SADRAJ

Autorski lanci
Prof. dr sc. Zoran Stanimirovi
Dr sc. Jevrosima Stevanovi
Mr sc. Dragan irkovi
2 Mogui uzroci kolapsa
pelinjih zajednica (CCD) I deo
Dr Stefan Bogdanov
8 Kvalitet voska
Prof. dr Bendamin Oldrojd
14 ta ubija amerike pele?
Prof. dr Riard Fel
20 Ocenite svoje matice
Broj 1, godina I Reportaa
oktobar 2008. 25 Janko Pislak (Slovenija)
Medonosno bilje
Adresa redakcije
28 Glavo
PELARSKI URNAL
30 eljuga
Ignjata Joba 57/7
11050 Beograd, Srbija Pelarstvo u svetu
Tel: 011/393 09 58, 064/242 44 55 32 Kina
pcelarskizurnal@yahoo.com Nauna istraivanja
www.umeljic.com 38 Tople pele iz hladnih elija
40 Neobina toplotna odbrana
Izdava pela od strljenova
Izdavaka agencija Umelji
Ulica ede Dulejanovia 33
42 Gen vitelogenin koordinira 50
34203 Kragujevac socijalni ivot pela
Deavanja
Glavni i odgovorni urednik 44 APIMONDIA 2009
Ivan Umelji
Zanimljivosti
Struni saradnik 46 U Izraelu pronaene konice
Prof. dr Zoran Stanimirovi stare 3000 godina
46 600 drutava na jednom stablu
Urednik fotografije
Veroljub Umelji Iz starih knjiga
47 Lorenc Langstrot
Prevodioci Konica i medonosna pela
Ivan Umelji Uradi sam
Aleksandar Milankovi 50 Skuplja cvetnog praha
Lektorka In memoriam
Bojana Kovaevi 52 Eva Krejn

CIP -
Dizajn i priprema ,
Denis Viki 638.1
PELARSKI urnal : ilustrovani asopis za
tampa pelarsku kulturu / glavni i odgovorni
Kolor Pres, Lapovo urednik Ivan Umelji. - God. 1, br. 1 (2008) -
- Kragujevac (Ulica ede Dulejanovia
Nijedan deo ove publikacije (tekst ili fotografije)
33) : Izdavaka agencija Umelji, 2008 -
nije dozvoljeno reprodukovati bez prethodne (Lapovo : Kolor Pres). - 24 cm
pismene saglasnosti glavnog urednika. Tromeseno
ISSN 1820-9319 = Pelarski urnal
Copyright 2008 Pelarski urnal COBISS.SR-ID 151515660

8 diemo se da Vas pravovremeno informiemo o
28
25 20
Pretplata na Pelarski urnal za 2009. godinu
(4 broja + prvi broj) iznosi 700 dinara, za
inostranstvo 18 . Pretplatu vriti na iro
raun Izdavake agencije Umelji:
.r. broj 205-134375-95
uz obavezno prethodno javljanje redakci-
ji telefonom ili elektronskom potom.
Potovani pelari,
pred Vama se nalazi prvi broj ilustrovanog asopisa
za pelarsku kulturu Pelarski urnal.
Nama, koji radimo na pokretanju i pripremi asopisa,
cilj je da Pelarski urnal doprinese to boljem infor-
misanju pelara i podizanju kulture pelarenja. Tru-
novostima i dostignuima iz pelarske nauke i prak-
se objavljivanjem originalnih autorskih radova naju-
glednijih domaih i stranih strunjaka. Posebno emo
afirmisati pelarsku praksu kroz prikazivanje naina
pelarenja poznatih i uspenih pelara praktiara.
Pelarski urnal e Vas zanimljivim prilozima i kroz
stalne i periodine rubrike, obavetavati o naunim
istraivanjima, zbivanjima kod nas i u svetu, pelarskoj
literaturi, kao i o znaajnim dogaajima i linostima
iz istorije pelarstva. Pored toga, redovno emo objav-
ljivati rubrike: Medonosno bilje, Uradi sam, Reporta-
a, Zanimljivosti i sl.
Informisaemo vas o najznaajnijim aktivnostima
SPOS-a i razvijati saradnju sa asopisom Pelar, a sve
u cilju unapreenja i razvoja pelarstva.
U 2009. godini Pelarski urnal e izlaziti tromeseno.
Pozivamo Vas da se pretplatite na asopis, ime ete
nama olakati njegovo izdavanje, a Vama obezbedi-
ti redovno dobijanje Pelarskog urnala. Takoe, po-
zivamo Vas na punu saradnju, oekujemo Vaa milje
nja, predloge i sugestije u cilju stvaranja to korisnijeg
asopisa. aljite nam tekstove o Vaim pelarskim
iskustvima, kao i fotografije koje ih ilustruju. Sve inte
resantne priloge sa zadovoljstvom emo objaviti!
Zahvaljujemo se domaim i stranim saradnicima na
ustupljenim radovima za objavljivanje u prvom bro-
ju Pelarskog urnala.
Urednik
Ivan Umelji
Autorski lanak
Prof. dr sc. Zoran Stanimirovi* Dr sc. Jevrosima Stevanovi* Mr sc. Dragan irkovi**
*Fakultet veterinarske medicine, Univerzitet u Beogradu
**Ministarstvo poljoprivrede i vodoprivrede Republike Srbije, Okrug Novi Pazar

MOGUI UZROCI KOLAPSA

PELINJIH ZAJEDNICA (CCD)
I deo
Kratak sadraj: U radu je dat prikaz najverovatnijih uzroka nestajanja pela tj. fenomena
poznatog kao Colony Collapse Disorder (CCD), kao i biologija, klinika slika, dijagnosti
ka i mere preveniranja i zatite pelinjih zajednica od uzronika amerike trulei peli
njeg legla, nozemoze, varoze i nekih virusnih infekcija. Posebno je istaknut znaaj odr
avanja dobre kondicije pelinjih zajednica, snabdevenih adekvatnom hranom, uz
forsiranje njihovog higijenskog i negovateljskog ponaanja kao primarnog faktora po
stizanja vee otpornosti na izazivae navedenih bolesti. Takoe, istaknute su bioloke
mere borbe protiv bolesti pela i pelinjeg legla koje doprinose razvoju ekolokog pe
larenja i proizvodnji pelinjih proizvoda osloboenih rezidua farmaka koji se primenju
ju u klasinom pelarenju.
Kljune rei: CCD, amerika trule pelinjeg legla, nozemoza, varoza, virusi pela, bio
loke mere borbe, higijensko i negovateljsko ponaanje.

Colony Collapse Disorder (CCD) dolazi do kolapsa pelinjih zajednica (CCD)?

Colony Collapse Disorder (CCD) je naziv za feno
men koji se nedavno pojavio kao najozbiljnija
bolest uginua pelinjih drutava, pri kome do
lazi do iznenadne smrti drutva, uz nestanak
odraslih pela u konici i ispred nje. Med i perga
su obino prisutni u naputenim konicama, a
esto su prisutni i znaci nedavnog odgajanja le
gla. U nekim sluajevima u gnezdu se mogu na
i matica i mali broj preivelih pela. Takoe je
karakteristino da se u konicama iz kojih su ne
stale pele grabe javlja sa zakanjenjem, a uo
biajene tetoine (votani moljci i male konike
bube) sporije invadiraju te konice. Zbog ega
CCD je multifaktorijalno oboljenje pelinjih za
jednica, tj, ne moe se sa sigurnou tvrditi da je
uzrokovano samo jednim uzronikom. To je i
razlog zato je jako teko preporuiti lek koji bi
pokazao najbolju efikasnost.
Najei uzroci CCD-a:
- Nedostatak kvalitetne hrane (polena i meda),
- Bakterijske infekcije (Amerika kuga pelinjeg
legla)
- Gljivine infekcije (Nosemosis i Ascosphaerosis)
- Infestacija pelinjih zajednica parazitima, a pre
svih krpeljom Varroa destructor
- Meovite virusne infekcije pelinjih zajednica
- Ukupni menadment na pelinjaku

2 PELARSKI URNAL 1/1 Oktobar 2008.


NEDOSTATAK KVALITETNE
HRANE (MEDA I POLENA)
G
lobalni klimatski poremeaji, zagaenost
ivotne sredine, hemizacija svih oblasti
ljudske delatnosti, a naroito poljoprivred-
ne proizvodnje, imaju za posledicu poremeaje u
ekosistemima, smanjenu ili mnogim problemima
optereenu biljnu produkciju, a samim tim i po-
remeaje u produkciji dovoljne koliine kvalitetne
prirodne hrane za pelinje zajednice. Naime, s
jedne strane, intezivna primena pesticida utie
na produkciju nedovoljne koliine kvalitetnog
polena, koji je osnova za dobijenje kvalitetne per-
ge, a perga je izvor proteina za pele. S druge
strane, smanjenje stonog fonda (pre svega ova-
ca i koza), a samim tim i smanjena produkcija pri
rodnog ubriva, dovodi do znaajno manje produk
cije kvalitetnog nektara i polena, jer su mnoge
biljne vrste zbog slabije prihrane ili smanjile pro-
dukciju ili su nestale sa livada i panjaka.
Samo na Peteru i Homolju stoni fond je smanjen
10 puta u odnosu na 1989. godinu, a samim tim
i produkcija organskog ubriva po jedinici povr-
Med iz plodita zajedno sa propolisom utie na mikroklimu konice, jer regulie vlagu, temperaturu i razmenu gasova u
konici. Kada je poveana vlaga u konici, to moe tetno uticati na temperaturni reim konice, prisutni med u ploditu,
zbog svojih higroskopskih sposobnosti, upija vlagu i tako potpomae pelama u regulisanju reima vlage i toplote u leglu.
ine je isto toliko manja. Ova raunica je jasnija
ako se ima na umu da jedno grlo, npr. ovca, dnev-
no produkuje do 500 g fecesa i mokrae zajedno,
te ako je bilo 150 000 slobodno ispanih grla na
Peteru i neto manje na Homolju (oko 100 000
grla), a sada je 10 puta manje na oba podruja,
potpuno je jasno koliko je manja i produkcija or-
ganskog ubriva. Osim toga, u istom periodu je
dolo do poveanja broja pelinjih zajednica, jer
su mnogi na ovim prostorima u pelarstvu videli
dobru dopunu kunog budeta, tim pre ako se
imaju na umu svi dogaaji na podruju bive SFRJ.
Pelari u pokuajima da to vie zarade, zaboravlja
ju na bioloke potrebe pela. Naime, pelari odu
zimaju pelama ne samo viak meda, ve i med
iz plodita. Med iz plodita pripada samo pelama
i taj med nije samo izvor energije, ve i izvor esenci
jalnih aminokiselina, mikro i makroelemenata, vita
mina i drugih aktivnih supstanci, jer med u plo-
ditu nije nektar. To je bioloki aktivna supstanca
nastala preradom nektara i meanjem istog sa
sekretima lezda medonosne pele, i ne samo to,
med u ploditu sadri znatne koliine polena, koji
stajanjem u medu, pod dejstvom kiselina iz meda,
kao i pod dejstvom enzima egzokrinih lezda pe
la, puca (pucaju celulozni omotai, egzina i intina,
foto V. Umelji
w w w. u m e l j i c . c o m 3
 koji su i za pele nesvariva prepreka kao i za osta- konici (leti pri visokim dnevnim temperaturama),
le ivotinje), pa se sadraj polenovih zrna mea med iz plodita isputa vodu i potpomae odrava
sa medom. Tako med u ploditu predstavlja izuzet nje optimalne vlage i temperature u konici. Tada
no kvalitetnu energetsku i proteinsku hranu za su pele poteene lepezanja, donoenja i raspr-
pele. ivanja vode u konici radi rashlaivanja i mogu
Ova hrana je najznaajniji faktor za prezimljavanje se usmeriti na medober, pa je tako i prinos po
i brzi proleni pelinjeg drutva, a peleri ga uzima drutvu vei. Poznato je da je poveana vlaga uslov
ju pelama. Na taj nain pelari prave viestruke za pojavu gljivica (izazivai krenog legla Ascos
tete i sebi i pelinjim zajednicama. Uzeti med iz phaera apis, nozematoze-Nosema apis i Nosema
plodita znai uzeti i med sa reziduama raznih pre ceranae). Kasnije, dolaskom prolea, spoljne tem
parata (amitraza-Mitaka, kumafosa-Perizina, cimi perature su sve vie, a raste i temperatura u koni
azolhidrohlorida-Apitola, flumetrina-Varoastop, flu ci, te postaje suvlje, a ako je drutvo slabije i nema
valinata, dicikloheksilamina-Fumagilina) kojima meda dolazi do drastinog pada vlage u leglu.
je pelar tretirao pele u ploditu, pa je i med u nje Leglo se isuuje, pati zbog nedostatka vlage i ugi-
mu kontaminiran pesticima dospelih direktno (to njava, stvarajui uslove za pojavu bakterijskih
kom jesenjeg i zimsko-prolenog infekcija. Svakako, svoj danak
tretmana) ili posredno iz ve Na kvalitet polena i nektara utiu i razni uzima i krpelj Varroa destructor,
ranije kontaminiranog voska. Taj pesticidi. Pored silnih drugih pesticida, ne samo kao ektoparazit legla
med nije za ljudsku upotrebu. koji se koriste u povrtarstvu, ratarstvu i i odraslih pela, ve i kao vektor
S druge strane, oduzimanjem voarstvu, u zadnje vreme sve se vie ko meovitih virusnih infekcija. Uz
meda pelama se oduzima naj- sve navedeno, med sa propolisom
kvalitetnija hrana, sto utie na
riste i pesticidi na bazi imidakloprida, ima jo i antimikotini i bakte-
razvojne mogunosti i preiv (GAUCHO 600-FS, Bayer i IMIDOR, 70 WS, riostatski efekat.
ljavanje zajednice, ali i na imu- Stockton za suncokret i kukuruz; PRESTI Uz propolis i med, imunolokim
ni sistem kako svake pojedina- GE 290-FS, Bayer; CONFIDOR 200-SL, Bayer sposobnostima pelinje zajed-
ne pele, tako i zajednice kao za krompir; MONTUR FS 190, Bayer za e nice doprinosi i polen, a njega
organizma u celini. je ili manje ili je slabijeg kvali-
ernu repu) ili preparati na bazi fipronila teta. Nije polen istog kvaliteta
Zbog oduzimanja ovog meda
umanjuje se razvojni potencijal (COSMOS 500 FE, BASF i REGENT 800-WG, tokom cele pane sezone. Najbo
pelinjeg drutva, naruava se BASF). Ovi insekticida su otrovni za pele lji je polen ranih polinarica (efe
uzrasna struktura pela, a do- (neonikotinoidi-imidakloprid i fipronili), mernih cvetnica), zatim polen
datkom eera eerizacijom, deluju kontaktno i digestivno, a usvajaju leske, vrbe, vonih vrsta, livadskih
kao zamenom za med (jer e trava, kukuruza, sofore itd. Glo-
se korenom biljke i prenose provodnim balni klimatski poremeaji uti-
er nikako ne moe biti adekvat-
na zamena za med, nego je sistemom u vie biljne organe: cvet (akumu cali su i na dinamiku cvetanja,
samo nuno zlo) pele se do- liraju se u nektaru i polenu), plod, listove ali i korienja polena pojedinih
datno iscrpljuju, pa drutvo nee i seme, gde se veoma dugo zadravaju. polinarica. Na primer, ove go-
biti spremno za glavni medober. dine slabo je bilo polena efemer
Zbog naruavanja uzrasne strukture, smanjen je nih cvetnica, leske i denarike, ili ako ga je bilo,
i broj sanitarnih pela (kune pele starosti od 12 teko ga je bilo iskoristiti zbog loeg vremena.
do 18 dana), a samim tim i odbrambeni potenci- Na kvalitet polena i nektara utiu i razni pesticidi.
jal pelinje zajednice na sve poznate i u konici Pored silnih drugih pesticida, koji se koriste u po-
uvek prisutne uzronike bolesti (Paenibacillus lar vrtarstvu, ratarstvu i voarstvu, u poslednje vreme
vae, Nosema apis, Nosema ceranae, Ascosphaera apis, sve se vie koriste i pesticidi na bazi imidaklopri-
Varroa destructor i razni virusi). da, (GAUCHO 600-FS, Bayer i IMIDOR, 70 WS, Stock-
Med iz plodita zajedno sa propolisom utie na ton za suncokret i kukuruz; PRESTIGE 290-FS, Bayer;
mikroklimu konice, jer regulie vlagu, temperatu CONFIDOR 200-SL, Bayer za krompir; MONTUR FS
ru i razmenu gasova u konici. Kada je poveana 190, Bayer za eernu repu) ili preparati na bazi
vlaga u konici, to moe tetno uticati na tempe fipronila (COSMOS 500 FE, BASF i REGENT 800-WG,
raturni reim konice, prisutni med u ploditu, zbog BASF). Ovi insekticidi su otrovni za pele (neoni-
svojih higroskopskih sposobnosti, upija vlagu i kotinoidi-imidakloprid i fipronili), deluju kontak-
tako potpomae pelama u regulisanju reima vla tno i digestivno, a usvajaju se korenom biljke i
ge i toplote u leglu. Kada je smanjena vlaga u prenose provodnim sistemom u vie biljne orga-
4 PELARSKI URNAL 1/1 Oktobar 2008.
ne: cvet (akumuliraju se u nektaru i polenu), plod,
listove i seme, gde se veoma dugo zadravaju
(ovljanski, 2008 a,b). Neonikotinoidi (imidakloprid)
deluju na receptore acetilholina (lano se predsta
vljajui kao primaoci impulsa), dok fipronil deluje
na sporedni kanal hlornih jona, podiui pro-
pustljivost membrane nervne elije. Pele u potra
zi za hranom sakupljajui nektar pamte miris cve
tajuih biljaka, tako formirajui neku vrstu mirisne
mape koja e im koristiti za budue letove. Meu
tim, navedeni insekticidi oteuju centre u mozgu
odgovorne za memoriju i orjentaciju, izazivajui
dezorjentaciju pela. Pele ne znaju da se vrate u
konicu, lutaju i uginu od gladi. Pele su uznemi-
rene sa nekoordiniranim ponaanjem pri saku-
pljanju polena i nektara. Viaju se na glavicama
suncokreta kako vise, najpre su vrlo aktivne, a
zatim postaju apatine sa grevima i klonulou,
to se na kraju zavrava uginuem.
AMERIKA TRULE
PELINJEG LEGLA
Znaajan problem koji utie na razvoj pelarstva
kako kod nas, tako i u svetu jesu zarazne bolesti
pela od kojih prvenstveno treba spomenuti opa-
ku trule legla (amerika kuga pelinjeg legla),
zatim varozu, nozemozu, virusne bolesti, gljivine
infekcije i dr. Gledajui sa zdravstvenog i ekonom-
skog aspekta, svakako veliki problem predstavlja
amerika kuga legla, bolest za koju se smatra da
je ve odavno dostigla razmere panzootije (uri-
i i Radoji, 2000). U naoj zemlji prisutna je ve lesne i uginule larve, kraste, med, polen i unutra-
vie desetina godina sa manjim ili veim intenzi-
tetom i smatra se da je trenutno ima skoro u svim
optinama i regionima Srbije i Crne Gore (urii
i sar., 2001; Lauevi i sar., 2001).
Amerika kuga je veoma kontagiozna bolest pe-
linjeg legla, enzootskog karaktera u poetku, koja
kasnije svojom upornou u odravanju i laganim
irenjem u pelinjaku i okolini, dostie razmere
panzootije (urii i sar., 2001). Razlikujemo dve
forme mikroorganizma koji izazivaju ovu bolest
pelinjeg legla: vegetativna, pokretna forma-ba-
cil i spore, nepokretna forma. Spore bakterije, Pae
nibacillus larvae, su izuzetno otporne kako na
faktore spoljanje sredine, tako i na hemijska sred-
stva. Spore mogu da provedu u starom sau i
konicama i do 35 godina, sauvavi infektivnost.
Na 110C u autoklavu izdre 30 minuta, u kljua-
lom vosku na 125C izdre 20 minuta, a u suvom
tlu ouvaju infektivnost 228 dana. Infekcija je is-
kljuivo vezana za pelinje leglo (larve) i nastaje
foto V. Umelji
Ropiness-ov test: Ubadanjem akalice ili palidrvca u obo-
lelu larvu izvlae se niti okoladne boje, duge i po 4 do 5
centimetara, to je siguran znak da materijal treba odneti u
labolatoriju i tamo potvrditi dijagnozu.
unoenjem spora uzronika, pri emu spore P.
larvae u leglo deponuju pele negovateljice. Ve-
getativni oblici-bacili razvijaju se iz unetih spora
posle poklapanja legla. Infekcija obolelog legla
je veoma jaka, tako da jedna obolela larva moe
da sadri i preko bilion spora P. larvae, to je sa
epizootiolokog i zdravstvenog aspekta veoma
znaajno (OIE-Manual of standards Diagnostic Test
and Vaccines, 2000). Primarni izvori zaraze su bo-
njost konice obolelog drutva. Takoe, spore ovog
mikroorganizma mogu mehaniki prenositi i krpelj
Varroa destructor, kao i leptiri voskovog moljca.
Sekundarni izvor zaraze je med iz medita zara-
ene konice, koji daje recidive. Disperziju (irenje)
spora unutar konica obavljaju mlade pele ne-
govateljice legla, a zarazu prenosi sam pelar
apitehnikim postupcima, seobom pela na pau
slabih i zaraenih zajednica, kupoprodajom roje-
va, putem grabei, pozajmljivanjem pribora, sa-
mostalnom izradom satnih osnova od nesterilisa
nog voska itd. Nain infekcije je per-os, uvek
sporama, a nikada vegetativnim oblicima.
Kliniku sliku uoavamo na poklopljenom leglu i
to u vidu promena boje, konfiguracije i inegriteta
poklopaca (slika na sledeoj strani). Vide se pro-
mene i u izgledu samog legla koje je nekompak-
tno, tj. ratrkano. Po skidanju poklopaca uoava-
ju se promene na larvama, ija se boja menja od
belo sedefaste, sivoute, tamnosmee do boje
w w w. u m e l j i c . c o m 5
 Promene na poklopiima zatvorenog radilikog legla (promena boje-svetliji poklopii, ulegnue satnih poklopaca i
njihova perforacija sa nepravilnim nareckanim ivicama) foto V. Umelji
okolade. Larva, takoe, gubi jasni srpoliki oblik,
te se pretvara u bezoblinu gnjecavu masu. Uba-
danjem akalice ili palidrvca u takvu larvu izvla-
e se niti okoladne boje, duge i po etiri do pet
centimetara, to je siguran znak da materijal tre-
ba odneti u labolatoriju i tamo potvrditi dijagno-
zu. Sa napredovanjem bolesti na dnu elije se
formira krasta veliine glave iode koja se teko
pomera sa dna elije.
Proces hidrolize (raspadanje uz gubitak vode) lar
ve i njeno razlaganje do formiranja kraste traje
oko 2 meseca. Obolela zajednica sve vie slabi i
na kraju postaje plen najezde voskovog moljca i
grabei pela. Sigurna dijagnoza se postavlja u
labolatoriji izolovanjem specifinih spora uzroni
ka. Materijal za dijagnostiku je ram obolelog legla
upakovan u hartiju. Diferencijalno dijagnostiki
6 PELARSKI URNAL 1/1 Oktobar 2008.
moe se otkloniti sumnja na meinasto leglo, kom-
pleks blage trulei i delimino varozu, obzirom
na slinosti u klinikoj slici. Naalost, poslednjih
godina svedoci smo sve glasnijeg zagovaranja
primene alternativnih profilaktinih mera pa i
profilaktine primene antibiotika (masne poga-
e) kod amerike kuge pelinjeg legla, kako od
strane samih pelara koji samoinicijativno, na slo
bodnoj prodaji, kupuju razliiite antibiotike, tako
i od strane poznatih strunjaka koji se ve dui
niz godina bave zdravstvenom problematikom
i ekonomijom u pelarstvu (urii i sar., 2001).
Primenu antibiotika u preventivne svrhe apliko-
vanjem putem mednih pogaa i sl. preporuuju
ne samo pojedinci (Radovi publikovani u Zborni-
cima radova sa Savetovanja o lekovima za upore
bu u veterini, Mlaan, Bandov, Kolari i dr.) ve
i poznate prizvodne kue kao to su Zdravlje
Leskovac, Hemovet Vrac, Veterinarski zavod
Zemun i dr. Takoe, i privatni proizvoai prepa-
rata za pele ve uveliko reklamiraju i preporuu-
ju primenu oksitetraciklina u svojim proizvodima
u preventivne svrhe. Kao struno obrazloenje
za primenu oksitetraciklina u pogaama uzeti su
rezultati koje su dobili Vilson i saradnici, kao i Ku-
linevi i saradnici, a koji pokazuju da eerno-
uljne pogae sa oksiteraciklinom uspeno mogu
da se koriste u preveniranju amerike kuge peli
njeg legla i evropske trulei ukoliko se zaraza na
lazi u svom poetnom stadijumu (Mlaan i iva-
Razlike u klijavosti etiri genotipa bakterije Penibacillus lar
vae (izaziva amerike kuge pelinjeg legla) pri temperatur-
nom tretmanu i tretmanu antibioticima.
nov, 1996). Meutim, danak koji ova bolest pelinjeg
legla i dalje uzima govori o zabludi ovakvog milje
nja i protivzakonite primene navedenih antibio-
tika. U prilog injenici o neosnovanosti primene
antibiotika u borbi protiv uzronika amerike tru-
lei pelinjeg legla idu i nalazi istraivanja grupe
istraivaa u vedskoj (u timu je bila i dr Jevrosima
Stevanovi, koautor ovog rada). Navedena istra-
ivanja govore o postojanju etiri soja bakterije
Paenibacillus larvae (ERIC I, ERIC II, ERIC III i ERIC
IV), koji se meusobno ne razlikuju samo u po-
gledu otpornosti na temperaturu, na primenjiva
ne antibiotike, ve i u stepenu patogenosti i kli
nikoj slici. Treba istai da klijavost, infektivnost
(slika) i posledice infekcije, razliitim kombinaci-
jama navedena 4 genotipa, u pelinjim zajedni-
cama su razliite (Forsgren i sar. 2008).
Kontrolna ispitivanja pelinjih zajednica na prisu-
stvo uzronika amerike kuge legla obavljaju se
u septembru i oktobru. Tamo gde se utvrdi posto
janje zaraze, specifino leenje obolelih larvi ne
postoji, ve se preduzimaju mere propisane pra
vilnikom o nainu suzbijanja ove bolesti, a to su:
zatvaranje zaraenog pelinjaka; unitavanje svih
zaraenih konica sa saem i pelama; unitavanje
svih dotrajalih konica zajedno sa pelama i saem;
unitavanje zaraenog saa i pela iz zaraenih
konica spaljivanjem i zakopavanjem, dok se pri-
bor i konice dezinfikuju i uvodi zabrana dranja
pelinjih zajednica bez matica i spreavanje roje-
nja u zaraenom pelinjaku; dezinfekcija pelinja-
ka i pelarskog pribora koji se koristi pri izvrava-
nju mera nareenih u pelinjaku odgovarajuim
dezinfekcionim sredstvom (20% formaldehid 30
min. ili 6% NaOH); preventivno se dijagnostiko
ispitivanje obavlja u svim pelinjacima u polupre-
niku od 3 km od zaraenog pelinjaka; nakon 2
meseca u zaraenom pelinjaku se ponovo radi
kontrolono dijagnostiko ispitivanje, pa ako nema
zaraze smatra se da je ona nestala.
Najbolja mera preveniranja ove bolesti je uzgoj
jakih pelinjih zajednica auhtohtonih ekogenoti-
pova medonosne pele, sa izraenim higijenskim
i negovateljskim ponaanjem, kao i potovanje
biolokih potreba medonosne pele kao ivog
bia (Stanimirovi i sar., 2002, 2003). Takoe, or-
jentacija na bioloke mere borbe (zamena starih
matica, zamena starog saa) i potovanje higijen-
sko sanitarnih uslova pelarenja doprinose proi-
zvodnji pelinjih proizvoda bez rezidua i sa svim
autohtonim biolokim svojstvima.
(Nastavak u sledeem broju)
w w w. u m e l j i c . c o m 7
 Medonosna pela Apis mellifera lui
vosak iz svojih specijalnih votanih
lezda, koje se nalaze na ventralnoj
strani abdomena. Jedna pela ima
etiri para lezda. Tean vosak se
isputa iz ovih lezda i hladei se
odmah formira fine bele ljuspice

foto V. Umelji

Dr Stefan Bogdanov
vajcarski istraivaki centar za pelarstvo, Bern, vajcarska

KVALITET VOSKA
Stefan Bogdanov, Beeswax: quality issues today, Bee World, 2004

Ovaj lanak koncentrie se na glavna pitanja o kvalitetu pelinjeg voska: proizvodnju

od strane pela i preradu od strane pelara i proizvoaa satnih osnova, njegov celoku
pni hemijski sastav, kao i senzorne i fiziko-hemijske karakteristike. Glavni problemi
koji se tiu kvaliteta voska danas jesu falsifikovanje i kontaminacija. Kontaminacija iz
okoline je relativno mala, glavni zagaivai su sintetiki i perzistentni akaricidi koji se
koriste u pelarenju. Raspravlja se o merama prevencije. Pruene su informacije o eko
nomskoj vanosti voska kao i o njegovoj upotrebi.

8 PELARSKI URNAL 1/1 Oktobar 2008.


Grki filozof Aristotel verovao je da vosak poti-
e od cvea, i ova teorija je bila preovladavajua
sve do renesanse. Godine 1744. nemaki naunik
Hornobstel saoptio je da pele same proizvode
vosak. Ovaj izvetaj bio je ignorisan od strane
naune zajednice sve dok Hanter (1792) i Iber
(1814) nisu objavili svoja dela. Drejling je 1903.
godine detaljno opisao proces sinteze voska.
Proizvodnja voska u pelarstvu
P
elama je vosak neophodan kao materijal
za izgradnju saa. Proizvode ga pomou
svojih votanih lezda koje se u potpunosti
razvijaju kod radilica starosti izmeu 12 i 18 dana.
Kod starijih pela se smanjuje aktivnost votanih
lezda, meutim, u vanrednim okolnostima sin-
teza voska moe biti ponovo pokrenuta. Najvee
koliine voska proizvedu se tokom razvojne faze
jedne pelinje zajednice. U umerenim klimatskim
uslovima to je obino period od aprila do juna.
Glavna sirovina za obrazovanje voska jesu ugljeni
hidrati, odnosno eeri koji se nalaze u medu: fru
ktoza, glukoza i sukroza. Odnos eera prema
vosku moe varirati od 3 do 30:1, odnos koji se
kree oko 20:1 tipian je za centralnu Evropu. U
snanijim zajednicama odnos je manji, a proizvod-
nja voska je ekonominija. Jedan Langstrotov ram,
koji sadri samo 100 g voska, moe prihvatiti iz-
meu 2 i 4 kg meda.
Luenje voska i aktivnost izgradnje saa u jednoj
pelinjoj zajednici odreeni su sledeim faktori-
ma:
Unosom meda: to je unos meda vei, vie saa
je potrebno za prihvat.
Polaganjem jaja: to se vie jaja poloi, vie sat-
nih elija je potrebno.
Prisustvom matice: samo pelinje zajednice sa
maticom izgrauju sae.
Temperaturom: temperature iznad 15 C pospe-
uju izgradnju saa.
ini se da izgradnja saa funkcionie po principu
ponude i potranje; nema nepotrebne izgradnje
saa.
Medonosna pela Apis mellifera lui vosak iz svo-
jih specijalnih votanih lezda, koje se nalaze na
ventralnoj strani abdomena. Jedna pela ima e-
tiri para lezda. Tean vosak se isputa iz ovih
lezda i hladei se, odmah formira fine bele ljus-
pice, koje pele prihvataju nogicama i prenose
do usta pomou kojih grade sat. Jedna ljuspica
je teka oko 1 mg, tako da je potrebno oko milion
ljuspica za 1 kg voska. Boja svee izluenog voska
je bela, kasnije prelazi u utu. Ova uta boja po-
tie od propolisa i polena. Pelinji vosak ima ka-
rakteristian miris koji potie od pela, meda,
propolisa i polena. Pelar treba svake godine da
odstrani staro sae, kako bi stimulisao pele da
grade novo sae. S jedne strane to je higijenska
mera, dok s druge strane slui pelaru da povea
proizvodnju voska. Tamna boja starog saa poti-
e od izmeta larvi, kouljica lutki i propolisa. Staro
sae treba redovno menjati u intervalu od dve do
tri godine, i pretopiti ga da bi se dobio ist vosak.
Mali topionici voska su dostupni, ali veina pe-
lara daje svoje sae preraivaima voska, koji
proizvode i satne osnove. Dobit istog voska za-
visi od metoda prizvodnje i od udela starog voska.
Obino se dobije od 30 do 50% pretopljene mase,
ali moe se dobiti i blizu 100% ako se pretapa
svee izgraeno sae.
Kvalitet dobijenog istog voska u velikoj meri
zavisi od metoda proizvodnje koji se koristi. Po-
stoje dve metode za dobijanje voska: topljenjem
najee korien metod i hemijskim putem.
Vosak se moe topiti kljualom vodom, parom i
elektrinom ili solarnom energijom. Hemijski me-
tod pomou rastvaraa izvodljiv je jedino u laba-
ratoriji, kada je potrebna manja koliina proizve-
denog voska.
Nakon pretapanja i ienja, vosak obino ima
prelepu utu boju. Ako je taman iz bilo kog razlo-
ga (npr. zbog pregrevanja ili prisustva metala)
moe se posvetliti prostim izlaganjem suncu ili
hemijskim sredstvima (v. odeljak Vani faktori za
dobijanje visokokvalitetnog voska). Predlagana je
i upotreba sloenih sredstava koja vezuju metale,
ali ove hemikalije su problematine sa toksikolo-
ke i ekoloke take gledita.
Pretopljeni vosak se sui i uva na tamnim i hlad-
nim mestima. Da bi se na najbolji nain ouvala
boja i aroma, moe se uvati uvijen u papir, na
policama ili u kontejnerima napravljenim od ner-
ajueg elika, stakla ili plastike.
Sastav voska
Pelinji vosak je krajnje sloen materijal koji sadr-
i peko 300 razliitih supstanci. Veinom se sasto-
ji od estera masnih kiselina i alkohola. Pored este-
ra, vosak sadri male koliine ugljovodonika, kiselina
i ostalih supstanci (v. tabelu 1). Dodatno, priblino
50 aromatskih komponenti je identifikovano. Vo-
w w w. u m e l j i c . c o m 9
 VANI INIOCI ZA DOBIJANJE
VISOKOKVALITETNOG VOSKA
Predugo i prejako zagrevanje moe potamneti i
naruiti kvalitet voska.
Vosak ne treba zagrevati u posudama napravlje-
nim od elika, aluminijuma, cinka ili bakra jer ovi
metali mogu dovesti do njegovog tamnjenja. Ne
koristiti olovno posue zbog kontaminacije. Ner-
ajui elik je najprikladniji.
Proistiti vosak pretapanjem u vodenom kupa-
tilu na 70-80 C, najmanje 8 sati. Koristiti samo
gornji sloj voska.
Sae koje sadri fermentisani med ne bi trebalo
koristiti jer ono kvari miris voska.
Spore amerike kuge (Paenibacillus larvae larvae)
otporne na toplotu ne mogu se unititi kuvanjem
voska u vodi. Samo poluasovno zagrevanje pod
pritiskom (1.400 kPa) na 120 C ubija sve spore.
Emulzija vode i voska moe se javiti ukoliko se
koristi tvrda voda. Trebalo bi koristiti meku vodu
sa niim mineralnim sadrajem ukoliko se to do-
godi. Meutim, u nekim sluajevima, emulzija vode
i voska moe se javiti i sa mekom vodom. Veoma
je vano da temperatura rastopljenog sirovog vo-
ska koji je u kontaktu sa vodom bude ispod 90 C.
Upotrebite 2-3 g oksalne kiseline po kilogramu
voska u jedan litar vode kako bi vezali kalcijum,
spreili emulziju i posvetleli vosak u isto vreme.
Vosak postaje svetliji dodavanjem kiselina: 2 g
limunske ili oksalne kiseline, ili 1 ml koncentrovane
sumporne kiseline po kilogramu voska i 1 l vode.
Vosak se moe izbeleti dodavanjem hidrogena.
Jedno od bitnih svojstava svih peroksida jeste da
se koriste za izbeljivanje. Suvie peroksida moe
prouzrokovati probleme prilikom pravljenja krema
i masti.
Nakon kljuanja, vosak jo uvek nije dovoljno ist.
Za dodatno ienje koriste se sudovi od visoko-
kvalitetnog elika. Vosak treba neko vreme (naj-
bolje itavu no) da ostane u vodenom kupatilu
na temperaturi od 75 do 80 C. im postane sve-
tliji od vode, on e isplivati na povrinu. Prljavtina
koja se skupila ispod povrine mora se izgrebati
nakon hlaenja voska. U industrijskoj preradi tean
vosak se isti filtracijom. Vosak se takoe moe
proistiti vrelom filtracijom.
Ostaviti vosak da se hladi to je due mogue i
izbegavati pomeranje posude tokom hlaenja.
Upotreba rastvaraa za proienje voska imae
za posledicu delimini gubitak mirisa.
10 PELARSKI URNAL 1/1 Oktobar 2008.
sak proizveden od razliitih podvrsta Apis melli
fera ima isti sastav, ali neke komponente stoje u
razliitim odnosima.
Sastav voska patuljaste pele Apis florea razlikuje
se od voska Apis cerana-e i Apis mellifera-e.
Kontrola kvaliteta
Kriterujum kvaliteta
Pelinji vosak je prirodni proizvod i nikakvi aditi-
vi nisu dozvoljeni. Ispitvanje senzornih karakteri-
stika (npr. mirisa i boje) voska omoguava jedno-
stavnu i brzu proveru kvaliteta. Falsifikovanje
voska se moe utvrditi putem razliitih metoda.
Odreivanje senzornih i fizikohemijskijskih ka-
rakteristika prema Farmakopeji (Pharmacopoeia
zvanini spisak uputstava za apotekare o spravlja
nju, ispitivanju i odravanju lekova koji objavljuje
sanitetska vlast neke drave, tabela 2) ne garan-
tuje da vosak nije bio falsifikovan, mada u nekim
sluajevima moe dati naznake mogueg falsifiko
vanja. Danas se falsifikovanje najee detektuje
putem gasne hromatografije ili tene hromato-
grafije kako bi se odredile odreene komponen-
te voska. U posebnom sluaju falsifikovanja sa
carnuba voskom, moe se takoe upotrebiti i jed-
nostavan bioloki test.
Glavni zagaivai voska su hemikalije koje se ko-
riste u pelarenju, dok se zagaenje koje dolazi
iz okoline ini manje bitnim. Tragovi organskih
zagaivaa mogu se nai u vosku. Tragovi neko-
liko pesticida detektovani su u jednom nedavnom
ispitivanju voska u vajcarskoj, gde je ispitano 69
najee korienih pesticida. Vosak je uglavnom
zagaen liposolubilnim (rastvorljivim u mastima)
akaricidima u rasponu od 0,5 do 10 mg/kg.
Dugotrajnim kontrolnim istraivanjem vajcarskog
pelinjeg voska, sprovedenim od 1999 do 2002.
godine, ispitani su svi glavni organski zagaivai
koji potiu iz pelarske prakse. Kroz ovo istraiva-
nje ispitivano je ponaanje sintetikih supstanci
koje se koriste u pelarstvu. Period u kome se
akaricidi zadravaju u vosku iznosi oko pet godi-
na. Uzmimo na primer bromopropilat; ovaj aka-
ricid nije u upotrebi u vajcarskoj jo od 1991.
godine, kada su novi i mnogo efikasniji akaricidi
kao to su perizin i tau-fluvalinat stavljeni u promet.
Nivo bromopropilata polako opada i verovatno
e ispod trenutnog limita koji iznosi 0,1 mg/kg
pasti tek nakon 2006. godine.
Ukoliko se vosak koristi u kozmetici i farmaciji onda
treba da sadri minimalne koliine zagaivaa.
Naalost, ne postoji maksimalno ogranienje pri-
sustva rezidua za zagaivae. Za vosak koji se
koristi u organskom pelarenju u zemljama kao
to su Italija, Nemaka i vajcarska, maksimalno
ogranienje iznosi 0,1-1 mg/kg za svaki akaricid.
Ova ogranienja garantuju da se znatne koliine
akaricida ne mogu proiriti sa voska na med.
Neke supstance koje se koriste protiv voskovog
moljca, kao to je p-dihlorobenzen, takoe mogu
kontaminirati pelinji vosak.
Sledei potencijalni problem za kvalitet pelinjeg
voska koji se koristi za pelarenje predstavlja pri-
susutvo spora amerike trulei Penibacillus larvae
larvae. U sutini, samo se poluasovnim zagreva-
njem voska na 120 C mogu unititi spore. S dru-
ge strane, eksperimenti su pokazali da samo ve-
Pelinji vosak je prirodni proizvod i nikakvi aditivi nisu dozvoljeni. Nakon pretapanja i ienja obino ima prelepu utu
boju. Pretopljeni vosak se sui i uva na tamnim i hladnim mestima.
oma visoko prisustvo spora moe biti uzrok pojave
amerike trulei legla.
Preventivne mere protiv kontaminacije
Akaricidi se ne mogu odstraniti iz voska zbog nji-
hove razliite hemijske strukture. Najbolja strate-
gija za poboljanje kvaliteta voska ukljuuje ko-
rienje netoksinih prirodnih organskih kiselina
za suzbijanje varoe. Smatra se da se koliina rezi-
dua sintetikih akaricida moe znaajno reduko-
vati odreivanjem gornje granice kontaminacije
voska prilikom zamene starog saa za satne osno-
ve. Korienje hemijskih zagaivaa za suzbijanje
voskovog moljca (p-dihlorobenzen i naftalin) moe
se izbei alternativnim merama suzbijanja:
- Skladitenjem saa na hladnim osvetljenim mesti
ma, sa dobrom ventilacijom, na temperaturi 5-15 C.
foto I. Umelji
w w w. u m e l j i c . c o m 11
 SVOJSTVA I KRITERIJUMI KVALITETA PELINJEG VOSKA
PARAMETRI ZAHTEVI
SENZORNE I FIZIKE KARAKTERISTIKE
Boja uta do uta-braon
Nakon lomljenja fino zrnast, tup, ne-kristalan
Miris slian medu
Konzistentnost ne treba da se lepi tokom seenja
Taka kljuanja 61-65 C
Gustina 0.950-0.965
Refraktivni indeks (na 75 C) 1.440-1.445
FIZIKO-HEMIJSKA SVOJSTVA
Broj kiselosti 18-23
Broj esterfikacije 70-80
Broj peroksida najmanje 8
Autentinost nefalsifikovan
Kontaminacija u skladu sa propisima

- Povremenim odlaganjem u zamrziva, svaki put govini tokom 1988, 1989, 1990 i 1991. godine izno
u trajanju od najmanje 10 sati. sila je 23,63, 23,27, 26,08 i 23,35 miliona dolara.
- Upotrebom netoksinih hemikalija kao to su Tokom 1992. godine glavne zemlje izvoznice bile su:
sumpor, siretna kiselina ili mravlja kiselina ili pri- Kina (14,9%), Tanzanija (11,4%), Nemaka (11,1%),
menom Bacilus thuringiensis-a za uspeno suzbi- Kanada (7%), Holandija (6,3%), Brazil (6,1%), Japan
janje voskovog moljca. (5,7%), SAD (4,8%), i Etiopija (3,7%); to ukupno
predstavlja 71% svetske trgovine voskovima od in
Ekonomija sekata. Australija, Francuska, ile, Velika Britanija,
Skoro celokupan vosak u komercijalnoj upotrebi Dominikanska Republika i Novi Zeland jesu neki od
potie od zapadne medonosne pele Apis melli manjih izvora pelinjeg voska.
fera, od toga najvie od italijanske medonosne
pele Apis mellifera ligustica. Teko je pribaviti Pelinji vosak je kraj-
pouzdane podatke o proizvodnji voska, poto se nje sloen materijal
najvee koliine upotrebljavaju u pelarstvu za
koji sadri peko 300
pravljenje satnih osnova. Od svih pelinjih proi-
razliitih supstanci.
zvoda vosak je na drugom mestu po ekonomskoj
vanosti, odmah posle meda. Procenjuje se da Veinom se sastoji od
koliina proizvedenog voska predstavlja 1,5-2,5% estera masnih kiseli-
koliine proizvedenog meda. Na osnovu podata- na i alkohola. Pored
ka FAO Comtrade, tokom 1991. godine proizve- estera, vosak sadri
deno je 1,19 miliona tona meda, dok je u istom male koliine ugljenih
Ljuspica voska
periodu proizvedeno izmeu 17.850 i 29.750 to hidrata, ki
s elina i os
na voska. Isti izvor navodi sledee podatke o tr- talih supstanci (v. tabelu desno). Uz to je iden
govini pelinjim voskom: tifikovano priblino 50 aromatskih kompo-
U statistici svetske trgovine pelinji vosak je grupisan nenti. Vosak proizveden od razliitih podvrsta
sa ostalim voskovima koji potiu od drugih inseka Apis mellifera ima isti sastav, ali neke kompo-
ta. Pa ipak, pelinji vosak predstavlja glavni deo nente stoje u razliitim odnosima.
voskova insekata, tako da se ti podaci mogu slobod Sastav voska patuljaste pele Apis florea ra-
no prihvatiti kao relevantni. Prema informacijama zlikuje se od voska Apis cerana-e i Apis melli
izvedenim iz COMTRADE baze podataka, ukupna fera-e.
vrednost voskova od insekata u meunarodnoj tr
12 PELARSKI URNAL 1/1 Oktobar 2008.
COMETRADE statistika pomeala je podatke o
proizvodnji preienog/izbeljenog voska sa po-
dacima o sirovom vosku. U svakom sluaju, ne
postoje drugi statistiki podaci koji uzimaju u
obzir ovu podelu. Glavni izvoznici sirovog voska
su sledee zemlje: Kina, Tanzanija, Kanada, Brazil,
Etiopija, Australija, Francuska, ile, Novi Zeland i
Centralnoafrika republika. Najvei deo voska koji
se izvozi iz Nemake, Holandije, Velike Britanije i
SAD-a je preien/izbeljen, i proizveden je od
sirovog voska koji potie iz gore pomenutih ze-
malja. SAD je glavni uvoznik sirovog voska, koji
najveim delom koristi za sopstvenu proizvodnju,
a takoe je i veliki uvoznik preraenog voska.
Prema podacima COMETRADE-a cena jedne tone
voska, 1991. godine, kretala se izmeu 3.300 i 3.600
dolara. Nema novijih podataka o trgovini voskom.
Kako je trenutno vei deo voska koji je u komer-
cijalnoj upotrebi kontaminiran akaricidima, na
tritu je poveana potranja za voskom bez re-
zidua.
Upotreba voska
Pored toga to se koristi za izradu satnih osnova,
to je i njegova glavna upotreba, vosak se takoe
koristi u sledee svrhe: kozmetiku (25-30%), far-
maceutske proizvode (25-30%), svee (20%) i
ostalo (10-20%).
Vosak se esto pronalazi u arheolokim naslagama
to svedoi o tome da je upotrebljavan u davnim
vremenima. Ljudi su od davnina koristili svee od
pelinjeg voska u religijskim ceremonijama. Vo-
tane figure koje datiraju iz perioda oko 3.400.
godine pre nove ere pronaene su u egipatskim
kraljevskim grobnicama. Tokom istorije pelinji
vosak je upotrebljavan u trgovini i biznisu za i-
gove na dokumentima. Jedna od najvanijih upo-
treba voska jeste u cire-perdue, ili lost-wax livenju.
Ova tehnika je veoma stara i bila je poznata nekim
visokim kulturama kao to su bile one u Sumeriji,
Indiji, Kini i Egiptu. Mnoge od najpoznatijih svet-
skih statua izraene su tehnikom lost-wax livenja.
Pelinji vosak se koristio u tzv. batik umetnosti.
Re batik je indoneanskog porekla, gde je batik
umetnost i nastala. Vosak se u manjoj meri koristi
za sledee svrhe: kao sastojak za restauraciju slika,
u materijalima za poliranje, vakaim gumama,
za odravanje muzikih instrumenata i za bojenje
hrane i tableta.
U kozmetici vosak se upotrebljava kao sastojak u
kremama, mastima i losionima. On ima antibak-
terijska svojstva i kada se primenjuje na koi po-
boljava njenu elastinost i ini da izgleda svee
i mekano. Topao vosak ima izuzetno prijatno dej-
stvo kada se primenjuje protiv upale miia, ne-
rava i zglobova. Postoji opirna literatura u kojoj
je detaljno opisana upotreba pelinjeg voska u
apiterapiji.
Preveo Ivan Umelji

GLAVNE I SPOREDNE KOMPONENTE PELINJEG VOSKA

BROJ SASTOJAKA
SASTOJCI KOLIINA g/100 g
glavnih sporednih
Monoesteri 35 10 10
Diesteri 14 6 24
Triesteri 3 5 20
OH-monoesteri 4 6 20
OH-poliesteri 8 5 20
Kiseli esteri 1 7 20
Kiseli poliesteri 2 5 20
Ukupno estera 67 44 134
Ugljeni hidrati 14 10 66
Slobodne kiseline 12 8 10
Alkoholi 1 5 ?
Ostalo 6 7 ?

Ukupno 100 74 najmanje 210

w w w. u m e l j i c . c o m 13
Autorski lanak
Prof. dr Bendamin Oldrojd
Univerzitet u Sidneju, Australija

Oldroyd BP (2007) Whats killing American honey bees? PLoS Biol 5(6):

Mnogi Amerikanci su 22. februara 2007. godine sluali kako mediji izveta
vaju o tome da je neto krenulo naopako sa njihovim pelama. Veliki broj
amerikih pelara alilo se na neobino velike gubitke poto su pele, nakon
zime, napustile svoje konice. Gubitak nekih drutava (recimo oko 10%) u
rano prolee je normalna pojava svake godine. Meutim, tokom 2007. godi
ne, gubici su bili posebno teki i raireni pelari iz 22 savezne drave
(ukljuujui i Havaje) izvestili su da imaju problem. Neki pelari su izgubili
skoro sva svoja drutva. Problem se nije pojavio samo u SAD. Mnogi evrop
ski pelari alili su se na slian problem. Povrh svega, ni pelari ni strunjaci
nisu znali ta je uzrok ovim gubicima.

Da li postoji realan problem? ta je CCD?

D
a li gubici u 2007. potpadaju pod normal-
ne okvire, ili predstavljaju novost za pe-
larsku industriju? Da li se deava neto novo,
i ta? Da li je indikativna preoptereenost poljo-
privrednih ekosistema otrovima, ili se problem tie
samo pelara? Da li pelari treba da se zabrinu?
Poljoprivredni komitet SAD se dovoljno zabrinuo
i uzeo u razmatranje glasine, u okvirima svojih mo
gunosti. Medonosne pele su glavni opraivai;
u 2000. godini vrednost useva koje su pele opra-
ivale procenjena je na 14,6 milijardi dolara.
Pokuau ovde da doem do sutine nereene
misterije CCD-a kako je zvanino nazvan (opisan)
sindrom uginua pelinjih zajednica u zimu i pro-
lee 2006/2007.
Sindrom je misteriozan po tome to je njegov
glavni simptom mali broj odraslih pela u konici.
(kao da odete u prethodno prepun kokoarnik i
zateknete tek po neku kokoku.) Nema uginulih
pela, i mada su ovde esto prisutni organizmi
koji izazivaju bolesti, nema nikakvih spoljanjih
znakova njihovog prisustva, tetoina ili parazita.
esto se u konicama mogu pronai hrana i nezre
lo leglo. Izgleda kao da je uzrok ovih gubitaka neo
ekivano rana smrt velikog broja pela u polju.
udno je takoe da uginula drutva ne napadaju
dva kleptoparazita koji obino preplave pelinja
drutva nakon uginua: votani moljac (Gallaria
mellonella) i mala koniina buba (Aethina tumida).
Da li sve to moda ima veze sa prisustvom toksi-

14 PELARSKI URNAL 1/1 Oktobar 2008.


Drutvo pogoeno CCD-om. Primetno je veliko odsustvo odraslih pela radilica iz drutva u kojem su ramovi puni legla.
nih rezidua u uginulim drutvima? Mogue da je
to sluaj, ali je verovatnije da doba godine obja-
njava odsustvo kleptoparazita njihova masovna
pojava je sezonska.
Da li su ovi gubici
neto neobino?
Izvesni gubici tokom zime su normalna stvar, i
poto broj uginulih pelinjih drutava u velikoj
meri varira od godine do godine, teko je rei kada
je nastupila kriza, a kada su gubici deo normalnog
toka stvari. Ono to je poznato jeste da pelari,
jednom u deset godina pretrpe neobino velike
gubitke. To je poznato jo od davnina. U Irskoj se
950. godine dogodio veliki pomor pela, zatim
992., i 1443. godine. Jedan od najpoznatijih do-
gaaja zbio se u prolee 1906. godine, kada je
veina pelara sa ostrva Vajt (Velika Britanija) iz-
gubila sva svoja pelinja drutva. Ameriki pela-
ri su, takoe, povremeno trpeli teke gubitke. U
dolini Kae (Cache) u Juti 1903. godine uginulo je
2.000 drutava usled misteriozne bolesti nesta-
janja praene ledenom zimom i hladnim proleem.
Znatno skorije, 1995. godine dogodilo se da su u
Pensilvaniji tamonji pelari izgubili 53% svojih
drutava.
Obino se termini kao to su bolest nestajanja
ili proleno nestajanje koriste da opiu sindrom
foto Keith Delaplane
usled kojeg drutva odumiru u prolee zbog ne-
dostaka odraslih pela. Meutim, 2007. godine
neki pelari su se suoili sa 80-100% gubitaka. Ovo
je u svakom sluaju ekstreman kraj niza nepovolj-
nih dogaaja, koji se po svoj prilici tie nekih no-
vih faktora.
ta su mogui uzroci CCD-a?
Bolesti i paraziti. Medonosne pele su izloene
velikom broju parazita i patogena. Mnogi od njih
imaju dobro definisane simptome koji nisu pove-
zani sa CCD-om. Na primer, postoje dva bakterij-
ska oboljenja koja pogaaju leglo pela: evropska
trule legla (uzrokovana bakterijom Mellisococcus
pluton) i amerika trule legla (uzrokovana bak-
terijom Paenibacillus larvae). Postoji pored toga i
gljivino oboljenje legla Ascosphaera apis. Ovi
organizmi nemaju efekta na odrasle pele ali po-
kazuju razliite simptome kod larvi i lutki.
Parazitski krpelj Varroa destructor napada leglo i
odrasle pele. Ali velika zaraenost varoom je jasno
uoljiva pojava za profesionalne pelare, posebno
u stadijumu odumiranja pelinjeg drutva. S ob-
zirom na to, mala je verovatnoa da je varoa uzro-
nik CCD-a.
Krpelj Acarapis woodi moe zaraziti traheje odra-
slih pela, i trenutno je veoma rairen u Severnoj
Americi. Neki misle da je krpelj Acarapis uzronik
w w w. u m e l j i c . c o m 15
 Virus Veliina (nm) Poznati uzroci simptoma
Hronina paraliza 20 30 to 60 Da
Oblaasta krila 17 Da
Akutna paraliza 30 Da (Varroa destructor)
Crne matine elije 30 Da (Nosema apis)
Deformisana krila 30 Da (Varroa destructor)
Kamirski pelinji virus 30 Da
Meinasto leglo 30 Ne
Spori virus 30 Da (Varroa destructor)
Pelinji virus X 35 Da
Pelinji virus Y 35 Da (Nosema apis)
Filamentus 150 450 Verovatno Nosema apis

Virusi izolovani na odraslim pelama

uvene bolesti Ostrva Vajt, koja je imala sline
simptome kao CCD. Meutim, eminentni patolog
za medonosne pele L. Bejli (Bailey) je vrlo sum-
njiav prema miljenju da bolest Ostrva Vajt ima
bilo ta sa ovim uzronikom. To ne znai da je bo-
lest Ostrva Vajt isto to i CCD, niti se iskljuuje
mogunost da Acarapis ima udela u CCD-u.
Sindrom je misteriozan po tome to je njegov glavni
simptom mali broj odraslih pela u konici. Nema ni
jednog tela, i mada su ovde esto prisutni organizmi
koji izazivaju bolesti, nema nikakvih spoljanjih zna
kova prisustva bolesti, tetoina ili parazita. esto
se u konicama mogu pronai hrana i nezrelo leglo.
Izgleda kao da je uzrok ovih gubitaka neoekivana
rana smrt velikog broja pela u polju.
Protozoa Nosema apis, napada utrobu odraslih
pela, i kada je prisutna u velikom broju, uzroku-
je dizenteriju i dezorijentisanost odraslih pela.
Takoe je malo verovatno da je ona direktan uzrok
CCD-a, zato to je dizenterija uoljiva, kao i zbog
toga to je veina pelinjih drutava hronino za nog moljca Gallaria mellonella. Varroa destructor
raena svakog prolea ovim parazitom, ak i kada
nema gubitaka drutava. Meutim, interesantan
sluaj predstavlja nova vrsta Nosema cerana koja
je nedavno identifikovana na azijskoj medonosnoj
peli Apis cerana, a skoro je naena i kod medo-
nosne pele Apis mellifera u Evropi.
Vea je verovatnoa da, kada je u pitanju CCD,
veliku ulogu imaju brojni virusi koji napadaju od
16 PELARSKI URNAL 1/1 Oktobar 2008.
rasle pele (v. tabelu). Veina odraslih pela nosi
u sebi virusne infekcije koje ne pokazuju nikakve
simptome. U uslovima stresa i loe ishrane, suro-
vih vremenskih prilika ili parazitizma Varroa de
structor i Nosema apis, populacija virusa moe se
poveati i prouzrokovati simptome kod odraslih
pela. Virus paralize uzrokuje kod pela drhtanje,
usporeno kretanje i nesposobnost za letenje. Pa-
raliza dramatino skrauje ivotni vek radilica, i
moe biti uzrok prolenog nestajanja pela. Ali u
vreme pojave CCD sindroma 2007. godine, nisu
primeene pele koje pate od drhtanja. Stoga,
virus paralize nije snaan kandidat za uzronika
CCD-a.
Hemijske supstance u konici. Kao i ostali po-
ljoprivrednici, mnogi komercijalni pelari su zbog
ekonomskih razloga prinueni da tretiraju svoja
pelinja drutva sa koktelom lekova i pesticida
kako bi ih ouvali zdravim. Kada je u pitanju CCD,
od posebnog znaaja su pesticidi koji se upotre-
bljavaju za suzbijanje gorepomenutog parazita
legla Varroa destructor, kleptoparazita male ko-
niine bube Aethina tumida i parazita saa, vota-
je introdukovana u SAD kasnih 1980-ih. Ona je
danas praktino prisutna u svakom pelinjem dru
tvu u zemlji i bila je odgovorna za unitenje pe-
linjih drutava u divljini (ova pelinja drutva se
sada vraaju, jer su afrikanizovane pele rezisten-
tne na varou). Meutim, u okolnostima komerci-
jalnog pelarenja, krpelj se najee mora suzbi-
jati hemijskim sredstvima.
 Foto B. P. Oldroyd

Odsustvo divljih pelinjih zajednica kao to je ova moe smanjiti nivo genetske raznovrsnosti u zajednicama na ko-
mercijalnim pelinjacima.

Oskudna genetska baza?

Neki istraivai se pitaju da li komercijalna pelinja drutva imaju suvie oskudnu genetsku bazu
i da li ih to ini ranjivim. Pelinje zajednice obuhvataju veliki broj povezanih jedinki koje ive na
gusto naseljenim mestima i razmenjuju hranu preko usta; ovo je idealna situacija za razvitak
zaraza. Pele imaju razne odbrambene mehanizme protiv bolesti, ukljuujui tu uroeni imuni
sistem i higijensko ponaanje nekih radilica koje pronalaze obolelo leglo i izbacuju ga iz kolonije.
Preduslov efikasnog odbrambenog ponaanja jeste visok nivo genetske raznolikosti unutar pe-
linjih zajednica. To im omoguava da odgovore na razne patogene i ostale izazove sa kojima se
suoavaju. Ako su sve radilice iste, mogu reiti jedan problem briljantno, ali e biti veoma ranjive
za neki drugi problem.
Matice se sparuju u letu sa 10-30 trutova, i odatle se generie genetska raznovrsnost radilica. Neki
naunici su posebno naglaavali da su komercijalne pele, zbog toga to je Varoa desetkovala
broj divljih pelinjih zajednica, mnogo vie sklonije parenju u bliskom srodstvu nego ranije, to
potencijalno vodi smanjenju genetske raznovrsnosti unutar pelinjih zajednica. tavie, vrlo je
verovatno da pele, koje se iz drugih delova sveta uvoze u SAD, ne mogu dobro da se prilagode
na lokalne patogene i uslove.

Apistan sadri sintetiki piretroid fluvalinat, koji
vie nije efikasan u suzbijanju varoe, poto je ona
postala rezistentna na njega. On je zamenjen pla-
stinim trakama koje sadre perizin. Meutim,
varoa je razvila rezistentnost i na njega, pa je po-
kuano i sa Amitraz-om. Pelari lako mogu pre-
dozirati ove smee i koktele. Neke hemikalije,
naroito fluvalinat, mogu se dugo zadrati u vosku,
ime se pele izloene visokom nivou rezidua, a
to utie na duinu njihovog ivota. Neki pelari
su pokuali sa organskim pristupom pelarenju,
koristei mravlju i oksalnu kiselinu, kao i eterina
ulja. Mada na taj nain insekticidi ne ostaju u ko-
nici, efekat ovih supstanci na suzbijanje parazita
moe biti manji, ali i direktno toksian za pele.
Poljoprivredni insekticidi. Ameriki poljoprivred-
ni sistem poiva na korienju pesticida. Meutim
w w w. u m e l j i c . c o m 17
 ako se misli samo na zatitu biljaka, gubici pela Da li moemo odbaciti mogunost da nikotoidni
su neminovni. Ali poto su pele neophodne za insekticidi doprinose CCD-u? Ne u potpunosti.
opraivanje, zahteva se paljiviji pristup ovom Kada je pela izloena opasnim dozama Imida-
problemu kako bi gubici pela minimalizovali. kloprida, dolazi do poremeaja sposobnosti za
Da bi se poboljala njihova efikasnost insekticida, primanje informacija i pamenje. Moda je izlo-
radi se na njihovom usavravanju. Povremeno se enost izletnica nikotoidnim insekticidima u izve-
razvijaju potpuno nove formulacije. Pre upotrebe, snoj meri doprinela njihovoj dezorjentisanosti i
one prolaze kroz rigorozan proces registracije koji nestanku.
ukljuuje i procenu rizika za organizme koji nisu Genetski modifikovane kulture. Farmerima su
ciljna grupa koju treba suzbiti, ukljuujui i me- sada dostupni varijeteti kultura kao to su kukuruz,
donosne pele. Insekticidi moraju biti primenjeni pamuk i soja, gde je genom tako modifikovan da
na nain koji je bezopasan za pele i ostale korisne naglasi bakterijski podstaknut protein sa snanim
organizme. Ipak, i pored svih procena rizika, teko insekticidnim svojstvima. Biljke su takoe bile
je predvideti sve mogue po- modifikovane da naglase gene
sledice ire upotrebe odreenog Ono to je poznato jeste da pelari, odgovorne na herbicide. Genet-
sredstva za zatitu bilja. Moda jednom u deset godina pretrpe ne ski modifikovane kulture su
su neki novi insekticidi poveza- obino velike gubitke. To je poznato veoma korisne po okolinu jer
ni sa fenomenom koji se sada iziskuju znatno manju upotrebu
manifestuje kao CCD. jo od davnina. U Irskoj se 950. dogo pesticida. Ali da li prisustvo in-
Mala je verovatnoa trovanja dio veliki pomor pela, zatim 992. i sekticida u svakoj eliji genetski
pela rano u prolee u severnim 1443. Jedan od najpoznatijih doga modifikovane biljke ugroava
delovima SAD, gde je CCD naj- aja zbio se u prolee 1906. kada je pele. Do sada nije bilo snanih
vie prisutan. tavie, simptom veina pelara sa ostrva Vajt (Velika dokaza koji bi potvrdili da su
akutnog trovanja insekticidima genetski modifikovane biljke
veliki broj mrtvih i oamue- Britanija) izgubila sva svoja pelinja uzrok akutne toksikoze medono
nih pela ispred ulaza u konicu drutva. Ameriki pelari su, takoe, snih pela. tavie, doprinos
lako je uoiti. Bez obzira na povremeno trpeli teke gubitke. genetski modifikovanih biljaka
to, pelari i neki strunjaci i da- CCD-u ini se malo verovatnim
lje sumnjaju da su neka sredstva bezopasne za kada uzmemo u obzir da u dravi kao to je Ilinois,
pele. Na primer, kao uzronik velikih gubitaka gde su ogromne povrine zasaene genetski modi
pelinjih drutava u Francuskoj zadnjih godina fikovanim biljkama, nema problema sa CCD-om.
oznaen je nikotoidni insekticid Imidakloprid. Promena pelarske prakse. U poslednje vreme
Imidakloprid utie na odreene receptore mnogih cena meda je u padu. Urbanizacija i sve intezivni-
beskimenjaka. Zbog niske toksinosti po sisare, ji razvoj poljoprivrede uticali su na smanjenje
velike efikasnosti, kao i visoke pokretljivosti u tki- prinosa meda irom zemlje. Kad se zajedno uzmu
vima biljaka i sisara, esto se upotrebljava kao u obzir, svi ovi faktori su naveli mnoge pelare da
sistemski insekticid za suzbijanje insekata koji potrae alternativne izvore prihoda, to je uticalo
sisaju sokove iz biljaka i krv iz domaih ivotinja. na smanjenje proizvodnje meda. Oni se najee
Tu lei mogui problem za medonosne pele: kada odluuju na iznajmljivanje svojih drtava za opra-
se primeni na biljke, ovaj insekticid moe zavriti ivanje, posebno badema kuture ije opraiva-
u nektaru ili polenu. Razvila se znaajna debata o nje u potpunosti zavisi od pela. Mnoge kulture
tome u kojoj meri on moe ugroziti pele. Neka uzrokuju nutritivni stres kod pela. Transport i
istraivanja (uglavnom iz Francuske) izvetavaju istovar konica takoe mogu izazvati stres. Kada
o reziduima Imidakloprida u nektaru i polenu u se pele odsele sa pojedinih kultura moraju se
stepenu koji je potencijalno opasan po pele, dok dodatno prihranjivati visokokvalitetnim polenom
druga (preteno iz Severne Amerike) nisu detek- kako bi povratile nivo proteina u telu. To se moe
tovala rezidue. tavie, kada se drutva prihrane postii seobom konica na dobre cvetne pae ili
eernim sirupom pomeanim sa Imidoklopridom prihranom. Po svoj prilici, pelari to ba i ne rade
u koliini koja se moe pronai u usevima, razvoj uvek. Postoji evidencija o tome da se CCD ee
i opstanak takve pelinje zajednice podjednako javlja u drutvima koja su transportovana na uda-
je uspean kao u onim drutvima koja nisu treti- ljene lokacije ili rentirana za opraivanje.
rana. Kontakt sa polenom tretiranih kultura nije Drutvima je u jesen potreban visokokvalitetan
uticao na duinu ivotnog veka pela. polen kako bi se odgojile dugovene pele koje

18 PELARSKI URNAL 1/1 Oktobar 2008.

mogu opstati preko zime. Veoma vana biljka u
tom smisli, a koja raste u SAD, jeste Zlatoipka
(Solidago virgauera). Ona je jako slabo cvetala
tokom 2006. na severoistoku zemlje, pa je i to
moda doprinelo pojavi CCD-a u prolee 2007.
Hladno leglo. Veoma je znaajna injenica da
pele u zoni legla odravaju temperaturu oko
34,5C, bez obzira na spoljanje vremenske prilike.
Ako se leglo razvija van ovih temperaturnih okvi-
ra, budua odrasla pela moe biti fiziki normal-
na, ali e svakako pokazati nedostake kod prima-
nja informacija i pamenja. Radilice odgojene na
temperaturama ispod optimalne, pokazuju ten-
denciju da se uzgube u polju, a ni komunikacione
plesove nisu u stanju da efikasno izvedu. Sve u
svemu, ukoliko drutva nisu u stanju da odrava-
ju optimalnu temperaturu u zoni legla, pokazae
se simptomi slini CCD-u.
Sumiranje
Konstatovali smo da brojni faktori mogu proizve-
sti simptome sline CCD-u. Takoe smo naglasili
da CCD nije neto u potpunosti novo; simptomi
slini CCD-u poznati su pelarima vie od sto go- Zlatoipka (Solidago virgauera). Drutvima je u jesen po-
treban visokokvalitetan polen kako bi se odgojile dugovene
dina, ali se pojavljuju veoma retko, tako da kada pele koje mogu opstati preko zime. Veoma vana biljka u
se to i desi pelari pomisle da je neto sasvim novo tom smisli, a koja raste u SAD, jeste Zlatoipka (Solidago vi-
ojadilo njihove pele. rgauera). Ona je jako slabo cvetala tokom 2006. na severoi-
U svakom sluaju, CCD je veoma kompleksan sin- stoku zemlje, pa je i to moda doprinelo pojavi CCD-a u
prolee 2007.
drom. Neki naunici su sugerisali da pele pate
od pada imuniteta. Izvesno, imuno geni su veoma
izraeni kod pela, i ukoliko je neto kod njih iza- bilo koji od ovih faktora: infekcije, hronina izlo-
zvalo stres, one e biti manje sposobne da pokre- enost insekticidima, neodgovarajua ishrana,
nu reakciju imuno sistema na patogene. Ova seoba konica ili neodgovarajua regulacija tem-
ideja je sada veoma proverljiva, jer je genom me- perature legla, moe proizvesti simptome sline
donosne pele nedavno mapiran, to istraivai- CCD-u.
ma prua novo sredstvo za hvatanje u kotac sa Moja hipoteza veoma se lako moe testirati, ako
problemima kao to je CCD. se premesti leglo iz nekoliko drutava i ostavi da
Naglaavam da je jedan od moguih uzroka CCD- se razvija na optimalnim ili na temperaturama
a neodgovarajui uslovi za inkubaciju legla. Dakle, neto niim od optimalnih. Leglo bi onda bilo
upotrebljeno za formiranje novih drutava od ko
Veoma je znaajna injenica da pele u zoni legla jih bi se jedna sastojala od radilica odgajanih na
optimalnim temperaturama, a druga od onih ra-
odravaju temperaturu 34,5C, bez obzira na spo
dilica koje su odgajane na niim temperaturama.
ljanje vremenske prilike. Ako se leglo razvija van Predviam da e drutva sastavljena od radilica
ovih temperaturnih okvira, budua odrasla pela e odgojenih na niim temperaturama od optimalne
biti fiziki normalna, ali e pokazati nedostake kod pokazati znake CCD-a. tavie, ne bih se iznenadio
primanja informacija i pamenja. Radilice odgojene ukoliko se pokae visoka zaraenost virusima pro-
na temperaturama ispod optimalne, pokazuju ten uzrokovana stresom. Ovi efekti mogu delovati
denciju da se izgube u polju, a ni komunikacione ple sinergijski vie virusa vodi kraem ivotu, manje
sove nisu u stanju da efikasno izvedu. Sve u svemu, efikasnim radilicama, to opet vodi neodgovara-
ukoliko drutva nisu u stanju da odravaju optimalnu juoj regulaciji temperature u zoni legla, i jo kra-
temperaturu u zoni legla, pokazae se simptomi sli em ivotu pela.
Preveo Ivan Umelji
ni CCD-u.
w w w. u m e l j i c . c o m 19
 Prof. dr Riard Fel
Autorski lanak
Univerzitet Virdinija Teh, Bleksburg, SAD

OCENITE
SVOJE
MATICE
Richard Fell, Evaluating Your Queens,
Bee Culture, 2004

Savremeno pelarenje zahteva stalnu procenu

kvaliteta matica kao i reenost da se loe bla
govremeno zamenjuju. U svakom sluaju, ko
rist od dobrih matica u konicama nagradie
vas za utroeno vreme i trud. Takva pelinja
drutva ne samo da su produktivnija, ve je i
pravo zadovoljstvo raditi sa njima.
Izgled matice nije vaan za procenu njenog
kvaliteta, osim ako niste usmereni na uzgoj
matica karateristine boje. Pelari esto istiu
kako ele da vide velike matice zlatne boje u
svojim konicama, meutim pitanje je u kojoj
meri boja i veliina utiu na produktivnost? Ve
liina jajnika matice povezana je sa veliinom
njenog tela, ali njena sposobnost da polae
oploena jaja predstavlja kljuni faktor. Poku
aj da se oceni neka matica samo na osnovu
veliine moe biti promaen. Probajte da pro
cenite ponaanje vaih matica, pre svega s ob
zirom na leglo, zdravlje i temperament pelinje
zajednice.

20 PELARSKI URNAL 1/1 Oktobar 2008.

 foto V. Umelji

w w w. u m e l j i c . c o m 21
 U
koliko bi mogao da se izdvoji jedan osnov-
ni princip dobrog pelarenja, on bi mogao
glasiti: imati dobre i mlade matice u vaim
konicama. Matica je najvanija jedinka u drutvu
ije normalno funkcionisanje zavisi od njenog
prisustva. Bioloki, njena uloga je dvostruka; pro-
izvoenje jaja i proizvoenje feromona. Ona je
odgovorna za polaganje jaja koje za rezultat ima
jaku populaciju radilica. Takoe, ona proizvodi
hemijske signale koji reguliu socijalni poredak i
omoguavaju normalne aktivnosti zajednice. Zbog
razlike u kvalitetu ne vre sve matice ove funkcije
onako kako bismo mi to eleli. Razlike mogu biti
prouzrokovane brojnim faktorima, od genetskih
do uslova pod kojima je matica uzgajana. Ukoliko
je matica uzgajana pod optimalnim uslovima, u
dobrom odgajivakom drutvu, i oploena sa do
voljnim brojem trutova, trebalo bi da svoje funk-
Preveliki matinjaci u odgajivakim drutvima mogu dovesti do neadekvatne ishrane i nege, a mali, do loijih matica.
22 PELARSKI URNAL 1/1 Oktobar 2008.
cije obavlja dobro. S druge strane, matice izvedene
iz starije radiline larve (starije od 1 do 2 dana),
imae generalno manje jajnike i bie manje pro-
duktivne. Preveliki broj matinjaka u odgajivakim
drutvima moe dovesti do neadekvatne ishrane
i nege, do ega moe doi i zbog isuvie malog
broj radilica koje ih hrane. Nepovoljni spoljni uslo-
vi tokom oplodnje takoe mogu uticati na kvali-
tet matice. Loije oploena matica e ranije pre-
stati da polae oploena jaja, i postati trutua.
Naalost, veoma retko znamo neto vie o uslovi
ma pod kojima su matice koje smo kupili bile uz
gajane, ili o tome kakvi su vremenski uslovi bili u
periodu oplodnje. Putem interneta to se moe
saznati veoma lako. Ali i dalje je neophodno da
pratimo ponaanje svojih matica u pelinjim dru
tvima i bez obzira to su mlade, zamenimo one
koje ne zadovoljavaju kriterijume.
foto V. Umelji
 foto V. Umelji

Leglo dobre matice je kompaktno. Sat treba da bude dobro popunjen sa eventualno nekoliko proputenih ili praznih eli-
ja. Pored toga, leglo treba da bude sline starosti. elije sa medom, odnosno polenom ne treba da budu pomeane sa eli-
jama sa leglom.

Jedan pokazatelj temperamenta pelinje zajed- je mogu biti nezaleene, i ako nisu zauzete medom
nice moe se utvrditi im se otvori konica. Da li i polenom, zbog sledeih razloga: smrtnosti legla
pele dobro reaguju na dim i da li se brzo smiru- uzrokovanom bolestima, kao i zbog starosti ili
ju, ili su agresivne? Sa drutvima blage naravi ozleenosti matice.
mnogo je lake i zabavnije raditi, i bolja su za ga Prisustvo trutovskog legla pomeanog sa radili-
jenje u urbanim sredinama. Iz navedenog razloga,
nim leglom siguran je znak problematine mati-
ja volim pele koje su mirne na sau, i ne odleu
ce. Moe se desiti da loa matica nema dovoljno
sa ramova tokom pregledanja konice.
sperme za oplodnju jaja koja polae u radiline
Dva faktora na koja obraam posebnu panju to elije to e za posledicu imati leglo koje sadri
kom pregleda konica jesu oblik legla i stanje elije sa ispupenim poklopcima i razvitak trutov-
gnezda. Leglo dobrih matica je kompaktno. Sat
skih larvi. Jedna ili dve trutovske elije u radilinom
treba da bude dobro popunjen sa eventualno
nekoliko proputenih ili praznih elija. Pored toga,
Meunarodni sistem boja
leglo treba da bude sline starosti. elije sa medom,
za obeleavanje matica
odnosno polenom ne treba da budu pomeane
Godina koja se Odgovarajua
sa elijama sa leglom. Tokom perioda kada je po- zavrava brojem boja
laganje jaja na vrhuncu, dobre matice mogu po-
puniti ramove skoro do ivica, meutim izgled 1 ili 6 l l l l l l l l bela
legla je bitniji od toga da li je ram kompletno popu
2 ili 7 l l l l l l l l uta
njen. Pored toga, stepen popunjenosti rama leglom
zavisie od njegove pozicije u gnezdu kao i od 3 ili 8 l l l l l l l l crvena
doba godine. Loe matice, s druge strane, stvori-
e oblike koji sadre prazne ili proputene elije 4 ili 9 l l l l l l l l zelena
koje leglu daju aren izgled. elije mogu ostati 5 ili 0 l l l l l l l l plava
nezaleene jer sadre med ili polen. Takoe, eli-
w w w. u m e l j i c . c o m 23
 leglu mogu predstavljati sluajan dogaaj, ali nostavan nain je da se prati odravanje legla
uestalije prisustvo trutovskog legla ukazuje da nakon zavretka glavnog unosa. Da li drutvo
imamo problem i da je maticu potrebno zameni- smanjuje intezitet nege legla, ili odrava visok nivo
ti. Polaganje trutovskih jaja moe imati brojne njegovog produkovanja, to zahteva upotrebu
uzroke kao to su loa oplodnja, degeneracija le uskladitenog meda? U idealnom sluaju drutvo
zda spermateke, bolesti, ili povrede. Ponekad e ograniiti produkovanje legla kada unos nek-
uopte ne znamo zato se to deava. tara pone da opada, ali ne uvek, i ne kod svih
Poslednja od karakteristika povezanih sa leglom rasa matica.
koja e biti od pomoi pri proceni kvaliteta mati- Nije sporno da su neka drutva bolja od drugih,
ce jesu bolesti. Prisustvo bolesti legla kao to su da proizvode vie meda, izlaze iz zime u boljoj
evropska trule ili kreno leglo ukazuju na neop- kondiciji, ili da nisu sklona rojenju ak i ako su
hodnost zamene matice. Nekoliko elija zaraenih veoma jaka. Ove osobine povezane su sa kvalite-
evropskom kugom legla ili krenim leglom u pro- tom i vrstom matice i voenje evidencije moe
lee, kada je stres u pelinjim drutvima veoma vam pomoi da odluite da li je odreena matica
visok, nisu nuno indikator problema, ali visok ba ona kakvu biste eleli da imate. Evidencija
nivo prisustva ovih bolesti govori da je potrebno vam moe pruiti informacije o kvalitetu progra-
zameniti maticu. U ekstremnim ma nekog uzgajivaa ma-
sluajevima i polovina legla Prisustvo trutovskog legla pomeanog sa tica. Poznavanje faktora koji
moe biti zaraena. Sve iznad radilinim leglom siguran je znak problema su bitni za ponaanje jednog
10-15% predstavlja znaajan tine matice. Moe se desiti da loa matica pelinjeg drutva pomoi
stepen zaraenosti. Neke me- nema dovoljno sperme za oplodnju jaja koja e vam da odluite da li
donosne pele su mnogo polae u radiline elije to e za posledicu elite da nastavite da ku-
podlonije bolestima kao to imati leglo koje sadri elije sa ispupenim pujete matice od istog
je evropska trule legla, zato poklopcima i razvitak trutovskih larvi. Jed uzgajivaa ili da moda
to loije odravaju higijenu pokuate sa drugim.
u zajednici. Zamena matice
na ili dve trutovske elije u radilinom le
g lu Naravno, da biste ocenili
u takvom drutvu, pored toga mogu predstavljati sluajan dogaaj, ali kvalitet matica nekog uzga
to predstavlja promenu za uestalije prisustvo trutovskog legla ukazu jivaa, moraete da testi-
tu zajednicu, dovodi i do odre- je da imamo problem i da je maticu potreb rate vie od jedne ili dve
enog prekida u negovanju no zameniti. Polaganje trutovskih jaja moe matice. Pravilna procena
legla, to ne predstavlja samo imati brojne uzroke kao to su loa oplodnja, bi zahtevala testiranje ba-
promenu za drutvo, ve i degeneracija lezda spermateke, bolesti, ili rem etiri ili pet matica, jo
ostavlja mogunost pelama bolje 10, a najbolje 100.
povrede. Ponekad uopte neznamo zato se Svakako, to nije uvek mo-
da oiste elije sa obolelim
larvama. Nabavka pelinjih to deava. gue.
zajednica sa dobrim higijenskim osobinama od Poslednji znaajan faktor pri proceni matica jeste
proverenih uzgajivaa rojeva i matica prua sjajnu njena starost. U principu, drutva koja imaju mla-
priliku da smanjite probleme vezane za bolesti u e matice produktivnija su i imae manje izraen
vaem pelinjaku. nagon za rojenjem u odnosu na drutva sa stari-
Ocena kvaliteta matica ne zavrava se pregledom jim maticama. Uobiajena je praksa da se matica
drutava, ve treba i dalje pratiti njegovo ponaa obelei malom takom na toraksu pre uvoenja
nje. Treba obratiti panju i na produktivnost, us- u neku konicu, kako bi se oznaila njena starost,
penost prezimljavanja, sklonost rojenju, uskla- i da bi se to jasno videlo prilikom svakog pregle-
enost nege legla i unosa nektara kao i agresivnost danja konice. Treba pratiti meunarodni sistem
pelinjeg drutva. Neto od ovoga je lako proceni za obeleavanje matica; bela boja se koristi za
godine koje se zavravaju brojevima 1 ili 6, uta
ti, ali neto i ne.
sa 2 ili 7, crvena sa 3 ili 8, zelena sa 4 ili 9, i plava
Na primer, procena prilagodjenosti gajenja legla sa 5 ili 0. Oznaavanje vam takoe omoguava
drutva, s obzirom na unos nektara, iziskuje pre- da utvrdite da li je neka matica zamenjena usled
cizno znanje o stupnju odgoja legla u tekuim rojenja, tihe smene ili prinudno. Opte pravilo
uslovima. Pelarska vaga nam moe pruiti infor- glasi, u drutvima treba menjati matice svake dru-
maciju o tome da li drutvo donosi nektar ili tro- ge godine, tako da ni u jednom drutvu matica ne
i uskladiten med, ali ova informacija mora biti bude starija od dve godine, a esto se preporu-
povezana sa promenama u polaganju jaja. Jed- uje da se to ini svake godine.
Preveo Ivan Umelji
24 PELARSKI URNAL 1/1 Oktobar 2008.
 R E P O R T A A

JANKO PISLAK
APAE, SLOVENIJA
Danas Janko Pislak ima 23 prevozna i 10 stacionarnih peli
njaka. U svakom pelinjaku nalaze se po 72 konice tako da
ukupan broj prelazi 2.400 konica. Poto u Dravskom polju
nema dovoljno odgovarajue pelinje pae pelinjaci su rasu
ti irom Slovenije od oblasti Haloz blizu granice sa Hrvatskom,
do podnoja Pohorja.

w w w. u m e l j i c . c o m 25
 G
ospodin Janko Pislak roen je 1934. godine
u mestu Doklece u Ptujskoj Gori (Slovenija).
Izuio je stolarski zanat i dostigao zvanje
stolarskog majstora. Prvi susret sa pelama imao
je u svojoj desetoj godini. U leto 1946. godine
kupio je prvi pelinji roj od pelara Rinca. Roj je
dobro prezimio i sledee godine od njega je dobio
jo etiri roja koje je naselio u konice koje je sam
napravio. Tokom 1952. godine napravio je prvu
A konicu da bi est godina kasnije imao dva
pelinjaka sa ukupno 72 A konice. U poetku,
med je prodavao lokalnim poljoprivrednim za-
drugama, a 1960. godine zapoeo je saradnju sa
Medex-om.
Uporedo sa praktinim iskustvima Janko Pislak je
prikupljao i teorijsko znanje, najpre od lokalnih
pelara koji su mu nesebino prenosili svoje zna-
nje, a kasnije i iz brojnih pelarskih knjiga i aso-
pisa. Ulanjenjem u Pelarsko drutvo Lovrenc na
Dravskom polju 1952. godine, poeo je da dobija
prvi struni slovenaki pelarski asopis Slovenski
ebelar. Usledile su posete brojnim predavanjima,
gde je stekao dragocena znanja o biologiji pela,
prepoznavanju i leenju pelinjih bolesti i sl.
U tom periodu upoznaje Dr Joea Rihara koji ga
je uputio u tehnologiju dobijanja pelinjih proi-
zvoda. Eminentni strunjak ga je upoznao sa teh-
nikom dobijanja matinog mlea i cvetnog praha.
Ta saznanja kao i iskustva koja su mu preneli pe-
lari koji su se u to vreme kolovali u Francuskoj
navela su ga da 1963. godine pone sa prikuplja-
njem cvetnog praha a naredne godine i matinog
mlea. U to vreme njegov pelinjak je brojao 250
konica.
Pislakov oplodnjak za matice
26 PELARSKI URNAL 1/1 Oktobar 2008.
Sedamdesetih godina prolog veka, nakon ko-
lovanja kod akademika Ive Tomaca na katedri za
biologiju i patologiju pela na Veterinarskom fa-
kultetu u Zagrebu, i tesne saradnje sa Dr. Joeom
Riharom, poeo da sa uzgojem matica kranjske
sivke Apis mellifera carnica.
U poetku mu je pomagala samo supruga gos-
poa Milena Pislak, ali kako se obim posla brzo
irio morao je da potrai nekoliko pomonika.
Danas u okviru Pelarstva Pislak rade tri pelarska
majstora, ali i jedan doktor veterniraske medicine
(Pelarski savez Slovenije je 1998. godine, u sa-
radnji sa pelarskim kolskim centrom iz Graca u
Austriji (Imkerschule Graz) pod rukovodstvom
Jozefa Ulca (Josef Ulz) organizovao i obavio ko-
lovanje 23 pelarska majstora. Uslov za upis u
kolu jeste da kandidat ima zavrenu srednju ko-
lu, i da uspeno pelari ne manje od 10 godina sa
30 ili vie konica). Poslednjih godina u okviru
Pelarstva Pislak aktivno sudeluju Jankov neak
Peter i zet Robert.
S obzirom da je svakodnevno u kontaktu sa pela
ma, uesnik brojnih predavanja i teajeva, redov-
ni uesnik kongresa APIMONDIA, Janko Pislak je
stekao neprocenjivo teorijsko i praktino znanje
koje godinama nesebino prenosi mlaim pela-
rima. Njegov aktivni doprinos slovenakom pe-
larstvu ogleda se kroz brojne inovacije i pobolj-
anja iz oblasti tehnike pelarenja.
Zbog velikog doprinosa razvoju pelarstva Janko
Pislak je dobio veliki broj priznanja i nagrada: pri-
znanje pelarskih organizacija Francuske i Austri-
je, brojna priznanja pelarskih saveza iz bive SFRJ,
priznanja lokalnih pelarskih udruenja, priznanje
Priprema kaveza sa maticama
 Jedan od pelinjaka Janka Pislaka

Medex-a, orden Antona jane I, II i III stepena, ju-

goslovenski orden rada sa srebrnim vencem, orden
za zasluge Republike Slovenije.
Danas Pelarstvo Pislak ima 23 prevozna i 10 sta-
cionarnih pelinjaka. U svakom pelinjaku nalaze
se po 72 konice tako da ukupan broj prelazi 2.400
konica. Poto u Dravskom polju nema dovoljno
odgovarajue pelinje pae pelinjaci su rasuti
irom Slovenije od oblasti Haloz blizu granice sa
Hrvatskom, do podnoja Pohorja.
Tokom zime konice su stacionirane na oko 250-
300 m nadmorske visine, zbog toplije klime koja
pogoduje uspenom prezimljavanju. Nakon to
tu iskoriste ranu cvetnu pau, konice se, tokom
maja, sele u oblast Haloz blizu granice sa Hrvat-
skom na bagremovu pau a nakon toga dalje na
kestenovu pau. Konice se sele i na umsku pau,
u oblast Roglo koja se nalazi na preko 1.000 m
nadmorske visine.
Koristei oko 2.000 malih oplodnjaka, u vie tur-
nusa u sezoni, uzgaja godinje oko 10.000 matica.
Pored zadovoljavanja sopstvenih potreba i pla-
smana na domae trite, matice izvozi u Hrvatsku,
Austriju, Nemaku, Francusku, Jemen, Japan, SAD
i druge drave.
Pislakovo domainstvo bavi se i pelarskim turiz-
mom, i poseuje ga veliki broj turista iz Slovenije
i inostranstva. Pored pelarskog proizvodnog
programa, oni mogu da se upoznaju i sa osnova-
ma tehnike pelarenja, da razgledaju pelinjake,
kao i radne prostorije i kompletnu opremu neop-
hodnu za opsluivanje velikog broja konica. Pe-
larstvo Pislak je opremljeno savremenom labora- Janko Pislak (slika gore)
torijom za kontrolu kvaliteta pelinjih proizvoda, Prostor za ceenje meda u A paviljonu (slika u sredini)
kao i kontrolu morfolokih karakteristika matica. 12.000 satnih osnova pripremljenih za poetak nove
pelarske sezone (slika dole)
I.U.

w w w. u m e l j i c . c o m 27
 Glavo (Echinops sphaerocephalus L.)
Medonosno bilje
Fam. Asteraceae
V
iegodinja zeljasta biljka,
visoka do 150 cm. Stablji-
ka uspravna i razgranata,
uglasta, izbrazdana i dlakava. Li
stovi duboko perasto izrezani, tro
uglasti, po obodu bodljasto na-
zubljeni, sa lica zeleni, a sa nalija
maljavi i beliasti. Cvetovi su sitni,
sivkasti, sabrani u loptaste cvasti,
prenika do 5 cm, koje su sme-
tene na vrhu stabla i granica.
Cveta od juna do avgusta. Cveto-
vi lue dosta nektara, te ih pe-
le rado i masovno poseuju. Na
jednoj glavici se moe nai i po
5-6 pela istovremeno. Spada u
28 PELARSKI URNAL 1/1 Oktobar 2008.
odline medonosne biljke. Prinos
meda moe dostii i 500 kg po
jednom hektaru. Pored nektara,
glavo daje i cvetni prah. Med je
svetlo ut i vrlo finog ukusa. Med
od glavoa se ubraja u najfinije
vrste meda.
Raste na mnogim zaputenim
mestima, pored eleznikih pru-
ga, u ibljacima i umarcima, po
red reka i potoka. Ima snano
razvijen korenov sistem, tako da
dobro podnosi suu, ne smanju-
jui pritom luelje nektara.
Razmnoava se semenom.
Tekst i fotografije V. Umelji

w w w. u m e l j i c . c o m 29
 eljuga (Dipsacus sylvester Huds.)
Medonosno bilje
Fam. Dipsacaceae
D
vogodinja zeljasta bilj-
ka, visoka do 2 m. Sta-
bljika uspravna, uglasta,
du uglova pokrivena bodljama,
u gornjem delu granata. Listo-
vi na stabljici naspramni, srasli
svojom osnovom, po obliku su
izdueno lancetasti i sa donje
strane na srednjem nervu sa bod
ljama. Pri osnovi listovi su izdu
eni, obrnuto jajasti, grubo nazu-
bljeni, obrazuju rozetu. Cvetovi
su ljubiaste boje, sakupljeni u
glaviaste cvasti jajastog oblika,
30 PELARSKI URNAL 1/1 Oktobar 2008.
duge 5-9 cm, a prenika 3-4 cm
i nalaze se pojedinano na vrhu
glavnog stabla i bonih granica.
Spoljanja aica je sa bodljama.
Cveta u julu i avgustu. Intere-
santno je neravnomerno iscve-
tavanje cvetova na cvasti; to se
deava u paralelnim prstenovi-
ma. Pele ih masovno i veoma
rado poseuju, sakupljajui 200
kg meda sa 1 ha. esto se na
jednoj cvasti moe nai 4-5 pa i
vie pela, koje se na njoj zadra-
vaju i do 5 minuta. Za to vreme
one zaprae beliastim cvetnim
prahom celu donju stranu tela,
pa izgledaju kao da su upale u
brano.
Raste svuda na vlanim mestima,
pored reka, puteva i eleznikih
nasipa, na livadama i iskopinama,
i slinim mestima.
Razmnoava se semenom.
Lekovita je biljka. Upotrebljava se
za izazivanje znojenja, jaa mokre-
nje, protiv konih bolesti, proliva i u
druge svrhe.
Tekst i fotografije V. Umelji

w w w. u m e l j i c . c o m 31
Pelarstvo u svetu

Godine 1983. godine otkriveni su fosili medonosne pele u Belsozi u evongu u an

dong provinciji. Ovo otkrie je pokazalo da medonosne pele nastanjuju tempera
turnu zonu istone Kine vie od 20 miliona godina. Kineski ideogram za med pojav
ljuje se u spisima iz vremena dinastije ang (16-11. vek p.n.e.), to ukazuje da Kina
ima pelarsku tradiciju dugu 3.000 godina. Era modernog pelarstva poinje, sredi
nom 19. veka, nakon uvoenja zapadne medonosne pele i konica sa pokretnim
ramom u Kinu. Posle osnivanja Narodne Republike Kine 1949. godine, stanje u pe
larstvu drastino se promenilo. Ove promene su postavile dobru osnovu za razvoj i
modernizaciju pelarske industrije u budunosti.

Pelarstvo u Kini privukle zajednice divljih pela. Tokom Jin dina-

stije (215-282.), hroniar Huang Puming je opisao
(16. vek p.n.e. - 1840. godine) pionira kineskog pelarstva Jianga koji je vie od
300 ljudi poduavao pelarskoj vetini to je ima-

K
ina ima pelarsku tradiciju dugu vie od tri lo za posledicu da nekoliko stotina porodica za-
hiljade godina. U poetku, ljudi su na primi- pone da pelari. Jiangov pelarski kurs je vero-
tivan nain prikupljali pelinje proizvode, vatno prvi te vrste u Kini. Iz ovog perioda ostala
sve dok nisu nauili da rade sa pelom Apis cera- su zabeleena i zapaanja starih Kineza o izgrad-
na (Apis cerana cerana) i tako na jednostavniji nji saa, rojenju i podeli rada meu pelama. U
nain dou do pelinjih proizvoda. Neto kasnije jednom spisu iz drugog veka pre nae ere kae
utvreno je da bolni pelinji ubodi mogu biti se da med, leglo i vosak mogu biti pretvoreni u
upotrebljeni za leenje odreenih bolesti, pa je visokokavalitetni lek. Takoe, zna se i da je med
tako nastala drevna apiterapija. Prerada pelinjih korien kao neka vrsta anti-septika kako bi se
proizvoda i apiterapija razvijali su se bre od same sauvalo voe. Upotreba voska bila je veoma ra-
pelarske tehnologije. irena, na prvom mestu za oslikavanje drvenih
cipela i za izradu peata. U vreme dinastije Han
nastala je tehnika votanog tampanja na svili. ak
Od kroenja divljih pelinjih
je i danas ova vetina veoma popularna u nekim
zajednica do uzgoja pela delovima Kine. Motivi na freskama iz grobnice
Postoje pisani tragovi da su, u periodu dinastije dinastije Tang prikazuju ljude koji prave svee. U
Han (25-225), seena stabla u kojima se nalazilo poemama iz tog perioda esto se spominju svee,
sae sa pelama. U jednom tekstu iz petog veka a u nekima je ak opisan proces pravljenja svea
spominje se da su med i vosak mazani po drvenim od voska. Ovom vrstom proizvoda snabdevane
kutijama koje su drane pod strehama kako bi se su samo carske porodice. Vosak se koristio za za-
32 PELARSKI URNAL 1/1 Oktobar 2008.
titu knjiga, slika i medicinskih proizvoda. Posto-
je svedoanstva iz estog veka da je u to vreme
spravljano vino od meda. Sun Simiao (581-682),
uveni kineski lekar, ostavio je iza sebe spis o pri-
premanju medovine. Plemstvo je koristilo polen
u ishrani i kozmetici, kao i za uvanje voa. Neko-
liko vekova kasnije, u vreme dinastije Ming, me-
dicinski strunjaci su detaljno opisali nutritivnu i
lekovitu vrednost meda, legla, voska i polena.

Pojava pelinjaka
Tokom dinastija Song i Juan (960-1368), gajenje
istone medonosne pele Apis cerana podiglo se
na vii nivo. Poelo se sa primenom novih pelar-
skih tehnika: dimljenja, postavljanja medenih
mamaca, kao i nekih drugih metoda za hvatanje
divljih pelinjih drutava; da bi se zatitili od ubo-
da, pelari su utrljavali nanu po rukama i licu i
oblaili slamnate ogrtae. Poetkom 19. veka sva-
ki pelar je u proseku imao po 10 konica, a uku-
pan broj konica u Kini se kretao oko 200.000. Kineski ideogram za med pojavljuje se u spisima iz vremena
dinastije ang (16-11. vek p.n.e.), to ukazuje da Kina ima
Svako drutvo je u proseku godinje davalo oko pelarsku tradiciju dugu 3.000 godina
5 kg meda i 300-500 g voska. Prirodnjak i naunik
Hao Jiksing je 1819. godine opisao bioloke ka-
sever Kine. Meutim, ova rasa pela nije uspela
rakteristike pela, pelarsku tehniku, kao i iskustva
sakupljena od pelara tog vremena. Ova knjiga da se proiri van severa zemlje. Kineski zvaninici
se smatra prvom pelarskom raspravom objav- su iz SAD doneli pet drutava sa italijanskom me-
ljenom u Kini. Ksu Guanghi je prouavao vezu donosnom pelom. Meutim, zbog slabog po-
izmeu kinih padavina, biljaka i proizvodnje meda znavanja pelarske vetine od toga nije bilo neke
i na osnovu toga sastavio pravila za predvianje vee koristi.
medenja u toku godine. Neto kasnije, opisana je Najvee zasluge za uvoenje zapadne medonosne
upotreba primitivnih nastavaka u Kini. pele Apis mellifera i konica sa pokretnim ramom
u Kinu, ima nekolicina pelara entuzijasta; Zang
Moderno pelarstvo Pinan iz provincije Fujiang, Hua Jizhi i Feng Hua-
nven iz provincije Jiangsu, Huan Zigu iz Pekinga,
(1840-1949) i Wang Boya iz provincije Hebei.
Oni su pruili su ogroman doprinos razvoju pe-
Uvoenje zapadne kulture i novih tehnologija u larstva u Kini i osnovali prve komercijalne peli-
Kinu tokom 19. veka dovelo je do introdukovanja njake. Zang Pinan je 1911. godine u kooperaciji
zapadne medonosne pele Apis mellifera i koni- sa jo nekim pelarima osnovao San Ying pelinja
ce sa pokretnim ramom. ke u provinciji Fujian. Naredne godine otiao je u
Japan da bi se usavrio u tehnici pelarenja sa
1. Introdukovanje Apis mellifera-e i konica konicama sa pokretnim ramom. Godine 1913.,
sa pokretnim ramovima uvezao nekoliko drutava sa italijanskim pelama,
Tokom vekova kineski pelari gajili su pele rase satne osnove, centrifuge i pelarsku literaturu.
Apis cerana. Meutim, 1896. godine, ljudi sa seve- Zahvaljujui ovim pionirskim poduhvatima u Kinu
roistoka Kine poeli su da prihvataju rusku crnu je krajem tridesetih godina XX veka uvezeno oko
pelu i konice sa pokretnim ramom. Nakon to 300.000 drutava italijanske rase pela, pored toga,
je putena u saobraaj prva pruga u ovom delu u severne oblasti Kine uvezeno je dodatnih 110.000
zemlje, mnogi Rusi su doneli svoje pele u oblast pelinjih drutava. Veina pelinjaka u tom peri-
Harbin. Nakon ruske invazije 1900. godine sled- odu sluila je za uzgoj matica i poboljanje karak-
benici pravoslavne crkve doneli su crne pele na teristika pela.
w w w. u m e l j i c . c o m 33
 2. Moderna pelarska istraivanja i edukacija, I Pelarstvo (1950-1960)
i pojava pelarskih udruenja U ovom periodu snanih socijalistikih reformi
Introdukovanje zapadne pele Apis mellifera i pri- vlasnitvo nad pelinjacima bilo je organizovano
mena tehnologije pelarenja sa pokretnim ramom, na tri naina. U Kini je, prema podacima iz 1956.
pospeili su porast istraivanja, edukaciju i formi- godine, bilo oko 350.000 pelinjih drutava, od
ranje pelarskih udruenja. Godine 1926. osno- toga, 150.000 (42,9 %) u privatnom vlasnitvu
vano je prvo preduzee za proizvodnju pelarske pelara, 160.000 (45,7 %) pripadalo je zadrunim
opreme koje je uspeno proizvelo prvu kinesku pelinjacima, a 40 000 u vlasnitvu drave. Svaki
satnu osnovu za italijansku medonosnu pelu. dravni pelinjak brojao je vie od 1.000 konica,
Krajem 1920-tih godina brojne visokoobrazovne a najvei meu njima 9200 konica. Veina ko-
institucije su uvele predavanja iz pelarstva. U nica sa zadrunih i dravnih pelinjaka transpor-
provinciji endong je, 1931. tovana je na udaljene desti-
godine, oformljena je kola U Kini je 1972. godine bilo 4 miliona konica, nacije u potrazi za paom, pa
pelarstva za ene. Mnoge a prinos meda iznosio je 50200 tona. U odno je proseni godinji prinos
dravne i lokalne organiza- po konici prelazio 50 kg. Na
cije, kao i veliki pelinjaci su na rane 1960-e broj konica se uveao za malim pelinjacima (koji su
organizovali su pelarsku 36% a prinosi meda za 500%. Tokom 1978. brojali do 30 konica) pro-
obuku. Ranih 1930-ih, irom seni godinji prinos po ko-
zemlje su osnivana pelarska godine bilo je 3,9 miliona konica, a prinos nici bio je znatno manji, 10-
udruenja: Pelarka acocija meda 97.100 tona. Ve naredne godine broj 15 kg po konici.
cija Severne Kine u Pekingu konica dostigao je 5,3 miliona, a prinos U tom periodu med se uglav-
(1929), Pelarska asocijacija nom koristio kao lek, i bilo
provincije Jinan (1931), Pe meda 109.900 tona, za 36% (broj konica) ga je veoma teko pronai
larsko udruenje endong odnosno 13,2% (prinos meda) vie nego u slobodnoj prodaji. Godine
(1932), Napredno kinesko
pelarsko drutvo, itd. Veina
prethodne godine. Izvoz meda je bio sve 1958. proizvodnja meda je
prvi put premaila 10.000
ovih organizacija pruila je vei; 1965. godine izveeno je 900 t, dok je tona; ukupan prinos je izno-
znaajan doprinos moder- 1979. godine ta koliina bila 22,7 puta vea, sio 12.300 tona. Kina je 1956.
nizovanju kineskog pelar- godine poela da izvozi med,
stva popularizacijom tehni- kada je Kina po prvi put prestigla Meksiko i i tada je izvezeno 4.000 tona
ke pelarenja sa pokretnim Argentinu po koliini izvezenog meda. U isto meda. U ovom periodu, dr-
ramom, kroz razne vidove
vreme dobijeno je 150 tona matinog mlea, ava i neke lokalne uprave
podrke, povezivanje pe- pokrenule su brojne pelar-
lara i organa uprave, izda- od ega je u izvoz otilo preko 50 tona. ske kole i kurseve.
vanjem periodinih publi-
kacija i sl. U ovom periodu objavljene su i dve II Pelarstvo (1960-1980)
znaajne knjige. Ku Ksiupu je 1917. godine napi-
sao knjigu Crtice iz pelarstva, a Niu Ksianzou 1929. Tokom 1960-ih 1970-ih prirodne katastrofe kao i
godine priredio Nauku o pelarstvu, prvo izdanje neki socijalni faktori doveli su do usporavanja
o tehnici pelarenja sa konicom sa pokretnim razvoja kineskog pelarstva. Broj pelinjih druta-
ramom u zemlji. va kao i prinosi pelinjih proizvoda varirali su od
godine do godine. Ranih ezdesetih istraivaki
instituti kao to je Pelarski istraivaki institut
Moderno pelarstvo (CAAS) poeli su da razvijaju tehnologiju vetake
(1949-1991) oplodnje matica. U periodu 1973-1974. godine,
Kina je uvezla vie od 1.000 matica razliitog ge-
Razvoj savremenog pelarstva u Kini moe se ografskog porekla italijanske (Apis mellifera li
grubo podeliti na tri stadijuma: guistica), kranjske (Apis mellifera carnica) i kiparske
Period obnove (tokom 1950-ih) (Apis mellifera cypria) rase radi uzgajanja finih
Period znaajnog napretka tokom 1960-ih hibridnih sojeva. Kineski farmeri su sve vie kori-
i 1970-ih) stili pele za opraivanje voa. Na jednu farmu je,
Period ubrzanog razvoja od poetka 1980-ih tokom 1976. godine, dopremljeno vie od 10.000
do danas konica iz raznih delova zemlje zbog opraivanja
milion stabala jabuka. Na isti nain, u mnogim

34 PELARSKI URNAL 1/1 Oktobar 2008.

 Koliina uveenog meda (t) Vrednost uveenog meda (1.000 $)
Drava
1980. god. 1990. god. 2000. god. 1980. god. 1990. god. 2000. god.

Azija 28.741 81.168 66.355 38.019 82.365 85.333

Evropa 142.312 172.283 208.980 181.905 206.149 249.811
Francuska 6.870 7.210 14.724 9.439 11.363 21.735
Nemaka 65.797 79.012 95.016 79.875 87.317 104.894
Italija 8.648 11.108 12.487 13.137 15.387 15.021
Japan 20.104 69.435 40.077 20.435 63.882 38.747
Sev. Amerika 22.539 35.537 92.714 21.549 34.573 99.212
panija 4.095 1.224 13.625 4.415 1.640 13.347
V. Britanija 17.222 26.464 22.748 19.948 25.773 23.790
SAD 22.263 34.993 89.890 21.095 33.455 96.018
Svet 196.472 293.958 372.451 244.693 331.538 440.955

Drave koje uvoze najvee koliine meda iz Kine (izvor FAO)

oblastima su poveani prinosi jabuka, pomoran-
di, pamuka i suncokreta u rasponu od 23% do
70%. Postignut je napredak u proizvodnji pelar-
ske opreme i maina. Intezivirana je proizvodnja
elektrinih skupljaa pelinjeg otrova, skupljaa
polena, plastinih elija, specijalnih transportnih
kamiona za prevoz konica, itd.
Sredinom 1960-ih, u nekim provincijama je zapo-
ela masovna proizvodnja matinog mlea. Kasnih
sedamdesetih tehnologija se rairila po skoro svim
delovima zemlje a mle postao pelinji proizvod
kojem je posveivana najvea panja. Ubrzo zatim,
u Kini se poelo sa masovnom proizvodnjom po-
lena, propolisa i pelinjeg otrova.
U Kini je 1972. godine bilo 4 miliona konica, a
prinos meda iznosio je 50.200 tona. U odnosu na
rane 1960-e broj konica se uveao za 36% a pri-
nosi meda za 500%. Tokom 1978. g. bilo je 3,9
miliona konica, a prinos meda 97.100 tona. Ve
naredne godine broj konica dostigao je 5,3 mi-
liona, a prinos meda 109.900 tona, za 36% (broj
konica) odnosno 13,2% (prinos meda) vie nego
prethodne godine. Izvoz meda je bio sve vei; 1965.
godine izvezeno je 900 t, dok je 1979. godine ta
koliina bila 22,7 puta vea, kada je Kina po prvi
put prestigla Meksiko i Argentinu po koliini izve-
zenog meda. U isto vreme dobijeno je 150 tona
matinog mlea, od ega je u izvoz otilo preko
50 tona.
U junu 1979. godine osnovan je Kineski pelarski
savez u Pekingu. Od tada su mnoge provincije i
regioni formirali svoja pelarska udruenja, aso-
cijacije i klubove.
III Pelarstvo (1980-1990)
Tokom 1980-ih pelarstvo u Kini doivljava nagli
razvoj. U januaru 1983. godine, Grupa za nauku i
tehnologiju u okviru Centralnog komiteta komuni
stike partije Kine sastavila je dokument pod na-
zivom Predlozi za razvoj pelarstva i podrku
modernizaciji. U ovom dokumentu ukazano je
na potencijalne i postojee probleme pelarstva
u Kini i potrebu za modernizacijom, kroz intezivi-
ranje istraivanja, vea ulaganja u obrazovanje i
zatitu prirodnih resursa.
Stvaranje celovitog sistema
proizvodnje, isporuke i marketinga
Da bi se prodali pelinji proizvodi, neophodno je
povezati proizvodnju, snabdevanje i marketing
u jedinstven sistem. Od sredine 1980-ih ulau se
velika sredstva za organizovanje izvoza meda i
w w w. u m e l j i c . c o m 35
 kontrolu kvaliteta pelinjih proizvoda. Ministarstvo Standardizovanje
poljoprivrede je organizovalo je brojna savetova- kontrole kvaliteta
nja s ciljem promovisanja integracije proizvodnje
i marketinga.
pelinjih proizvoda
Ministarsvo trgovine propisalo je standarde za
U mnogim regijama organizovani su veliki pe-
kvalitet meda, voska, polena i matinog mlea.
larski departmani. Velike kompanije kao to su
Ministarsvo za spoljanju trgovinu i izvoz posta-
Pekinka pelarska kompanija i Kompanija Jangce
vilo je kriterijume za kontrolu meda i mlea na-
u provinciji Hubej imale su sopstvene fabrike za
menjenih izvozu. Poljoprivredni pelarski kombi-
preradu pelinjih proizvoda. Kompanija Jangce je nati irom zemlje zaposlili su veliki broj strunjaka
1991. godine otkupila, preradila i izvezla oko 80% koji su radili na kontroli kvaliteta.
matinog mlea iz provincije Hubej.

Milijardu i trista miliona Kineza pred Razvoj novih pelarskih

Podizanje pelarske tehnologija
nauke i tehnologije stavlja ogromno trite za pelinje
Kineski naunici Vang Jin i Zou
na vii stadijum proizvode. Uporedo sa rastom ivot Lianguan proveli su vie od 10
Do sredine 1980-ih, na Odse- nog standarda kinesko stanovnitvo godina na uzgajanju nove rase
ku za pelarstvo Poljoprivred- italijanske medonosne pele.
e, prema nekim procenama, troiti Jedno drutvo ove nove rase
nog fakulteta u Fujianu diplo-
miralo je vie od 200 studenata. 650.000 t meda ukoliko svaki stanov dalo je 1989. godine u prose-
Kako bi se unapredilo poslo- nik u proseku bude troio 0,5 kg go ku oko 3 kg matinog mlea.
vanje, Ministarstvo poljopri- Tada je nova vrsta, nazvana
dinje. Trenutno se troi 10 puta ma Pinnghu mlena pela, introdu-
vrede je u mnogim oblastima
nje meda. Ako jedno drutvo proseno kovana i u druge delove zemlje.
Kine organizovalo kurseve iz
Godinji prihod od svakog pe
tehnike pelarenja, prerade i daje 26 kg meda godinje, to znai da linjeg drutva iznosio je 1.200
plasmana pelinjih proizvoda. je Kini neophodno 25 miliona konica dolara. Od 1984. godine Mini-
Danas postoji oko 1000 stru- starstvo poljoprivrede je po-
njaka koji su osposobljeni za da bi zadovoljila domae potrebe. Ako
elo da ulae velika sredstva
dranje niih, srednjih ili viih se uzme u obzir koliine meda potreb kako bi pomoglo razvoj teh-
kurseva iz pelarstva. na za izvoz i medicinske preparate, nike pelarenja sa pokretnim
ramom sa pelama Apis cerana.
bilo bi neophodno 27 miliona konica Od prosenog prinosa po ko-
Apiterapija
ili 3,3 puta vie nego 1991. godine. nici koji je 1970. godine izno-
Sve vea potronja pelinjih sio 5-6 kg, krajem 1980-ih do
proizvoda i razvoj pelarske Kina ima dovoljno prirodnih resursa za
lo se do koliine od 30 kg.
tehnologije imali su za posle- gajenje 27 miliona pelinjih zajednica
dicu osnivanje velikog broja ime bi se obezbedilo i kontinuirano Unapreenje sistema
preduzea. Krajem 1980-ih u za uzgoj matica
Kini je bilo oko 1.000 pelarskih opraivanje poljoprivrednih kultura.
i prevenciju bolesti
kompanija koje su primenji-
Tokom 1980-ih, istaraivai iz Instituta CAAS ra-
vale savremene tehnologije u preradi pelinjih
zvili su dve vrste finih hibrida pela. Eksperimen-
proizvoda. Matini mle, polen, propolis i pelinji
ti vreni u Hunan provinciji pokazali su da novi
otrov korieni su za spravljanje medicinskih i hibridi mogu mogu dati i do 50% vie meda. Ta-
kozmetikih preparata. Pakovanja ovih proizvoda koe, u 10 kineskih provincija introdukovana je
bila su sve privlanija i zadovaljavala su svetske crna karpatska pela. U saradnji sa lokalnim insti-
standarde. U to vreme su i mnoge bolnice i klini- tutima, CAAS je obrazovao sistem prevencije
ke poele da uvode apiterapiju u leenje. Jedan pelinjih bolesti.
istraivaki centar za apiterapiju, razvio se u toli-
koj meri da je pretvoren u bolnicu za apiterapiju, Meunarodna saradnja
prvu te vrste u svetu, kada je primena apiterapije Poetkom 1980-ih kineski pelari su poveali sa-
i leenja pelinjim otrovom u pitanju. radnju sa kolegama iz prekomorskih zemalja. Vie

36 PELARSKI URNAL 1/1 Oktobar 2008.

od 200 strunjaka iz sveta posetilo je Kinu, a sve
vie kineskih pelara poelo je da poseuje zna-
ajne svetske konferencije i simpozijume. Od 1985.
godine Kineski pelarski savez je lan APIMONDIA-e.
U Kini je 1991. godine bilo 7.541.000 pelinjih
drutava, 42,3 % vie nego 1979. godine, to ini
13 % ukupnog broja konica u svetu. Iste godine
Kina je izvezla 208.000 tona meda, 90% vie nego
1979. godine., to predstavlja 20% ukupne svetske
trgovine. Kina je izvezla i 1.000 t matinog mlea,
800 t polena i 3.000 t voska. Sve ovo ini Kinu
svetskim brojem jedan kada je u pitanju izvoz
pelinjih proizvoda. U provincijama Seuan i Ze-
jiang pelarstvo je najviem nivou, pa proseni
godinji prinosi meda po konici iznose u prose-
ku preko 100 kg, a matinog mlea 2,5-4 kg.
Svake godine Kina proizvede oko 25% ukupne
koliine meda u svetu. Med se izvozi u preko 40
zemalja. Glavni uvoznici kineskog meda su Japan,
SAD i Nemaka. Svake godine se izveze i 300-400
t mlea, to predstavlja 90% koliine ovog pelinjeg
proizvoda u svetskoj trgovini.

Budue perspektive
pelarstva u Kini
Razvoj pelarstva u Kini traje hiljadama godina,
od, u poetku, primitivnog naina pelarenja, pre-
ko introdukovanja zapadne medonosne pele i
uvoenja novih tehnika pelarenja, pa sve do
perioda ubrzanog razvoja.
Pre svega, velike reforme u Kini i inteziviranje tr-
govine sa svetom, stvorile su preduslove za teh-
noloki napredak u pelarstvu. S druge strane, 1,3
milijarde Kineza predstavlja ogromno trite za
pelinje proizvode. Uporedo sa rastom ivotnog
standarda kinesko stanovnitvo e, prema nekim
procenama, troiti 650.000 t meda ukoliko svaki
stanovnik u proseku bude troio 0,5 kg godinje.
Trenutno se troi 10 puta manje meda. Ako jedno
drutvo proseno daje 26 kg meda godinje, to
znai da je Kini neophodno 25 miliona konica da
bi zadovoljila domae potrebe. Ako se uzme u
obzir koliine meda potrebna za izvoz i medicin-
ske preparate, bilo bi neophodno 27 miliona ko-
nica ili 3,3 puta vie nego 1991. godine. Kina ima
dovoljno prirodnih resursa za gajenje 27 miliona
pelinjih zajednica ime bi se obezbedilo i konti-
nuirano opraivanje poljoprivrednih kultura.
Priredio Ivan Umelji

w w w. u m e l j i c . c o m 37
Nauna istraivanja
Tople pele iz hladnih elija
O
rganizmi su izloeni nei-
zvesnim uticajima svog
okruenja. Vodozemci
pate od suvoe, ptice, recimo, od
nedostatka hrane, leptiri od hlad-
noe. Sloboda kretanja prua
mnogim ivotinjama mogunost
da izbegnu nepovoljne situacije,
i potrae bolje uslove. Vodozem-
ci se zakopavaju u zemlju; ptice
menjaju svoj lokalitet, a u ekstrem
nim sluajevima i kontinent, kao
ptice selice; leptiri biraju suna-
na mesta. Okruenje prua mo-
gunosti od kojih ivotinje bira-
ju najbolje reenje. Selekcija obe-
zbeuje da vrste koje pronau
prikladno reenje opstanu, dok
one koje to ne uine u potpuno-
sti nestanu. Okruenje nije samo
paleta iz koje organizmi biraju
dobro ili loe. Okruenje se ta-
koe moe i izgraditi. Tokom 30
miliona godina svoje evolucije,
pele su postigle ono to ovek
tek treba da dostigne one mogu
oblikovati svoje okruenje sebi
u korist.
Temperatura gnezda u zoni legla
je od velike vanosti za itavu
biologiju medonosnih pela.
Zona legla u pelinjem gnezdu
je izuzetno vaan i osetljiv deo
njihovog stanita kojeg one kon-
troliu sa udesnom preciznou,
a tepmeratura u oblasti koja sa-
dri elije sa zatvorenim leglom
se odrava sa posebnom pa
njom.
Pelarima je dugo poznato da se
toplota razvija u gnezdu u zoni
legla, to se moe osetiti (detek-
tovati) golom rukom. Neko vre-
38 PELARSKI URNAL 1/1 Oktobar 2008.
me se verovalo da leglo samo
od sebe produkuje visoku tem-
peraturu, a da se pele okuplja-
ju oko njega kako bi se zagreja-
le. Ovo miljenje pokazalo se kao
neispravno, i zamenio ga je mno-
go uzbudljiviji uvid u bioloki
znaaj klime u pelinjem gnezdu.
Primena kamera senzibilnih na
toplotu, strpljivo posmatranje
ponaanja pela i paljiva mani-
pulacija pelama i pelinjom
zajednicom, pruili su potpuno
nove rezultate koji nisu bili rani-
je poznati.
ivotinje su sposobne da proi-
zvedu toplotu metabolizirajui
energetske supstance kao to su
masti i ugljeni hidrati, ili preko
miinih kontrakcija, to i mi i-
nimo kada nam je hladno. Medo
nosne pele zagrevaju sebe po
drhtavanjem miia za letenje.
Bez obzira na spoljanje vremen-
ske prilike, pelinjem gnezdu se
ne menja temperatura; budunost
naredne generacije zavisi od toga.
Ukoliko bi temperatura u gnezdu
opala za nekoliko stepeni ispod
35 C, razvoj legla bi ozbiljno bio
doveden u pitanje. Marko Klej-
nhenc (Marco Kleinhenz) obja-
njava da veliki deo toplote u
gnezdu potie od optih aktiv-
nosti u konici, ali i da radilice
pomau odravanju temperatu-
re tako to se okupljaju na leglu,
vibrirajui miiima toraksa (gru-
di) kako bi zagrejale mlade larve.
Meutim nije bilo jasno kako
svaka pojedinana radilica dopri
nosi ukupnom zagrevanju konice.
Brigit Bujok (Brigitte Bujok) je
primetila da se neke radilice po-
Zona legla u
pelinjem gnezdu
je izuzetno vaan i
osetljiv deo
njihovog stanita
kojeg one
kontroliu sa
udesnom
preciznou, a
temperatura u
oblasti koja sadri
elije sa zatvore-
nim leglom se
odrava sa
posebnom
panjom.

Telesna temperatura pela zabeleena termokamerom (C)
stavljaju preko elija sa leglom
prislanjai torakse preko poklo-
paca elija odravajui tako tem-
peraturu. Pa ipak, sve dok Klejhenc
i Bujokova zajedno sa Stefanom
Fusom (Stefan Fuschs) i Jirgenom
Tacom (Jurgen Tautz) nisu detalj-
nije razmotrili ovu aktivnost
pela vrlo malo se znalo o ovoj
strategiji zagrevanja.
Pele poinju pripremu elija za
polaganje jaja iz centra saa, a
kako matica nastavlja da polae
jaja, zonu legla ire na sve strane
zatvarajui elije poklopcima u
finalnom larvenom stadijumu.
Priblino, oko 5-10% elija u zoni
legla ostaje prazno.
Interesantno je da su ove prazne
elije u stvari retko u potpunosti
prazne. Naprotiv, njih esto oku-
piraju pele naglavake zaronje-
ne u njih. Ovo ponaanje je ra-
nije opisivano kaoienje elija, izlazile jo toplije nego pre ulaska.
ili odmaranje, jer nije bilo mo-
gue utvrditi ta pele rade. Sve
to se moe videti spolja jesu
abdomeni pela koji se rapidno
saimaju u eliju i izlaze iz nje.
Ovo je uobiajena aktivnost u
zoni legla.
37.9
37.3
36.6
36.1
35.5
34.8
34.3
33.7
33.0
Klajhenc i kolege postavili su ne
koliko konica da bi mogli da
posmatraju kako pele zagreva-
ju leglo. Pomou infracrvene
kamere zabeleili su telesnu tem-
peraturu svake pele ponaosob
i posmatrali njihovo ponaanje.
Neke pele su, i po nekoliko mi-
nuta, ostajale potpuno mirne na
poklopcima legla, pritiskajui
toraksom votani poklopac kako
bi zagrejale larve. Meutim, mno-
ge pele vole da nau prazne
elije izmeu onih sa pokloplje-
nim leglom, i da tu provedu po-
nekad i vie od jednog sata. Klej
nhenc objanjava da je ovakvo
lenjo ponaanje primeeno jo
ranije, pa je pretpostavio da su
pele jednostavno uzele predah,
sve dok nije izmerio njihovu tem-
peraturu. One bi se zagrevale pre
ulaska u eliju, a neke pele bi
dozvoljavaju da temperatura u
Da li su pele stvarno odmarale,
ili su boravile u praznoj eliji kako
bi zagrejale susedne larve?
Tim strunjaka napravio je ko-
nicu za posmatranje kako bi
mogli da kontroliu temperatu-
ru toraksa pela nakon ulaska u
prazne elije. Ovog puta bilo je
sve jasno. Ne da pele nisu od-
marale, ve su vibrirale miiima
toraksa. Pele nisu besposliile,
ve su zagrevale leglo.
Termokamera je pokazala da
telesna temperatura ovih pela
moe dostii 41C, dok je kod
nekih pela telesna temperatura
identina temperaturi okruenja.
Stara teorija po kojoj pele od-
maraju tana je samo za mali broj
ovih pela, dok sve ostale aktiv-
no vre zagrevanje. Pele koje
vre zagrevanje nisu, kao u slu-
aju mnogih drugih aktivnosti,
iste starosne dobi, one najmlae
stare su 3, a najstarije 27 dana.
Energiju za zagrevanje legla pe-
le dobijaju iz meda. Jaka pelinja
zajednica moe proizvesti i do
300 kg meda u toku leta, premda
se, zbog velike potronje, samo
mali deo ove koliine moe u
nekom trenutku pronai u gnez-
du. Med nije hrana u obinom
smislu rei, za odranje telesnih
funkcija kod pela, ve ga one
koriste kako bi zagrejale zonu
legla tokom leta, i sauvale pe-
linje klube u konici od smrzava
nja tokom zime. Veliki deo rezer-
vi meda u pelinjoj zajednici nije
dakle hrana, ve gorivo.
Interesantno je da pele ne raz-
bacuju svoj dragoceni resurs kada
su okruene medom ili praznim
elijama kojima nije neophodno
zagrevanje. Klejnhenc je takoe
primetio da pele paljivo vode
rauna da ne pregreju leglo. One
detektuju temperaturu u elija-
ma sa leglom i obezbeuju pri-
jatnu klimu za sve, ali nikad ne
gnezdu pree 35,9 C. n
Izvor: Kleinhenz, M., Bujok, B., Fuchs,
S. and Tautz, J. (2003). Hot bees in
empty broodnest cells: heating from
within. J. Exp. Biol. 206, 4217 -4231.
w w w. u m e l j i c . c o m 39
Nauna istraivanja
Neobina toplotna
odbrana pela
od strljenova
D
inovski strljen Vespa
mandarina japonica poz
nat je po tome to masov-
no napada medonosne pele.
Grupu strljenova privlae fero-
moni koje iz van der Vecht lezda
lui strljen izvia. Kada se izvi-
a vrati u gnezdo ostali strlje-
novi kreu ka pelinjem stanitu
i masovno napadaju oznaeno
mesto. Japanske medonosne
pele Apis cerana japonica mogu
detektovati ovaj feromon, i rea-
guju na njega poveanjem bro-
ja straarica na ulazu u gnezdo.
Kada strljena napadaa registru-
Kada strljena napadaa registruje pela straarica, ubrzo zatim okupi se vie od 500 pela koje oko njega formiraju loptu
40 PELARSKI URNAL 1/1 Oktobar 2008.
je pela straarica, ubrzo zatim
okupi se vie od 500 pela koje
oko njega formiraju loptu. Tem-
peratura u centru lopte je veoma
visoka (47C), i smrtonosna je za
strljena ali ne i za pele. Pele
braniteljice koje patroliraju ispred
ulaza u gnezdo takoe stvaraju
visoku temperaturu. Ovi nalazi
sugeriu da se interakcija izmeu
dinovskih strljenova i japanske
medonosne pele meusobno
razvila na specifian nain.
Japanski dinovski strljen je
glavni predator socijalnih pela
i osa. Za razliku od japanskih
medonosnih pela, zajednice
introdukovanih evropskih me-
donosnih pela (Apis mellifera)
bivaju brzo unitene masovnim
napadima strljenova, jer nisu
razvile efikasnu odbranu.
Potraga dinovskih strljenova
za hranom odvija se u nekoliko
odvojenih faza. Prvo, jedan strljen
u potrazi za hranom pronalazi
pelinje gnezdo, ubija nekoliko
pela koje odnosi u svoje gnez-
do gde e ih pojesti (lovaka faza).
Nakon nekoliko povratnih pose-
ta, strljen oznaava lokaciju iz
luujui feromon iz van der Vecht
lezde u blizini pelinjeg drutva
(faza regrutovanja).
Ubrzo nakon oznaavanja, osta-
li strljenovi okupie se oko ozna-
enog mesta i zapoeti individu-
alni lov. Njihovo ponaanje tokom
lova iznenada se menja kada ih
se okupi tri ili vie, tada poinju
da napadaju masovno. Jedan
strljen moe ubiti i do 40 evrop-
skih medonosnih pela u minu-
tu, a 20 do 30 strljenova, za oko
tri sata, itavo drutvo od 30.000
pela. Nakon toga zauzimaju
konicu. Tokom peroda okupa-
cije, koji traje oko 10 dana, str-
ljenovi prenose pelinje larve i
lutke do svoga gnezda kako bi
nahranili larve.
Za razliku od evropskih, japanske
pele imaju efikasan nain od-
brane od napada dinovskih
strljenova. Umesto da napadnu
nekog strljena pojedinano, vie
od 100 radilica krui oko ulaza u
gnezdo. Kada se strljen priblii
one istovremeno uzleu i tresu
svojim abdomenima i sklanjaju
se u stanite. To je signal za vie
od 1.000 radilica da napusti sae
i eka u blizini ulaza u stanite.
Ukoliko strljen pokua da ue,
vie od 500 radilica e ga prekri-
ti i formirati loptu u kojoj e tem-
peratura ubrzo dostii 47C to
je smrtonosno za strljena ali ne
i za pele. U laboratoriji je utvr- Snimak termokamerom lopte koju formiraju japanske medonosne pele
eno da se smrtonosna tempe-
ratura za japansku pelu kree
od 48C do 50C, dok je za str-
ljena to temperatura u rasponu
od 44C do 46C. Proseno tra-
janje uklubljavanja sa unutranjom
temperaturom koja ima smrtni
ishod za dinovskog strljena
jeste oko 20 minuta. n
Izvor: Masato Ono, Takeheshi Iga-
rashi, Elshi Ohao & Masami Sasaki,
Unusual thermal defense by a ho-
neybee against mass attack by hor-
nets, Nature (vol. 377), 1995. Strljen izvia lui feromon iz van der Vecht lezde u blizini pelinjeg stanita

w w w. u m e l j i c . c o m 41
Nauna istraivanja
Gen vitelogenin koordinira
socijalni ivot pela
M
edonosna pela Apis
mellifera pripada retkoj
vrsti insekata koji udru-
uje resurse, dele poslove, i me-
usobno komuniciraju u visoko
organizovanoj zajednici. Meha-
nizmi na kojima ova organizaci-
ja poiva predstavljaju trajni
predmet interesovanja biologa.U
novijem istraivanju, koje su spro
veli Mindi Nelson, Kejt Ile, Gro
Adam, i kolege, izlae se jedan
nov pristup problemu funkcio-
nisanja pelinje zajednice, uka-
zivanjem da jedan gen viteloge-
nin kontrolie brojne osobine
pela vezane za njihovu socijabil
nost. Ovaj gen je pronaen kod
insekata koji polau jaja, i njihov
razvoj zavisi od ovog gena.
Mnogo tota u ivotu pela za-
visi od starosti, pola ili kaste. Re-
produkcija zavisi od matice i
trutova, dok u sutini neplodne
Pele sa niim nivoom vitelogenina u organizmu
ranije poinju da izleu iz konice
42 PELARSKI URNAL 1/1 Oktobar 2008.
enke, radilice, obavljaju sve
ostale dunosti koje se zahteva-
ju kako bi se odrala zajednica.
Dok su mlade, pele radilice bri-
nu o larvama i obavljaju odree-
ne poslove u konici. Otprilike
nakon tri nedelje one naputaju
kune poslove i poinju da izle-
u, specijalizujui se pritom za
sakupljanje polena ili nektara.
Naunici su pretpostavili da pro-
tein sintetizovan iz gena koji se
naziva vitelogenin moe uticati
na osobine vezane za socijalni
ivot pela, poto je utvreno da
ovaj protein podrava mnotvo
funkcija koje nisu direktno veza-
ne za polaganje jaja. Na primer,
sterilne radilice sintetiu vitelo-
genin da bi stvorile matini mle
kojim hrane larve. On takoe
moe produiti ivotni vek radi-
lica i matica smanjujui oksida-
tivni stres.
Poto pele tokom ivota doiv-
ljavaju kompleksne promene u
ponaanju, promenom posla,
menja se i njihova fiziologoja:
one imaju vii nivo juvenilnog
hormona, a nii nivo vitelogeni-
na. Ovaj hormon takoe igra
znaajnu ulogu i u podeli rada
meu odraslim radilicama. To ima
za rezultat fleksibilnost pela u
vezi sa dobom starosti u kojem
one obavljaju odreene poslove,
to omoguava pelinjoj zajed-
nici da efikasno odgovori na
promene u spoljnjem okruenju
ili u samoj zajednici.
Spekulisalo se da ova dva fizio-
loka inioca suzbijaju jedan
drugi, utiui tako na ponaanje
pela. Tako, vitelogenin suzbija
juvenilni hormon kod mladih
pela spreavajui njihovo izle-
tanje iz konice, dok juvenilni
hormon suzbija vitelogenin kod
pela koje su se preorijentisale
na izletnike aktivnosti da bi na-
stavile da obavljaju taj posao, a
kako se ne bi vratile poslovima
u konici. U ranijim studijama,
naunici su izneli tezu da pro-
mene u genu vitelogeninu koje
se deavaju u ranijem ivotnom
stadijumu pela mogu potpo-
moi selektivno ponaanje koje
kreira podelu rada meu radili-
cama na one koje se specijalizu-
ju za sakupljanje polena i one
druge koje se specijalizuju za
sakupljanje nektara.
Kako bi testirali pretpostavljenu
ulogu vitelogenina u koordina-
ciji socijalnog ivota medonosnih
pela, Nelson i kolege, su kon-
trolisanim postupkom spreili
izraenost gena vitelogenina kod
odreene grupe pela, dok su
drugu (kontrolnu) grupu ostavi-
li da normalno funkcionie, i
zatim uporedili ponaanje i du-
inu ivotnog veka pela iz obe
grupe.
U poreenju sa kontrolnom gru-
pom tretirane pele su stalno
imale nii nivo proteina viteloge
nina. Ovaj vitelogeninski nok-
daun naveo je pele da ponu
da izleu u ranijem ivotnom
dobu nego one u kontrolnoj gru
pi potvrujui da vitelogenin
utie na radilice tako to sprea-
va prelaz sa kunih na izletnike
poslove. Izletnice su pokazivale
sklonost ka sakupupljanju nek-
tara, to je potvrdilo tezu da ra-
dilice koje su genetski predispo-
nirane za sakupljanje nektara
imaju nii nivo vitelogenina pre
naputanja gnezda, dok one pre
disponirane za sakupljanje po- Gen vitelogenin utie na duinu ivotnog veka pele
lena imaju vii nivo vitelogenina.
Preciznije reeno, kako istraiva- traju da na ova dva fizioloka i- Izvor: Nelson CM, Ihle KE, Fondrk
i tvrde, ovi rezultati pokazuju nioca treba gledati kao na par- MK, Page RE Jr, Amdam GV (2007)
da vitelogenin kontrolie socijal- The gene vitellogenin has multiple
tnere koji reguliu podelu rada
nu izletniku specijalizaciju. ta- coordinating effects on social orga-
i specijalizaciju poslova kod me- nization. doi:10.1371/journal.pbio.
vie, pele koje oskudevaju sa donosnih pela. n 0050062
vitelogeninom umiru ranije, to
ukazuje koliko ovaj protein utie
na dugovenost pela. JUVENILNI HORMON (lat. juvenilis mladiki, mladalaki, gr.
Zajedno, ovi rezultati pokazuju hormao podsticati), produkt endokrinih lezda Corpora allata
da vitelogenin regulie organi- koje se nalaze u glavi. Njegove najvanije funkcije su da kon-
zacionu strukturu pelinje zajed- trolie metamorfoze, seksualno sazrevanje i reprodukciju. Ima
nice, utiui na podelu rada meu pomonu funkciju u telu larve sa determinirajuom ulogom u
radilicama, kao i njihove izletni- stvaranju kasti (pela radilica, matica) i dovodi do nastajanja
ke sklonosti. Vitelogenin, zaklju- radilice. Odreivanje kaste, diferencijacija matica od radilica,
uju istraivai, ne odreuje samo deava se tokom larvenog perioda i poiva na koncentraciji
juvenilnog hormona. Visoka koncentracija u tri do pet dana
kada pele poinju da obavljaju
staroj enskoj larvi ima za posledicu razvitak u maticu, dok ni-
izletnike aktivnosti, i koliko dugo
ska koncentracija rezultira razvitkom u radilicu. Smatra se da
e iveti, ve i ta e sakupljati.
je visoka koncentracija posledica pojaanog konzumiranja hra-
Vii nivo vitelogenina u ranom
ne. Pretpostavlja se da matica za svoj razvoj treba da zahvali
stadijumu ivota pele vodi sa- funkciji juvenilnog hormona. Ovaj hormon takoe igra glavnu
kupljanju polena, dok nii nivo ulogu i u podeli rada meu odraslim radilicama. To ima za re-
vodi sakupljanju nektara. Poto zultat fleksibilnost pela u vezi sa dobom starosti u kojem one
se pomou savremenih metoda obavljaju odreene poslove, to omoguava pelinjoj zajedni-
jo uvek ne mogu razdvojiti efek- ci da efikasno odgovori na promene u spoljnjem okruenju ili
ti vitelogenina od efekata juve- u samoj zajednici.
nilnog hormona, istraivai sma-
w w w. u m e l j i c . c o m 43
Deavanja

APIMONDIA 2009 zdanje obiluje prostorom i komforom koji odgova-

ra zahtevima velikog dogaaja kao to je kongres
* Vreme odravanja:
15-20 septembar 2009. APIMONDIA. Smeten u srcu Monpeljea, direktno
je povezan sa aerodromom i eleznikom stanicom.
* 814konferencijskih sekcija
Centar Corum se nalazi na:
* 7 glavnih tema: biologija, patologija,
simpozijuma
* Na korak od tramvajske stanice
* opraivanje, tehnologija, ekonomija, * 5 minuta peice od eleznike stanice
apiterapija i ruralni razvoj * 15 minuta vonje kolima od aerodroma
Poseduje 500 parking mesta
* 200 naunika
* 200 izlagaa
Detaljnije informacije o Monpeljeu i kongresnom
* 1. meunarodno takmienje za kvalitet meda
centru Corum:
* Budet od 1.500.000 evra
E-mail: corum@enjoy-montpellier.com
MESTO ODRAVANJA Web site: www.enjoy-montpellier.com

*Esplanade
The Corum
Charles De Gaulle POSTANITE IZLAGA
BP 2200, 34000 Montpellier Organizator nudi dve vrste izlagakih tandova:
* 6 m po ceni od 2.000 Eura
APIMONDIA e biti odrana u Korumu, kongre-
snom centru neobine arhitekture, koju je konstru-
* 9 m po ceni od 2.800 Eura

isao Klod Vaskoni (Claude Vasconi). Ovo ivopisno www.apimondia2009.com

44 PELARSKI URNAL 1/1 Oktobar 2008.

O R G A N I Z A T O R
Apimondiu 2009 organizuje UNAF koja okuplja oko stotinak lokalnih saveza, i vie od 20.000 pela-
ra. UNAF je posveen ouvanju medonosne pele, posebno borbi protiv upotrebe pesticida koji su
tetni po pele.
U Francuskoj danas ima oko 70.000 pelara koji imaju ukupno oko 1.250.000 konica. Velika veina,
oko 90 %, su mali pelari koji poseduju manje od deset konica.

Asger Jorgensen Anri Klement

Predsednik Apimondia-e
Svi iz pelarskog sveta nai e se u Monpeljeu, od 15.
do 20. septembra, na 41. kongresu Apimondia.
Kongres e biti posveen pelarima, istraivaima,
distributerima meda i proizvoaima opreme.
Nikada u dosadanjoj istoriji Apimodia-e, svetska iz
loba nije bila masovna i realistina, kao to e biti ova,
koja okuplja sve bitne inioce pelarskog sveta.
Svi oni e doprineti da 41. kongres bude veoma inte
resantan skup za svakoga.
Region Langudeoc-Roussillon i njegov glavni grad
Monpelje spajaju dinamizam sa draima mora i pla
nina. Ovo je jedan od najvanijih vinskih regija sveta
sa svojim izuzetnim vinima i retkim, gurmanskim pro
izvodima. Kongres organizuje Nacionalni pelarski
savez Francuske, Pelarska federacija regiona Langu
edoc-Roussillion i region Languedoc-Roussillion.
Oduevljeni smo idejom organizovanja najveeg do
sadanjeg kongresa Apimondia.
Vidimo se uskoro u Monpeljeu!
Predsednik organizacionog komiteta
Apimondia 2009
Francuski pelari su veoma poastvovani to mogu
da poele dobrodolicu svojim kolegama iz itavog
sveta u Monpelje na mediteranskoj obali. Uini
emo sve napore da ovaj kongres Apimodia-e bude
kongres svih pelara.
Nekoliko pitanja od krucijalnog znaaja za budu
nost pelarstva tiu se svih nas, kao to su uticaj
pesticida na pele, pitanja zdravlja, uticaj klimat
skih promena i razvoja na pelinje proizvode.
Sva ova pitanja bie raspravljana rigorozno i de
taljno na 41. kongresu Apimondia-e.
Otkriete najnovije tehnike inovacije, i imati pri
liku da posetite veliku izlobu. Sa uivanjem i za
dovoljstvom uestvovanja, slaviemo pelu, straa
ra okoline i pelinje proizvode.
Vidimo se uskoro u Francuskoj, Languedoc-
-Roussillon.

w w w. u m e l j i c . c o m 45

Zanimljivosti
U Izraelu pronaene
konice stare
3000 godina
A
rheolozi koji su vrili isko-
pavanja na severu Izraela
pronali su svedoanstva
o 3000 godina staroj pelarskoj
industriji na ovim prostorima.
Pronaeni su, izmeu ostalog
ostaci saa, voska i konica. Ar-
heolozi veruju da su ovo najsta-
rije netaknute konice ikad pro-
naene. Prolog leta u
ruevinama grada Rehova pro-
naeno je 30 netaknutih konica
koje datiraju iz perioda oko 900.
godine pne. Pelarstvo je u veli-
koj meri praktikovano u starom
svetu, gde je med upotrebljavan
za medicinske i religiozne svrhe,
kao i za ishranu.
Konice, nainjene od slame i
nepeene gline, imaju otvor na
jednom kraju koji omoguava
pelama da ulaze i izlaze i poklo-
pac na drugom kraju koji je omo-
guavao pelaru pristup sau.
U svetom spisu Tora, Izrael se
esto opisuje kao zemlja mleka
i meda, ali nigde nije bilo pome-
na o kultivisanom pelarenju.
Meutim, ovi novi nalazi poka-
zuju da je Sveta Zemlja bila se-
dite veoma razvijene pelarske
industrije jo pre 3000 godina.
Moe se rei da je to bila orga-
nizovana industrija, deo organi-
zovane ekonomije, u veoma
organizovanom gradu, kae Ezra
Markus ekspert za drevni medi-
teranski svet i dodaje, Mi smo
videli opise pelarstva u teksto-
46 PELARSKI URNAL 1/1 Oktobar 2008.
vima i drevnoj umetnosti sa Bli-
skog Istoka, ali ovo je prvi put da
imamo priliku da stvarno vidimo
kako je to izgledalo. Jedinstveno
je i mesto na kome su konice
pronaene, u centru grada, to
je neobina lokacija za jedan
pelinjak.
Mogue da je razlog tome, kae
Markus, to su gradski upravlja-
i hteli da dre ovu granu privre-
de pod svojom kontrolom, ili
moda to to je pelarstvo bilo
tesno vezano za religijsku prak-
su stanovnika grada. n
600 pelinjih drutava
na jednom drvetu
S
matra se da se na Banyan
drvetu u blizini grada Nan-
dagudi u Indiji nalazi najve-
i broj pelinjih drutava na sve-
tu. Nadleni u ovoj oblasti se
nadaju da e drvo zvanino biti
uvrteno na listu mesta koja pri-
padaju svetskoj batini. Ono
svakako predstavlja neto pot-
puno drugaije od svega to se
nalazi na toj listi.
Ovo drvo predstavlja dom za oko
600 pelinjih drutava. U izjavi
za indijski asopis Hindu, Dr. M.
Redi sa katedre za zoologiju na
univerzitetu Bangalor, kae da
su drvo posmatrali pelari vie
od deset godina, i da su u no-
vembru 2005. godine izbrojali
oko 625 pelinjih zajednica. Istra-
ivanje preduzeto u oktobru 2007.
pokazalo je da se na drvetu na-
lazi 575 drutava. On smatra da
napori da se drvo uvrsti na listu
svetske batine nee dopreneti
samo prosperitetu hortikulture,
ve da e i pospeiti zatitu oko-
line i odravanje ekolokog ba-
lansa poto pele, putem opra-
ivanja, pomau poboljanju
biodiverziteta.
Drvo je okrueno velikim brojem
stabala eukaliptusa iji cvetovi
predstavljaju glavni izvor nekta-
ra za pele. Tokom monsuna, broj
pelinjih zajednica se smanjuje
poto pele migriraju jer euka-
liptus ne cveta u tom periodu.
Da bi predupredili seobu pelinjih
zajednica metani iz oblinjih
mesta zasadili su mnotvo me-
donosnih biljaka koje bi pele
mogle poseivati tokom itave
godine. Na taj nain bile bi spre-
ene seobe tokom perioda mon-
suna. Poslednje tri godine, me-
tani su ak prestali i da cede med,
nakon to su saznali da njihov
zastareli metod ceenja dovodi
do smanjenja broja pelinjih za-
jednica. n
 Lorenc Lorejn Langstrot

Iz starih pelarskih knjiga

KONICA I
MEDONOSNA PELA
Lorenc Lorejn Langstrot (Lorenzo Lorraine Langstroth, 1810-1895), ameriki pelar, svetenik po
zanimanju. Roen je u Filadelfiji 25.12.1810. godine. Obrazovanje je stekao na Univerzitetu Jejl (SAD).
Prouavajui Iberovu knjigu Zapaanja o pelama, a ohrabren injenicom da pri razmicanju satova u
Iberovoj konici pele ne reaguju burno, poeo je da razmilja o konstrukciji konice koja bi bila naj
podesnija za pelarenje, i uspeo je u tome. Prvi je konstruisao konicu nastavljau sa pokretnim ra-
movima. Meutim, ono to ga je proslavilo jeste otkrie prirodnog principa pelinjeg prostora. Zbog
ogromnog doprinosa razvoju pelarstva smatra se ocem racionalnog pelarstva. Godine 1853. obja-
vio je knjigu Praktina rasprava o konici i medonosnoj peli (A
Practical Treatise on the Hive and Honey Bee), koja je doi-
vela 32 izdanja.
Langstrot je sa svojim sinom 1858. godine osnovao
veliki pelinjak, na kome su se bavili uzgojem
matica. Ali, zbog smrti svog sina i uasne gla-
vobolje, od koje je poeo esto da pati posle
doivljene eleznike saobraajne nesree,
bio je primoran da ceo pelinjak rasproda,
ostavivi samo nekoliko konica u vrtu svo-
ga suseda, da bi mogao da se zabavlja i
uiva sa svojim pelama u asovima kada
mu glavobolja umine. Tako je Langstrot
osiromaio i ostao bez sredstava za ivot.
Kasnije ga je zadesila jo jedna tragedija,
umrla mu je i supruga, koja mu je nese-
bino pomagala. Skrhan tugom i boleu,
kada bi odlazio u vrt na sve vazduh, se-
dao bi tako da ne vidi svoje pele, jer tako
nemoan i alostan nije imao volju da ih
gleda. Kako sam u svojoj autobiografiji
kae, sav je ivot njegov bio jadan, jer
mu je vie od polovine ivota prohu-
jalo u patnji za izgubljenim dragim
osobama i pod velikim teretom uasnih
fizikih bolova. Meutim, Langstrot
je pod starost ozdravio i ponovo
poeo da obavlja sveteniku slubu,
to je u svim pelarskim novinama
ostalo zabeleeno. Umro je 6.10.1895.
godine, za vreme slube u crkvi. i-
vot je zavrio u najveem siromatvu.
Sahranjen je na mesnom groblju u
Dejtonu (Ohajo).

w w w. u m e l j i c . c o m 47
 injenice u vezi pronalaska
konice sa pokretnim saem
Odlomak iz Langstrotove knjige
Practical Treatise on the Hive and Honey Bee

D
anas je potrebno ne malo poverenja bu. Kao prvo, koristio sam pokretne daice ili
da bi se uvela sledea patentirana letvice okaene na ivice prednje i zadnje strane
konica, i nov nain rada; ali verujui konice. Pele su zapoinjale sae na ovim letvi-
da je dola nova era u pelarstvu, mo- cama da bi ga onda lepile za zidove konice. Se-
lim Pelare da prostudiraju ovaj Pri- enjem na mestima gde je bilo zalepljeno (za zi-
runik, verujui da e ih ubediti da postoji bolji dove), sae je moglo da se premesti sa
nain od bilo kojeg sa kojim su do sada bili upo- pripadajuom letvicom. Nije bilo nieg novog u
znati. Tu e pronai jasno objanjenje mnogih do korienju takvih letvica izum je verovatno bio
sada nepoznatih stvari u vezi fiziologije medono-
star nekoliko vekova i glavna novost u vezi moje
sne pele, kao i veoma korisne informacije nikad
ranije saoptene javnosti.
Prolo je vie od dvadeset godina od kada sam
se posvetio uzgajanju pela. Zbog zdravstvenog
stanja poslednjih godina bio sam prinuen da vie
boravim na otvorenom, pa sam veliki deo svog
vremena posvetio paljivom istraivanju njihovih
navika, ba kao i brojnim paljivo izvedenim ek-
sperimentima vezanim za konstrukciju konice i
rad sa njom.
Jo na poetku mojih pelarskih istraivanja, napra
vio sam konicu prema planu proslavljenog Ibera;
i potvrujui neka od njegovih najvrednijih otkri-
a postao sam ubeen da su predrasude koje po
stoje prema njemu potpuno neutemeljene. Verujui
da su njegova otkria postavile osnovu za profi-
tabilniji sistem pelarenja, poeo sam da ekspe-
rimentiem sa konicama razliite konstrukcije.
Iako su rezultati ovih istraivanja bili daleko ispod
mojih oekivanja, u nekim od tih konica se sada
nalaze ivahna drutva stara etrnaest godina, koja
su bez prihrane izdrala neke od najgorih zima
ikad zapamenih za pele.
Iako uveren da moja konica poseduje vredna
svojstva, jo uvek sam se oseao nemonim da
razreim sloene probleme kojima je pelarstvo
podlono; bio sam ubeen da nijedna konica ne
moe da ih rei, ukoliko ne prua potpunu kontro
lu nad saem, tako da bilo koji ili svi satovi mogu
biti sa zadovoljstvom premeteni. Iberova koni-
ca me je zadovoljavala, jer su satovi, u odreenoj
meri, mogli da se premetaju bez uznemiravanja
pela, a ovi insekti mogli ukrotiti u iznenaujuem
stepenu. Bez znanja o ovim injenicama, o koni-
ci koja doputa premetanje saa mogao sam da
mislim kao previe opasnoj za praktinu upotre-

48 PELARSKI URNAL 1/1 Oktobar 2008.


konice bila je lakoa s kojom su one mogle da
se premeste bez uznemiravanja pela, i njihova
kombinacija sa mojim unapreenim nainom
dobijanja vika meda.
Sa konicama ove konstrukcije, eksperimentisao
sam vie nego ikad, i ubrzo doao do veoma va-
nih rezultata. Mogao sam u potpunosti da se reim
prirodnog rojenja, a opet umnoiti drutva veom
brzinom i izvesnou nego to sam to mogao
uobiajenim metodama. Sva slaba drutva mogla
bi biti jaka, a onima koje su izgubila svoju maticu
moe se dodati druga. Ukoliko bi posumnjao da
neto nije redu sa nekom konicom, mogao bih
brzo da ustanovim njeno pravo stanje, i primenim
odgovarajue mere. Ukratko, bio sam zadovoljan
time to se pelarstvo moe uiniti veoma profi-
tabilnim.
Meutim, falila je jo jedna stvar. Seenje saa na
mestima gde je ono spojeno sa zidovima konice,
oduzimalo je suvie vremena i meni i pelama. To
me je navelo da smislim takav metod gde bi sae
bilo privreno sa POKRETNIM RAMOVIMA, oka-
enim u konicu tako da ne dodiruju ni vrh, ni dno,
ni zidove konice. Na ovaj nain sae bi se vadilo
sa zadovoljstvom, bez seenja, i bre premetalo
u drugu konicu. Nakon obimnog eksperimentisa
nja sa konicama takve konstrukcije, naao sam
da one potpuno odgovaraju zamiljenim ciljevima.
U leto 1851. ustanovio sam da se moe udesiti da
pele rade u staklenim konicama, izloene punoj
dnevnoj svetlosti. Ovo otkrie pruilo mi je zado-
voljstvo da upoznam Dr Berga, tada pastora Re-
formisane nemake crkve u Filadelfiji. Od njega
sam prvi put uo da je pruski svetenik po imenu
erzon privukao panju krunisanih glava svojim
otkriima vezanim za pele. Pre nego to mi je
saoptio pojedinosti o ovim otkriima, objasnio
sam Dr Bergu detalje mog sistema i pokazao svo-
LANGSTROTOVA KONICA.
Ameriki pelar Langstrot prvi je
konstruisao i 5. 10. 1852. godine
patentirao konicu nastavljau
sa pokretnim ramovima, koji se
vade vertikalno, na gore. Konica
se otvara odozgo, ima pokretnu
podnjau i poklopnu dasku, i omo
gueno je neogranieno poveanje
njene zapremine po visini. Prona
lazak je patentiran pod nazivom
pokretni ram. U njegovoj konici,
u ljebovima na prednjoj i zadnjoj strani, visi
po 10 ramova na produecima satonoa, Di
menzije ramova su: duina 17 i 5/8, visina
9 i 1/8 (44,76x23,18 cm). Ramovi nigde ne
dodiruju konicu osim na mestima kaenja.
Svuda izmeu i oko okvira su rastojanja koja
pele nee lepiti ni propolisom niti u njima
graditi sae. Prirodne mere ovih razmaka
utvrdio je takoe Langstrot, i one se nazi
vaju prirodni princip pelinjeg prostora. Ka
snije je ovoj konici pridodat polunastavak
polumedite i plitak nastavak za proizvod
nju meda u sau bokses. Ovu konicu e
kasnije usavriti Rut i sve nepotrebne delove
odbaciti, pa se zato danas i naziva Langstrot-
Rutova (LR) konica.
ju konicu. On je bio zapanjen zbog velike slino-
sti naih metoda, a da pritom niko od obojice nije
bio upoznat sa radom onog drugog.
On je naao da se nae konice razlikuju u neko-
liko veoma vanih aspekata. U erzonovoj koni-
ci satovi nisu privreni za pokretne ramove ve
za letvice, i ne mogu se premestiti bez seenja
saa. U mojoj konici, svaki sat se moe izvaditi
bez pomeranja ostalih; dok je u erzonovoj ko-
nici esto nuno isecati i pomerati sae kako bi
se dolo do nekog odreenog sata; tako, ako tre-
ba premestiti deseti ram od kraja, potrebno je
prethodno izvadti devet ramova. Nemaka ko-
nica nije opremljena dodacima za med u obliku
koji se najvie prodaje u naim trgovinama. Pa
ipak, bez obzira na ove nedostatke, ona je postigla
veliki uspeh u Nemakoj, i dala nov impuls gajenju
pela.
Preveo Ivan Umelji
w w w. u m e l j i c . c o m 49
 Nastupajui jesenje-zimski period, kada na pe
Uradi sam
linjaku nemamo mnogo posla, treba iskoristiti
za popravku koriene i izradu nove opreme za
pelarenje. Pelari mogu, korienjem prirunog
alata i u kunim uslovima, pojedine delove opre
me i sami da naprave. Pelarski urnal e redov
no objavljivati uputstva sa tehnikim crteima,
za izradu jednostavnije opreme korisne za pe
larenje, po principu uradi sam.
Veroljub Umelji
SKUPLJA
CVETNOG
PRAHA
U
zavisnosti od mesta postavljanja na konici,
u praksi se koriste dve osnovne vrste skuplja
a cvetnog praha, i to: spoljni i unutranji.
Spoljni skuplja cvetnog praha
Ovi skupljai se postavljaju na poletaljku, tako da
poklapaju lto, pa su pele prinuene da u ko-
nicu ulaze kroz skuplja. Zbog neto izmenjenog
poloaja lta, pele e neko vreme po postavljanju
skupljaa lutati oko njega, ali ubrzo e se privii i
poeti kroz lto skupljaa da ulaze u konicu. Ko-
rienjem spoljnih skupljaa dobijamo ist polen,
bez stranih primesa. Pri upotrebi spoljnih skuplja-
a moramo da vodimo rauna i o vremenskim
prilikama, pa ako ima izgleda za kiu, sakupljeni
polen treba pokupiti iz fioka da se ne bi ovlaio.
Spoljni skuplja cvetnog praha, ima standardnu
mreicu skupljaa za prolaz pela, veliine 263x53
mm. Cela povrina skupljaa je pokrivena limom,
pa je problem vlaenja polena, zbog iznenadnog
poetka kie, neto ublaen. Za izradu drvenih
delova ovog skupljaa upotrebljava se suva graa
od mekog drveta, bez vorova. Izrauje se prema
datom radionikom crteu. Bone strane (10) tela
skupljaa izraene su od drvenih daica debljine
8 mm, izrezanih u obliku romboida, ije su due
stranice 150 mm, a krae 55 mm. Unutranji uglo-
vi iznose 95, odnosno 85. Na taj nain e, kada
50 PELARSKI URNAL 1/1 Oktobar 2008.
foto V. Umelji
Nain postavljanja skupljaa na konicu
se postavi na konicu, skuplja pravilno da nalegne
na konusnu poletaljku. Bone strane (10) skuplja-
a su meusobno spojene sa tri letvice (9, 2 i 6),
duine po 265 mm. Prva (9) je poprenog preseka
35x8 mm, i nalazi se na zadnjem gornjem delu
skupljaa, do konice. Druga (2) je preseka 15x8
mm i nalazi se sa prednje gornje strane. Na obe
ove letvice (9 i 2) i bone strane (10), privruje
se na kraju i limeni pokriva (1) skupljaa.Trea
letvica (6), poprenog preseka 40x6 mm, ugrae-
na je na prednjoj donjoj strani. Ona ujedno pred-
stavlja i poletaljku skupljaa. etvrta letvica (12),
koja spaja bone strane (10), dugaka je 281 mm,
poprenog preseka 10x8 mm, i privrena je sa
donje strane skupljaa. Na ovu letvicu (12) i pole-
taljku (6) uvrena je mreica (5), dimenzija 265x80
mm. Mreica (5) je izraena od pocinkovane ice,
sa okcima #3x3 mm, kroz koju propada skinuti
cvetni prah u fioku skupljaa. Na letvicu (3), pre-
seka 7x5 mm, ukupne duine 300 mm, iji su kra-
jevi zaobljeni, privrena je specijalna plastina
mreica (4) skupljaa, ije su dimenzije 263x53
mm. Zaobljeni krajevi letvice (3) se, pre sklapanja
skupljaa, provlae kroz rupe prenika 5 mm,
izbuene na bonim stranama (10). Ova letvica
(3), na jednoj strani viri 15 mm, kako bismo mogli
da pomou nje vrimo zaokretanje, odnosno po-
dizanje mreice (4) skupljaa, kada ne elimo da
pele prolaze kroz nju. Iza mreice (4), na obe
bone strane (10), izbuene su po dve rupe pre-
nika 8 mm, za izlazak
trutova. Grudvice cvetnog
praha, koje se skidaju sa
nogu pela pri prolasku
kroz otvore mreice (4),
padaju kroz mreicu (5) u
fioku skupljaa. Fioka je
unutranjih dimenzija
265x74x60 mm. Fioku sa
injavaju: prednja daica
(7), dimenzija 281x60x8
mm, zadnja daica (13),
dimenzija 281x50x8 mm
i dve bone daice (8) ije
su dimenzije 74x60x8 mm.
Dno fioke (14) je plastina
ili mreica od pocinkova-
ne ice, sa okcima #1x1
mm. Fioka se za telo sku-
pljaa kai pomou dva
savijena lima (15), koji su
pravom stranom privr-
eni za bone strane (8)
fioke, a savijenom stranom
se uvlae u ljebove na
bonim stranama (10) sku
pljaa. Fioka moe da se
kai za telo skupljaa i
pomou naroito obliko-
vane eline ice. Lim (11),
debljine 0,5 mm, veliine
281x15 mm, se ukiva za
donje povrine bonih
strana (10). On slui da
pokrije eventualni zazor
izmeu poletaljke ko- Radioniki crte spoljanjeg skupljaa cvetnog praha
nice i letvice (12). Kom-
pletan skuplja se kai za
konicu pomou posebno
oblikovanog otvora, izre-
zanog na zadnjem, povi-
jenom delu limenog kro-
va (1) i malog vijka deli-
mino zavijenog u plodite,
sa prednje strane iznad
leta na odgovarajuoj vi
sini. Kaenje moe da se vri i pomou odgo-
varajue oblikovane eline ice, uvrene
na zadnjoj letvici (9). Sve drvene povrine sku-
pljaa premazuju se vrelim firnajzom.

U sledeem broju Pelarskog urnala prikazaemo izradu unutranjeg skupljaa cvetnog praha koji
se ugrauje u podnjau konice.

w w w. u m e l j i c . c o m 51
In memoriam
Eva Krejn (1912-2007)
Pelarka, nuklearna fiziarka i spisateljica. Pro-
fesorka fizike na Univerzitetu u efildu, direk-
torka Internacionalne pelarske istraivake
asocijacije (IBRA) 1949-1984.
I
me Eve Krejn irom sveta predstavlja sinonim
za pele i pelarstvo. U isto vreme ona je bila
autor, urednik, arhivista, naunik istraiva i
istoriar, i verovatno osoba koja je vie od bilo
koga drugog putovala u potrazi za novim infor-
macijama o pelama i pelarstvu. Pred kraj ivota,
2003. godine, objavila je knjigu u kojoj je opisala
svoja pelarska putovanja, tokom kojih je poseti-
la preko ezdeset zemalja. Bila je vodei autoritet
iz oblasti istorije i arheologije pelarstva. Osno-
vala je jednu od najznaajnijih institucija u pe-
larskom svetu, Internacionalnu pelarsku istrai-
vaku asocijaciju (IBRA). Zanimljivo je da se nije
akademski obrazovala za pelarstvo ili biologiju,
ve nuklearnu fiziku.
Roena je u Londonu 1912. godine kao Eva Vido-
uson. Njena starija sestra Elzi Vidouson postala je
svetski poznati nutricionista. Nakon zavrene
srednje kole, dobila je stipendiju za studije ma-
tematike na prestinom Kraljevskom koledu u
Londonu. Kao briljantan student i jedna od samo
dve ene koje su studirale matematiku na Lon-
donskom Univerzitetu u to vreme, diplomirala je
nakon dve godine. Doktorat iz nuklearne fizike
stekla je 1938. godine. Tokom 1941-1942. preda-
vala je na fiziku na efildskom Univerzitetu. Uda-
la se 1942. kada je kao svadbeni poklon dobila
konicu sa pelama. Namera darodavca je bila da
brani par snabde medom, poto je za vreme II
svetskog rata vladala velika nestaica eera. Sa-
svim neoekivano, ovaj svadbeni poklon je pre-
sudno promenio njen ivot.
Pretplatila se na asopis Bee World, i postala akti-
van lan lokalnog pelarskog udruenja, da bi
ubrzo poela da radi kao sekretar Britanske Pe-
larske Asocijacije (BBKA). Osnovala je 1949. godi-
ne Internacionalnu pelarsku istraivaku asocija sada pojavila.
ciju (IBRA), kojoj je posvetila ostatak ivota. IBRA
52 PELARSKI URNAL 1/1 Oktobar 2008.
danas predstavlja jednu od najuglednijih pelar-
skih institucija u svetu. Prvih sedamnaest godina
rada sedite asocijacije je bilo smeteno u dnevnoj
sobi njene kue. Tek 1985. godine IBRA je dobila
zgradu u Kardifu (Vels) gde se i danas nalazi.
Od 1949. sve do penzionisanja bila je urednik a-
sopisa Bee World. Pored toga, ureivala je, u peri-
odu od 1962. do 1982. asopis Journal of Apicul
tural Research. Od 1950. do 1984. je prikupljala,
ureivala i objavljivala apstrakte svih relevantnih
naunih radova iz oblasti pelarstva u asopisu
Apicultural Abstracts. Danas ovaj asopis predstav-
lja najveu svetsku bazu podataka iz oblasti pe-
larske nauke.
Tokom godina, Eva Krejn je marljivo prikupljala
pisane radove o svim aspektima pelarstva. Bibli-
oteka koja je ostala iza nje broji oko 60.000 bibli-
ografskih jedinica. Ovome treba dodati i jedin-
stvenu kolekciju od 130 asopisa iz itavog sveta.
Arhiv je sada toliko veliki, da zahteva profesional-
no odravanje, i smeten je u Nacionalnoj Biblio-
teci Velsa. Uz sve to, pokrenula je fondaciju koja
bi pomagala rad pelarskih muzeja i biblioteka
irom sveta, kao i izdavanje naunih publikacija
sa pelarskom tematikom.
Eva Krejn je bila plodan autor. Iza sebe je ostavila
preko 180 bibliografskih jedinica. Autor je brojnih
knjiga od kojih se neke ubrajaju u najznaajnija
dela iz oblasti pelarstva. Njena obimna Svetska
istorija pelarstva (The World History of Beekeeping,
1999) (682. str) se smatra najboljom i najiscrpnijom
istorijskom pelarskom knjigom ikad napisanom.
Priredila je, 1975. godine, zbornik Med: Iscrpno
istraivanje (Honey: Comprenhensive Survey) naj-
znaajniju i najcitiraniju knjigu o medu koja se do
Preminula je 6. septembra 2007. u 95. godini.
IZALA JE IZ TAMPE NOVA KNJIGA VEROLJUBA UMELJIA

ENCIKLOPEDIJA
PELARSTVA
512 stranica, 2.160 pojmova (156 linosti), 910 ilustracija (fotografija i
crtea, u boji i crno-belih), 36 tabela i dijagrama
Autor ove nae prve svojevrsne pelarske enciklopedije, Veroljub
Umelji, uloio je mnogo truda da bi pelarima i na ovaj nain pomogao
da se to bolje upoznaju sa pelarskom problematikom kod nas i u
svetu Sa ovom Enciklopedijom pelarstva, za koju smatramo da za-
sluuje pozitivnu ocenu i preporuku, pelarima e veliki deo naunih
i strunih saznanja biti dostupan na jednom mestu i po prvi put na
srpskom jeziku od domaeg autora.
Recenzenti knjige: prof. dr Jovan Kulinevi i doc. dr Ljubia Stanisavljevi

Knjiga sadri osnove znanja iz svetskog pelarstva i oblasti koje su u vezi sa pelarstvom.
Anatomija, biologija i vrste medonosnih pela Konice i druga oprema za pelarstvo Medonosno
bilje i pelinji proizvodi Bolesti i neprijatelji pela Dogaaji, izumi, otkria i znaajne linosti Naj-
poznatije pelarske knjige i asopisi Umetnici kojima je pelarstvo inspiracija
Cena knjige pouzeem je 1.600 dinara.

VEROLJUB UMELJI 34203 Kragujevac, ede Dulejanovia 33

034/462-879, 063-814-80-80 vumeljic@ptt.rs; www.umeljic.com

ivena pelarska oprema, razni modeli i veliine. ZORA Kragujevac

tel. 034/313-092, 064/238-81-83, 064/245-07-99

Papirii za dimljenje protiv varoe lino ili pouzeem. Filipovi Uice.

tel. 031/513-687, 031/563-882, 031/524-172, 063/639-42-44

Sve za ramove prese za buenje ramova sa automatskim utiskivanjem biksni, biksne,

prohrom ica, razmaci. endekovi. Tel. 031/894-331, 031/895-176

Pelarska oprema, pribor, literatura. Pejo. Tel. 011/84-83-120, 063/830-46-46

Pelarske vage za sve tipove konica, kao i po specijalnim porudbinama,

izraujemo i nudimo. MIKRON Beograd. Tel. 011/833-2051, 064/2222-948

Reklamni oglasi u asopisu Pelarski urnal

zadnja korica unutranja stranica
cela strana 15.000 din cela strana 8.000 din.
polovina strane 9.000 din polovina strane 5.000 din.
unutranja strana zadnje korice etvrtina strane 3.000 din.
cela strana 10.000 din mali oglasi (do 10 rei)
polovina strane 6.000 din 500 din
etvrtina strane 4.000 din
Popust 25 % za reklamno oglaavanje u vie uzastopnih brojeva.