O Neposrednim Činjenicama Svesti - Prvo Poglavlje PDF

Obicno se dopusta da se stanje svesti, oseeaji, oseeanja,
strasti, napori, mogu poveeavati i smanjivati; neki eak tvrde da

se za jedan oseeaj da reei da je dva, tri, cetiri puta intenzlvniji
od nekog drugog oseeaja iste prirode. Tu tezu, koju zastupaju
pslhofizicari ispitaeemo kasnije; medutim, i sami protivnlcl pSi-
hofizike ne vide nikakvu smetnju da govore 0 oseeaju intenziv-
nijem od nekog drugog oseeaja, 0 naporu veeem nego sto je
neki drugi napor, i da tako utvrduJu razlike u kvantltetu izmedu
cisto unutrasnjih stanja. Zdrav razum se, uostalom, u tom po-
gledu nimalo ne koleba; kazemo da nam je v~ mane toplo,
da smo vise iii manje tuzni, i ta distinkcija }vise.w I man e ni-
koga ne iznenaduje, cak i kada juronos mo u 0 ast su ektiv-
nTh cinjenica I ne roteznih redmetaNesto je tu, ipak, vrlo ne-
jasno, a jedan problem mnogo ozbiljniji nego sto se mahom
misli.
Kada se tvrdi da je neki broj veel od drugog broja III da
je neko telo veee od drugog tela, sasvlm se dobro zna 0 eemu
je govor. U oba slucaja ree je, kao sto eemo detaljno pokazatl
nesto kasnije, 0 nejednakim prostorima, pa se veelm ~
.l.Q.ID. naziva onaj koji~adrIDdrugi prostor. Ali, kako ee intenziv-
nlji oseeaj, s~c!rz,a y"ati oseeaj manjeg intenziteta? Hoee Ii se reel
da prvi Impfic:ira' (fr'Ugi, da se oseeaj viseg intenziteta postize
samo ako se prethodno prode kroz slabije intenzltete lstog ose-
Gaja, i da i tu, u izvesnom smislu, postoji odnos..ono911 Sta sa-
Mzi i onoga sto ie sadrzano? Mada se eini da je to shvatanje
intenzivne velicine shvatanje zdravog razuma, ne bismo mu mo-
gli dati znacaj filozofskog objasnjenja a da ne upadnemo u pravl
circulus vitiosus. Jer, neosporno je da jedan broj I'remasuje
neki drugi kada sledi za njim u prirodnom nizu brojeva: medu-
tim , brojeve smo mogli svrstati rastueim redom upravo zato
sto medu njima postoje odnosi onoga sto sadrzl I onoga sto je
sadrzano, i sto se oseeamo kadrim da tacno objasnimo u kojem
smislu je jedan veei od drugoga. Valja, dakle, ustanovltl kako
8 o INTENZITETU PSIHOLOSKIH STANJA
Razlikovati, kao sto se obicno cini , dve vrste kvantiteta ,

prvi1~kstenzivan i merljiv, drugi)) intenzivan koji ne dopusta me-
renje a za koji se ipak moze reei da je ~ iii manji od nekog
drugog intenziteta, znaci izvrdati teskoeu. Jer, time se priznaje
da postoji nesto zajednicko tim dvema formama velicine, bu-
duei da i jednu I drugu nazivamo velicinama i tvrdimo da su
jednako sposobne da se poveeavaju i da se smanjuju . Medu
tim, cega zajednickoga, s gledista velicine, moze biti izmedu
ekstenzivnog i intenzivnog, izmedu proteznog i nep:~,tez7~iY
se u prvom slucaju veeim kvantitetom naziva 0 . koi sa _.
drugi kvantitet. zasto bi se govorilo 0 kvantitetu i 0 velicini onda
kada vise nema1Jonoga sto sadrzi ' hi onoga sto je sadrzano? Ako
se jedan kvantitetmoze poveeavati i smanjivati,8-ko u njemu
tako reei .QPazamo manje u krilu viseg. nije Ii on bas zato deljiv,
bas zato protezan?l ne pad a Ii se u kontradikciju ako se govo-
ri 0 neekstenzivnom kvantitetu? A opet, zdrav razum je sag la-
san sa filozofima da se u velicinu proizvede cist intenzitet, bas
kao i proteznost. I ne samo da upotrebljavamo IStu rec, vee , bilo
da mislimo na veei intenzitet, bilo da je u pitanju veea protez-
nost, imamo istovrstan dojam u oba slucaja; izrazi veei , .. ma-
nji u u oba slucaja prizivaju istu ideju . Upitamo Ii se sada u cemu
je ta ideja, svest nam opet pruza sliku onoga sto sadrzi i onoga
sto je sadrzano. Veei intenzitet napora zamisljamo, na primer,
kao veeu duzinu odmotanog konca, kao oprugu kOja ee, popus-
tajuei, zauzeti veei prostor. U ideji intenziteta, cak u reci koja
je izrazava, naei eemo sliku sadasnjeg stezanja, pa prema tome
i budueeg sirenja. sliku virtuelne proteznosti i, ako se tako moze
kazati, sabijenog prostora. Verovati je. dakle da intenzivno ~
&od~m"""O) u ekstenzivno. ~ da se oredene dvaju intenziteta vrsl
iii ar izrazava zbrkanom intuicijom odnosa izmeo!J dveu ro-
teznosti. Ali. cini se da je bas prirodu tog postupka tesko od-
rediti. MfrA, 116 y,rof{
Resenje sto se odmah nameee duhu. koji je vee krenuo tim
putem, bilo bi u tome da se intenzitet jednog oseeaja iii bilo
kojeg stanja naseg ja definise.lu:9.k.m i velicinom objektivnih, te
prema tome .merljivi'l..~ kojima on duguje postanak. Ne-
osporno je da je intenzivniji onaj oseeaj svetlosti koji je po-
stignut iii bi se postigao pomoeu veeeg broja svetlosnih iz-
vora, uzmemo Ii da su ovi na istoj razdaljini i medu sobom
identicni. ~u Q.9rQIDQ.Qj....Yeeini slucajeva mi se izjaSnj&laJllO-
o intenzitetu pasledice a da cak nismo spoznal Lprirodll lIzraka,
05 manje njegovu velicinu: upravo nas intenzitet posledice ce-
sto navodi das e odvazimo na hipotezu 0 broju i prirodi uzroka.
i da tako preinacujemo sud nasih cula kOja su nam ih u prvi
mah pokazala kao nevazne . Uzaman ee se navoditi da mi , u tOj
INTENZIVNO I EKSTENZIVNO
9
prilici, sadasnje stanje naseg ja uporedujemo s nekim prethod-

nim stanjem gde je uzrok u potpunosti uocen istovremeno kad
smo iskusili njegovu posledicu. Tako, bez sumnje, postupamo u
poprilicnom broju slucajeva; meautim, ostaju sasvim neobjas-
njene razlike u intenzitetu koje utvraujemo izmeau dubokih psi-
holoskih cinjenica sto poticu 0 a ne vise od neko s 0 -
Ijasnjeg uzroka . S druge strane, mi se 0 intenzitetu jednog psi-
hlckog stanja nikad ne izjasnjavamo tako smelo kao kada nas
iznenadi subjektivni vid pojave iii kada je tesko merljiv spoljas-
nji uzrok s kojom je dovodimo u vezu. Jasno nam je da oseeamo
intenzivniji bol kada vadimo zub nego kada cupamo vias kose ;
umetnik zna, u to nema sumnje, da mu slika nekog majstora
pricinjava intenzivnije zadovoljstvo nego firma neke trgovine;
i uopste se ne trazi da je neko ikada CUO za sile kohezije da
bi se tvrdilo kako se ulaze manje napora da se savije celicni
noz no da se iskrivi gvozdena sipka. Poreaenje dvaju intenziteta
vrsi se, tako , najcesee bez i najmanje procene broja uzroka,
nacina njihovog delovanja i njihovog protezanja.
Bilo bi , svakako, jOs mesta za slicnu , ali suptilniju hipotezu .
Znamo da mehanicke, a narocito kineticke teorije teze da vid-
Ijiva i osetljiva svojstva tela objasne tacno definisanim pokre-
tima njihovih elementarnih delova , a da neki predviaaju tre-
nutak kada ee se intenzivne razlike u kvalitetu, to jest u nasim
oseeajima , svesti na ekstenzivne razlike izmeau promena koje
se desavaju iza njih . Nije Ii dopusteno reei da mi, i ne poznajuei
te teorije, imamo 0 njima mutni predoseeaj, da ispod intenziv-
nijeg zvuka naslueujemo siru vibraciju koja se pronosi u uzdrma-
nu sredinu, i da ciljamo na taj vrlo precizan, mada zbrkano uo-
cen, matematicki odnos kada za neki zvuk tvrdimo da ima visi
intenzitet? Da i ne idemo dalje, zar ne bismo mogli u principu
kazati da svako stanje svesti odgovara izvesnoj uzburkanosti
molekula i atoma mozdane supstancije, i da intenzitet jednog
oseeaja meri amplitudu, zamrsenost iii proteznost tih molekular-
nih kretanja? Ova poslednja hipoteza je verovatna bar koliko
i ona druga, ali ni ona ne resava problem . Jer, moguee je da
intenzitet jednog oseeaja svedoci 0 vise iii manje znacajnom
radu koji je obavljen u nasem organizmu; meautim, one sto nam
svest daje jeste oseeaj a ne mehanicki rad. Upravo prema inten-
zitetu oseeaja sudimo 0 veeem iii manjem kvantitetu obavlje-
nog rada: intenzitet dakle ostaje, bar prividno , svojstvo oseeaja.
I neprestano se postavlja isto pitanje: zasto za.Jdili.. intenzitet
kazemo da je veei? Zasto mislimo na veei kvantitet iii na veei
prostor? ~
Te8koea ovog problema je mozda pre svega u tome 8tO na-
zivamo istim imenom i 8tO na isti nacin predstavljamo intenzi-
tet vrlo razlicite prirode /) intenzitet jednog oseeanja, na primer,
i1lintenzitet jednog oseeaja iii napora . Napor je praeen musku-
larnim oseeajem, a sami oseeaji su vezani za izvesne fjzjcke
"'yslove koji veroyatno jmaju nekog udela u proceni njihovog in-
tenziteta ; to su pojave koje se desavaju na povrsini svesti i
~
koje se, kao sto cemo kasnlje videti, uvek udruzuju s opazaJem
nekog kretanja iii nekog spoljasnjeg predmeta. Ali, nama se, s
razlogom iii ne, eini da su izvesna dusevna stanja dovoljna sa-
ma sebi : takve su duboke radosti i tuge, promisljene strasti,
estetieke emocije. Trebalo bi da je eisti intenzitet lakse defi-
nisati u tim jednostavnim slueajevima gde se, reklo bi se, ne
uplice nikakav ekstenzivni elemenat. Videeemo zapravo kako
se intenzitet ovde svodi na izvestan kvalitet iii nijansu kojom
se senei vise iii manje znatna mas a psihiekih stanja iii, ako ho-
eete:-n; veei iii manji broj jednostavnih stanja kOja prozimaju
osnovnu emociju. fI/AJ4 {) CTf,1 cr
Mutna zelja je, na primer, postepeno postala duboka strast.
Videcete da se slab intenzitet te zelje sastojao najpre u tome
sto vam se ona einila izdvojenom i nekako stranom svem os-
tatku vase unutrasnjeg zivota. Ali , malo-pomalo zelja je pro-
zela veei bro sihiekih elemenat ojeei ih, da tako kazemo,
vlastitom . m; i evo, sada vam se eini da je vas pogled na
stvari izmenjen. Nije Ii istina da duboke, jednom rasplamsane,
strasti postajete svesni onda kada isti predmeti ne ostavljaju
vise na vas isti utisak? ~ oseeaji, sve vase mislL cine
vam se njome osvezeni: kao da ste u novom detinjstvu. Dozi-
veeemo nesto slieno u izvesnim snovima u kojima ne zamis-
Ijamo niSta, sto ne bi bilo sasvim obieno a kroz koje ipak od- .'
zvanja nekakva originalna nota. $to se, znaei , eovek vise spuL
ta u dubine svesti, sve manie irna prava da ~e einen.i.c.a
uzima kao stvari koje stoje jedna do druge . Kada se kaze da
jedan predmet zauzima veliki prostor u dusi iii eak da ispunjava
eitavu dusu, pod tim jednostavno valja razumeti da je njegova
slika modifikova~ nijansu hiljadu opazaja iii seeanja, i da ih u
tom -smislu roma ali se u njima ne pokazuje. Kifedutim, ta
sasvlm dinamieka predstava opire se promisljenoj svesti, jer
ova voli oStre distinkcije koje se lako izrazavaju reeima, i stvari
s jasno ocrtanim obrisima , poput onih kOje opazamo u pros-
toru . Ona ee, dakle, pretpostaviti da je izvesna zelja prosla
kroz sve uzastopne velieine, dok je sve drugo ostalo istovetno:
kao da bi neko jos mo ao ovoriti 0 veliein' de ne .
...Q1nozine nj prostora! I. kao sto ee~ datoj taeki organizma, da
bi stvorjla rastuci napor intenziteta , koncentrisatj sve brojnije
muskularne kontrakcije koje se vrse na povrsini tela, tako ee
2J ona, u formi zelje koja narasta, zasebno oblikovati progresivne
modifikacije kOje su se javile u zbrkanoj masi koegzistentnlh
psihiekih einjenica . Ali, ree je pre 0 promeni kvaliteta nego
velieine . 4A f)A
Nadu eini tako intenzivnim zadovoljstvom to sto nam se
buduenost. kojom raspolazemo po svojoj volji, javlja istovre-
meno u mnostvu oblika, podjednako dragih, podjednako mogu-
cih . Cak i da se ostvari najzeljeniji medu njima, trebace zrtvo-
vati ostale, i mnogo cemo izgubiti. Ideja 0 buduenosti, breme-
nita neizmernim moguenostima, plodonosnija je, znaei, od same
DUBOKA OSECANJA. ESTETICKO OSECANJE
11
buduenosti, i zato vise drazi nalazimo u nadi nego u posedova-

nju, u snu vise nego u stvarnosti.
pA~ H r 11 Ty r-4
Pokusajmo da razmrsimo u cemu je narastajuci intenzitet
radosti iii tuge, u posebnim slucajevima kada se ne upliee ni-
kakav fizicki simptom. Unutrasnja radost, kao ni strast, nije iz-
dvojena psiholoska cinjeniea koja najpre zaposeda jedan kutak
duse, a zatim je postepeno osvaja. Na svom najnizem stepenu
ona dosta lici na usmerenost nasih stanja svesti ka budueno-
sti. Potom se nase misli i nasi oseeaji smenjuju brze, kao da
je ta privlacna snaga smanjila njihovu tezinu; nasi pokreti nas
vise ne staju istog napora. Najzad, u krajnjoj radosti, nasi opa-
zaji i secanja sticu neodrediv kvalitet, koji se moze meriti sa
toplotom iii sa svetloseu, i tako nov da u izvesnim trenueima,
razmisljajuci 0 svom zivotu, osecamo nesto kao cudenje sto po-
stojimo. Ima, znaci vise karakteristicnih oblika cisto unutras-
nje radosti, isto toliko uzastopnih etapa koje se podudaraju sa
kv litativnim modifikaeijama mase -ih s' - ih stana. Ali,
. roj stanja koji svaka od tih modifikaeija postize vise iii manje
znatan, i ~da ih mi izricito ne broji~ak znamo da Ii
nasa radost ~ozima sve utiske dana, na primer. iii joj neki iz-
mic~ Na taj nacin utvrdujemo deone tacke u intervalu koji raz-
dvaja dva uzastopna oblika radosti, a to postupno priblizavanje
'e noga drugome cini da nam se oni, opet, pokazuju kao inten-
ziteti je nag istag oseeanja koje menja velicinu. Lako bi se po-
kazalo da razliciti stepeni tuge, i oni, odgovaraju kvalitativnim
promenama. Tuga je najpre samo usmerenost ka proslosti, osi-
romasenje nasih osecaja i nasih misli, kao da je svaki od njih
sada say sadrzan u one malo sto daje, kao da je buducnost na
neki nacin zagradena . A na kraju tuga je u utisku smrvljenosti,
koji nas vuce nistavilu. i cini da nam svaka nova nevolja, jos
vise nas uveravajuci u nekorisnost borbe, stvara gorko zado-
voljstvo. EC.TIrTI/'1k" Q(({L.,v
Estetieka osecanja pruzaju nam jos neobienije primere tog
....erogresivnog uplitanja ~h elemenata koji su vidljivi u osnov- ~
noj emoeiji , ~ koji ka.E.. da joj poveeavaju velieinu mada se ogra-
nicavaju na to da joj preinaee prirodu. Razmotrimo najjedno-
stavnije medu njima, oseeanje Ijupkosti. Najpre je one samo
opazaj izvesne neusiljenosti, izvesne lakoce u spoljasnjim po-
kretima. A kako su laki pokreti oni sto jedni druge pripremaju,
jednu visu neusiljenost nalazimo napokon u pokretima koji su
se dali predvideti, u sadasnjim stavovima u kojima su oni bu-
duei naznaeeni i, reklo bi se, unapred oblikovani. Iskidanim po-
kretima nedostaje Ijupkosti jer je svaki od njih dovoljan sam
sebi i ne najavljuje one koji ee uslediti. Ljupkost vise voli krive
izlomljenih linija posto krivulja menja pravae u svakom trenut-
ku a svaki novi pravae je naznacen u ~nome koji mu je pret-
hodio. Opazaj lakoee kretanja ovde se dakle utapa u zadovoljstvo
time da se na neki nacin zaustavi hod vremena i buduenost odr-
zi u sadasnjosti. Treei element se upliee kada se Ijupki pokreti
pokoravaju nekom ritmu i kada ih prati muzika. Dopustajuei
~I
nam da jos sigurnije predvidimo pokrete umetnika, ritam i takt

nas, znaci, ovoga puta uveravaju da mi njima gospodarimo. Po-
sto gotovo naslucujemo kakav ce stay umetnik zauzeti, imamo
utisak da nas on slusa kada taj stay odista zauzme; pravilnost
ritma uspostavlja medu nama neku vrstu dodira, a perlodicna
ponavljanja takta su kao nevidljivi konci kojima pokrecemo tu
imaginarnu lutku . Ako se ona na trenutak i zaustavi, nasa ne-
strpljiva ruka nece moci a da se ne pokrene kao da bi je gur
nula, kao da bi je vratila u ono kretanje ciji je ritam postao sva
nasa misao i sva nasa volja.Uci ce, dakle, u osecanje Ijupkosti
neka vrsta fizicke simpatije, pa cete, analizirajuci njenu draz,
opaziti da yam je ona mila zbog svoje srodnosti sa moralnom
simpatijom ciju yam ideju suptilno sugerise. Taj poslednji ele-
ment u koji se ostali utapaju, posto su ga na neki nacin nago-
vestili, objasnjava neodoljivu privlacnost Ijupkosti: zadovoljstvo
koje nam ona pricinjava ne bi se shvatilo da se Ijupkost, kako
to tvrdi Spencer, svodi na ekonomiju napora 1 Istina je, pak,
da mi verujemo kako smo u stanju da u svemu onome sto je
vrlo Ijupko, osim lakoce koja je znak pokretljivosti, razaberemo
nagovestaj jednog moguceg kretanja ka nama, jedne virtuelne
simpatije iii cak simpatije u zacetku. Ta mobilna simpatija, uvek
spremna da se da, sarna je bit vise Ijupkosti. Narastajuci inten-
ziteti estetickog osecanja ovde se, tako, pretvaraju u isto tOlikO
raznih ose6anja od kojih svako, prethodnim vee najavljeno, u
l
\ njemu biva vidljivo a potom ga definitivno zasenjuje. Taj kvali- ,
tativni proces je Qno sto tllmacimo kao promenu velicine....zato
!ito volimo jednostavne stvari i zato sto nas jezik nije nimalo
podesan (es: mal~a izrazl suptilnosti PSiholo~~
Da bi se shvatilo kako sarno osecanje lepog dopusta_ s~~- ,
penovanje, valjalo bi ga podvrci pomnoj analizi. Mozda je te-
skoca koju pricinjava njegovo definisanje pre svega u tome sto
se smatra da lepote prirode prethode lepotama umetnosti: umet-
nicki postupci su, onda, sarno sredstva pomocu kojih umetnik
izrazava lepo, a srz lepoga ostaje zagonetna. Medutim, mogli bi-
smo se zapitati ne cini Ii prirodu lepom nesto drugo osim srec-
nog spoja izvesnih postupaka nase umetnosti, i ne prethodl Ii
umetnosti, u nekom smislu, prirodi. Da i ne idemo dalje, izgJeda
da je vise u skladu sa pravilima zdravog metoda da se najpre
razmotri lepo u delima u kojima je ono stvoreno svesnim napo- (I.
~ rom, a da se potom neosetno 5 umetnosti spusti u prirodu koja tV
je umetnik na svoj nacin. S tog gledista uocicemo, tako nam se )
cini,.,9.a je predmet umetnosti da uspava aktivne iii, bolje recL
otporne snage nase licnosti i da nas tako uvede u stanje pot-
( pune poslusnosti u kojem realizujemo ideju koja nam se suge-
rise, u kojem simpatisemo sa izrazenim osecanjem. U postup-
cima umetnosti naci cemo, u ublazenoj formi, preciscene i na
neki nacin oduhovljene, postupke kojima se obicno postize stanje
hipnoze. - Tako, u muzici, ritam i takt prekidaju normalno kru-
zenje nasih osecaja i ideja, cineci da nam paznja oscilira izmedu
1 .Essays-, Library Edition, 1891, tom II, str. 381.
DUBOKA OSE~ANJA, ESTETICKO OSE~ANJE
13
utvrdenih tacaka i pridobijajuci nas tako snazno da ce eak I sa-

svim suzdrzano podrazavanje glasa koji jeca biti dovoljno da nas
ispuni krajnjom tugom . Ako muzieki zvuci deluju na nas jace no
zvuci prirode, to je zato sto se priroda ogranicava da izrazi ose-
canja dok nam ih muzika sugerise. Otkud car poezije? Pesnik
je taj kod koga se osecanja razvijaju u slike , a same slike u reei
koje se pokoravaju ritmu da bi ih prevele. Gledajuci te slike kako
promieu pred nasim oCima, mi cemo doziveti oseeanje koje je
bilo tako reei njihov emocionalni ekvivalent, ali te slike se, za
nas, ne bi tako snazno realizovale da nije bilo pravilnih pokreta
ritma u kojem se nasa dusa, uljuljkana i uspavana, zaboravlja
kao u nekom snu da bi mislila i da bi gledala sa pesnikom.
Plastiene umetnosti postizu isti efekat nepomienoseu koju izne-
nada nameeu zivot i koju fizieka zaraza priopstava paznji posma-
traea. Ako dela antiekog vajarstva izrazavaju lake emocije kOje
ih dotieu jedva kao dasak, bleda nepomienost kamena daje izra-
zenom osecanju, zapoeetom pokretu, nesto konacno i veeno u
sta se nasa misao upija i u cemu se gubi nasa 'lolja. U arhitek-
turi, sred te uzbudljive nepomienosti , mogli bi se pronaci izves-
ni efekti slieni efektima ritma. Simetrija oblika, beskonaeno po-
navljanje istog arhitektonskog motiva cine da nasa sposobnost
opazanja oscilira. od jstog do istog, i da se odvikava od onih ne-
prestanih promena koje nam , u svakodnevnom zivotu, stalno vra- t?'
eaju svest 0 naso(l ienostii eak i blaga naznaka neke ideje bice
tada dovoljna da tom idejom ispuni svu nasu dusu. Umetnost pre
tezi da u nas osecanja usadi no da ih izrazii ona nam ih nago-
vestava i rado izbegava da oponasa prirodu kada nade uspesnija
sredstva. Priroda deluje sugestijom, kao i umetnost, ali ona..!l?
raspolaze ritmQrni nadoknaauje ga tim starim prijateljstvom koje
je zajednistvo pretrpljenih uticaja izgradilo izmeau nje i nas i
koje eini da s njom simpatisemo na najmanji znak jednog ose-
eanja, kao sto se naviknut subjekt pokorava gestu hipnotizera.
A ta simpatija se javlja naroeito kada nam priroda pokazuje biea
normalnih proporcija, te se nasa paznja ravnomerno rasporeduje
na sve delove figure, ne prikrivajuci se ni za jedan posebno i
kako je nasa sposobnost opazanja tada uljuljkana tom vrstom
harmonije, nista vise ne moze zaustaviU slobodni razmah senzi-
biliteta koji samo ceka da padne zapreka da bi saoseeanjem bio
ganut. - Iz ove analize proizilazi da oseeanje lepog nije neko
specijalno oseeanje, vee da ee svako dozivljeno oseeanje popri-
miti za nas esteticki karakter, ako je bilo nagovesteno a ne iza-
zvano. Razumeee se onda zasto nam se eini da esteticka emo-
cija dopusta stepene intenziteta, a i stepene elevacije. Cas, do-
ista, sugerisano oseeanje jedva kida gusto tkivo psiholoskih ci-
njenica koje saeinjavaju nasu istorijui cas one od njih odvaja
nasu paznju a da ih mi ipak gubimo iz vida i cas ih pak sme-
njuje, asporbuje nas i prisvaja nam eitavu dusu. Postoje, dakle,
u razvoju jednog estetiekog oseeanja, kao u stanju hlpnoze, za-
sebne faze; one se vise podudaraju s razlikama u stanju iii u
vrsti no sa stepenskim varijacijama . Medutim , vrednost jednog
14 o INlENZITETU PSIHOLOSKIH STANJA
umetnickog dela ne meri se toliko prema snazi kojom nas pri-

dobija sugerisano osecanje, koliko po bogatstvu samog oseca-
nja; drugim recima, osim stepena intenziteta, instinktivno razli-
kujemo stepene dubine i elevaeije. Analiziramo Ii ovaj posled-
nji pojam, videcemo da osecanja I misli koje nam umetnik su-
gerise izrazavaju i sazimaju jedan vise iii manje znatan dec nje-
gove istorije. Umetnost koja daje samo osecaje niza je umet-
nost zato jer analiza u osecaju cesto ne razaznaje nista drugo do
sam taj osecaj. Vecina emoeija je, medutim, bremen ita hiljadama
osecaja, osecanja iii ideja koje ih prozimaju: svaka od njih je,
dakle, jedinstveno stanje u svojoj vrsti, neodredivo, pa se cini
da bi trebalo iznova odziveti zivot onoga koji je cuvstvuje da bi
se ona obuhvatila u njenoj slozenoj izvornosti. Ipak, umetnik tezi
da nas uvede u tu tako bogatu, tako licnu, tako novu emoeiju,
te da uclni da dozivimo one sto on ne bi mogao uciniti da shva-
timo. On ce, znaci, medu spoljasnjim manifestaeijama svoga ose-
canja fiksirati one kOje ce nase telo, cim ih spazi, oponasati ma-
hinalno, mada slabo, kako bi nas najednom premestio u neod-
redivo psiholosko stanje koje ih je izazvalo. Tako ce pasti bari-
jera koju su vreme i prostor postavili izmedu njegove I nase
svesti; i sto bude bogatije idejama, bremenitije osecajima i emo-
eijama osecanje u koje nas on uvede, izrazena lepota imace vise
dubine i elevaeije. Uzastopni intenziteti estetickog osecanja od-
govaraju, dakle, promenama stanja koje su se desite u nama,
a stepeni dubine vecem iii manjem broju elementarnih psihic-
kih cinjeniea koje nejasno razabiremo u osnovno' emoei i.
oro a I se na isti naem mogla ispitati moralna oseca-
nja. Razmotrimo, na primer, sazaljenje. Ono najpre nastoji da
se mislju stavi na mesto drugih, da pati njihovu patnju. Ali, da
nije nista vise, kako su neki tvrdili, one bi nas pre nadahnulo
idejom da pobegnemo od nesrecnlka no da im priteknemo u
pomoc, jer nas patnja, prirodno, uzasava. Moguce je da se to
osecanje groze nalazi u osnovi sazaljenja; ali, odmah mu se
prikljucuje novi element, potreba da pomognemo sebi slicnima
i da olaksamo njihovu patnju. Hocemo Ii, kao La Roehefoueauld,
reci da je ta toboznja simpatija racun, vesto predvidanje budu-
cih nevolja? Mozda strah doista igra jos neku ulogu u sami-
losti koju u nama bude tude nevolje; ali, to su vazda samo nize
forme sazaljenja. Pravo sazaljenje manje se sastoji u tome da
se zazire od patnje no da se patnja zeli. To je laka zelja za koju
bismo jedva hteli da se ostvari, a koja se javlja i protiv nase
volje, kao da je priroda poeinila neku veliku nepravdu, i kao da
treba otkloniti svaku sumnju u saueesnistvo s njom. U bitl saza-
Ijenja je, znaci, potreba da sami sebe ponizimo, teznja ka poni-
zavanju. Uostalom, ta bolna teznja ima drazi, jer nas uzdize u
sopstvenim oeima i cini da se osecamo visim od opipljlvih do-
bara od kojih se nasa misao na trenutak odvaja. Narastajuci in-
tenzitet sazaljenja sastoji se dakle u kvalitativnom progresu, u
rela~~ sa gadenja na strah, s~a na simpatiju, sa same
. simpatije na poniznost.
MUSKULARNI NAPOR
15
Necemo iei dalje u analizu. Psihicka stanja ciji smo intenzi-

tet definisali duboka su stanja koja kao da nemaju niceg zaJed-
nickog sa svojim spoljasnjim uzrokom, a ne cini se ni da sadrZe
opazaj neke muskularne kontrakcije. Ali , takva stanja su retka.
Jedva da ima strasti iii zelje, radosti iii tuge, koji nisu praeeni
fizickim simptomima; a tame gde se ti simptomi javljaju, onl nam
verovatno nesto znace kod procene intenziteta. Sto se tice ose-
caja u pravom smlslu reci, oni su ocito povezani sa svojim spo-
Ijasnjim uzrokom pa, mada se intenzitet osecaja ne moze defi-
nisati velicinom njegova uzroka, medu njima neki odnos bez
sumnje postojl. Cak se cini da se svest. u nekim svojim man i-
festacijama, prostire nekud izvan, kao da se intenzitet razvija
u proteznost: takav je muskularni nap~r. Suocimo se odmah s
ovom poslednjom pojavom: jednim jedinim skokom prebacieemo
se na suprotni kraj niza psiholoskih cinjenica.
Ako postoji neka pojava koja kao da se neposredno pokazuje
svesti u formi kvantiteta iii, bar velicine, onda je to, sigurno,
muskularni nap~r. Cini nam se da psihicka snaga, zarobljena u
dusi kao vetrovi u Eolovoj peeini, samo ceka priliku da jurne
napolje; volja bi nadzirala tu snagu i, s vremena na vreme, ot-
varala joj izlaz, podesavajuei njeno oticanje prema zeljenom efek
tu. Sta vise, ako 0 tome dobro promislimo, videcemo da to do-
sta grubo pOimanje napora u velikoj meri ulazi u nase verova
nje u intenzivne velicine. Kako muskularna snaga koja se raz-
vija u prostoru i ocituje merljivim pojavama odaje utisak da je
postojala pre tih manifestacija, ali u jed nom manjem obimu , i,
tako reei, u sabijenom stanju, mi ne oklevamo da taj obim sve
vise i vise suzavamo, da bi nam se na kraju ucinilo jasno kako
je neko cisto psihicko stanje, iako vise ne zauzima prostor, ipak
velicina. Nauka je, uostalom, sklona da u tom pogledu ucvrseuje
iluziju zdravog razuma. G. Bain nam, na primer, kaze da propra-
tni senzibilitet muskularnog kretanja koincidira sa centrifugalnim
tokom nervne snage 2 : svest bi dakle, opazala samu emisiju nerv-
ne snage. G. Wundt govori takode 0 osecaju centralnog porek-
la, koji prati voljnu inervaciju misiea, i navodi primer paraliti-
cara koji ima vrlo jasan osecaj snage koju ulaze da bi podigao
nogu mada ova ostaje nepomicna~, Veeina autora prihvata to
misljenje I<oje bi predstavljalo zakon u pozitivnoj nauci da g.
William lames pre nekoliko godina nije skrenuo paznju psiho-
loga na izvesne pojave dosta slabo uocene a ipak vredne paznje .
Paraliticar koji pokusava da podigne nepomicni ud, bez sum-
nje ne vrsi taj vee, hteo ne hteo, neki drugi pokret. Neki po-
kret se negde vrsi: inace nema oseeaja napora.4 Vee je Vulpian
primetio da hemiplegicar, ako se od njega zatrazi da stisne pa-
ralizovanu saku, nesvesno to radi sa sakom koja nije obolela.
Ferrier je upozorio na jOs neobicniju pojavu 5 Pruzite ruku polako
savijajuei kaziprst kao da eete povuei obarac pistolja: cak ako
, . The Senses and the Intellect-, 4. Izdanje 1894. str. 79
3 .Grundziige der Physlologlschen Psychologle. , 2. Izdanje, tom I, str. 375.
W. James: . Les sentiment de I'effort- (.Crltlque phllosoph lque-, 1880, tom Ill .
.Functlons of the Braln- , 2. Izdanje, 1886. str. 386.
i ne mrdnete prstom, ako ne napregnete ni jedan mlsic na ruci,

ako ne napravite nikakav vidljiv pokret, ipak cete osetiti da tro-
site energiju. Medutim, ispitujuci poblize tu pojavu, uvericete se
da se osecaj napora podudara sa fiksacijom vasih grudnih mi-
sica, da vam je otvor na dusniku zatvoren, i da snazno stezete
respiratorne misice. eim disanje opet postane normalno, gubi
se svest 0 naporu, ukoliko stvarno ne micemo prst. Vee te cinje-
nice kao da pokazuju kako nismo svesni emisije snage, vee po-
kreta misica, koji je njen rezultat.
Originalnost g. Villiama Jamesa bila je u tome sto je tu hipo-
tezu proverio na primerima koji joj naizgled potpuno protivurece.
Recimo, kada je paralizovan desni spoljni misic desnog oka, bo-
lesnik uzaludno pokusava da oko pokrene u desno; a ipak mu
se cini da mu predmeti izmicu u desno, pa posto cin volje nije
proizveo ni!<akav efekat, mora da se u svesti, tvrdio je Helmholtz,
ocitavao sam nap~r volje. - Ali, odgovara g. James, nije vo-
dena racuna 0 onome sto se desava u drugom oku; sve vreme
opita one je pokriveno; a ipak se mice, i u to cemo se lako
uveriti. Pokret levog oka, koji svest prima, daje nam osecaj na-
pora, a u isto vreme cini da poverujemo kako se krecu predmeti
koje je opazilo des no oko. Ta posmatranja, a i druga slicna, na-
vela su g. Jamesa na tvrdnju da je osecanje napora centripetalno,
a ne centrifugal no. Mi nismo svesni snage koju bismo uneli u
organizam: nase osecanje oslobodene muskularne energije je
slozen aferentni osecaj koji dolazi od zgrcenih misica, napreg-
nutih ligamenata, stisnutih zglobova, prikovanih grudi, od zatvo-
renog otvora na dusniku, od nabrane obrve, stegnutih vilica,
ukratko iz svih onih tacaka na periferiji koje nap~r unosi pro-
menu.
Nije nase da zauzimamo stav u ovoj raspravi. Ne intere-
suje nas takode ni da Ii osecanje napora dolazi iz centra iii sa
periferije, vee u cemu se zapravo sastoji nas opazaj njegovog
intenziteta. No, dovoljno je da pazljivo posmatramo same sebe
da bismo, u ovom poslednjem, dosli do zakljucka koji g. James
nije formulisao ali koji nam se cini sasvim u skladu sa duhom
njegove doktrine. Sto nam vise odredeni nap~r odaje utisak da
raste, sve vise se - ~zgleda nam - poveeava broj misica koji
se grce, saosecajuci s njim... te se jasna svest 0 vecem intenzi-
tetu napora u datoj tacki organizma svodi, u stvari, na opazaj
vece povrsine tela koja je zainteresovana za tu operaciju.
Pokusajte, na primer, da .. sve jace i jace stezete pesnicu.
Ucinice vam se da osecaj napora, sav lokalizovan u vasoj ruci,
? uzastopce prolazi kroz rastuee velicine. A, u stvari, ruka nepre_ )
stano oseca jedno te isto. Jedino 5tO je osecaj koji je najpre
bio lokalizovan u ruci zahvatio va5u nadlakticu, sve do ramena;
potom se koci i druga nadlaktica, za njom obe noge, disanje se
zaustavlja; celo telo se predaje. Ali, vi sticete jasnu predstavu
o tim propratnim kretanjima samo ako ste na njih opomenutl;
Handbuch der Physlologlschen Optlk., 1. IzdanJe, 1867, strano 600-601.
PA2NJA I NAPETOST
dO tada ste mislili da imate posla sa 'edinstvenim stan'em sve-

sti koje menja velicinu. ada sve jace stezete usne, cini yam se
17
ila na tom mestu imate jedan isti, sve jaci i jaci, osecaj: i ovde
cete primetiti, ako 0 tome bolje promislite, da taj osecaj ostaLe
t
\ i.stovetall. ali da su se izvesni misici Iica i glave, a potom i say
ostali dec tela, ukljucili u operaciju. Vi ste osetili to postupno
osvajanje, to povecavanje povrsine koje je zaista promena kvan-
titeta; ali, posto ste mislili pre svega na stegnute usne, loka-
lizovali ste uvecanje na tom mestu i od psihicke snage koja je
tu utrosena napravili velicinu, iako ona nema proteznosti. Posma-
trajte pazljivo nekoga ko podize sve tezi i tezi teret: muskularna
konstrukcija postepeno zahvata citavo njegovo telo. sto se tice
posebnog osecaja koji on ima u ruci koja radi, ovaj vrlo . dugo
ostaje konstant~otovo da jedino menja kv~ buduci da
tezina u izvesnom trenutku prelazl u zamor, a zamor u bol. Ipak
ce subjekt umisljati da je svestan stalnog uvecanja psihicke
snage koja pritice u ruku. On je toliko sklon tome a dato psi-
holosko stanje meri svesnim pokretima koji ga prate, da ce za-
bludu priznati sarno ako na nju bude opomenut! Iz tih cinjenica
i mnogih drugih i slicnih, izvuci ce se, verujemo, sledeci zak-
Ijucak; nasa svest 0 uvecanju muskularnog napora svodi se na
dvostruk opazaj veceg broja perifernih osecaja i kvalitativne pro-
mene koja se desila u nekima od njih.
Tako smo sada u prilici da intenzitet povrsinskog napora
definisemo isto kao intenzitet nekog duJlokog dusevnog osecanja,
I u jednom i u drugom sluca'u posto'e'7)<valitativni ro res i ne-
jasno uocena rastuca slozenost. Meautim, svest navikla da misli
UProstoru i da sarna sebi priopstava one sto misli, oznacice ose-
canje jed nom jedinom recju i lokalizovace nap~r upravo u tacki
u kojoj ovaj daje koristan rezultat: ona ce onda uociti nap~r,
neprestano slican samom sebi, koji se povecava na mestu kOje
mu je ona odredila,~canje tOje, ne menjajuci naziv~aste IL
da ne menja prirodu. Verovatno je da cemo tu iluziju svesti pre-
poznati i u stanjima izmeau povrsinskih napora i dubokih ose-
eanja. Doista veliki broj psiholoskih stanja praeen je muskular-
nim kontrakcijama i perifernim oseeajima. cas te povrsinske ele-
mente usklaauje neka cisto spekulativna ideja, cas izvesna pred-
stava prakticne prirode. U prvom slucaju, postoji intelektualni
napor iii paznja; u drugom slucaju javljaju se emocije koje bismo
mogli nazvati silovitim iii zestokim, srdzba, strah, i izvesni vi-
dovi radosti, bola, strasti i zelje. Pokazimo ukratko da ista defi-
nicija intenziteta vazi za ta meaustanja. n
A HI I-&A
Paznja nije cisto fizioloska pojava; ali, ne bi se dalo poreci
da je prate pokreti. Ti pokreti nisu ni uzrok ni rezultat pojave;
oni su dec nje, oni je, kako je to izvanredno pokazao g. Ribot7 ,
izrazavaju u proteznosti. Vee je Fechner osecanje napora paz-
nje, u jednom organu cula, sveo na muskularno osecanje nas-
talo tako sto su, nekom vrstom refleksne akcije, pokrenuti mi-
si6i koji su u vezi sa razlicitim senzornim organima. On je za-
7 ole mecanisme de I'attentlon-. Alcon. 1888.
18 o INTENZITETU PSIHOlOSKIH STANJA
pazio taj sasvim poseban osecaj tenzije i kontrakcije koze na

glavi, taj pritisak izvana ka unutra na celu lobanju, koji covek
dozivljava kada se snazno napreze da bi se neceg setio. G. Ribot
je poblize ispitivao karakteristicne pokrete voljne paznje ... Paz-
nja, kaze on, steze ceonu kost: taj misic ... povlaci obrvu, po-
dize je i stvara poprecne bore na celu ... U ekstremnim sluca-
jevima usta se siroko otvaraju, kod dece, ali i kod mnogih od-
raslih Ijudi, ostra paznja izaziva isturenost us ana, neku vrstu
kreveljenja. Dakako, u voljnu paznju bice uvek unet jedan cisto
psihicki cinilac, ma ona bila samo iskljucenje, posredstvom vo-
Ije, svih ideja stranih onoj ideji kojom se zelimo pozabaviti. Ali,
i kada ih iskljucimo, mi jos verujemo da smo svesni rastuce na-
petosti duse, bestelesnog napora koji se povecava. Analizirajte )
taj utisak, i necete u njemu naci nista drugo do osecanja mus-
kularne k?,~trakcije koja dobija u povrsini iii menja prirodu, tako
( da napetost postaj~ pritisak, zamor, bol.
No, ne vidimo da postoji bitna razlika izmedu napora paz-
nje i onoga sto bi se moglo nazvati naporom dusevne napetosti.
jakom zeljom, raspaljenim besom, strasnom Ijubavlju, zestokom
......... \ mrznjom. Svako od tih stanja svelo bi se, cini nam se,J:la sistem
~ lDuskularnih kontrakcija povezanih jednom idejom: ali,1)u paznjr
le to vise ill manje promisljena ideja spoznavanja; u~emocj"i,
~ijen.ajdeja delovanja. Intenzitet till silovitih emo-
( cija mora, dakle, da nije nista drugo do muskularna napetost
koja ih prati. Darwin je i-e:vanredno opisao fizioloske simptom
jarasti. .. Srce ubrzano kuca; lice obliva rumen iii ga prekriva
mrtvacko bledilo; disanje je tesko; grudi se nadizu; drhtave no-
zdrve se sire. testo se trese citavo telo. Glas se menja; zubi
se stezu iii skrgucu, a muskularni sistem je obicno izazvan na
neki silovit, skora pomaman akt ... Gestovi vise iii manje sa-
vrseno pokazuju napad na neprijatelja iii borbu s njim.B Nece-
mo ici tako daleko pa da, kao g. William James9 tvrdimo kako
se emocija jarosti svodi na zbir tih organskih osecaja: u srdzhu
ce se uvek umesati jedan nesvediv psihicki element, Pa
ma to
bila samo ideja napada iii borbe, 0 kojoj govori Darwin, ideja
koja tolikim razlicitim pokretima daje zajednicki pravac. Ali, ako
je tom idejom i odreden pravac emocionalnog stanja i orijen-
tacija propratnill pokreta, Jastuci intenzitet samog stanja nije,
cini nam se, nista drugo do sve dublja i dublja uznemirenost
organizma, uznemirenost koju svest lako meri brojem i protez-
noscu zahvacenih povrsina. Uzaman ce se tvrditi da postoje
slucajevi suzdrzane, i utoliKO intenzivnije, jarosti. Jer, tame gde
emocija slobodno uzima maha, svest se ne osvrce na pojedinosti
propratnih pokreta; ona se, naprotiv, na njima zaustavlja, ona se
na njih koncentrise onda kad hoce da ih skrije. Odstranite, napo-
k~n, svaki trag organske uznemirenosti, i najskriveniju teznju ka
muskularnoj kontrakciji: od srdzbe ce ostatj sarno jdeja iii, ako
8 -The Expression of the Emotlons-, 1. Izdanje, 1872, srr. 74.

-What is an Emotion?", Mind, 1884, str. 189.
SILOVITE EMOCIJE
19
vam je stalo do toga da to zovete emocijom, necete joj moci l!L

vrditi intenzitet. -
Intenzivan strah, kaze Herbert Spencer 10, izrazava se krici
rna, naporima da se covek sakrije iii umakne, lupanjem srca i )
drhtavicom. Mi idemo i dalje, pa tvrdimo da su ti pokreti dec
samog stl'aha: po njima strah postaje emocija sposobna da proae
( razlicite stepene intenziteta. Iskljucite ih sasvim, i vise iii manje
intenzivan strah smenice ideja straha,..Q.otpUl)O intelektualna pred-
stava 0 opasnosti koju valja izbeci. Postoji takoae zestina rados-
ti i bola, zelje, averzije i cak srama, ciji bi se raison d'etre nasao J/'
u pokretima~automatske reakcije kOjIJ organizam zapocjnje. a
svest opaza. Ljubav, kaze Darwin, cini da srce kuca, da se ubr-
'zava disanje, da crveni licell. Averzija se ocituje pokretima ga-
aenja koje covek ponavlja, ne primecujuci to, kada misli na
omrazeni objekt. Kad se neceg stidimo, pa bilo to samo use-
canju, crven imo, nehotice lomimo prste. Zestina tih emocija pro-
cenjuje se prema broju i prirodi perifernih osecaja koji ih prate.
Malo po malo, i sto vise emocionalno stanje bude gubilo od svo-
je silovitosti a da bi dobilo u dubini, periferni osecaji ustupace
mesto unutrasnjim elementima: nase ideje, nasa secanja i, uop-
ste, nasa stanja svesti, a ne vise spoljasnje kretanje, usmerice
se, u vecem iii manjem broju, odreaenim pravcem. Ne postbji,
dakle, bitna razlika, s gledista intenziteta, izmeau dubokih ose-
canja, 0 kojima smo govorili u pocetku ove studije, i iestokih
iii silovitih emocija koje smo upravo ispitali. Reci da Ijubav,
mrznja, zelja postaju silovitije, znaci iskazati da se one projek-
tuju izvana, da zrace na povrsinu, da unutrasnje elemente sme-
njuju periferni osecaji: meautim, bila povrsna iii duboka, silovita
iii promisljena,lDtenzitet tih osecanja sastoii se !Jvek u mnos
tvu jednostavnih 2~ svest u njima nejasno razabire. Af>eKfl/#1If/
Do sada smo se ogranicili na osecanja i na napore, slozena ()CI9;Qlyf
stanja ciji Intenzitet uopste ne zavisi od nekog spoljasnjeg uz-
mka. Meautim, osecaji nam se pokazuju kao jednostavna stanja:
u cemu ce biti njihova velicina? Intenzitet tih osecaja varira kao
spoljasnji uzrok cijim se svesnim ekvivalentom oni smatraju: kako
objasniti prodor kvantiteta u jedan neekstenzivni, a ovoga puta
i nedeljivi, efekat? Da bi se odgovorilo na to pitanje, treba naj-
pre razlikovati takozvane1bfektivne osecaje i)teprezentativne ose-
caje . Postepeno se, bez sumnje, prelazi s jednih na druge; jedan
afektivni element, bez sumnje, ulazi u vecinu nasih jednostavnih
predstava. Ali, nema smetnje da ga izdvojimo i da zasebno ispi-
tame u cemu je intenzitet jednog afektivnog osecaja, zadovoljstva
iii bola.
Moze biti da teskoca ovog poslednjeg problema potice naj-
vise otuda sto se u afektivnom stanju ne ieli videti nista drugo
do svesni izraz organske uznemirenosti iii pak unutrasnji odjek
nekog spoljasnjeg uzroka. Kaze se da vecoj nervnoj uznemireno-
sti obicno odgovara intenzivniji osecaj; ali, posto su ti potresi
,0 . Prlnclples of Psychology-, 3. Izdanje, 1890, tom I, str. 482 .
11 .The Expres sion of th e Emotions -, 1. Izdanje . str . 78.
JT 11Ji11711P1-/1
kao pokreti nesvesni, jer se, za svest, javljaju u vidu osecaja koji
im je jedva nalik, ne vidi se kako bi mu predali nesto od vlas-
01) tite velicine. Jer, ponavljamo, nema niceg zajednickog izmeau
, velicina sto se mogu staviti jedna na drugu. velicina kakve su o
'4'n1N na primer, amplitude vibraeije, i oseeaja koji uopste ne zauzimaju
Ifl,1 prostor. sto nam se cini da intenzivniji oseeaj sadrzi oseeaj ma-
I,) ~If njeg intenziteta, sto on za nas, kao sam organski potres, popri-
ma oblik jedne velicine, to verovatno dolazi otuda sto zadrzava
j) 1
nesto od fizicke uznemirenosti kojoj odgovara. A od tog potresa
oseeaj neee nista zadrzati, ako je samo svesni izraz kretanja mo-
lekula; upravo zato sto se to kretanje prevodi u oseeaj zadovolj-
stva iIi bola, ono kao molekularno ktetanj~ostaje nesve no .~
JAIJofJoiCilJO J-j 6'"/1 HI
Meautim, mogli bismo se zapitati ne ag vestavaju Ii za 0-
voljstvo i bol i ono sto ee se u organizmu desiti, ono sto u njemu
tezi da se desi, umesto da, kako se obicno misli, izrazavaju samo
ono sto se u organizmu upravo dogodilo iii se dogaaa. Cini se,
doista, malo verovatnim da je priroda, tako duboko utilitarna,
ovde svesti dodelila sasvim naucni zadatak, da nas izvestava 0
proslosti iii 0 sadasnjosti kOje od nas vise ne zavise. Treba, sem
toga, rimetiti da se od automatskih okreta neoset 'zemo
do po reta slobodnih, i da se ovi poslednji od prethodnih razli-
KUru narocito u tome sto nam pokazuju jedan afektivni oseeaj
umetnut izmeau spoljasnje radnje kOja ih prouzrokuje i hotimicne
radnje kOja za njom sledi. Mogli bismo cak zamisliti da su svi
nasi postupei automatski; poznajemo, uostalom, beskonacno mno-
stvo organskih biea kod kojih spoljasnji nadrazaj izaziva odredenu
reakeiju i bez posredovanja svesti. Kod nekih povlaseenih, zado-
voljstvo i bol se javljaju verovatno zato da bi se oni i ovlastili da
ruze otpor automatskoj reakeiji koja bi se javila ; oseeaj iii nem!
!3!on etre, iii je pocetak slobode. Ali, kako bi nam on dopus-
~ tio da se opiremo reakeiji koja se sprema, ako nam nekim cis-
tim znakom ne bi pokazao njenu prirodu? I, sta moze biti taj znak
ako ne skiea iii nesto vee kao najava kasnijih automatskih pokre-
ta u samom krilu dozivljenog oseeaja? Afektivno stanje ne mora,
dakle, odgovarati samo fizickim potresima, pokretima iii pojava-
ma, koji su se do odili , vee Rre sve a i narocito onima koji se
spremaju, onima koji bi lte I da se dese,.
Najpre se, istina, ne primeeuje kako a hipoteza pojednostav-
Ijuje problem. Jer, mi ispitujemo cega zajednickog, s gledista ve-
licine, moze biti izmeau jedne fizicke pojave i jednog stanja sve-
sti, pa se cini da se zadovoljavamo time da obrnemo teskocu
kada sadasnje stanje svesti uzmemo za naznaku buduee reakeije,
pre no za psihicki prevod bivseg nadrazaja. Ipak, velika je razlika
izmeau tih dveju hipoteza. Jer, molekularni potresi 0 kojima smo
netom govorili neminovno su nesvesni, posto od tih pokreta ni-
sta ne moze ostati u oseeaju koji ih prevodi. Ali, automatski po-
kreti, koji teze za tim da slede pretrpljeni nadrazaj, i koji bi
cinili njegov prirodni produzetak, verovatno su kao pokreti sve-
sni: u protivnom, ne bi imao nikakav raison d'etre sam oseeaj
kojemu je uloga da nas podstakne na izbor izmeau te automat-
AFEKTIVNI OSECAJI 4S 21
ske reakcije i drugih mogucih pokreta. Intenzite afektivnih ose

caja bila bi, dakle, sarno nasa svest 0 nehoticnim retnjama koje
pocillli:l, koje se na neki nacin ocrtavaju u 1m stanjima i koje bi
( se slobodno razmahale da je priroda od nas stvorila automate
ne svesna bica.
Ako je to rasudivanje osnovano, necemo morati da bol rastu-
v
ceg intenziteta uporedujemo sa notom skale, koja postaje sve
zvucnija, vec pre sa simfonijom u kojoj se oglasava rastuci broj
instrumenata. U karakteristicnom osecaju, koji daje ton svima
drugima, svest ce razabrati vise iii manje znatnu mnozinu ose-
caja koji izviru iz razlicitih tacaka na periferiji, muskularne kon-
trakcije, organske pokrete svake vrste: koncert tih elementarnih
psihickih stanja izrazava nove zahteve organizma, pred novom si-
tuacijom u koju je stavljen. Drugim recima, intenzitet nekog bola
procenjujemo prema interesu koji ce za nj pokazati izvestan veci
iii manji dec organizma. G. Richt 12 je primetio da bolesti utoliko
tacnije odredujemo mesto ukoliko je bol slabiji: postane Ii bol
intenzivniji, pripisujemo ga citavom obolelom delu tela. I, on za-
kljucuje da se "bol siri sto je intenzivniji.13 Smatramo da treba
obrnuti tu tvrdnju, pa intenzitet bola precizno definisati brojem i
protegnutoscu delova tela koji saosecaju s njim i reaguju, ~
gled svesti. Da bismo se u to uverili, bilo bi dovoljno da procitamo
odlican oplS gadenja, koji je dao isti autor: Ako je nadrazaj
slab, ne moze biti ni mucnine ni povracanja . . . Ako je nadrazaj
jaci, siri se i prenosi na gotovo citav sistem organskog zivota,
, umesto da se ogranici na lutajuci nerv. Lice bledi, glatki misici
koze se grce, kozu obliva hladan lOoJ, srce prestaje da kuca:
recju, dolazi do opsteg organskog poremecaja koji je posledica
nadrazaja produzene mozdine, a taj poremecaj je najvisi izra~
denja. 14 - Ali, da Ii sarno izraz? U cemu ce se sastojati ~
osecaj gadenja ako ne u IrW tih elementarnjh osecaja? I, sta
ovde mozemo podrazumevati pod rastucim intenzitetom, ako ne
stalno narastajuci broj osecaja ,.!soji se (flridodajU)onima vee opa.:.-
zenim? Darwin je dao upecatljivu sliku posledicnih reakcija sve
zesceg i zesceg bola: "On nagoni zivotinju da cini najvece i naj-
raznovrsnije napore kako bi otklonila uzrok koji ga izaziva ... Pri
velikom bolu, usta se snazno stezu, usne se grce, zubi stiseu.
Cas se oci sirom otvaraju, cas se obrve snazno nabiru; telo je u
znoju; cirkulacija se menja, kao i disanje. 15 - Ne odredujemo Ii
bas rema to' kontrakciji zainteresovanih misica intenzitet bola?
nalizirajte predodzbu 0 patnji koju smatrate najjacom: ne misli-
te Ii pod tim da je ona nepodnosljiva, to jest da pod stice orga-
nizam na hiljadu raznih postupaka da bi je se oslobodio? Moze
se zamisliti da jedan nerv prenosi bol nezavistan od svake auto-
matske reakcije, moze se takode zamisliti da jaci iii slabiji na-
drazaji razlicito deluju na taj nerv. Ali te razlike u oseca'ima vasa
svest uopste one bi mogla protumaciti ka . e u kvantitetu,
12 - l'homme ef I'lntelligence. , str. 36
13 Ibid, tr . 37 .
.. -L'homme et I'lntelligence- , st r . 43 .
l5 -The Expression of the Emotlons- . 1. IzdanJe. strane 72, 69, 70.
da im vi ne pridruzujete vise iii manje protezne, vise iii manje

ozbiljne reakcije koje ih obicno prate. Bez tih posledicnih reak-
cija, inten' bola bio bi kvalit t na.
Tesko da imamo neki drugi nacin da uporedujemo vise zado-
voljstva . sta je najveee zadovoljstvo, ako ne izvesna sklonost
nasih organa, koja cini da se nase telo priklanja jednom od zado- 'lilli/IX OP~.f.
voljstava. sta je najveee zadovoljstvo, ako ne izvesna sklonos 13~~:;;7!;":; ' Y
~I/~ naklonost, i naei eete u njoj hiljadu sitnih kretnji koje pocmju, /1~H.yfffIJ 'lJo",mfj
koje se ocrtavaju u zainteresovanim organima, cak i u ostalom M!II1e1to ~ 1/ (70-
delu tela, kao da organizam ide u susret predocenom zadovolj Y.MY _ 1/4 ~;~~_4<
stvu. Nije metafora ako se naklonost definise kao kretanje. Suo 1-I4.n;~e (J)flt.1ie:9
ceno sa vise zadovoljstava, koja je intelekt zamislio, nase telo JEfJI'J.!W 0'; ~H:
se spontano, kao nekom vrstom refleksne radnje, upravlja prema
jednome od njih. Od nas zavisi da ga zaustavimo, ali privlacnost
zadovoljstava nije nista drugo do to zapoceto kretanje, a zestina
zadovoljstva, dok u njemu uzivamo, samo je inercija organizma
koji se u zadovoljstvo utapa, odbijajuei svaki drugi oseeaj. Bez
te sile inercije, koje postajemo svesni kroz otpor onome sto bi
nas moglo odvuei na drugu stranu, zadovoljstvo bi jos bilo stanje,
ali ne i velicina. U moralnom'.o~a~ i u fizickom svetu, atrakcija
sluzi pre za to da kretanje ~i no da ga izazove.
~f>.PlYKllr4rl1blJ.lr-u'Ir,,,, '.{ ~
Ispitali smo posebno atektivne oseeaje. Obratimo sada paz-
nju na to da mnogi reprezentativni oseeaji imaju afektivni karak-
ter, i da na taj nacin u nama prouzrokuju reakciju 0 kojoj vodimo
racuna kada procenjujemo njihov intenzitet. Znatno pojacavanje
svetlosti ocituje se za nas kao karakteristican oseeaj koji jos nije
t.bol, vee pokazuje slicnosti sa bljeskom. sto vise raste amplituda
zvucne vibracije, nasa glava, a potom nase telo, odaju nam uti
sak da vibriraju iii da su pod udarom soka. Neki reprezentativni
oseeaji, oni okusa, mirisa i temperature, imaju cak neprestano
izvestan prijatan iii neprijatan karakter. Skoro da razaznajete sa-
mo razlike u kvalitetu izmeau vise iii manje gorkih okusa; oni su
kao nijanse jedne iste boje. Ali, te razlike u kvalitetu odmah se
~ zlike kvantitetu, zbo n'ihovo afektivno karak-
tera i vise iii manie izrazenl pokreta reakcije, zadov~stva iii
gadenja, koje nam .wgerisu. Sem toga , cak i kad Q,Seeaj ostaje
cisto reprezentativan, njegov spoljasnji uzrok ne moze preei iz-
vestan stepen snage iii slabosti a da ne izazove, s nase strane,
(~ koji nam sluze da ga merimo. Cas, doista, moramo ulo-
ziti napor da bismo taj oseeaj spazili, kao da nam se iskrada;
cas nas on, naprotiv, zahvata, nameee nam se i tako ovlada nama
da moramo upotrebiti say svoj napor da bismo ga se oslobodili,
da bismo ostali to sto jesmo. Za oseeaj se kaze da je slabog
intenziteta u prvom, a vrlo intenzivan u drugom slucaju. Mi, tako,
napinjemo sve opruge nase aktivnosti, nobraeamo paznju, da bi-
smo culi neki daleki zvuk, da bismo razlikovali one sto.nazivamo
blagim mirisom i slabim svetlom . 6. miris i svetlo nam se c~
~Iabim ueravo stoga sto hoee da se ucvrste s-pgmgclI naseg _
~Obrnuto, oseeaj najveeeg intenziteta prepoznajemo po
neodoljivim pokretima automatske reakcije koju on izaziva u nama
nOAIJPaE Jt !flJE /1l-1[ spat
AEPAEZENTATlVNI OSECAJI. OSECAJ ZVUKA
23
iii po nemoei kojom nas pogada. Tane ispaljeno iz topa na nase

usi, bljestava svetlost najednom zapaljena oduzimaju nam na tre-
nutak svest 0 nasoj licnosti; kod predisponiranog subjekta to
stanje se moze cak produziti. Treba primetiti da cak i u oblasti
takozvanih srednjih intenziteta, onda kada smo prema reprezen-
tativnom oseeaju na ravnoj nozi, vaznost ovoga cesto procenju-
jemo poredeei ga sa nekim drugim kojeg istiskuje iii vodeei ra-
Guna 0 upornosti s kojom se uvek vraea. Noeu se cini da sat jace
kuca, jer njegovo tik-tak lako ovladava sveseu koja je skoro bez
oseeaja i misli. Kada slusamo strance koji razgovaraju na jeziku
koji mi uopste ne razumemo, imamo utisak da oni govore vrlo gla-
sno, jer njihove reci , ne budeei vise u nasem duhu nikakve ideje,
odjekuju u nekoj vrsti duhovne tisine, i zaokupljaju nasu paznju
kao tik-tak nekog sata u noei . Ipak, s tim takozvanim srednjlm
oseeaji ma stizemo do jednog niza psihickih stanja ciji intenzitet
mora imati novo znacenje. Jer, organizam veeinom skoro da uop-
ste ne reaguje, bar ne vidno; a opet mi stvaramo velicinu od vi-
sine zvuka, intenziteta svetlosti, zasieenosti bOje. Bez sumnje,
pomno promatranje onoga sto se desava u citavom organizmu
kada cujemo tu i tu notu, kada opazamo tu i tu boju, doneee nam
vise no jedno iznenadenje : nije Ii g. Gh. Fere pokazao da je svaki
oseeaj praeen poveeanjem muskularne snage koja se moze iz-
meriti dinamometrom?'6 Meautim, to poveeanje skoro da ne do-
tice svest; a ako promisl imo s kakvom preciznoseu razlikujemo
zvu kove i boje, pa i tezine i temperature, lako eemo pogoditi da
ovde treba ukljuciti novi element procene . Prirodu tog elementa,
uostalom , nije tesko odrediti.
U stvari, to jed an oseeaj vise gubi svoj afektivni karakter
da bi presao u stanje predstave, pokreti reakcije koje je izazvao
u nama sve vise teze da se povuku; ali, mi uocavamo i spoljas-
nji objekt koji ih je izazvao iii, ako ga ne uocavamo, vee smo ga
uocili, i mislimo na nj. No, taj uzrok je ekstenzivan , te prema
tome merljiv: neprekidno iskustvo koje je pocelo s prvim svetlu- /
canjima svesti i koje se produzava kroz citav nas zivot, ~okazuje },
nam odredenu nijansu oseeaja koja odgovara odredenoj vredno-.... y-
sti nadrazaja. Izvesnom kvalitetu posledice mi onda pridruzujemo
J.deju 0 izves~om kvantiteiUUzro~ a napokon, kako se to desava
sa svakim stecenim opazajem:!deju unosimo u oseeaj, kvantitet
uzroka u kvalitet posledice. Intenzitet, koji je bio samo izvesna
nijansa iii kvalitet OSeeaja,~renutku postaje velicina. Lako
ee yam se razjasniti taj proces ako, na primer, uzmete iglu u
desnu ruku i sve dublje i dublje je zabadate u levu. Najpre cete
osetiti nesto kao golicanje, potom dodir za kojim sledi ubod, pa
boi lokalizovan u jednoj tacki i, najzad, sirenje tog bola u okolnoj
zani. I, to vise 0 tome budete mislili, biee yam sve jasnije da
je tu rec o. kvalitativno razlicitim oseeajima, 0 podvrstama jedne
iste vrste. A u pocetku ste ipak govorili 0 jednom jedinom i istom
osecaJu Koji sve vise ovladava, 0 sve intenzivnijem ubodu. Znaci
da ste, ne misleci na to, u oseeaju leve ruke koja je probodena
16 Ch . Fere: . Sensation et mouvement., Paris . 1887.
24 o INTENZITETU PSIHOlOSKIH STANJA
lokalizovali progresivni nap~r desne ruke koja je probada. Tako

ste uveli uzrok u posledicu . i nesvesno ste kvalitet protumacili
kao kvantitet. a . tenzitet kao-Y:eJicinu. Lako jeuociti da na iSti
n acin valfa shvatiti intenzitet svakog reprezentativnog oseeaja .
-" zvu ka nam
OsecaJI po kazuJu
'?Jey'k' . vr I0 'Ista knute stepene intenzi-
teta. Vee smo kazali da treba uzeti u obzir afektivni karakter tih
oseeaja. potres koji je podneo eitav organizam. Pokazali smo da
je vrlo intenzivan onaj zvuk koji zaokupi nasu paznju. koji
istisne sve druge. Ali. ne osvreite se na sok. na karak-
teristienu vibraciju koju katkada oseeate u glavi iii cak u eita-
yom telu; ne osvreite se na nadmetanje istovremenih zvukova :
sta ee ostati. ako ne jedan neodrediv kvalitet zvuka koji ste culi?
Samo. taj kvalite odma umaei kao kvantitet.. jer ste ga hi-
Ijadu puta sami postigli udarajuel. na primer. neki predmet i uno-
seei time odreaeni kvantitet napora. Vi takode znate koliko ste ;!'
morali da povisite glas da biste proizveli analogan zvuk. ~deill
o tom naporu javlja se vasem duhu cim od intenziteta zvuka stvo-
rite velieinu . Wundt 17 je obratio paznju na sasvim osobene veze
glasovnih i slusnih nervnih vlakana . koje se stvaraju u Ijudskom
mozgu. Nije Ii reeeno da slusati znael razgovarati sa samim so-
bom? Izvesni neuropati ne mogu prisustvovati razgovoru a da ne
mieu usnama; to je samo uveliean izraz onoga sto se desava
kod svakog od nas. Da Ii bi se razumela izrazajna iii. bolje reei .
sugestivna moe muzike ako se ne bi dopustilo da u sebi ponav-
Ijamo zvuke koje smo euli. te da se tako premeStamo u one psi-
holosko stanje u kojem su se zvuci javili. u original no stanje
kOje se ne moze izraziti. ali nam ga sugerisu pokreti sto ih je pri -
svojilo eitavo nase telo?
Kad 0 intenzitetu nekog zvuka srednje jaeine govorimo kao
o velieini. mi dakle pre svega mislimo na veei iii manji napor koji
bismo morali uloziti kako bismo ponovo pribavili isti auditivni
oseeaj. Ali. osim intenziteta. razlikujemo jos jedno karakteristie-
no svojstvo zvuka. visinu. Jesu Ii razlike u visini. takve kakve ih
opaza nase uho. kvantitativne razlike? Siazemo se da veea ostri-
na zvuka priziva sliku uzdignutijeg polozaja u prostoru. Meautim.
_da Ii iz toga sledi da se note skale. kao auditivni osec-n:::::razu:::.
kuju drul<C'l1e"osim po Kvalitetu? Zaboravite to sto vas je fizika
Mueila. ispitajte brizljivo svoju predodzbu 0 visoj iii nizoj noti.
i recite ne mislite Ii naprosto na veei iii manji napor koji bi
misie opruzae vasih glasnih zica morae uloziti da bi je proizveo?
Posto je diskontinuiran napor kojim vas glas s jedne note prelazi
na sledeeu. vi te uzastopne note zamisljate kao taeke u prostoru
kOje bi se. jedna za drugom. osvajale naglim skokovima. a pri-
tom se svaki put savladivao prazni meauprostor koji ih razdvaja:
eto. zato vi utvraujete intervale izmeau nota skale. Ostaje. isti-
na. da se ustanovi zasto je linija po kojoj razmestamo note ver-
tikalna vise no horizontalna. i zasto kazemo da zvuk u nekim slu-
eajevima raste. a u drugima opada. Neosporno je da nam se cini
17 .GrundzOge der Physlologischen Psychologl ec. 2. Izdanje. 1880. tom 11 . str.
437.
OSECAJ TOPLOTE
25
kako visoke note stvaraju efekte rezonancije u glavi. a niske u

grudnom kosu; taj opazaj. stvaran iii varljiv, uticao je bez sum-
nje na to da intervale brojimo po vertikali. Ali, treba takoae pri-
metiti da se u neiskusna pevaca poveeava zainteresovana povr-
sina tela , sto je veei napor tenzije glasnica u prsnom glasu ; up-
ravo stoga on napor oseea kao intenzivniji. A posto izdise vazduh
odozdo na gore. on ee dati isti pravac zvuku kojeg stvara vaz-
dusno strujanje; kretanjem, dakle. odozdo nagore ocitavaee se
simpaticka veza jednog veeeg dela tela sa misieima glasa. Reei
cemo onda da je nota visa. jer telo cini napor kao da bi dohva-
tilo neki uzdignutiji predmet u prostoru. Tako smo navikli da oz-
nacavamo visinu svakoj noti skale. a onoga dana kada je fizicar
bio u stanju da je definise. brojem vibracija kojima ona odgovara
u datom casu . nismo vise oklevali da kazemo kako nase uho ne-
posredno opaza razlike u kvantitetu. Meautim, zvuk bi ostao cist
Jsvalitet. da u n'ega ne uvodimo muSkularni n~iz-
~\..
vodi i i vibraci'u koja 9aO~njava. 1 (J(}./l~1A
Nedavni opiti Blixa. Go scheraer8 i Donaldsona 18 pokazali su
i/
~ da hladnoeu i toplotu ne oseea'u iste tacke na ovrsini t a. Fi-
zio ogija je. dakle. od sad a sklona a izmeau oseeaja toplog i
hladnog utvrauje razliku po prirodi. a ne vise po stepenu. Me-
autim. psiholosko posmatranje ide dalje. jer bi pazljiva svest
lako pronasla specificne razlike izmeau raznih oseeaja toplote.
kao i izmeau oseeaja hladnoee. Intenzivnija toplota je. u stvari .
jedna druga toplota . Nazivamo je intenzivnijom jer smo tisueu
puta osetili tu istu promenu kada smo se priblizavali nekom iz-
voru toplote iii kada je nj ime bila podrazena jedna veca povrsina
naseg tela. Osim toga. oseeaji toplote i hladnoee vrlo brzo pos-
taju afektivni, i izazivaju s nase strane vise iii manje naglasene
reakcije koje mere njihov spoljasnji uzrok: kako da. onda. ne ut-
vrdimo analogne kvantitativne razlike izmeau oseeaja koji odgo-
varaju meausnagama tog uzroka? Neeemo vise na ovome insisti-
rati; na svakome je da 0 tome brizljivo ispita samog sebe. bri-
suei sve ono (en faisant table rase) cemu ga je proslo iskustvo
poucilo 0 uzroku njegova oseeaja . i suocavajuei se sa samim tim
oseeajem . Ne cini nam se da je rezultat tog razmisljanja neizves-
an : vrlo brzo eete opaziti da je velicina reprezentativnog oseeaja
u vezi s tim sto uzrok stavljate u posledicu. a da je intenzitet
afektivnog elementa u vezi s tim sto u oseeaj uvodite vise iii
manje vazne pokrete reakcije koji nastavljaju spoljni nadrazaj .
Preporucieemo istu proveru za oseeaje pritiska, cak i tezine. Ka-
da kazete da pritisak na vasu ruku postaje sve snazniji . ne za-
misljate Ii pod tim da je dodir postao pritisak, zatim bol , i da se
sam taj bol. posto je prosao kroz vise faza . prosirio na okolno
podrucje. Obratite paznju . narocito obratite paznju na to ne up-
lieete Ii sve intenzivniji. to jest sve protezniji . antagonisticki na-
por koji suprotstavljate spoljasnjem pritisku. Kada psihofizicar
podize neki tezi teret. on je. kaze. pod utiskom poveeanja ose-
eaja . Ispitajte ne bi Ii to poveeanje oseeaja valjalo nazvati pre
" . On the Temperature Sense-. Mind. 1885.
osecajem povecanja. Say spor je oko toga, jer bi u prvom slu-

caju osecaj bio kvantitet, kao njegov spoljasnji uzrok, a u drugom
kvalitet, pos.1rut.s.Lt:ep~tivarL za veliCinlL..ID[Qg~ uuoka Raz-
Tika izmedu lakog i teskog moze izgledati isto tako zastarela,
isto tako naivna kao i razlika izmedu toplog i hladnog. Ali, bas
naivnost Cini od te razlike nesto psiholoski stvarno. Ne samo da
su tesko i lako za nasu svest dva razliCita roda, vee su i stepeni
lakoce i tezine isto tako vrste tih dvaju rodova . Treba dodati da
se razlika u kvalitetu ovde spontano prevodi u kvantitativnu raz-
liku zbog vise iii manje .proteznog napora koji nase telo ulaze
da bi podiglo odredeni teret. Lako cereSe u to uveriti ako se
od vas zatrazi da podignete korpu za koju ce yam reci da je
puna zeleza, a u stvari je prazna . Prihvatajuci je, poverovacete da
gubite ravnotezu, kao da su se tudi misici unapred bili zaintere-
sovali za tu operaciju, pa se naglo razoCaravaju. Osecaj tezine
u datoj tacki vi merite ponajpre prema broju i prirodi tih simpa-.e
tickih napora, uCinjenih na raznim taCkama organizma; a taj ose-
caj bi bio samo kvalitet, da u njega na taj naCin ne uvodite ideju
o nekoj veliCini. Stecena navika da se veruje u neposredm opa-
-zaj homogenog kretanja u homogenom prostoru uCvrscuje, uos-
talom, vasu iluziju u tom pogledu. Kada rukom podizem lak teret,
ostali dec mog tela ostaje nepomiCan,J.j cutim niz muskularnih_
osecaja od kojih svaki ima svoj Iokalni znak", svoju vlastitu oj-
jansu: moja svest taj niz tumaci kao kontinuirano kretanje u pro-
storu . Ako zatim na istu visinu i istom brzinom podignem tezi
teret, prolazim kroz novi niz muskularnih osecaja od kojih se
svaki razlikuje od odgovarajuceg Clana u prethodnom nizu: u to
CU se lako uveriti ako ih pazljivo ispitam . Ali, kako i taj, novi niz,
i njega, tumacim kao kontinuirano kretanje, kako to kretanje ima
isti pravac, isto trajanje i istu brzinu kao prethodno, neophodno
je da moja svest negde drugde, a ne u samom kretanju, lokalizuje
razliku izmedu drugog i prvog niza osecaja. Ona tada materijali-
zuje tu razliku u kraju ruke koju miCemo: ona sam a sebe uve-
rava da je osecaj kretanja bio istovetan u oba sluCaja, dok se
osecaj tezine razlikovao u veliCini. Ali, kretanje i tezina su di-
stinkcije koje pravi promisljena svest: neposredna svest ima, na
neki nacin, osecaj teskog kretanja, a sam taj osecaj se u analizi
svodi na niz muskularn.ih osecala od kojih svaki, svojom nijan-
som, predocava ~sto gde se javio , a svojom osencenoscu veli-
l;inu tereta koji podizemo. C~frJlo(;T
Da Ii cemo intenzitet svetlosti nazvati kvantitetom iii cemo
ga tretirati kao kvalitet? Nije, mozda, dovoljno primeceno mno-
stvo vrlo razlicitih elemenata koji se, u svakodnevnom zivotu,
nadmecu da nas izveste 0 prirodi svetlosnog izvora. Iz duga is-
kustva znamo da je svetlost udaljena iii da ce ugasiti kada s
mukom raspoznajemo obrise i pojedinosti predmeta. Iskustvo
nas je naucilo da visoj sili uzroka treba pripisati taj afektivni
osecaj, predznak bleska, koji dozivljavamo u nekim sluCajevima .
Zavisno od toga da Ii povecavate iii smanjujete broj svetlosnih
izvora, ivice tela se razlicito isticu, kao i senke koje ona ba-
OSECAJ TEZINE. OSECAJ SVETLOSTI
27
caju. Ali, potrebno je, cini nam se, da se jos vise racuna po-
vede 0 promenama u tonu koji trpe obojene povrsine - cak i
ciste boje spektra - pod uticajem slabije iii sjajnije svetlosti.
Kako se svetlosni izvor priblizava, Ijubicasto se preliva u pla-
vicasto, zeleno ide u belicasto zuto, a crveno u bljestavo zuto.
Obratno, kada se ta svetlost udaljava, ultramarin prelazi u Iju-
bicasto, zuto u zeleno ; najzad, crveno, zeleno i Ijubicasto se
primicu belicasto zutom . Te promene u tonu uocili su pre iz-
vesnog vremena fizicarj1 9 ;medutim, uocljivo je, po nasem mis-
Ijenju, i to da ih veeina Ijudi jedva primeeuje, ukoliko
na njih ne obrati paznju iii ne bude upozorena. Reseni da pro-
mene kvaliteta tumacimo kao promene kvantiteta, mi najpre u
principu tvrdimo da svaki predmet ima vlastitu boju, odredenu
i nepromenljivu. A kada se boja predmeta priblizi zutom iii pla-
Yom, umesto da kazemo kako opazamo da se menja pod utica-
jem poveeavanja iii smanjivanja svetlosti , utvrdieemo da ostaje
ista, a da se poveeava iii smanjuje nas oseeaj svetlosnog inten-
ziteta. Kvalitativni utisak koji prima nasa svest zamenjujemo,
dakle, kvantitativnim objasnjenjem tog utiska, koje nam daje
nas razum . Helmholtz je upozorio na pojavu slicne interpreta-
cije, ali jOs komplikovaniju: Ako dYe spektralne boje slazemo u
belu, kaze on, pa ako u istom odnosu poveeavamo iii smanju-
jemo intenzitete dveju hromatskih svetlosti, tako da proporcije
mesanja ostaju iste, ostaje ista i dobijena boja, mada se znat-
no menja odnos intenziteta oseeaja . .. To je u vezi s tim Sto
sunceva svetlost, za koju drzimo da je normalne beline, i sama
u toku dana, kada svetlosni intenzitet varira , trpi analogne mo-
difikacije svoje nijanse 20.
Ako cesto 0 varijacijama svetlosnog izvora sudimo po rela-
tivnim promenama u boji predmeta koji nas okruzuju, tako ipak
ne mozemo postupiti u jednostavnim slucajevima, kada jedan
jedini predmet, bela povrsina na primer, naizmenicno prolazi
kroz razlicite stepene svetlosti. Moramo insistirati narocito na
ovom poslednjem. Fizika nam doista govori 0 stepenima svetlo-
snog intenziteta kao 0 istinskim kvantitetima: zar ih ona ne
meri fotometrom? Psihofizicar ide jos dalje : on tvrdi da samo
nase oko procenjuje intenzitete svetlosti. Najpre g. Delboeuf21 ,
a zatim gg . Lehmann i Neiglick22 , vrsili su opite da bi postavili
psihofizicku formulu za neposredno merenje nasih svetlosnih
oseeanja. Neeemo osporavati rezultate tih eksperimenata, kao
ni valjanost fotometrijskih postupaka; sve , ipak, zavisi od toga
kako se oni tumace .
Pazljivo posmatrajte list papira osvetljen, na primer, s ce-
t iri sveee, i gasite redom jednu, dye , trio Kazete da povrsina
ostaje be la, a da se njen sjaj smanjuje. Vi znate da ste uga-
sili jednu sveeu; iii, ako to ne znate, vee toliko puta ste uocili
I. Rood : . Modern Chromatics- 1879, strane 181-187.
'" . Handbuch der Physlologischen Optlk-. 1. izdanie. 1867. strone 318-319.
21 .Elements de psychophlslque- , Paris , 1883.
21 Pogl edati IzvetaJ 0 tim opltlma u -Revue phllosophique-, 1887, tom I. str.
71. I tom II. str. 180.
slicnu promenu u izgledu neke bele povrsine kada se osvetlje-

nje smanjuje. Ali, ne obazirite se na vasa secanja i na vase
govorne navike: to sto ste stvarno opazili, nije smanjivanje os-
vetljenja be Ie povrsine, vec senoviti sloj koji prom ice tom po-
vrsinom u casu kada se sveca gasi . Za vasu svest, ta senka je
realnost, kao i sama svetlost. Ako ste prvotnu povrsinu u svom
njenom sjaju nazvali belom, trebace dati neko drugo ime tome
sto vidite, jer to je nesto drugo..: bila bi to, ako se tako moze
reci, nova nijansa beloa:.. Mora Ii sada sve da se kaze? Nase
proslo iskustvo, a i fizicke teorije, navikli su nas da crno uzi-
mamo kao odsustvo iii bar minimum svetlosnog osecaja, a uza-
stopne nijanse sivog kao opadajuce intenzitete bele svetlosti.
Pa dobro, crno je z.a-n.gsu svest realn.ost koliko i b~ a opada-
juci intenZit'eti bele svetlosti, kOja osvetljava datu povrsinu, bili
bi za unapred neobavestenu svest isto toliko razlicitih nijansi ,
dosta slicnih raznim bojama spektra. Dobar je dokaz to sto u
osecaju promena nije stalna kao u njegovom spoljasnjem uzroku,
sto se svetlost izvesno vreme moze pojacavati iii smanjivati, a
da nam se ne ucini da se menja osvetljenost nase bele povrsi-
ne : uocicemo promenu, zapravo, tek kada pojacavanje iii slab-
Ijenje spoljasnje svetlosti bude dovoljno da stvori novi kvalitet.
Varijacije u sjaju date boje - zanemarimo Ii afektivne osecaje
o kojima smo napred govorili - svele bi se, znaci, na kvalitativ-
ne promene, da nismo stekli naviku da uzrok stavljamo u po-
sledicu i da nas naivni utisak zamenjujemo onim sto nas uce
iskustvo i nauka. Isto bi se moglo reci i za stepene zasieenosti.
Ako, naime, razni intenziteti jedne boje odgovaraju isto tolikom
broju razlicitih nijansi izmedu te boje i crnog, stepeni zasieeno-
sti su nesto kao medunijanse izmedu te iste boje i cistog belog.
Svaka boja, rekli bismo , moze biti posmatrana pod dvostrukim
vidom , s gledista crnog i s gledista belog . Crno bi za intenzitet
bilo ono 13to je bela za zasicenost.
Sada ce se razumeti smisao fotometrijskih opita. Jedna sve-
ea, postavljena na izvesnu razdaljinu od lista papira, na neki na-
cin ga osvetljava: udvostrucujete razmak, i konstatujete da su
potrebne cetiri svece da bi u vama probudile isti osecaj. Na
osnovu toga zakljucujete da bi efekt osvetljenja bio cetiri puta
manji da ste udvostrucili razmak ne povecavajuei intenzitet sve-
tlosnog izvora. Ali, suvi13e je ocigledno da je ovde u pitanju fi-
zicki a ne psiholoski efekat. Jer, ne moze se reei da smo medu-
sob no uporedivali dva osecaja : uzeli smo jedan jedini osecaj da
bismo uporedili dva razlicita svetlosna izvora, od kojih je drugi
cetvorostruk u odnosu na prvi, ali dvaput udaljeniji. Recju , fizi-
car nikada ne uzima dvostruke i trostruke osecaje, vee samo
istovetne, odredene da posluze kao posrednici izmedu dvaju fi-
zickih kvantiteta koji ce se onda moei izjednaciti jedan s dru-
gim. Svetlosni osecaj igra ovde ulogu onih pomocnih nepozna-
nica koje matematicar uvodi u svoje racune , a kOje se gube u
konacnom rezultatu.
OSECAJ SVETLOSTI
29
Predmet psihofizicara je sasvim drukciji: sam svetl08nl 08e-

caj je ono sto on proucava i veruje da meri. Jednom ce on pri-
stupiti integraciji beskrajno malih razlika, prema Fechnerovom
metodu; drugi put ce neposredno uporedivati jedan osecaj s
drugim. Ova poslednja metoda, koju dugujemo Plateauu i Delbo-
eufu, mnogo manje se razlikuje od Fechnerove nego sto se do
sada mislilo; ali, kako se ona posebno odnosi na svetlosne ose-
caje, najpre cemo se pozabaviti njome . G. Delboeuf postavlja
posmatraca pred tri koncentricna prstena promenljivog sjaja.
Jedna ingeniozna naprava dopusta mu da svaki od tih prstenova
provede kroz sve medutonove izmedu belog i crnog. Pretposta-
vimo da su dva od tih sivih tonova istovremeno izazvana na dva
prstena, i da su odrzana u nepromenljivom stanju; nazvacemo ih,
na primer, A i B. G. Delbouef cini da vavira sjaj C treceg prste-
na, i trazi od posmatraca da mu kaze da Ii mu se, u datom
trenutku, ucinilo da je sivi ton B jednako udaljen od druga dva.
Dofazi, zaista, trenutak kada ovaj izjavljuje da je kontrast AB
jednak kontrastu BC; i to na taj nacin da bi se, prema Delbo-
eufu, mogla napraviti lestvica svetlosnih intenziteta gde bi se sa
svakog osecaja na sledeci prelazilo kroz jednake primetne kon-
traste; nasi osecaji bi se, tako, merili jedni drugima. Mi necemo
g. Delbouefa slediti u zakljuccima koje je izvukao iz tih znacajnih
opita : za nas je bitno, jedino pitanje da se utvrdi da Ii je kon-
trast AB, obrazovan od elemenata A i B, odista ravan kontrastu
BC, komponovanom drukcije. Onoga dana kada bi se dokazalo da
dva osecaja mogu biti jednaka a da ne budu identicna, bila bi
utemeljena psihofizika. Medutim, ta jednakost je one sto nam
se cini spornim: fako je, u stvari , objasniti kako se za jedan 08e-
caj svetlosnog intenziteta moze reci da je na . jednakom razma-
ku od dvaju drugih.
Pretpostavimo na trenutak da su se nasoj svesti, otkako smo
se rodili, varijacije u intenzitetu jednog svetlosnog izvora ocito-
vale kao uzastopni opazaji raznih boja spektra. Jasno je da bi nam
se onda te boje pokazale kao note jedne skale, kao visi iii nizi
stepeni na lestvici, ukratko kao velicine. S druge strane, bilo bi
nam lako da svakoj od njih odredimo mesto u nizu. Ustvari, ako
ekstenzivni uzrok varira kontinuirano, obojeni 08ecaj menja se dis-
kontinuirano, prelazeci iz jedne nijanse u drugu. Ma kako, dakle,
bile brojne medunijanse izmedu dveju bOja A i B, uvek cemo ill
moci mislju brojiti, bar grubo, i proveriti da Ii je taj broj skoro
jednak broju nijansi koje odvajaju B od neke druge boje C. U ovom
poslednjem slucaju reci ce se da je B jednako udaljeno od A i C,
da je kontrast isti na obe strane. Ali, to ce uvek biti samo jedna
podesna interpretacija: jer, mada je broj medunijansi jednak na
obe strane, mada se s jedne na drugu prebacujemo naglim sko-
kovima , mi ne znamo da su ti skokovi velicine, ni jesu Ii jednake
velicine: narocito bi nam trebalo pokazati da se posrednici, koji
su sluzlli za merenje, na neki nacin nalaze u samom merenom
predmetu . Inace 6e se tek slikovito za jedan ose6aj m06i kazati
da je jednako udaljen od druga dva .
No, ako se prihvati to sto smo rekli 0 svetlosnim intenzite-

tima, uvidece se da su razni sivi tonovi, koje je g. Delboeuf izlo-
zio nasoj opservaciji, za nasu svest sasvim analogni bojama, ida,
ako izjavljujemo da je jedan sivi ton jednako udaljen od dva dru-
ga, onda to ima isti onaj smisao u kojem bi se moglo reci da je
narandzasto, na primer, na jednakom razmaku od zelenog i crve-
nog. Razlika je ipak u tome sto se, u citavom nasem pros 10m is-
kustvu, sukcesija sivih tonova javljala prilikom progresivnog po-
vecavanja iii smanjivanja osvetljenja. To je razlog sto mi s razli-
kama u sjaju cinimo one sto nam i ne pada na pamet da cinimo
sa razlikama u boji: .,.promenama kyaliteta dajemo znacenje vari-
jacija velicine. Merenje, uostalom, ne pricinjava teskocu: uzasfop-'
ne nijanse sivog, izazvane stalnim smanjivanjem osvetljenja, dis-
kontinuirane su buduci da su kvaliteti, i priblizno mozemo izbrojati
glavne posrednike koji razdvajaju dye uzastopne nijanse. Za kon-
trast AB reci ce se, dakle, da je jednak kontrastu BC, kada nasa
uobrazilja, potpomognuta pamcenjem, umetne na obe strane isti
broj belega. Ta procena bice svakako vrlo gruba, pa se moze pred-
videti da ce znatno varirati zavisno od licnosti. Valja, narocito,
ocekivati da ce kolebanja i odstupanja u proceni biti utoliko iz-
razitija ukoliko se bude povecavala razlika u sjaju izmeau prste-
nova A i B, jer ce se zahtevati sve veci nap~r da bi se procenio
broj umetnutih tonova. Upravo to se desava, kao sto cemo se
lako uveriti, ako bacimo pogled na dYe tabele koje je napravio
g. Delboeuf23 8to on vise povecava razliku u sjaju izmeau spo-
Ijasnjeg i sredisnjeg prstena, povecava se, skoro neprekidno, od-
stupanje izmeau brojeva za koje se naizmenicno odlucuju jedan
isti posmatrac iii razliciti posmatraci, i to od 3 do 94 stepena,
od 5 do 73, od 10 do 25, od 7 do 40 stepeni. Ali, pustimo ta od-
stupanja; pretpostavimo da su posmatraci vazda saglasni sami
sa sobom, i meausobno: da Ii ce se dokazati da su kontrasti AB
i BC jednaki? Najpre bi trebalo da je dokazano da su dva uza-
stopna elementarna kontrasta jednaki kvantiteti, a mi jedino zna-
rno da su oni uzastopni. Trebalo bi, potom, da je utvraeno da se
u datom sivom tonu nalaze slabiji tonovi, koje je uoCila nasa
uobrazilja, da bi se mogao proceniti objektivni intenzitet svet-
losnog izvora. Recju, psihofizika g. Delboeufa sadrzi jedan teorij-
ski postulat od najvece vaznosti, koji se badava skriva iza eks-
perimentalnih privida, i koji bismo mi ovako formulisali: "Kada
se neprekidno povecava objektivni kvantitet svetlosti, onda su
razlike izmeau uzastopno dobijenih sivih tonova, razlike od kojih
svaka ocituje najmanje opazeno povecanje fizickog nadrazaja,
meau sobom jednaki kvantiteti. sta vise, bilo koji od dobijenih
osecaja mozemo izjednaciti sa zbirom razlika koje prethodne
osecaje, pocev od nultog, razdvajaju jedne od drugih. - No, to
je upravo postulat Fechnerove psihofizike, koji cemo sada ispitati.
Fechner je posao od jednog Weberovog zakona, prema ko-
jem ce, buduci da izvestan nadrazaj izazilLaJZlleStan osec~.!. kvan-
23 .Elements de psychophlsique Slrana 61. i 69.
PSIHOFIZIKA
31
titet nadrazaja koji treba pridodati prvome da bi svest uocila

promenu biti .~Tako bismo, oznacavajuei
sa E nadrazaj koji odgovara oseeaju 8, a sa 6 E kvantitet nadra-
zaja iste naravi koji treba pridodati prvome da bi se proizveo
6E
oseeaj razlike , dobili - - - - = canst. Fechnerovi ucenici su
E
tu formulu temeljno madifikovali : mi se neeemo uplitati u ras-
pravu; eksperiment treba da odluci izmeClu relacije koju je po-
stavio Weber i relacija kojima se ona zamenjuje. Uostalom, ne-
cemo stavljati pod sumnju moguenost jednog takvog zakona. Nije
ovde, zapravo, stvar u tome da se izmeri oseeaj, vee samo da se
utvrdi tacan trenutak u kojem se on menja poveeavanjem na-
drazaja. No, ako odreCleni kvantitet nadrazaja stvara odreClenu
nijansu osecaja, jasno je da je odreClen i minimalni kvantitet na-
drazaja, koji se trazi da bi prouzrokovao promenu te nijanse; a
posto taj kvantitet nije konstantan, on mora biti funkcija nadra-
zaja kojem se pridodaje. - MeClutim, kako sa relacije izmeClu
nadrazaja i njegovog minimalnog poveeanja preei na jednacinu
koja "kvantitet oseeaja povezuje sa odgovarajueim nadrazajem?
Citava psihofizika je u tom prelazu koji valja pazljivo prouciti.
Razlikovacemo vise trikova u operaciji kojom se sa We be-
rovih opita iii svakog drugog niza analognih opservacija da preei
na psihofizicki zakon kakav je Fechnerov. Nasu svest 0 poveca-
nju nadrazaja mozemo najpre posmatrati kao povecanje oseeaja
8; nazvacemo ga, dakle, 6 8 . Pretpostavljamo potom u principu
da su medu sobom jednaki svi oseeaji 6 8 koji odgovaraju naj-
manjem opazljivom poveeanju jednog nadrazaja. Tretiramo ih,
prema tome, kao kvantitete, a buduei da su ovi , s jedne strane ,
uvek jednaki , dok je, s druge strane, izmedu nadrazaja E i nje-
govog minimalnog poveeanja eksperimentom utvrClena izvesna
relacija 6 E = .P(E), konstantnost oseeaja 6 8 izrazava se ako
napisemo :
6E
6 8 = C - - - - , gde je C konstantan kvantitet. Mozemo, naj-
.P(E)
zad, da vrlo male razlike 6 8 i 6 E zamenimo beskonacno malim
razlikama d8 idE, iz cega ovoga puta proizilazi diferencijalna
dE
jednacina: d8 = C . Preostaje jos samo da se integri-
Ed E
8U dva clana da bi 5e dobila trazena relacija 1 : S = eso - -
f (E)
i, tako cemo s jednog proverenog zakona koji se ticao jedino
pojave oseeaja, preei na jedan neproverljiv zakon koji daje nje-
govu meru.
6E
1 U posebnom slucaju, kada se bezus lovno pr ihvata Weberov zakon - - =
E
E
const. . Integ rac ij a daje S = C log - - . buducl da je Q konstanta. To je
Q
Fechnerov - Iogari ta mski zakon-.
Ne ulazeci u dublju raspravu 0 toj ingenloznoj operaciji, po-

kazimo u nekoliko reei kako je Fechner uoeio pravu teskocu
problema, kako je pokusao da je savlada i u eemu je, po nasem
misljenju, greska njegovog rasudivanja.
Fechner je shvatio da se u psihologiju ne bi moglo uvesti
merenje, a da se u njoj prethodno ne definisu jednakot i sabi-
ranje dvaju jednostavnih stanja, na primer dvaju osecaja. S dru-
ge strane, ne vidi se odmah kako bi dva osecaja bila jednaka,
ukoliko nisu identiena. Razume se, u fizickom svetu jednakost
uopste nije sinonim identicnosti, posto se u njemu svaka poja-
va, svaki predmet javljaju pod dvostrukim vidom, jednim kvali-
tativnim, drugim ekstenzivnim: nista ne spreeava da zanemari-
mo prvi, pa onda ostaju samo elanovi koji se mogu neposredno
staviti jedan na drugi, te prema tome i poistovetiti. Te kvalita-
~ el~mente koj~ najpre uklanjamo iz s ol'asnjih redmeta
kako bismolflmogli meriti, upravo je element kOJi psihofizika
zadrzava i zeli izmeriti. I, uzalud bi ona htela da taj kvalitet 0
procenjuje prema nekom fizickom kvantitetu 0' koji se nalazi
ispod njega; jer, prethodno bi trebalo pokazati da je 0 funkcija
0', a to se moze uciniti samo ukoliko se kvalitet 0 najpre iz-
meri pomoeu nekog njegovog razlomka. Nista, znaci, ne bi precilo
da se osecaj toplote meri stepenom temperature; medutim, to
bi bila samo konvencija, a psihofizika se sastoji upravo u tome
da se odbacuje ta konvencija i da se ispituje kako osecaj toplo-
te varira kada varira temperatura. Ukratko, cini se da se za dva
razlicita oseeaja moze reei da su jednaka samo ukoliko nakon
eliminisanja njihove kvalitativne razlike ostaje neki identican
osnov; a s druge strane, pak, buduci da je ta kvantitativna raz-
lika sve sto osecamo, ne vidi se sta bi jos moglo postojati kada
bismo je eliminisali.
Originalnost Fechnerova je u tome sto nije smatrao da je
ta teskoca nesavladiva. Koristeci to sto osecaj varira u naglim
skokovima kada nadrazaj stalno raste, on se nije kolebao da raz-
like u osecajima oznaci istim imenom: to su, dOista, minimalne
razlike, posto svaka od njih odgovara najmanjem opazljivom po-
veeanJu spoljasnjeg nadrazaja. Prema tome, mozete zane mariti
nijansu iii specificni kvalitet tih uzastopnih razlika; ostaee jedan
zajednieki os nov prema kojem ce se one, na neki nacin, poisto-
vetiti: i jedne i druge su minimalne. Eto trazene definicije jedna-
kosti. Prirodno sledi definicija sabiranja. Jer, ako tretiramo kao
kvantitet razliku koju je svest uocila izmedu dvaju osecaja sto
se smenjuju duz neprestanog pojacavanja nadrazaja, ako prvi
nazovemo S a drugi S+:>S, moracemo svaki osecaj S posmatrati
kao sumu dobijenu sabiranjem minimalnih razlika kroz koje pro-
lazimo pre nego sto do nje dodemo. Preostace samo da upotre-
bimo tu dvostruku definiciju da bismo najpre utvrdili relaciju
izmedu razlika :>S i :>E, a potom, posredstvom diferencijala, iz-
medu dveju promenljivih. Matematieari, istina, ovde mogu pro-
testovati protiv prelaza sa razlike na diferencijal; psiholozi ce
PSIHOFIZIKA
33
se pitati ne varira Ii kvantitet .6.S kao i sam ose6aj S, umesto

da bude konstantan 24 : napokon, raspravlja6e se 0 pravom zna-
cenju jednom utvrdenog psihofizickog zakona. Medutim, samo
time sto se .6.S posmatra kao kvantitet a S kao zbir, prihvata se
osnovni postulat citave operacije.
Bas taj postulat nama se cini spornim, i cak jedva razumljl-
vim. Pretpostavite, recimo, da ja dozivljavam oseeaj S ida, ne-
prestano poveeavajuei nadrazaj, posle izvesnog vremena prlme-
tim to poveeanje. I, evo, obavesten sam 0 pove6anju uzroka: ali,
kakav odnos ustanoviti izmedu tog obavestenja i neke razlike?
Obavestenje se ovde, bez sumnje, sastoji u tome da je prvobitno
stanje S promenjeno; one je postalo S'; medutim, da bi prelaz
sa S na S' bio uporediv sa jed nom aritmetickom razlikom, tre-
balo bi da ja, tako reei, posedujem svest 0 intervalu izmedu S
i S' i da se moj senzibilitet dodavanjem necega uzdigne od S do
S'. Dajuei ime tom prelazu, nazivajuei ga .6S, vi ga ciniti naj-
pre realnoseu a potom kvantitetom. No, ne samo da ne biste
znali objasniti u kom smislu je taj prelaz kvantitet, vee eete, raz-
mislivsi 0 tome uvideti da on nije ni realnost; stvarna su samo
stanja SiS' kroz koja prolazimo. Da su SiS' brojevi, ja bih,
nema sumnje, mogao da dokazem realnost razllke S' - S, pa
i kada bi bili dati samo S' i S: broj S' - S, kojl je izvestan
zbir jedinica, tad a bi upravo predstavljao uzastopne trenutke sa-
biranja kojima se sa S prelazi na S'. Ali, ako su SiS' jedno-
stavna stanja, u cemu ee se sastojati interval koji ih razdvaja? I,
sta ee, onda, biti prelaz iz prvog stanja u drugo ako ne akt va-
seg misljenja, koji proizvoljno, i u prilog toj stvari, uzastopnost
dvaju stanja izjednacuje sa diferencijacijom dveju velicina?
IIi se vi drzite onoga sto yam svest daje, iii se sluzite kon-
vencionalnim nacinom predocavanja. U prvom slucaju, vi eete
izmedu SiS' naei razliku analognu razlici u nijansama duge,
a nikako interval velicine. U drugom slucaju, vi eete, ako zelite,
moei da uvedete simbol .6S, ali eete iz konvencije govoriti 0
aritmetickoj razlici, kao sto eete, takode iz konvencije, dati ose-
caj izjednacavati sa nekim zbirom. Najpronicljiviji Fechnerov kri-
ticar, g. Jules Tannery, u potpunosti je razjasnio ovo poslednje:
.. Reei ce se, na primer, da je neki osecaj od 50 stepeni izrazen
brojem diferencijalnih osecaja koji se smenjuju, od odsustva
osecaja do osecaja od 50 stepeni ... Ne vidim da tu postoji nesto
drugo osim definicije, legitimne koliko i proizvoljne,,25.
Ne cini nam se, ma sta se 0 njoj reklo, da je metoda sred-
njih graduacija izvela psihofiziku na neki novi put. Originalnost
g. Delboeufa je u tome sto je on izabrao pose ban slucaj gde iz-
gleda da svest daje za pravo Fechneru, a gde je sam zdrav ra-
zum psihofizicar. On se upitao ne pokazuju Ii nam se izvesni
osecaji odmah kao jednaki, mada su razliciti, i ne bi Ii se mo-
gla, uz njihovu pomoe, napraviti tabela osecaja koji su dva, tri,
cetiri puta veei jedni od drugih. Fechnerova greska, rekli smo,
'" U poslednje vreme pretpostavljalo se da je .6S proporclonalno S.
25 -Revue sclentlflque-. 13. marta I 24. aprile 1875.
bila je u tome sto je verovao u interval izmec1u dvaju uzastopnih

osecaja SIS', lako naprosto postoji prelaz od jednog do drugog,
a ne razlika u aritmetickom smislu reci. Ali, da dva clana izme-
au kojih se ostvaruje prelaz mogu biti data istovremeno, postojao
bi i kontrast osim prelaza, i mad a kontrast jos nije aritmeticka
razlika, on ima izvesnu slicnost s njom; dva clana koja poredimo
stoje jedan prema drugom kao dva broja pri oduzimanju. Pretpo
stavite sada da su ti osecaji iste prirode, i da smo, u nasem pro-
slom iskustvu, neprestano prisustvovali tako reci njihovom defi
leu, dok je fizicki nadrazaj neprekidno rastao: vise je nego ve-
rovatno da cemo staviti uzrok u posledicu, i da ce se ideja kon-
trasta stopiti s idejom aritmeticke razlike. Posto cemo, s druge
strane, zapazlti da se osecaj naglo menja dok je razvoj nadra-
zaja kontinuiran, mi cemo, bez sumnje, razmak izmeau dvaju da-
tih osecaja procenjivati prema grubo dobijenom broju tih naglih
skokova iii bar meauosecaja koji nam najcesce sluze kao be-
lezi. Sve u svemu, kontrast ce nam se pokazati kao razlika, na-
drazaj kao kvantitet, nagli skok kao element jednakosti; kombi-
nujuci zajedno ta tri cinioca, doci cemo do ideje jednakih kva-
litativnih razlika. A nigde ti uslovi nisu tako dobro ostvareni kao
kad nam se povrsine iste boje, vise iii manje osvetljene, pokazu
ju istovremeno. Ne sarno da tu postoji kontrast izmeau analog-
nih osecaja, vee ti osecaji odgovaraju jed nom uzroku ciji nam
sa uticaj uvek cinio usko povezan sa njegovom udaljenoscu; a
posto ta udaljenost moze kontinuirano varirati, morali smo pri-
metiti, u nasem proslom iskustvu, neizmerno mnostvo nijansi ose-
caja koje se smenjuju duz neprekidnog povecana uzroka. Moci
cemo, dakle, reci da nam kontrast jednog sivog tona sa nekim
drugim, na primer, izgleda skoro jednak kontrastu tog drugog
tona sa nekim trecim; pa, ako dva jednaka osecaja definisemo
tako sto kazemo da su to osecaji koje manje iii vise zbrkano
rasuaivanje tumaci kao takva, stici cemo, u stvari, do zakona
kakav je onaj koji predlaze g. Delboeuf. Ali, ne sme se zaboraviti
da je svest prosla kroz iste posredne clanove kao i psihofizicar,
i da njen sud ovde vredi koliko I psihofizika: to je simbolicka in-
terpretacija kvaliteta kvantitetom, vise iii manje gruba procena
broja osecaja koji bi se mogli umetnuti izmeau dva data ose-
caja. Nije dakle, kao sto se misli, tako velika razlika izmeau me
tode minimalnih modifikacija i metode srednjih graduacija, iz-
meau Fechnerove psihofizike i psihofizike g. Delboeufa. Prva
vodi jed nom konvencionalnom merenju osecaja: druga se po-
ziva na zdrav razum u posebnim slucajevima gde ovaj prihvata
analognu konvenciju. Ukratko, svaka psihofizika je samim svojim
poreklom osuaena na circulus vitiosus, jer je teorijski postulat
na kojem se osniva osuauje na eksperimentalno proveravanje, a
ona moze biti eksperimentalno proverena sarno ako se najpre
prihvati njen postulat. Jo znaci da nema dodirne tacke izmed!L.
" neproteznog i proteznog, izmedu. kvaliteta i kvantiteta. Jedno se
moze objasnjavati drugim, jed no .izdizati u ekvivalent drugog; a!1...
lNTENZ1TT 1 MNOGOSTRUKOST
35
pre iii kasnije, u pocetku iii na kraju , morace se priznati konven-

cionalan karakter tog izjednacavanj~
Psihofizika je, pravo govoreci, sarno precizno formulisala i
do krajnjih konsekvehci izvela jednu koncepciju uobicajenu za
zdrav razum. Kako mi radije govorimo nego sto mislimo, kako,
takode, spoljasnji objekti, zajednicki za sve, za nas imaju vecu
vazno no sub'ektivna stan'a kroz koja prolazimo, sasvim je u
nasem interesu.J!a objektiviziramo fa stanja, uvodeci u njih, u
najvecoj mogucoj meri, predstavu njihovog spoljasnjeg uzroka.
I sto se vise nase znanje prosiruje, mi sve vise uocavamo eksten-
zivno iza intenzivnog i kvantiteta iza kvaliteta, a uz to sve vise
tezimo da prvo stavimo u drugo, i da nase. osecaje tretiramo kao
velicine!.-. Fizika, cija je uloga upravo u tome da podvrgne racu-
nanju spoljasnji uzrok nasih unutrasnjih stanja, bavi se njima sto
je moguce manje: bez prestanka i hotimice ona ih brka s njiho-
vim uzrokom. Ona, dakle, u tome podstice, i cak preuvelicava,
iluziju zdravog razuma. Morao je neizbezno doci cas da nauka,
naviknuta da brka kvalitet s kvantitetom , j osecaj sa nadraZajem,
pokusa da izmeri jedno kao sto meri drugo: to je bio predmet
psihofizike. Na taj odvazan pokusaj Fechnera su podstakli sami
njegovi protivnici, filozofi koji govore 0 intenzivnim velicinama,
istovremeno izjavljujuci da se psihicka stanja opiru merenju.
Ako se, zaista, dopusta da jedan osecaj moze biti jaci nego neki
drugi, i da ta nejednakost pociva u samim osecajima,~sno
od svake asocijacijeide '~, od svakog vise iii man'e svesno I!.Q:..
~rostora, onda je prirOdno da se ispituje koli-
ko prvi osecaj premasuje drugi, i da se utvrduje kvantitativni od-
nos izmeau njihovih intenziteta. A nicemu ne sluzi ako se od-
govara, kao sto to cesto cine protivnici psihofizike, da svako me-
renje pretpostavlja superpoziciju, i da nema razloga da se ispi- It
tuje numericki odnos izmeau intenziteta koji nisu stvari sto se
mogu staviti jedna na drugu. Jer, u tom slucaju, trebace objas-
niti zasto se za jedan osecaj kaze da je intenzivniji od nekog
drugog osecaja, i kako se mogu nazvati vecim iii manjim stvari
koje - upravo smo to ustanovili - meau sobom uopste ne do-
pustaju odnose 5tO sadr-' i ono a sto je sadrzano. Ako
mi, da bismo presekli svako takvo pitanje, razlikujemo ve vrste
kvantiteta, jedan intenzivan koji sadrzi sarno najvise i najmanje,
drugi ekstenzivan koji podleze merenju, skoro da dajemo za pra-
vo Fechneru i psihofizicarima. Jer, cim se prizna da jedna stvar
moze da se povecava i smanjuje, prirodno je, cini se, da se ispi-
tuje koliko se ona smanjuje a koliko povecava. A iz toga sto
takvo merenje ne izgleda direktno moguce ne sledi da nauka
ne moze uspeti nekim indirektnim postupkom, bilo integrisanjem
beskonacno malih elemenata, kako predlaze Fechner, bilo na neki
drugi zaobilazan nacin. IIi je, dakle, osecaj cist kvalitet, iii ga pak,
ako je velicina, treba pokusati izmeriti. )
Oa ukratko rezimiramo, kazacemo da se pojam intenziteta
javlja pod(dvostrukim vid~vec prema tome da II proucavamo
C
stanja svesti reprezentativna u odnosu na neki spoljasnji uzrok --
ill ona koja su dovoljna sama sebi. U prvom slucaju, opazaj in-
tenziteta sastojl se u Izvesnom procenjivanju velicine uzroka iz-
vesnim kvalitetom posledice: to je, kako bi rekli ~kotlanaani,
stecen opazaj. U drugom slucaju, intenzitetom nazlvamo vise iii
manje znatno mnostvo jednostavnih psihiekih cinjenica kOje ra-
zablremo u krilu osnovnog stanja: to vise nije steeeni, vee zbr-
kani opazaj. Uostalom, ta dva smisla reei najeesce se prozimaju,
jer su jednostavnije clnjenlce, obuhvacene nekom emocijom iii
naporom, obicno reprezentativne, i jer vecina reprezentativnih
stanja, buduci istovremeno afektivna, sadrzavaju i sama mnos
tvo elementarnih psihickih cinjenica. Ideja i~tenziteta nalazi se,
dakle, u spojistu dvaju tokova, od kojlh nam" jedan izvana donosi
ideju,ekstenzivne velicine, doJ('Jdrugi, istrazujucl u dubinama sve-
sti, Iznosi na povrsinu sliku .unutrasnje mnogostrukosti. Ostaje
da se sazna u cemu se sastoji ta poslednja slika, polstovecuje
Ii se ona sa slikom broja iii se od nje radikalno razlikuje. U sle-
decem poglavlju necemo vise razmatrati stanja svesti nezavisno
jedna od druglh, vec u njihovo] konkretno] mnogostrukostl, uko-
liko se razvijaju u cistom trajanju. I, kao sto smo se pitali sta
bi bio intenzitet jednog reprezentativnog osecaja da u njega ne
uvodimo ideju njegova uzroka, tako cemo sada morati da istra-
zimo sta se zbiva sa mnogostrukoscu nasih unutrasnjih stanja .
kakav oblik uzima trajanje, kada zanemarimo prostor u kO'em
se one razvija. Ovo drugo pitanje je jos vaznije od prvog. Jer,
da sa brkanje Kvaliteta sa kvantitetom ogranieava na svaku ci-
njenicu svesti posebno, one bi, kao sto smo videli, stvorilo pre
nejasnoce nego probleme. Meautim, zahvatajuci niz nasih psiho-
loskih stanja, uvodeci prostor u nase poimanje trajanja, ona u
samom njihovom izvoru izopacuje nase predstave 0 spoliasnjqL
~njoj promeni, 0 kretanju i 0 slobodi. Otud sofizmi
elejske skole, otuda problem slobodne volje. Insistiracemo vise
na ovom drugom; ali, umesto da pokusamo odgovoriti na pitanje,
mi cemo pokazati iluziju kojoj podlezu oni sto ga postavljaju.

O Neposrednim Činjenicama Svesti - Prvo Poglavlje PDF

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

O Neposrednim Činjenicama Svesti - Prvo Poglavlje PDF

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Obicno se dopusta da se stanje svesti, oseeaji, oseeanja,

strasti, napori, mogu poveeavati i smanjivati; neki eak tvrde da

Razlikovati, kao sto se obicno cini , dve vrste kvantiteta ,

prilici, sadasnje stanje naseg ja uporedujemo s nekim prethod-

buduenosti, i zato vise drazi nalazimo u nadi nego u posedova-

12 o INTENZITETU PSIHOLOSKIH STANJA

nam da jos sigurnije predvidimo pokrete umetnika, ritam i takt

utvrdenih tacaka i pridobijajuci nas tako snazno da ce eak I sa-

umetnickog dela ne meri se toliko prema snazi kojom nas pri-

Necemo iei dalje u analizu. Psihicka stanja ciji smo intenzi-

i ne mrdnete prstom, ako ne napregnete ni jedan mlsic na ruci,

dO tada ste mislili da imate posla sa 'edinstvenim stan'em sve-

pazio taj sasvim poseban osecaj tenzije i kontrakcije koze na

8 -The Expression of the Emotlons-, 1. Izdanje, 1872, srr. 74.

vam je stalo do toga da to zovete emocijom, necete joj moci l!L

ske reakcije i drugih mogucih pokreta. Intenzite afektivnih ose

da im vi ne pridruzujete vise iii manje protezne, vise iii manje

iii po nemoei kojom nas pogada. Tane ispaljeno iz topa na nase

lokalizovali progresivni nap~r desne ruke koja je probada. Tako

kako visoke note stvaraju efekte rezonancije u glavi. a niske u

osecajem povecanja. Say spor je oko toga, jer bi u prvom slu-

slicnu promenu u izgledu neke bele povrsine kada se osvetlje-

Predmet psihofizicara je sasvim drukciji: sam svetl08nl 08e-

No, ako se prihvati to sto smo rekli 0 svetlosnim intenzite-

titet nadrazaja koji treba pridodati prvome da bi svest uocila

Ne ulazeci u dublju raspravu 0 toj ingenloznoj operaciji, po-

se pitati ne varira Ii kvantitet .6.S kao i sam ose6aj S, umesto

bila je u tome sto je verovao u interval izmec1u dvaju uzastopnih

pre iii kasnije, u pocetku iii na kraju , morace se priznati konven-

You might also like