svim drugim oblicima energije" - pie ovaj izvrsni lekar,
naunik i svetenosluitelj.
Po tanom tvrenju jednog dananjeg mislioca istinska nauka samo potvruje u svojim otkriima
Bibliju, a ne stupa u protivrenosti sa njom.
Tematske misli
1. Energiji je svojstveno da stvara, a prirodi je svojstveno da raa (sa Grigorije Palama).
2. Boansko obasjanje i blagodat nije sutina, ve je energija Boija (sv. Grigorije Palama).
3. Energija moe da se pretvara u materiju i materija u energiju. Sve elementarne estice se

sastoje od jednog vetastva: energije. "estice" su raznovrsni oblik koji energija poprima da bi
postala materija (episkop. Jovan ahovskoj).
4. Filosofija materijalizma mora biti preispitana u samoj svojoj osnovi (Verner Hajzenberg).
5. Obraajui se ljudskoj dui nalazimo u njoj iste zakone koje je stavio Tvorac u svu Svoju
tvorevinu, samo to ih nalazimo u ivom nerukotvorenom obliku ivog duha... (K.D. Uinski).
Znaenje srca u ovekovom duevnom telu
sadraj
Srce je glavno u oveku,
sami njegov ivot.
Sv. Jovan Krontatski)
Svetootakom uenju o srcu dodeljeno je jedno od sredinjih mesta. Znaaju srca u duhovnom
razvoju oveka posveeno je mnogo literature, raunajui tu i ozbiljna istraivanja. Naroito se
briljivo i na najistananijem nivou posmatra ova tema u svetootakim asketskim pisanim
izvorima. Sada emo se zaustaviti na izlaganju samo nekih od najvanijih stavova koji se tiu
shvatanja srca.
U predstavama starih i novih mislilaca srce nije samo miini organ ili pumpa koja raznosi krv
po sudovima, ve predstavlja duhovni centar celokupnog ovekovog ivota.
"Telesno srce je miini organ - meso - pisao je episkop Teofan Zatvornik - ali ne osea meso,
ve dua, ijem oseanju mesnato srce slui samo kao orue, kao to mozak slui umu".
Srce je u stanju da misli, ono je prostor oseanja, njemu su svojstvene emocije radosti, tuge,
straha, odlunosti itd. Srce je tron i "sedite due". U njemu je skrivena i takva naravstvena
supstancija koju je sazdao Sam Bog, kao to je savest.
Posle filtriranja svih spoljanjih utisaka i celokupnog unutranjeg ivota u srcu se taloi i
kristalizuje u jedinstveno svojstvo - oseanje - rezultat celokupne nae duevno-duhovno-fizike
delatnosti.
"Srce obuhvata ne samo pojave psihikog, nego i fizikog ivota. Svako potkrepljenje hranom i
piem, potkrepljuje i srce" (Lk. 21:34). "Svaki napad na ivot je napad na srce" (Izl. 9:16) - pisao
je u svom lanku "Znaaj srca u religiji" (Put", br. 1; izd. 1925 g. Inform-Progres, Moskva, 1992.
g.) ruski filosof B. P. Vieslavcev, citirajui zatim prema tekstu iz Biblije: "Iznad svega to se
uva uvaj svoje srce, jer iz njega ishodi ivot" (Pr. 4:23).
Kao to je sredite oraha u njegovom jezgru, kao to je sr kod drveta, pa ak i siuni atom
sadri u svojoj jezgri svoju osnovu, tako i ovek nosi u svom srcu najskrivenije sopstvo, moe se
rei istinsko "ja".
U dubini srca je skrivena ljubav. U njemu otkriva Sebe Bog. ovek srca je ovek duhovni;
procesom samopoznanja povezan je sa dubinama srca. Istinska molitva potie iz istog srca, u
svom savrenom obliku nju vie ne pokreu rei, ve prelazi od jednog oseanja ka drugome, i
sve se to dogaa u dubinama plamenog srca koje voli.
O skrivenom ovekovom srcu govori ap. Petar u svojoj Prvoj poslanici. "Blaeni isti srcem" -
glasi jedna od zapovesti Spasiteljevih blaenstava. "Srce isto sazdaj u meni Boe", "spremno je
srce moje, Boe" - peva psalmopevac David.
Duhovni ivot budi ovekovo srce iz dugotrajnog sna i ispunjava ga novim oseanjem i smislom.
U srcu kao da se najpre pali mali plamiak, te se zadatak podvinika svetosti sastoji u tome da ne
ugasi tu duhovnu sveu i da je pronese kroz sav svoj ivot do pravednog susreta sa venim. Ovaj
zapaljeni oganj u srcu moe se pretvoriti u plamen iste vere i Boanske ljubavi (prema Bogu, a
preko NJega prema blinjima i svemu to postoji). U tom plamenu sagoreva sve grehovno,
preobraava se sama priroda fizikog tela. Prividna nepojmljivost dokazana je i iskupljena krvlju
mnotva podvinika svih vremena, poev od Samog Raspetog na krstu do poslednjih svetih
muenika zemlje ruske.
Kada ovek ivi samo razumom (emu je tako sklon danas zapadni svet), u njemu pri tome
hladni srce, te ovek postaje tvrda srca, i samim tim i promiljen i proraunat. Gubi se boanska
celovitost moi due, jer um, srce i volja moraju biti u jedinstvu, a ne razjedinjeni. Razum,
odvojen od srca kamenom pregradom sam po sebi ne moe nadoknaditi ono to je izgubljeno.
Postaje nemogu i duhovni ivot.
Samo umovanje i pragmatizam veoma su nepouzdani saveznici u ivotu, jer se u razumsku

delatnost lako moe prokrasti netanost (tipa kompjuterskog virusa) to dovodi do greaka, pa
ak i pravih tragedija. Samo onda kada je um neraskidivo povezan sa srcem, kao i kada je u
savezu sa vrstom voljom u sinergiji sa Najviim Promislom i ulaganjem ogromnog
podvinikog rada postaje mogue ispunjenje osnovnog zadatka ovekovog zemaljskog ivota:
ponovno sjedinjenje due s Bogom, putem uklanjanja svih prepreka (spasenje due).
Duhovni ivot zahteva naroitu istotu srca i njegovo uvanje od strasnih otrovnih primesa i
strastvenih ispoljavanja. Ali srce je esto povezano sa umnom delatnou, te je zato nedopustiva
bilo kakva porona misao koja osuuje bilo koga. tavie, podvinici pridaju veliki znaaj i
nehotinim mislima - pomislima i primislima. trudei se da dre pod kontrolom najistananije
projave celokupnog svesnog ivota.
Drevni podvinici svetosti otkrili su i iskustveno potvrdili veliko uenje o unutarnjem

(srdanom) delanju kratke Isusove molitve. "Ovo delanje je nazvano umetnou - pisao je sv.
Teofan Zatvornik - i ono je veoma jednostavno. Nalazei se svom sveu i panjom u srcu,
izgovaraj neprestano: Gospode Isuse Hriste, Sine Boiji, pomiluj me, bez ikakve slike i lika, ali
verujui da te Gospod posmatra i da te uje".
Tehniki slinu praksu ovoj drevnoj hrianskoj mistikoj (u smislu sazrcateljnosti) praksi
pokuavaju u poslednjim desetleima da iroko primene u savremenom ivotu putem sa Istoka
preuzetih sistema tipa transcendentalne meditacije (TM) razliiti gurui i duhovni uitelji.
Meutim, uprkos spoljanjoj slinosti, metod TM, izgleda, u najboljem sluaju, kao bleda senka
umnog delanja hriana, iako se iroko reklamira kao univerzalno sredstvo protiv svih bolesti
(ak SIDE, narkomanije i onkolokih oboljenja).
Prividna tehnika jednostavnost delanja Isusove molitve je varljiva. Obuavanje u njoj mora da
se obavlja pod duhovnim vostvom i uz blagoslov za to.
Zajedno s tim, u svetootakoj psihoterapiji kao veoma vaan momenat treba smatrati etapu u
ijem procesu je neophodno nauiti stvaranje postojane panje, usmerene na oblast srca. Umesto
Isusove molitve mogu biti primenjene krae, kao na primer: "Gospodi pomiluj", "Gospodi,
ukrepi", i neke druge (sudei po poukama Vladimira Monomaha, nai drevni preci su bili dobro
upoznati sa njima: isto to ue mirjane optinski starci i neki drugi ruski svetitelji i podvinici
blagoaa).
Putem usredsreivanja svojih umnih, duevnih i duhovnih moi u oblasti srca, postie se
koncentracija celokupne unutranje energije u sreditu organizma, uva se od rasipanja velika
zaliha ivotnih moi, formira se celovitost i vrstina due. "Dri svoj um u srcu i s naprezanjem
sabiraj u njemu sve moi due i tela" - pisao je sv. Teofan Zatvornik koji je posvetio istraivanju
srca mnogo mesta u svojim delima.
Gubljenje istinskih, duhovnih znanja o znaaju srca dovodi oveanstvo do zaista tunih
rezultata i duboke duhovne krize, na ta je ispravno ukazivao Vieslavcev u pomenutom lanku
"0 znaaju srca u religiji": "Gubitak kulture srca u savremenom ivotu, jeste gubitak ivotne sile,
nae postojanje se pretvara u neprestani gubitak energije, u venjenje, sklerozu srca kojom je
pogoena sva savremena civilizacija. Zato njen ivot tako lii na smrt, njeno veselje na dosadu,
ona je puna oseanja bezizlazne tuge koja neprestano zvui u celokupnoj knjievnosti poslednjeg
stolea. Oseanje praznine, oseanje nitavnosti potie od toga to je presahla centralna sila
linosti, presahla je njena sr".
Tematske misli
1. Sledi svoje srce ceo ivot i paljivo motri i oslukuj ono to spreava njegovo sjedinjenje sa
sveblagim Bogom. (sv. Jovan Krontatski)
2. Mi imamo taan barometar koji pokazuje poveanje ili smanjenje duhovnog ivota. To je srce.
Moe se nazvati i kompasom. (sv. Jovan Krontatski)
3. Srce vidi odmah, celovito, trenutno, zatim se taj jedinstveni in srdanog gledanja prenosi na
um i u umu se razlae na delove, odseke, prethodne i kasnije; posmatranje srca u umu dobija
svoju analizu. Ideja pripada srcu, a ne umu, unutarnjem oveku, a ne spoljnjem. (sv. Jovan
Krontatski)
4. Gde je srce? Gde izbija i ocea se tuga, gnev i ostalo, tamo je srce. Tamo i upravite svoju
panju. (sv. Teofan Zatvornik)
5. Pada mi na pamet da ste vi svi u glavi, a ne u srcu. Siite u srce i odmah ete sebe oceniti. (sv.
Teofan Zatvornik)
6. Um je u glavi i umni ljudi (naunici) stalno ive u glavi. ive u glavi i pate od neprestanog
komeanja misli. (sv. Teofan Zatvornik)
7. U uvanju srca od grehovnih pomisli sastoji se prauzrok i sutina spasenja. (sv. Ignatijs
Brjananinov)
8. Srce je stecite duevnog i duhovnog ivota oveka. Tako se u srcu zainje i raa ovekova
odlunost za ove ili one postupke. U njemu nastaju raznovrsne namere i elje; ono je sedite
volje i njenih htenja. (P. D. Jurkevi)
9. Srce je organ najvieg saznanja, organ optenja s Bogom i s celokupnim onostranim svetom.
(arhiepiskop Luka Vojno-Jasenjecki)
ovekove sposobnosti
sadraj
Druga je slava sunca,
a druga slava meseca,
i druga slava zvezda.
Jer se zvezda od zvezde
razlikuje po slavi
(1 Kor. 15:41).
Pod ovekovim sposobnostima se shvataju individualne sposobnosti (osobine) due za ovaj ili
onaj predmet ili vrstu delatnosti. Dobro je poznato da pod jednakim uslovima neki ljudi izlaze na
kraj lake i uspenije sa ovim ili onim zadatkom. tavie, postoje takve vrste delatnosti
(predmeti, nauke, pravci), kojima neki ljudi prosto nisu u stanju da ovladaju ili ovladavaju s
velikim naporom, dok drugi, naprotiv, sa njima lako izlaze na kraj (npr. muzika, slikarstvo,
matematika, koreografija).
Sve vrste sposobnosti se neosporno zasnivaju na ovekovom intelektu, ali nisu uslovljene samo
intelektom, ve i drugim, jo uvek nepoznatim uzrocima. U takvim sluajevima u narodu se o
tome lepo kae: "To mu je od Boga", podrazumevajui time naroitu ovekovu prijemivost,
utemeljenu u njegovoj dubinskoj iskonskoj prirodi, za ovu ili onu specifinu delatnost.
Po pravilu, kod ljudi razvijenijih na intelektualnom planu iri je spektar razliitih sposobnosti.
Ali ni najrazvijeniji i svestrano obrazovani ljudi ne obuhvataju sve sposobnosti koje su
svojstvene oveku.
Ukoliko postoji visok stepen izraenosti ove ili one sposobnosti govori se o obdarenosti, a u
spoju sa uspenim radom na maksimalnoj realizaciji dara radi se o fenomenima poznatim kao
"talentovanost" ili ak "genijalnost". Uostalom, tu su uvek prisutne komponente uslovnosti,
subjektivnosti i relativnosti. Ipak, ima mnogo sluajeva koji se odlikuju bezuslovnou i optom
prihvaenou.
Savremeni autori izdvajaju razliiti broj sposobnosti. Zanimljiva je klasifikacija vrsta ovekovih
sposobnosti Anatolija Garmajeva, gde se opisuje 15 osnovnih sposobnosti: intelektualna,
muzika, likovna, neimarska, lingvistika, stoarska, sposobnost gajenja biljaka, zanatska,
tehnika, vajarska, pedagoka, lekarska, organizaciona, govornika i klasifikaciona.
U svetootakom uenju odsustvuje detaljna sistematizacija uroenih ovekovih sposobnosti, ali

su zato dosta jasno odreeni duhovni darovi (darovi Duha Svetoga) o kojima je jo govorio
Apostol (Prva poslanica Korinanima 14, gl.). Oni se daju samo kao nagrada ljudima koji vode
duhovni ivot i ne moraju da se podudaraju s nekadanjim sposobnostima i sklonostima. U
duhovne darove spadaju: dar mudrosti (sofia, gnosis), dar znanja, dar vere, dar isceliteljstva, dar
udotvorenja, dar prorotva (profitia), dar razlikovanja duhova (diakrisis pnevmaton), dar
sluenja (diakonia), dar jezika, dar pastirstva (kivernisis), i dar ljubavi (agapi).
Od svih darova dar ljubavi je najvii. Osim pomenutih, plodovi dejstva Duha Svetoga u oveku
jesu: "ljubav, radost, mir, dugotrpljenje, blagost, dobrota, vera, krotost, uzdranje" (Gal. 5:22-
23).
Mata i uobrazilja
sadraj
Uobrazilja je ogromna stvaralaka,
ali i zlokobna mo due
(V. V. Zjenkovski).
Iz mnotva boanskih darova, datih samo oveku, moe se izdvojiti i naroita funkcija koja
omoguava dobijanje predstava, stvaranje u misaonoj sferi konkretnih situacija i projektovanje
slika i pojava. Od celokupnog tvarnog sveta samo je oveku dat jedinstveni dar zamiljanja
(uobrazilje); ivotinje ga, kao to je poznato, ne poseduju, kao to nisu sposobne ni za apstraktno
miljenje.
U isto vreme, ova boanska projekcija na ovekovu prirodu krije u sebi i prilino konkretnu
opasnost koja se ispoljava u sluajevima nevetog korienja i preteranog razvoja.
Kao i svaka funkcija i uobrazilja se moe trenirati i razvijati. Stepen izraenosti njene veliine
(ako se tako moemo izraziti) razliit je kod ljudi. Bogatu uobrazilju neretko poseduju
stvaralake, kako ih nazivaju, umetnike prirode: glumci, muziari, pronalazai, arhitekte,
slikari... Uostalom, profesija samo upuuje na razvoj uobrazilje u ovoj ili opoj ravni. Pre svega to
je prirodno svojstvo due koje je izvanredno individualno, kako na planu koliine, tako i na
planu kakvote.
Prema svetootakom uenju, uobrazilja, kao i pamenje "nisu nita drugo do odraz svih onih
ulnih predmeta koje smo videli, sluali, mirisali, kuali i opipali" (sv. Nikodim Svetogorac).
Mata esto moe istupati kao nerazumna sila koja dejstvuje po zakonu asocijativnih veza i
podstiu je sluajne okolnosti. Evo jednog primera iz ivota:
Sin jedne ene je otiao kod prijatelja u goste. Obeao je da e se vratiti pre veere (recimo oko
19 asova), ali ve je 20 asova, a njega nema. Majka poinje da se brine. Sea se traginog
sluaja koji se nedavno dogodio, kada su huligani nou ubili mladog momka. Pred eninim
oima, kao na filmskom platnu, promiu kadrovi, jedan od drugog straniji. Evo na jednom sina
tuku, on vie, pokuava da se iupa. A evo, neko mu zadaje udarac noem, momak pada, istie
mu krv, niko mu ne moe pomoi, itd, itd, sve u istom stilu...
uje se zvono na vratima. Ulazi sin, iv i zdrav, nita ne sumnja o majinim strastima-
matanjima, a majka je, kako se kae, van sebe, jer ona je upravo realno (prema psihofiziolokim
zakonima) doivela stranu tragediju.
Opisani sluaj je prilino banalan, ali veoma je karakteristian. To doivljavaju, verovatno, svi
roditelji, a i ne samo oni.
Duhovno zdravlje podrazumeva jasnou n istotu svesti sa krajnjom orijentisanou due na

istinsko stanje stvari, realnost i istinu. Pravoslavna asketika neposredno usmerava podvinika na
neumornu i svesnu borbu sa fantaziranjem.
Iz biblijske prie poznato je da se prvi veliki pad dogodio upravo kao rezultat matanja i
uobraenja, kada je moni aneo (Denica) umislio da je ravan Bogu i bio je svrgnut zbog toga na
zemlju, povukavi za sobom bestelesne sile, zaraene istim porokom.
U svetootakoj knjievnosti avo se neretko naziva i slikarem. Prosvetljeni duhovni pogled

prozire besmislene, premda i zavodljive, vetine i lukavstva demona i u savremenom ivotu koji
bukvalno obiluje njegovim stvaralatvom.
Zanimljiv je opis vrsta uobrazilje koji se navodi u izvrsnoj knjizi jeromonaha Sofronija
(Saharova) "Starac Siluan", napisanoj u najboljim svetootakim tradicijama, mada relativno
nedavno ("Pravoslavna optina", Moskva, Novo-Kazaje. Minsk, 1991. g.). U njoj se izdvajaju
etiri vrste uobrazilje:
1. Uobrazilja, povezana s dejstvom grubih, telesnih strasti.Svaka strast se moe zaodevati u ovaj
ili onaj oblik. Na primer, strast bluda moe projektovati u svest prijatne erotske slike, povezane
sa ljubavnim doivljajima, a strast stomakougaanja moe da slika svakojaka jela.
Ako um odbaci sliku strasti koja se pojavila, ova e se ugasiti. I obrnuto, ako je prihvati sa
uivanjem - energija ove strasti-slike e tiranisati telo.
2. Druga vrsta uobrazilje je matanje. Tom prilikom ovek se udaljava od realnog stanja stvari u
svetu i ivi u sferi fantazije. Koliko ima matara i sanjara meu nama! Koliko fantasta n
izumitelja, kako je mnogo onih koji ive izmiljenim, fantastinim, lanim ivotom, izgubivi
oseaj realnosti, zaplevi se u pojmovima, gde je istina, a gde izmiljotina, koji veruju u svoje
snove i matanja na javi! Mnogi matari, izmislivi i poverovavi u mogunost ostvarenja raja na
zemlji, uzdigli su tu ideju u neto najvrednije za sebe, a kasnije su, budui ve opsednuti njome,
poput Lucifera, uvukli u nju i poveli za sobom mnoge druge, obmanute kao i oni sami. To je
dovelo do nebrojenih stradanja i rtava, jer carstvo Boije na zemlji je nemogue stvoriti.
3. Trea vrsta uobrazilje povezana je sa razmiljanjima o nekim problemima pomou vizuelnih

predstava. Ova vrsta uobrazilje ima veliki znaaj u ivotu. Pomou nje su se stvarala i stvaraju se
mnoga velika dela umetnosti, mnoga nauna otkria, izumi, poev od primitivnih orua u osvit
oveanstva, pa sve do neverovatnih dostignua savremene nauke i tehnike.
4. etvrta vrsta je u sutini pokuaj razuma da pronikne u tajnu postojanja i pojmi boanski svet.
U sutini ovek esto pravi Boga po svom liku i podobiju, tj. onako kako on shvata i razume
Boga, to je u stvarnosti velika greka, jer se ogranieno tvarno upinje da shvati neogranieno,
netvarno i transcendentno.
Svetootako uenje je uvek uilo "da nikakva uobrazilja nema mesta u odnosu prema Bogu, jer
On je iznad svake misli". "Svet ljudske volje i uobrazilje je svet privida istine" - kae se u knjizi
"Starac Siluan". Taj svet je oveku zajedniki sa palim demonima, i zato je mata provodnik
demonske energije".
Dakle, sanjarenje n sklonost prema jalovom zamiljanju je norok i to nimalo bezopasan. Prema
miljenju itavog niza naih mislilaca. on je svojstven naoj naciji, celom ruskom narodu. "Naa
slabost i opasnost je upravo obrnuta - pisao je u knjizi "Obnova svete Rusije" A. V. Kartaov -
sklonost matanju i pasivnost, raunanje na to da e se nekako sve samo od sebe srediti".
Navika da ovek jalovo ivi u oblacima, fantazira, da se udaljava od realnosti, ozbiljna je

prepreka ovekovog duhovnog razvoja. "Samo nam sadanjost pripada - pisao je episkop A.
Semjonov Tjan-anski - pa ipak, ovek je esto sklon da je rui radi sna o lanoj budunosti".
Osim toga, deavaju se periodi verovatno u ivotu svakog oveka, kada dua kao da trai da se
preda nekim uspomenama, da neto oivi u seanju, da oivi stranice prolosti.
Ako se to dogaa prirodno i organski i nije povezano ni sa kakvim grubim nasiljem nad duom,
ako je obasjano svetlim, duhovnim oseanjem, onda se mora prihvatati kao potpuno normalno,
jer se ak n okamenjeno i ledeno srce topi pod zracima dragih uspomena iz nepovratne prolosti.
Ko ne poznaje stanje, kada neki sluajni miris ili epizoda oslobaa itavu skalu oseanja i kao da
oivljava neke izgubljene veze vremena i dogaaja.
Opasne mogu biti vetaki izazvane ulne predstave u religioznom ivotu, naroito u molitvenoj
praksi. Zato, na primer, Sveti Oci ne preporuuju za vreme molitve da se zamiljaju bilo kakve
slike, na makar to bili i aneli, svetitelji, Majka Boija n Spasitelj. Druga stvar su likovi naslikani
na ikonama kao ovaploenje najviih ljudskih tenji, svete ljubavi i plamene vere. ovek sklon
ulnim i vatrenim fantazijama neretko upada u zamku od strane slika koje mu se pojavljuju i ije
poreklo neretko ima demonsku prirodu i dovodi do posebnog stanja koje se u Pravoslavlju zove
"duhovna prelast" (v. poglavlje o prelasti), koja nije nita drugo do svojevrsna narkotika
(tanije, narkotiku slina) ekstaza koja prikazuje postojanje u izopaenom obliku.
U psihoterapiji se, naalost, nastavljaju da kultiviu izvesne metodike, usmerene ne samo na

razvoj ulne uobrazilje kod pacijenata, putem obraanja vetakim izazvanim slikama i
fantazijama koje se nazivaju "terapijskim", nego i transno-ekstatina stanja upadljivo obojena
seksualnim ili mistinim doivljajima.
Posebnu raspravu zasluuje tema o erotskoj fantaziji kod starije dece i omladine. U poslednje
vreme u Rusiji je zavladala praktino nekontrolisana bujica pornografske literature i filmske
produkcije koja tei da kod oveka izazove upravo raspaljivanje telesnih strasti, neprestano
fantaziranje sramnih scena koje pruaju uitak.
Ruski religiozni filosof Zjenkovski je pisao: "Fantazija je kobna i opasna sila u nama ne samo
zato to nismo u stanju da je reguliemo, nego zato to fantazija nema granica, i zato gubimo
oseanje realnosti, gubimo kontrolu instinkta samoouvanja, predajemo se naim porocima i kao
da se njima opijamo. Ova vlast uobrazilje je tim opasnija to ona u isto vreme daje dui najveu
nasladu" ("Na pragu zrelosti". Drugo preraeno izdanje. Imka-Pres Pariz).
Sledi tim povodom jo jedna vana, premda ne i neosporna misao: "Suzbijati rad uobrazilje je
opasno, esto i nemogue - ona se mora samo pravilno razvijati. Treba dati uobrazilji isti i svetli
pokret - upravo umetnost po svojoj sutini moe dati uobrazilji tu uzvienu i svetlu veru.
Meutim, u umetnosti postoji n dvosmislenost. Uzdiui duu, ona katkad unosi u nju i otrov".
Ne ulazei u polemiku ta je celishodnije: suzbijanje uobrazilje ili njeno usmeravanje u potrebni
kolosek, zadovoljiemo se neospornou injenice da treba umeti upravljati uobraziljom radi
ouvanja razuma i jasnoe svesti. I jo jedan kratki osvrt na temu o romantinim seksualnim
matanjima omladine u vezi s razvojem poznatih tajnih poroka koji se u medicini nazivaju
masturbacija (onanija).
Veoma je udno, ali u strunoj literaturi poslednjih godina masturbacija je u sutini izjednaena s
prirodnim fiziolokim pojavama i maltene je "blagoslovena" od strane slavnih imena seksologije.
Meutim, u tome se krije ozbiljna zabluda, iji se uzrok sastoji, pre svega, u gubitku
religiozno*naravstvenog oseanja savesti. Uopte nije sluajno to to lica koja su sklona tome na
prvi pogled bezopasnom poroku, kao da oseaju oiglednu duevnu nelagodnost, griu savesti i
doivljaj krivice.
Prema reima Zjenkovskog, ovek sebe doivljava kao da je "u vlasti neke kobne sile koju ne
moe da pobedi".
Po miljenju Svetih Otaca, masturbacija predstavlja bludnu strast koja ne predstavlja nita drugo
do greh, zbog toga i tako muno oseanje krivice u dui. Borba protiv ove strasti izuzetno je
sloena i teka, traje godinama i u odreenim periodima ivota izbija s novom snagom.
Posmatrajui preovlaivanje ovih ili onih zanosa meu apsolutnom veinom odraslog
stanovnitva Rusije, s tugom moramo da konstatujemo da oni u veini imaju karakter ulnih,
fantastinih, grubih tema ili melodrama.
U knjievnosti, na primer, prvo mesto zauzimaju kriminalistika. fantastika i erotika. Upravo ovi
pravci omoguavaju danas formiranje masovnog pogleda na svet i interesovanja stanovnitva.
Izbor kod mnogobrojnih naih trgovaca knjigama je jednolian i ispunjen samo knjigama na
pomenute teme. Veoma se retko moe sresti literatura naravstvenog, pedagokog i istinski
umetnikog obrasca. Uostalom, religiozna duhovna literatura poslednjih godina postaje sve
dostupnija, to raduje. Zabrinjavaju samo visoke cene, to oteava mogunost njenog nabavljanja
od strane onih koji nisu imuni.
Naalost, svetootaka knjievnost se kao i pre ne predaje u kolama, ona jo uvek nije zauzela
svoje dostojno mesto na naim policama za knjige, nije postala literatura porodinog i domaeg
itanja korisnog za duu. Praktino se ne tampaju savremeni autori koji rade u oblasti patristike
i hrianske antropologije. Ponovo se treba setiti rei naeg divnog ruskog pisca LJeskova:
"Rusija je bila krtena, ali nije bila prosveena". Koliko e jo otii vremena na prosveivanje
Rusije?
Tematske misli
1. Bdi i iznad svega pazi na uobrazilju i pamenje (sv. Nikodim Svetogorac).
2. Kako je fantazija sila nerazumna koja dejstvuje uglavnom mehaniki, po zakonima spajanja
slika, dok je duhovni ivot obrazac iste slobode, to se po sebi razume, da je njena delatnost
nespojiva sa ovim ivotom (sv. Nikodim Svetogorac)
3. Onaj koji pazi na sebe treba da se odrekne svakog sanjarenja uopte, ma koliko se ona inila
primamljivim i prijatnim po spoljanjosti: svako matanje je lutanje uma, van istine, u zemlji
privida koji ne postoje, koji ne mogu da se ostvare, koji laskaju umu i obmanjuju ga (sv. Ignatije
Brjananinov).
4. Ove eljene slike i odvratne fantazije veaju se o duu kao itavi grozdovi, as pomaui, as
ometajui svaki dokaz, bojei emocionalno i fantastino umni proces i zaklanjajui vidik due ne
manje, ako ne i vie, od umnih dokaza (Ivan Iljin).
5. Matanja u obliku vienja nipoto ne primaj, da ne bude prelaen (sv. Nil Sorski).
Nevidljiva borba
sadraj
Ova borba je najtea.
(Sveti Nikodim Svetogorac)
Pitanjima unutarnje (nevidljive) borbe na putevima duhovnog usavravanja posveen je bitan

deo svetootakih traganja. Postoji ak i istoimena knjiga starca Nnkodima Svetogorca s
podrobnim opisom etapa i naina ove tajne nevidljive bitke koja odraava veno suprotstavljanje
dobra agresiji zla.
Skoro dvehiljadugodinje praktino iskustvo hrianskog podvinitva svedoi o visokoj

napetosti n neverovatnoj intenzivnosti ove bitke, kako se kae, "na ivot n smrt".
Kakav je to rat? Zato je on nevidljiv i praktino nepoznat irim krugovima nevernika? A moda
su to sve dokone izmiljotine i fantazije na duhovne teme?
Nevidljivi rat je najneospornija realnost i prati kao senka svaki pravilni put unutarnjeg razvoja i
usavravanja na stazama svetosti i blagoaa. Data injenica je apsolutni zakon koji je potvren
iskustvom mnogih pokolenja.
Najstraniji i najopasniji neprijatelj nalazi se u samom oveku, a ne negde izvan. Lenost,

egoizam, slastoljublje, koristoljublje, rune navike, sklonosti i poroci - sve to ini itavu vojsku
nevidljivih neprijatelja koji neprestano vojuju s nama.
Ali postoji i druga vrsta neprijatelja, koja ini mistini, duhovni nivo. Realnost duhovnog sveta
materijalistika nauka ne priznaje. Postoje, istina, neke teorije fizikog plana koje se tiu
leptonskih polja, kvantnih tela, tetnih dejstava, biopolarnih parazitarnih bia koja pokuavaju da
pomalo proire ustaljene pojmove. S druge strane, gotovo sve religije i okultne nauke priznaju
svet duhova, ali ga zamiljaju na sutinski razliite naine.
S gledita Pravoslavlja, oveku neprijateljske duhovne sutine su pali duhovi (demoni, zli dusi).
NJihova dejstva imaju za cilj da pogube ljudske due, oni se na sve mogue naine
suprotstavljaju putevima spasenja i istine.
Poev od biblijskih vremena pa sve do dananjih dana demonski naini borbe se nisu po svojoj
sutini promenili, ve se menjaju samo spoljanji oblici. U osnovi pak uvek se nalazi: la (jer
sam je avo "otac lai"), obmana, iskuenje slavom, bogatstvom. udesima, vlau i moi (setite
se Hristovih iskuenja u pustinji). Demonski uticaji su veoma raznovrsni: od neposrednih
fizikih uticaja (ovakve napade su doiveli, na primer, Antonije Veliki, jedan od osnivaa
monatva, podvinik iz 4. veka nae ere, ruski sv.prep. Serafim Sarovski i mnogi drugi). Prvi je
bio bukvalno izbijen od strane nevidljivih bia, a u keliju prep. Serafima jednom je ubaeno
brvno koje je sledeeg dana nekoliko ljudi uz veliki napor jedva iznelo (opisana su i druga
ispoljavanja udne i savremenom oveku zagonetne sile koja je zvanino ve registrovana i
nazvana "poltergajst" - u prevodu s nemakog "umski duh").
U svetootakoj literaturi rovarenja ovog duha opisana su prilino podrobno. U nekim

sluajevima su to grubi ispadi uz primenu sile, uz pretnje, psovke, premetanja u prostoru
predmeta, pa ak i ljudi. U ivotopisu ruskog svetitelja prep. Nila Sorskog navodi se epizoda,
povezana sa sluajem kada je nepoznata sila ugrabila dete koje je pred oima mnotva ljudi
poelo brzo da se premeta u prostoru, sve dok nije iezlo.
Razumljivo je da nema nikakvih razloga da se priznaju savremene injenice "poltergajstnog"

plana, a da se poriu sutinski analogni dogaaji koje su zabeleili drevni izvori.
Pa ipak, zato veina ljudi kao da ne zna i ne primeuje nikakvu ovakvu borbu, ivei u
dananjem svetu? Stvar je u tome to se duhovni, pravedni ivot razlikuje od "obinog" (premda,
zapravo, za oveka "obian" ivot i mora biti pravedan, duhovan, a ne poroan ili ivotinjski),
upravo po tome to on kao da otkriva drugaije poznanje (re "poznanje" bolje nego obino
upotrebljavana re "znanje" odraava sutinu dubinskog shvatanja predmeta i pojava, dok se
znanje esto sastoji samo u usvajanju funkcionalnog, tueg i neduhovnog iskustva koje nije
duboko doivljeno od strane due), izotrava istananost doivljaja i sposobnost opaanja,
dozvoljava da se na vreme primete odapete strele neprijatelja i da se ovek odbrani od njih.
Osim toga, lica koja su ogrezla u svojim porocima, uskim tenjama i najniim nagonima ve su
pobeena silama tame, daleko su od spasenja i izgleda da nemaju naroitu vrednost za
oveanstvu neprijateljski duhovni svet. Uostalom i ovakvoj kategoriji ljudi demonski uticaji
nisu tui. Tako na primer, neke pijanice i narkomani otvoreno priznaju da se oseaju kao da su u
ropstvu neke mone sile kojoj nisu u stanju da se suprotstave. Tu se ne radi samo o uobiajenim
poronim navikama, ve o neem drugom, dubljem i neshvatljivijem. Svakako je da se tu radi i o
spoju prirodne fizioloke sklonosti, psihike zavisnosti sa drugim uticajima. Na kraju krajeva,
prisustvo demonskog inioca u razvoju ovih poroka odvajkada su priznavali svi podvinici
svetosti i Sveti Oci koji su istraivali ovaj problem.
U emu se sastoji praktini smisao ove nevidljive borbe? Pre svega (za podvinika) u neprestanoj
i neumornoj panji na sebe i u neprestanoj spremnosti da se odmah odbije iznenadni napad pod
kakvim god maskama on dolazio (bila to misao, elja, vienje, raunajui i vienje u snu, ili
spoljanji uticaj preko nekog oveka). Ovo neumorno stanje neprestane budnosti u svetootakoj
knjievnosti se naziva terminom "trezvenost" (trezvoumlje).
ovek koji gubi obazrivost i koji je zateen, po pravilu, nije spreman na sukob i biva pobeen.
Setimo se stanja biveg Sovjetskog Saveza u trenutku napada Nemake 1941. godine.
Razdragano raspoloenje i samouverenost u svoju nepobedivost doveli su najpre do trpljenja
tekih poraza sovjetske velesile od brojano slabijeg, ali dobro organizovanog, protivnika koji je
bio opsednut u sutini avolskom idejom svetske vladavine.
Unutarnji i spoljnji nai neprijatelji o kojima je re, daleko vie su opasni i izvrsno pripremljeni,
prouili su nas i napadaju nae najslabije, najranjivije strane, lako probijajui odbranu na loe
uvanim mestima, gde straari spavaju i bezbrino se ponaaju.
"U mom ivotu svakog trenutka moe da se dogodi sve: kako ono dobro i radosno, tako i tuno,
pa ak i tragino, kako lino meni, tako i meni bliskim ljudima. Potrudiu se, ako se to dogodi,
da se suoim sa svim to me zadesi; neu beati, ve u prihvatiti svrenu injenicu, hrabro i
nepokolebivo, kao to dolikuje vojniku. Daj, Boe, naravno, da se ne dogodi ono najgore. Ali ta
sam ja bolji od onih kojima se slino dogaa. 'Neka bude volja Tvoja'. Potrudiu se da ponesem
svoj krst ne prosto kao dunost, ve sa zahvalnou!"
Otprilike ovakva spremnost mora uvek biti u svakom oveku da bi preiveo sve iznenadne
udarce u naem svakodnevnom ivotu.
Neprijateljski napadi
sadraj
Pre svega, to su misli koje destabilizuju na unutarnji duevni svet i podstiu na neke nepravedne
postupke. Sama po sebi se ova ili ona strast (v. poglavlje o strastima) koju ovek nije ukrotio i
pobedno, koja nije preobraena i koje nije dovoljno svestan, lako zaodeva u ulne slike i misli
koje mue duu n bitno utiu na ponaanje.
Na primer, strast revougodija (stomakougaanja) moe izazivati misli i matanja o tome,

podstiui osobu da zadovoljava takve elje. Isto se moe rei o bludnoj ili drugim strastima.
Ponekad se strasti kombinuju, prepliu se, i oveku je teko, ak n uz iskrenu elju, da ih tano
proceni i otkrije prioritetnost ovakvih dejstava.
Takoe postoje pomisli koje, kako tvrdi svetootako uenje, imaju tuu (demonsku) prirodu.
One kao da nam se ubacuju spolja, iako ih ovek doivljava kao svoje. To se objanjava time to
je naa dua lako pristupana ovakvim uticajima, meutim ona poseduje slobodu izbora i moe,
postavi svesna onoga to je za nju neprihvatljivo odbaciti to od sebe i ne prihvatiti.
Naini borbe
sadraj
1. Nepoeljne i porone misli treba odmah odsecati, kao to otrica britve odseca nepotrebnu nit.
Radi presecanja nepoeljnog razvoja misli moe se koristiti zatitna rekonica, tipa "stop".Ovaj
psihoterapeutski metod je veoma koristan. Nakon koenja odmah pokuajte da prenesete svoju
panju na drugu temu, iskoristivi psihoterapeutski zakon potiskivanja. to se bre ostvaruje
koenje i prenoenje panje na drugu temu, tim lake ovek izlazi na kraj sa vrhom neprijateljske
strele koja je dodirnula njegovu duu.
2. uvanje istote misli i jasnoe svesti.
Ovo je osnovni zadatak u okviru psihohigijene, jer trenutni impuls, samo jedna netana vibracija
due u stanju su da izmene i pokvare sve ono to se postizalo dugotrajnim napornim radom,
poput kamena baenog u isti izvor, koji podie sa dna talog i uzburkava povrinu vode.
Korisno je izjednaavati svoju svest sa povrinom vode koja je poput ogledala, ista,
nepomuena i bistra.
3. Kontrola svojih emocija, elja i pobuda, povezanih s pogubnim navikama i unutarnjim

nesavrenstvima.
Sistematski rad na sebi dovodi do zadivljujuih rezultata. ovek se sve vie oslobaa takvih
negativnih pojava, kao to su gnev, zavist, laljivost, osvetoljubivost i ljubomora. Jaa mu volja,
stvaraju se neophodni uslovi za sticanje ovih ili onih vrlina. Menja se ne samo unutranji, nego i
spoljanji ovekov lik. Oplemenjuje se lice. Pogled postaje ist i stie dobrotu. Glas postaje mio i
spokojan.
Na viim etapama duhovnog ivota dogaa se ono to se u drevnom istonom bogoslovlju

nazivalo "oboenje" ili "sjedinjenje po prirodi" po prep. Makariju Velikom. ovek postaje
"duhoprovodiv" za Najviu netvarnu energiju koja ga preobraava naravstveno, pa ak i fiziki,
jo dok je u zemaljskom ivotu. Ovo uenje, po reima jednog od najstarijih uitelja Crkve, sv.
Irineja Lionskog, kojn je bio uenik sv. Polikarpa (uenika ap. Jovana Bogoslova), "zasniva se
na tome da se boanstvo ne samo naravstveno, ve realno, sutinski, po samoj svojoj prirodi i
gotovo fiziki snaja s telom i duom oveka i izaziva u njima potpunu n svestranu obnovu".
4. Borba protiv strasti. (V. poglavlje o strastima i nainima borbe protiv njih).
5. Borba sa iskuenjima.
Postoji svetootaka misao ija sutina se svodi na to da, kada ne bi bilo iskuenja, ne bi bilo ni
umetnosti njihovog prevazilaenja. Iskuavajui uticaji neretko nose razliite maske, tako da ih
nije teko prepoznati. Po vetini da odbija i savladava iskuenja ocenjuje se istinska snaga duha,
izdrljivost i stepen duhovne zrelosti.
Iskuenja se pothranjuju svakom oveku svojstvenim tenjama prema nasladama, koristi, tatini,
a preko toga kroz precenjivanje svojih mogunosti i gubitak budnosti. Uzronici takvih uticaja
mogu biti kako misli i elje, tako i ljudi iz najblie okoline i okolnosti.
6. Pretvaranje negativnih svojstava u suprotna.
Jedan od naina borbe sa svojim nedostacima sastoji se u svesnom radu na postepenom

pretvaranju negativnih svojstava u njima suprotne antipode. Na primer:
strah - u smelost
gnev - u krotost;
zavist - u radovanje i saoseanje;
oboavanje stvari - u zadovoljstvo onim to ovek ima.
7. Obraanje panje na spoljanja ula.
Rad na sebi i jaanje svojih pozicija nezamislivo je bez paljive kontrole naih spoljanjih ula -
tih svojevrsnih prozora u svet: ula vida, sluha, mirisa, dodira i ukusa.
Tako na primer, vid mora biti upotrebljen samo za fiksiranje pozitivnog i boanskog, na primer,
na posmatranje ustrojstva prirode i sveta. Poznat je povoljan uticaj na ovekovo zdravlje
prirodnih pejzaa, i, obrnuto, pogubnost munih scena povezanih sa nasiljem, haosom i neredom.
Ako je ovek ljubitelj televizijskog programa, neosporno je da je bolje i korisnije birati emisije
nego gledati sve emisije odreda u kojima su seks, nasilje i uas izmeani sa slikama prirode i
naravstvenim propovedima.
Isto tako sluh treba odvraati od runih rei, praznoslovlja, zloslovlja, pseudo-muzikog
bezumlja ("Treba da uva i ui tvoje" - pie starac Nikodim Svetogorac u knjizi "Nevidljiva
borba", pominjui uvanje sluha od sramnog govora, izmiljotina, spletkarenja, kleveta,
praznoslovlja i svih rei koje mogu imati tetan uticaj.
Svesno usmeravanje ka filtriranju najkorisnijeg i najvanijeg odnosi se i na organe mirisa i

dodira.
Kako se pripremati pre izlaska iz kue
sadraj
Pre nego to ujutru izaemo iz kue, korisno je proanalizirati ("razmotriti") sve sluajeve koji se
mogu desiti tokom dana i koji mogu destabilizovati na unutarnji duhovni svet.
Za to je neophodno specijalno se pripremati, izabravi smiljenu taktiku ponaanja, ukljuujui

sve mogue varijante. Ne moe se, naravno, predvideti sve mogue do najmanjih sitnica, ali se
mnogo moe predvideti. Ovaj savet se uglavnom odnosi na poetne faze duhovnog usavravanja.
jer na kasnijim stupnjevima poinje da deluje duhovna intuicija savesti i iskustvo.
Iznenadni napad "nevidljive borbe"

sadraj
Ako smo doiveli iznenadni napad, treba da se potrudimo to pre da "siemo u oblast srca
panjom uma", da pokuamo da kao britvom odseemo nepoeljne misli-strele ili da im se
hrabro suprotstavimo do pobede, sve dok se ne povuku.
Verujui hriani, bezuslovno, moraju odmah, kako ue Sveti Oci, da koriste molitvu,
smiravajui se i molei podrku i snagu od Boga.
Faktori koji povoljno utiu na razvoj snanih demonskih napada jesu neiskrenost, unutranja
pristrasnost oveka prema stvarima, dogaajima i licima, mrnja ili preterana ljubav prema
prolaznom. Lenost takoe doprinosi razbuktavanju "nevidljive borbe", dok rad, naprotiv, kvari
sve neprijateljske smicalice (ima se u vidu pre svega duhovni, a ne sujetni rad).
Ocena uzroka padova i poraza
sadraj
Veoma je vano pravilno oceniti uzrok sopstvenih padova i grubih promaaja. esto
pokuavamo da opravdamo sebe i traimo uzroke u drugim ljudima ili spoljanjim okolnostima.
Svetootaka mudrost nas ui da se nikad ne bavimo samoopravdavanjem, jer je ovek po svojoj

prirodi samoljubiv i uvek e nai naina da za ljubav svog alibija iskrivi pravo stanje stvari (na
primer, "No, neka sam i pao u vatru, ali i ja sam iv ovek, a, eto, on bi trebalo..." itd., postepeno
sve vie ubeujui sebe da je kriv drugi i opravdavajui sebe).
Umesto samoopravdavanja ispravnije je okriviti sebe i iskreno pokuati da se sagledaju uzroci

pada koji se obino kriju u naem samoljublju, tatini, a naroito gordosti ("gde se dogaa pad,
tamo se pre toga nastanjuje gordost; jer gordost je vesnica pada" sv. Nikodim Svetogorac:
"Nevidljiva borba"). Dakle, ne kultiviite u sebi advokata, ve se pre pobrinite o vaspitanju
nepristrasnog tuioca.
Suoavanje s tekoama
sadraj
Obavezan uslov postizanja istrajnosti u suprotstavljanju nevidljivom ratu jeste stvaranje

strpljenja u sebi. Radi toga ne treba izbegavati tekoe, ve se treba smelo i trpljivo suoiti s
njima, jer se kroz njihovo prevladavanje raa istrajnost i pojavljuje duhovno iskustvo ("ako eli
da stekne navike u trpljenju, ne treba da izbegava ona lica, poslove i okolnosti koji te najvie
razdrauju" - sv. Nikodim).
U psihoterapeutskom radu s pacijentima neophodno je razjanjenje pravilnog pristupa

negativnim dogaajima i tekoama koje su se ve zbile. Najvanije je prihvatiti ih, a ne beati
od njih glavom bez obzira u nepoznatom pravcu (u bolest, drugi grad, menjati posao bez
stvarnog razloga za to, itd.).
Tematske misli o nevidljivoj borbi
sadraj
1. Neprijatelj je u nama samima. U nama se vodi unutranji rat. Ako je unutranje zlo pobeeno,
onda e se i spoljanje pokoriti, kao slabije (sv. Jovan Kasijan).
2. U ljudima koji se trude da provode duhovni ivot vodi se najfiniji i najtei rat preko pomisli u
svakom trenutku ivota - duhovni rat (sv. Jovan Krontatski).
3. U nama postoji misaona borba, tea od ulne (prep. Filotej Sinajski).
4. Pitanje glavne take unutarnje borbe reava se na sledei nain: sii panjom u srce, stani
tamo pred Gospodom i ne putaj tamo nita grehovno. U tome je sva unutarnja borba (sv. Teofan
Zatvornik).
Samopoznanje
sadraj
Ko poznaje samoga sebe,
poznaje Boga
(Sv. Kliment Aleksandrijski)
Prastara nauka o ovekovom poznanju samoga sebe odavno je privlaila panju najveih
mislilaca i tragalaca za istinom u svim vremenima i narodima. Meutim, sutina ove nauke se
posmatra veoma razliito, pa otuda i razliiti naini i pristupi: od istonjake nirvane do
hrianskog zatvornitva, od sektakph harizmatinih ekscesa do mistinih otkrivenja, od
osmostrukog puta u jogi Patanalija do injekcija droge tipa LSD.
Razume se da ne vode svi nabrojani naini istinskom samopoznanju, ve predstavljaju samo

pseudosamopoznanju koja vodi prelasti i duevnoj degradaciji.
U svetootakom uenju koje je osnova za "terapiju due", samopoznanje poinje pre svega od
punote vienja (i poznanja) sopstvenih nedostataka, mana i nemoi (kao zvezda na nebu ili peska
morskog) i njihovog uvianja.
Neophodno je neprestano n najdublje paziti na sebe, na svaku svoju misao, re i postupak.

Samopoznanje mora ukljuivati skrupuloznu i nepristrasnu analizu svega to se dogaa, vetinu
da se razlikuje istina od lai, dobro od zla, boanska volja od ljudske i demonske.
Jedan od osnivaa drevnog monatva iz ranog hrianskog perioda, sv. Antonije, kojeg su jo za
ivota savremenici prozvali Velikim, savetovao je: "Neka svako svaki dan polae sebi rauna o
svojim dnevnim i nonim postupcima".
Sveti starci su ponekad poredili savest sa odeom. Ako se odea due due vreme ne pregleda,
nju poinju da izjedaju moljci ili poinje da se kvari iz drugih razloga.
Prema veernjem molitvenom pravilu pravoslavni vernici kao da svode raune proteklog dana,
otvoreno razotkrivajui svoje propuste i greke, kaju se i mole za oprotaj. Jer pre nego to
legnemo da spavamo, treba da oistimo iz due svaku prljavtinu, da se pomirimo sa svima
blinjima (raunajui tu i neprijatelje), treba da izvuemo pouke iz svojih postupaka. Ovaj veliki
duhovni i duboko psihoterapeutski proces (jer ispitivanje savesti oveku je zavetao Sam Bog)
stvara pretpostavke za spokojan, zasluen i miran noni san sa istom saveu i lakoom na dui.
Spoznaja samog sebe je proces doista beskrajan. neiscrpan (samo kraj zemaljskog nvota ga
vremenski ograniava). Kroz samopoznalje dogaa se i duhovna evolucija. Prema Evanelju,
celo carstvo Boije lei unutra u nama (Luka, 17:21): "Unutar sebe imam Stvoritelja" klie sv.
Simeon Novi Bogoslov u jednoj svojoj himni.
Proces samopoznanja podvinika svetosti i blagoaa zavrava se poslednjim i svesnim

uzdahom, koji oznaava ishod duhovnog ivota.
Samopoznanja je nezamisliva bez naroitog duhovnog raspoloenja, pravednog ivota, posebnih

znanja i neprestanog unutranjeg rada na sebi. Ovaj proces je strogo individualan.
Sledi navoenje izbora nekih svetootakih i ruskih misli o samopoznanju.
Kratki svetootaki izvodi o samopoznanju
sadraj
"Starac je rekao: ovek je onaj koji je spoznao sebe" (iz drevnog Paterika).
"Ui u samoga sebe, ivi u sebi, u tinni svoje unutranjosti, umerene i iste due, spokojna i
smirena duha" (sv. Jefrem Sirin).
"Pravo samopoznanje jeste jasno vienje svojih nedostataka i nemoi do te mere da je njima
ispunjeno sve" (sv. Teofan Zatvornik).
"Ko se udostojio da vidi samoga sebe, taj e biti dostojan da vidi anele" (sv. Isak Cupin).
"LJudski rod smatra veoma vanim znanje zemaljskih i nebeskih stvari, ali je daleko vanije
imati znanje nas samih, daleko je dostojniji pohvale ovek kojem je poznata njegova sopstvena
nemo, nego onaj ko ispituje i spoznaje puteve zvezda, a ne poznaje puteve spasenja" (bl.
Avgustin).
"ovek treba sav svoj napor da usmeri na pomisli, i ono to slui kao hrana lukavim pomislima
treba odsecati, treba teiti mislima Bogu, i elju pomisli ne ispunjavati, ve pomisli koje se
kovitlaju treba skupljati sa svih strana u jedno, razlikujui prirodne pomisli od lukavih" (prep.
Makarije Egipatski).
"Najbolje poznaje sebe samo onaj ko misli o sebi da je nita" (sv. Jovan Zlatousti).
"Ne otkrivaj svoje misli pred neznalicama, i svoju volju pred nerazboritima. Upoznaj samoga
sebe i izbegavaj ono to ti je pogubno" (prep. ava Isaija).
"Ava Pimen je rekao: uvanje samog sebe, panja na samog sebe i rasuivanje - to su tri vrline,
putevoditeljice due" (drevni Paterik, strana 17).
"Ne idi prema spoljanjosti, idi unutar samoga sebe; i kada unutar sebe pronae sebe
ogranienim, prei preko sebe!" (bl. Avgustin).
"Bez najvee panje nad samim sobom nemogue je uspeti ni u jednoj vrlini" (sv. Ignatije
Brjananinov).
"Obrati panju i neprestano ulazi u sebe, i pazi kakve strasti su iznemogle pred tobom, kakve su
istrebljene i potpuno su te ostavile, kakve su poele da nestaju usled ozdravljenja tvoje due, a ne
samo zbog toga to si udaljio ono to ih podstie, i kakve si nauio da suzbija svojim razumom,
a ne samo uklanjanjem uzroka strasti" (sv. Serafim Sarovski).
"Treba umeti deliti sebe na samog sebe i neprijatelja koji se skrpva u meni" (sv. episkop Teofan
Zatvornik).
"Radi samopoznanja dobro je uvee vriti kao nekakvu domau ispovest svojih dela, razgovora i
misli" (sv. Teofan Zatvornnk).
"Pazi na ula i elje. Primetivi u sebi porone pomisli, elje i strasti, poznaj da je to neprijatelj
poeo rat, ovo saznanje prenesi na oseanja i obnovi u sebi neprijateljstvo prema tom zlu" (sv.
Teofan Zatvornik).
"Stepeni uzlaenja iz mere u meru:
1. Duboka svesnost o svojoj nemoi duevnoj i telesnoj.
2. Samoprekorevanje i neosuivanje drugih.
3. Zahvalno trpljenje alosnih iskuenja sa kojima se suoavamo i koja nas pogaaju.
4.Smirenje kao plod ovih triju"
(sv. Amvrosije Optinski).
"Shvativi svoju promenljivost, ona (dua) uzdie se do samopoznanja, odvodi misao od

uobiajenog, oslobaa se pometnje protivrenih privienja, teei da shvati kakvom je svetlou
obasjana" (bl. Avgustin).
"Poznaj ta si! Poznaj sebe nemonog, poznaj kao grenika, poznaj da si uprljan. U tvom
ispovedanju e se otkriti mrlja tvog srca, saznanje grehova e te primorati da potrai lekara"
(prof. Skvoriov).
"Nije istina van tebe, ve u tebi, nai sebe u sebi, ovladaj sobom - i ugledae istinu. Nije u
stvarima ta istina, nije van tebe i nije negde preko mora. ve pre svega u tvom sopstvenom radu
na sebi. Pobedie sebe i postae slobodan, kao to nikada nisi ni mogao da pomisli, i poee
veliko delo, i druge e uiniti slobodnima, i ugledae sreu, jer e se ispuniti tvoj ivot. i
shvatie, najzad, narod svoj i svetu istinu njegovu" (F. M. Dostojevski).
"Poznaj sebe, kakva je u tebi tajna prirode, kako um tvoj sve pohodi, kako se u tebi sve upravlja
voljom" (sv. Grigorije Bogoslov).
"Na poslednjem stupnju razvoja samopoznanja ovek se udaljava od svega iskustvenog i

uslovnog, dolazi do poznanja sebe kao duha koji se uzdie iznad uslova prostora i vremena" (sv.
Grigorije Bogoslov).
"Ko hoe da spozna istinu, pre svega, mora da pone da spoznaje u sebi onog oveka koji je u
stanju da je spoznaje" (episkop Jovan ahovskoj).
Svetootako uenje o borbi protiv strasti
sadraj
Ove redove piem na dan nacionalne alosti u Rusiji (7.10.1993. godine) nakon krvavih
oktobarskih dogaaja u Moskvi. ivot po ko zna koji put potvruje tanost svetootakog uenja.
Ne smeju se izazivati ni raspaljivati ljudske strasti, naroito u najviim dravnim strukturama. To
je uvek bremenito opasnim posledicama, to se i dogodilo ovih traginih dana neuspelog pua.
ovek se prisea stranih rei opomena koje je jo poetkom ovog veka izrekao ruski svetitelj
Jovan Krontatski: "Ko vas je nauio nepokornosti i besmislenim pobunama kojih pre nije bilo u
Rusiji. Prestanite da ludujete, dosta je! Prestanite da ispijate gorku i prepunu au vi i Rusija".
Nikada nasilje nije dovodilo do mira, i uvek je zlo raalo zlo, a ne dobro. Istinsko hrianstvo je
uvek delovalo na ljude pre svega iznutra, naravstveno, s ljubavlju, kroz samoportvovanje, a ne
kroz spoljanju pomamu strasti ili fiziko pokoravanje silom.
Ideja kroenja i preobraavanja ljudskih strasti spada u najvanije i temeljne strane svetootakog
uenja. Naalost, mnogi netano tumae sam pojam "strasti", shvatajui je kao emocionalnost,
ivahnost, neposrednost i upeatljivost izraavanja ljudskih oseanja u punoi i prirodnom obliku
ispoljavanja.
U svetootakom uenju se pod strastima shvataju prirodna oseanja i tenje ovekove linosti u
njihovom pojaanom, hipertrofiranom i bolesnom ispoljavanju.
Evo kakvo odreenje strasti daje drevni podvinik prep. ava Isaija: "Strastima se nazivaju
ljudska svojstva u njihovom bolesnom stanju prouzrokovanom padom. Tako se sklonost za
hranjenje pretvara u sklonost prema prejedanju i prodrljivosti; sila elje - u udi i poudu; sila
gneva ili duevna energija - u plahovitost, gnev, zlobu, mrnju; svojstvo za tugu i alost se
pretvara u malodunost, uninije i oajanje; prirodno svojstvo da se prezire greh koji poniava
prirodu - u prezir prema blinjima, u gordost i ostalo".
U svom zaetku sve strasti ("ego-nagoni", po savremenom tumaenju Anatolija Garmajeva)

prisutne su u svakom oveku. Prvenstvo pojavljivanja ove ili one strasti (ili njihovog spoja) kod
svakog od nas je individualno i zavisi od itavog niza okolnosti.
Zapanjuje jednodunost Svetih Otaca u ocenjivanju vanosti borbe protiv strasti i slinost
klasifikacije vrsta strasti, kao i naina borbe (bez ega je i sam duhovni ivot nemogu).
Ovo se objanjava time to se svetootako uenje stvaralo na osnovu ivotnog puta mnogih
pokolenja ljudi i izraava puteve iskustvenog bogopoznanja, a ne apstraktna zakljuivanja i
mudrovanja.
Strasni ovek neprestano biva muen i podjarmljivan spoljanjim uticajima, on je rob runih
navika i sklonosti, ranjiv je, nepostojan, razdraljiv, sklon nepromiljenim postupcima. Takav
ovek ne moe biti "duhoprovodiv" i "pnevmatian" za Najviu netvarnu Energiju (o
"pnevmatizaciji" dobro kae episkop Jovan ahovskoj: "Oslobaajui se ivotne gordosti,
'pohote oiju i pohote ploti'... ovek postaje sve vie i vie 'proziran' za Boga, dostupan da se u
njega useli najistiji Duh Boiji").
Iz velikog broja svetootakih izvora odabrao sam kratke izvode iz dela sv. Jovana Kasijana (350-
60-435 g.) i sv. Ignatija Brjananinova (1807-1867 g.).
Prva strast. revougodije (stomakougaanje, prejedanje)
sadraj
Za razliite ljude razliite su norme hrane i stepeni isposnitva. Sve su ovo veoma individualni
pojmovi. Nije za sve isto tako hranljiva i korisna ova ili ona vrsta namirnica. Ali svako mora
imati jedinstveno pravilo i cilj da uzima hranu u odgovarajuoj meri da ne bi upao u
stomakougaanje.
Vrste stomakougaanja
1. "revobesije" (prodrljivost) tj. preterana koliina upotrebljene hrane. Sveti Oci kao meru
uzdranosti u ishrani smatrali su onu da prestanemo da jedemo kada nam se jo jede, ustajui od
stola sa lakim oseanjem gladi.
2. "Gortanobesije" (naslaivanje grla) - to je pre svega prejedanje u smislu kakvote raznih vrsta
jela, sklonost prema poslasticama, koja je pojaana do stepena strasti.
3. "Ranojedenje" ("tajnojedenje" u monatvu) - nepotovanje vremena koje je odreeno za

uzimanje hrane.
Treba imati u vidu da je mogu i spoj svih vrsta stomakougaanja, to se neretko zapaa i u
ivotu.
Sv. Ignatije Brjananinov ubraja u stomakougaanje ("stomakoprejedanje" kako ga on naziva)

takoe pijanstvo, nedranje postova i uopte naruavanje uzdranosti.
Druga strast. Blud.
sadraj
Blud Sveti Oci karakteriu kao "dugi", "svirepi" rat, imenujui ga jo - "padom".
Blud spada u telesne strasti. Po svojoj prirodi seksualni nagon je kod oveka prirodna i fizioloka
pojava. NJegova osnovna svrha je produenje vrste, a ne sredstvo za posebnu vrstu uivanja.
Hrianstvo osveuje u jednakoj meri kako brani i porodini ivot, tako i bezbranost i
monatvo. Postoji odreena meusobna veza bludne strasti sa stomakougaanjem, tako da je
izbavljenje od bluda nemogue bez pobede nad prejedanjem.
Blud se preobraava kroz oienje srca. Korisni su: runi rad, post, molitva, posao uopte.
Jedan od obeleja pobede nad strau bluda i postizanja eljene istote Sveti Oci su smatrali
odsustvo u snu i matanjima bludnih zavodljivih slika. Uopte, u nonim snovima se esto
odraavaju unutarnji dubinski doivljaji. Na tom planu, ispravni su pokuaji psihoanalitiara da
poveu snove-simbole i dovedu ih u vezu s realnim ivotom; nisu ispravni samo njihovi
jednostrani panseksualni pristupi i usiljenost u pokuajima da dovedu dobijenu informaciju u
vezu sa psihoanalitikim teorijama.
Po svojoj sutini blud predstavlja polnu rasputenost ("greh nezakonitog polnog optenja" po sv.
Jovanu Kasijanu). U istu strast sv. Ignatije Brjananinov ubraja i "svako prihvatanje neistih
pomisli, razgovor s njima, naslaivanje njima, doputanje njih, oklevanje u njima. Bludna
matanja i robovanja njima, kao i neuvanje ula, skvrnoslovlje, itanje sladostrasnih knjiga i
polne izopaenosti".
Prep. Isaija Otelnik je smatrao da bludnu strast jaaju pet povoda: praznoslovlje, tatina, dugo
spavanje, spoljanji ukrasi, odea i prejedanje.
uvanje sebe od sablanjivih i nepristojnih uticaja predstavlja sutinu najvanijih i danas tako
nepopularnih pojmova kao to su uzdranost i celomudrenost (tj. istota due i tela).
Naoj omladini upravo nedostaje vaspitanje u duhu neporonosti tela i istote due, a umesto
toga se kultiviu rani seksualni odnosi; demagoki zvue pouke o "kulturi kolske erotike", koja
u stvarnosti dovodi do tako teko reivih, a ponekad i do prosto traginih problema u ivotima
mladia i devojaka, da je, kako se kae, posle vrlo teko da se tu neto uini.
Svetost i pravinost, cpea u porodinim odnosima i duhovno usavravanje nezamislivi su bez

pobede nad pohotom duha.
Trea strast. Srebroljublje.
sadraj
Za razliku od stomakougaanja i bluda, povezanih s telesnom prirodom i ovekovim fiziolokim

potrebama, srebroljublje je tue i nesvojstveno naoj prirodi. Izvesne pojave gomilanja, istina,
mogu se primetiti ak i u ivotinjskom svetu: na primer, veverica skuplja zalihe oraha, krtica
gomila ukradeni krompir, argarepu i druge namirnice. Pa ipak, ova gomilanja imaju samo
smisao prilagoavanja, imaju karakter nunosti i ne odlikuju se bezumnim preterivanjem i
takvim strasnim porobljavanjem due, kao to se to dogaa oveku koji je doslovno opsednut
duhom sticanja i umnoavanja bogatstva kada to postane osnova celog njegovog ivota.
Tom prilikom se unakaava sav lik Boiji. krtou, tvrdilukom i drugim ispoljavanjima
srebroljublja nastaju i likovi tipa uvenih Gogoljevih Pljukinih i Koroboki.
Sv. Jovan Kasijan naziva srebroljublje "korenom svih zala".
Dui koja je napadnuta ovom strau namee se njenoj prirodi nesvojstvena potreba gomilanja,
razvija se pohlepa i koristoljublje koje oveka esto gura u la, krivotvorenje i sve mogue
prestupe. Zaslepljen strau srebroljublja, ovek se ne ustruava ni od kakvih sredstava da bi
stekao eljeno bogatstvo i ne zaustavlja se ni pred im da bi ostvario svoje planove.
Masovno oduevljavanje trgovinom tokom poslednjih godina u Rusiji dovelo je za relativno

kratko vreme do upadljive moralne degradacije u drutvu, naroito meu omladinom, do
odlivanja strunjaka iz nauke, umetnosti i proizvodne sfere u trgovinu, suavanja kruga
interesovanja, porasta kriminala, pojave reketa, mafijakih struktura i korupcije u dosad
nevienim razmerama.
Sv. Jovan Kasijan tano kae da se treba bojati ne toliko posedovanja novca ili novanih
poslova, koliko same elje da se novac poseduje i takvu elju treba izbacivati iz due.
Deava se da je i ovek koji nema novca opsednut duhom nohlepe i srebroljublja, i obrnuto, onaj
koji poseduje prilina bogatstva nema duevnu strast vezivanja za njega.
Lik srebroljupca Jude koji je postao izdajnik, a na kraju krajeva i samoubica - veiti je primer
pogubnosti srebroljublja. Gradacija tragedije ovog oveka prati se u ono malo evanelskih
redova u kojima se saoptava da je najpre Juda krao iz sanduka zajedniki novac, da je bio krt, a
zatim izdao svog Uitelja i u oajanju se obesio.
Sv. Jovan Kasijan srebroljupce naziva "gubavim duhom i duom". Sv. Ignatije Brjananinov
ovoj vrsti strasti dodaje takoe i krtost, ljubav prema poklonima i darovima, krau, prisvajanje i
koristoljublje.
etvrta strast. Gnev.
sadraj
Sv. Jovan Kasijan naziva gnev "smrtonosnim otrovom due". Sve dok je ovekova dua zaraena
ovom strau, on svet doivljava izopaeno, a u razlikovanju izmeu dobra i zla ne zapaa
duhovne kategorije. U gnevu ovek se udaljio od mudrosti ("jarost poiva u nedrima bezumnih",
Prop. 7:10).
Gnev je bolest due. On ne moe u principu biti opravdan ma ta bilo njegov uzrok, izuzev
svetog i pravednog gneva protiv samog zla, greha i poroka, naroito u samome sebi.
Ako je trenutni gnev kratkotrajni otrov, hronini gnev (zlopamenje) je ve otrov sporog dejstva.
Gnev ovek moe da zadrava u sebi i da ga ne ispoljava reima i postupcima. To je, kako se
kae, neka bude to bude (mada i u takvom sluaju postoji opasnost po zdravlje samog oveka
koji se gnevi, ak i ako mu uspeva da prikrije u sebi nastupe gneva).
Proslavljeni antiki lekar Galen celog ivota je gajio odvratnost prema gnevu nakon mune scene
koju je ugledao u detinjstvu.
Neki ovek je otkljuavao vrata i pao je u jarost zbog bezuspenosti svojih napora. Pri tome je
poeo da grize zubima klju, da udara vrata i na kraju je pao na zemlju u stranim konvulzijama i
poeo da lupa rukama i nogama kao epileptiar.
"Svaka gorina i gnev i ljutina i vika i hula za svakom zlobom, neka su daleko od vas" (Ef. 4:31).
"Sunce da ne zae u gnevu vaem" - rekao je u Svetom Pismu ap. Pavle.
Gnev je unutarnje svojstvo, svojstvo srca i due, on je u stanju dugo da se skriva, i ovek esto
smatra da je suzbio gnevljivost i dostigao potpuno bezgnevlje. Meutim, nekakav spoljanji
dogaaj i povod, odjednom, iznenadno, kao iskra iz kremena pali oganj pritajene strasti i
razgoreli plamen ponovo podstie pravu jarost, iji uzrok obino ljudi trae u spoljnim
okolnostima, a ne u sebi samima.
U stvarnosti strast gneva nije u potpunosti bila prevladana, ni iupana s korenom, ni pobeena.
Spoljni inilac je bio samo provocirajui momenat za ispoljavanje unutarnjeg pritajenog

neprijatelja. Zato, s jedne strane, treba biti uvek zahvalan onim situacijama koje razotkrivaju
naa nesavrenstva koja mi ne podozrevamo.
Neprestano bezgnevlje, nezavisno od okolnosti, moe da slui kao jedan od obeleja duhovne
visine, zrelosti i savrenstva.
Sv. Ignatije Brjananinov ovoj strasti dodaje takoe psovku, mrnju, osvetu, klevetu, gnev,
nanoenje udaraca, pa ak i ubistvo.
Peta strast. Tuga
sadraj
Ponekad tuzi prethodi gnev ili srebroljublje, ponekad su uzrok nerealizovane (esto preterane)
tenje, neostvarene nade.
Najpogubnija vrsta tuge je oajanje, kada ovek, umesto da pobolja i ispravi svoj ivot, upada u
stanje potpunog neverovanja u bolje i u stanju je ak da poniti najjai bioloki instinkt
samoodranja (tj. da izvri samoubistvo).
Tuga moe imati i duhovni karakter, kao rezultat samoprekorevanja, razmiljanja o svojim
nesavrenstvima i grie savesti.
Melanholino stanje je katkad svojstveno stvaralakim prirodama i slui kao svojevrsni

stimulans u pesnikoj, likovnoj i muzikoj umetnosti.
Duhovna tuga se razlikuje po svojim osobinama od strasne tuge, time to je krotka, smirena,
trpeljiva, pa ak i prijatna. Tuga-strast je, naprotiv, estoka, tvrdoglava, brza, pa ak i agresivna.
Sv. Ignatije Brjananinov ukljuuje u ovu strast ogorenje, potitenost, sumnju u boansko,
roptanje i neka druga stanja.
Prema tome, tuga je posledica nezadovoljenja samoljubivih elja i gneva, to iscrpljuje pozitivnu
ivotnu energiju; tuguju takoe ljudi skloni svetovnim zadovoljstvima, stvarima, raskonoj odei
i poslovima. "Onaj koji voli svet ima mnogo briga, a onaj koji prezire sve to je u svetu, uvek je
veseo" ( "pod svetom" se podrazumevaju ulni, strasni opaaji, obiaji, sklonosti, poslovi, a ne
boanski domostroj i bogougodno postojanje) - pisao je prep. Nil Sinajski.
Ponekad, kako istie sv. Jovan Kasijan, tuga nas spopada bez vidljivih uzroka (demonoloki
aspekt). Veoma je vano pravilno oceniti nastalu strast i na vreme poeti borbu protiv nje.
esta strast. Uninije
sadraj
Uninije (amotinju) su Sveti Oci jo nazivali "dosadom" ili "tugom srca", "slabou due" ili
njenom "malaksalou".
Ova strast je srodna tuzi. Ima esto izraenu hronoloku zavisnost (naprimer, pojaava se oko
podneva), to je pruilo povod da se ponekad naziva "podnevnim demonom". Predvee obino
ova strast se smanjivala ili potpuno stiavala.
Mnogo pre naunih psihijatrijskih prouavanja depresivnih stanja Sveti Oci su opisali prilino
tano i verodostojno kliniku sliku ovog duevnog oboljenja.
Uninije raa oseanja: klonulosti, odvratnosti, aljenja zbog toboe izgubljenog vremena,
sugerie da se ovek ne moe spasti, da su njegovi napori uzaludni, da mu je trud propao uzalud i
sl.; dovodi ga do fizike iznurenosti, izaziva nemir, pometenost uma, uznemirenost due koja se
liava u isto vreme svojih steenih vrlina i vrstine. ovek postaje maloduan i ranjiv,
nesposoban za duhovne napore i podvige.
Tugovanju su naroito skloni ljudi leni i dokoni, ljudi koji vole veselja i zabave.
Sveti Oci savetuju da se hrabro odupremo ovom napadu i da ne ostavljamo rad koji je sam po
sebi spasonosan u takvim stanjima. Uninije se pobeuje "trpljenjem i suprotstavljanjem", a ne
bekstvom i uklanjanjem od njega, to se esto primeuje u medicinskoj praksi kada prilikom
prvih depresivnih simptoma pacijenti pruaju otpor, "bee u bolest".
Pouna je pria koju navodi sv. Jovan Kasijan. Jedan podvinik svetosti je priznao avi Mojsiju
da ga je jue spopadalo uninije i da ga je silno muilo; ovaj ovek je mogao da se oslobodi muka
samo tako to je napustio svoje usamljeno mesto i posetio avu Pavla. Meutim, ava Mojsije mu
je prigovorio: "Ne, ti se nisi oslobodio te strasti, ve naprotiv, pokazao si se kao kukavica i
begunac, dozvolivi da te ona u prvom sukobu pobedi i pobegao si s bojnog polja. Ako sledeeg
puta ne stupi u bitku s neprijateljem i ne pone da odbija njegove estoke napade, on e te
pobeivati svaki put".
Sv. Ignatije Brjananinov je uniniju dodavao takoe: nemarnost, bes, nepotovanje,

besposlienje, suvinu razneenost, praznoslovlje, lenost za svaki posao i neka druga stanja.
Sedma strast. Tatina
sadraj
Po odreenju sv. Grigorija Bogoslova tatina je tenja ka sujetnoj slavi. To je doista raznolika,
promenljiva i podmukla strast. Borba protiv nje je izuzetno teka.
Starci porede tatinu sa glavicom luka. Nakon skidanja i odsecanja jednog sloja sledi drugi ispod
koga se podvinik ponovo nalazi. Ponekad se ovek razmee svojim bogatstvom, ugledom, ali sa
istom takvom lakoom moe kasnije da se razmee i siromatvom, u sutini patei u oba sluaja
od jedne te iste strasti.
Tatina i gordost, za razliku od prvih est strasti, podstiu podvinika upravo da pravi uspehe u
duhovnom ivotu, pa ak i u podvizima i dostizanju visokih vrlina. "Ne laskaj sebi zbog vrlina i
duhovnim uspesima se ne preuznosi" - upozorava sv. Jovan Kasijan.
Tatina ne prestaje da vodi oveka, makar se on i sasvim udaljio iz sveta u pustinju ili peinu
(kao to su to inili drevni otelnici), jer ova strast je unutarnje oboljenje (due), a ne spoljanje
svojstvo.
"Sve druge strasti, budui da su suzbijane, sahnu i budui da su pobeivane, svakim danom
postaju sve slabije; takoe pod uticajem mesta ili vremena one slabe i stiavaju se. Ova pak strast
jo ee pritiska pobednika" - pie sv. Jovan Kasijan.
Primera za tatinu u ovom naem svakodnevnom ivotu je toliko mnogo da zaista ne bi vredelo
zadravati se na njihovom podrobnom opisivanju. LJudi se razmeu odeom, nakitom, inovima,
poloajem u drutvu, kolima, vikendicama, spoljanjim izgledom, intelektualnim razvojem,
znanjima, uspesima svoje dece i ime sve ne! Ruski jezik veoma tano prenosi sutinu ove
strasti: prazna (tata) slava, tj. tatina jeste tenja za slavom, ali ta slava je uzaludna, isprazna,
tata, nepotrebna, i ak pogubna za duu.
Tatina je opasna zbog toga to je u stanju da brzo razori sve prethodne uspehe u duhovnom
ivotu. Samo jedna tata misao tipa "gle, kako sam dobar", ili "svi me vole" u stanju je da obori
oveka ili da ga "uzdigne" jo vie do najopasnije strasti kojom se smatra gordost.
Sv. Ignatije Brjananinov u tatinu ubraja jo i: hvalisanje, traenje uspeha u naukama i

umetnosti radi sticanja slave, skrivanje svojih grehova, prepiranje, licemerje, lukavstvo,
samoopravdavanje, la, laskanje, ovekougaanje, zavist, pritvorstvo, nesavesnost i druge.
Osma strast. Gordost (oholost)
sadraj
Kako se ini, uzimajui u obzir nae dananje shvatanje, bolje je upotrebljavati termin oholost,
jer "gordost" ima u sebi i neku pozitivnu konotaciju, na primer, pravedna gordost (ponos) na
svoju zemlju, otadbinu, veru i drugo.
"Oholost" i u samom zvuku ima neeg hipertrofiranog, runog, vetaki naduvenog.
"Najsvirepija i najneukrotivija zver", tako naziva ovu strast sv. Jovan Kasijan, i premda je on
opisuje kao poslednju, po svom znaaju ona je prva. "Nema nikakve druge strasti koja bi tako
unitavala sve vrline, i tako obnaavala i liavala oveka svake pravednosti i svetosti" - pie sv.
Jovan.
Svima je verovatno poznata biblijska pria o padu zbog gopdosti i preuznoenju najmonijeg
anela ("Denice") koji je kasnije postao zbog toga avo, "knez ovoga sveta".
Na najviem stupnju svog ispoljavanja gordost dovodi oveka koji joj robuje u stanje
"samooboavanja". U tom stanju ovek akcenat itavog ivota prenosi na sebe. On sebe pretvara
kao u nekakav centar vasione i vie nije u stanju (a i ne eli) da osea, shvata druge i da voli bilo
koga osim sebe (ili ako voli druge, voli ih egoistinom ljubavlju, tj. samo radi samog sebe).
Takvi ljudi su obino ubeeni u svoju potpunu nepogreivost, ne priznaju nikakve autoritete,
nadmeni su, umiljeni, uvredljivi i esto zlopamtivi. Ali uopte ne treba smatrati da gordost
pogaa samo ograniene ili priglupe ljude. Uopte ne. ee je obrnuto.
rtve ove strasti postaju ljudi visokog intelekta i natirosenih sposobnosti, ljudi koji su esto
dostigli realne uspehe kako u spoljanjem, tako moda i u duhovnom ivotu.
Na primer, Lav Tolstoj je bio genijalni umetnik rei, izuzetno dubok mislilac. imao je i mnotvo
drugih darova. Imao je: hrabrost, smelost, neverovatnu radnu sposobnost i ovekoljublje. Ali kao
posledica duhovne oholosti koje je on ipak bio svestan i trudio se da se bori protiv nje, izabrao je
duboko pogrean put, iju je neodrivost pokazalo vreme (imam u vidu krah "tolstojevstva" kao
drutvene pojave koja pretenduje na ispravnost i sveopte priznanje).
Osim toga, Lav Tolstoj se latio da prepravlja i ispravlja Evanelje. Prihvatio se misije uitelja ne
samo Rusije, nego i celog oveanstva. Eto kako se zapanjujue spajala u jednom oveku
genijalnost i oholost. Prozorljivog optinskog starca Amvrosija nakon razgovora s Lavom
Tolstojem, zatekli su u suzama: "Kakav gordi ovek!" - nekoliko puta je rekao starac.
Pogrenost i pogubnost pravca koji je Tolstoj izabrao proroki je osetio i drugi genijalni ruski
pisac Dostojevski koji se nekoliko nedelja uoi smrti upoznao s nekim pismima Lava Tolstoja u
kojima je ovaj izlagao nove koncepcije o hrianskoj veri. "Kao da jo uvek pred sobom vidim
Dostojevskog, kako se hvatao za glavu i oajnikim glasom ponavljao: "Nemogue, nemogue!"
- seala se roaka Lava Tolstoja, grofica Aleksandra Andrejevna Tolstoj. Utisak Dostojevskog o
Tolstojevim mislima bio je uasan. Nije imao razumevanja ni za jedno tvrenje i izrazio je elju
da osporava lana grofova ubeenja. Meutim, smrt koja je uskoro usledila nije mu dozvolila da
to i ostvari.
Podvinici svetosti svih vremena uvek su se bojali gordosti kao vatre. Oni su beali od slave,
inova, zvanja, iskreno su smatrali sebe za nita. Prilikom najmanjeg dejstva gordosti molili su
se, seajui se kratkotrajnosti ivota i smrtnog asa.
Veoma je teka borba protiv ove strasti i ona traje do poslednjih trenutaka naeg ivota.
Sv. Ignatije Brjananinov ubraja u gordost: prezir prema blinjemu, uzdizanje sebe iznad drugih,
drskost, gubitak jednostavnosti, gubitak ljubavi prema Bogu i blinjemu. Jeres. Neznanje.
Bezbonost.
*****
Zavravajui pregled o strastima, treba pomenuti da smo naveli kratki opis samo osnovnih
strasti. Osim nabrojanih postoji mnotvo drugih. Neke od njih nastupaju pod raznim privlanim
maskama, kao na primer, neumorna tenja da se zna sve i da se zna mnogo van duhovnog ivota
(ili ak u pitanjima samog duhovnog ivota). U strasti se mogu ubrojati i oduevljavanja raznim
predstavama i priredbama, politikom, muzikom (melomanija) i drugim stvarima.
Opti naini borbe protiv strasti
sadraj
Svako protivljenje dejstvu strasti slabi je, a stalno suprotstavljanje pobeuje strast. Svaki
podsticaj strasti, zanoenje i uivanje u njoj, naprotiv, jaa strast, paraliui volju i pobeujui
oveka. Razmaeno i razneeno telo predstavlja "stanite strasti". Ispoljavanje same strasti nije
nita drugo do greh. Strasti kod duhovnog oveka izazivaju oseanje odvratnosti, a kod telesnog,
naprotiv, - zadovoljstvo i nasladu.
Strasti moraju da podstiu oveka da uvek bude pripravan i na strai. Po velikom i nedokuivom
najviem zakonu u borbi sa strastima raaju se i stiu vrline.
ovek ne treba da se udi, ako primeuje izbijanje strasti, na kakvoj god se etapi duhovnog
razvoja nalazio. Samo je smrt oslobaala (ak i svete) od dejstva strasti.
Mora postojati stalna spremnost za suprotstavljanje svim strastima, a ne samo za suprotstavljanje

onoj najpoznatijoj iz iskustva. Neke strasti, kako rekosmo, slue kao uzrok razvoja drugih.
U duhovnom ivotu se treba odluno suprotstavljati samom poetku ispoljavanja strasti, jer strast
se teko lei u poodmaklom stadiju. "Voa svih strasti je neverovanje" (sv. I. Brjananinov).
Voa istinskih vrlina je, naprotiv, vera!
esto strasti ive u oveku neprimetno i prikriveno. Pa ipak se one ispoljavaju u pomislima,
matanjima i odgovarajuim oseajima. Potrebna je samo neprestana panja na sebe i kontrola
svojih ula i uobrazilje. Strast koja je izazvala nau sklonost prema sebi stie vlast nad nama.
Nemogue je da se strasti koje ive u oveku ne ispolje u mislima, reima i delima. Vano
sredstvo leenja jeste otkrivanje strasti (u religiji je to trenutno pokajanje).
Ne treba padati u pometenost i uninije prilikom razotkrivanja strasti. Ne treba takoe lakoverno
verovati svojim pobedama, jer strasti su veoma lukave, i zato, umislivi da smo pobednici,
moemo lako ui u gordeljivo stanje, a zatim biti pobeeni iznenadnim novim napadom. Takoe
postoji velika razlika izmeu svesne sklonosti prema ovoj ili onoj strasti i, zbog ljudske slabosti
sluajnog, neznanja naina borbe ili usled gubitka budnosti. Kao odgovarajue stanje u cilju
protivdejstva strastima Sveti Oci su smatrali smirenoumlje.
Tematske misli
1. Sve one (strasti) potiu iz samougaanja, sebinosti, samoljublja i na njima se dre (sv. Teofan
Zatvornik).
2. Strasti ive i u svetima, samo to ih ovi obuzdavaju (ava Avramije).
3. Strasti se dre jedna za drugu kao karike u lancu (ava Isauja).
4. Nema vee pobede nego pobediti svoj gnev i ljutnju (sv. Tuhon Zadonski).
5. Tatina i dobra ljudska dela ini beskorisnima (sv. Jovan Zlatoust).
6. Svi gresi su mrski pred Bogom, ali najmrskiji je gordost (sv. Antonije Veliki).
7. Daj telu ono to mu je potrebno, a ne to ono hoe da dobije (ce. Nil Sinajski).
8. Ne osuuju se bogati. ve oni koji slue bogatstvu (ce. Jovan Zlatoust).
Kratki izvod uenja o strastima po sv. Jovanu Kasijanu
sadraj
Osam glavnih strasti:
1. Stomakougaanje.
2. Blud.
3. Srebroljublje.
4. Gnev.
5. Tuga.
6. Uije.
7. Tatina.
8. Gordost.
Postoje dve vrste strasti:
1) od prirodnih potreba (stomakougaanje i blud);
2) strasti koje nemaju koren u naoj prirodi (na primer, srebroljublje).
est prvih strasti su esto spojene meusobno (povezane), te ih zato treba savladavati postupno
(na primer, blud je esto povezan sa stomakougaanjem, a uninije sa tugom).
Sedma i osma strast su takoe meusobno povezane. Preterana tatina raa gordost.
I. Stomakougaanje ima trn vrste:
1. Jedenje van ustanovljenog reda i vremena ("ranojedenje").
2. Koliinska strana: prejedanje ("revobesije").
3. Po kakvoti: oboavanje ukusnih jela, uivanje u jelu ("gortanobesije").
II. Blud - tri vrste:

1. Sa drugim polom.
2. Samozadovoljavanje, "neistota" (masturbacija).
3. Umom i srcem (uporedi: "ko pogleda enu sa eljom, ve je uinio preljubu s njom u srcu
svom" - Mt. 5:28).
III. Srebroljublje - tri vrste:
1. elja da dobijemo ono to prethodno nismo imali (kao Gijezije - 4. Car. 5).
2. elja da nam se vrati ono ega smo se ranije odrekli (kao Juda izdajnik).
3. Prikrivanje i zadravanje za sebe izvesnog dela (kao Anannja i Sapfira, D. ap. 5).
IV. Gnev - tri vrste:
1. Unutarnji (plamti iznutra).
2. Spoljanji (u rei i delu),
3. Zlopamenje (hronini).
V. Tuga - dve vrste:
1. Nakon prestanka gneva, zbog gubitaka, neispunjenih elja.
2. Zbog bojazni, strahova, nerazumnih briga.

VI. Uninije - dve vrste:
1. Tera u san.
2. Tera iz kue.
VII. Tatipa (mnogo vrsta). Dve glavne vrste:
1. Oduevljavanje vidljivim stvarima i telom.
2. elja sa sujetnom slavom.
VIII. Gordost - dve vrste:
1. Telesna.
2. Duhovna.
Cilj borbe sa strastima je istota srca.
Greh
sadraj
"Greh je ovekov samovoljni prelazak granice
koja mu je data odozgo,
naputanje kruga datog mu zakona".

(episkop Jovan ahovskoj)
Prema odreenju ap. Jovana, greh je bezakonje (Jn. 3:4). Naravstveno bogoslovlje shvata greh
kao svako odstupanje od zapovesti Boije i naruavanje zakona Boijih (reju, delom, milju;
hotimino ili nehotino). Nakon to je 1917. godine u Rusiji ukinut Bog, zvanine vlasti su
pokuale da istovremeno ukinu ili sutinski preinae mnoge pojmove koji su na ovaj ili onaj
nain povezani s religijom. Stvar je dola dotle da su u nekim sovjetskim renicima rei poput
"svetinja", "greh", "blagodat" i neke druge, bile uvrene meu zastarele. Ovakvo shvatanje
uvreeno je i sada u svesti mnogih ljudi. Re "greh" danas zvui kao odjek daleke starine i
ponekad se ak upotrebljava u aljivom tonu, a ne u tonu dubokog strahopotovanja.
Meutim, greh predstavlja jednu od najvanijih kategorija duhovnog ivota. On je realan. On se

nikako ne moe ukinuti nikakvim ukazima ili ljudskim dekretima, kao to se slinim
dokumentima nikako ne moe ukinuti zakon gravitacije ili, recimo, smrt. Ta mala, ali udesno
mnogoznana i tana re po zvuku je pomalo slina drugoj rei u ruskom jeziku: tutnjava[1].
Kao grom usred vedra neba ona ponekad pogaa na ivot, trujui otrovnim isparenjima duu,
pomuujui razum, utiui na san, raspoloenje, apetit, zdravlje, pa ak i odnos prema ivotu.
Ima neeg osuujue prekornog u zvuanju ove rei. Greh! ta si to, brate, uinio!
Kako tvrdi hrianska vera, greh je potekao od zloupotrebe ljudske volje i odbacivanja Boije
volje, to je dovelo do unakaenosti ljudske prirode (ideja praroditeljskog greha).
Meutim, osim praroditeljskog greha, tokom naeg ivota mi pravimo mnotvo grehova usled
gordosti, egoizma, bezbrinosti, slabe volje, slastoljublja i usled drugih uzroka, iji je deo
neposredno povezan sa demonologijom. Predstava o grehu se u razliitim periodima razvoja
oveanstva bitno menjala. Najvaniji putokaz bilo je uenje o iskupiteljskoj Hristovoj misiji i
putevima ovekovog spasenja (tanije, sam taj, po svom znaenju nedokuivi, dogaaj!).
U duhovnom ivotu veoma se vanim smatra razvoj izotrenosti ula vienja ovekovog greha.
To nije nimalo lako postii, smetaju samoljublje, strasti, kao i odsustvo duhovnog iskustva i
strunih znanja. Svaki ovek praktino ima visoko miljenje o sebi, smatrajui da "barem nije
gori od drugih".
Osim toga, otrina vienja svojih grehova, po svetootakom uenju, jeste dar Boiji. Kada ovek
poinje da vidi svoje grehove, iji je broj "kao zvezde na nebu ili kao pesak morski". tada on
zaista poinje da gleda duhovno.
Greh ne samo to ne moe biti ukinut, nego je i, budui da spada u naravstveno-duhovne

kategorije, vanvremenski pojam koji nam je nuan. U savremenom ivotu koji sve vie degradira
i u kojem oskudeva svetost i blagoae, on mora stei odluujui i prvostepeni znaaj, ako
elimo duhovnu obnovu. Greh ima i duboko linosni, sakralno-skriveni sadraj. Put prema
istinskom spasenju (kao i terapija due) prolazi kroz individualne napore slobodne linosti, a ne
kroz spoljanje nasilje. Latiti se posla da se drugi pouava, a tim pre spasavati i duhovno leiti
druge, budui i sam "preko glave" u gresima - savreno je beskoristan, apsurdan, pa i grean
posao. Svetootako uenje upozorava na svaku vrstu pouavanja bez odgovarajueg naina
ivota. I zaista, dela su mnogo vanija od rei. I kada grehovni ovek pouava druge kako treba
da ive i da ne gree u onome to on sam ini, od toga je vrlo mala korist.
Moe se, naravno, poricati hrianska koncepcija praroditeljskog greha, ali kako onda objasniti
uzroke traginosti zemaljske sudbine oveanstva i ogroman napor koji treba uloiti za stvaranje
dobra?
Po svojoj prirodi mi nismo celoviti, to ima veze i sa telesno-duevno-duhovnim strukturama i sa

neprestanim sukobom dveju sila u nama. Uporedo sa istim glasom savesti i srdane ljubavi
kako se esto uje drugi glas pun mrnje, lukavstva, zluradosti i lai. Otrovne primese
koristoljublja, zavisti i osuivanja neretko oseamo u sebi uporedo s najboljim oseanjima i
plemenitim tenjama (uporedite s reima ap. Pavla: "Ne inim ono to hou, ve ono to mrzim,
to inim", Rim. 7:15).
Greh nije svojstven prirodi due, naprotiv, on joj je tu i u nju ga unose strasti. Greh je duhovna
bolest i uzrok mnogih fizikih bolesti, o emu ljudi esto zaboravljaju (ili ne znaju), i zato se
mora leiti.
Savest (ako nije "priguena" ili unitena) veoma je osetljiva na svaki. pa ak i najmanji greh. Ova
osetljivost se ne sme priguivati, naprotiv, treba je istanavati i razvijati kroz este ispovesti i
svakodnevna ispitivanja svoje savesti. Tom prilikom ak i smeta prisustvo logikog razmiljanja,
jer ono ometa celovitost i neposrednost duhovnog oseanja, tim vie ometa tanu ocenu
samoopravdanja koje priguuje istananost oseanja i smanjuje prijemivost svega grehovnog.
Naalost, medicinska nauka i psihologija neoprostivo mali znaaj pridaju samom problemu
greha, zamenjujui ga drugim kategorijama koje uopte nisu istovetne po svojoj sutini. Stoga
greh kao da poinje da iezava, rastvarajui se u pojmovima kao to su pogreni postupak,
psihotrauma, stres i drugi.
Naprotiv, greh mora biti dovoljno jasno pojmljen od strane oveka i ispravljen putem
razumevanja, poricanja, iskrenog pokajanja (najbolje u svetoj Tajni Ispovesti) i u svom najviem
isceljujuem razreenju savladan kroz Boansko Priee Svetim Tajnama.
Greh je najee svesno naruavanje duhovnih zakona i zapovesti Boijih, iako postoje gresi i iz
neznanja i iz lakomislenosti, koji se mogu uvrstiti u kategoriju nemarnosti i greaka (Sveti Oci
istiu da e kazna za grehe koji su uinjsni iz neznanja biti drugaija negoli za svesne).
Greh koji se nalazi u dui koja nije izgubila savesnost, stvara nelagodnost koja se ne moe
izraziti reima, pri emu snaga otrovnog dejstva moe biti toliko velika, da ovek doivljava
nepodnoljive patnje (setimo se Katarine iz komada Ostrovskog "Oluja" ili Ane Karenjine iz
istoimenog romana Lava Tolstoja). "Grehovnost" moe stvarati oseanje bezizlaznosti i
beznadenosti, to neretko podstie oveka na in nasilja nad samim sobom i svojim ivotom da
bi se izbavio duevnih muka.
I obrnuto, posle iskrenog pokajanja i ispovesti u duu se vraaju izgubljeni mir i spokojstvo (to
se nije moglo postii nikakvim drugim sredstvima!), te ovek hoe ponekad da poput poznatih
pashalnih rei ukslikne: "Grehu, gde ti je alac!"
Savremeni ovek ne samo to malo zna o grehu, nego i nema pravu predstavu o njegovim
alosnim posledicama.
U prilogu ovom poglavlju data je svojevrsna klasifikacija grehova koje je u 19. veku sastavio
jedan od najautoritativnijih Otaca Ruske Pravoslavne Crkve sv. Ignatije Brjananinov.
Prilikom itanja obratite panju na jasnou i skladnost izlaganja. a takoe uporedite svoj ivot sa
onim koji pretpostavlja odsustvo nabrojanih grehova.
Miljenja o temi
1. Od svih zala ljudskih samo je greh pravo zlo (sv. Jovan Zlatoust).
2. Greh je sladak krae vreme, a gorak na due vreme (sv. Dimitrije Rostovski).
3. Svaki novi greh stavlja novu mrlju na duu nau (Cvetnik Duhovni).
4. Gasi iskru, dok se vatra nije rasplamsala i ubijaj neprijatelja dok je mali (sv. Tihon Zadonski).
5. Dua se moe protiviti grehu, ali ne moe bez Boga pobediti ili iskoreniti zlo (sv. Makarije
Veliki).
6. Ne moe ugledati svoj greh onaj koji se naslauje grehom... (cv. Ignatije Brjananinov).
7. Onaj ko uini veliko delo - uspostavi neprijateljstvo s grehom. nasilno otrgnuvi od njega um,
srce i telo, tome e Bog dati veliki dar: vienje svog greha (cv. Ignatije Brjananinov).
8. Greh mrzi, a grenika ljubi (ce. Jovan Krontatski).
NAPOMENE:
1. Ruski: grohot - prim. prev.
Stadiji razvoja greha
sadraj
U svetootakom uenju se veoma suptilno razotkriva razvoj grehovnog procesa, poev od prvog
impulsa misli koja pada na pamet ("pritajene namere", "pomisli") do samog grehovnog ina u
pravom smislu.
U ovekovom srcu obutava zlo, upravo ono jeste izvor pomisli i njena osnova. Najmanja
(najee gordeljiva) misao koja promakne umu naziva se "pritajena namera".
"Pomisao" je obina misao na ovu ili onu temu.
"Predlog" (ili "sukob") je ve pomisao koji je dotakao duu i izazvao u njoj pristanak ili ak
kretanje u pravcu ovog ili onog (grehovnog) dejstva. Predlog jo uvek nije greh. Ako ga ovek
na vreme ne odsee i stupa u razgovor s njim, tim pre ako se naslauje grehovnom uobraziljom,
nastaje "sjedinjenje" ("zblienje" "spajanje" - stupanje u razgovor sa pomislima, obraanje
panje na njih)).
Ako se ovaj razgovor blagonaklono doivljava i ovekova panja se usmerava iskljuivo na

nastalu predstavu dolazi do "pristanka", do zaplenjenosti pomilju. Zatim nastupa "porobljenost",
tj. zajedniki ivot s grehovnim pomislom i porobljenost njime.
ovekova volja se priklanja pristanku na ono to izaziva pomisao, ovek ezne da ispuni nastalu
elju, sanja da doivi nasladu, raspaljuje se. Zatim nastaje strast kao projava ropstva grehu, za
ije injenje je ovek ve spreman da upotrebi sva mogua sredstva.
Najlake se odseca pomisao u samom zaetku, radi ega je vano na vreme raspoznati ono emu
nas on priklanja.
to se vie razvija opisani proces, to je tee spreiti njegovo konano ispoljavanje: grehovno
dejstvo (kada se navika ukoreni - "porok").
Proanalizirajte sve to je reeno i uporedite sa svojim grehovnim postupcima n porivima i

uveriete se u tanost svega to je reeno.
Shema razvoja greha
Pomisao -> Predlog (sukob) -> Porobljenost (pristanak) -> Sjedinjenje (zblienje) -> Pristanak
(porobljenost) -> strast -> grehovno dejstvo -> porok (grehovno dejstvo koje je postalo navika)
Skica ispovesti po sv. Ignatiju Brjananinovu
sadraj
Gresi protiv Boga. Verovanje snovima, aranjima, "srenim" i "nesrenim" susretima i drugim
znacima. Sumnje u veru. Lenost i rasejanost u molitvi. Neodlaenje u crkvu. Dugotrajno
neispovedanje i neprieivanje. Licemerje u Bogopotovanju. Huljenje ili samo roptanje na
Boga u dui i na reima. Namera da se digne ruka na sebe. Uzaludno zaklinjanje Bogom.
Neispunjeno obeanje Bogu. Huljenje svetih predmeta. Gnev s pominjanjem neiste sile
(avola). Jedenje i pijenje nedeljom i praznikom pre zavretka Liturgije. Naruavanje i netano
dranje postova.
Gresi protiv blinjeg. Neusrdnost prema svojoj dunosti ili pak prema svom poslu.
Nepotovanje viih i starijih od sebe. Neispunjenje obeanja datog oveku. Neplaanje dugova.
Oduzimanje silom ili tajno prisvajanje tuega. krtost za milostinju. Lina uvreda blinjeg.
Spletke. Klevetanje. Proklinjanje drugih. Uzaludna sumnjienja. Nebranjenje nevinog oveka ili
pravedne stvari to im donosi gubitak. Ubistvo. Nepotovanje roditelja. Nepostojanje hrianske
brige o deci. Gnev, neprijateljstvo u porodinom ili domaem ivotu.
Gresi protiv samog sebe. Isprazne i prljave misli. elja da se dogodi zlo blinjemu. Laljivost.
Razdraljivost. Tvrdoglavost ili samoljublje. Zavist. Nemilosrdnost. Preosetljivost na ogorenja
ili uvrede. Osveta. Srebroljublje. Strast prema uivanjima. Skvrnoslovlje (govorenje runih rei).
Sablanjive pesme. Pijanstvo i prejedanje. Blud. Preljuba. Neprirodni blud. Neispravljanje svog
ivota.
Meu gresima neki se, dostiui u oveku najvii stupanj razvoja n pogaajui njegovo srce
nepokajanou, smatraju posebno tekim i gnusnim Bogu.
Smrtni gresi koji vode propasti due. 1. Gordost koja prezire sve, koja zahteva od drugih
ulagivanje, spremna da dopre do neba i postane slina Svevinjem, jednom reju, sve do
samooboavanja.
2. Nezasita dua ili Judina pohlepa za novcem, esto povezana sa nepravednim sticanjem,
pohlepa koja ne daje oveku ni trenutka da pomisln na duhovno.
3. Blud. Razvratan ivot bludnog sina koji je rasuo sve svoje imanje (Lk. 15:11-32).
4. Zavist koja dovodi do svakog mogueg zlodela uinjenog blinjemu.
5. Stomakougaanje ili telougaanje koje ne poznaje nikakvih postova, povezano sa strasnom

vezanou za zabave, kao kod evanelskog bogataa (Lk. 16:19-31).
6. Nepomirljivi gnev koji se odluuje na strane postupke kao u Iroda koji je u gnevu naredio da
se pobiju vitlejemska deca.
7. Lenost i savrena bezbrinost u dui, nemarnost za pokajanje do poslednjih dana ivota.
Gresi huljenja na Duha Svetoga. Preterano uzdanje u Boga - nastavljanje grehovnog ivota u
nadi na milosre Boije. Oajanje u odnosu prema milosru Boijem suprotno oseanje koje
porie Bogu oinsku dobrotu i koje dovodi do samoubistva. Uporno neverovanje koje ne mogu
ubediti nikakvi dokazi istine, ak ni udesa. neverovanje koje odbacuje i samu dokazanu istinu.
Gresi koji vapiju na nebo za osvetom. To su: smiljeno ovekoubistvo (pobaaj), a naroito
oceubistvo (brateubistvo, careubistvo). Sodomski greh. Neopravdano ugnjetavanje ubogoga,
nezatienog, udovice, maloletne dece i sirotih. Zadravanje i neisplaivanje radnicima njihove
zasluene plate. Oduzimanje oveku poslednjeg pareta hleba ili poslednjeg novca koje je ovaj
zaradio krvlju i znojem, kao i prisvajanje od zatvorenika milostinje, hrane, toplote ili odee koji
su im odreeni, kao i njihovo ugnjetavanje uopte. Ogorenja i uvrede roditeljima, sve do
njihovog bezonog batinanja.
Osam glavnih strasti

sadraj
1. Stomakoprejedanje. Prejedanje. pijanstvo, nedranje postova, tajnojedenje, oblapornost.

naruavanje uzdranosti uopte. Nepravilna i preterana ljubav prema telu, njegovom ivotu i
spokojstvu, iz ega nastaje samoljublje, a iz njega neuvanje vernosti Bogu, Crkvi. vrlini i
ljudima.
2. Preljuba. Bludno raspaljivanje, bludni oseaji i stanja due i srca. Prihvatanje neistih
pomisli, razgovor s njima, naslaivanje njima, pristanak na njih, dugo ostajanje u njima. Bludna
matanja i opsednutost. Neuvanje ula. naroito ula dodira. u emu je bezonost koja ubija
vrline. Skvrnoslovlje i itanje sladostrasnih knjiga. Prirodni bludni gresi: blud i preljuba.
Protivprirodni bludni gresi...
3. Srebroljublje. LJubav prema novcu, kao i imovine pokretne i nepokretne uopte. elja za
bogaenjem. Razmiljanje o sredstvima za bogaenje. San o bogatstvu. Strahovanje od starosti,
iznenadnog siromatva, bolesti, nzgnanstva, krtost. tj. neverovanje Bogu, neuzdanje u NJega.
Briga. Rave sklonostn ili bolesna, preterana ljubav prema raznim prolaznnm stvarima koja
lnava duu slobode. Obuzetost sujetnim brigama. LJubav prema poklonima. Prisvajanje tueg.
Lihvarstvo. Nemilosrdnost prema siromanoj brai i prema svima kojima je potrebna pomo.
Kraa. Razbojnitvo.
4. Gnev. Plahovitost. prihvatanje gnevnih pomisli: matanje o gnevu n osveti. Uzbuivanje srca
jarou, pomraenje uma jarou: nepristojna vika, svaa, psovke, surove i zlobne rei, udarci
(naroito po glavi). ubistvo. Zlopamenje, mrnja, neprijateljstvo, osveta, kleveta, osuivanje,
gnev i uvreda blinjega.
5. Tuga. Ozlojeenost, potitenost, odbacivanje nade u Boga, sumnja u obeanja Boija.

nezahvalnost Bogu za sve to se dogaa, malodunost, netrpeljivost, odsustvo samoprekora,
ozlojeenost na blinjega, roptanje, odricanje krsta, pokuaj da se sie s njega.
6. Uninije (amotinja). Lenost za svako dobro delo, naroito molitveno. Naputanje molitvenog
pravila. Naputanje neprestane molitve n tiva korisnog za duu. Nepanja i uurbanost u
molitvi. Nebrinost. Nedostatak strahopotovanja. Nerad. Suvino umirivanje snom, leanjem i
svakojakom razneenou. esti izlasci iz kelije, etnje i posete prijateljima. Praznoslovlje. ale.
Svetogra. Naputanje metanija i ostalih telesnih podviga. Zaboravljanje svojih grehova.
Zaboravljanje zapovesti Hristovih. Liavanje straha Boijeg. Ogorenje. Neosetljivost. Oajanje.
7. Tatina. elja i traganje za zemaljskim izuzetnim poastima i ljudskom slavom. LJubav

prema lepoj odei, koijama i kelejnim stvarima. Obraanje na lepotu svog lica, prijatnost glasa i
ostala svojstva tela. Sklonost prema naukama i umetnostima ovog sveta koji propada, traenje
uspeha u njima radi sticanja zemaljske slave. Stid da se ispovedaju svoji gresi. NJihovo skrivanje
pred ljudima i duhovnim ocem. Lukavstvo. Samoopravdavanje. Prepiranje. Oholost svog
razuma. Licemerje. La. Laskanje. ovekougaanje. Zavist. Poniavanje blinjega.
Promenljivost naravi. Nesavesnost. Nain ivota demonski.
Gordost. Preziranje blinjega. Stavljanje sebe iznad drugih. Drskost. Pomraenje uma i srca,
njihovo vezivanje za zemaljsko. Huljenje, neverovanje. Nepokornost zakonu Boijem i Crkvi.
Sleenje svoje telesne volje. itanje jeretikih knjiga, razvratnih i sujetnih. Neposlunost prema
vlastima. Zlobno izrugivanje. Gubitak ljubavi prema Bogu i blinjem. Lana filosofija. Jeres.
Bezbonost. Neznanje. Smrt due.
Molitva i njena uloga u savremenom ivotu
sadraj
"Molitva je disanje due,
kao to je vazduh prirodno disanje tela".
(sv. Jovan Krontatski)
Sam pojam molitve u reniku crkvenoslovenskog i ruskog jezika (deo 1, Petrograd, izdanje
tamparije Imperatorske Akademije Nauka) odreuje se na sledei nain: "molitva - 1 (molba,
moljenje, prozba za neto). Izlivanje due i unutranjih oseanja pred Bogom".
U Daljevom reniku (tom 2) nalazimo o istoj rei: "moliti nekoga za neto, moliti smireno,
pokorno i usrdno... Moliti se Bogu, budui svestan svoje nitavosti pred Tvorcem, prinositi mu
svoje pokajanje, ljubav, zahvalnost i molbe (prozbe) za budunost".
U potpunom crkvenoslovenskom reniku koji je sastavio G. Djaenko (1900 g.) istie se jo

jedna vana nijansa: "Koren ove rei (molit) potie od latinskog mollire - ublaavati, te ukazuje
na to da je molitva sredstvo za ublaavanje..." Najzad, u jednom danas rasprostranjenom reniku
ruskog jezika pod redakcijom S. I. Oegova (20. izdanje, 1988 g.) o molitvi se kae sledee:
1. "Ustanovljeni tekst koji se ita prilikom obraanja sa molbama za neto Bogu, svetima" (Zato
samo utvreni tekst i zato obavezno s molbama, a ne na primer sa pokajanjem i blagodarnou
nije uopte jasno? Odreenje je dato netano i nekompetentno, kao uostalom, i u drugom
znaenju - prim. aut.).
2. "Religiozno mistino obraanje za neto s molbom Bogu, svetima".
"Veruj vrsto u ostvarivost svake rei, naroito one izgovorene za vreme molitve" - pisao je sv.
Jovan Krontatski i zaista je inio udesa koja su potvrdili toliki oevici, da nema nikakvih
razloga da se sumnja u njihovu istinitost.
"Nema niega ravnog molitvi: ona i nemogue ini moguim, teko lakim, a nepovoljno
povoljnim" - pisao je sv. Jovan Zlatoust. "ovek uopte ne moe imati znanje, ako se nije molio
neemu u odreenom obliku. Kada toga nema, i sve njegovo znanje se pokazuje kao pusta
pedanterija. kao suvi korov" - ne bez razloga je smatrao engleskn istoriar Tomas Karlajl.
Molitvenoj temi posveeno je mnotvo misli, njoj su se obraaln pesnici, pisci, kompozitori,
podvinici svetosti, filosofi, na ak i politiari.
Molitva odraava najiskrsnija, najistija i najskrivenija ljudska oseanja, ona je "uznoenje uma i
srca Bogu", "beseda sa Samim Bogom". Molitva je iznad poezije, muzike, bilo kakvih rei, iako
se i sama sastoji od rei. Bez molitve je nemogu duhovni ivot, molitva je "majka svih vrlina".
Po miljenju Svetih Otaca sav ljudski ivot mora biti doveden u stanje neprekidne molitve.
Molitva u sebi uva velike neodgonetnute tajne. Ona uvek kao da nije od ovoga sveta, iako se iz
njega raa. ak i svirepa smrt drhti pred njom i svako zlo se rasejava. Kao to je nerazumno
liavati sebe sveeg vazduha, tako isto i molitvenog postojanja.
Molitva osveuje ovekov ivot, daje mu taku oslonca, bez molitve naa dua sahne ili ak
trune za ivota.
Na svetu nema znaajnijeg sredstva od molitve koja potie iz istog ljubeeg srca sa iskrenom
verom; nema monije sile od obine rei ispunjene i snabdevene odgovarajuim smislom i
oseanjem.
S molitvom je proveo 17 godina soloveckih logora starac Sampson (grof Sivers). Bio je streljan,
ali je ostao iv, kriminalci su se kockali u njegov ivot, bacali su ga pacovima da ga pojedu, ali
on nije poginuo, zato to je imao pokroviteljstvo i zatitu jau nego to su sve sile zla i udesnu
molitvu Presvetoj Bogorodici koju je dobio od samog prep. Serafima Sarovskog. Evo te molitve.
Uivite se, tanije, oslunite srcem ove kratke redove, proniknite u njih svojom duom i oni e se
moda otvoriti i vama u drugoj dimenziji, u drugoj dubini i drugom znaenju nego to su to rei
u obinom smislu, onako kako su se otvorile ruskom pravoslavnom monahu, starcu Sampsonu.
Svemilospva Vladiice moja!
Presveta Gospoo,
Svepreista Devo,
Bogorodice Marijo,
Mati Boija,
Nesumnjiva i jedina moja nado,
Ne gnuaj se mene, ne odbaci me, ne ostavi me.
Zastupi, umoli, uslii, vidi,
Gospoo, pomozi, oprosti, oprosti, Preista!
A evo jedne danas ve prilino poznate molitve poslednjih optinskih staraca:
Gospode, daj mi da s duevnim spokojstvom primim sve to mi donese dananji dan.
Gospode, daj mi da se potpuno predam Tvojoj svetoj volji.
Gospode, svakoga asa ovoga dana u svemu me poui i podri.
Gospode, otkrij mi volju Svoju za mene i za moje blinje.
Kakve god vesti da dobijem, naui me da ih primim mirno i sa vrstim uverenjem da sve biva po
Tvojoj svetoj volji.
Gospode, Veliki, Milosrdni, u svima mojim delima i reima upravljaj mojim mislima i
oseanjima, u svim nepredvienim okolnostima ne daj mn da zaboravim da sve potie od Tebe.
Gospode, daj mi da razumno postupam sa svakim svojim blinjim, da nikoga ne razgnevim i ne

oalostim.
Gospode. daj mi snage da podnesem zamor dananjeg dana i sve to se u toku dana dogodi.
Upravljaj mojom voljom i naui me da se molim i da ljubim sve nelicemerno. Amin..."
Kako danas savremeno zvui ova molitva, kakvo pravo pacpoloenje daje za svaki dan. Kako je
lako prihvata dua, jer dui je srodno sve ono isto, iskreno, lepo i pravedno.
U Ipatjevskom domu naena je pesma koju je prepisala ruka velike kneginje Olge - "Molitva",
iji je evanelski duh verovatno nadahnjivao carsku porodicu i davao joj snagu i vrstinu, ak i
za uznoenje molitava za svoje muitelje:
Vladiko sveti, Boe vaseljene,
Blagoslovi molitvom nas
I daj pokoj dui smirenoj
U nepodnoljivo stranom asu
I kraj ivice groba
Udahni u usta slugu Tvojih
Vanljudske snage
Da se molimo krotko za neprijatelje.
Dela sv. Jefrema Sirina, toga po svom stilu udesno pesnikog svetitelja, zapanjuje takvim
obiljem molitvenih tekstova, da ovek mora samo da se ushiuje mnogim darovima koje moe
da poseduje jedan izabranik. Evo, na primer, jedne molitve sv. Jefrema (za neprijatelje!):
"Pomiluj Gospode, one koji me mrze i zavide mi, kao i one koji me ogovaraju i kleveu, i niko
od njih ni u ovom veku ni u buduem neka ne pretrpi nieg loeg radi mene neistoga, ve ih
osveti milosrem Tvojim i zatiti ih blagodau Tvojom, o Sveblagi".
Osim utvrenih tekstova molitava, Sveti Oci su preporuivali da se koriste kratke molitve koje se
sastoje od sopstvenih rei. Evo nekoliko kratkih molitava-improvizacija, uzetih iz dela sv.
Jovana Krontatskog:
(Protiv samovelianja) - "Gospode, ne daj mi da se uzoholim kao da sam najbolji od ljudi, ve da

mislim o sebi kao najgorem i da nikoga ne osuujem, ve sebi da sudim strogo.
(Molitva za milosre) - Gospode, naui me da dajem milostinju rado, s ljubavlju, radou i da

verujem da, dajui je, ne gubim, ve da stiem beskrajno vie od onoga to dajem...
(Boijoj Majci) - Spasi nas, rod Tvoj, Vladiice! Spasi nas, decu Tvoju! Spasi nas, Mati ivota i
Mati svih nas, iako smo nedostojni da Tebe nazivamo svojom Majkom! Oisti. osvetaj, uvrsti i
spasi nas molitvama Tvojim!
(O srcu) - Gospode! Daruj mi srce prosto, nezlobivo, iskreno, verujue, ljubee, tedro, dostojno
da primi Tebe Sveblagog.
Ovakve kratke molitve je preporuivao svojoj duhovnoj deci otac Aleksej Meev kojeg su
savremenici jo za ivota smatrali starcem u svetu:
- Isuse Najslai, spasi me grenoga, privuci sebi, ne gnuaj se bludnice i razbojnika (Protiv
grenih misli).
- Gospode, spasi, sauvaj i podigni me nemonoga (Pri padovima).
- Vladiice, spasi, sauvaj me bednoga; hou da budem ist, da stojim blizu Tebe (Da bi se
skinulo sa due cve grehovno i prljavo).
Ruski filosof Konstantin Leontjev jednom je izrazno veoma tanu misao, ija se sutina svodi na
to da je loa ona vera koja moe biti opovrgnuta prosveenim razumom, obrazovanjem i
tehnikim progresom. U odnosu na Pravoslavlje sav tehniki progres sve vie dokazuje
neodrivost svojih oholih napada i prezrivog odnosa u svetlosti "poslednjih otkria", jer, kako se
izrazio jedan savremeni mislilac, "poslednja re nauke je prva re Biblije".
U staroj Rusiji molitvi se obraao sav narod, nezavisno od stalea i drutvenog poloaja. tavie,
sudei po fragmentima iz pouka Vladimira Monomaha, u praksu mirjana spadala je i upotreba
umne (Isusove) molitve - tog udesnog drevnog uenja (isihazma) za koje je interesovanje
ponovo poraslo poslednjih godina u mnogim zemljama sveta. Sutina ovakvog "unutarnjeg
delanja" sastoji se u viekratnom (ili praktini neprestanom) misaonom ponavljanju kratke
molitve: "Gospode, Isuse Hriste, Sine Boiji. pomiluj me grenoga (grenu)". Ova molitva se
najpre ui tako to se ita naglas, veoma sporo, tako da um bude svestan znaenja svake rei.
Zatim apatom, dok se ne postigne savrena lakoa izgovaranja, ne stvori postojana panja n
odgovarajue molitveno oseanje. Tek nakon ovoga molitva se izgovara u sebi. U odnosu na broj
izgovaranja takoe se treba drati postepenosti: obino se poinje sa cifrom 50-100 puta dnevno
do nekoliko hiljada kroz 23 meseca. (Praksu Isusove molitve koristili su mnogi ruski svetitelji i
podvinici svetosti. Ovoj temi posveen je povei broj strune literature iz koje se moe navesti
"Umno delanje", izdanje Svete Trojice-Sergijeve lavre. 1952. g, i knjiga koja je postala
neoekivano veoma popularna poslednjih godina na Zapadu "Kazivanja jednog bogotraitelja
svom duhovnom ocu" - autorstvo ove knjige nije tano utvreno).
Mogu se izgovarati i skraene varijante Isusove molitve, kao i sasvim kratke molbe: "Gospode,
ukrepi!", "Gospode, spasi me!", "Gospode, pomiluj!", "Presveta Bogorodice, spasi me!"
Svaka molitva ima svoja pravila, svoje osnove i zakone. Izostavljajui podrobna objanjenja koja
se mogu pronai u strunoj literaturi na ovu temu, hteo bih da navedem u zakljuku poglavlja jo
jednu vanu svetootaku misao: "Sav svet se dri na molitvama pravednika. Kad njih ne bi bilo,
sva naa runa Vavilonska kula odavno bi se sruila, jer i priroda ve vapije za spasenjem, i
nebeska svetila se kolebaju. Samo molitve koje se tankim nitima pruaju u nebo, jo uvek
odravaju krhku harmoniju propadajueg sveta, spreavajui konanu katastrofu!"
Tematske misli
1.Molitva je ogledalo za hrianina. (prep. Antonije Veliki)
2. Zbog naeg naputanja molitvenog pravila, Gospod naputa nau duu. (prep. Nil Sinajski)
3. Navikavajte se da ne zapoinjete nijedan posao bez molitve. (shiarhimandrit Zosima)
4. Molitva koja se izgovara od srca, uvek moe biti samo korisna za duu i telo, a nikada ne
moe biti tetna za telo onoga koji se moli, pa makar on imao loe zdravlje. (ce. Jovan
Krontatski)
5. Molitva je prieivanje ivotom. NJeno naputanje donosi dui nevidljivu smrt. (ce. Ignatije
Brjananinov)
6. Dua molitve je panja. Kao to je telo bez due mrtvo, tako je i molitva bez panje mrtva. (ce.
Ignatije Brjananinov)
7. Ne proputajte nijednu no bez molitve, ako moete, poklonite se do zemlje; ako ste iznureni,
onda uradite tri puta. Ne zaboravljajte to i ne lenstvujte, jer tim nonim poklonom i molitvom
ovek pobeuje avola i to sagrei tokom dana time se ovek izbavlja. Ako jaete na konju i
nemate nikakvog posla i ako druge molitve ne znate, onda "Gospodi. pomiluj" izgovarajte
neprestano u sebi, jer je ova molitva najbolja od svih - bolje je to nego da razmiljate o
budalatinama, jaui (Pouka Vladimira Monomaha).
8.Uzrastanje u molitvi nema kraja. Ako se zaustavi ovo uzrastanje, znai da se i ivot zaustavio
(ce. Teofan Zatvornik).
Vrline. Asketika.
sadraj
"Vrlina je vetina da se ivi pravedno".
(bl. Avgustin)
"Askeza je iskustvo odbacivanja
oveku svojstvene egoistike tenje
da posmatra cve stvari kao
neutralne objekte predodreene
da zadovoljavaju njegove potrebe i prohteve".
(Hristo Janaras)
Vrline kao da predstavljaju antipod greha. To su pozitivna naravstvena svojstva koja ovek stie
n koja spadaju u kategoriju duhovnih vrednosti.
Vrlina je najbolja navika razumne due zahvaljujui kojoj ona postaje nesklona poroku (Evagrije
Pontnjski). U ovom drevnom odreenju se sadri veoma vana misao. Vrlina ne samo da
obogauje oveka pozitivnim svojstvima. ve i spreava da se u oveku zane bilo koji porok.
"Postoje etiri glavne vrline - kae drevni podvinik svetosti. sv. Grigorije Bogoslov: razumnost,
smelost, celomudrenost i pravednost". Istu misao, u sutini, iznosi i sv. Amvrosije Optinski,
jedan od najomiljenijih ruskih svetitelja: "ivot hrianina je utvren etirima glavnim vrlinama:
smelou, mudrou, celomudrenou i pravednou". Sv. Ignatije Brjananinov osnovnim osam
vrlina (nasuprot osam osnovnih strasti) dodaje: uzdranost. celomudrenost, nesticanje, krotkost.
blaeni pla, trezvenost, ljubav. Meu vrline takoe spadaju svojstva kao to su: utivost,
skromnost, velikodunost, dareljivost, iskrenost, jednostavnost, udljivost i druge. Neki autori
jo izdvajaju i tri teoloke vrline: veru, nadu i ljubav.
Postoje i druge vrste podele i sistematizacije vrlina, ali nikakva klasifikacija ipak ne odraava, iz
razumljivih razloga ("Kraj je beskraj", po Sv. Ocima) svu punotu, ve samo posredno odreuje
duhovni sadraj teme.
Isto kao to strasti meusobno utiu jedna na drugu, tako se i vrline obino spajaju u oveku, te
ne postoje same po sebi u izolovanom stanju.
Vrline izraavaju zdravo stanje due. njeno buenje i oienje. Sama re "vrlina" (dobrodetelj)
nosi u sebi smisaoni kontekst delanja dobra ("dobroinitelj", "dobrotvor"). Naalost. sam termin
je u dananje vreme postao nepopularan, pa se ak i malo upotrebljava u Rusiji, to se naroito
odnosi na decu i omladinu.
Vrlinama vie niko nikoga ne ui, niko ih ne neguje, njih se ak stide. smatrajui ih "ostacima
prolosti".
Asketizam
U reniku ruskog jezika pod redakcijom S. I. Oegova asketizam se odreuje kao "strogi nain
ivota uz odricanje od ivotnih zadovoljstava" (asketizam u prevodu sa grkog znai vebanje,
priprema za rvanje, kasnije - vebanje radi vrlinskog ivota). Ideja asketizma je veoma stara i
postoji kod mnogih naroda u raznim razdobljima. U Bibliji kao primer asketizma moe da slui
nazorejstvo kod Jevreja, nain ivota proroka Ilije i Jovana Pretee. U Novom Zavetu propoveda
se strogi i uzdrani ivot, zasnovan na ljubavi prema Bogu i blinjima uz odricanje od
samoljublja, egoizma, preljube. pijanstva, prejedanja i sl. Zahtevi za uzdranou su obavezni za
sve hriane, meutim. stepen uzdravanja se bitno razlikuje ("onaj koji moe da primi, neka
primi"). Osim toga. asketizam nije prvostepeni n osnovni. Svaki ovek zdravog razuma, sigurno
se nee odricati korisnosti u ovoj ili onoj meri disciplinovanja tela, odricanja od svega suvinog.
prekaljivanja i jaanja volje - ali sve to nije nita drugo do elementi nekih asketskih vebi.
Radi suzbijanja raslabljenosti, seksualne rasputenosti, lenosti i drugih poroka svojstvenih

ljudskom biu, asketizam je svakako neophodan. "Asketika je vetina stvaranja savrenog
oveka" - pisao je Nikolaj Berajev. Poznati savremeni grki pravoslavni mislilac Hristo Janaras
pie da asketizam uvruje odricanje od unutranje tenje prema gospodarenju, jer "tada
poinjemo da potujemo sve to vidimo oko sebe, poinjemo da otkrivamo da nismo okrueni
samo objektima, bezlinim oruima za zadovoljenje naih utilitarnih potreba, ve sutinama, tj.
plodovima stvaralake delatnosti. svojstvene linosti". Tada poinjemo da otkrivamo lini
karakter svake stvari, svako optenje s njom kao da na poseban nain znai i optenje sa Samim
Tvorcem. "Putem samoogranienja i potinjavanja optim asketskim normama mi prevazilazimo
egocentrizam sopstvene prirode i premetamo teite naeg ivota, naeg "ja,! u pravcu linog
uzajamnog odnosa sa okolnim svetom, ime se formira "potovanje prema svetu, odnos prema
njemu kao prema daru ljubavi u kojem prisustvuje tenja da se spoznaju neponovljivost... svake
stvari i udesna sposobnost materije da ovaplouje odnos izmeu Boga n oveka, zahvaljujui
emu tvarno stie mogunost zajedniarenja sa ivotom netvarnog" (Hristo Janaras).
U uem smislu asketizam se moe okarakterisati kao borba protiv hipertrofiranih ego-nagona
(strasti). Prema reima sv. Jovana Damaskina, "podviniki ivot i njegovi napori slue pre
svega, pa ak i prvenstveno za to, da zbacimo sa sebe greh koji je tu naoj prirodi!" to se jae
odupire ovek grehovnim strastima, to je intenzivnija "nevidljiva borba" (v. odgovarajue
poglavlje).
ovekova dua je, po miljenju Svetih Otaca, sklona razliitim zanosima ("preljubama").
Dozvoljavajui da je zavode mnogi prolazni dogaaji i pojave ovoga sveta, ona poinje da im se
klanja kao idolima, tj. neadekvatno se odnosi prema njima (sve do obogotvorenja). Ovakvo
sluenje obino ima strasni i grehovni karakter. Svetootako uenje upozorava na ovakve zanose,
pa ak i na takve kao to su tenja prema mnogom znanju, knjikom znanju (knjigomaniji) i
mnogim drugim koji imaju skriveni i istanani karakter koji duhovno porobljava duu.
Strasni zanos je svojevrsna opsednutost. Tako se u poslednje vreme zapaa epidemija

opsednutosti trgovinom, politikom, vikendicama i drugim pomodnim stvarima u Rusiji. Svi
strasni zanosi se bez obuzdavajueg duhovnog mehanizma pretvaraju u rune pojave, to je tako
oigledno sada u naoj mnogostradalnoj zemlji "koja se obnavlja".
Asketizam (u pravom smislu) zahteva od oveka razumna i odgovarajua ogranienja koja ne

sakate njegov ivot ve ga oplemenjuju i osveuju. Oigledno je da je prolo vreme stolpnitva,
noenja veriga i haljina od kostreti, pretekih postova koji iznuravaju plot. Da, drevni podvinici
svetosti su ponekad dolazili do krajnosti (prema savremenom shvatanju). Danas se i manastirski
ivot veoma razlikuje od ivota drevnih svetih obitelji. Otile su u prolost mnoge zabrane (ne
kupati se, ne posmatrati lica enskog pola, bila ona majka ili sestra, i mnoge druge). Bez obzira
na asketsku strogost koja ponekad dolazi do krajnosti, prema naem shvatanju, bilo bi
nepravedno osuivati zbog toga drevne podvinike svetosti. Oni su raspinjali plot u ime duhovne
ljubavi prema Bogu i blinjima; to se nije inilo radi spoljanjeg utiska, ve polazei od velike
unutarnje potrebe sluenja i ljubavi. Dananji ovek je duhovno daleko nemoniji od svojih
predaka. Smisao savremene asketike sastoji se vie u unutarnjem usavravanju koje e biti
povezano (po proroanstvima svetih) sa trpljenjem nevolja i bolesti. To nimalo ne umanjuje
sutinu asketizma, tavie, bez uzdranosti i samoograniavanja nezamislivo je ne samo stei
vrline, nego i sam duhovni ivot postaje nemogu.
Tematske misli
1. Ni siromatvo, ni bolest, ni telesne povrede, ni ropstvo ne mogu biti prepreke vrlini (sv. Jovan
Zlatoust).
2. Vrlina je saobrazna s prirodom, a porok joj je suprotan, kao bolest i zdravlje (sv. Jovan
Zlatoust).
3. Najvia vrlina je pripisivati sve Bogu, a nita ne smatrati svojim, nita ne initi radi sticanja
slave ljudske, ve sve initi radi blagougaanja Bogu (sv. Jovan Zlatoust).
4. Vrlina je najbolja navika razumne due zahvaljujui kojoj ona postaje nesklona poroku
(Evagrije Potijski).
5. Po pravoslavnom uenju, spasenje i veni ivot svaki ovek dostie pod uslovom neprekidnog
duhovnog usavravanja koje zahteva asketski podvig (prof. S. Zarin).
6. Podvinik treba da bude slobodan od svake nadmenosti, idui putem istinskim, srednjim i
carskim, nimalo ne skreui ni na ovu, ni na onu stranu, ne sme da voli razneenost, niti da
dovodi telo u nemo suvinim uzdravanjem (sv. Vasilije Veliki).
7. Telesni podvig koji nije praen duevnim podvigom vie je tetan nego koristan, on slui kao
uzrok neobinog jaanja duevnih strasti (cv. Ignatije Brjananinov).
8. Telesni podvig koji jo nije obasjan duhovnim razumom uvek ima u sebi mnogo sujetnog i
suvinog (cv. Ignatije Brjananinov).
Svetootako uenje o duhovnoj prelasti
sadraj
Prema sv. Ignatiju Brjananinovu: "Prelast je skvrnavljenje ljudske prirode laju. Ona je
ovekovo prihvatanje lai kao istine".
U irokom (prvobitnom) smislu prelast je stanje svih ljudi bez izuzetka, izazvano padom naih
praroditelja. Svi smo mi u prelasti... Najvea prelast je smatrati sebe slobodnim od prelasti. O
potpunoj zaraenosti ljudskog roda prelau pie i sv. Jovan Krontatski: "Karakter sadanjeg,
vremenskog bia je prelast".
Dakle, celo oveanstvo se nalazi u lanom stanju i potrebno mu je "osloboenje istinom".
Teko je prigovoriti ovim tvrenjima. ak i letimian pogled na celu istoriju oveanstva

ubedljivo pokazuje strane zablude ljudi u smislu ureenja i evolucije drutvenog ivota. u
smislu odnosa kako jednih prema drugima, tako i prema prirodi. Neprestani ratovi, masovne
epidemije svih vrsta bezumlja, nagomilavanje potpuno nepotrebnih, pa ak i po ivot opasnih

vrsta znanja, ogromna proizvodnja smrtonosnog oruja, svi mogui poroci. zloini, pijanstvo,
narkomanija... koliko ima toga gnusnog, protivprirodnog. toga to ugroava sam na opstanak!
Kako nas samo zemlja jo uvek trpi - zadivljujue je i neshvatljivo! Kako se jo uvek nisu
pokolebali sunce, mesec i druga nebeska svetila, na emu se jo uvek odrava ova krhka
ravnotea naeg ivota?
Prelast je strana bolest kojom je zaraen ceo svet. Uvianje ove bolesti mogue je samo
duhovno prosveenim oima. Oseanje njeno svojstveno je svakom osetljivom srcu.
Uzronik prelasti je la. Poetak svih zala je lana misao. Nai preci (a i mi sami) prihvatili su
la kao istinu i slepo su u nju verovali (i mi nastavljamo da joj verujemo)! U biblijskoj predstavi
ocem lai naziva se avo.
Prema svetootakom uenju mi se raamo ve sa unakaenom prirodom. Meutim, u oveku se

zadrava ostatak slobode koji mu omoguava da slobodno izabere: dobro ili zlo.
Koja je sutina dejstva prelasti na oveka?
"Prelast dejstvuje najpre na nain miljenja - pie sv. Ignatije Brjananinov - budui prihvaena i
iskrivivi nain miljenja, ona se odmah prenosi na srce, izopauje oseaje srca; ovladavi
ovekovom sutinom, ona se rasprostire na celokupnu njegovu delatnost, truje i samo telo koje je
Tvorac neraskidivo povezao s duom". (Obratite panju na poslednju frazu o neraskidivoj vezi i
meusobnom uticaju tela i due. Kako su tano i pravilno shvatali Sveti Oci ovu psihosomatsku
meusobnu vezu mnogo pre medicinskih naunih istraivanja o tome).
Osim praroditeljskog i demonolokog aspekta koji omoguava da se formiraju lana ubeenja i

samozavaravanja oveanstva sveti oci su uviali uzrok prelasti u ovekovoj obuzetosti ovim ili
onim strastima. Stanje i stepen prelasti neposredno zavise i odgovaraju onim strastima kojima je
ovek prelaen ili porobljen.
Svest o sopstvenom linom zajedniarenju sa ovom totalnom prelau koja je zarazila celo
oveanstvo, najvaniji je psihosomatski momenat koji postavlja duhovni temelj za ispravljanje
svog razuma, misli i postupaka.
U uem smislu pod prelau se imaju u vidu izopaena stanja religioznog ivota, emu prethodi
nepravilan nain molitve (prilikom, na primer, ukljuivanja svoje mate, ovek poinje esto da
vidi slike iz Svetog Pisma, ponekad anele, svete, proroke, Spasitelja ili Majku Boiju; bivajui
ulovljen ovakvim vienjima, koja imaju obino demonsku prirodu, podvinnk upada u stanje
samoobmane, gde gordost i tatina veoma prefinjeno poinju da ovladavaju njegovog duom).
Uzroci prelasti mogu biti i preterane duhovne vebe ili podvizi, kao i nedovoljna panja na sebe,
odsustvo odgovarajueg duhovnog iskustva, gubitak budnosti i ostalo.
Prelasti se treba uvati ne samo zbog lanosti oseanja, doivljaja i odstupanja od istine, nego i
usled realne opasnosti po sam ivot, jer nisu retki sluajevi samoubistava i ludila, iji je uzrok
bila upravo prelast.
U svojoj klinikoj praksi poslednjih godina autor ima alosno iskustvo posmatranja nekih
pacijenata koji su upali u savremene vrste prelasti (kontakti s "kosmikom silom", NLO, izlasci u
astral i dr.). Deo prelaenih ljudi je bio ozbiljno bolestan (somatski i psihiki), a drugi nastavlja
jalova traganja, sve vie se udaljavajui od istine.
Drugu vrstu "prelastn" Sveti Oci nazivaju "umiljenou" (samomnjenje). "Opsednut ovom
prelau - pie sv. Ignatije Brjananinov - umilja o sebi, stvorio je sebi 'miljenje' da on ima
mnoge vrline, pa ak da obiluje darovima Svetoga Duha". Onaj ko umilja o sebi zapravo obino
biva u "prelasti". "Onaj koji umilja da je bestrasan, nikada se nee oistiti od strasti; ko umilja
da je ispunjen blagodau, nikada nee dobiti blagodat; ko umilja da je sveti, nikada nee dostii
svetost".
LJudi koji su zaraeni umiljenou kao da gube duhovne darove koje su postigli prethodnim
trudom. Osim toga, ovi ljudi postaju nadmeni, uobraeni, smatraju da su ve postigli duhovne
visine.
Prema reima sv. Makarija Velikog, kao to nema "nijednog oveka koji je potpuno slobodan od
gordosti, tako nema nijednog oveka koji bi bio savreno slobodan od dejstva istanane prelasti,
nazvane 'umiljenou'". Iz tog razloga je neophodna neprestana panja na sebe, da se ne bi
pripisivale sebi bilo kakve vrednosti i vrline.
Onaj ko se nalazi u "prelasti", po reima sv. Ignatija Brjananinova. "obmanut je i iznutra i

spolja". "Umiljenosti" veoma esto doprinose razvijena mata i ulna uobrazilja, egzaltiranost,
tatina i sladostrae. Otuda upadanje u lana duhovna stanja, optenje s Viim svetom, druenje
sa anelima, Samim Hristom, vera u naroitu misiju, "proroka" otkrivenja i sl.
One koji su zavedeni prvom vrstom prelasti hipertrofirana gordost dovodi u "stanje oigledne
umne poremeenosti"; onima koji su obmanuti irelau druge vrste (umiljenou) dogaa se
takoe umna poremeenost, nazvana u Svetom Pismu "kvarenjem uma".
"Umiljenost" dovodi ovekov um u uasne zablude, odakle sledi mnotvo lanih

("spasonosnih") teorija i traganja oveanstva, a u okvirima hrianstva - jeresi i otpadija. Na
primer, po reima sv. Ignatija Brjananinova, knjiga Tome Kempijskog "Podraavanje Hristu"
napisana je upravo iz "umiljenosti". Ova knjiga "vri snaan utisak na krv i nerve, uzbuuje ih, i
zato se ona naroito svia ljudima koji robuju ulnosti: u knjizi se moe uivati, ne odriui se
grubih ulnih naslada". Ove rei ruskog svetitelja su vie nego tane kada je re o ogromnoj
bujici savremene literature koja deluje na ovekovu grubu n niu prirodu, izazivajui njeno
preterano uzbuivanje i sladostrasna oseanja. U toj istinskoj zverskoj rici tonu glas savesti i fini
zvuci duhovne ljubavi. Istinska duhovnost pak pretpostavlja "oienje od ivotinjskih udnji",
smirenoumlje, uzdranost, trepet due pun strahopotovanja.
Dakle, prva vrsta "prelasti" sastoji se vie u nepravilnom dejstvu uma, a druga ("umiljenost")
nastaje vie od nepravilnog dejstva srca (tj. oseanja, uobrazilje, strasti).
"Prelast" je sveopta bolest oveanstva i ona se lei samo Istinom, kroz buenje svesti iz lanog
sna. Naini leenja pojedinih oblika sastoje se pre svega u iskrenom pokajanju i oienju od
grehovnih strasti.
Misli o "prelasti"
1. Ako ko mrtvaca vaskrsava i druga udesa tvori, a ne ivi po zavetima Svetih Otaca, on je u
prelasti, i odbacujui ga, gledaj na dela njegova (sv. Simeon Novi Bogoslov).
2. Boj se istanane prelasti, jer oni koji su zahvaeni prelau teko se lee (sv. Amvrosije
Optinski).
3. Nipoto ne eli i ne trai da vidi za vreme molitve bilo kakav lik ili sliku (prep. Nil Sinajski).
4. Najee se prelau naziva gordeljivo stanje prividno religioznog oveka, kada on zbog svog
preuznoenja zamilja sebe kao svetog, pravednika, udotvorca i prozorljivca. Ili nerazumno i
samouvereno, teei duhovnom savrenstvu, vetaki izaziva neobinu slast u svom srcu pod
neprijateljskim uticajem i prihvata to kao blagodatno stanje (jeromonah Petar Serjogin).
5. Ne treba se bojati prelasti. Ona se dogaa onima koji su se pogordili... Najbolje je nikada ne
smatrati da smo dostigli neto, ve treba uvek sebe da vidimo kao siromanog, nagog, slepog i
nepotrebnog (sv. Teofan Zatvornik).
6. Kada se nekome od onih koji se podvizavaju javi svetlost, ili neki ognjeobrazni lik, ili glas,
neka nipoto ne prihvata kao istinito ovakvo javljanje. Jer je to oigledno vraja prelast, i mnogi
kojima se to dogaalo iz neznanja su skretali sa istinitog puta (bl. Dijadoh).
O savesti
sadraj
"Najljubljeniji brate!
Sa svom moguom panjom
i briljivou uvaj savest".
(sv. Ignatije Brjananinov)
Tema savesti neposredno je povezana s terapijom due. Reklo bi se, kako je mnogo ve o tome
napisano, iscrpio, podrobno objanjeno n protumaeno, tako da se doivljava kao neto sasvim
uobiajeno, kao neto to se samo po sebi razume.
udesno je ustrojen na razum. Kako lako mi ponekad ablonizujemo n banalizujemo najvanije,

najvrednije i najsvetije pojmove. Isto se dogodilo i sa saveu. Najistananije, najintimnije "ulo
duha ljudskog" (po sv. Ignatiju Brjananinovu) prelo je najpre u red svakodnevnih pojmova, a u
poslednje vreme se ak uju glasovi koji se zalau za ukidanje savesti (tako, barem, tvrde neki
savremeni "moralni relativisti" i savremeni modernisti morala). Meutim, ukinuti savest nikome
nee poi za rukom, jer ona je "prirodni zakon" (po avi Doroteju), "domai sud" po sv. Grigoriju
Bogoslovu, "suparnik na" (up. Mt. 5:25), "svedok veran" (Pri. 14:24). Zverju otrih kandi
koja grebe srce nazivao je savest Pukin. "Neka me svi grde, samo neka me savest hvali" - pisao
je sv. Tihon Zadonski. Sv. Ignatije Brjananinov poredi savest sa otricom noa, pouavajui:
"Otrica savesti je veoma nena, treba je mnogo uvati". I jo jedna vana primedba ruskog
svetitelja: "Svaka prihvaena nepravilna misao ima uticaj na savest: remeti njeno pravilno
dejstvo".
Svetootako uenje izdvaja itav niz pogubnih, izopaenih stanja savesti: "otupljivanje",
"zagluivanje", "pomraenje", "uspavljivanje", "zaspalost", pa ak i "spaljivanje" (unitenje).
Grehovni ivot esto dovodi do prnvidnog spokojstva, a u stvarnosti to je bolesna bezoseajnost

due i njenog glavnog ulnog organa - savesti.
Ava Dorotej izdvaja nekoliko aspekata u vezi sa uvanjem savesti:
1. uvanje savesti prema Bogu (tj. iveti po NJegovim zapovestima).
2. uvanje savesti prema blinjem (ne initi nita ravo: reju, milju ili pogledom u odnosu
prema blinjem).
3. uvanje savesti prema stvarima (tj. postupati sa stvarima dobro, ne bacati ih bez potrebe, ne
dozvoljavati da se kvare i sl.).
Osetljivost i jaina savesti raste prilikom jaanja samokontrole, unutranjeg rada na oienju
misli i ula od grehovnih strasti. i prilikom estog ispovedanja. Savesnost nije znak slabog
karaktera, ve je naprotiv, najtaniji barometar ovekovog duhovnog zdravlja. Podrobnije i
iscrpnije tema savesti se razmatra u izvorima kao to su dela sv. Ignatija Brjananinova (t. 1),
sabrana dela Ivana Iljina (t. 1), dela sv. Tihona Zadonskog, sv. Jovana Krontatskog i drugih.
Psihoterapeut koji ispoveda Pravoslavlje i pokuava da se bavi isceliteljskom praksom u svetlosti

svetootakog uenja, gubi pravo da se time bavi ukoliko ne uva kao zenicu oka savest, a tim pre
ako svesno prenebregava njen glas. Nesavesnost je znak ozbiljne bolesti due, pri emu se
neosporno gubi i pravo i sposobnost za leenje i duhovno leenje uopte.
Veoma dobar metod je poreenje svoje savesti sa zapovestima Spasitelja, NJegovim postupcima
i NJegovim duhovnim likom. Ovu misao je tano formulisao LJeskov kroz izjavu jednog
njegovog junaka iz pripovetke "Na kraju sveta": "Kada treba neto da uinim, odmah sebe pitam:
mogu li to da uinim u slavu Hristovu? Ako mogu - tako inim, a ako ne - neu to da inim".
Tematske misli
1. Nepravedni sudija je oskvrnavljena savest (ava Evagrije).
2. Savest je ulo ljudskog duha, istanano, svetlo ulo koje razlikuje dobro od zla (sv. Ignatije
Brjananinov).
3. Bolje ti je da umre, negoli da zgrei protiv savesti (sv. Tihon Zadonski).
4. Nema goreg muitelja od zle savesti (sv. Tihon Zadonski).
5. Savest je jedan od najudesnijih darova Boijih koji smo dobili od NJega. To kao da je sama
Boija sila koja se razotkriva u nama u svojstvu nae najdublje sutine (Ivan Iljin).
6. Nesrea savremenog oveanstva sastoji se u tome to ono kao da je izgubilo naviku da

doivljava in savesti i da mu se predaje, zbog toga to je sav njegov "um" i sva njegova
"obrazovanost" mrtvo i anstraktno delovanje razuma (Ivan Iljin).
7. ovek kojem ne polazi za rukom da se uzdigne do savesti, poinje da nju sputa do sebe (Ivan
Iljin).
8. Nesavesno pokolenje, ako ono ikada doe, unitie ovekov ivot i njegovu kulturu na zemlji
(Ivan Iljin).
9. U dubinu ljudskog srca postavljeno je neto boansko, kao nekakva najvia misao: savest (ep.
Jovan ahovskoj).
1. U odnosu prema Bogu:
a) LJubim li Boga svim srcem i svom duom?
b) Da li uvek pamtim NJegovo Sveznanje i Sveprisutnost?
v) ivim li, ispunjavajui NJegove zapovesti?
g) Ne ropem li na Boga?
d) Zahvaljujem li Bogu za sve to mi alje?
2. U odnosu prema blinjima:
a) LJubim li svoje blinje (kao samoga sebe!)?

b) Ne gledam li na ljude kao na sredstvo postizanja svojih sebinih ciljeva?
v) Ne ugnjetavam li koga? Ne vream li? Ne varam li? A moda zavidim kome, osuujem
prezirem i slino?
g) Ne kradem li? (ne ivim li na tu raun, ne bavim li se lakom zaradom?)
3. U odnosu prema samome sebi:
a) uvam li istotu svoje due i tela?
b) Ne obmanjujem li sebe?
v) U kakvom se stanju nalazim u odnosu na spasenje?
g) ta vie volim, da dajem ili da uzimam?
d) Ispitujem li svoje propuste, promaaje i greke?
) Ne smatram li sebe boljim, vrednijim i pametnijim od drugih?
e) Optuujem li sebe u sluajevima neuspeha i pogreaka ili se bavim samoopravdavanjem,

traei krivce meu drugima?
4. U odnosu prema stvarima:
a) Da li se briljivo odnosim prema stvarima?
b) Da li ih lomim i kvarim bez potrebe?
v) Da li dobro odravam svoje line stvari i nepokretnosti?
g) Ne izbacujem li pre vremena ono to se jo moe koristiti, da li pravilno upotrebljavam stvari?

(Zajedno s tim: da li se moja dua vezala za stvari? Nisam li od njih napravio idola? Da li patim
od oboavanja stvari?)
Svetootako uenje o zdravlju i zdravom nainu ivota
sadraj
Zdravlje se u svetootakom uenju posmatra kao najvei dar Boiji. Osim toga, fizika (telesna)
srea nikada nije bila podvinicima svetosti osnovni cilj, ve je sluila samo kao sredstvo
pomou kojeg su plovili ivotnim morem spasenja.
Vea panja se uvek poklanjala zdravlju due, a ne tela. "Kakva je korist imati zdravo telo, a
duu bolesnu i nemonu" - pisao je sv. Tihon Zadonski.
Ako je dui predodreen ivot veni, a telo je prolazno i raspadljivo, potpuno je razumljiv razlog
takvog odnosa prema njoj.
Meutim, telo se uvek nazivalo jo i hramom due, te zato i sadraj hrama mora biti
odgovarajui.
U temeljne momente istinski zdravog ivota Sveti Oci su ubrajali: meru u svemu, duevni mir,
umerenu i razumnu ishranu uz odgovarajua ogranienja (posnitvo), vrlinski ivot s molitvom,
verom i ljubavlju prema Bogu i blinjima, fiziki rad.
Savremena medicina savetuje da svaki dan troimo toliko i toliko belanevina, ugljenih hidrata,
masti, vitamina, i mnogi ljudi, preterano zabrinuti za svoje fiziko zdravlje, maltene pomou
apotekarske vage mere i pokuavaju da kontroliu svoj obrok, da bi se tano pridravali svih
naunih preporuka. A u praksi i dalje postoje bolesti, nepredvidivi poremeaji zdravlja, iako se
ljudi, reklo bi se, svega tano pridravaju.
A drevni hrianski podvinici, sudei po mnogobrojnim izvorima, uopte se nisu hranili po

naunim receptima, jeli su prostu hranu (hleb i vodu, povre, voe), a i to ponekad ne svaki dan,
pa su ipak iveli dugo, zadravajui krepkost tela i bistrinu uma. Manje je bilo i svih moguih
oboljenja.
Na primer, jedan od osnivaa drevnog monatva sv. Pavle Tivejski, otelnik i pustinjak, uz
izuzetno skromnu trpezu (malo hleba, urme i izvorska voda) doiveo je 113 godina. Drugi otac
monatva, sv. Antonije, koji je jo za ivota nazvan Velikim, upokojio se u 105 godini, po
svedoanstvu savremenika - "sauvavi do poslednjeg dana otar vid, ne izgubivi nijedan zub i
potpuno zdrav.
Zdrave su mu bile i ruke i noge. Jednom reju, izgledao je bodriji i jai od svakog ko koristi
raznovrsna jela, kupke i razliitu odeu". Kada se uoi svoje smrti podvinik pojavio pred
ljudima, doavi u Aleksandriju da bi razobliio jeresi, njegov izgled je zapanjio sve: "NJegovo
telo je sauvalo nekadanji izgled, nije se ugojilo zbog nedostatka kretanja, niti je usahlo od
postova i borbe protiv demona. Antonije je bio isti onakav kakvim su ga poznavali pre
otelnitva. U njegovoj dui je bila ista ona istota naravi, nije bio alostan, nije doao u stanje
ushienja od zadovoljstva, nije se predao ni smehu, ni tuzi, nije se zbunio ugledavi gomilu ljudi,
niti obradovao kada su svi poeli da ga pozdravljaju, ve je ostao nepomuen i neuznemiren,

zato to je njime upravljao razum i nita ga nije moglo smesti".
I drugi brojni primeri dokazuju da ovek zaista "ne ivi samo od hleba" i da postoje drugi
energetski izvori (koji ne potiu od hrane) koji hrane organizam. To se naroito jasno ispoljava
tamo gde je prisutan duhovni ivot. Ovde je pobeda duha nad telom oigledna.
Svetootako uenje veoma visoko ceni po pitanjima zdravog ivota znaaj fizikog rada,
meutim, istie da taj rad mora biti duhovni (oduhovljeni), srazmeran ovekovim mogunostima,
a ne strastan, opsednut, egoistian i koristoljubiv. "U znoju lica svog jee hleb" - kae se u
Svetom Pismu (Post. 3:19). To jest, mi moramo neprestano da ulaemo velike, ali naravno,
svojoj snazi srazmerne napore da bismo obezbedili sebi sve to nam je neophodno. Meutim,
neduhovni rad upuuje oveka na stazu izvlaenja koristi iz rezultata rada, ili postaje formalan u
sluajevima prisilnog rada, a u svim sluajevima dolazi do prekida duhovnog jedinstva sa
Tvorcem.
Epidemija zidanja vikendica poslednjih godina u Rusiji umnogome je projavila neduhovni

strasni poriv to oajanja, to lake zarade ili lagodnosti, ali praeno nastankom runih posledica i
mnogih poremeaja (iako su u osnovi toga bilo i dobrih ciljeva: da se prevazie otuenost
oveka od zemlje, da se rei problem ishrane u zemlji itd.).
Brojni pomodni sistemi leenja periodino iz godine u godinu izbijaju s novom snagom, ponekad
stiui masovni epidemijski karakter i obmanjujui prilian broj onih koji ele da efikasno utiu
na svoje zdravlje ili da se izlee.
To su i sve mogue dijete, metodi gladovanja, upotreba jabukovog sireta, sisanje maslaca od
suncokreta, mirisanje valerijanovog korena, upotreba sopstvene mokrae (urinoterapija),
proklijalih itarica, itd. i tome slino.
Neki sistemi izleenja koji se propagiraju prilino su surovi i nose asketski karakter, ponekad
imaju duhovni, filosofski pravac saobrazan prirodi (sistem "uitelja" Ivanova), meutim, nikada
se ne uzdiu na nivo istinskog shvatanja Boanskog promisla, jer su ogranieni u svojoj ljudskoj
neukosti, usled zapostavljanja glavnog i temeljnog principa leenja - tenje prema Tvorcu i
ivljenja u Hristu.
"Ima Lekara Koji je iznad bolesti,
Ima Lekara Koji pobeuje silu bolesti;
Ima Lekara Koji lei jednim pokretom ruke;
Ima Lekara Koji isceljuje jednom odlukom,
Koji i moe i hoe da lei",

pisao je sv. Jovan Zlatoust.
U pitanjima leenja svetootako uenje izuzetno tano sledi Sveto Pismo, gde ovim povodom
postoji mnogo izuzetno vrednih podataka. Obratimo se nekima od njih, koje je autor izabrao radi
pogodnosti i oiglednosti izlaganja u vidu zapovesti o zdravom nainu ivota.
Sveto Pismo o zdravom nainu ivota
1. Svaka gorina i gnev, i ljutina, i vika, i hula sa svakom zlobom, neka su daleko od vas (Ef.
4:31). Gnevite se, ali ne greite; sunce da ne zae u gnevu vaem (Ef. 4:26). LJubomora i gnev
skrauju dane, a briga pre vremena dovodi starost (Sir. 30:26).
2. Pazite na sebe (Lk. 17:3). Nikakva rava re da ne izlazi iz usta vaih, nego samo dobra za
izgraivanje onoga to je potrebno, da donese blagodat onima koji sluaju (Ef. 4:29). I vi sami
kao ivo kamenje zidajte se u dom duhovni (1 Pt. 2:5). Umrtvite, dakle, udove svoje koji su na
zemlji: blud, neistotu, strast, zlu pohotu i lakomstvo, to je idolopoklonstvo (Kol. 3:5).
3. Jer niko ne ivi onim to je suvie bogat (Lk. 12:15). Jer kakva je korist oveku da ceo svet
zadobije, a dui svojoj naudi (Mk. 8:36).
4. Brak neka bude u svemu astan i postelja brana ista (Jevr. 13:4). A to je Bog sastavio,
ovek da ne rastavlja (Mt. 19:6).
5. Protiv vina se ne pokazuj hrabrim, jer mnoge je pogubilo vino (Sir. 31:29). Vino donosi jad
dui, kada se pije mnogo (Sir. 31:34). Ni lakomci, ni lopovi, ni pijanice, ni opadai, ni otimai,
nee naslediti Carstvo Boije (1 Kor. 6:10).
6. Zlo je za oveka koji jede sa spoticanjem (Rim. 14:20). Jedi kao ovek ono to ti je ponueno i
ne prejedaj se (Sir. 31:18). Zdrav san biva ako je stomak umereno napunjen (Sir. 31:22).
7. I sve to god inite, od srca inite, kao Gospodu, a ne kao ljudima (Kol. 3:23). I da se usrdno
starate da ivite mirno, i da gledate svoja posla, i da radite svojim sopstvenim rukama (1 Sol.
4:11). Ako neko nee da radi, neka i ne jede (2 Sol. 3:10). Ne odvraaj se od tekog rada i od
zemljoradnje koju je ustanovio Vinji (Sir. 10:15).
8. Pazi na vreme i uvaj se od zla (Sir. 4:23). Koristi vreme, jer su dani zli (Ef. 5:16). Ne brinite
se, dakle, za sutra; jer sutra brinue se za se. Dosta je svakom danu zla svojega (Mt. 6:24).
9. Ako je mogue, koliko do vas stoji, imajte mir sa svim ljudima (Rim. 12:18). Starajte se da
imate mir sa svima i svetost (Jevr. 12:14). Budite sveti kao to sam Ja svet (Lev. 11:4).
10. Preterano teko sebi ne trai, i ono to je iznad tvojih snaga ne isprobavaj (Sir. 3:21). U
mnogim svojim poslovima ne brini se suvie (Sir. 3:23). Ne dajte se zavesti razliitim i tuim
uenjima (Jevr. 9:13).
11. Sve to ti se dogaa prihvataj dragovoljno (Sir. 2:4). Za sve blagodarite (1 Sol. 5:18). Ne daj
da te zlo pobedi, nego pobedi zlo dobrom (Rim. 12:21).
12. A dalje, brao, to god je istinito, to god je poteno, to god je pravedno, to god je isto, to
god je dostojno ljubavi, to god je na dobru glasu, bilo koja vrlina, bilo to pohvale dostojno, to
mislite (Fil. 4:8). Po veri vaoj neka vam bude (Mt. 9:29).
Bolesti prema shvatanju svetootakog uenja
sadraj
Da bismo objasnili ovo pitanje obratimo se jednom od drevnih uitelja Crkve sv. Vasiliju
Velikom. Evo ta on pie o bolestima: "Bolesti bivaju od vetastvenih naela i tu je korisna
lekarska vetina; bolesti bivaju i kao kazna za greh, i tu je potrebno trpljenje i pokajanje; bolesti
bivaju radi trpljenja ovekovog ali i nizloenja lukavoga, kao kod Jova, i kao primer
nestrpljivima kao kod Lazara, i sveti trpe bolesti, pokazujui svima smirenje n granicu svima
zajednike ljudske prirode. Dakle, ne uzdaj se u lekarsku vetinu bez blagodati i ne odbacuj je iz
svojeglavosti, ve moli od Boga spoznanje uzroka kazne, a zatim izbavljenje od nemoi, trpei
seenja, spaljivanja, gorke lekove i sve lekarske kazne".
Prilino jasno izlae stav o bolestima u svetlosti svetootakog uenja duboki ruski mislilac 20.
veka, protojerej Valentin Svencicki (18821931), iji radovn, naalost, jo uvek nisu sasvim
pristupani i nisu u potpunosti izdati u Rusiji.
Bolesti bivaju kao kazna, kao urazumljenje, kao isprobavanje trpljenja i vere - ali sve one imaju
u svojoj osnovi nae grehe, poev od praroditel,skog greha, i u tom smislu bolest je poetak
fizike smrti.
U vezi s razliitim duhovnim uzrocima bolesti mogu biti i najrazliitija obraanja Bogu od strane
bolesnika. Molei se na bogosluenju za iscelenje bolesnika, Crkva smatra da in vere i ljubavi
koji svedoi Crkva u ovoj molitvi, ispunjava ono to hoe Gospod od due bolesnog oveka. I
Gospod mu daje ozdravljenje.
Ali ponekad ovakva molitva pojedinih ljudi i cele Crkve biva nedovoljna. Bolest se nastavlja.
Gospod kao da poziva oveka neem veem. Poseuje ga tom boleu. Hoe od njega ili
pokajanje, ili ispravljanje, ili veru, ili trpljenje.
ovek toga postaje svestan, ali osea se duhovno slabim, potrebna mu je naroita blagodatna
pomo. Tada on moli od Crkve tajnu Jeleosveenja, tajnu sv. Jeleja. Ova Tajna je u isto vreme i
pokajanje, i molitva za iscelenje, i zavet da e nakon iscelenja svoj ivot posvetiti Bogu,
izmoljenje blagodati Boije koja bi dala snagu da se to sve ispuni. Proitaj molitve koje izgovara
svetenik za vreme vrenja ove Tajne: "Isceli svog slugu od telesnih i duhovnih nemoi koje ga
mue i oivi ga blagodau Hrista Tvoga..."
Neke zbunjuje to to svetootako uenje navodno suvie dovodi u vezu bolest sa grehovnou.
To neshvatanje se krije u nedovoljno dubokom razumevanju sutine grehovnog ina i
uzronoposledinih zakonitosti u pojavama naeg ivota.
Dobro je poznato da svaka bolest ima neki uzrok svog nastanka. Na primer, ako se kod strasnog
puaa razvija hronini bronhitis ili ak rak plua, sa veom ili manjom verovatnoom
savremena medicina e sagledati uzrok oboljenja u strasti prema puenju. A zar to nije greh?
Nevernost u odnosima meu suprunicima moe dovesti do venerinih bolesti. Greh i kazna
ovde su oigledni. Ovakvih primera se moe navesti mnotvo: i kada se od roditelja raaju deca
sa uroenim anomalijama, i kada se posle prvog abortusa razvija neplodnost, i kada se
naruavaju javno ili ak skriveno drugi zakoni i uzrono-posledini odnosi koje je ustanovio
Tvorac. Veoma esto bolesti nastaju zbog preterane i neumerene ishrane (stomakougaanja) i
nedranja postova, zbog razdraljivosti i drugih uzroka koji s take gledita hrianstva nisu nita
drugo do gresi: protiv Boga, protiv blinjih ili samoga sebe (v. poglavlje o gresima).
Osim toga, postoje bolesti od isto fizikih, reklo bi se sluajnih uzroka (meutim, i u tom
sluaju je potpuna sluajnost samo prividna pojava). Ima bolesti kada se uopte ne mogu otkriti
nikakvi oigledni uzroci usled kojih bi se mogla razviti oboljenja. Ali i u tim sluajevima, s take
gledita svetootakog uenja, bolest je nastala pod uticajem Najvieg promisla.
Veliki znaaj u razvoju bolesnih stanja Sveti Oci su pridavali strastima, kao iniocima koji tetno
dejstvuju ne samo na duu, nego i na telo. "Nespokojstvo due i strasti kvare krv i kode
zdravlju" - pisao je sv. Teofan Zatvornik.
Podrobnije se o ovom pitanju izjanjava sv. Jovan Krontatski u sledeem odlomku: "Iskustvo
pokazuje da greh i strasti razaraju zdravlje due i tela, a pobeda nad strastima stvara nebesko
spokojstvo dui i zdravlje telu. Pobedi mnogoglavu hidru greha i bie zdrav. uvaj u sebi
spokojstvo duha i ne uzbuuj se nikakvim tekoama, uvredama, nepravdama - i uvek e uivati
u zdravlju duevnom i telesnom. Nemiri, uzrujavanja, oganj strasti razliitih poroka, izazivaju u
nama mnotvo duevnih i telesnih bolesti".
A evo kako je shvatao duevne poremeaje i u emu je video uzroke njihovog nastanka ruski
filosof Vladimir Solovjov: "U isto fizike uzroke duevnih bolesti ja ne verujem, i skoro da
niko u to ne veruje. Psihiki poremeaj... je krajnji nain samospoznaje unutarnjeg bia kroz
rtvovanje njegovog vidljivog modanog "Ja" koje se ispostavilo kao nedovoljno u reavanju
naravstvenog zadatka naeg postojanja".
Veoma duboka misao, za razliku od mnogih savremenih patofiziolokih i biohemijskih

koncepcija koje ne zadiru i ne razotkrivaju sutinu konflikta izmeu ivota u njegovoj borbi sa
preprekama i tekoama, ve samo konstatuju fizike telesne promene koje su nastale usled
drugih prauzroka.
Iskljuiva zasluga svetootakog uenja jeste svojevrsna koncepcija o korisnosti bolesti. ega ima
korisnog u stradanjima - u nedoumici pitaju mnogi koji su prvi put saznali za ovakvu taku
gledita? I zaista, moda se najvie u svetu ljudi boje smrti i tekih bolesti. Hrianstvo pak daje
oveanstvu primere prevladavanja I dostojne pripreme za ono najgore to oveka oekuje.
U poslednje vreme i zvanina medicina u izvesnim sluajevima potvruje ovu koncepciju

korisnosti bolesti (a praktino korienje toga poelo je dosta davno, na primer, vakcinacija koja
esto nije nita drugo do vetaki izazvano oboljenje u lakom ili slabo izraenom obliku da bi se
spreila ozbiljnija i opasnija bolest). Postoji i miljenje da se izvesne bolesti mogu posmatrati
kao svojevrsne oiujue krize (na primer, prehlade n grip). Posle nekih oboljenja organizam
formira postojani ili manje postojani imunitet, to se moe oceniti samo s pozitivne strane.
S take gledita svetootakog uenja ovek u bolestima manje grei, trezvenije razmilja o
smislu ivota. Kako se izrazio sv. Ignatije Brjananinov: "Bolesnika postelja esto biva mesto
bogopoznanja". Hrabro podnoenje bolesti formira u oveku svojstva kao to su trpljenje,
istrajnost, izdrljivost i neke druge vrline. Postoje i drugi bitni uzroci koji omoguavaju da se
bolesti posmatraju ne samo kroz prizmu patnji i neizmernog jada. Podvnnici svetosti su smatrali
da uz pravilno shvatanje i odnos prema bolesti ova moe doneti korist dui.
Kao primer koji pokazuje hrianski odnos prema bolesti moe da poslui navedeni odlomak iz
miljenja sv. Grigorija Bogoslova: "Patim od bolesti i iznemogao sam telesno. Neki nadmeni se
moda podsmevaju mojim stradanjima. Raslabljeni su mi udovi i noge nesigurno hodaju. Ne
znam da li je to posledica uzdravanja, ili posledica grehova, ili neka borba. Uostalom,
blagodarim mom Vladaru! To moe biti za mene ak i bolje. Ali isceli bolest, isceli reju
Svojom, Tvoja re za mene je spasenje! A ako ne isceli, daj mi trpljenje da sve podnesem".
Na drugom mestu sv. Grigorije kae: "Bolesti i mom duhovnom biu slue kao izvesno
oienje, a za oienjem svako ima potrebu, ma koliko bio snaan".
Jo mnogo pre nastanka psihosomatskog pravca u medicini svetootako uenje je ukazivalo na

meusobnu vezu izmeu duevnog i telesnog: "Iskvarenost due je uzrok telesnih bolesti" - pisao
je sv. Jovan Zlatoust.
Kao sredstva iscelenja od nezdravlja Sveti Oci su smatrali pre svega molitvu, post, Svete Tajne,
kao i zemaljske lekove, jer su videli u lekaru pomonika po promislu Samoga Boga radi
olakanja stradanja i leenja bolesti. (Up. "Gospod je sazdao od zemlje lekove, i blagorazuman
ovek nee ih potcenjivati" - Sir. 38:4).
Uporedo s tim, svako arobnjatvo, vraanje i nadrilekarstvo nije se smatralo bogougodnim i

kategoriki se odbacivalo ("Bolje nam je da umremo, nego da idemo neprijateljima Boijim.
Kakva je korist telo isceljivati, a duu pogubiti..." - pisao je sv. Jovan Zlatoust).
Tematske misli
1. Zar su sve bolesti od grehova? Nisu sve, ve veliki deo. Neke bivaju i od nebrige.
Stomakougaanje, pijanstvo i besposlienje takoe izazivaju bolesti (sv. Jovan Zlatoust).
2. Dogaaju se bolesti i radi naeg isprobavanja u dobru (sv. Jovan Zlatoust).

3. Ako za vreme telesne nemoi ne iskoristimo pomo posta, ve pokaemo jo veu

bezbrinost, priiniemo sebi najveu tetu (sv. Jovan Zlatoust).
4. Telesne bolesti oiuju duevne (shimonah Makarije).
5. U bolestima pre lekara i lekova koristi molitvu (sv. Nil Sinajski).
6. Bolesti se alju radi oienja od sagreenja, a ponekad da bi smirile preuznoenje (prep.

Jovan Lestvinik).
7. Bolest se pojaava zbog nestrpljenja (sv. Tihon Zadonski).
8. Uzrok bolesti je greh, svoja sopstvena volja, a ne neka nunost (prep. Jefrem Sirin).
9. Moemo li se leiti kod lekara i primati lekove? Nema u tome nikakvog greha, zato to je sve
od Gospoda Boga, pa i lekovita sredstva i lekari. I ne sastoji se u tome greh to ovek pribegava
sredstvima leenja, ve u tome to bolesnik svu nadu u ozdravljenje polae samo u lekara i
lekove, zaboravljajui pri tome da sve zavisi od sveblagog i svemogueg Boga Koji jedini koga
hoe oivljava ili umrtvljava (sv. Amvrosije Optinski).
10. Iz ivota mnogih svetih poznato je da su im duge i iscrpljujue bolesti bile vie pomo, jer su
smiravale strasti, liavale ih utisaka svetovnog ivota s njegovom bukom i vrevom koja odvlai
od udubljivanja u skrovita duha (sv. Luka Vojno-Jasenjeiki).
11. Poto je Bog ivot, a bolesti i nemoi su udaljavanja od ivota, dovoljno je samo da nas
dodirne izvorni, prvi ivot, pa da ih isceli (ce. Jovan Krontanski).
12. Da li se treba leiti? A zato se ne leiti? I lekare i lekove je Bog stvorio. Zar ih je stvorio
uzalud? Ne, ve zbog toga da lee bolesti; izbegavanje lekara i lekova je Bogu prekor (ce. Teofan
Zatvornik).
Svetootako uenje o leenju reju, psihoterapiji i duhovnom leenju
sadraj
O boanskom poreklu i isceljujuoj snazi rei, miljenja Svetih Otaca se podudaraju.
"ta je tvre, nepromenljivije i monije od rei? Reju je stvoren svet i stoji, nosei sve svojom
silom; a meutim, mi grenici se ophodimo prema rei tako lakomisleno i nehajno. ta se kod
nas manje potuje od rei? O, bedni mi ljudi! S kakvom dragocenou mi postupamo nepaljivo!
Ne seamo se da reju koja potie od vernog i ljubeeg srca, moemo da inimo udesa ivota
radi due svoje i radi dua drugih (ce. Jovan Krontatski).
"Dar rei nesumnjivo spada u velike darove. NJime se ovek upodobljava Bogu koji ima Svoju
Re" (ce. Ignatije Brjananinov).
"Ne budite prema ovome nepaljivi ili ravnoduni, potujui dostojanstvo rei, revnujte za nju,
nadahnjujte i naoruavajte vau re istinom i pravdom... i, dejstvujui njome sigurno i vrsto, ne
dozvoljavajte da se razliva potop rei" (77c. 51:6 - mitropolit Moskovski Filaret).
Mogu se navesti primeri mnogih miljenja koja se tiu rei i kod drugih Svetih Otaca i
podvinika svetosti. Svi su se oni odlikovali ne samo obazrivou, nego su bili proeti duhom
strahopotovanja pred reju. Neoprezan i lakomislen odnos prema rei dovodi do nesklada u
samom ivotu, dovodi do disharmonije naeg bia. Kada nema usklaenosti izmeu rei i
iskrenosti onoga koji govori, to sluaoci brzo uviaju: "Na uzajamnom oseanju ili razumevanju
naih dua zasniva se mo i nemo propovednikovih rei: ako propovednik ne govori od srca,
ve licemerno, sluaoci unutarnjim ulom shvataju da se propovednikove rei ne slau sa
njegovim srcem, sa njegovim ivotom, te re nema onu snagu koju bi mogla imati u sluaju kada
bi je propovednik izgovorio iz srca, naroito kada bi sam ispunjavao svoju re na delu. Izmeu
dua ljudskih nalazi se suvie tesna unutarnja veza i odnos" (sv. Jovan Krontatski). Zbog toga je
danas i izbila kriza nepoverenja naroda u politiare, zato to su njihove rei strano daleke od
iskrenosti njihovog srca i njihove duhovne istote. Duhovno prazne rei postaju brbljanje, jer
gube smisao, dubinu i istinski sadraj.
Re je neraskidivo povezana sa milju. Ponekad ona kao da je istovetna misli, a ponekad je i

nastala iz misli. Genijalna razmiljanja o sutini misaonog procesa sadre se u duhovnom
dnevniku sv. Jovana Krontatskog. NJihova dubina je doista beskrajna i nema karakter
apstraktnog mudrovanja, te je zaista, kako tvrdi i sam Svetitelj u predgovoru "nita drugo do
blagodatno obasjanje due... sveprosveujuim Duhom Boijim".
"Kao to moemo misliti zato to postoji beskrajna Misao, isto tako moemo disati zato to
postoji beskraj vazdunog prostora. Eto zato se nazivaju nadahnuem svetle misli o nekom
predmetu. Naa misao neprestano protie upravo pod uslovom postojanja beskrajnog misleeg
Duha... Uopte, svuda u svetu vidimo carstvo misli, kako u celokupnoj grai vidljivog sveta, tako
posebno u kretanju n ivotu zemljine lopte..."
Dalje, otac Jovan nabraja mudro i celishodno ustrojstvo u svim stihijama, organizmima,
ivotinjskom i biljnom svetu, u sposobnostima, obiajima, navikama, "svugde vidimo carstvo
misli, ak i u bezdunom kamenu i zrncu peska" - zavrava on.
U naem ivotu re je nezamenljivo sredstvo meuljudskog optenja: "Da bi stekla sposobnost

optenja, re zadobija oblik zvuka ili slova. Tada nevetastvena re kao da postaje vetastvena,
ostajui u svojoj sutini nepromenljiva" (sv. Ignatije Brjananinov). Sveti Oci su neosporno
duboko bili svesni procesa materijalizacije rei u pojave, dogaaje, stvari, predmete, obiaje n
tako dalje, procesa koji su skriveni naoj spoljanjoj svesti. Prema pravoslavnom uenju i Re
(Slovo) Boija se ooveila, tj. obukla se u oveansku plot (materijalizovala se) da bi stupila u
optenje s ljudima.
Kako ve rekosmo, karakteristina odlika svih podvinika svetosti i blagoaa (pobonosti) bio
je krajnje briljivi odnos prema svakoj rei, svakoj misli i pomisli. "Bolje je kamen baciti
nasumice, nego re" - pisao je prep. Nil Sinajski. "A na jeziku budi krt, zato to je veoma
sposoban da kodi, i to su mu bri pokreti, to manje donosi koristi" - nalazimo kod drugog
drevnog podvinika svetosti, Grigorija Bogoslova. Nisu uzalud Sveti Oci tako cenili utanje i
odvraali od mnogoslovlja. Jedan od svetih je ak izrazio nekom svom ueniku elju da ovaj
govori samo onda kada je bolje neto rei nego preutati. Eto, takva je velika odgovornost za ono
to izgovaraju naa usta... Nije bez razloga u Svetom Pismu reeno: "Jer e zbog svojih rei biti
opravdan i zbog svojih rei biti osuen" (Mt. 12:37).
Hriani veruju u to da e svaki ovek dati odgovor ne samo za svaki svoj postupak, nego i za
svaku svoju izgovorenu re.
Dobro je poznato da re poseduje veliku mo. Ona moe da deluje na oveka kako pogubno,
tako i blagotvorno; kako da ubije (u pravom smislu rei, fiziki!), tako i da isceli, i to od, reklo bi
se, neizleivih oboljenja. Ima ogromno mnotvo primera za to. "Opte poznat je moni uticaj
psihe bolesnika na tok bolesti. Stanje duha bolesnika, njegovo poverenje ili nepoverenje u lekara,
dubina njegove nade u iscelenje, ili naprotiv, psihika depresija izazvana neopreznim
razgovorima lekara u prisustvu bolesnika o ozbiljnosti njegove bolesti, duboko odreuju ishod
bolesti" - pisao je lekar i svetenosluitelj Vojno-Jasenjecki (arhiepiskop Luka). Uzgred, kakav
prekrasan spoj: lekar i svetenik. Po predanju i sam ap. Luka je bio lekar. Vetina leenja tela,
smelost leenja besmrtne due, i predavanje, naravstveno pouavanje, spasavanje, nadahnue.
Lekari-svetenici, kako vas je jo uvek malo, a kako je velika potreba za izabranima na tom
boanskom polju!
Arhiepiskopu Luki (Vojno-Jasenjeckom) pripadaju i sledee rei koje se odnose na

psihoterapiju: "Psihoterapija koja se sastoji u slovesnom, tanije duhovnom dejstvu lekara na
bolesnika je opte priznati metod leenja mnogih bolesti, metod koji esto daje izvrsne
rezultate". Ovde treba izdvojiti veoma vaan akcenat: sutina psihoterapije se sastoji zaista
daleko vie u slovesnom (jezikom) nego u duhovnom dejstvu. Jer neoduhotvorena ivotvornom
silom duha re je prazna forma i ljutura. Zato nema nikakvog smisla govoriti o duhovnom
leenju ako nema ljubavi u srcu lekara. ako nema potpune vere, boanske gorljivosti i
pravednosti ne samo na ustima, nego mnogo vie na delima i u realnom ivotu. Znaaj duhovnog
leenja beskrajno je veliki i jo nije u odgovarajuoj meri ocenjen od strane savremenog
oveanstva. (Drevni iscelitelji su stavljali duhovno leenje na najvie mesto, dajui mu prednost
u odnosu na sve druge naine i lekarska sredstva.) udesna iscelenja bolesti i vaskrsavanja iz
mrtvih nisu bajke ili knjievne izmiljotine, ve realne injenice koje je potvrdilo mnotvo
svedoanstava. U svojoj prvoj knjizi, posveenoj udesnim iscelenjima, izabrao sam mnogo
faktikog materijala o tom pitanju. Ali ako bih sebi postavio zadatak da sakupim i opiem sva
udesna iscelenja poznata oveanstvu, za to ne bi bile dovoljne nikakve knjige u celom svetu.
(Naravno, ne mogu se ubrajati u udesna iscelenja pseudoiscelenja mnogih savremenih
"udotvoraca" koji pre svega imaju koristoljubive ciljeve iz komercijalnih pobuda ili iz elje da
se proslave. NJihovi isceliteljski efekti se objanjavaju sasvim drugim uzrocima, o emu je
podrobno ispriano u pomenutoj knjizi). Duhovno dejstvo se ostvaruje posredstvom dejstvovanja
na duhovnu strukturu bolesnika (a preko nje i na sav organizam).
Istinsko duhovno leenje mogue je samo posredstvom blagodati Svetoga Duha, a ne kroz tvarne
energije ili voljne napore. Dar iscelenja je dar blagodati, a ne rezultat specijalnog uen.a.
treniranja, ili korienja nekog sistema iscelenja. Onaj koji je dobio spoljanje iscelenje telesne
bolesti od lanog iscelitelja (a tako neto je mogue, na primer, na raun preraspodele energije) u
stvarnosti se ne isceljuje potpuno od bolesti, jer se ne unitavaju uzrono-posledine veze koje su
dovele do oboljenja. Osim toga, samo blagodat stvara istinska udesa. Prilikom lanog leenja,
naprotiv. grehovne strasti se ak ukorenjuju (gordost, mrnja, tatina i druge), a takoe se
neretko dopunjuju negativnim uticajem spolja, jer se u procesu leenja kao rezultat meusobnog
uticaja dua mogu, kroz oslabljenu psiholoku barijeru. prihvatati energije opasne po duhovnu
strukturu, energije kojima manipulie lani iscelitelj.
Prema duhovnoj vrsti leenja danas se treba odnositi krajnje oprezno. Sudei po proroanstvima
Svetih Otaca i miljenjima podvinika svetosti poslednjih vremena, istinski isceliteljski podvizi
su pojava veoma malo svojstvena "poslednjim vremenima", danima kada u ljudima ima tako
malo ljubavi, vere, svetosti i pravednosti. Zato izazivaju ozbiljne sumnje saoptenja o
pokuajima masovnih iscelenja i egzorcizama, ak i onih koji pokuavaju da to ine
nekoristoljubivo i pomou molitava i vere u Hrista. Ponavljam, ovo miljenje je zasnovano na
proroanstvima i autoritetnim miljenjima, a ne izraava samo linu taku gledita.
Tematske misli
1. Boanski cilj rei kod pisaca, kod svih uenih ljudi, a najvie kod pastira je pouavanje i
spasenje ljudi (sv. Ignatije Brjananinov).
2. Kakvo blago rasina ovek, kakav visoki dar odbacuje i gazi, kakvu monu p blagotvornu silu
ini nedelotvornom i mrtvom, ili naprotiv, zlotvornom, kada ne upotrebljava re radi istine,
pravde n dobrote, ve radi praznoslovlja, sramoslovlja, za la, obmanu, za klevetu, za
zloupotrebu zakletve radi irenja zlog mudrijatva (mitropolit Moskovski Filaret).
3. Lekaru dua! Poseci duhovnim maem otekle i upaljene rane gordosti, omij ih vodom uenja
od neistote strasti, isceli rane, nanesene duama ljudskim grehom (sv. Jovan Zlatoust).
4. Kao to se telima daju razliiti lekovi i hrana - jedna je prikladna zdravome, a druga
bolesnome - tako se i due lee na razliite naine. Svedoci takvog leenja su sami bolesnici.
Jedne pouava re, a drugi se ispravljaju primerom. Za jedne je potreban bi, a za druge uzda;
jedni su leni i slabo pokretni i takve treba podsticati udarcima rei; drugi su prekomerno vatreni
duhom i neobuzdani u svojim tenjama, poput mladih, jakih konja koji tre dalje od cilja, te se
takvi mogu ispraviti reju koja obuzdava i zadrava. Jednima je korisna pohvala, drugima
prekor, ali i jedno i drugo - na vreme; naprotiv, bez vremena i bez povoda oni su tetni. Jedne
ispravlja savetovanje, druge ukor, pri emu ukor javni ili tajni...
Neke treba leiti krotkou, s.mirenjem i sudelovanjem u njihovim najboljim nadama o sebi.
Jedne je korisno pobeivati, od drugih je esto korisnije biti sam pobeen. Treba i hvaliti i
osuivati... Mada, koliko god ko upotrebljavao usrdnost i um, nemogue je sve prikazati i
obuhvatiti miljenjem u svakoj pojedinosti da bi se ukratko video sav tok leenja, meutim, u
samom iskustvu na delu to postaje poznato i lekarskoj nauci, i lekaru (sv. Grigorije Bogoslov).
Deset idealnih nikada, nikome i nikoga
sadraj
Nikada
1. Ne prepiri se.
2. Ne povisuj glas (bez preke potrebe).
3. Nemoj klonuti.
4. Ne oajavaj.
5. Ne prejedaj se i ne opijaj vinom.
6. Ne lai.
7. Ne gnevi se.
8. Ne zahtevaj uzvraanje i zahvalnost za dobro.
9. Ne odbacuj i ne prihvataj nita suvie kategoriki.
10.Ne uznosi se.
Nikome
1. Ne zavidi.
2. Ne laskaj.
3. Ne sveti se.
4. Ne govori grubosti.
5. Ne obeavaj ono to ne moe da ispuni.
6. Ne hvali se.
7. Ne budi na teretu (ako je mogue).
8. Ne pamti zlo.
9. Ne odgovaraj zlom na zlo, ve dobrom
10. Ne eli ono to ne eli sebi.
Nikoga
1. Ne vreaj.
2. Ne preziri.
3. Ne gnuaj se.
4. Ne srdi.
5. Ne ismevaj.
6. Ne osuuj.
7. Ne smatraj gorim od sebe (ve obrnuto).
8. Ne ostavljaj bez dune panje.
9. Ne ogovaraj.
10. Ne pretvaraj iz smrtnika u svoje idole.
ta hoe i ta nee ovek
ta hoe ovek:
Dobar odnos prema sebi.
Potovanje, ljubav.
Beskrajan srean i mlad ivot.
Slavu, novac n bogatstvo.
Sva mogua zadovoljstva i zabave.
Sreu u porodici.
Ukusnu hranu.
Nakit, lepu i modernu odeu.
Odmor. Putovanja.
Obilje imovine.
Da ima odlino zdravlje.
Brzo zadovoljenje svojih elja.
Da ostavlja povoljan utisak na druge.
ta ovek nee:
Grubost, potcenjivanje u odnosu prema sebi. Nepanju.
Mrnju i gnev od strane drugih. Da stari, boluje i umire. Da bude u senci i neprimeen.
Siromatvo i bedu. Dosadu i jednolinost.
Porodine svae i razdore.
Gladovanje.
Da bude loe odeven.
Naporan rad.
Neprestani boravak na jednom mestu.
Da ima malo imovine.
Da doivljava fiziki bol i patnje.
Iekivanje.
Da loe izgleda.
*****
Paradoks se sastoji u tome da ako bi ovek ak i dobio sve to to eli, to mu ne bi garantovalo

sreu. S druge strane, ak i ako bi mu se dogaalo sve ono to nee, on moe biti srean.
Autogeni trening - za i protiv
sadraj
Autogeni trening je predloio i stvorio nemaki lekar Johan ulc na osnovu nekih vebi indijskih
jogina i linog iskustva hipnoterapije 1932. godine. Skoro istovremeno je slian sistem treninga
samoregulacije razradio n uveo u lekarsku praksu ameriki naunik Dekobson. On je nazvao
svoj metod progresivnom miinom relaksacijom koja je opet pozajmljena iz joge i u sutini
predstavlja modifikaciju i interpretaciju "avasane" - specijalne poze koju jogini koriste radi
odmora i obnove snaga.
Nakon perioda gubljenja interesovanja za hipnozu v mnogim zemljama sveta, poev priblino od
50-60-ih godina 20. veka, poelo je masovno oduevljenje autogenim treningom u spoju s
relaksacijom miia. Metod se pokazao efikasnim u leenju niza oboljenja i poeo je iroko da se
primenjuje u medicini. U psihoterapiji je izvesno vreme zauzeo jedno od vodeih mesta. U Rusiji
je ak u svesti mnogih ljudi poeo da se poistoveuje sa sutinom same terapije. Ii na leenje
kod psihoterapeuta znailo je poseivati seanse odmora sa miinim oputanjem i sluati lekarske
sugestije (ili uiti autosugestiju).
Meutim, moda autogenog treninga postepeno je poela da prolazi i umesto nje su se pojavile
sve mogue metodike, meu kojima je bilo i onih sa oiglednom mistinom sadrinom. Pa ipak u
istoriji psihoterapije autogeni trening je ostavio svoj dubok trag. Pre svega, zahvaljujui
jednostavnosti izvoenja (nije potrebna specijalna oprema, posebni uslovi i mnogo vremena),
prilino dobro prihvataju autogeni trening (AT) ak i deca, i to za svega nekoliko nedelja. AT po
pravilu ne daje neeljena dejstva, a kontraindikacije za njegovu primenu su veoma malobrojne.
Tako da se jedno vreme stvarao utisak maltene apsolutne korisnosti AT za veinu stanovnitva.
Neke publikacije u tampi su reklamirale AT kao metod pomou kojeg je mogue postii visoke
rezultate u sportu, izbaviti se od stresova, poveati proizvodnost rada za nekoliko desetina puta.
Meutim, poev od sredine 80-ih godina interesovanje za AT je poelo naglo da opada.
Mnogima ova vrsta treninga nije pomogla u ivotu, a osim toga, on se nije pokazao sasvim
efikasnim prilikom leenja ak i onih obolenja za koja su ga reklamirali.
Karakteriui sutinu autogenih vebi. treba ukazati pre svega na njihov mehaniki karakter koji
zadire prvenstveno u telesnu sferu. Trening se svakako odnosi i na duu, ali veoma povrno, jer
ne ukljuuje skriveni rad na unutarnjem oienju, borbu sa strastima, porocima i
nesavrenostima. Treba otvoreno priznati da ak i prilikom dostizanja potpune telesne
oputenosti i spokojstva dua moe ostati neista i porona, pa prema tome, i bolesna. Kakva je
onda to terapija due?
Drugo pitanje. vredi li praktikovati AT u spoju s duhovnim ivotom, duhovnim vebama,

istinskom terapijom due? Kako nam se ini, i u ovom sluaju, nema neke naroite potrebe za
AT. Vanije je pitanje unutranjeg duevnog mira i spokojstva, to se zadobija pre svega kroz
smirenje. Smirenje se tano naziva strastoubicom, jer, dostiui tu najveu vrlinu, pobeuju se
sve strasti.
U svetootakom uenju se pod smirenjem obino podrazumeva stanje, lieno svakog gordog
preuznoenja; naprotiv, to stanje podrazumeva umanjivanje (iskrenim, a ne prividnim!) sebe do
one granice ispod koje "ovek vie nema kuda", smatranje svih drugih ljudi dostojnijim od sebe,
prihvatanje nevolja i nesrea hrabro, bez roptanja, skruenog srca, kao i neke druge
karakteristine momente. Smirenje blagotvorno deluje na duu i sav unutarnji svet oveka, i to
iznutra, dubinski. Dolazi do promena i u telu, promena koje su neposredno povezane s duom.
Izmeu ostalog, iezava preterana napetost telesnih miia (relaksirajui efekat, govorei
medicinskim jezikom), menja se izraz lica, postajui otvoreniji i svetliji; obnavlja se krvotok,
poremeen uurbanou, prevelikom brigom i stresovima. Smirenje donosi velike darove onima
koji su ga stekli. Smirenome se pokoravaju ne samo sopstveno telo i duevne moi, nego i
spoljanje due (raunajui tu i ivotinjski svet, to je poznato iz itija mnogih svetih. ak i
divlje zveri krote svoju svirepost i postaju pitome pred smirenima.
Meutim, smirenje je veoma visoki nivo duhovnog savrenstva i predstavlja svojevrsni

blagodatni Najvii dar, ono ne moe biti dobijeno samo ovekovom eljom. Put ka smirenju
prolazi kroz smirenoumlje koje predstavlja po sv. Ignatiju Brjananinovu: "nain miljenja,
pozajmljen svecelo iz Evanelja, od Hrista". "Po meri vebanja u smirenoumlju, dua stie
smirenje" (sv. Ignatije Brjananinov). Smirenje ukljuuje i stanje nekakve harmonije (mira) u
odnosu prema Bogu, blinjima i sebi samome.
U autogenom treningu se koriste metodi, povezani sa vetakim izazivanjem nekih slika ili
likova, apeluje se na ulnu uobrazilju.
Svetootaka psihoterapija nita od toga ne prihvata, kao ni razliite vrste matanja, fantaziranja
ili nametanja pacijentima predstava, slika, likova i predmeta koji ne postoje u realnosti.
Praktina posmatranja pokazuju da duhovna praksa koja ukljuuje molitvu, uee u

bogosluenjima i Svetim Tajnama obino ukida potrebu za specijalnim psihomiinim sistemima
treninga tipa AT.
Samo na poetnim etapama duhovnog usavravanja mogua su spajanja usmerene telesne

samoregulacije s duhovnim vebama.
Hipnotizam i svetootaka psihoterapija
sadraj
Svetootakoj psihoterapiji su tui metodi koji ukljuuju imperativni (nasilni) uticaj na linost. To
se neposredno odnosi i na hipnozu i na druge, tzv. psihoterapeutske metodike koje koriste na
ovaj ili onaj nain taj princip.
Sa svetootakom psihoterapijom je nespojiva i svaka vrsta neprirodnosti, lanosti, izvetaenosti,

predstavljanja oveka u svojstvu udotvorca ili arobnjaka. Tue joj je sve to se preuznosi,
razmee, pokazuje svoju tobonju nadmo nad drugima, sve to je mnogoslovno, praznoslovno,
teatralizovano, jednom reju, ono to po svom duhu ne odgovara svstootakom uenju.
Jo je mitropolit Moskovski Filaret (Drozdov) pisao povodom magnetizma (itaj hipnoze):

"Kada su me pitali za magnetizam, da li da ga upotrebljavaju ili ne, odgovorio sam da su
Hrianima date najvie i najpouzdanije sile, vera i molitva, pa prema tome, sputati se na nii
put koji pipanjem probija ljudska samovolja, jeste nazadovanje". Ruski lekar A. I. Jarocki (1866-
1944) u svojoj knjizi "Idealizam kao fizioloki faktor" (1908. g.) pisao je o hipnotizeru: "Najzad,
njegov zadatak se sastoji u tome da slomi otpor bolesnika nareenjem spolja, a to odgovara
smanjenju nivoa psihike linosgi bolesnika". Hipnotika dejstva slabe pacijentovu volju, ona ga
robotiziraju, ine njegovu psiholoku barijeru ranjivom za negativna dejstva spolja. vre nasilje
nad ovekovom duom. Poznata su i druga neeljena dejstva, meu kojima je i razvoj zavisnosti
pacijenta od hipnologa koja podsea na narkomansku zavisnost.
Hipnoza podrazumeva i nosi u sebi opasnost ne samo izopaenog (neprirodnog) doivljaja

stvarnosti, nego i jaa neke ulne doivljaje, naroito seksualnog sadraja. Tako su dobro
poznata transna hipnotika seksualno obojena stanja koja se iz nekih razloga dovode u vezu
samo s licima koja pate od histerije.
ak je i otac seksualnog materijalizma Sigmund Frojd (1856-1939), osniva bogoborake

psihoanalize, smogao u sebi hrabrosti da poteno prizna neprikladnost hipnotikog metoda za
ozbiljan rad s linou bolesnog oveka.
Prilino oprezno treba pristupati i sugestivnim metodama (sugestiji), jer se sme sugerisati samo
istina, a ne la koja se izdaje za istinu. Pogledajte, na primer, poslednje knjige Georgija Sitina
koji pokuava da modifikuje, pa ak i oboji molitveno-religioznim tonovima, metod koji je jo
poetkom ovog veka predloio francuski apotekar Emil Kue. Takozvana Sitinova boanska
raspoloenja koja se sastoje od bravuroznih skupova svih moguih pozitivnih tvrenja koja
ukljuuju ak i podmlaivanje, rast novih zuba, navodno iscelenje svih bolesnih organa, po
svojoj sutini su parodija molitve, i sadre bogohulne momente u odnosu na ono to je istinski
boansko i dopustivo za pravoslavnog Hrianina.
Umesto da uzaludno troi snage na sugerisanje onoga ega nema u stvarnosti, daleko je vanije
dovesti pacijenta do tanog shvatanja situacije, pomoi mu da obnovi otrinu sagledavanja greha,
da ukloni principijalne prepreke koje mu ometaju realni doivljaj ivota.
U svim sluajevima najvaniju ulogu ne igra ono to se kae, ve kako se kae i glavni znaaj
svakako pripada samoj linosti psihoterapeuta, njegovom duhovnom liku, stanju i stepenu istote
due samog iscelitelja.
Ako pak govorimo o nedirektivnim psihoterapeutskim seansama odmora (ne brkati ih sa

hipnozom), gde je re psihoterapeuta nenametljiva, bez pritiska i nasilja pomae pacijentu da se
smiri, da bude raspoloen, moda su ovakve seanse i mogue ako se vre, na primer, na pozadini
duhovne muzike ili klasine muzike smirujueg karaktera. Ali i u ovom sluaju psihoterapeut
treba da ima na umu mogunost spontanih stanja transa, to je potpuno nedopustivo, kao i
nepoeljnost razvoja ulne uobrazilje i fantazija. Ne treba narkotizirati pacijenta duevnim
opijumom, ve ga buditi duhovno, leiti reju Istine. a ne iluzijama uda, treba se obraati pravdi
Boijoj, a ne ispraznim i prividnim dobrima i zadovoljstvima.
Ceo na ivot se gradi na sugestijama i autosugestijama, on sadri i ivotnu hipnozu pod ijim
uticajem smo svi mi u ovoj ili onoj meri. La je prodrla u re, iskrivivi njeno boansko
prednaznaenje. Svetootaka psihoterapija tei da izbegne la i praznoslovlje. Treba li ponavljati
kakve visoke zahteve mora da ispunjava sam psihoterapeut? Kakav nain ivota on mora da
vodi, kako na sebi da radi, kako da veruje, da se moli, da voli itd.
Jo je prep. Jovan Prozorljivi iz 4. veka, koji se podvizavao u Egiptu za vreme cara Teodosija
Velikog, pisao o osobinama koje mora imati lekar - hrianin: "Saoseati s bolesnicima i
pomagati im leenjem dobro je delo, i lekar koji se brine o bolesniku dobija nagradu od Boga.
Ali za sve to potrebno je da on bude blagoastiv, da se sam hrani Tajnama Svete Crkve, a i
svojim pacijentima ne samo da ne zabranjuje isto to, ve prvenstveno da ih tome savetuje. On
mora biti smiren i misliti ne o svojoj slavi, ve o Boijoj, pamtei da je Bog radi toga i dao
ljudima znanja da bi Ga proslavljali u udesnim delima" (Sir. 38:6).
Joga.
Poznata izreka: "Svetlost sa Istoka" postala je svojevrsni kompas naeg doba mnogim tragaocima
za istinom. Ovo oduevljenje nije mimoilo ni Rusiju.
Specifina karakteristika starih dalekoistonih filosofskih koncepcija jeste veoma duboki i

paljivi pogled na oveka, ali ne kao na izolovani objekat, ve u neraskidivom jedinstvu sa
prirodom i vasionom. Mislioci Istoka polazili su od ideje jedinstva sutine unutarnjeg sveta
oveka (mikrokosmosa) i celokupnog svetskog prostora i materije (makrokosmosa), kao to je po
analogiji kap okeana deli ogromnog vodenog prostora i sadri u sebi sva njegova svojstva
(uporedite evanelsko "Carstvo Boije je unutra u vama", Lk. 17:21).
Staroj indijskoj filosofiji svojstvena je tenja ka istini prilikom spoznaje prauzroka nastanka
ivota i smisla samog ovekovog postojanja na zemlji. "Indija je zemlja gde se prvi put u ljudima
probudila tenja ka saznanju apsolutne istine i u kojoj se to saznanje zaustavilo u svom prvom
momentu, i kao da je okamenjeno dolo do nas..." - pisao je Belinski.
Drevno indijsko uenje pod nazivom joga nastalo je najkasnije od 12. veka pre R.H. Sam termin
se obino prevodi kao "sjedinjenje, veza, stapanje". U sutini to je filosofsko-religiozni sistem
koji od sledbenika zahteva voenje asketskog naina ivota koji ponekad ide do krajnosti. Joga
je orijentisana na unutarnji razvoj, na usavravanje i samodisciplinu radi dostizanja naroitih
"viih" stanja.
Indijski jogini su prilino duboko prouili psihofizike osobine oveka, do savrenstva su

ovladali nainima samoregulacije (to uostalom ima veze vie s telesnom komponentom, a manje
s duevnom n praktino ne zadire na pozitivnom planu u duhovnu stranu, ve naprotiv, ovu
osiromauje i anestezira). Fizika joga, poznata pod nazivom "Hatajoga" zapanjuje svojim
virtuoznim akrobatskim savrenstvom, uostalom kao i lepotom prilikom majstorskog izvoenja.
Neka moralnoetika pravila jogina, pravila koja ukljuuju dva stupnja: Jama i Nijama - bliska su
ili poseduju analogiju sa hrianskim zapovestima. Uporedo s tim, Indiji nije bilo dato znanje
istinskog Boga, kakav jeste Hristos, a intuitivna stremljenja drevnih podvinika dalekog Istoka
prema najviem zavravaju se ne spasenjem due, ve mistino-transnim stanjem, poznatim pod
nazivom Samadhi.
Sistem joge je blizak Indijcima, jer je nastao u toj zemlji, nosi svojevrsni kolorit, organski je
povezan sa verovanjima Indijaca i njihovom kulturom. U Rusiji je on daleko od prirode ruske
due, tu je naem duhu i naim obiajima. Neke vebe Hatajoge se mogu koristiti kao profilaksa
i radi leenja niza oboljenja. Meutim, ne treba zaboravljati da niz vebi nosi u sebi odreenu
simboliku, raunajui tu i simboliku paganskog kultnog karaktera. Tako na primer, spolja
bezazleno razgibavanje jogina, poznato pod nazivom "Surja Namaskar" (zdravo, sunce), koje se
sastoji od 12 vebi koje slede jedna za drugom - jeste poklonjenje drevnom paganskom kultu
sunca koje se potuje kao boanstvo. Ovo kultno poklonjenje iz razumljivih razloga Hrianima
nije prihvatljivo, jer se oni klanjaju samo Hristu.
Uporedo sa spoljanjom slinou preporuka koje se tiu ishrane, postoje sutinske razlike u
hrianskom i hinduistikom pristupu dijeti n izboru namirnica. Hrianstvo tradicionalno ima
tendenciju prema suvoj hrani i sutinski se pribliava potpunom vegeterijanstvu samo u
manastirskoj kuhinji i za vreme odreenih postova. Joga, na primer, preporuuje obilno uzimanje
vode (10-12 aa dnevno) i zahteva potpuno odricanje od mesa, dozvoljavajui svakodnevno
unoenje drugih proizvoda ivotinjskog porekla (naroito mlenih).
Hrianski postovi su vie fizioloki od joginskih dijetetskih preporuka ili pomodnih sistema
gladovanja koji se propagiraju u nae vreme; oni bolje odgovaraju uslovima naeg ivota, lake
ih podnosi organizam, izazivaju manje komplikacija i moguih negativnih posledica po zdravlje,
ak i prilikom preterane primene.
Postoje odreene bojazni i povodom uvenih prevrnutih joginskih poza (asana). To nisu nimalo
bezopasne vebe, naroito za lica u poznijim godinama. Zbog snane preraspodele krvi i pritiska
koji trpe krvni sudovi u mozgu, one zahtevaju krajnju opreznosg i postepenost prilikom uenja.
Osim toga, simbolika "obrnutog" je tako karakteristina za demonologiju.
Hrianstvu su potpuno neprihvatljivi sluajevi dobrovoljnog odlaska iz ivota nekih jogina koji
su navodno smatrali da je njihova misija na zemlji zavrena, te su voljnim naporom prekinuli
svoj ivot. Kao primer moe da slui sluaj s Joganandom koji je otiao iz ivota 1958. godine u
stanju mahasamadhi. S take gledita Pravoslavlja to nije nita drugo do samoubistvo, a ne
demonstracija svoje moi nad ivotom.
Put jogina je oaravajua zabluda koja odvodi u svet iluzija i jalovih asketskih i akrobatskih
telesnih manipulacija, zabluda koja iskrivljava istinski doivljaj sveta i odvodi od spasenja.
Ekstrasenzorika
sadraj
Moda ekstrasenzorike i bioenergetike dola je u Rusiju relativno nedavno - sredinom 70ih godina
20. veka, dostigla je svoj vrhunac krajem 80-ih godina i poela da opada sredinom devetog
desetlea. Kao zaetnici novih pravaca u leenju, povezanih sa neposrednim energetskim
uticajem na bolesnika, bili su razliiti ljudi, ali najpoznatija meu njima je svakako Duna
Davitavili koja je napravila munjevitu, moe se rei, vrtoglavu karijeru od maserke do svetski
poznate isceliteljke. Istina, ispostavlja se da je sve novo u stvari vrlo esto samo veta
interpretacija zaboravljenog starog. i ako se malo paljivije pogledaju naini leenja pranom
indijskih jogina, magnetizacija austrijskog lekara Mesmera i okultna terapija Nemca Rudolfa
tajnera. Videemo da se sutinski ne razlikuju mnogo od bioenergetskog metoda leenja koji je
ponudila Duna, izuzev isto tehnikih momenata, i nekih runih (manualnih) naina
dijagnostike.
Uvoenje bioenergoterapije u medicinu izazvalo je bukvalno preokret. ak i pometnju u

naunom svetu, pa i u drutvenoj svesti. Bioenergeoterapeuti su bukvalno upali u na ivot, za
njim su pohrlile hiljade i hiljade bolesnika koji pate i koji su izgubili nadu u ozdravljenje.
Konzervativna sovjetsko-ruska nauka je poela sve vie i vie da se povlai pred upornim
pritiskom predstavnika nove vrste leenja. Na poliklinikama su se pojavili strunjaci
bioenergoterapeuti, nikle su itave kole, instituti, pa ak i akademije ekstrasenzornog pravca.
Sutinski se promenilo u pravcu prihvatanja i javno mnjenje. I samo pravoslavna Crkva ni pod
kakvim izgovorom nije prihvatila n nije blagoslovila novotariju ni po obliku, ni po sadraju.
tavne, u horu pohvala udotvorcima-ekstrasenzima samo jedan glas je zvuao nepokolebivo
strogo i nepopustljivo raskrinkravajue. Bio je to glas Ruske Pravoslavne Crkve koja je uspela da
na duhovnom nivou raspozna la, obmanu, prelast, pa ak i pagubu, kako bolesnika, tako i samih
"iscelitelja". Crkvu su optuili i nastavili da optuuju zbog dogmatinosti, konzervativnosti, pa
ak i srednjevekovnog mranjatva. Ali praktino nijedan svetenosluitelj se nije priklonio
drugoj strani. Ekstrasenzorika i Pravoslavlje pokazali su ss kao dve potpuno nespojive stvari; a
dokone izmiljotine o tome da jerarsi Pravoslavne Crkve tajno koriste usluge ekstrasenza
svakako ne odgovaraju istinitom stanju stvari i lansiraju se sa sasvim razumljivim ciljem.
ime se objanjava ovakvo uverenje pravoslavne Crkve o nepoeljnosti, pa ak i grehovnosti,

bavljenja ovakvom vrstom isceliteljstva? Jer zvanina nauka kao da potvruje u mnogim
sluajevima efikasnost bioenergoterapije, o emu je bilo dosta saoptenja u tampi. Odgovor na
ovo pitanje nije tako jednostavan. Ipak, ne posedujui ni specijalne laboratorije za istraivanje, ni
klinike podatke, pravoslavna Crkva je tokom dve hiljade godina iskristalizovala i prikupila
duboka duhovna saznanja koja joj omoguavaju da tano reaguje i razlikuje sutinu novih pojava
drutvenog ivota, pod kakvim god maskama i u kakvim god se kostimima one javljale. Osim
toga, mnogo stolea pre vremena u kojem ivimo, Sveti Oci Crkve su ve otkrili i opisali
zadivljujue skladnu teoriju o prirodnim energijama, na osnovu koje nije teko oceniti karakter
bioenergetskih manipulacija koje su sada tako popularne.
Tako na primer, prema spisima sv. Maksima Ispovednika, tog udesno dubokog mislioca ranog
Hrianstva (582-662) sve prirodne energije mogu biti homogene (jednorodne) i heterogene
(raznorodne). Osim tvarne (tj. Bogom sazdane) energije, postoji jo i netvarna energija - blagodat
(na lat. gratia). Blagodat, kako se vidi iz samog naziva, nije nita drugo do blagi (dobri) dar
Samoga Boga. ovekov ivot je takoe boanski dar (gratia vita). A sav vidljivi svet su energije,
jer je tvaran, tj. stvoren je od strane Tvorca. Sva bioloka pojedinana bia (meu njima i ovek)
sadre u sebi energije.
Mi ivimo neprestano dolazei u dodir i meusobno uzajamno delujui svojim

bioenergostrukturama. Na taj nain, moe se rei da je ivot nain postojanja energija, a ne
belanevinastih tela, kako su tvrdili klasnci marksizma. Uzajamna dejstva meu nosiocima
energija vre se stalno, ak i nesvesno. Mogue je i svesno energetsko delovanje jednog oveka
na drugog. Meutim, tu treba imati u vidu sledee momente: ona energija koju ovek prenosi
drugome, uvek je tvarna i veoma esto je sutinski zagaena. Osim isto fizike komponente
koja se moe ak i izmeriti odgovarajuom aparaturom, stvara se sloena informacija dubinskog
plana (hologram) koja ve zadire u duevno-duhovne strukture linosti. Tako na primer, jedno
lice (donor, iscelitelj, aktivno naelo) moe preneti drugom licu (recipijentu, pacijentu, pasivnom
naelu) pnformaciju svojih bolesti. poronih sklonosti, pa ak i deo one nevidljive bolesti koja se
inae naziva grehom. Ovu istananiju vrstu bioenergo-razmene autor naziva uzajamnim uticajem
dua. esto to podsea na proces koji se odvija pomou dvaju spojenih sudova dobro poznatih u
fizici. Pri tome dolazi do meusobne razmene, gde se onaj koji je istiji (duhovno) zagauje, a
zagaeni kao da se oiuje. Subjektivno se to izraava u tome da jednom oveku nakon
kontakta s drugim licem postaje lake, a drugom, naprotiv, tee.
Takoe postoji pojam kao to je "duhoprovodljivost". Podvinici svetosti i blagoaa

(pobonosti) dostizali su sutinski preobraaj delatnosti celokupnog organizma, ukljuujui
elijsko-molekularni nivo. Oni su sticali sposobnost "prihvatanja", "smetanja u sebe" (uporedite
"koji moe da primi, neka primi") netvarne boanske energije.
Takvi ljudi su zaista mogli da vre udesna iscelenja, ali vie ne svojom tvarnom energijom, ve
posredstvom blagodati Svetoga Duha. Ovoj temi posveena je moja knjiga "udesna iscelenja",
gde sakupljene i navedene injenice, kako se kae, govore same za sebe.
Druga opasnost bioenergoterapije, s take gledita pravoslavne Crkve, jeste nesvesno (ili jo gore
svesno) sluenje anti-boanskom demonskom svetu, s njegovim obmanama i podvalama uz
zaista realno mono energetsko pokroviteljstvo. To je istinska odgonetka tajne one sile koju
poinje odjednom da osea na sebi ovek koji se prepustio tom primamljivom pravcu. Zabrinjava
masovnost ekstrasenzornih seansi, jer kasnije (a ima mnogo primera za to) mnogi ljudi, stekavi
"duhovno" iskustvo i znanja, postaju bukvalno igrake u rukama demonskog sveta. Osim toga,
veoma mnogo bioenergoterapeuta posle nekoliko godina (a ponekad posle svega nekoliko
meseci) praktine delatnosti pokazuju izraeno pogoranje svog duevnog i fizikog zdravlja, a
ponekad doivljavaju doslovno tragine potrese.
Na taj nain, intenzivno uvoenje bioenergetike u medicinu predstavlja pojavu za koju ima malo
opravdanja - ak i prilino opasnu pojavu. Daleko vanije je razvijati istinski duhovne puteve
leenja, jer je terapija due efikasnija od ekstrasenzorike u leenju kako fizikih, tako i duevnih
oboljenja; osim toga, ona ne nosi u sebi komplikacije i opasne zablude. Treba meutim
precizirati da se radi o istinskoj terapiji due. a ne krivotvorinama i manipulacijama pod maskom
novih metoda leenja, koji ustvari predstavljaju mistine, mehanike ili nasilne metode
delovanja.
Svetootake izreke
Kao to je poznato, snana, kratko izraena misao vri blagotvoran uticaj na oveka. U ovom
odeljku u vidu stotina (to je povezano i sa svetootakim tradicijama, uporedite stotine o ljubavi
sv. Simeona Novog Bogoslova) su izabrane najkrae izreke Svetih Otaca, podvinika svetosti i
svetootakih mislilaca. Ope su rasporeene bez ikakve unapred smiljene sistematizacije.
NJihovo itanje nije namenjeno ispraznom umu. To nisu aforizmi u strogom smislu, iako imaju
slian karakter.
Uostalom. pokuajte da procenite to sami...
Stotina Sv. Jovana Zlatoustog
sadraj
1. Vlastodrac nije onaj ko se tako naziva, ve ko je takav u stvari.
2. Vlastodrci su oni koji upravljaju sami sobom.
3. Znanje o dobru i zlu je stavljeno u savest svih ljudi.
4. Ne, doista nema niega jaeg od molitve, pa ak i nieg ravnog njoj.
5. Tamo, gde su razvratne pesme, skupljaju se demoni, a gde su duhovne pesme, tamo nishodi
blagodat.
6. Gde su zloba i gnev, tamo ne dolee Duh krotkosti.
7. Nema nikakve potrebe za zakletvama.
8. Da li si gnevljiv? Budi takav prema svojim gresima.
9. Majka svih dobara i usavriteljica svake vrline je ljubav.
10. Doista, nita nam ne donosi toliko stradanja kao strasti koje su ojaale u dui.
11. Psalam je veliki sagovornik.
12. Ko izlae lano uenje, ne sluaj ga, makar bio i aneo.
13. Ispitivaemo svoja dela i ni o kome se neemo izjanjavati runo.
14. Siromatvo nas ui i mudrosti, i trpljenju, i svakom mudroljublju.
15. Polna elja nam je data radi braka i raanja dece, a ne radi bluda i razvrata.
16. Nema nijednog sopstvenog greha koji bi poticao iz nunosti, ve svi oni zavise od
zloupotrebe volje.
17. Siromatvo, prema uobiajenom poretku stvari, mora da proizvodi ne lenost, ve marljivost.
18. Kraa potie od lenosti.
19. Vrlina je saobrazna s prirodom, a porok joj suprotan, kao to je bolest suprotna zdravlju.
20. Kada bi bilo korisno znati budunost, onda to Bog ne bi sakrio od nas.
21. Ako neizostavno eli slavu, bolje trai slavu od Boga.
22. Ko sam sebe uznosi, toga ne uznose drugi.
23. Nepotenje s govornikom vetinom proizvodi daleko vie zla, nego neobrazovanost.
24. Od mnotva zadovoljstava kod nas biva mnogo i grehova, u ta se moe ubediti svaki.
25. Obino ne priinjavaju toliko tete nametne zveri, koliko poroni ljudi.
26. Krst je glava naeg spasenja; krst je uzrok bezbrojnih dobara.
27. Krst je naa pohvala, poetak svih dobara i poduhvata i sav na ukras.
28. Ko je rekao pomiluj, taj je uinio ispovest.
29. Zar misli da oveku treba malo snage da se, kada prima uvrede, ne gnevi.
30. ovek rasipnik nije velikoduan.
31. Ko upotrebljava novac na ono to treba, taj je velikoduan.
32. Doista je velika ona dua koja ne robuje strasti i smatra novac ni za ta.
33. Sveznajui nema potrebe za svedocima i dokazima.
34. Uzdravanje od pozorinih predstava moe biti nazvano poetkom celomudrenosti.
35. Strast ne poznaje granice, ali prestaje samo onda, kada ubije onoga koji je njome opsednut.
36. Nita tako ne prua dui spokojstvo i mir, kao krotkost i smirenoumlje.
37. Mrzeti je teko i povezano je s nemirom, a voleti je lako i ugodno.
38. Gnev je zver, zver divlja i svirepa.

39. Gnev je isto ono mahnitanje, samo privremeno.
40. Velikoj dui je svojstveno da ne misli o sopstvenom zadovoljstvu, ve da se brine o drugima.
41. Strasti su tirani.
42. Nedostatke blinjih treba preutkivati i prikrivati.
43. Niko te nee osuditi, ako bude sam sebe osuivao.
44. Ne initi, ve trpeti zlo - to je istinska nadmo.
45. Ne trai slavu od bezumnih, ve prihvati kao dovoljno da ima slavu razumnih ljudi.
46. Niko tako nije lep duom kao jednostavan ovek.
47. To je duhovno pristanite due (o Crkvi).
48. Nema niega prijatnijeg od oveka koji ne ume da se gnevi.
49. to je ko veim bogatstvom okruen, to vee bogatstvo eli.
50. Poetak gordosti je neznanje Gospoda.
51. Gordost je krajnja glupost.
52. ovek se esto baca u bezdan da bi mu se drugi divili.
53. Ako ko nije u stanju da upravlja svojom duom, kako e upravljati dravom?
54. Gnev nema snagu, ako je ne dobije od tebe.
55. Gnev nije nita drugo do bezumna raspaljenost.
56. Nita oveka ne ini toliko bestidnim, kao iskvarena savest.
57. Srebroljublje je uzbunilo vaseljenu.
58. Radost ini duu lakomislenom, nadmenom i nepostojanom.
59. LJubav (kroz Boga) jednih prema drugima ini nas neporonima.
60. Moliti se za nesreu neprijateljima bezakonje je.
61. Nema nieg svetijeg od onog jezika koji u nesreama blagodari Boga.
62. Neemo oplakivati umirue, ve one koji zavravaju ivot u porocima.
63. Celomudrenost je uzdravanje i pobeivanje pohota borbom (a ne bekstvom).
64. Zadovoljstva poroka su kratkotrajna, a alost je neprestana.
65. Nema nieg nitavnijeg od slave ljudske.
66. Moramo da uvamo imovinu tako kao da nam je ona tua.
67. Preziraemo novac, da ne bismo izgubili iz vida svoju duu.
68. LJubav (Boija) je bolja od vlasti i svakog bogatstva.
69. Ako si uinio dobro, dan ti je lep, a ako si sagreio, on je ruan i muan.
70. Ako ti je ista savest, onda ima pravi praznik.
71. Dobra ena je za mua je pristanite i najvaniji lek od duevnog rastrojstva.
72. Ako moramo nositi breme jedni drugima, onda tim vie treba nositi nedostatke ene.
73. ena ima veliku snagu kako za vrlinu, tako i za porok.
74. Kada ne podozreva nita zlo, tada ne moe ni smerati zlo.
75. Nevolje stvaraju milosre i ovekoljublje.
76. Ptice imaju krila da bi izbegavale mree; tako i ljudi imaju razum da bi izbegavali grehove.
77. esto se od smeha raaju prljave rei, a od prljavih rei jo prljavija dela.
78. Prisustvovanje pozorinim predstavama stvara preljubu, neuzdranost i svaku bestidnost.
79. Svako dobro delo je plod ljubavi.
80. Bolje je prljati sebe odvratnim blatom, nego gresima.
81. Siromaan je onaj ko ne moe da podnosi siromatvo.
82. Ali ako se uniti milosre, sve he poginuti i istrebie se.
83. Ako je on astan i bogat, to je pravedno.
84. Telesne bolesti isceljuje vetina lekara, a bolesnu duu brzo isceljuju rei Hristove.
85. Ono to je telesna hrana za odravanje naih snaga, to je i itanje Pisma za duu.
86. Ako se bogatstvo daje glupaku, ini ga jo glupljim, a razvratnika jo razvratnijim.
87. Pred vrlinom sva bogatstva sveta su gora od blata, manja od trunice.
88. Nita tako ne ini ljude glupima kao zloba.
89. Prva vrlina, pa ak i sve vrline sastoje se u tome da se bude putnik i stranac u ovom svetu.
90. Ne daj nam, Boe, da trpimo sve to se moe trpeti.
91. Ima jezik ne radi toga da bi se rugao drugome, ve da bi blagodario Boga.
92. LJubav (Boija) je koren, izvor i mati svega dobroga.
93. Bez ljubavi su svi darovi nita.
94. Ne govori mi o niskoj ljubavi koja je pre bolest.
95. Dakle, prestanimo najpre da pljakamo, pa tek onda ponimo da dajemo milostinju.
96. Veliko je dobro biti svestan svojih grehova, neprestano misliti o njima.
97. Sedina je onda potovana, kada onaj koji je njome ukraen postupa onako kako dolikuje
sedini.
98. Starac je car ako hoe to da bude.
99. Kada me mrze, a sam ne mrzim. tada drugi mene ima za neprijatelja, a ne ja njega.
100. 100. Ova tajna ti ve ovde zemlju pretvara u nebo (o prieu Svetim Tajnama).
Stotina sv. Ignatija Brjananinova
sadraj
1. Samoljublje je izopaena ljubav prema sebi.
2. Iza obraanja panje (na tue) skriva se obmana, iza obmane pogibelj.
3. Ispovedanjem grehova raskida se prijateljstvo s grehovima.
4. Poveri sebe Gospodu, a ne sebi: to je daleko pouzdanije.
5. Ne smatraj da ti je dovoljno samo itanje Evanelja bez itanja Svetih Otaca!

6. Neizostavno je potrebno tivo koje odgovara nainu vrlinskog ivota.
7. uvaj um i srce od uenja lai.
8. Onaj koji ita knjige lanih uitelja neizostavno zajedniari sa lukavim i mranim duhom lai.
9. Zemaljska mudrost je neprijateljstvo prema Bogu.
10. NJime (lanim uenjem) pre itaoca obmanut je pisac.
11. Voleti je blaenstvo, a mrzeti muka.
12. Pred Evaneljem nema vrednost ljubav koja potie od kretanja krvi i telesnih oseanja.
13. Istinska ljubav prema blinjemu zasniva se na veri u Boga: ona je u Bogu.
14. Kada tvoje srce nije slobodno, to je znak strasnosti.
15. Sveta ljubav je ista, slobodna, sva u Bogu.
16. Glava vrlina je molitva, a njihova osnova je post.
17. Post je neprestana umerenost u hrani sa razumnom izbirljivou u njoj.
18. Post je za oveka, a ne ovek za post.
19. Molitva je obraenje palog i kajueg se oveka Bogu.
20. Put k Bogu je molitva.
21. Molitva je priee ivota.
22. Riza tvoje due mora da se blista belinom jednostavnosti.
23. Dua molitve je panja.
24. Zemaljski ivot je trenutno i varljivo snovienje.
25. Poetak zala je lana misao.
26. Svoju istinu treba priznati kao najgoru neistinu pred Bogom.
27. Spoznaj Hrista i otvorie ti se vrata raja.
28. Krst je sila i slava svih od veka svetih.

29. Savest je ulo duha ljudskog, istanano, svetlo ulo koje razlikuje dobro od zla.
30. Grehovne navike se nazivaju strastima.
31. Bog vidi greh i bez ispovedanja greha.
32. Ti si putnik. Zemlja je gostionica. Nepoznat je as u koji e biti pozvan.
33. Pristupimo Evanelju, najljubljeniji brate, ogledajmo se u tom ogledalu.
34. Misli da e umreti danas ili sutra: tada e iz tvog srca ieznuti sva sujeta.
35. Umu treba pruiti vebanje u bogougodnim mislima, a srcu u bogougodnim oseanjima.
36. Ako si oboren, ustani; ako si obmanut i razoruan, ponovo ss naoruaj: ako si pobeen,
ponovo kreni u bitku.
37. Vienje svog pada je duhovno vienje.
38. Ko provodi zemaljski ivot u uivanjima, odrie se svog spasenja!
39. Molitva je svemona zbog svemogueg Boga Koji dejstvuje u njoj.
40. Od mrnje i zlopamenja postaje ozlojeeno srce.
41. Duboka i skrivena tajna je ovekov pad.
42. Ne dozvoli sebi da slua razgovor u kojem ce osuuju tua dela.
43. Pla je izraz istinskog pokajanja.
44. ovek koji je poznao svoj znaaj, sagledava i svoje naznaenje.
45. ovekovo naznaenje je da bude sasud i orue Boanstva.
46. Iskuenje i nevolje su sud Boiji.
47. Tajne Hrianstva otkrivaju se podviniku postepeno, u skladu s njegovim duhovnim

napredovanjem.
48. Bez panje nema molitve.
49. Nita se ne dogaa oveku bez odobrenja i doputenja Boijeg.
50. Kada ustane iz sna, prva misao tvoja neka bude o Bogu.
51. Smireni predaje sebe svecelo volji Boijoj.
118
52. Smirenje ne vidi sebe smirenim.
53. ime se ispoljavaju strasti? Pomislima, matanjima i opaajima grehovnim.
54. Voa i vrata svih istinskih hrianskih vrlina je vera.
55. Voa svih strasti je neverovanje.
56. Uinio si grehe? Prolij suze.
57. Hrianin, uz svetlost Evanelja, vidi u sebi pad oveanstva.
58. Samo se posredstvom pokajanja moe prei iz stanja duevnog u stanje duhovno.
59. Potpuno udaljavanje uma od uenja Hristovog jeste njegova smrt.
60. LJubav prema neprijateljima daje srcu punotu ljubavi.
61. Onaj koji veruje u Hrista, ako i umre smru grehovnom, moe opet da oivi pokajanjem.
62. Vera - to su vrata prema Bogu.
63. Strasti su zle navike, a vrline su dobre navike.
64. Za ovekovu propast dovoljna je jedna porona navika.
65. Jedan neoprezan pogled esto nanosi ranu srcu.
66. Onaj koji eli da se naui panji treba da iskoreni u sebi sva isprazna zanimanja.
67. Rasejan ovek je slian kui bez vrata i brava.
68. ovek mora biti neprestano na strai protiv svojih nevidljivih neprijatelja.
69. LJubav se raa od istote srca, neporone savesti i nelicemerne vere.
70. istota srca se naruava prihvatanjem grehovnih pomisli, naroito bludnih.
71. Prilikom iscelenja naravi postepeno se isceljuje i um.
72. Demon se isteruje verom, molitvom i postom.

73. Duevnim je nemogue zameniti duhovno.
74. Molitva je uznoenje naih molbi Bogu.
75. Istinska molitva je glas istinskog pokajanja.
76. Rasejanost potkrada molitvu.
77. Molitva je najvia veba za um.
78. Post sa razboritou je veliki hram svih vrlina.
79. Tatina u odnosu prema istinskoj slavi je blud.
80. Istinska molitva je dar Boiji.
81. Bogu je sve mogue: za NJega nema udesa.
82. Osnova pokajanja je saznanje, potpuno saznanje svoje grehovnosti.
83. Re Boija je istina, zapovesti evanelske su istina, a sam ovek je la.
84. Prelast je ovekovo prihvatanje lai kao istine.
85. La je izvor i uzrok vene smrti.
86. Prerana tenja da se drugi pouavaju i smatranje sebe sposobnim za to slui kao pad za duu.
87. Zapovest o ljubavi je novo, a nae srce je staro.
88. Prelast je gubitak istine.
89. Rasejanost dovodi do hladnoe, sanjarenja i prelasti.
90. Smirenjem se uvodi u duu mir Boiji.
91. Bolesnika postelja esto je mesto bogopoznanja.
92. Teka je i nesnosna sinovima ovoga sveta svetlost Hristovog uenja.
93. Neemo imati poverenja u tiinu ivotnog mora: ta tiina je varljiva, more je promenljivo.
94. ovek je onaj ko je spoznao svoj znaaj, svoje stanje, svoje naznaenje.
95. LJubav prema Bogu je potpuno duhovna: ono to je roeno od Duha duh je.
96. Um je ovekov voa.
97. aa Hristova su stradanja.
98. Panja je uzrok vere, nade i ljubavi.
99. Telesni podvig koji jo uvek nije obasjan duhovnim razumom, uvek e imati u sebi mnogo
sujetnog i suvinog.
100. Naravstvena ovekova sila je njegov duh.
Stotina Sv. Jovana Krontatskog
sadraj
1. Naa nesrea je u tome to se u nau veru mea kratkovido rasuivanje.
2. Zadatak naeg ivota je sjediniti se s Bogom.
3. Dobar ovek je i sam spokojan, i Bogu je prijatan, i ljudima drag.
4. Ko mrzi druge, taj mui i tiranie sam sebe.
5. A bez Hrista sujetno je sve obrazovanje.
6. LJubi bez lukavstva: ljubav je jednostavna.
7. A zlom zlo nee pobediti, kao to oganj ognjem nee unititi, ve vodom.
8. Moli se za ljude, moli se za njih kao za sebe.
9. Svaki greh je rat protiv Boga.
10. ivot srca je ljubav, njegova smrt je zloba i neprijateljstvo prema bratu.
11. Jednostavno i bez velikog truda dolazi ti novac; jednostavno i bez mnogo razmiljanja deli i
ti novac drugima.
12. krtost je od avola, a dareljivost od Boga; on je Otac svih darova.
13. LJubav tei da prui zadovoljstvo ljubljenom i sve ini za njega.
14. Sve je Boije, nita nije nae.
15. Mi smo jedno telo ljubavi (Boije).

16. Zlo je praeno alou n tugom u srcu, a dobro - mirom, radou i irinom srca.
17. Svi volimo ivot, brinemo se o srenom ivotu, a ivot nam trune u strastima.
18. esto se gnevimo na ljude prostodune i iskrene zbog toga to oni otvoreno izobliavaju nae
nepravde.
19. to se vie sa obinim ljudima moli, to je lake.
20. Svaka strast je sopstveni muitelj i istovremeno delat svakog oveka koji je opsednut njom.
21. Bez primoravanja samog sebe na dobro nee se spasti.
22. iva nepokolebiva vera odjednom moe uiniti velika udesa.
23. Veruj vrsto u ostvarljivost svake rei, naroito one izgovorene za vreme molitve.
24. Mir je celovitost i zdravlje due; gubitak mira je gubitak zdravlja duevnog.
25. Na ivot je deja igra, samo ne nevnna, ve grehovna.
26. Ko je nestrpljiv i razdraljiv, nije spoznao sebe i ljudsku prirodu i nedostojan je da se naziva
Hrianinom.
27. Nae samoljublje i gordost ispoljavaju se naroito u nestrpljivosti i razdraljivosti.
28. Re je izraz istine, sama istina, bie, delo.
29. Samoljublje treba upati s korenom: svaki greh je od samoljublja.
30. Moli se srcem i usnue spokojnim zdravim i smirenim snom, (o veernjoj molitvi).
31. Bolje rei pet rei od srca, negoli gomilu rei jezikom.
32. Ne zanosi se gledajui lepotu ljudskog lica, ve gledaj njegovu duu.
33. I na molitvi ovek uglavnom nije sin slobode, ve rob nunosti i dunosti.
34. Neverovanje je isto to i la.
35. Greh je strano zlo koje ubija duu sada i u buduem veku.
36. Neka se na istinu, kao na potku, nanie sav tvoj ivot, sva tvoja dela, sve misli i sve elje
tvoje.
37. Razlikuj u sebi duha koji oivljuje i duha koji umrtvljuje i ubija duu.
38. Sveti su u duhovnom svetu ono kao to su sunani zraci u vetastvenom svetu.
39. Srce je oko ovekovog bia; to je ono istije, to bre, dalje i jasnije vidi.
40. to je za biljku zemlja, to je za duu Bog.
41. Molitva nas i titi i izbavlja od greha.
42. Hir je klica iskvarenosti srca, ra srca, seme zlobe, gnusoba nred Gospodom.
43. Treba se moliti plameno, sa energijom iz srca.
44. LJubi neprijatelja i bie premudar.
45. Telo je nepouzdan i prolazan prijatelj.
46. Neophodno je podsticati srce na molitvu, inae e ono sasvim usahnuti.
47. Svetost je sila Hrianina, bez nje Hrianin nije Hrianin.
48. Molitva je voda iva kojom dua utoljuje svoju e.
49. Pamti da je re poetak ivota.
50. Kako smo brzi na zlo, a spori na dobro.
51. Srce je glavno u oveku, njegov ivot, ak n vie - nae srce je sam ovek.
52. Ko mrzi, taj mui i tiranie samoga sebe, taj je gluplji od svih glupaka.
53. LJubi svakog oveka kao samoga sebe, zato to je on drugi ti.
54. Greh je silan, ali Gospod je silniji, greh je brz da dospe u zamku i propast, ali Gospod je bri
na spasenje nae.
55. U molitvi ne treba teiti sladosti, ve uklanjanju svega to nam smeta da budemo sa Bogom.
56. Biti smiren znai smatrati sebe dostojnim zbog grehova svakog ponienja, uvrede, gonjenja i
udaraca.
57. U svakom pogledu je dobro davati siromanima.
58. Srce je fino, lako, duhovno, nebesko po prirodi svojoj - uvaj ga.
59. Onaj koji je drzak prema oveku, drzak je i prema Bogu, a takvi su mnogi od nas.
60. Naa dua je jednostavna kao misao, i brza kao misao, i kao munja.
61. Kad si gladan ne navaljuj preterano na hranu - opteretie i srce i telo.
62. Gospod je spokoj srca.
63. U molitvi, u svakom delu svog ivota, izbegavaj podozrivost i sumnju i avolsko sanjarenje.
64. Pokajanje samo na reima, bez namere da se ovek ispravi i bez oseanja skruenosti, naziva
se licemernim.
65. Kao to greimo svim moima due, tako i pokajanje treba da bude od sveg srca.
66. Ispovest mora biti srdana, duboka i potpuna.
67. Ako nee nevolju, ne ini je ni drugome.
68. Telo, kao privremena odea due, raspadljivo je i ne predstavlja pravi ovekov ivot; istinski
njegov ivot je duhovni ivot.
69. ta je to svetost? Sloboda od svakog greha i punota svake vrline.
70. Ovaj svet je raspeo i sve do sada raspinje Sina Boijeg.
71. Umnoavanjem laskavih rei urednici i izdavai novina i asopisa love i zavode slovesno
stado Hristovo.
72. Nema oveka u kojem ne bi bilo barem nekog dobra.
73. Ne meaj oveka - taj obraz Boiji - sa zlom koje je u njemu...
74. Istina je tako jednostavna, laka i ugodna i ivotvorna za oveka, kao misao, kao disanje.
75. Nevolje su veliki uitelji.
76. Molitva je disanje due, molitva je duhovna hrana i pie.
77. Neprestano nam laska nae srce, tajno nas uzdiui i blinje poniavajui.
78. Svet je ogledalo dobrote, razuma, premudrosti i sile Boije.
79. Treba biti veoma krotak, nezlobiv, milosrdan, trpeljiv, i kao ovek koji ne primeuje zlobu u
drugima...
80. Milostinja je dobroinstvo pre svega onome ko je daje.

81. Treba ljubiti i neprijatelje: jer njih avo pouava i podbada da mrze.
82. LJubiti Boga znai ljubiti svom duom istinu i mrzeti bezakonje.
83. Sveti Boiji ljudi su krasni cvetovi, nepropadivi i mirisni.
84. Smelost je veliki dar Boiji i veliko bogatstvo due.
85. Gde nema borbe, tamo nema ni vrline.
86. Nauka nad naukama je pobeivati greh koji ivi u nama, ili strasti koje dejstvuju u nama.
87. Nema nieg vanijeg na svetu od spasenja ljudskih dua.
88. Vera uspokojava i raduje, a neverovanje uznemirava i ranjava.
89. LJubav ne trpi samoopravdanje, ne preuznosi se, ne gordi se.
90. Budi krotak i snishodljiv prema drugima kada primeti njihove nedostatke, pamtei da si i
sam s nedostacima, i to s velikim nedostacima.
91. Naa nesrea je esto u tome, to mi svoja zla pripisujemo drugome.
92. ovek gleda na lice, a Bog na srce.
93. Poznajte da se Duh Sveti nalazi prema vaoj dui u onom odnosu prema kojem se nalazi
vazduh prema telu.
94. U molitvi je nada, a molitva bez nade je grehovna molitva.
95. Uvek pamti da je plot laljiva.
96. Kao to reke teku u more, tako ljudske due teku prema Bogu.
97. Jednostavnost je ovekovo najvee dobro i vrlina.
98. Re u ustima jednih je duh n ivot, a u ustima drugih mrtvo slovo.
99. Ikone su odgovor Crkve na vapijuu potrebu nae prirode.
100. Koliko god puta sam se molio s verom, Bog me je uvek sluao i ispunjavao moje molitve.
Stotina raznih Svetih Otaca i podvinika svetosti
sadraj
1. Blud je otrov koji umrtvljuje duu (sv. Tihon Zadonski).
2. Stomakougaanje unitava u oveku sve ono to je dobro (prep. Nil Sinajski).
3. Ne kudi i ne hvali nikoga (prep. Isaija Otelnik).
4. Poznaj samoga sebe i izbegavaj ono to je za tebe pogubno (ava Isaija).
5. Ne govori nita vie od onoga to je nuno (prep. Isaija Otelnik).
6. La otuuje od Boga (ava Dorotej).
7. La je ruenje ljubavi (sv. Jovan Zlatoust).
8. Iskvarenost due je uzrok telesnih bolesti (sv. Jovan Zlatoust).
9. Kao to ra razjeda gvoe, tako zavist razjeda duu u kojoj ivi (sv. Vasilije Veliki).
10. Pravednost je svagdanje optuivanje samoga sebe (ava Pimen).
11. Ogovaranje je smrt due (ava Or).
12. Kazna gordima je njihov pad (ava Danilo).
13. Ne vii, ne govori glasno i brzopleto (cv. Antonije Veliki).
14. Svaki dan umiri da bi iveo veno (cv. Antonije Veliki).
15. Nijedan trenutak ne prinosi na rtvu lenosti (cv. Antonije Veliki).
16. Teko je stanje kada je na usnama svetost, a u srcu bezakonje n zloba.
17. Mnogoslovlje biva uzrok uninija i razdraljivosti (ava Nsaija Otelnik).
18. Krotost je u trpljenju (ava Isaija Otelnik).
i 9. LJubav svedoi neosuivanjem blinjih (ava Isaija Otelnik).
20. Ono to je zavoleo ovek u svetu to i optereuje njegov um (cv. Makarije Ve.ki).
21. Mnogo puta se ceaj tokom dana da ovaj dan moe biti i poslednji (cv. Antonije Veliki).
22. Bezmolvije je odsecanje zla (prep. Marko Nodvnnik).
23. Bolje je uvek sebe priznavati kao krivca, nego sebe opravdavati (cv. Tihon Zadonski).
24. Ne otkrivaj savest savest onome kome nije naklonjeno tvoje srce (prep. Pimen Veliki).
25. Pokajanje je nemogue bez iskorenjivanja samoljublja (cv. Tchon Zadonski).
26. Blaen je ovek koji nije vezan ni za kakvu stvar prolaznu ili irivremeiu (prep. Jovan
Kasijan).
27. Treba izbsgavati beskorisne razgovore (prep. Jefrem Sirin).
28. ista savest e i tvoj ivot uiniti besprekornim (starac Nikodim Svetogorac).
29. A svoju zavist e moi da zaustavi, ako pone da se raduje zbog radosti onoga kojem
zavidi, a zajedno s njim da tuguje zbog onog zbog ega on tuguje (prep. Maksim Ispovednik).
30. Strast srebroljublja se otkriva kod onih koji uvek primaju sa radou, a daju sa alou (cv.
Maksim Ispovednik).
31. Neka tvoje itanje ne bude nezasito: jer je u svemu najbolja mera (cv. Maksim Ispovednik).
32. Treba se vie vebati u molitvi, a ne bogoslovstvovati (bl. Diadoh).
33. Poetak raanja ploda je cvet, a poetak delatnog ivota je uzdranost (prep. Nil Sinajski).
34. O dobrom delu koje ima nameru da uini, ne govori nikome unapred, ve ga ini (cv.
Antonije Veliki).
35. Kao to skriva od ljudi grehe svoje, tako skrivaj od njih i svoje napore (prep. Nil Sinajski).
36. Gordost je vodeni mehur koji je u sebi naduvala umiljenost (prep. Nil Sinajski).
37. Uniti iskuenja i pomisli, n vie nee biti nijednog svetog (ava Zosima).
38. Trpi nevolje zato to u njima, kao rue u trnju, nastaju i sazrevaju vrline (ava Zosima).
39. Dobroudno podnoenje stranih kleveta raa nezlobivost; trpljenje pak do kraja iskorenjuje
iz due sve ono ravo (prep. ava Talasije).
40. Sve dok ini zlo ovek ne moe da ini dobro, ve moe da ini samo zlo pod maskom dobra
(prep. Isaija Otelnik).
41. Oskudno hranjeno telo je dobro obuzdani konj koji nikada nee zbaciti jahaa (prep. Nil
Sinajski).
42. Poetak svih strasti je samoljublje, a kraj gordost (prep. Maksim Ispovednik).
43. Samoljublje je nerazumna ljubav prema telu (prep. Maksim Ispovednk).

44. Tri su uzroka ljubavi prema bogatstvu: slastoljublje, tatina i neverovanje, a najjae od njih je
neverovanje (prep. Maksim Ispovednik).
45. Ako u svom dvoritu ne dozvoljava da se skuplja smee, ne dozvoli ni da u tebi jaaju
telesne elje (prep. Jefrem Sirin).
46. Postoji oajanje od mnotva grehova i bremena savesti, i postoji oajanje od gordosti i
uznoenja (prep. Jovan Lestvinik).
47. Kada dua pone da se osea zdravom, tada poinje i snove da ima iste i spokojne (prep.
Maksim Ispovednik).
48. Ne treba se bojati spoljnog neprijatelja, neprijatelj je u nama samima (prep. Jovan Kasijan).
49. Tela je mnogo, a ne ljudi (cv. Jovan Zlatoust).
50. tako da to manje bude poznat ljudima (cv. Jefrem Sirin).
51. Ui se da radi, da se ne bi uio da prosi milostinju (cv. Jefrem Sirin).
52. Prekrasna je skruenost srca, ona lei ljudske due (sv. Jefrem Sirin).
53. Sluati sa zadovoljstvom ogovaranje takoe je ogovaranje i zasluuje jednaku osudu (sv.
Varsonofije Veliki i Jovan).
54. Prilikom svake rave pomisli upitaj sebe emu vode rave misli, i one he prestati (prep. Isak
Sirn).
55. Ne razneavaj se, ugaajui svom telu, jer e te ono upropastiti (prep. Isak Sirin).
56. Trudi se da prema svojoj snazi ne optereuje sebe sa suvie mnogo poslova, ve se zadovolji
samo onim najpotrebnijim (prep. Isak Sirin).
57. Sve dok ne potinimo telesno duhovnom, ne mogu u nama oslabiti strasti (prep. Isak Cupuu).
58. Goni sam sebe, i tvoj neprijatelj e biti prognan tvojim pribliavanjem (prep. Isak Sirin).
59. Mnogo istinskih vrlina sadri u sebi duboko seanje na smrt (prep. Filotej Sinajski).
60. Molitva je uzlaenje uma k Bogu (prep. Nil Sinajski).
61. Nema nieg ravnog molitvi, nema nieg jaeg od vere (cv. Jovan Zlatoust).
62. Sav ivot neka bude vreme molitve (cv. Vasilije Veliki).
63. Istina mora biti gonjena (prep. Makarije Veliki).

64. Imaj istinsko blagoae, i tada e imati istinsku sreu (cv. Tihon Zadonski).
65. Volei ono to ne treba, nee voleti ono to treba (ava Evagrije).
66. Smehotvorstvo i sloboda u ophoenju delo su bludnog demona (ava Isaija Sirin).
67. Jedno je istota uma, a drugo istota srca (ava Isaija).
68. Ko govori o sebi: ja sam ist, taj sebe ini dostojnim osude (cv. Jefrem Sirin).
69. Ako se gnev useli u tvoju duu, onda je njime ve uniten jedan dan tvog ivota (cv. Jefrem
Sirin).
70. Mnogi itaju do iscrpljenosti, meutim u postupcima svojim se pokazuju maloumnima (cv.
Jefrem Sirin).
71. Onaj koji ima ljubav, ima u sebi Boga (cv. Vasilije Veliki).
72. Mir due je od poslunosti njenih moi umu (prep. ava Isaija).
73. avo je ptiar: budi iznad njegovih zamki (cv. Jovan Zlaoust).
74. Nikoga ne osuuj, ne izobliavaj, ne vreaj, ak u one iji je ivot najgori (prep. Isak Sirin).
75. LJubav prema zemaljskim stvarima pomuuje um i srce, a prezir donosi spokoj i tiinu (prep.
ava Issja).
76. Ako unizi sebe, imae spokoj (ava Pimen).
77. Post ima pohvalu sam po sebi, a ne po Bogu: njegov cilj je da dovodi one koji to ele u
celomudrenost (cv. Dijadoh).
78. Ako primorava slabo telo preko njegove snage, dvostruku pometenost nanosi dui (prep.
Isak Cupim).
79. Uzrastanje molitve nema kraja (cv. Teofan Zatvornik).
80. Post i uopte posniki ivot najbolje je sredstvo za ouvanje zdravlja i njegov napredak (cv.
Teofan Zatvornik).
81. Smirenje se stie delima smirenja, ljubav delima ljubavi (cv. Teofan Zatvornik).
82. to je od Boga, samo od sebe dolazi, dok ti i vreme ne zna (prep. Isak Cupim).
83. S neprijateljima se bori smirenjem (Starac Siluan).

84. Ko hoe da pozna Boga svojim umom od nauke, taj je u prelasti, jer se Bog poznaje samo
Duhom Svetim (starac Siluan).
85. U prelast ovek upada ili zbog neiskustva ili zbog gordosti (starac Siluan).
86. Treba smatrati sebe gorim od svih i osuditi sebe na pakao (Starac Siluan).
87. San je slika smrti, a buenje slika vaskrsenja (ep. Jovan ahovskoj).
88. Boga ne vole iz jednog jedinog razloga: ne poznaju Ga (ep. Jovan ahovskoj).
89. Evanelje je teko "citirati", jer u njemu apsolutno nema nieg to se ne moe citirati (ep.
Jovan ahovskoj).
90. Evanelje poiva na neizmernom dobru (ep. Jovan ahovskoj).
91. Gordost je dokaz bede uma (cv. Jovan Zlatoust).
92. Tako udeavaj svoj ivot, da on moe da pouava bez rei, vie od rei (cv. Filaret,
mitropolit Moskovski).
93. Lukave pomisli odbacuj suprotnim pomislima (prep. Nil Sinajski).
94. Jedan od otaca kae: "Pao si? Ustani. Pao si opet? Opet ustani, itd." (ava Dorotej).
95. Uzvratiti zlom za zlo mogue je ne samo delom, nego i reju i stavom (ava Dorotej).
96. Bog je oganj koji zagreva srca i utrobe (sv. Jovan Krontatski).
97. Pokajanje je trepet due pred vratima raja (prep. Isak Sirnn).
98. Neverovanje potie od poronog ivota i tatine (sv. Jovan Zlatoust).
99. Monah je onaj ko se ne mea sa svetom i samo s Bogom neprestano razgovara (sv. Simeon
Hovu Bogoslov).
100. Gde nema mira, tamo nema Boga (ava Isaija).

Duhovnost
sadraj
"Duhovnost je najvie postignue ljudske due"
(arhiepiskop Luka Vojno-Jasenjecki)
U jednom od sovjetskih renika duhovnost se odreivala kao visoka moralna svojstva u oveku,
meutim, prihvatati ovakvo odreenje, znai krajnje uprostiti pa ak i iskriviti ovaj neuporedivi i
veliki pojam koji je svojstven samo oveku.
Sam termin podrazumeva u sebi zajedniarenje (sabitijnost) sa duhom. Ali duhova, kao i radio
talasa, radijacija, vibracija u prostoru koji nas okruuje veliko je mnotvo.
Duhovnost je ovekovo postojanje u Najviem, netvarnom Svetom Duhu. Upravo se u tome

sastoji osnovni smisao tog pojma. Profesor arhimandrit Platon Igumnov, istiui raznovrsnost
projava duhovnosti, izdvaja iz njih tri glavne: "to je, prvo, predstava o jedinstvenosti oveka kao
nosioca razuma". Drugo, reju "duhovnost izraava se neiscrpnost, bogatstvo i lepota unutarnjeg
sveta ljudske linosti. Tree, i to je najvanije. duhovnost znai stepen preobraenosti oveka
boanskom blagodau" (pod blagodau se u Hrianstvu podrazumevaju darovi Svetoga Duha
koji dolazi u dodir sa ovekom naroito svojim energijama ili silama, tj. to su naroita boanska
svojstva ili sile).
Jedinstvenost oveka se ispoljava u tome to je on nosilac dveju priroda: materijalne u duhovne.

Nosilac materijalnosti jeste ovekovo telo, a duhovnosti njegova dua i duh (zvanina nauka sve
do danas odbacuje ove dve poslednje kategorije ili im pridaje potpuno drugaiji, izrazito
materijalistiki smisao).
Duh i telo se u svetootakom uenju ne suprotstavljaju, iako se razgraniavaju prilikom

posmatranja. Sva ljudska priroda nosi u sebi boanski peat, i u stanju je da se preobraava, sve
vie se oduhotvoravajui. Drevni podvinici svetosti iskazali su ideju "oboenja" oveka
(naroito prep. Makarije Egipatski), kada se ve u zemaljskom ivotu postepeno menja
celokupna graa tela, stiui potpuno drugaija svojstva. Ako u oveku preovlauje samo nia
(telesna) priroda, on fiziki i duevno pati, mui se u ropstvu strasti i svetovne sujete. Tu se
nalazi koren nastanka i razvoja mnogih oboljenja. i nije bez razloga to to je u poslednje vreme
tako mnogo poelo da se govori o psihosomatskom pravcu leenja bolesti. Samo potinjavajui
telesno duhovnom, vodei duhovni nain ivota, ovek se sutinski preobraava, postajui sve
vie "duhoprovodljiv" i "pnevmatian", zajedniar blagodati.
U meri duhovnog rasta odvija se proces stvaranja novog "unutarnjeg" oveka i svlaenja
starog/vetastvenog/. Oduhovljavajui se, ovek kao da skuplja darove Svetoga Duha (dolazi do
"sticanja Svetoga Duha" po sv. Serafimu Sarovskom). Duhovnost nalazi svoj odraz u reima,
postupcima i mislima ovekovim, u celokupnom njegovom liku. Duhovnou se oplemenjuju
svakodnevni i drutveni uslovi ivota, preobraavaju se zanati, umetnost, nauke, kultura. Iz
duhovnosti se raaju naravstvenost, istinski moral, potenje, estitost, lepota odnosa,
ovekoljublje i sve ono to se podrazumeva pod reju kultura.
Posmatrajte likove Svetih, kako su divno preobraena lica ugodnika Boijih. Uporedite duhovno
neimarstvo sa zemaljskim neduhovnim graditeljstvom koje se izraava u runoi na brzinu
sklepanih zgrada. Upravo od dodira s viim, duhovnim svetom raa se sve ono najznaajnije,
najlepe i najneprolaznije: u muzici, poeziji, slikarstvu n drugim oblastima ljudskog stvaralatva.
Duhovnom iskustvu se otkriva drugaiji ivot, drugaija oseanja, raa se drugaija ljubav.
Duhovnost kao cepivo oplemenjuje, osveuje, obouje sve zemaljsko. Naalost, u nae vreme
dolazi do brkanja sutine pojmova. Mnogi pod duhovnou podrazumevaju erudiciju,
intelektualni razvoj, snanu sklonost prema pozoritu, itanju. itd, meutim, sve to nije isto to i
duhovnost, ve pre odgovara duevnim ovekovim tenjama. Istinska duhovnost se sastoji ak ne
toliko u reima i znanjima (iako se ispoljava i u njima), ve u dubokom unutarnjem preobraaju
oveka.
Duhovno iskustvo Svetih Otaca oigledno je pokazalo svetu realnost ovekovog uzlaenja prema
Bogu kroz svesni oduhovljeni zemaljski put naravstvenog usavravanja. Ovo iskustvo je
neophodno celom oveanstvu, ono se mora briljivo ispitivati, uzimajui i izvlaei ne samo
spoljanje oblike. i danas moda neprihvatljiva iskustva, ve ona koja nama odgovaraju, koja
nisu u protivrenosti sa uslovima sadanjeg ivota. Sva najvia dostignua ljudske civilizacije u
svim vremenima bila su uvek povezana sa stepenom razvoja naravstvenosti, kulture, na prema
tome, i sa duhovnou. Samo kroz obraanje duhovnim vrednostima koje su stvorili nai preci,
mogu je i budui preporod Rusije.
Ogroman znaaj u nae vreme stie itanje duhovne, pre svega, svetootake knjievnosti. Blisko
poznanstvo s radom gradske pravoslavne biblioteke pri Voronjekoj eparhiji ubeuje me u
nunost stvaranja i irenja ovakvih duhovnih centara prosvete. Oni su nam potrebni kao vazduh,
isto kao i struna literatura koja je pre svega dostupna masovnom itaocu.
Tematske misli
1. Veina ljudi ivi neduhovnim ivotom. Najvie tajanstveno naelo u oveku koje se naziva
duhom ostaje van njihovog ivota (protojerej Valentin Svencicki).
2. U svoj spoljanjosti oveka upadljivo se izraava njegova duhovna sutina (arhiepiskop Luka
Vojno-Jasenjecki).
3. Moramo da ivimo na zemlji onako kao kad se toak vrti, da samo jednom takom dodirujemo
zemlju, a ostalima teimo uvis, a mi smo tako polegli, da ne moemo da ustanemo (ce. Amvrosije
Optinski).
4. Duhovni ivot je krotak, posluan, i iznad svega smiren (arhiepiskop Teofan Novozerski).
Sujeta
sadraj
"Sujetno je sve za im nema potrebe"
(sv. Vasilije Veliki)
U ruskom jeziku re "suje" ima znaaj uzaludnosti, ispraznosti koja nema i ne sadri u sebi
nikakvu vrednost (uporedite sujeverje - tj. uzaludno verovanje. sujeslovlje - tj. praznoslovlje i
sl.).
"Sujeta nad sujetama - klie biblijski propovednik Eklisijast - sve je sujeta!" Ove rei se odnose i
na sam ljudski ivot koji nije oduhovljen istinskim smislom.
Celokupan na dananji nain ivota kao da podstie na uurbanost, trkaranje po prodavnicama

i zauzetost mnogobrojnim drugim problemima radi obezbeivanja svog svakodnevnog ivota.
Savremeni gradski ovek je ovek koji tri, koji trai. koji uri, koji je pun briga, koji juri u vrevi
i gomili prepunih vozila gradskog saobraaja. Ako ne pouri, neto e propustiti. nee stii,
nee uiniti, ostae bez neega. Treba se vrteti. kao veverica u toku. Osim toga i medicina
savetuje: "kretanje je ivot, vie se kreite". Mnogobrojne preporuke se tiu korisnosti zdravog i
doziranog peaenja, tranja. skijanja i sl. Tvrdi se da "kretanje moe zameniti mnotvo lekova,
ali nijedan lek ne moe zameniti kretanje".
Moda je to sve tano, ali samo delimino, jer za veliku pokretljivost nije svako sposoban (a nije
svakome ni po ukusu). Postoji tip ljudi koji vole da sede kod kue, koji su slabo pokretni i koji su
ak potpuno nepokretni usled, na primer, fizikih mana u razvoju ili tekih oboljenja. Meutim, i
kod onih kojima je data sloboda kretanja, sujetne radnje povezane sa uurbanou stvaraju
unutarnju napetost, zabrinutost, oseanje nespokojstva i vode stresovima i razliitim oboljenjima,
to je nauka ve dokazala i to ne izaziva principijalnih prigovora.
Osim sujetnih postupaka postoje i sujetne rei, misli, elje i pobude. Sve sujetno kao da potkrada
oveka, osiromauje ga, pustoi mu duu, a ponekad je i obezliava. Veoma je esto sujeta
uslovljena trkom za prividnom slavom, uspehom i koriu. Ali, kako se kae, ovek od drveta
prestaje da vidi umu. Gubei istinski smisao ivota, ljudi se uputaju u isprazne i nepotrebne
poduhvate, prave gomilu nepotrebnih napora "ni za ta".
Svetootako uenje upozorava na oduevljavanje sujetnim ivotom: "Onome koji voli sujetnu
slavu, ili je vezan za neto vetastveno, svojstveno je da se gnevi na ljude zbog privremenog, da
pamti zlo, ili da gaji mrnju prema njima, ili da robuje sramnim pomislima" - pisao je sv.
Maksim Ispovednik.
Da bi se savladala sujeta neophodna je izuzetna panja na sebe, samodisciplina, kontrola ne samo

radnji, nego i celokupne umne delatnosti. Osim toga, treba se ipak odrei, koliko je mogue,
svega sporednog, potinivi ivot u veoj meri duhovnim i venim, a ne prolaznim vrednostima.
Put k duevnom zdravlju prolazi kroz duevno spokojstvo. No brzina i urba su razliiti pojmovi.
Moe se sauvati unutranje spokojstvo i ako ovek vodi brz tempo ivota, premda to nije lako.
Nae misli, prema slikovitom izrazu jednog starca, "tiskaju se kao komarci" u glavi stvarajui
vrenje ("buvlju pijacu polovne robe" kako se izrazio sv. Teofan Zatvornik). Rad na kontroli i
sreivanju misli ne sastoji se u zaustavljanju misli (emu tee veina daleko-istonjakih asketa),
jer u svetlosti svetootakog uenja zaustaviti misli je isto tako nerealno, kao to je nemogue
ogrtaem zaustaviti vetar. Osim toga, ovek moe da naui da svesno preokree misli u eljenom
pravcu, da "odseca" one nepoeljne, da usporava tempo miljenja; postoje i drugi naroiti
metodi. Lekovito dejstvo pokazuju molitve, duhovno tivo, crkvene slube i Tajne.
Uurbanost se danas moe posmatrati kao svojevrsna savremena neuroza, jer se tu, kao i kod
neuroza, radi o boravku u iluzornom svetu, iji znaaj ovek precenjuje (iluzornom u smislu
netano opaanog, psihiki izoblienog, inae se ljudi ne bi preputali sujeti). "Ima mnogo ljudi
koji pate od iluzornih patnji, gonjenih iluzornim strahom, muenih iluzornim raspoloenjima" -
pisao je ruski filosof Vieslavcev. "Sav njegov ivot bio je sujeta i neuspeh duha. Kao san
proletee njegovi dani i nestade" - tako je saeto izrazio ishod ivota nekog sujetnog oveka sv.
Jefrem Sirin.
Preterano oduevljavanje prolaznim stvarima, vezanost due za materijalni svet, udnja za

novcem, vlau, slavom, zadovoljstvima. ruenje prevelikih astoljubivih planova, razvijena
umetnika uobrazilja na pozadini slabe vol,e, nevetina upravljanja sobom - stvaraju klasinu
osnovu za sujetnu igru snova i mehurova od sapunice, umesto pravog ivota u Hristu. Osim
svega reenog, sujeta je uvek jaram, ropstvo, odsustvo unutranje i spoljanje slobode, put u
nikuda, degradacija i sve mogue bolesti. Zamislimo se nad sujetom, svako u svom ivotu!
Tematske misli
1. Trudi se da koliko moe ne optereuje sebe mnogim sitnim poslovima, zadovolji se samo
onim najpotrebnijim (sv. Varsonofije i Jovan).
2. Sujeta poinje time to se smanjuje panja prema duhovnome i jaa sklonost prema ulnome:
ljudi se oduevljavaju draesnim, trae prijatno, sa hlaenjem prema istinskom i dobrom; vie se
bave igrom, nego to sluaju razum i naravstveno oseanje (ce. Filaret, mitropolit Moskovski).
3. Ako voli spokojan ivot, ne ulazi u krug onih kod kojih je sva briga u sujetama, i ako
sluajno dospe u njihovu sredinu, budi kao da te tamo i nema (ce. Antonije Veliki).
4. Duhovni ivot zahteva samou, tiinu, milosrdnost, utanje, samozadubljenje, odricanje od

ivotnih radosti (atonski starac Arsenije).
Praznoslovlje
sadraj
"Rei je mnogo, a dela malo"
(ruska poslovica).
Dar rei spada u najvie darove. "ta je tvre, nepromenljivije i monije od rei? Reju je
stvoren svet i stoji - pisao je ruski svetac Jovan Krontatski, meutim, mi postupamo s reju tako
nepromiljeno i nebriljivo".
Karakteristine su i duboke po smislu ruske narodne poslovice i misli o rei:
"Izgovorena re ne da se vie uhvatiti".
"Rei je mnogo, a smisla nema".
" Ako u srcu istine nema - rei su prazne".
"Rei su dobre, ako su kratke".
"Re je srebro, a utanje zlato".
"Rei vera, hlebu mera, a novcu raun".

"Rana nanesena kopljem zaceljuje, a reju ne" - govorili su stari, koji su smatrali, uzgred, re za
najvanije lekovito sredstvo ("No, biljka i re su tri oruja lekara"). "Udarac bia pravi
brazgotine, a udarac jezika kosti lomi" - kae se u Svetom Pismu (Sip. 28:20). Re je u stanju da
se materijalizuje (knjige, novine, magnetofonski snimci, ploe i sl.), da dobija slova i zvuke.
"Naa misao, im se odene u zvuk koji je izraava, pretvara se u re koja, kao u amcu
preplovivi kroz vazduh, prelazi od govornika prema sluaocu" - pisao je sv. Vasilije Veliki (4.
vek nae ere). Hriani veruju da je i Sam Hristos jeste Logos (Re) Koji ss vaplotio.
Obiaj da se mnogo govori, ne odmeravajui svaku re, lakomisleno, a ne od srca i due,

povrno, kao leprajui, brbljanje koje nikoga ni na ta ne obavezuje, veoma je rasprostranjen.
Naroito esto zloupotrebljavaju re politiari, koristei je za svoje ciljeve, majstorski
manipuliui i onglirajui frazama i pojmovima. Jalova i laljiva re ne prodire duboko u duu,
niti je dira.
Danas se u Rusiji od rei do dela nalazi "distanca ogromnih razmera". Dolo je doista do
dinovske inflacije tog neizmernog Boijeg dara.
Jedan od daleko-istonjakih mudraca je jednom rekao da se ivot sastoji od rei i dela.

Svetootaka mudrost ui briljivom odnosu prema svakoj rei, pa ak i svakoj misli, tenji prema
saglasju misli, rei i konkretnog ina. "Treba izbegavati beskorisne razgovore" - savetovao je sv.
Jefrem Sirin. "Nema niega razornijeg od mnogoslovlja i tetnijeg od neobuzdanog jezika, i nita
tako jako ne rasipa i ne troi bogatstvo duevno" - pisao je prep. Filotej Snnajski.
"Mnogoreivi e dodijati" - kae se u Bibliji (Sir. 20:28). Treba istai da po pravilu brbljivci i
praznoslovci nisu u stanju da kvalptetno obavljaju konkretni rad. A to i nije udno, jer preterana
brbljivost oduzima ogromnu koliinu ivotne energije. "Kao to vrata na kupatilu koja se esto
otvaraju, brzo isputaju unutranju toplotu napolje, tako i sve ono dobro iezava, kada ko
mnogo govori, makar govorio sve dobro" - opominjao je bl. Diadoh (5. vek nae ere).
U staro doba, uporedo sa ogranienjima u hrani, neretko su se praktikovali i govorni postovi.

Istorija je sauvala imena velikih molalnika koji su se dobrovoljno odricali govornih kontakata
sa ljudima. Ali to ve spada u oblast asketike...
Izuzetno je rairena osobina ljudi dananjeg vremena ne da budu, ve da se ine. Veoma mnogi
tee da pouavaju druge onome to sami ne ispunjavaju. Sveti Oci su upozoravali na brzopletu
elju da se pouavaju drugi. Evo ta pie tim povodom jeromonah Pstar (Serjogin), nastojatelj
Pjuhtinskog manastira: "Nezrela elja da se pouavaju drugi tetna je u svakom pogledu. Prvo,
zato to se unutarnje snage, umesto da se usredsreuju unutra rasipaju, pretvarajui se u uzaludno
troenje snaga, kao nezreli plod, odvojen od drveta. Drugo, to nadima onoga koji pouava, dajui
mu povoda za umiljenost o svojoj tobonjoj nadmoi. Tree, dovodi do elje da sve ini da
drugi vide, navodno, radi primera drugima, pretvarajui i ostala dobra dela u farisejstvo,
potkradajui samoga sebe samovoljnim (subjektivnim) uiteljevanjem koje potie od sopstvenog
"ja". etvrto, navika umiljenosti postaje osnova za nezadovoljstvo, pa ak i gnev, kada ljudi ne
postupaju po eljama onoga koji ih pouava". "Hou vie da se uim, negoli da pouavam" voleli
su da ponavljaju drevni podvinici svetosti.
Borba za lakoninost, jasnou i istotu rei kod nas jo nije ni zapoela. LJudi su umorni i
bukvalno iscrpljeni od hiperinformacija reima, svih moguih politikih tema, te zabavnih,
praznih i u sutini nepotrebnih programa. Neprincipijalno brbljanje koje pustoi nae due
pretvorilo se u Rusiji u dravnu epidemiju nevienih razmera. Otuda preduga savetovanja,
zakoni i odluke koje niko ne ita, opirna naklapanja neprincipijalnih demagoga.
Svakome od nas je neophodna stroga samokontrola i unutarnji rad na oienju rei od

svakojakih tetnih primesa.
Tematske misli
1. A na jeziku budi krt, zato to je on veoma sposoban da ini tetu, i to se bre kree, to manje
donosi koristi (sv. Nil Sinajski).
2. Re je izraz istine, sama istina, bie, delo (sv. Jovan Krontatski).
3. Ako ko izgovara beskorisne rei, ne sluaj ga, da ne bi pogubio tvoju duu (ava Isaija).
Egoizam
sadraj
"Nosim na oima vrst povez samoljublja
i zbog toga nita ne vidim,
te sedim kao u tami"
(atonski starac Arsenije)
Egoizam je pojam veoma dubok, izrazito ljudski, povezan s ljudskim sopstvom u njegovom
hipertrofiranom ispoljavanju. "Egostruktura" je prirodno svojstvo neophodno radi preivljavanja
i usavravanja. Meutim, zloupotreba panje prema sebi, doivljaj sebe kao neeg izuzetnog,
dovode do deformacija itavog sistema meusobnih odnosa u ovom svetu, ukljuujui odnose
meu ljudima, kao i odnose sa prirodom, i najzad sa Samim Bogom. U krajnjim stepenima
koncentracija egoistikog uticaja dovodi do toga da ovek kao da postaje sredite vasione, sve do
"obogotvorenja". Ovakva oholost iskljuuje (ili znatno smanjuje) mogunost da se doive drugi:
iskreni zajedniki doivljaj se zamenjuje, u najboljem sluaju, formalnim ueem, gasi se
duevnost i dobrota, tua nevolja se ne doivljava (i ne eli da se doivljava). ovek tada ivi po
zakonu samoljublja, a ne ljubavi, kako je zavetao Hristos. Egoistiki ovek eli iznad svega
linu korist i svuda je trai.
Ponekad je preterano zabrinut zbog svog zdravlja i bukvalno terorie zbog najmanjih sitnica
svoje najblie i lekare, vremenom postajui neretko potpuno nepodnoljiv za okolinu. On moe
biti dobro vaspitan, ali e se ipak njegov egoizam otkriti ve u razgovoru suvie estom
upotrebom rei "ja" i odsustvom iskrenog interesa prema dogaajima koji ga se ne tiu i koji mu
ne obeavaju nikakvu korist.
Egoizam se ponekad sublimira (preobraava) u stvaralatvo, u neku delatnost ili politiku. Bavei
se njima, ovek se toboe odvraa od samoljublja, ali neizbeno mu se vraa ponovo, jer je
prikovan za svoje "ja" kao lancima.
Svetootako uenje usmerava podvinika ka preosmiljavanju sopstvenog "ja" u pravcu

razmiljanja o svom nesavrenstvu, o uinjsnim grekama (gresima) i radi na njihovom
ispravljanju, kroz samopoznanje i samovaspitanje linosti. Ponekad se saveti mudraca-asketa
ine suvie strogim i teko izvodljivtm ("ivi tako kao da te ve nema na belom svetu", "odreci
se sebe", "smatraj sebe iskreno gorim od svih ivih bia". "umri za sebe", "ko si ti, ako ne prah i
pepeo" i drugi). Uporedo s tim ove mudre preporuke zaista su neophodne radi suzbijanja duha
gordosti, nadmenosti i lane nadmoi nad drugima.
Kako nas bolno pogaa egoizam u naem svakodnevnom ivotu! ovek koji stoji prvi u redu
zahteva od prodavca da mu proda najbolji proizvod, ne mislei o tome ta e ostati onima koji
stoje iza njega. Ne primeuju vas, guraju bez izvinjenja. Svako tei da to povoljnije sredi svoj
posao, zaboravivi na blinje. A zato je najgore onim slabim, bolesnim, nemonim, siromanim i
ubogim. Deavali su se sluajevi kada bi prilikom prodaje neke robe za kojom vlada jagma,
nekom pozlilo. ovek bi padao, a pobesnela gomila je nastavljala da gura i ljudi su jedan za
drugim preskakivali preko palog oveka u trci za materijalnim (onima koji ive u Rusiji dobro su
poznate ovakve epizode).
Ponekad se egoizam prenosi na sopstveno dete koje (po miljenju roditelja) mora biti obavezno
najbolje od svih, najpametnije, najsposobnpje, najsrenije. Ponekad se troe ogromni napori i
sredstva, praena herojskim samoiortvovanjem, pa ak i spoljanjim odricanjem od sebe. Pa
ipak, i u ovom sluaju pokretna snaga je pre svega egoizam prenesen i izmenjen, neretko
vetaki maskiran.
Isto tako i snana ulna ljubav moe da bude toliko egoistina da zatvara vrata pred celim
svetom osim izabranog ideala. U egoizmu se skriva tragedija individuuma, ali je u njemu
utemeljena i mogunost preorijentisanja sebe u pravcu odricanja od svog hipertrofiranog "ja". I u

tome se sastoji razumom nedokuiva Premudrost Boija.
Tematske misli
1. ivi tako kao da te nema na ovom svetu, i stei e spokoj (prep. Antonije Veliki).
2. Poetak svih strasti je samoljublje, a kraj je gordost (prep. Maksim Ispovednik).
3. Poetak spasenja je osuda samoga sebe (prep. Nil Sinajski).
4. Ne treba se bojati spoljanjeg neprijatelja, na neprijatelj je u nama samima (prep. Jovan

Kasijan Rimljanin).
5. Glavni trud istinskog podvinika sastoji se u unienju svojega "ja" (atonski starac Arsenije).
6. Nikakav podvig ne moe biti dovoljno veliki, ako od njega nema koristi za druge (ce. Jovan
Zlatoust).
Drskost
sadraj
"Nejahani konj biva tvrdoglav,
a sin, preputen sopstvenoj volji,
postaje drzak"
(Sir. 30:8).
Danas je dolo do brkanja pojmova smelosti, nezavisnosti i slobode izraavanja volje sa

drskou, bezobzirnou, bestidnou i bezonou.
Za mnoge je staromodno uopte govoriti o moralu, savesti i asti. Skromnost se smatra maltene
kao fizika slabost, krotkost kao moralna nastranost, a stidljivost kao bolesno stanje koje treba
leiti. Ukorenjena predstava o tome da nae vreme zahteva snane, odlune, bezobzirne, izuzetno
preduzimljive i neosetljive ljude uslovljava i odgovarajue vaspitanje dece. I tako vidimo kako se
malo dete, nimalo se ne ustruavajui pred odraslima. ponaa obesno, preterano familijarno se
obraa starijima, ne reaguje na opomene. Potovanje prema starijem oveku je pojava prilino
retka u nae vreme. Praktino odsustvuje prirodna subordinacija po uzrastu, a samo strah pred
silom primorava na poslunost. Mladi ljudi se staraju da na sve mogue naine napumpaju
miie da bi potvrdili time svoju nezavisnost (onako kako je oni shvataju) i da ive kako im se
prohte. U mnogim porodicama nepravilno vaspitanje dovodi do toga da mala deca postaju idoli u
porodici, njima se svi klanjaju, trude se da ispunjavaju njihove hirove; neposlunost dece se
ponekad spaja s neopravdannm epizodama surovosti od strane odraslih, meutim, daleko ee
se fizika kazna uopte ne primenjuje.
Sveti Oci su se izjanjavali protiv slobodnog obraanja koje su nazivali drskou. "Nema strasti
svirepije od drskosti: ona je roditeljka svih strasti" - pisao je drevni podvinik iz 4. veka nae ere,
ava Agaton. "Majkom svih strasti" nazivao je drskost ava Dorotej (6-7. vek nae ere). Svetitelj
Ignatije Brjananinov takoe se jasno izjanjavao tim povodom: "Za sve je oigledno i shvatljivo
da slobodno obraanje lako i esto prelazi u najveu drskost i bezonost, biva uzrok svaa,
gneva, zlopamenja itd" (19. vek).
I zaista, shvatajui slobodu bukvalno kao mogunost da je sve dozvoljeno, savremena pokolenja
pokazuju udovino izopaene pojave koje su u takvim razmerama jo neviene u istoriji razvoja
oveanstva. Opadanje naravstvenosti zadobilo je karakter svetske epidemije koja se
pobedonosno iri po svim zemljama i kontinentima.
Postoji, istina, i druga krajnost: preterana strogost naravi koja ponekad dolazi do apsurda i
granii se sa surovou i fanatizmom. To je takoe svojevrsno ropstvo, iji jaram su doivela na
sebi mnoga pokolenja ljudi na odreenim istorijskim etapama. I ne vredi vie danas idealizovati
Domostroj ili srednjevekovne evropske obiaje i pozivati na vraanje preivelim oblicima koji
po svojoj sutini nisu bili humani prema oveku.
Posebna je pria kada se radi o enskoj drskosti. Jer pokuaj da se uniti svaka razlika u ivotu n
delatnosti izmeu mukarca i ene ne samo to je apsurdna, nego je i protivprirodna, jer enu je
Bog stvorio upravo kao pomonicu mukarcu (Post. 2:18).
enska tua je mnogo odvratnija od muke. A grubost od strane ene i psovka doivljavaju se u
gnusnijem obliku negoli od mukarca, iako se ne mogu opravdati ovakvi postupci bilo ko da ih
ini.
Ispravljanje svakog poroka mogue je samo od trenutka kada ga postajemo svesni. Deava se da
je ovek proiveo mnogo godina ne smatrajui svoje postupke runima. Odjednom, kao da se
probudio iz grehovnog sna i iznenada se uasnuo, progledao, otkrilo mu se istinsko stanje stvari.
Ovakvo osveivanje esto i dovodi do pokajanja i elje da se zapone drugaiji ivot, lien
poroka i svake gnusobe. Upravo tako i tee da ive Hriani koji su na najvii stepen uzdigli in
ispitivanja svoje savesti koja odraava u sebi sve strane ovekovog ivota. Posle uvianja poroka
i pokajanja potrebna je vrsta elja za njegovim ispravljanjem: "Stekni vrstinu i ona e udaljiti
od tebe slobodu u ophoenju prema blinjima, uzrok svih zala u oveku" (Varsonofije Veliki i
Jovan, njegov uenik, 6. vek nae ere).
"Bez najveeg nadzora nad sobom nemogue je uspeti ni u jednoj vrlini" - pisao je sv. Ignatije
Brjananinov. Samo nepristrasan i briljiv nadzor (bez samoopravdanja) i uslovljava postepeno
izbavljenje od neeljenih navika, poroka i nedostataka. Uporedo s tim, ovakav unutarnji rad je
izuzetno sloen i dugotrajan i retko uspeva van Hrista. Tako je, na primer, Lav Tolstoj od
mladosti sistematski vodio dnevnik u koji je ukljuivao i analizu nepristrasnih samoposmatranja,
mnogo je radio na svojim nedostacima, ali nije mogao da se izbavi od glavnih: gordosti i tatine.
(Iako ih je muno bio svestan, trudio se da pojednostavi sebe, da bude blii prostom narodu,
prirodi, slui Otadbini, itd. Skupa s tim latio se da ispravlja Sveto Pismo, da misionarski
pouava oveanstvo kako treba da ivi, stvorio je u sutini antihriansko uenje, a istovremeno
je, u svojim najboljim delima. ostao moda nesvesno pravoslavan. Imam u vidu, naravno, pre
svega, knjievna remek-dela, kao to su "Rat i mir", "Ana Karenjina" i neka druga.)
Da bismo se izbavili od drskosti, neophodno je postii i teiti stanjima koja su suprotna

grehovnim. U prvom redu radi se o smirenju i krotkosti kao temeljima hrianske naravstvenosti
i koji vode napretku u vrlinama i iskorenjivanju unutarnjih nesavrenstava.
U ruskom jeziku postoji jo jedna re koja je slina ovoj po zvuku. ali koja ima sasvim drugaiji
smisao: "smelost"[1]. U sutini, initi neto smelo, znai initi odluno, ali i pravedno. Tako su
Apostoli smelo blagovestili Re Boiju, putujui po razliitim zemljama. Isto tako smelo treba
braniti pravdu, istinu, boriti se protiv lai, zla i nasilja.
Ava Dorotej o drskosti
"Drskost biva raznolika: moe se biti drzak i reju i pokretom i pogledom. Od drskosti neki
upada u praznoslovlje, govori svetovno, ponaa se smeno i podstie druge na nepristojni smeh.
Drskost je i to, kada neko dodirne drugoga bez potrebe, prui ruku na nekog koji se smeje, gurne
ga, otme mu neto iz ruke, bestidno posmatra koga. Sve to ini drskost. Zato nema nieg
tetnijeg od drskosti, zato to ona i jeste majka svih strasti..."
Prep. Varsonofije i Jovan, njegov uenik

"Postoje dve vrste slobodnog ophoenja: jedno potie od bestidnosti i koren je svih zala, a drugo
potie od veselosti; uostalom, i ovo drugo nije sasvim korisno... I u smehu ne treba davati sebi
slobodu, ve obuzdavati pomisli da bismo na najbolji nain izbegli taj smeh".
NAPOMENE:
1. derznovenie - smelost - prim. prev.
Lukavstvo
sadraj
"Postoji lukavstvo, i to je gnusoba''
(Sir. 19:20).
Lukavstvo nastaje od lai, a otac lai, kako tvrdi Sveto Pismo, jeste sam avo (Jn. 8:44). "Svim
silama se trudi da ne izgovori ustima jedno, imajui drugo u srcu", "ne uspostavljaj prijateljstvo
s lukavim ovekom" - kae se u Otaniku koji je sastavio sv. Ignatije Brjananinov. Mnogo misli
koje razobliavaju lukavstvo sadre knjige Starog Zaveta, to svedoi o drevnim tradicijama
naravstvenog neprihvatanja ovog poroka. "Odbaci od sebe laljivost usta, i lukavstvo jezika
udalji od sebe" (Pri 4:24), "U lukavu duu nee ui premudrost" (Prem. 1:4).
La je tua istini, koliko god se ona spolja nevinom inila. Postoji pojam "sveta la", ali i ona je
samo delimino opravdana. zbog slabosti i nemoi onoga radi koga se izgovara. (Na primer,
lekar govori beznadeno bolesnom oveku da e se njegovo stanje popraviti.) Lukavstvo je
povezano sa prepredenou, podmuklou, ono je neiskreno, pritvorno, licemerno. Lukav ovek
se prepoznaje po oima, izrazu lica, pokretima, stisku ruke. "Od takvih ljudi nije lako ukloniti se
i spasti se od tete koju nanose, zato to je njihovo lukavstvo duboko prikriveno maskom
prijateljstva" - ui sv. Vasilije Veliki. "Lukavo srce je koren i izvor greha" - izobliava sv.
Simeon Novi Bogoslov.
Danas su nad dobro poznate lukave rei o Rusiji i blagostanju naroda, rei onih koji se, pravei
sebi karijeru, prikrivaju lepim i patriotskim frazama.
Ali esto i sopstveni unutarnji lukavi glas naaptava: "Uzmi. niko te nee videti", "Nai sebi
ljubavnika, pa sve danas tako ive", "Ponudi mito tome i tome, i poslovi e ti krenuti' i sl. A
ponekad ovek, elei da ini dobro, uopte ga ne ini, ili, kada uini neto zaista od istog srca i
bez koristoljublja, osea lukave pomisli gordosti, udnje za priznanjem i sopstvenom koriu.
"Kao to su od gorkog korena i grane, i lie, i cvetovi, i plodovi gorki, tako su i u lukavog
oveka i hod, i pogled, i izgled, i radnje lukavi" - pisao je sv. Jovan Zlatoust.
Neophodno je odgajati u sebi iste misli, bez kombinatorike i proraunatosti, misli koje
neposredno idu iz srca. "Lukave pomisli odvajaju oveka od Boga" - napominje sv. Nil Sinajski.
Vodite unutarnju borbu ak i sa najmanjim projavama lai, ne samo u velikom. nego i u malom,
ak i u najmanjoj rei ili duhovitosti teite da izbegavate neistinu. Misliti jedno, govoriti drugo, a
raditi tree jeste deviza politiara i spletkaa, dok je duhovni ovek celovit, ist i slobodan od
lai, to se odraava i u izrazu njegovog lica, u otvorenom, svetlom, iskrenom pogledu, u
mirnom, iskrenom glasu i pravednosti postupaka. Iskorenimo u sebi lukavstvo!
Tematske misli
1. Lukavstvo je la koju teko ljudi odmah prepoznaju. Lukavstvo se i sastoji u tome to nema
jasni temelj, a da bi se doprlo do tla, na kojem stoji taj temelj, treba utroiti mnogo snage i
energije, a ponekad i vremena (ep. Jovan ahovskoj).
2. Ono se naziva lukavstvom zato to stvara muku i iscrpljenost onome koji mu se predao (sv.
Jovan Zlatoust).
3. Dua takvog oveka (lukavog) uvek je ispunjena tugom, misli njegove su uvek nevesele (sv.
Jovan Zlatoust).
Zavist
sadraj
"Trai sebi korist, a drugome ne eli propast".

"Od tue nevolje nee biti sit."
(ruske narodne poslovice)
Malo je onih koji nisu upoznati sa tunom biblijskom priom koja pripoveda o bratoubistvu zbog
zavisti. Starozavetna tema o Kainu i Avelju nosi kroz sva vremena pounu re o tom stranom
poroku. "Hae vreme je donelo ljudima stradanja, recimo otvoreno, stradanja neviena u istoriji
- pisao je sjajni ruski filosof Ivan Iljin , njihov glavni izvor je zavist."
Ima mnogo pounih rei koje upozoravaju na ovaj strani porok i sadre se u delima Svetih
Otaca: "Kao to ra razjeda gvoe, tako i zavist razjeda duu u kojoj ivi" - istie jedan od
stubova svetootake mudrosti, sv. Vasilije Velikp. A drugi vaseljenski uitelj Crkve, sv. Jovan
Zlatoust, jo je u 4. veku nae ere s gorinom govorio: "Sada se zavist ne smatra ni porokom. te
se zato ljudi i ne brinu da se izbave od nje".
A u nae vreme, osim u propovedi posle hrianskih bogosluenja, gde ujemo razobliujue rei
protiv ove duhovne bolesti? Da li se ozbiljno zamislimo nad time ta je stvarno zavist strano zlo
i najozbiljnija bolest due (jer gde je zavist, tamo je n mrnja i svi neophodni unutranji uslovi za
svesnu zlonamernost, podlost, intrigu i zao postupak)?
Zavidljiv ovek potpuno realno strada. esto loe spava, malo jede, ne moe da se skrasi, nita
mu ne odgovara, itd. Pada mi na pamet jedna stara pria u kojoj arobnjak obeava da e ispuniti
svaku elju nekakvom oveku samo pod uslovom da susedu tog oveka bude dato dvostruko
vie. I tada, kao odgovor na ovaj uslov, zau se zapanjujua molba: "O, iskopaj mi jedno oko!"
Izvrstan primer opsednutosti zaviu, kada je ovek spreman da svesno sebe osakati, samo da
blinjemu bude jo gore.
LJudi se na zemlji ne raaju jednaki i ne mogu bitn u svemu jednaki. Ta doista avolska parola o
sveoptoj jednakosti izazvala je zavist u vapijuem obliku revolucionarnog razbojnitva.
"Gomila koja stalno brojano raste i sve vie podie glavu, izgara od strasti prema uivanjima.
od zavisti prema svakome ko uiva" pisao je Ivan Bunjin jo 1924. godine , i jedni (oni koji
eznu za kupcima) zaslepljuju je bleskom svetskog trita, drugi (koji eznu za vlau) raspaljuju
njenu (gomile) zavist.
Zavist je umnogome uslovljena nedovoljnom verom u Najvii Sud. oveku ponekad biva krivo,
kada se neko nepravedno bogati i stie bogatstvo na nepoten nain ili je nezaslueno uzdignut,
ali neka to budu problemi tog oveka, a ne nai. Jer svako e u svoje vreme morati da poloi
raun za sebe. Osim toga, Boiji promisao je nedokuiv za smrtnika, ali on postoji i nije na nama
da sudimo o njegovoj pravednosti. To ne znai da ne treba da se borimo protiv nepotenja,
prevara, lopovluka i drugih poroka. Ali ta borba u prvom redu treba da potie iz sopstvenog
linog primera, iz sopstvene naravstvenosti, a ne da poinje odmah pobunom i fizikim
pogromima. Primena fizike sile i nasilna izolacija drutva od prestupnih elemenata - jesu krajnje
mere koje, po reima Semjona Fraika, slue tome da se ne dozvoli stvaranje pakla na zemlji.
Trudite se da nikome i ni zbog ega ne zavidite, ni u malom, ni u velikom. Svetootaka mudrost

vidi kriterije osloboenja od zavisti u radosti kada primimo vest da je neko neto stekao, ma ko
to bio, ak i neprijatelj. Ako se iskreno radujete za svakoga kome je neto polo za rukom ili ga
je zadesila srea, znai da je sve u redu. Ako vas pak gloe skriveni crv nezadovoljstva i mui
vas neko pritajeno oseanje, otvoreno priznajte sebi to, ali ne poistoveujte zavist sa svojim
unutarnjim "Ja", svojom duom, ve se odnosite prema njoj (prema zavisti) kao prema stranom
telu, kao prema izraslini koja parazitira u vama. Ne pothranjujte zavist svesno i ona nee moi da
preivi samostalno. bez vae pomoi. A zajedno sa odlaskom zavisti pojavie se oseanja
duevne lakoe, spokojstva i mira. "urite da inite dobro!" - voleo je da govori poznati ruski
doktor F. Gaaz, a u dobrom srcu nema mesta za zavist.
Tematske misli
1. Zavist je alost zbog sree blinjega (sv. Vasilije Veliki).
2. Ko je stekao zavist, stekao je s njom i avola (cv. Isak Curin).
3. Zavist je ki gordosti: umrtvi majku i njena erka e poginuti (bl. Avgustin).
4. Demon zavidi ljudima, a nipoto drugom demonu, a ti, ovee, zavidi oveku (sv. Jovan
Zlatoust).
5. Zavidljivac kodi samome sebi pre negoli onome kome zavidi (ce. Jovan Zlatoust).
6. Zavist je poput moljca koji jede onu odeu u kojoj se raa (cv. Dimitrije Rostovski).
Siromatvo i bogatstvo
sadraj
"Ti govori: bogat sam, i obogatio sam se, i nita mi ne treba:

a ne zna da si nesrean, i jadan, i siromaan, i slep"
(Otkr. 3:17).
Hrianstvo mnogi shvataju kao religiju siromanih, bednih i ponienih, a duhovnost kao
mudrovanje udaka koji sebi nisu nali mesto u drutvenom ivotu. To je u korenu netano.
Meu Hrianima je uvek bilo i ima, po zemaljskom shvatanju, kako bogatih, tako i siromanih
ljudi. Evanelska osuda bogatih (Lk. 6:26) ne znai osudu postojanja takvih ljudi, ve samo
duhovnog porobljavanja ljudske due koja je vodi strasnoj pomami i gubitku istinskih vrednosti.
Samo po sebi bogatstvo nije zlo, ali esto biva izvor mnogih nesrea. Setimo se koliko je tekih
zloina izvreno zbog novca, koliko ivota je pogubljeno zbog srebroljublja, koliko spletaka,
zavisti, podlosti, izdaje, osvete i nesree skriva u sebi bogatstvo.
Po svojoj prirodi ljudska dua je sklona izopaenoj ljubavi (idolopoklonstvu) prema predmetima
prolaznim i materijalnim. Ova preljuba due podstie i povlai za sobom nezasito raspaljivanje
drugih poronih sklonosti, kao to su: la, kleveta, tatina, gordost i druge.
LJudi Boiji po pravilu se opisuju kao besrebrenici, iako se meu potovanim Svetima sreu i
imena uglednih velikaa, knezova, vojskovoa. Nedokuivi su putevi Gospodnji, ali licemerno
siromatvo bez istinskog duhovnog siromatva moe biti isto tako pogubno, kao i dobrovoljno
sakaenje ili bolest. "Bogatstvo moe biti blagosloveni dar Boiji. I siromatvo takoe.
Bogatstvo moe biti prokletstvo za oveka. I siromatvo takoe" pisao je arhiepiskop San-
Franciki Jovan (ahovskoj). I zaista, ocena koja se tie bogatstva i siromatva n u smislu
koliine i u smislu kakvote - veoma je relativna po svojoj sutini. Neki koji danas smatraju sebe
siromasima, ne trpe, ustvari, nikakvu oskudicu u hrani, stanovanju, odei, ve samo imaju
materijalne tekoe, a takoe oseaju nezadovoljstvo zbog svojih drugih nezadovoljenih potreba
(neretko preteranih). Ima znaaja i prividno poniavajui karakter njihovog poloaja u poreenju
sa srenijim susedima. Proseno imuni ruski graanin, na primer, prema zapadnim merilima je
prosto prosjak, pa ipak u svojoj zemlji on se takvim ne smatra.
Da li je siromatvo uVek dobro, a bogatstvo loe? Isti vladika Jovan ahovskoj u svom
poglavlju, specijalno posveenom ovoj temi, pie o tome sledee: "Siromatvo koje ivi od
zavisti, odie ubistvom, nije blagosloveno evanelsko siromatvo. To je uasno siromatvo. Isto
tako i smireni vlasnik bogatstva koji sebe smatra samo onim koji upravlja (v. Lk. 16) tim
bogatstvom koje pripada Tvorcu, i pravedno ga poseduje, koji tvori milosre tim putem, svakako
da ne moe biti ubrojan u one bogatae o kojima je Spasitelj rekao: "Teko njima". Ne, nije
takvim bogataima teko, ve radost, i to radost vena".
Bez istinskog duhovnog podvinitva-prizvanja siromatvo je ak najee poniavajua

posledica sutinskog ograniavanja spoljanje, a i unutranje slobode (na primer, u pitanjima
prevoza, milosra, dobrovoljnih priloga, kao i iz drugih razloga, jer odsustvo sredstava moe biti
prepreka za izraavanje dobrih i duhovnih ovekovih pobuda: na primer, ovek nema
mogunosti da se pokloni svetim mestima, da da prilog za izgradnju hrama, a ponekad ak i da
da milostinju, jer je, u sutini, i sam siromah, samo to ne prosi, ve trpi oskudicu). Zato su po
sebi bogatstvo i blagostanje, steeno pravednim radom, potpuno normalne pojave zemaljskog
ivota, naroito pod uslovom pravilnog unutarnjeg (duevnog) odnosa prema njima. Na tom
planu ne sme da preovlauje egoistiko koristoljubivo sopstvenitvo, ve oseanje evanelskog
upravnika ili pravednog uvara vrednosti na korist ne samo sebi, ve i blinjima.
Neretko dar bogatstva nadoknauje ljudima uskraenost mnogim drugim darovima. Osim toga,
ne doivevi siromatvo, teko je istinski oceniti, ak i prema zemaljskom (to jest, neduhovnom)
shvatanju, dobra koja prua bogatstvo i potovati ih kao dar Boiji (potovati s trepetnom
zahvalnou, a ne sebino drhtati za nagomilano bogatstvo!). Neophodno je takoe oseati
odgovornost za pravino i pravedno korienje tog dara. Samo krajnji oblici asketike i
religioznog fanatizma (raunajui tu i politiki; na primer - komunisti) mogu pozivati na
sveopte dobrovolo siromatvo ili uravnilovku, bez dostizanja odgovarajuih duhovnih stanja.
Evanelski Spasiteljev poziv mladiu da proda svoje imanje i poe za NJim (Lk. 18:22) ima
duhovniji smisao i konkretnu usmerenost, jer taj mladi je bio ne samo bogat. nego i duhovno
porobljen, u izvesnom stepenu opsednut bogatstvom, iako je i teio pravednom bogougodnom
ivotu. U Evanelju nema pomena o tome da je Hristos pozivao sve bogatae da razdaju svoja
imanja i pou za NJim (meu NJegovim uenicima bilo je takoe i bogatih i uglednih ljudi).
Dakle, mnogo je vanije duhovno nesticanje (up. "blaeni siromani duhom"), a ne svetovno
siromatvo. Osim toga, kako je pisao ep. A. Sem. Tjan-anski: "Novac - to su uvek samo
sredstva, a ne vrednost i cilj. Onaj koji obogotvorava novac, tj. sredstvo, porie stvarne
vrednosti". "Dobro je bogatstvo u kojem nema greha" kae Biblija (Sir. 13:30). U Svetom Pismu
se neretko nedvosmisleno ukazuje na to da je bogatstvo Boija nagrada za marljivost i
pravednost (uporedite: "U domu pravednika je obilje blaga, a u domu bezbonoga - rastrojstvo",
Sir. 13:5). I jo tim povodom: "Bogatstvo se zbog sujetnosti troi, a onaj koji sabira trudom,
umnoava ga" (Sir. 13:11), "Neki postaje bogat zbog razboritosti i tedljivosti svoje, i to je deo
njegove nagrade" (Sir. 11:16).
Narodima i zemljama koje su potovale zapovesti Boije, davale su se velike nagrade u vidu
neizmernih bogatstava i procvata (setimo se procvata Vizantije ili Rusije). I obrnuto, propadala
su i ruila su se carstva zbog otpadnitva i naravstvenog (moralnog) raspadanja koje se na starom
jeziku karakterie kao "umnoavanje bezakonja".
Prema tome, spoj materijalnog napretka s nesticanjem, duevnom dareljivou, pa ak i

siromatvom mogue je, o emu svedoe i istorijski primeri. Pa ipak, od svega je najvanije
duhovno bogatstvo i njegovo umnoavanje, kao i zadovoljstvo hlebom nasunim, jer istinski je
bogat samo onaj koji je zadovoljan i ume da se raduje onome to ima, a veni je siromah onaj
koji pati od neprestane udnje za bogaenjem.
Ova tema je specijalno pokrenuta zbog krajnosti u koje dospevaju neki ljudi prilikom tumaenja
principijalnog pitanja o spojivosti materijalnih dobara s duhovnim ivotom i verom u Hrista.
Tematske misli
(Sveti Jovan Zlatoust o bogatstvu i siromatvu)
1. Ono (siromatvo) je bezopasno pribeite, tiho pristanite, svagdanje spokojstvo, daleka od

opasnosti radost, isto zadovoljstvo, ivot nepomuen i spokojan, srea neoboriva, majka
mudroljublja, uzda nadmenosti, odbacivanje muenja, koren smirenoumlja.
2. Bogatstvo je nezahvalni begunac, nepomirljivi ovekoubica, neukrotiva zver, stena strma sa

svih strana, podvodni kamen koga neprestano zapljuskuju valovi, more uzburkano bezbrojnim
vetrovima, teki tiranin, vlastelin svirepiji od svakog varvarina, neprijatelj nepomirljivi, protivnik
neumoljivi koji nikada ne obustavlja svoje neprijateljstvo prema onima koji ga poseduju.
3. Ako imamo bogatstvo, upotrebljavaemo ga onako kako treba.
4. I bogatstvo je dobro, ali onda, kada ono ne poseduje one koji ga imaju, ve kada izbavlja
blinje od siromatva.
5. ...Nije bogatstvo zlo, ve niskost due koja pretvara bogatstvo u siromatvo.
6. Avraam je vladao bogatstvom na korist svih namernika i svih potrebitih.
7. Mi moramo da uvamo imovinu tako kao da nam je ona tua.
8. Preziraemo novac, da ne bismo izgubili iz vida svoje prijatelje.
9. to je veim bogatstvom ko okruen, to ga vie eli.
10. Siromaan je onaj ko ne moe da podnosi siromatvo.
11. Ako je on estit i bogat, to je pravedno.
12. Ako bogatstvo dospe u ruke glupaka, ono ga ini jo glupljim, a ako dospe u ruke
razvratnika, ini ga jo razvratnijim.
13. A novac postoji ne radi toga da bismo ga uvali, ve radi toga da ga koristimo na dobro.
Podmitljivost
sadraj
"Kod staraca je pisano:
sve dok postoji elja za davanjem i uzimanjem,
ne oekuj mira"
(sv. Teofan Zatvornik).
Uzroke podmitljivosti treba traiti u nekolikim porocima: laljivosti, srebroljublju, egoizmu,

tatini i gordosti. "udnja za linom dobiti krije se u svim narodima, od najviih do najniih
slojeva - pisao je ruski filosof Ivan Iljin ... bolest podmitljivosti se iri po svetu kao prava
epidemija... ono to privlai, rastae i razvraa uopte nije samo zlato i "devize", nego i lini
uspeh, lina karijera, svako politiko i novinarsko 'napredovanje', poast, vlast i zakulisni uticaj.
Jednom reju, sve ono to izdie oveka iznad gomile, dajui mu mogunost da 'figurira', da se
uznosi i uiva".
Kod nas se danas prodaju sudije i profesori, diplomati i politiari svih nivoa, umetnici i lekari,
ljudska tela, pa ak i delovi lea (transplantanti). A da se i ne govori o viemilionskoj armiji
inovnika koja kao i pre ivi uglavnom od miga, zloupotreba i svih moguih poklona. "Povoljni"
uslovi za sve to, jesu poluozakonjena laljivost u dravnim razmerama, smeno niske zarade
dravnih inovnika, gubitak savesnosti, pobonosti i potenja.
Istiniti podvinici svetosti i blagoaa nisu se prodavali ni za kakva blaga, ve su naprotiv,

prezirali svaku korist i bogatstvo, naroito ono steeno nepravednim putem. Judina podmitljivost
ula je u istoriju svih vremena i epoha kao simvol najvee duhovne katastrofe koja je dovela do
zloina pred celim oveanstvom.
"Novcem treba vladati kao to dolikuje gospodi - tako da mi vladamo njime, a ne on nama" -
pisao je jedan od vaseljsnskih uitelja Crkve, sv. Jovan Zlatoust.
Jedna danas tako rairena vrsta podmitljivosti, kao to je potkupljivost, u stara vremena u Rusiji
se nazivala lihvarstvom. Ovaj porok u drutvu se duboko prezirao, pa ak ni u inovnikoj
sredini nije bio naroito iroko rasprostranjen, o emu svedoi izuzetno mali broj sudskih
postupaka tim povodom u predrevolucionarnoj Rusiji. "Lihvarstvo je strast krajnje izopaenih
ljudi kod kojih se krije u srcu bezbonost" - pisao je ruski svetitelj Tihon Zadonski koji se i sam
odlikovao nesticanjem.
U Svetom Pismu se kae da lihvari nee naslediti Carstvo Boije (1 Kor. 6:10). Starozavetni
prorok Jelisej odbio je da uzme novac ponuen za leenje, a njegov sluga Gijezije koji je tajno
uzeo srebro bio je kanjen time to je oboleo od gube (4 Car. 5:2027). Podmitljivost esto
izazivaju ljudi koji su navikli da ive po zakonima potkupljivanja i podmiivanja. Na Zapadu se
ovakve pojave nazivaju korupcijom i odnos prema njima je veoma strog, bez obzira na linost
koja je uhvaena u mahinacijama i neasnoj igri. (Setimo se burnih procesa u SAD, Italiji ili
Nemakoj, gde su na optueniku klupu dospevali ak i lanovi vlade.)
Meutim, od neposredne neumeanosti u realni postupak daleko je vanija duevna sklonost koja
iskljuuje nepotenu i lanu pogodbu. Ali kako je to teko vaspitati u sebi, kada "ovaj svet" ivi
po svojim podlim p koristoljubivim zakonima. Pridravajui se principa pravednosti, ovek se
brzo u oima svoje okoline pretvara u belu vranu, postaje otpadnik, i kao da poinje da "ispada"
iz sveta. Pa ipak, hiljadu puta su u pravu oni koji se, bez obzira na modu vremena ("svi sada tako
ive") i lane pretpostavke trude da svoj ivot usklade sa saveu i ive po evanelskim
zapovestima. Radi tih ljudi se moda i odrava u ivotu oveanstvo na zemlji. NJima pripada
budunost.
Tematske misli
(Ivan Iljnn o podmitljivosti)
1. Istinski graanin ni za kakva bogatstva sveta nee poeti da pijunira u korist susedne drave,
on ni pod kakvim uslovima nee raditi mimo dravnih zakona za mito; on nee podrivati
monetarni sistem svoje zemlje spekulacijama, on se nee bogatiti uvozom koji je tetan za
njegovu dravu, itd.
2. Savremeni ovek je prestao da veruje u Boga i upravo zato tako rado i lako prodaje svoju duu
avolu.
3. U pravu su, hiljadu puta su u pravu oni koji vie vole oskudan ivot i utljivu usamljenost,
nego dvolinost i podmitljivost, jer u njima, upravo u njihovom stanju otpora potkupljivosti, ivi
i sprema se budua Rusija.
O naoj netanosti
sadraj
"Bolje ti je da ne obeava,
negoli da obeava i da ne ispuni"
(Prop. 5:4).
Svetootako uenje ne posmatra u konkretnosti pitanje o tanosti u socijalnom aspektu, ali

duhovni znaaj vremenskog faktora. tvarnog po svojoj prirodi, oznaen je prilino jasno. "Koji je
vera i u najmanjem n u mnogom je veran" - kae Sveto Pismo (Lk. 16:10).
Biti veran u malome, to znai biti taan u vremenu, taan gospodar svojih rei i obeanja.
ovekova netanost pokazuje ne samo nemarnost, lenost ili zaboravnost, ve je prava pravcata
la, neodgovornost i vapijue gaenje istine.
U Rusiji je netano praktino sve: jezik, informacije, obeanja politiara, saobraaj. sam
drutveni ivot. LJudi lau na svakom koraku: jedni druge i sebe same. Deca se vaspitavaju da
budu laljiva. La nas kao kuga, kao tumor, pogaa sve dublje i bezizlaznije. Lane misli
stvaraju lane rei, rei se pretvaraju u lana dela, i eto. tu je ve lana umetnost, lana kultura,
lana politika, porodica, i najzad, lana zemlja. Ve su doli i do vere. Svetinja nad svetinjama u
stranoj je opasnosti od nasrtaja lai, a svaka la, kao to je poznato, od avola je, on je njen
otac, nadahnjiva i veti dirigent.
ta da se radi? Kako se izbaviti od sramne lai i netanosti u svemu? Treba poetn od sebe.
Neprestano i svakodnevno polaganje rauna pred svojom saveu treba da ukljuuje n pitanja
ovakvog tipa: "Nisam li podvalio kome?", "Nisam li prevario koga?", "Da li sam tano odrao
svoju re?", "Da li sam na vreme ispunio obea nje?", "Kasnim li bez razloga?", "Zadravam li
tue?" i druga.
Netanost i nemarnost prema vremenu podstiu isprazno traenje vremena, raspustan ivot,
besposlienje, nerad i lenost. Jo je ap. Pavle pozivao da se ceni vreme, govorei da su "dani zli"
(Ef. 5:16). A sam ovek je, po reima ap. Petra, kao trava, brzo protie na zemaljski vek "jer je
svako telo kao trava, i svaka slava oveija kao cvet travni: osui se trava i cvet njen otpade" (1
Pt. 1:24). I samo istina vodi venosti u svojoj prvosazdanoj istoti. "Veran u malom i u velikom
e biti veran".
Rune rei (skvrnoslovlje)
sadraj
"Nikakva rava re da ne izlazi
iz usta vaih, nego samo dobra..."
(Ef. 4:29).
U Svetom Pismu se kae da "e za svaku praznu re koju kau ljudi", dati odgovor, "jer e zbog
svojih rei biti opravdan i zbog svojih rei biti osuen" (Mt. 12:36).
Sveti Oci su se sa neobinom briljivou i strahopotovanjem odnosili prema svakoj rei,

tavie, obraali su panju na svaku misao, trudei se da ne ispuste i ne ostave bez panje
nikakvu neisgotu u psihikoj sferi. U svetootakom uenju postoje stavovi da svaka isprazna i
gnevljiva re donosi tetu kako dui onoga koji govori, tako i onima koji ga sluaju, udaljavajui
ih od Boga-Rei.
Skvrnoslovlje je neposredno povezano sa svetom zla i nije sluajno to to je ono prirodno, pa ak

i organski, stopljeno u jedno sa likovima i sutinama zloinaca, pijanica, narkomana, prostitutki,
reketaa i ostalih asocijalnih elemenata.
Ono potie od sveta zla, a otac zla, kako smatraju Hriani, jeste avo.
Skvrnoslovlje nisu samo prljave rei, to su odgovarajue vibracije due koje izlivaju gnusobu u
etarski prostor, to je izazov dobru, pravdi, ljubavi i Samome Bogu.
Najgrozniji sastavni deo ruskog skvrnoslovlja jeste psovka koja vue korene iz pradavne
prolosti, iz stranih vremena mongolsko-tatarske najezde, kada je skvrnavljenje svega svetoga i
razvraanje majice Rusije bilo praeno posebnim paganski ruganjem sa odgovarajuim
smisaonim izrazima, to je i bilo prihvaeno n ukorenjeno, kao i mnogo toga iz tatarskog
leksikona.
Psovka je sramna mrlja zaudaranja i smrada koja je prodrla duboko u duu ruskog naroda s
neobinom jainom i snagom. Ukloniti tu mrlju nije uspelo nijednoj vlasti tokom cele nae
istorije.
U dananje vreme bujica skvrnoslovlja neizmerno se umnoila i postala je neto poput

uobiajene pojave. Po svoj prilici, nedostaje samo ukaz predsednika o zvaninom knjievnom
ozakonjenju psovke i obuavanju psovanju poev od obdanita.
Danas se rugaju rei visokotirane bestidne zle i gnusne knjige, izgovaraju prljavtinu glumci sa
scene, a ekrani su preplavljeni cinizmom i prostakom psovkom.
Psovka nisu samo rei. Psovka je ovekov nain ivota, njegova unutarnja organizacija i kultura.
Kao senka, uporedo sa skvrnoslovljem idu razvrat, surovost, prostatvo i cinizam. I uvek
bezverje.
Oni koji koriste psovku naruavaju zapovesti Boije (peta zapovest), i druge duhovne zakone,
ine teki greh; mislim da danas veoma blago postupaju pastiri pravoslavne Crkve koji praktino
ne pribegavaju odreivanju epitimija i doputaju da se prieuju oni koji se duboko nisu
pokajali zbog sagreenja skvrnoslovlja, oni koji su time hulili majku koja simvolie sam ivot.
Srce se stee kada ovek vidi porodice, gde se mala deca kreu u atmosferi otrovne psovke i
sama psuju, ak i kada nisu svesna smisla onoga to govore.
Psovka je lagano samoubistvo nae nacije, to je bezumlje, bogohuljenje, to je prijava na

dobrovoljno istrebljenje. izbor sopstvene sudbine poput biblijskog Sodoma i Gomore. Kakvo
moe biti ozdravljenje i poboljanje naeg ivota, kada ovako cveta skvrnoslovlje, praznoslovlje
i politiko blebetanje?
Od istote misli i rei mora poeti svako istinsko ozdravljenje svake oveije due.
Ako policijske patrole spokojno prolaze pored psovaa, tavie i same uasno psuju, kakvi su
onda to straari poretka? Ili je poredak samo to kada te ne ubijaju?
Psovka je nespojiva ne samo sa svetou, nego i sa elementarnim vaspitanjem i kulturom.
Skvrnoslovlje je neprosveenost, neobrazovanost (ak i ako ljudi imaju diplome nekolikih

fakulteta ili titule akademika svakojakih nauka).
Skvrnoslovlje je preljuba sa razvratom, odsustvo samokritike, guba due, zaudaranje i smrad u

srcu, jer iz srca, po reima Spasitelja, izlazi sve ono gnusno to skvrnavi oveka (Mt. 15:18-20).
Kada e ljudi najzad shvatiti da Re, isto kao i delo, upravlja i odreuje na ivot, i da mora biti
orue istine, mira, dobra i ljubavi na zemlji, "jer e zbog svojih rei biti opravdan, i zbog svojih
rei osuen!"
Kritika i kritizerstvo
sadraj
Kritika je pravedno izobliavanje nedostataka s dobrim ciljem. Kritika nije pakosno izrugivanje
nad slabou ili svesno ponienje blinjega. Prava kritika mora biti konstruktivna, velikoduna,
mora polaziti od istog ljubeeg srca, ii (poticati) od istine, odraavajui samu istinu, mora biti
pravedna, lojalna. ali istovremeno nepomirljivo-bespotedna prema zlu.
Ovakve primere nalazimo u Svetom Pismu, gde istinu saoptavaju Proroci, Apostoli i Sam
Spasitelj.
Kritikovati znai preuzimati na sebe veliku odgovornost za pravednost svojih rei i za korisnost i
neophodnost izobliavanja.
Mnogi danas smatraju sebe istinom u krajnjoj instanci, samovoljno sebi dodeljujui misiju sudije
i tuioca. Vide trn u tuem oku, ne primeujui brvno u oku svom.
U dananje vreme u Rusiji svi kritikuju sve. ak i deca raspravljaju o nedostacima vlade. Utisak
je da bukvalno svi znaju sve, kako je trebalo i kako nije trebalo da se radi u optedravnim (pa
ak i svetskim) razmerama.
Neumorno kritikuju postojee stanje stvari politiari svih boja. Lavina kritike protiv sadanjih
politikih voa obruuje se sa tribina u periodu predizbornih kampanja. Mnogi od onih koji su
naroito gnevno i nemilosrdno kritikovali sve, ukljuujui i predsednika, koji su na izobliavanju

tuih nedostataka doli na vlast, nita bolje u svojoj realnoj delatnosti nisu pokazali, ak su,
naprotiv, dostigavi eljeni cilj, pokazali nekompetentnost, ogrezli u korupciju i slino. Ovakva
vrsta kritike: zlobna, dounika i kretava, vulgarna, zajedljiva, una - karakteristina je za
kritizerstvo. Kritizerstvo se ne zaustavlja ni pred im, ruei ono najsvetije i najsvetlije: samu
Otadbinu, njen narod i svoje pretke.
Ima i takvih koji su spremni da s lakoom zamene majicu Rusiju za drugu, imuniju i
preduzimljiviju, pragmatiniju i strou majku. Padaju mi na pamet rei ruskog genijalnog
pesnika, za sva vremena neprevazienog, Pukina: "Kunem vam se svojom au da ni za ta na
svetu ne bih pristao da promenim Otadbinu, niti da imam drugu istoriju od istorije naih
predaka koju nam je poslao Gospod". Nijednom ruskom svetitelju nije mogla pasti na pamet
pomisao da napusti Rusiju zbog novca ili lagodnog ivota u tuini. ak i u strano doba
mongolsko-tatarskog jarma najbolji ljudi nae Otadbine su vie voleli smrt, nego sramno
bekstvo. a danas hiljade tzv. talenata, odlazi u druge zemlje, ostavljajui Otadbinu u tako teka
vremena po nju.
Dananja pomamna novinsko-tele-radio kritika i graja iz sveg glasa najee odraava upravo
kritizerstvo, te je zato, kako se kae, "sva jalova". I umesto eljenog preporoda imamo sporo,
muno klaenje s jedne strane na drugu, ili ak gubljenje vanih pozicija.
Demokratija se obino tesno povezuje sa slobodom izraavanja narodne volje, slobodom koja
daje mogunost da se otvoreno izrazi, misli. osea i postupa u skladu sa sopstvenim ubeenjima.
To je spoljanja strana. Ali iza svega toga skriva se velika opasnost izmetanja slobode u haos,
ako odsustvuje jedinstveni veliki cilj, ako se ignoriu duhovne tradicije, stvarane vekovima, ako
se kultivie mnogoslovlje i praznoslovlje u optedravnim razmerama.
Kritika je ljubav, utelovljena u pravednu re. Kritizerstvo je zlo koje se izdaje za dobre namere.
Onaj koje kritikuje mora jasno da zamilja realnu perspektivu, da istinitom reju rui udljive i
podmukle lai, da pogaa u ivac. Spasiteljeva evanelska izobliavanja nisu ostavila nikakve
anse na opravdanje poronim ljudima onih vremena, iako su izazivala u njihovim srcima gnev i
mrnju prema izobliitelju svake nepravde. "Ovaj svet" ne voli kritiku. On je gord, nadmen,
egoistian, laljiv i lukav. Carstvo ovoga sveta nastavlja da odbacuje Boga i da Ga raspinje,
zajedno sa NJegovim uenicima.
Pa ipak, svaki vek je imao svoje proroke i apostole istine. Pojavie se oni i u nae mrano doba,
do krajnosti sloeno, zamreno i unakaeno beznaravstvenou i porocima.
O negativnim navikama
sadraj
"Za ovekovu propast dovoljna je samo jedna porona navika:
ona e stalno otvarati ulaz u duu svim gresima i svim strastima"

(sv. Ignatije Brjananinov).
ovek se brzo navikava kako na dobro, tako i na loe, pa ak i na ono oigledno tetno po sebe.
Ponekad se na ono loe i lake navikava. To se objanjava time to je ovekova priroda
(unakaena grehopadom) raznorodna i u jednakoj meri prijemiva i za pozitivno i za negativno.
Od ranog detinjstva treba briljivo uvati decu da se u njima ne ukorene nepoeljne navike.
Verovatno je svima poznato kako je teko oduiti dete od navika: da sisa prste, da mre, da
grize nokte i dr. Ponekad su navike uslovljene i naroito prirodnom sklonou prema opsesijama,
ali u veoj meri zavise i formiraju se putem ponavljanja odreenih radnji.
Sazrevajui i spoznajui sebe kao linost, ovek mora kritiki da oceni stepen porobljenosti
grehovima - neprirodnim, nekada usvojenim usled nedovoljnog razumevanja, moda ak i
automatski. Tano kau da je "navika druga priroda". Istina, postoji i druga dobra mudrost:
"Svaka navika ima n odviku". Odvikavanje je ponekad dug proces, ono moe biti muan i sloen
posao, ali uvek kasnije prua oseanje zadovoljstva, jer predstavlja barem malu pobedu koja
otvara nove mogunosti za potpunije osloboenje od ropstva porocima i strastima.
Postoje dve prekrasne svetootake prie koje oigledno pokazuju silu ukorenjene navike. U prvoj
starac moli uenika da iupa mladicu kiparisa. to ovaj izvrava bez velikog napora. Nakon toga
ueniku predlae da iupa iz zemlje malo zrelije drvo. Posle odreenih napora uenik izlazi na
kraj i sa ovim zadatkom. Najzad, starac prilazi snanom, visokom drvetu i moli uenika da
iupa i njega. Svi njegovi pokuaji makar samo da rasklima drvo pokazali su se bezuspenim.
Tek je uz pomo drugog uenika i s velikim naporom uspeo da iupa drvo s korenom. Mladica
znai lou naviku koja jo nije uspela da se ukoreni u oveku. Jae drvo predstavlja ukorenjenu i
trajnu naviku koja se ipak uz napor moe ukloniti samostalno. Najzad, u poslednjem sluaju,
visoko drvo znai vrsto prihvaenu i uobiajenu grehovnu naviku koja se bez tue pomoi ne
moe ukloniti.
U drugoj prii se pripoveda o novom monahu jednog manastira. Nakon nekoliko dana ovaj
mladi priznaje na ispovesti starcu da krade hranu iz trpezarie. Starac moli igumana da povea
porciju monahu, ali to ne pomae, ovaj i dalje priznaje da krade. Tada mu starac predlae deo
svoje porcije, ali monah nastavlja potajno da potkrada tue. "Zato to ini?" - pita ga starac -
"Zar ti nije dovoljno?" "Ne, dovoljno je" - odgovara ovaj. "Pa zato onda uzima tue?" "Ne
znam. Prosto navika" - odgovara monah. Takva je snaga ukorenjene navike, iako za kraom
zaista nije bilo nikakve potrebe.
Umesto negativnih navika treba teiti na sve mogue naine formiranju pozitivnih osobina.
Naroito je vano naviknuti se iveti pravedno, po savesti, ne lagati ni sebe, ni blinje (ak i u
malom). ne zavideti nikome, ne laskati, ne svetiti se, ne biti zlopamtljiv i sl.
Navika da se ivi duhovno, blagoastivo, po evanelskim zapovestima ne samo to oiuje i

oslobaa oveka od postojeih nedostataka, nego ga i titi od sticanja novih. Naroito je vano
sticanje trajnih navika u molitvenoj praksi, toj "nauci nad naukama" i "umetnosti nad
umetnostima". Svaka popustljivost prema sebi vodi gaenju celokupnog duhovnog ivota,
gubitku celokupne sri celovitosti i vere u oveku.
Nema nijedne negativne navike koja se ne bi mogla prevladati kroz poznanje njene pogubnosti i
iskrenu elju da ovek sebe ispravi. (To se odnosi i na alkohol, droge i puenje.) Meutim, uvek,
kako istie svetootako uenje, osim linih napora i samopouzdanja neophodno je jo i uznoenje
molitava i uzdanje u pomo Najvieg Tvorca neba n zemlje sa istotom srca i vatrenom verom.
Tematske misli
1. Vaspitai i nastavnici! Ukorenjujte omladini dobre navike, odvlaite je, kao od velike nesree,
od poronih navika (sv. Ignatije Brjanannov).
2. Porone navike su kao okovi na oveku: one ga liavaju naravstvene slobode i nasilno dre u
smradnoj movari strasti (sv. Ignatije Brjananinov).
3. Ko sebe pobeuje u malom, pobeuje sebe i u velikom (ava Isaija).
4. Nema tiranstva koje bi bilo tako nepodnoljivo kao navika, i zato je ne nazivaju uzalud
drugom prirodom (sv. Jovan Zlatoust).
Nemogue je savladati veliko, ako ne pobedi ono neznatno (sv. Isak Cupun).
Pozorite i svetootako uenje
sadraj
"Pozorite je kola ovoga sveta
i kneza ovoga sveta - avola"
(sv. Jovan Krontatski).

Odnos prema pozoritu kod Svetih Otaca je jednoduno odrian. Moda e se mnogima pokazati
udnim samo postavljanje pitanja o, reklo bi se, ve samim ivotom dokazanoj korisnosti
pozorita. Pozorite je prihvaeno kao vana oblast duhovnog ivota savremenog drutva, te se
danas i ne raspravlja o potrebi teatra. tavie, neki povezuju nivo duhovne kulture s
kompetentnou u oblasti pozorinog znanja i poseivanjem razliitih masovnih priredbi.
Meutim, uvreene predstave nisu uvek istinite, neretko je oveanstvo doivljavalo itave
epohe, nalazei ss u zabludi i ropstvu pogrenim predstavama. To se svakako moe rei i o
pozoritu, jer oveanstvo moe imati stvarnu potrebu samo za pozoritem naravstvenim,
duhovnim, za kolom blagoaa. A gde e ovek danas tako neto nai? Erotika, seks,
lakrdijaenje, bestidnost, histerinost, izvetaenost, itd, i sve to u pokuaju da se gledaocu
prenese neka via istina. Dovodei sebe do samoekstaze na sceni, kada promukli i zanemoali,
uz aplauze obmanute gomile izlaze na scenu radi zadovoljenja svoje tatine, glumci su tako
daleko, ak i u tim trijumfalnim trenucima, od prihvatanja istine, iako iskreno veruju u svoju
posebnu misiju da laju isceljuju due i srca ljudska.
Najstarija umetnost glume u svojoj osnovi ima paganske korene. Sv. Ignatije Brjananinov je
nazivao pozorite paganskim hramom muza i Apolona, a sv. Jovan Krontatski je pisao:
"Pozorite uspavljuje hrianski ivot, unitava ga, pridajui ivotu Hriana karakter paganskog
ivota" ("Moj ivot u Hristu", t. 2. s. 80).
Cilj pozorita je odvui od svakodnevnih briga, uveseliti ili, naprotiv, rastuiti, probuditi ljudska
oseanja (to samo po sebi i nije loe). Ne moe se, ipak, poricati i mogui naravstveni (etiki)
uticaj u najboljim glumakim ostvarenjima.
U scenskoj umetnosti postoji, istina, sopstveni prilino istanani pojam o istini i prikazivanju ove
ili one linosti, dogaaja i siea. Prilikom prividnog postizanja te "istine" (tj. kada gledalac
veruje glumcima. poistoveujui njihovu igru s realnim ivotima), dogaa se neto poput uda:
na sceni kao da oivljuju slike stvarnosti. tavie, dvorana postaje sauesnik i akter ili svojevrsni
navija. Upravo u takvim sluajevima, kada uspeva da obuzme gledaoca, da ga primora da
poveruje u sutini u la (jer je ak i najistinitija glumaka igra uvek la koja se izdaje za istinu), a
takoe (s take gledita glumaca) da da neku vanu pouku, izmeni odnos prema ovom ili onom
dogaaju, pod drugaijim uglom gledanja prikae neto ak i dobro poznato, smatra se da je cilj
postignut.
Ne moemo a da se ne sloimo sa Svetim Ocima da pozorite ne samo to ne odraava realnost,

nego i zaraava gledaoca strasnim doivljajima, da u koncentrisanom obliku prikazuje dogaaje
koji se u realnom ivotu mogu dogaati tokom mnogih godina, mnogo toga iskrivljava,
izopaava, izobliava, usklauje sa uticajem mode, izdaje eljeno za stvarno itd.
Zbog toga je pozorite od istinskog leilita dua veoma daleko. U periodima naravstvenog
procvata praktino se u svim zemljama sveta glumaki zanat cenio veoma nisko. Oduevljenje
pozoritem nekih istaknutih ruskih knjievnika 19. veka (Gogolj, Pukin, Ostrovski i drugi) bilo
je uslovljeno u to vreme idejom koja je obuzimala umove vodeeg dela inteligencije, idejom o
mogunosti naravstvenog prosveivanja prostog naroda preko pozorita.
Ne, istinsko duhovno pozorite je sasvim drugaije, i put do njega ne prolazi kroz strasnu glumu.
Misli o pozoritu
1. Zapanjujue bezumlje! ovek se tim vie uzbuuje u pozoritu, to je manje osiguran od

slinih doivljaja. Kada se mui sam za sebe, to se obino naziva patnjom, a kada se mui sa
drugima saaljenjem. Ali kako ovek moe da se saaljeva nad sujetnim izmiljotinama? (bl.
Avgustin)
2. ta unose pozorita u ljudska srca? Duh ovoga veka - duh lenosti, praznoslovlja, brbljivosti,
smehotvorstva, lukavstva i podmuklosti, duh gordosti, oholosti, i nikome nimalo dobre
naravstvenosti ne daju. Tvorci komada i glumci prenose narodu ono to oni imaju u sebi: svoj
duh, ni vie ni manje (sv. Jovan Krontatski).
3. Poseivanje predstava raa preljubu, neuzdranost i svaku bestidnost (sv. Jovan Zlatoust).
4. Uzdravanje od pozorinih predstava moe biti nazvano poetkom celomudrenosti (sv. Jovan
Zlatoust).
5. Reci mi: ega ima dobrog u tome da ss bude predmet predstave za mnoge? To je tatina, i
nita vie... (sv. Jovan Zlatoust).
Uticaj televizije na duu i fiziko zdravlje
sadraj
Televizor je postao neodvojivi deo naeg ivota. im se probudimo, poinjemo svoj dan od
televizora i zaspimo posle veernjih emisija. Kod mnogih je ve postalo pravilo da uzimaju
hranu, da se bave domaim poslovima, a ponekad ak i da dremaju uz televizor. aci uspevaju
da istovremeno ue i gledaju televizor. Kada nam dou gosti, nae optenje se ubrzo svodi na
kolektivno gledanje neke televizijske emisije.
Magijska mo televizije prevazila je sva oekivanja, a po svom uticaju na ljudsku duu ona je
danas verovatno bez premca. Upravo se zbog toga vodi tolika borba meu politiarima za sfere
uticaja na ekranu. Zato su i toliko skoile tarife za svaki reklamni minut.
Na televiziji jedni te isti dogaaji mogu se prikazati na razliite naine, pri emu se u korenu
menjaju opaanja/perspektiva/ gledalaca.
Televizor je bukvalno prodro u nae kue, pretvorio nas je u robove jednog sanduka, napunjenog
elektronikom od tranzistora i shema. Koliko vremena svaki dan provodimo kraj ekrana? Prema
skromnim proraunima proseno oko 2-3 asa dnevno. Meutim, nije malo ljudi koji gledaju
televiziju po 6-8 i vie asova dnevno. Ali ak i pri najminimalnijoj koliini gledanja televizije,
godinje gubimo najmanje mesec dana svog ivota, provodei to vreme kraj, kako ga zovu,
malog ekrana. Kod mnogih ljudi ta koliina je vea 23 pa ak n 6 puta. Da li je opravdano
ovakvo rasipnitvo?
Ovde ne treba da gree duu ak i najei protivnici televizije, jer postoje emisije saznajnog,
naravstvenog, duhovno-estetskog karaktera koje mogu da blagotvorno deluju. Ali takvih emisija
je veoma malo, one predstavljaju pre izuzetak od pravila. I ta pozitivna strana je nitavna u
poreenju s negativnim dejstvom televizije na ovekovu duu i organizam.
Televizor porobljava nau volju, ini oveka pasivnim, duhovno lenim, ponekad ga prosto
biorobotizuje. Televizija je unela u nae due strane i razvratne prizore u koncentrisanom
obliku, scene ubistava, nasilja, seksualnih izopaenosti, divljih orgija. Mi kao da se satima
nalazimo sami u drutvu manijaka, ubica, prostitutki, homoseksualaca, ludaka, koje dobrovoljno
putamo u svoje stanove.
Posle veernjih gledanja televizije neretko se naruava noni san, ljudi sanjaju komare, a
naroito stradaju deca i omladina. Tako se stvaraju neurotski poremeaji, menja se ponaanje
dece, pojavljuju se razdraljivost, drskost i grubost prema okolini, sve do neadekvatne
agresivnosti.
Nikakva informacija u sutini ne iezava bez traga. Strane slike ostaju u ovekovoj podsvesti,
esto ponovo izbijaju, ispunjavajui snove uasima i komarima, na razliite naine dejstvuju na
psihu, sakatei nae due. Uestali sluajevi svih moguih izopaenosti i svakojake gnusobe,
porast groznih ulinih scena, otmice aviona, svakojaka nasilja, umnogome su rezultat ne samo
loeg vaspitanja, nego i uticaja televizije.
Naroito zapanjuje izbor filmova koji su preplavili u poslednje vreme televizijske ekrane:
primitivizam, vulgarnost, bestidnost, lo kvalitet reije, pornografija itd. - kao da je neko
postavio sebi cilj da razvrati Rusiju preko televizijskih ekrana. Veliki deo stanovnitva sigurno to
shvata, ali nita ne moe da uini. Osim toga, u samom oveku kao da se dve sile bore. Jedna od
njih tei svemu to je zabranjeno, tei snanim doivljajima, ak i nepristojnostima, toboe iz
radoznalosti.
Televizija bukvalno hipnotizira gledaoca (ne samo preko seansi zdravlja Kapirovskog),
programira, kodira nau psihu po isplaniranom scenariju, slabi nae pamenje, iscrpljuje nervni
sistem, dovodi do bolesnih sklonosti (narkotelemanije), odvodi oveka u svet iluzija i lai,
politizira, uvlai u sve mogue nepotrebne scene, razvraa nau decu (i nas same). Opasno je i
zraenje od televizora, jer vibracija televizijskih talasa nije svojstvena naoj prirodi i pogubno
deluje na ovekov organizam, sve do razvoja onkolokih oboljenja.
Televizija pogorava sluh i vid, doprinosi suavanju i zaepljenju sitnih modanih sudova
(kapilara) usled venoznog zastoja krvi u velikom mozgu zbog naprezanja senzornih struktura
prilikom gledanja televizije. Televizor gui ovekovu duhovnost, oduzima deci detinjstvo,
dovodi do nepokretnog naina ivota, odvaja od fizikog rada. Najstroe domae doziranje
televizijskih emisija najneophodniji je uslov naeg dananjeg preivljavanja.
U celini pak treba se rukovoditi naelom: to se manje ukljuuje televizor, to bolje. Ma koliko
bio zanimljiv televizijski program, posle njegovog gledanja na dui ostaje nekakav talog u vidu
opijenosti, opte slabosti, osea se neka vrtoglavica, a glava ponekad kao da je pokrivena
nekakvom koprenom.
U nae vreme oveanstvo gubi izuzetno dragocenu komponentu svog ivota - tiinu. Tiina je
sveteni dar. Prema Bibliji, ak se i Bog ne otkriva u buci, ve u tiini. Skoro sva velika otkria i
dela istinske umetnosti stvarana su u tiini ili su bila nadahnuta njom. Tiina lei, smiruje,
duhovno obogauje.
Svest o neophodnosti unoenja tiine u na ivot i borbe sa telenarkomanijom, pomeranja

akcenata s politizacije na naravstvenost i istinsku duhovnost - to su realni aspekti naeg mogueg
ozdravljenja: i duevnog, i fizikog.
O religioznoj modi
sadraj
Uticaju mode nisu tue nikakve teme. Moda u Rusiji nije zaobila ni Pravoslavlje. Posle
dugogodinjih zabrana zagalamili su raznorazni glasovi s citatima iz Biblije u Svetih Otaca. U
modu je ula hrianska atributika. Pojavili su se kalendari s raspeem, prospekti, lanii,
dekorativni krstii. O Hristu Spasitelju urlaju u pravoj pomami, o NJegovim vrednostima i
"grekama" raspravljaju demagozi.
Politiari se javno prikazuju u crkvama sa zapaljenim sveama u rukama. Svetenosluitelji

osveuju prodavnice, banke i brokerske berze. Skupocenu ikonu Majke Boije uz najvii
Blagoslov raketom lansiraju iz Rusije u Ameriku.
Meutim, moda pomodarima, a svetinje svetima. Spoljanje hrianstvo jo uvek nije istinski put
k spasenju. Prava vera ne krii o sebi, ne histerie, manje pouava reima, a vie delima, ivotom
samim, nrikriva se svoje pravednosti i trudi se da ini dobro skriveno, ako je to mogue, ali
nipoto pred ljudima da je vide.
Ispravno pie o spoljanjem oduevljavanju religioznou Aleksandar Vasinski u lanku "Dani i

noi enskog manastira", "Izvestija", broj 109, od 11.07.1993.g.
"Da, to je istina, prie na religiozne teme postale su na ekranu i u tampi ak pomodne. No,
upravo u tome i jeste stvar to ta duhovna oblast ne trpi da bude svima pred oima, ona se onda
pretvara samo u spoljanju obrednu stranu, zato to je sva veliina vere u tajnom srdanom
ispovedanju, u intimnom i usamljenom oseanju. Vera ne moe biti pomodna tema, takav pristup
je uvek neumesan, zato to vera nije od ovoga sveta. Prikazivati je spolja neumesno je, iako
moda u svetu nema nieg umesnijeg za svaku ljudsku duu koja svaki put kada se moli
uspostavlja vezu s Tvorcem" (kada se moli iskreno, od istog srca - V. N.).
Najintimnije pitanje ive ljudske due ne moe biti banalizovano i iskrivljeno (iako upravo tome
tee u poslednje vreme napori neprijatelja ljudskog, tee brkanju svih pojmova, banalizovanju,
karikiranju svega svetenog sve do potpune zbrke i haosa u ljudskim glavama). Zvuanje vere
mora biti isto i pravedno, kao i sama vera Hristova, koja vodi spasenju samo one iskrene,
nelicemerne i verne u malom.
Mutacija due
sadraj
U reci Moskvi se sve ee lovi riba s razliitim anomalijama, to je uslovljeno toksikom

zagaenou vode. Neto slino dogaa se i sa ovekom koji doivljava na sebi strane
spoljanje uticaje koji su po svojoj snazi pogubni po organizam.
Sve vie se udaljavajui od naina ivota, usklaenog sa prirodom, ljudi se u sutini naglo kreu
prema inu samounigenja kosmikih razmera. Ovi procesi se svake godine sve vie ubrzavaju,
postajui sve vie oigledni i vidljivi, ak i opipljivi.
Ekoloki problemi nisu jedini opasni problemi. Osim isto fizikih tetnih uticaja tipa zraenja,
buke, zagaenosti otrovnim gasovima i zagaenja spoljne sredine, postoje jo i socijalno-
psiholoki inioci koji nisu manje znaajni za oveka. To su: nestabilna politika situacija (kako
u svetu, tako i u zemlji), ratovi, kriminogena situacija, nezaposlenost, hiperinflacija, svi mogui
stresovi i, najzad, duhovno raspadanje socijuma, naravstvena degradacija, gubljenje svetlih i
uzvienih ljudskih ideala, savesnosti, vere i ljubavi.
Opti tok ljudskog razvoja nije ureen nikakvim jedinstvenim zajednikim ciljem. On se
ostvaruje stihijski, umnogome agresivno, ponekad hirovito i, ak bezumno, bez obuzdavanja i
odgovarajue kontrole. Svetu vie nisu potrebne veliki duhovnici i njihove rei spasenja. Ulogu
lidera preuzeli su veti, spretni pekulanti koji ne izraavaju interese nacije, ve odreenih
klanova i grupa.
Sekularizovane nauke (liene religioznog smisla), zanati, umetnost i politika u svom razvoju
stvaraju nevieni haos nesreenih ideja i ostvarenja koja ne vode oveanstvo nikuda. Svet je
izgubio harmoniju svog razvoja, naglo je ubrzao svoj ritam koji ni sam vie ne moe da sledi.
Carstvo Kesara ni samo ne zna ta hoe. NJegova filosofija sve vie postaje ona koja se moe
odrediti kao odsustvo svake filosofije.
Masovna samoubistva, prostitucija, alkoholizam, narkomanija, seksualne izopaenosti, mistino

vrzino kolo, pseudomuziko bezumlje i ogromno mnotvo bolesti kako fizikih, tako i duevnih -
sve vie pobedonosno napreduju po celom svetu. (SIDA je samo predveerje budueg pomora,
ernobilj je samo pretea sveopteg radijacionog zagaenja, ali postoje i stranije varijante, sve
do svetske katastrofe.).
Saoptenja o najnovijim dostignuima nauke, tehnike ili medicine, saoptenja koja hipnotizuju
sluh, zapravo ne odraavaju bilo kakve stvarne uspehe na planu ozdravljenja duha ili izlaska iz
slepe ulice, ve naprotiv, odvlae od traganja za putokazom, a i bolesti nije manje, kako fizikih,
tako i drutvenih.
Najstraniji plod dananjeg vremena je masovna nepovratna mutacija ljudskih dua. Ako je u
stara vremena bilo mnotvo stranih poroka, ratova n besmislenih surovosti, oni su, pre svega,
bili uslovljeni neprosveenou, a ne mutiranou izopaenih dua. Kao i u nae vreme, i tada je
bilo mnogo neljudi, poluljudi i podljudi. Ali oveanstvo je patilo vie od duevnog slepila, i
potencijalno je ipak posedovalo ansu da progleda, oisti se, ispuni se zdravim razumom. na ak
i da se isceli.
Danas je sve to daleko sloenije. Mutacioni virus unosi u due pokatkad nepovratne promene.
Anomalije poprimaju postojan karakter i ne mogu se leiti.
Disharmonija sadanjeg ivota s monom bujicom pogubnih informacija uz gubitak svete tiine i
uslova neophodnih za vaspostavljanje duevnoduhovnih snaga koje neprestano presuuju,
omoguavaju stvaranje u sutini novog tipa ovekolikog bia koje je izgubilo svoj bogopodobni
obraz, a moda ve i ansu za spasenje.
Ruski filosof Ivan Iljin nije sluajno prorekao: "Nesavesno pokolenje, ako ono ikada doe,
pogubie ovekov ivot i njegovu kulturu na zemlji". Takvo pokolenje postepeno dolazi, a
moda je ve i dolo.
Prirodno ovekovo stanje postaju: la, podlost, seksualna rasputenost, skvrnoslovlje, lukavstvo,
podmitljivost, licemerje, tatina, neizmerna gordost (sve do samoobogotvorenja).
Sloj najboljih ljudi nema pristup vlasti i to postaje sve oiglednije. LJudi koji nisu pokvareni,
koji nisu izgubili savest, danas su razjedinjeni, potisnuti su i neshvaeni. Zbivaju se drevna
svetootaka proroanstva o tome da e nastati vremena, kada e se neporonost smatrati
porokom, kada e je svi osuivati i prezirati (uporedite: "Nastae jednom vreme i ljudi e postati
ludi. Ugledavi oveka koga nije zahvatilo ludilo, ustae protiv njega, govorei: Ti si lud, zato
to nisi slian nama" - sv. Antonije Veliki).
Osim procvata razliitih vrsta poroka, pijanstva, kriminala, licemerja, korupcije, karakteristino
obeleje vremena postala je izdaja vere.
Jedina vrednost koja nam je preostala - Pravoslavlje - izloena je monim udarcima, pre svega
unutranjeg karaktera. Prave se pokuaji da se destabilizuje, iskrivi, obeasti sva istota i
istinitost boanske vere. Malo stado istinski pravoslavnih prinueno je sve vie da se povlai u
duhovno-psiholoke katakombe koje se nalaze van granica vidljivog, ak i spolja verujueg
sveta.
Tragedija dananjeg perioda u Rusiji nije u tome to je izvren povratak u pravcu kapitalizma.
Grubo govorei, "sve je to isti vrag". I Carstvo Boije na zemlji se ne moe izgraditi, jer to je
savrena utopija. Osnovna tragedija naeg vremena je graenje i stvaranje neeg novog, potpuno
na bezbonoj, neduhovnoj, merkantilnoj osnovi s nerazumnim ruenjem mnogo toga korisnog,

bez jasnog i perspektivnog programa. Idiotske parole tipa: "Najpre ekonomija, a onda moral",
nikada nas nee dovesti do eljenog izobilja. Sav sadanji spoljanji ivot mora se graditi u
skladu sa unutranjim. Spolja dobar, lagodan i lep ivot nespojiv je sa unutranjim smradom i
atrofijom dua.
Duhovno cepivo kroz boansko Pravoslavlje, zdrava pobonost, potrebni su nam kao vazduh.
Ponovno stvaranje hrianskih nauka, hrianske umetnosti, hrianskih zanata - to je put k

preporodu (uzlaenju) i izlasku iz krize.
Objedinjavanje najboljih naravstvenih snaga zemlje, snaga koje ispovedaju ideju obnove Svete
Rusije, objedinjavanje u pravoslavne saveze i bratstva nastavnika, lekara, umetnika, pravnika i
naunika - nasuni je zadatak dananjice. Nastalo je vreme stvaranja poljoprivrednih
pravoslavnih udruenja, a moda ve i naselja za zajedniko ivljenje, jer naglo raspadanje
okolnog sveta uskoro moe stvoriti fiziki nepodnoljive uslove po sam opstanak ljudi koji nisu
izgubili duu i veru. Ova pretnja je sasvim realna.
Trebalo bi da se uje odreeniji i duhovno rukovodei glas pravoslavne Crkve, tog stuba i
tvrave istine. Zaostajanje za nasunim problemima drutva, gubitak autoriteta i sveopteg
uticaja u drutvu nipoto se ne sme dopustiti. Pravoslavna Crkva je na spasonosni krug, gorak,
ali isceljujui lek, jedina naa vrednost koja nam je preostala.
Vie od hiljadu godina su duhovni koreni i tradicija Rusije neraskidivo bili povezani s
Pravoslavljem, s njegovim svetootakim uenjem koje je uvek igralo vanu ulogu u stvaranju
duhovne kulture i naravstvenosti mladih narataja.
Naalost, ove tradicije su u periodu koji se uslovno odreuje kao sedamdesetogodinji, bile
potpuno izgubljene. Svetootaki spisi i do sada nisu zauzimali svoje dostojno mesto na policama
masovnih i linih biblioteka. Oni su malo poznati u irim krugovima, na njih se retko pozivaju.
Prouavanje ove literature ne vri se u opteobrazovnim kolama. Malo Rusa poznaje i svoje
najbolje mislioce novijih vremena, takve kao to su Ivan Iljin, Pavle Florenski, ili, recimo, ep.
Jovan ahovskoj, arhiepiskop Serafim Soboljev.
Najzad, sasvim je mali broj savremenih knjievnika, filosofa, naunika i lekara koji pokuavaju
da se dre najboljih domaih i svetootakih tradicija. A svaka vrsta stvaralatva, osveujui se
duhovnim cepivom, stie savreno drugaiji sadraj.
Jedno od potresnih otkria degradirane svesti oveka 20. veka postala je ideja beznaravstvenog
bivstvovanja i neutoljiva e za bogaenjem koje se prikrivaju svakojakim pseudo-filosofskim i
politikim parolama. Ispostavilo se da je iveti beznaravstveno ne samo mogue, nego i daleko
lake (spolja), nego naravstveno. Danas nepoteni ljudi ive bolje od estitih, koristoljubivi
imaju vie dobara i uslova za ivot od nekoristoljubivih.
pekulanti, prevejanci, lopue, podlaci cvetaju. Ali u tome i jeste najvei paradoks to je ovakav
nepoteni procvat zasnovan na sveoptoj kratkovidosti n neukosti. Jasno je da bi u moralnom
drutvu ta rasko i milioni, zaraeni na lai i prevarama, brzo bili poreknuti, ili bi ih svi prezirali.
I politiki brbljivci i zavodnici bili bi lieni podrke. brzo bi sili sa scene, kada bi prosveta i
naravstvenost postali sveopta vrednost ruskog naroda.
Ali la nastavlja da vlada umovima i ljudi trae, ali ne nalaze izlaz iz nastalog stanja. Budui tok
istorijskih dogaaja ostaje nam nepoznat. Meutim, pretpostavke za naravstveni preporod ipak
postoje, jer se u narodu stvara naravstvena opozicija, slui se u hramovima boanstvena
Liturgija, propao je pokuaj brzog omamljivanja Rusije.
Naroitu aktuelnost ponovo stie put individualnog spasenja na koji su ukazali sveti starci jo pre
mnogo stolea. "Stekni smiren duh i hiljade oko tebe e se spasti" - govorio je prep. Serafim
Sarovski. Hrianin se na naravstvenom planu neosporno mora razlikovati od svih nehriana,
mora imati donekle razliit nain ivota, ali ne spoljanji, ve skriveni ivot. tajanstven za
njegovu okolinu, naroito po pitanjima milosra i dobra.
Ovim jednostavnim reima hteo bih da zavrim ovo opirno razmatranje, izazvano realnostima
dananjeg dana - dana tuge i uznemiravajuih predoseanja buduih novih potresa i kataklizmi.
Svako od nas ponekad osea u sebi pulsiranje posebnog zakona koji premauje nau
egocentrinost, htenja i mogunosti. Ostajui pri svome i ne uzimajui u obzir ovu veitu snagu,
ovek se uklanja od istine i poinje da muno luta po svim moguim lavirintima iluzorno-
prividnog sveta elja i strasti.
Prema jednodunom miljenju najveih domaih mislilaca najnovijeg doba, objedinjavanje oko
Pravoslavlja svih misleih ljudi koji pate zbog Otadbine - jedini je uslov duhovnog preporoda
Rusije. Samo e pravoslavni duh oiveti i podii umiruu i truleu privredu, runu i histerinu
kulturu, nauke i zanate. Samo je u Pravoslavlju naa budunost i neiscrpni izvor i snaga
nadahnua.
Zakljuak
sadraj
Trudio sam se koliko je mogue samo da sistematizujem i da izdvojim iz svetootakog i otakog

naslea neke najvanije aspekte koji se tiu duhovnog leenja, samopoznanja i naravstvenog
vaspitanja linosti.
Van okvira ovog izlaganja ostalo je praktino iskustvo rada lekara-psihoterapeuta u svetlosti
svetootakog naslea. Neka poglavlja nisu ukljuena u ovaj rad zbog nedovoljne obrade
postojeeg materijala; to je naroito poglavlje koje se tie meusobne veze dravnog ureenja sa
duevnim zdravljem stanovnitva, odeljak koji se odnosi na svetootake pouke, poglavlje u
kojem je injen pokuaj da se uporedi predstava o neurozama s take gledita savremene
medicine i svetootakog uenja, i neke druge.
Duboko sam ubeen u visoku psihoterapeutinost (ako se tako mogu izraziti) naravstveno-
religioznog pravca i korisnosti njegovog korienja kako u medicini, tako i u sistemu
obrazovanja, o emu svedoi lino iskustvo (rad sa acima, studentima i slubenicima razliitih
profesija).
Psihoterapeuti, psiholozi, pedagozi i svi koji se interesuju za dati pravac mogu nai mnogo toga
korisnog i pounog za sebe ak i u toliko po obimu saetom konceptu o "terapiji due". Osim
toga, rad u datom pravcu zahteva ogroman napor i koncentraciju naravstvenih snaga i ne sme se
pojednostavljivati i svoditi na nivo shema i mehanikih metoda.
"Kvarenje dua i praznina,
to gloe um i srce titi.
Ko e ih izleiti, ko zatititi?
Ti, rizo ista Hristova!"
(F. I. Tjuev).
Ne uzdajte se u sebe
sadraj
Uverenost u svoju ispravnost je varljiva. Dolazi vreme i ovek se ubeuje da nije bio u pravu,
iako je ranije bio ubeen u svoju ispravnost, da ak nikakve suprotne argumente nije hteo da
uzme u obzir.
Ne uzdajte se u sebe! Mi smo veoma subjektivni i nepostojani. Evolucija naih gledita i sudova
tokom itavog ivota neprestano se vri u nama, esto, reklo bi se, skriveno, u dubinama.
izbijajui pokatkad napolje u vidu vodoskoka strasti i bolesnih sklonosti i tenji.
Jo jue smo nekoga voleli i nismo mogli svoj ivot da zamislimo bez ljubljene (ljubljenog). Gde
je danas to oseanje? Da li je ono ivo? Ne, umrlo je. Mi smo ga sahranili u sebi i danas se
udimo stanju u kojem smo nekad bili: "Zbog ega je onda bilo toliko patnji, bola, muka i
nepodnoljivih doivljaja? Kuda je sve to otilo?"
Ne uzdajte se slepo u sebe! Preispitujte sebe uz pomo ljudi iskusnih i duhovnih (neka vam Bog
da da imate takve!), analizirajte, ne urite, nita ozbiljno ne preduzimajte na vrhuncu emocija i u
nemirnom stanju due. Najpre se smirite. Proitajte nekoliko puta u sebi (ili naglas) molitvu,
pomislite na kratkou naeg ivota, na neminovni odlazak iz njega. Uporedite svoj mali problem
sa globalnou teme spasenja, pripreme svoje due za smrt.
Zato su tako promenljivi nai pogledi i oseanja? Zato to prianjamo ne za veno, ve za tvarno,
prolazno i raspadljivo. Teei duom i srcem Hristu (venoj LJubavi i Istini), samo onda stiemo
postojanost i jasniju spoznaju ivota, tek tada se otvara u nama postepeno duhovno vienje.
Sve tee, sve se menja. I nai pogledi, i oseanja, i interesi. Svi nai idoli su sami po sebi
privremeni i privremeno nas zavode. Osnovni pak smisao ivota je u venosti. To oseanje
venosti je utemeljeno u nama, ivi u nama, osea se u dubini due i sve vie spoznaje njegov
smisao ovek koji vodi duhovni nain ivota.
Ne uzdajte se u sebe, ve se uzdajte u vaeg duhovnog uitelja (istinskog, a ne samo onog koji se
tako naziva). Sve poredite s Evaneljem, svetootakim uenjem, ivotom pravednika i
blagoastivih ljudi (i u nae alosne dane takvi nisu nestali, ve su postali skriveni, prikriveni za
neosveene due, kao legendarni grad Kite, otili su u duhovne pustinje i katakombe) koji treba
da postanu va kompas, i tek nakon toga pravite konani zakljuak, donosite odluku, inite vano
delo.
O meusobnom uticaju dua
Prilikom susreta, razgovora, pa ak i bez rei, nae due meusobno dejstvuju na prefinjenom
duevno-duhovnom nivou. Opaaji tih kontakata predstavljaju neiscrpnu paletu kombinacija i
nijansi. Meusobni uticaj dua odreuje se iz oienosti: istija, duhovnija dua pozitivno utie
na zagaenu, a istovremeno se i sama optereuje (kao to u spojenim sudovima dolazi do
uzajamnog proimanja estica).
Dua podvinika sa zapaljenom sveom blagodatne boanske ljubavi kao da prosvetljuje tamu
due koja pati, ponovo stvara u njoj prvozdanu svetlost (bar na kratko vreme), omoguava da u
nekim trenucima progleda kroz koprenu nerazumevanja i prljavtine, da oseti ta je istinsko
dobro, a ta zlo. Zbog toga su tako neponovljivo duboki po svom dejstvu susreti s podvinicima
svetosti i tako je veliki znaaj tih kontakata.
Postoji takoe shvatanje prema kojem ljudski gresi mogu svojom teinom pritiskati ne samo
onoga koji ih je poinio, nego se mogu i prebacivati na druga lica. U svetootakom uenju
postoji pojam "pnevmatizacije", tj. duhoprovodljivosti, ovekove sposobnosti da prima Svetoga
Duha u vidu netvarne energije blagodati. Podvinici svetosti ne samo da su u stanju da primaju,
nego i da ive samo velikim Duhom vaseljenske LJubavi i Istine. Meutim, iza toga stoji, ili
tanije, tome prethodi (sticanju Svetoga Duha) sav ljudski ivot sa odricanjem od sebe,
asketskim molitvenim podvizima.
Glasovi mrtvih
sadraj
Sluajui radno snimke uvenih pevaa koji su odavno otili iz ivota, ovek s tugom pomisli da
onaj ijim se pevanjem tako oduevljavaju i danas, vie ne postoji kao linost, kao realni ivi
izvor; da lepota zvuka nije nita vie do hologram, vetaki otisak, oblaci vibracija zabeleeni i
materijalizovani na studijskoj traci.
Kako je to strano! Nema oveka, a glas mu je iv. Umro je ovek, a na ekranu ga video snimak
prikazuje kao da je ponovo iv.
ta je to? Obmana ili istina?
Obmana, zato to u stvarnosti taj ovek ne samo to ne peva, nego vie nije iv. Istina, zato to je
glas upravo njegov, nepatvoreni, pravi, ist, neizoblien. I lik tog oveka je istinski.
Ako je mogue tako oigledno doiveti i ponovno oiveti prolost, onda postoje dublje
meusobne veze i meusobni uticaji ivih i mrtvih, kao to postoji i tajna venosti, tajna
vaskrsenja, tajna vaploenja Logosa.
Ceo ovek ne umire, njegova duhovna sutina se uzdie u drugu ravan, drugi ivot, drugi svet.
Sve je to za sada nedokuivo razumu, ali uskoro e postati java.
Uskoro, veoma uskoro. Daleko pre nego to mi to mislimo!
Duh i oblik
sadraj
Sve oivljava Duh (uporedite - "bljutava so nije ni za ta"). Nae telo, lieno duha (ivota) je
alosna n mrtva ljutura. Pa i svaka ovekova delatnost sadri u sebi nekakav duh, razlika se
sastoji samo u svojstvu toga duha, jer "ne verujte svakom duhu".
Duh "zgrtanja", "slastoljublja", "agresije" moe biti prisutan ak u spolja potpuno miroljubivim,
humanim, pa ak i dobrotvornim akcijama.
Borba za postojanu istotu duha i jeste ona "nevidljiva borba" (ili barem njen odraz o kojem smo
govorili u odgovarajuem poglavlju.
Prepreke u postizanju te istote jesu strasti, lenost, egoizam, koji se sadre u ovekovoj prirodi,
kao i druga i demonska dejstva.
Energija spokoja
sadraj
Sve se ee pod energinim ljudima podrazumevaju ivahni, pokretni, aktivni ljudi koji
"izgaraju" od strasti i iluzija. Ovaj tako pokretni i ivahni deo oveanstva neosporno je gotovo
svugde na prvim mestima progresa. On je i meu onima koji diktiraju modu, i u taboru novih
politikih struja, pa ak i u savremenim religijskim pravcima.
Pa ipak nije taj deo, uopte nije on, istinski usmeravajua snaga prema kojoj se stavlja u pokret
oveanstvo. Postoji i druga snaga - uticajnija i monija. To je energija duha podvinika duboko
uspokojenog uma i uravnoteenih oseanja i ula. NJima i pripada budunost, zato to im je dato
da izraze dejstvo jo monijih spoljanjih snaga vieg reda. Samo energija, istanana
spokojstvom duhovnog izgraivanja i istote, moe izvesti ljude prema svetlosti istine i spasenja.
Pokatkad haos strasti odnosi pobedu nad razumom uravnoteenosti, a trezvena ocena dogaaja se
zamenjuje haotinim pretpostavkama. Ponekad se ini da ceo svet silazi s uma, dospevajui u
haos besmislenih radnji i zloina. Ali pre ili kasnije sve se vraa na svoje mesto i razum ponovo
poinje da rukovodi oseanjima, kretanje stie sreeni karakter. Stvara se ono dobro i istinski
vano, privremeno se povlai zlo i neznanje.
Mi teimo da leimo bolesti, ali ne leimo njihove uzroke koji ih stvaraju, otuda neprestano
umnoavanje bolesti.
***
Da bismo dostigli duhovni razvoj treba se mnogo toga odrei (u najveoj meri ak i od samog
sebe i svih zadovoljstava! to je vee odricanje i samoportvovanje, to je savreniji ovek).
***
Snovi su pokazatelji ovekovog duhovnog zdravlja. isti i laki snovi - zdrava dua. Zbrka i
komari - duevna pometenost, sujetni ivot, strah od smrti u dui, itd.
***
Duhovni ovek spoznaje nevidljivo, duhovno bogatstvo, a neduhovni samo vidljive predmete.
Neophodno je nauiti odvajati um od ulnih stvari, od svih svetovnih briga i utisaka,

razmiljanjima o Bogu, venosti i smrti.
***
Zloupotreba u svemu stvara pad - sama po sebi je neophodna hrana. ali preterivanje u ishrani
dovodi do bolesti; koristan je rad, ali preko mere vodi iscrpljenosti, dok ak i vino u malim
dozama moe biti na korist.
***
Sloboda: potpuna sloboda na zemlji ne postoji, pa ipak postoje tri osnovna puta prema
unutarnjem osloboenju: prvi - osloboditi se privrenosti stvarima, drugi - osloboditi se strasti i
neznanja, trei - osloboditi se svakoga zla.
sadraj
1. U odnosu prema Bogu:
a) LJubim li Boga svim srcem i svom duom?
b) Da li uvek pamtim NJegovo Sveznanje i Sveprisutnost?
v) ivim li, ispunjavajui NJegove zapovesti?r) Ne ropem li na Boga?
d) Zahvaljujem li Bogu za sve to mi alje?
2. U odnosu prema blinjima:
a) LJubim li svoje blinje (kao samoga sebe!)?
b) Ne gledam li na ljude kao na sredstvo postizanja svojih sebinih ciljeva?
v) Ne ugnjetavam li koga? Ne vream li? Ne varam li? A moda zavidim kome, osuujem,
prezirem, i slino?
g) Ne kradem li? (ne ivim li na tu raun, ne bavim li selakom zaradom?)

3. U odnosu prema samome sebi:
a) uvam li istotu svoje due i tela?
b) Ne obmanjujem li sebe?
v) U kakvom se stanju nalazim u odnosu na spasenje?
g) ta vie volim, da dajem ili da uzimam?
d) Ispitujem li svoje propuste, promaaje i greke?
) Ne smatram li sebe boljim, vrednijim i pametnijim od drugih?
e) Optuujem li sebe u sluajevima neuspeha i pogreaka ili se bavim samoopravdavanjem,

traei krivce meu drugima?
4. U odnosu prema stvarima:
a) Da li se briljivo odnosim prema stvarima?
b) Da li ih lomim i kvarim bez potrebe?
v) Da li dobro odravam svoje line stvari i nepokretnosti?
g) Ne izbacujem li pre vremena ono to se jo moe koristiti, da li pravilno upotrebljavam stvari?
(Zajedno s tim: da li se moja dua vezala za stvari? Nisam li od njih napravio idola? Da li patim
od oboavanja stvari?)
*****
U veini svojih naunih dokaza savremene psiholoke i psihoterapeutske kole proputaju i

nedovoljno shvataju prefinjene i najprefinjenije (duhovne) ravni. Vrhunac njihovog razumevanja
u slinim pitanjima jesu takvi pojmovi kao to su "intuicija" ili "nesvesno". Ali ljudi opte (i
meusobno vre uticaje jedni na druge) ne samo na vidljivoj (fizikoj) ravni i ne samo u
razumnim i vanrazumnim orbitama, nego i u sferi najprefinjenijih (kvantnih, leptonskih)
meusobnih uticaja.
U tome i jeste osnovna greka Frojda, Junga i drugih talentovanih istraivaa, to se sva njihova
istraivanja nisu uzdizala do duhovne ravni (koju su oni poricali), zaglibljavajui se u slojevima
fiziolokih i spekulativnih eksperimenata, izdvojenih putem, makar i genijalnog, posmatranja
niza zakonitosti koje se stvarno zbivaju.
Meutim, uvek, ili skoro uvek, u isti eksperiment su se uplitali ljudsko mudrovanje, gordost i
bujna mata.
Duh je uvek ostajao, a i dalje ostaje van domaaja istinskog razumevanja nehrianskih
istraivaa koji se bave naukom o oveku.

Terapija Duse PDF

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Terapija Duse PDF

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

www.PrijateljBozji.

VLADIMIR KONSTANTINOVI NEVJAROVI

Nekoliko rei o knjizi

PRVI DEO - PRAVO NA POSTOJANJE

Trea strast. Srebroljublje.

MOLITVA, ASKETIKA, UENJE SVETIH OTACA O PRELESTI, O SAVESTI

Molitva i njena uloga u savremenom ivotu

SVETOOTAKO UENJE O ZDRAVLJU I ZDRAVOM NAINU IVOTA

Svetootako uenje o zdravlju i zdravom nainu ivota

DEO DRUGI - O NARAVSTVENOSTI (MORALU)

VLADIMIR KONSTANTINOVI NEVJAROVI

Nekoliko rei o knjizi

Knjiga V. K. Nevjarovia upravo upoznaje savremenog itaoca sa osnovnim pravilima. idejama i

nenormalnog i grehovnog. U poslednje vreme pojavilo se mnogo religiozne literature, u koju

ef katedre, doktor filosofskih nauka, profesor

Savremena psihoterapija se odlikuje velikom raznolikou, kako po svojim konceptualnim

NJu odlikuju sledee principijalne postavke:

- prouavanje istorije formiranja i razvoja linosti pacijenta;

prouavanje problemskih situacija pacijenta (psihikih trauma, psiholokih stresova i sl.) i

Strana psihoterapija je uglavnom psiholoka. esto se kae da je njena konceptualna osnova

Najzad, u poslednje vreme veoma je postala rasprostranjena nadrilekarska psihoterapija. I

"Svetootaka terapija", kojoj je posveena ova knjiga, odnosi se na psihoterapiju duhovne

doktor medicinskih nauka, profesor

Latite se velikog posla samooienja i samousavravanja,

zavolite progres vere i vrline, a ne progres ovoga veka.

(Sv. Jovan Krontatski)

Ve nekoliko pokolenja u Rusiji vaspitano je na izopaenoj istoriji, filosofiji natopljenoj laju,

Govorei o medicinskom aspektu problema treba istai da je svetootaka psihoterapija antipod

Misli o svetootakom nasleu:

Fizike mogunosti pravoslavnih svetenika u Rusiji za odgovarajui individualni rad s

ogromnom uurbanou, emocnonalno-stresnim optereenjima i drugim nepovoljnim iniocima

Takoe se mora istai i slinost zadataka i u hrianskoj religiji ("spasenje due") i u

Dakle, prilino je oigledno da psihoterapija, ispunjena duhovnim smislom, krtena

Kratko o osobinama svetootake psihoterapije:

1. Sluenje interesima najvie vrste leenja - terapije due.

2. Ispovedanje Pravoslavlja i unoenje njegove duhovne istote u leenje.

3. Zasnivanje na religiozno-filosofskom i medicinskom domaem n svetootakom nasleu.

5. Neprihvatanje okultno-mistikih modifikacija, mehanikih tehnika (tipa programiranja,

6. Obuavanje strunim znanjima pacijenata u aspektima samopoznanja, duhovnog usavravanja

7. Ograniena primena farmakoterapije.

9. Sluenje nacionalno-patriotskoj ideji preporoda Svete Rusije.

"Psihopatologija se iz nauke o poremeaju mehanizma duevnog ivota pretvara u nauku o

"Ono to je jo nedavno za "prosveenog" naunika bilo izmiljotina, plod lakovernosti, neznanja

"Postoji samo jedan predmet koji je iznad ljudske due -

U grai due ljudske sv. Teofan uslovno izdvaja tri dela:

Svetitelj Dimitrije Rostovski govori o razumnom, pohotnom i gnevnom delu, to u principu

slovesno-razumna, bezoblina, koja dejstvuje posredstvom organskog tela i daje mu ivot i

Morfologija ljudske due (po sv. Teofanu Zatvorniku)

Tri dela due

4. Sjedinjenje due s telom je velika tajna. (Inokentije, arhiepiskop Hersonski i Tavrijski)

Dua, energija i ovekovo kvantno telo

Mnogo toga otkriva dananja nauka,

ali jedno ne otkriva - materijalizam.

Tu se radi naroito o svetootakom uenju o energijama i vibracijama (talasnim funkcijama).

1. Energiji je svojstveno da stvara, a prirodi je svojstveno da raa (sa Grigorije Palama).

3. Energija moe da se pretvara u materiju i materija u energiju. Sve elementarne estice se

Znaenje srca u ovekovom duevnom telu

Srce je glavno u oveku,

sami njegov ivot.

Sv. Jovan Krontatski)

Samo umovanje i pragmatizam veoma su nepouzdani saveznici u ivotu, jer se u razumsku

Drevni podvinici svetosti otkrili su i iskustveno potvrdili veliko uenje o unutarnjem

Druga je slava sunca,