ELEKTRINI PRETVARAI SNAGE

VISER- studijski program NET

PODEAVAI
NAIZMENINOG
NAPONA
PREDAVA: Dr eljko Despotovi
 POLUTALASNI DIODNI ISPRAVLJA

2
1 1 2
V AVG =
2
t = 0
v d d ( t ) =
2 t =0
2V sin( t ) d ( t ) =

V = 0,45V

IAVG = VAVG / R
POLUTALASNI TIRISTORSKI ISPRAVLJA

1 2
V AVG ( ) =

t=
2V sin(t )d (t ) = (1 + cos )
2
V

IAVG = VAVG / R
POLUTALASNI DIODNI ISPRAVLJA SA INDUKTIVNIM
OPTEREENJEM
di
v S = Ri + L
dt
Rt
2V
id = sin( t ) + Ae L
Z

2V 2VL
A= sin =
Z Z2
Z= R 2 + ( L ) 2
L
= tan 1 ( )
R
POLUTALASNI TIRISTORSKI ISPRAVLJA SA INDUKTIVNIM OPTEREEN

R
2V (t )
id = sin(t ) e L
sin( ) za t .
Z
Za isto induktivno optereenje (R=0)
2V
id = [ sin(t ) sin( ) ]
L 2 2
2V
id = [ 1 cos(t ) ] za =0
L
TA SE DEAVA AKO SE PODEAVA NAPONA SA JEDNIM TIRISTOROM
OPTERETI SA R-L POTROAEM?
TIRISTOR POINJE DA VODI U TRENUTKU / ALI STRUJA NE PADA U NULU U
TRENUTKU t=T/2

ZBOG POSTOJANJA INDUKTIVNOSTI U ENERGETSKOM KOLU PRODUAVA SE VREME

VOENJA PREKO T/2 (mora da se ukloni energija nagomilana u magnetnom polju L!!!!)
 PODEAVA NAPONA SA JEDNIM TIRISTOROM I ISTO
INDUKTIVNIM OPTEREENJEM
-INTERVAL VOENJA STRUJE POINJE KADA TIRISTOR DOBIJE IMPULS NA GEJTU I TRAJE
DOK NE NESTANE STRUJA U INDUKTIVNOSTI.
-INTERVAL VOENJA JE SIMETRIAN OKO TRENUTKA t=T/2

KADA TIRISTOR UE U STANJE VOENJA PO II KIRHOFOVOM ZAKONU MOE SE NAPISATI

DIFERENCIJALNA JEDNAINA:
 Ovo je jednaina impulsa struje koja
tee kroz tiristor T1.
Kada prestaje da tee struja?
Kada je :
poetni uslov je iL =0 za t=/, odnosno:

Jedno reenje je trivijalno:

Drugo reenje je:

Odnosno

ODGOVARAJUA EFEKTIVNA VREDNOST NAPONA BIE PUTA

VEA OD ONE KOJA SE IMA U SLUAJU OTPORNOG OPTEREENJA R
(zbog talasnog oblika koji sadri dva dela iste povrine)
 POLUTALSANI ISPRAVLJA SA POVRATNOM (ZAMAJNOM) DIODOM

didI
vS = RidI + L di dII
dt 0 = Ri dII +L
dt
2 VS 2 VS (t ) RL
idI = sin(t ) + idI ( ) sin( ) e ( )
R
Z Z
idII = idI ( ) e L
KADA JE INDUKTIVNOST OPTEREENJA DOVOLJNO VELIKA DA SE MOE SMATRATI
BESKONANOM, OPTEREENJE MOEMO PREDSTAVITI STRUJNIM PONOROM Io.
 MONOFAZNI PUNOTALASNI NAIZMENINI PRETVARA (omsko
optereenje)

- kanjenje paljenja od trenutka

kada tiristor moe da provede

-Zbog prirode potroaa struja prati oblik napona na potroau.

-Pri prolasku napona izvora kroz nulu dolazi do gaenja tiristora jer struja
potroaa pada na nulu.
-Za =0, napon izvora se u celosti prenosi na potroa.
-Kada raste, napon na potroau se smanjuje.
 1) Efektivna vrednost napona
potroaa
Trenutna vrednost napona na potroau
je:

Efektivna vrednost napona potroaa je:

2) Snaga na potroau je:

za
3) Srednja vrednost struje tiristora

srednja struja tiristora je maksimalna za =0 i iznosi:

za = srednja vrednost je:

4) Efektivna vrednost struje tiristora

za =0, efektivna vrednost struje

tiristora je maksimalna i iznosi:
5) Efektivna vrednost struje potroaa je:

Dakle, struja kroz svaki od tiristora je 1,41 puta manja od struje potroaa.

Za =0 je odnos srednje i efektivne vrednosti struje tiristora:

 MONOFAZNI PUNOTALASNI NAIZMENINI PRETVARA
(induktivno optereenje)

-Zbog prisustva induktivnosti u potroau, kada upalimo tiristor struja ne moe

trenutno promeniti vrednost, ve poinje da raste od nule.
-Iz istog razloga se tiristor ne gasi pri prolasku napona potroaa kroz nulu jer
struja nastavlja da tee.
-Za kolo moemo postaviti sledeu jednainu:
 Reenje ove jednaine je izraz za struju:

Gde je:

Interesuje nas ugao pri kome struja kroz potroa prestaje da tee i tiristor
se gasi.
Taj ugao se nalazi reavanjem jednaine:

-Ako upalimo tiristor u trenutku , vidimo da e struja kroz potroa tei za <t<.
-Zatim se tiristor gasi i struja poinje ponovo da tee kad se upali drugi tiristor.
-Postojae neki ugao paljenja k za koji e struja potroaa biti neprekidna,
odnosno za koji e se trenuci gaenja jednog i paljenja drugog tiristora poklapati.
To znai da je:
Vrednost za k se nalazi gornjom smenom za k u izrazu za struju potroaa i
reavanjem jednaine:

Dakle za < < , struja e biti prekidna.

Za = struja potroaa e biti neprekidna i sinusnog oblika datog izrazom:

to znai da e struja potroaa kasniti za naponom izvora za ugao .

ta e se desiti za 0 < < ?

Za 0 < < e oblik struje potroaa zavisiti od naina na koji pobuujemo
tiristore.
Ako ih kao do sad palimo impulsom u gejtu, moe se desiti da kad
pobuujemo gejt tiristora uslovi za njegovo provoenje ne postoje jer provodi
onaj drugi, a kad se uslovi steknu impuls paljenja je proao.
Tada se tiristor nee uopte upaliti (kao to pokazuje slika).

Dakle, struja e tei samo u jednom smeru i imati neeljenu jednosmernu

komponentu.
1) Efektivna vrednost napona na potroau

- ugao paljenja tiristora, - ugao gaenja tiristora

Ova efektivna vrednost napona potroaa je vea nego u sluaju da je

potroa ista otpornost jer je > .

2) Efektivna vrednost struje tiristora

3) Srednja vrednost struje tiristora

Struje tiristora su maksimalne za = .

4) Faktor snage
Zbog prisustva induktivnosti u potroau postojae i aktivna i reaktivna
snaga.
Faktor snage se definie kao odnos aktivne i prividne (ukupne) snage.
Za prostoperiodine reime, faktor snage je tesno povezan sa uglom
impedanse - :

Za sloenoperiodine reime (kad su signali prekidni) ova veza vie ne

vai i ugao impedanse se ne sme povezivati sa reaktivnom snagom.
Tada se faktor snage mora izraunavati po definiciji:
 MONOFAZNI PUNOTALASNI NAIZMENINI PRETVARA
(potroa je isto induktivno optereenje)

-Kada tiristor upalimo u uglu , struja kroz induktivnost se ne moe trenutno

promeniti kao to je to bio sluaj kod isto otpornog potroaa.
-Struja raste od nulte vrednosti sve dok napon ima pozitivnu vrednost.
-Kada napon na induktivnosti promeni znak, tiristor se ne gasi jer kroz njega jo
tee struja.
-Znai da tiristorom ne moemo upravljati nezavisno od prirode potroaa, kao
to je to sluaj sa tranzistorom.
-Kada napon na induktivnosti postane negativan, struja poinje da opada.
-Interesuje nas ugao pri kome e vrednost struje kroz induktivnost pasti na
nulu.
-Zbog simetrije u odnosu na ugao , vidi se da je:

Ovu tvrdnju moemo dokazati nalaenjem izraza za struju induktivnosti u

zavisnosti od ugla paljenja :
Postavljanjem uslova da je vrednost struje u uglu jednaka nula,
dobijamo:

Da bi se drugi tiristor upalio mora se prvi ugasiti. Ugao gaenja prvog

tiristora mora biti manji od ugla +, kad palimo drugi tiristor.

Znai, ako elimo simetrino paljenje tiristora ugao paljenja moemo

smanjivati samo do /2.

1) Efektivna vrednost napona na potroau

2) Srednja vrednost struje tiristora

3) Efektivna vrednost struje tiristora

 TROFAZNI PODEAVAI NAIZMENINOG NAPONA
Trofazni sistem se zasniva na trofaznom generatoru koji generie napone fazno
pomerene za 3/2, tj. 120o.

Potroa se moe spregnuti u "zvezdu" ili "trougao".

Potroa u sprezi "zvezda"

Interesuje nas struja i napon potroaa.

U trofaznim sistemima sve izraavamo preko linijskih
napona i struja jer njih moemo da merimo. Imaemo
da je:

Snaga potroaa je:

 Potroa u sprezi trougao"

Napon na svakom potroau je jednak linijskom

naponu (meufaznom).

Struje kroz potroae su fazno pomerene i

primenom Kirhofovih pravila i fazorskog
dijagrama se dobija

Snaga potroaa je:

Dakle, bez obzira na spregu potroaa, zavisnost snage potroaa od linijskih

struja i napona je ista.
To znai da merenjem linijskih napona i struja moemo stei utisak o snazi
potroaa.
Trofazni punotalasni naizmenini pretvara sa potroaem u spoju
"zvezda"

- sa nultim provodnikom
-Ovaj sluaj je identian sluaju kad imamo
tri posebna monofazna podeavaa, pa ga
tako i analiziramo.
-Da bi potekla bilo koja od linijskih struja iz
faza potrebno je da je ukljuen barem 1 od
ovih 6 tiristora.
-Ovo je mogue zbog postojanja nultog
provodnika kuda struja moe da se zatvori.
-Kad su sve tri grane provodne struja kroz
nulti provodnik je:
 - bez nultog provodnika
-U ovom sluaju da bi protekla bilo kakva
struja kroz potroa moraju biti provodne
najmanje 2 grane.

-Ako je provodna samo jedna grana

(ukljuen samo jedan tiristor) struja kroz
potroa nee tei jer nema kuda da se
zatvori (nema nultog provodnika).

-Ako su provodne 2 grane tada e

prikljueni linijski (meufazni) napon
napajati 2 grane potroaa, pa je na
svakom potroau napon: Ul/2
Linijski naponi su:

Ako su sve 3 grane provodne situacija je kao da imamo nulti provodnik, jer je napon
zvezdita nula. Tada su na svakom od potroaa fazni naponi uR, us, uT koji su u
odnosu na meufazne napone uRS , uST, uTR fazno pomereni za /6. Struje kroz
potroae su istovremeno i linijske i u fazi su sa faznim naponima uR, us, uT
PRIMERI TROFAZNIH VEZA (REGULACIJA SNAGE ELEKTRO OTPORNIH PEI)

Pri vezi u zvezdu sa izvedenim zvezditem

trofazna
Sprega se svodi na tri monofazna podeavaa
napona
sa antiparalelnim tiristorima.

Kod veih snaga antiparalelni tiristori se

vezuju
u trougao

Pri sprezi antiparalelnih tiristora u trouglu

manja je srednja i efektivna vrednost struje
kroz jedan tiristor, u odnosu na spregu
zvezda, i to 1.73 puta.
 REGULACIJA REAKTIVNE SNAGE

Brza ili dinamika regulacija

IZVODI SE NA SREDNJE NAPONSKOM NIVOU (6kV, 10kV i 35kV)

 UREAJI ZA MEKANO UPUTANJE ASINHRONIH (kaveznih)
MOTORA SOFT STARTERI

Tipine karakteristike asinhronog motora u

funkciji broja obrtaja n:
-momenat M(n)
-struja I(n)
Karakteristika optereenja motora (radne maine):
ns-sinhrona brzina -momenat ML(n)

f-uestanost
p-broj pari polova
DIREKTNI UPUTA (ELEKTRO MEHANIKI PREKIDA)

napon motora
 UPUTA zvezda-trougao (elektro mehaniki)

napon motora

ELEKTRONSKI UPUTA (naizmenini podeava napona-antiparalelna tiristorsk grupa)

napon motora

podeljivi su
napon starta Uboost i
vreme rampe tramp
TROFAZNE VARIJANTE TIRISTORSKIH UPUTAA (JEDNOPOLNA EMA)

ANTIPARALELNA VEZA TIRISTORA U SVAKOJ FAZI

ANTIPARALELNA VEZA TIRISTORA U SVAKOJ FAZI,

SVAKA OD GRUPA IMA BY-PASS SA PREKIDAEM
KAD SE ZAVRI STARTOVANJE PREKIDA PRESPAJA
TIRISTORSKU GRUPU, TAKO DA SE SMANJUJU
ZNAAJNO DISIPACIONI GUBICI
OTPOR PREKIDAA ~ 1m -3m
PAD NAPONA TIRISTORU 1V-2V

DVE ANTIPARALELNE VEZE TIRISTORA

ZA REVERZIRANJE MOTORA

DVE ANTIPARALELNE VEZE TIRISTORA

ZA REVERZIRANJE MOTORA, SVAKA OD
GRUPA IMA BY-PASS PREKIDA
VARIJANTA TROFAZNOG UPUTAA SA TIRISTORSKIM GRUPAMA U DVE FAZE

NIJE DOZVOLJENO!!!!!
ZATO??????
VARIJANTA TROFAZNOG UPUTAA SA TIRISTORSKIM GRUPAMA U SVE TRI FAZE

UOITI MANJI GABARIT

UPUTAA
 TIPINE KARAKTERISTIKE ASINHRONOG MOTORA PRI STARTU
SA KORIENJEM TIRISTORSKOG SOFT STARTERA

STRUJA MOMENAT
MOMENAT PRI PUNOM
NAPONU

MOMENAT PRI SNIZENOM

NAPONU
U

MOMENAT OPTEREENJA
(RADNE MAINE)

OGRANIENJE POLAZNE STRUJE

MOMENAT JE PROPORCIONALAN U
MANA: POLAZNI MOMENAT JE MALI
 LINIJSKI NAPON I NJEGOVA ZAHTEVANA PROMENA

-Talasni oblik linijskog napona trofaznog asinhronog -Promena napona statora motora po
motora uz korienje regulacije napona. unapred zadatoj vremenskoj rampi.
-Promenom ugla regulacije menja se efektivna -Uvek postoji neki poetni napon,
vrednost napona na prikljucima motora da bi se ostvario polazni momenat.
NEKE TIPINE KARAKTERISTIKE POGONA SOFT STARTER +ASINHRONI MOTOR

-Tipini grafik momenta i struje asinhronog
motora u zavisnosti od broja obrtaja prilikom
direktnog putanja motora u praznom hodu.
-Polazna struja skoro 6 puta vea od nominalne.
-Grafik momenta motora u zavisnosti od vrednosti
napona napajanja
-Uoava se uticaj promene efektivne vrednosti
napona napajanja na momenat motora.
-Uticaj na struju motora, pri nekom zadatom
klizanju, je direktno proporcionalan.
ISPRAVLJAI ZA GALVANIZACIJU (OPCIJE TIRISTORSKE GRUPE)

SA JEDNIM
TIRISTOROM

SA DVA
TIRISTORA
(ZAJEDNIKE KATODE)

TRIAC
ZA MANJE
STRUJE DO 50A

MOGU SE KORISTITI U TROFAZNIM ILI MONOFAZNIM VEZAMA

ISPRAVLJAI ZA NAPAJANJE ELEKTROSTATIKIH FILTERA PREIAVANJE
DIMNIH GASOVA NA TERMOELEKTRANAMA

Podeavai napona se koriste i kod VN ispravljaa-ELEKTROSTATIKI IZDVAJAI

odnosno elektrostatiki filtri
Tipina vrednost napona elektrodnog sistema filtra je 40kV..100kV
Tipina vrednost struje 1-2A
Regulacija izlaznog napona se vri antiparalelnom vezom tiristora.
-Elektrostatiki filteri su komore kroz koje prolazi dimni gas iz loita kotla
i on je pun leteeg pepela
-Sadre viskonaponske jedinice za izdvajanje estica u dimnom gasu (oko 60%
sastava dimnog gasa ine estice, ostalo su oksidi sumpora, azota i sl.)
-Sade otresae za otresanje izdvojenog pepela sa elektroda
-Odvajanje svih pomenutih tipova vrstih produkata se ostvaruje jakim
elektrostatikim poljem koje se formira u izdvajakim komorama
-U izdvajakim komorama se nalaze dve vrste elektroda: talone i emisione,
kao i ureaji za otresanje izdvojenih estica sa talonih elektroda
Zidovi komora i talone elektrode (u vidu
metalnih zavesa od talasastog lima) su Emisione elektrode (ramovi sa
pozitivne elektrode. icom ili nizovi cevi sa iljcima su
negativne elektrode.

Negativne elektrode oko sebe generiu koronu koja naelektrisava estice

leteeg pepela, koje zatim idu prema talonoj elektrodi gde se sakupljaju i uklanjaju.
Emisione elektrode

Talone elektrode
 TIRISTORSKI PRETVARA za regulaciju napona elektrostatikih filtara

Napon napajanja je 0.4kV; Regulacija se vri antiparalelnom vezom tiristora Th1 i Th2.
Podeavanjem njihovog ugla paljenja , visoki jednosmerni napon na elektrodama
filtra se dri tik ispod proboja. Prigunica L1 i otpornik Rx ograniavaju struju kratkog spoja
(kad se desi proboj ili kvar).
Diodni ispravlja je napravljen sa etiri grupe redno vezanih dioda (zajedno sa paralelnim
elemantima za izjednaavanje potencijala du lanaca dioda).
Redno vezane diode , prigunica L1 i VN transformator se nalaze u istom sudu sa uljem.
PRAKTINA REALIZACIJA UPRAVLJAKOG DELA
ELEKTROSTATIKIH FILTARA
NAPONSKA
REGULACIJA
i
DETEKCIJA
KORONE

Nakon ukljuenja ispravljaa (trenutak t1) , napon vrlo brzo postie granicu probojnog napona.
U trenutku t2 dolazi do preskoka, pa se izlazni napon sputa za regulisanu vrednost (-dU/dt).
Vremenski interval t2-t1 predstavlja vreme putanja filtra u pogon.
Nakon toga napon ponovo raste do granice proboja regulisanom brzinom (+dU/dt).
Ako se desi da se granica probojnog napona smanji, regulisanim ispravljaem se osigurava rad u blizini probojnog
napona.
U trenutku t3 dolazi do strujnog preoptereenja filtra,to se detektuje u struji na primarnoj strani (I>1,2In), kada
dolazi do iskljuenja i trajanje prekida usled prekoraenja za oko 80ms (interval t3-t4) i redukcije napona u odnosu
na to prekoraenje za U2.
U trenutku t5 dolazi do formiranja elektrinog luka izmeu filtarskih elektroda, koji se odrava do trenutka t6. Ovo
trajanje je reda veliine 200ms. Nakon ovog vremenskog intervala, regulator obezbeuje sputanje izlaznog napona
na nulu i vri se deblokiranje rada ispravljaa (interval t7-t6).
U ovom intervalu se obezbeuje gaenje elektrinog luka procesom dejonizacije. Nakon ovog intervala se ponovo
podie napon i uspostavlja normalni reim rada. Novouspostavljena vrednost napona je odreena pomenutim
uslovima u filtru i ona je nia od prethodne vrednosti tako da U3 predstavlja redukciju nakon gaenja elektrinog
luka.
EKSPERIMENTALNI REZULTATI-Merenja u realnim eksploatacionim uslovima
Vizuelno praenje izlaznog dima; (a)-VF napajanje, (b)-iskljueni ESI, (c)- 50Hz-no
napajanje (antiparalelna veza tiristora)
 FAZNO UPRAVLJANJE SA TRIJAKOM: Okidno kolo s dvosmernim
regenerativnim prekidaem

VI
V
V

Talasni oblici napona na ulazu VI, optereenju Vo i kondenzatoru V1.

Faznim upravljanjem ukljuuje se napon na optereenju pri odreenim faznim uglovima.
Tok snage se moe podesiti izmeu 0-100%. Potroai iznad izvesnih graninih snaga
smeju biti u pogonu samo uz posebnu dozvolu, jer fazno upravljanje proizvodi povratna
dejstva na mreu reaktivna snaga
 FAZNO UPRAVLJANJE SA TRIJAKOM
OSVETLJENJEM I KOMUTATORNIM MOTOROM
 Ukljuuje optereenje kod prolaska napona kroz nulu
NULTA SKLOPKA Upravljanje optokaplerom
Elektronski poluprovodni releji

Prednosti:
-galvansko odvajanje
upravljakog kola i
optereenja
-ukljuivanje bez
odskakivanja
-dug vek upotrebe
-neznatne radio
smetnje
-velika brzina
ukljuivanja

PRIMER:
Elektronski relej za
AC struje 1-40A
Upravljaki napon
3-30V DC
 UPRAVLJANJE PAKETOM OSCILACIJA
Nulte sklopke koje ukljuuju optereenje nakon podeenog broja perioda naizmeninog napona deluju kao
da su upravljane paketom oscilacija, odnosno kao puno-talasno upravljane.Srednja primljena snaga
optereenja moe iznositi 0-100%.
PREDNOSTI:
-nema oscilacija u mrei jer je struja
sinusoidna
-nema upravljake reaktivne snage jer je
faktor snage jednak 1

NEDOSTACI:
-nije prikladno za rasvetu zbog treperenja
-nije prikladno za pogone zbog trzanja
PRIMENA: regulacija grejanja I
temperature
(pei za topljenje, suionice, maine za
arenje ice i odlivaka, maine za obradu
plastike)

T=1/f

Ts=tE +tP

P=(tE/Ts)Pmax

Pmax=U/R
TIPINA KARAKTERISTIKA TERMIKE OBRADE ARENJEM METALNIH
ODLIVAKA (na pr. lopatica mlinova za ugalj na termoelektranama)
temperaturno-vremenski dijagram

1.Maksimalna temperatura zagrevanja bez

regulacije
2.Brzina kontrolisanog zagrevanja (tipino je
+100C/h)
3.Maksimalna emperatura kontrolisanog
zagrevanja (temperatura na kojoj se metalni
deo ari zadato vreme)
4.Vreme trajanja procesa arenja
5.Brzina kontrolisanog hlaenja (tipino je -
200C/h)
6. Minimalna temperatura kontrolisanog
hlaenja
7. Slobodno hlaenje do sobne temperature
MIKROPROCESORSKA KONTROLA ELEKTRO-OTPORNOG
ZAGREVANJA METALNIH DELOVA -principijelno elektrino kolo
MOGUI NAINI KONTROLE ELEKTRO-OTPORNOG ZAGREVANJA
KONKRETNA REALIZACIJA
 EKSPERIMENTALNI SNIMCI

Zapis temperaturnog profila zagrevanog uzorka na X-Y pisau

Zapis temperaturnog profila zagrevanog
uzorka na industrijskom pisau

Osciloskopski
snimak
oblasti III