pOGLAVLJE III

o ONOME STO OOVEK ]MA

Velik:i uCitel' sveee Epikwr pravilno i kras.n~) je po-

delia Ij'Udske poJbrebe na tri klase. Kao prvO'V'prirod-
ne i noophodne patrebe: to S'U one koje, ukohkO' se
ne zadovolje, prilainjavaju boI. ,F,rema tome, ovde
spadaju sarnO' victus et amictus42 One se lako mO'gu
zadovolji ti. Kao drrugo,2)prri1I'Oidne, aili. ne neQphodne
pot!1ebe: to je potreba za zadovolj'enjem polnog na-
gona, mada Epliku.r ne iSkaruje to 'U tumaoenju DiO'-
gena Laerti:ja (ikako ja :UOlpste fOrnl'UliSem ovcle nj e-
govo ucenje u nesto si:sltematizovanom dbUku). Za-
dovolj:i:hl ovu po1Jr>ebu vee je tez,e. Kao tTeeeJ)n:i pri-
Toone, ni neophodne powebe: to sou potrebe luksuza,
!l'aSkosnosti, velieamstvenosti i sjaja; one nemaju g,ra-
nice i njd'h j,e teSko zadO'volj~trl. (v:irl. Diogen Laootije,
knj1ga X, str. 27, 149 a 127. - C1c. de fin. 1, 13).
TeSko je, ako ne i nemogu6e, ustanov1ti g.ranice
nasih razumnih relja u ipOgledu 1movine. J er zadO'-
voilj,e nje svalrog ooveka u OVOID pogledu zavisi ne od
aiplSO,l u,t ne, vee od Ciisto relativne vemlCine, naime ad
odnooo jJzmedu njegovih zahteva i njegovog imetka:
s;toga ovaj poslednji, U2)eto same po selbi, tako je li-
sen zna6enja, kai() broj:iIteil.j irazlomka bez imeniolca.
Covoeku ne nedostaju ()lIla dolbra na koja mu nikada
nije paJo na lp amet da .pr~enduje, pa je i bez .njih
poitpuno zadovo.ljan. Drrugi. se patk, koji ::ima sto puta
vi's e od njega, 05eOO nesre6nim jer mu j'e uskra,6 eno
one na ,s ta je u&nerio s'Voje Zelje. Svako ima i u tom
pogledu svoj hornzo.nt koji oIbu'hvata one sto je za
njega, moroa, dootimo: ;toHko se prootiru njegovi
<2 fuana i ode6a.

47
zah'tev'i. Karla mu LSe neki dbjekt, koji se nalazi u tim
granlicama, predstavi u takvom V'idu da moze da se
nada njegovom dos.11ignueu, onda se on OSea SlI'ec-
nim; napro11iv, nesreean je kada ga nas'tale teskoee
}iSavaju ta'k ve moguenooti. Ono sto se nalazi izvan
tog vidok,ruga ne deluje UOipste .na njega. ~bog toga
ogromn'e imovine bogatih ne uznemiravaju siroma-
ha, a IS dI"Utge strane, ibogat, ako se ne isp'U!Ile njego-
vi planoV'i, lIlenalaziJI ' u :runo m v ,

,Eoseduje. (Bogatstvo je Slheno morskoj vodi: Sto je

wse ooViek ;p~je, to viSe poSitaje zedan. Isto vam i za
slavu.) - Posle gub:iJtka bogatstva, i1i b1agostanja,
Cim se prebo'li prvi bol, u na.s!lll uohilC ajenom rras-
poloze.nju ne prrimeeuje se neka vclika razlTika u 00-
noou na predailnje; to se dogada 2JOOg toga sto, po-
sto je sudbina smanjiJa falktorr naSe im'Ovine, mi sami
u istoj merri smanjujemo d. fakitor svojih zahteva. A
Ita operadja pI1etdstavlja ono najholnij,e kOO nekog
nesreCnog slueaja: cim se OIl1a zawSi, 001 se sve vi~
smi,I1Uje, i na maju SIe vise uopSte ne ooeea: rana je
za,c eljena. Naprotiv, kod s:veenog sluCaja opruga na-
Sih trazenja se odmotava i ona rrastu: u tome lezi
radO'St. Alii i ona ne traje duze nego dok se operaci-
ja potpuno ne zaVlrSi: pr1i:V'ilkavamo se na poveeanu
merru naSih zahiteva i ,ra'V1loousno se OOnos.:imo pre-
rna OidgovarnjuCe poveeanoj imovilIl'i. To je vee re-
ceno na ovom mesrtm kod Homerra ~Od. XVIII, 130-
137), CijTi zaVTootak glasi:
TOLO~ yap voo~ e:anv e:mX'&OVLWV avo-pw7tWV,
OLOV e:q:>' 1JtJ.CXP cxyeL 7tcx"O)p cxvl)pwv Te, &e:wv Te. 4a

Izvor naseg nezadovoljstva lezi u nasim stalno po-

navljalliim poJruSajdma da poveeamo faktorr zahteva,
ne pomeraju6i pri tom dr,ugi falktor, koji to spr8Cava.
Gledajuci na tako sirrotmalSno hire, koje se sasto-
ji od po~a, kao Isto jre Covek, ne tre'ba se 'Cmditi
sto se bogatstvo Bve vtiJSe i otvoll"enri.je uZirva, pa cak
Ii oIboZava VliSe od svega ootaJ.Qg, i sto se le ak iv-last
ce~ sarno Ikao put ka lOOgatstvu; nije 'Cmdno ni to

43 Jer takvo ce lb iti raspolozenje Ijudti koji zive na

zemlji, kakvo im na taj dan daje otac i smmnih i bogova.

48
sto rOOi iproitta ljudi Zrltvuju iJli. zanemaruj u sve os-
talo, kao si.o to, na primer, IrOO,e profesori filosofije
sa fiJosOlfijom. - Ljudiroa s'e iSesto p'J:1ebaeuje da su
nji'hove l2'elje uglavnom rusmerene ip rema rnoveu, koji
vole vise 00 sVlega drugog. Na;ravno, pViJrodno je, Cak
i nei:zJbemo, da ",e voN ono sto je, slieno neumornom
Proi!eju, ill lSVakom trenuli:ku spremno da se pretvori
u rna ikojipr,e drnet na'S!i.h !pII'om,e nljivih ibelja ~ naj-
razno'V1rsnijdh pOltOOba. Naime, svako dTUgO dobro
moZJe da zadovolji samo jednu zelju, jednu po,trebu:
hrana je dobra sarno za gladnog, vino za zdravog,
16k za 'bolesnog, krzno iZa zimu, zene za rnlade, ttd.
Prema tome, sva ona su sarno <xy<xi)oc "poc:; ".L, tj.
sarno Ir eki,bivna dobra. Jed.ino }e novae apsolwtno dob-
ro: ':l.aJoo Soto ne odgovara sarno jednoj portJr,eOO in con-
creto, vee potrebi uOpSte, in abstracto.
Na ostqjeci imetak Ur'ba glooati kao na 00-
bramibeni IZlid Old mnogih mogueih nevoilja i nesreca,
a ll1e kao na dozvolu ili Cak obave~u da ",'e kupe Slebi
zadovoljstva SVieta. - Ljudi, koji svojim poreklom
ne lI'alSlpolaZu ntiJkaikvim imetlmm, ali Ikojima su na
laaju njihOlVi ltalenti, rna koje vrste bili, plI'uziN rno-
guenoot da 'zarOOe rrnnogo, slkoro uvek poCinju cia
udbra'Zavaju da je rnjihov talenJt neprikO\SlI1oveni ka-
pi,tal, a doib.iJt 00 njega karna,ta. Zbog toga rusta i ne
stavljajru na s't ranu 00 svog pirihoda kako fbi sakupi-
.li .za sebe ",11;alnti. kap1tal, v'e e Urose toliko kOiliko zara-
duju. A,li posle toga oni naj'c esee padaju u siromas-
tvo, jeT se njihovi prihodi prekidaju i,lJi. pres1taju, po-
sto im je sam ,tailenat iislCI1pljen, jer je 000 iprolaznog
kalI'aikrt:era, kao Sto Ito, llIa primer, biva sa slkoro ",vim
liikovnljrn umetnostilma, iJi 2lbog toga sto LS'e more po-
javtlii sarno pri powbnim uslovima i o'komootilllla,
koji u jednom CaS'll prestaju da postoje. Zanatl~je
rnogu jos uvek da Ipostupaju na taj na'mn, jer se spo-
soibnosti 'za njihov !rOO ne gulbe lalko, a 'i pomoCnici
majs.tora in mogu zamenlilti, vee i Z8Jto soo \SIU rnjiho-
vi proizvOOi predrneti 'PlI'Ve potlI'ebe, tako da ee oni
uvek naCi LSebi. produ, zoog cega je taCna poslovica:
Zanat je 2l1atan. Ali ne stoje tako stvalI'i sa umet-
n]oirna i virtuosima svake vlfste. Zato se oni i ISkup-
4 0 tivotnoj mudrosti 49
lje pila,e aju. Ald. 'llpravo :z;oog toga ono rSto ZaJl'ade tre-
ba da postanoe njihov kap!iJtal, sto IQni, medutim, dr-
sko SJrlaitraju ;to kao sam'll kamatu i ,zaJto srljaju u
propaSit. - Nasuprot tome, ,l judi koji su dQbili ime-
tak III naSllede, u bajnjoj lrlniji znaju odmah i sa-
svim taCno sta je kapital a Sta su 'kamaite. I veCina
se za to stara da ga sigll'rnQ :1nv'estiJra, da ga nika!ko ne
d:iJra, pa, ako je mogu6e da odvoji na stranu naj-
maJnj,e osmi deo karmata kalko bi billa !pTiJpTavna na
mogu6e budU'ce zastoje. Zbog .toga ,l judi u veCini
sluea.jeva uspvaju da saeuvaju svoje blagOSltanje.
- Ovo .r azrmisljanje Ine moZe se primeniti na trgov-
ce: j,e r njima novae sluzi lkao sredstvo za dalju za-
rOOu, III ne~u ruku .k:ao ZaJnaJ1:JSko orrude; 'z ato se oni
staraju da .sacU'vaju i poveeaju svoj ime'tak cak i ka-
da SlU ga potpuno samli. stekli. gto Zlbog toga uri u j,e d-
nom stalefu ibQga.1:JS!f;vo ne predstJavlja tako prirodnu
poja kaQ u ovom.
UQP&1le uzev, vaz,i kaQ ,pravilo da onu, Ikoji su bili
u p111llliC!i oa imaju posla sa S/tva:r:nom n'U'Zdom i ne-
maiSlbinom Itoga 5e ll1eUiporedivo manje plaSe, 'i za to
S'U sklon'iji. Irasipmstvu od .ljudi kQji su 0 tome sam~
Culi. U 'One prv,e spadaju svi koje j,e srecan sluCaj
iIi \poseban ,t alent, Slvejedno ikoji, dovoljno 'brzo do-
vee iz siromaJstva ,u blagootanje, a drugi su, ,paik, oni
koji su ,rodenJi i ostali da ziv,e u iwb'illju. Ovi posled-
njJ omano vise misole na budlllCnoot i zato su ekono-
mitCnijli od ,p;rv.ih. lI z toga hi &e moglo zakljuciti da
nIUZda nlije .tako losa srtvar kako se cini izdaleka.
Ipak, stva'Iil1.i ;ra.zlog pomenurte railike vise je u to-
me ~ .ooveku, kQji je od rodenja oklr uzen bogat -
stvorm, Qno pT'oosrtavlja nesto neop'hodno, kao ele-
ment jedi!I1o rmoguceg zivota, Ij(sto 'kao vazduh; zato
ga on Cuva kao svoj ZlivOit i, otuda, najeesce o~ri
va Ijubav pr.ema XOOill, srrno1ir.enost i S1JedljivQst. Na-
suprot ,tom'e, Qnorm kome j<e ad rrodenja silI'omastvo
tbila sudlbina, ill njemu vidi pr:i.rooll1o stanje, a u kas-
nije dopalom 'boga'flstvu - nesto i~liSno, podOibno sarno
za uzivaJnje i rasllipniMvo; ukQlilko Qno iSOe~ne, co-
vek ,6e, kao i .ranije, zlaziltJi na koraj i bez njega, jos
i liSen jedne hrige. Najzad 6e biti kako SekiSpiJr kaze:

50
The adage ,m ust be verified,
That beggars mounted run their horse to death.
(lzreka mora da se proveri, da je prosjak uzj,aha vs~
gonio svog konja do smrti.)
,Henri VI, oeo 3, cin 1.

Uz to treba dodati jOs, naravno, i to da takv;i Ijudi

ne ,to~iaco u gJavi koHlko u STeu oseeaju evrM,o i pre-
komerno poverenje delom oU Studbinu, delom u sop-
stvene snag,e, koje s;u ih vee izbavile 1Z nevolj,e i
silI'omamva, pa se Sitoga oni ne ose6aju lis.enU mI'itvila,
kako to nepr>estarno biva ,s a omma 'koji SIll Todeni u
bogatsltvu, 'kao hez dna, vee misle da se dodiT'l1lUvs'i
dno opet izdizu na v.rh. - Ovfum ,ljuds:kim svojsrtvom
objasnjava se, takode, to zbog cega z'e n,e , 'koje su 'l'a-
nije bile S'Wote devojke, veoma cesto mnogo zahteva-
ju 'i postaj'U rasriJpn'i je od onih koje StU sa sdbom do-
nele Ibogat mjraz; oogate devoj'ke u ve6ini slueaje-
va ne donos,e sa whom sarmo limetak vee i, 'U porre-
denju sa s:iIrorn.aSnim, mnogo veee nas.tojanj-e cia ga
i saeuvaju. Onaj koji :leE da twdi obraltno, taj ce
naei aultoritartivnog saVieznika u AriosJtu, 'U njegovoj
prvoj sa.tir.i ; rnarprortliv, mog m.isljenja je i dr Dzon-
son: A woman fo fortune being used to the handl-
ing of money, spends it .1udiciously: but a woman
who gets the command of money for the first time
upon her marriage, has such a gust in spending it,
that she throws it away with great profusion (Bos-
weLl: Life of Johnson, ann. 1776, aetat. 67, u izdanju
1z 1821. u 5 tomQva. Tom IU, str. 199)44. U svatkom
sluCaj'U, sav'etovao bih onome koji reli da se o2Jeni
sirornaSrnom devoj'kom cia joj oporukom ne ostavi
kapital, vee da joj olStaVii samo rentu, i cia se poseb-
no :pobrine za to da imeta'k dece ne dospe u njene
rutk!e .
.. Imu6na zena, koja je naviiknuta da rukuje novcern,
trosice ga promiSljeno: ali rena koja je posle udaje prvi
put poeeJa da l13Spolaze novcem, ima takav uZi,t ak 'U nje-
govorn trosenju da ,g a baea uz veIiku rasilpnost (Dzems
Bosvel : Zivot Sam;uela Dionsona) .

51
 Mi.sliJm da :nJiJpoISto nije noooSltojno moga pera
sto preporU'Oujem owe da S povooe :racuna 0 ocu-
vanju steeene i nasledene imovine. Jer neprocenjena
prednost je <Xl samog poca1Jka raspolaga'ti takvim
sredlsitvima, da hi Covek mogao, rnakar sam d. bez po-
rodli.'ce, uddbno ziveti u stvarnoj nezavilSnosti, tj.
bez po1trebe cia radi : j1er to znaCi biti. osloboden i
~:zJbeden od nuZde i nevolje koje pra:te Cov,e cji zi-
vat, It j. osloboditi se od sv,e opsteg kuluka, te pr.iJroone
sud'bine smntnih. Sarno uz takvu Ib1agonaklonoSit sud-
bine rCovek se :rada stvarno sloibodan: jer sarno je
takoCo'V'ek sui juris, goopodar svog V'Ilemena i svo-
jih snaga, Ii ima prava da sva:ko jultro kaze: Dan je
moj. Upravo ~bog ;toga je oiZII1du onih koji imaj u
reI1Jtu hiljadJu :talira i onlih Cija je ;ren.ta sto hill jada
.taMra lI'azlrlka beslronaeno manja nego irzmedu prvih oi.
onih koji nemaju nliSta. AlIi veeu wednoSit nasledeni
imetak dobija onda kada :pIli.padne cOVieiku 'lcoji je
obdaren duhovn:im snagama v:~seg recla, koji tezi za
pvegnuCima sto se ne sJa'Zu sa. za:radOilll: jer u tom
slU'eaju nj1ega je srudlblim.a dvoSItruko ,o bda'riJa i moZe
da 2llvi za svoj genije ; a Covecanstvu Ce on svoj dug
oduz:irtJi. Sltookuko tako Sto Ce mu Ipruziti ono 8to ne
moZe dati ndko drugi, njegova dela ee posluzi,t i za
ddbro &vih Ijud!i, pa ce im eak sluZiti i na east. Dru-
gi ee, koji se nala:oe ill tako ipriv:d.legovanom poloza-
ju, Ojpet zasl;uZiti ltaj poloZaj svoj'i m fiJantrop-
sIk:im pregnuCima za Coveeal!1JStvo. Ko 'Pak lI1ista
00 toga me Cini, maikar sarno do odrederne me-
Te illi pokuJSaja ra'<ii, Iko, talkode, ne radi na os-
noVll101ID i:OUlOavaln ju nreke nautke kako bi u 'kII'aj-
njoj linijd. stekao mogucnost da doprinese njenom
razvoju - takav Covek je, ako poseduje nasledeni
limetak, p:rosto-naprosto badavadZija i zasluzuje tpre-
zr enje. On, uz to, neee biti s.reean: jer osloboden ad
nuide, on dOSlpeva u ruke S'Uprotne krajnosti Ijud-
ske Ibede, u dos.adu, koja ga tako mU'ci da bi bio
mnogo &1'~Cniji kada hi ga nuzda nagnaJa da radio
Ali upravo ova dosada ce ga lako dovesti do eks,tlI'a-
va'garntnosti., koje mu onda oduzimaju pr!iJJll!uCstvo
materija,Lne obe21bedenoobi, cega j'e on i 'bio nedo-

52
stojan. Zaista, mnogi Ijudi U1poznaJi &U se S oskudi-
COlIn sarno zato .gto su novae, kada su ga imali, Uro-
Sd.li da bi, malkar i za trenUitak, iSebi ubla7lili dosadu
koja d.h je rpnimkala.
Sasvtim drugaCije stoji SltvaT kada se ima u vi-
du posti:zanje ;uspeha u dTZavnOj sluroi, gde se u
tom cilju ,t reba potruditi za naklonoot, prijatelje,
v-e2le, Ikako bi se pomoCu nj1h napredovalo od stup-
In ja do sUupnja, mo Zda cane 'i do najvilSih .polloZaja:
ovde j,e, nairne, eak boJ}e lpojavtirni se hez ikakvih
sredstava na svetu. POSIbno C ~ onoga, koji nije
plemitClrog porekla, vee je OIbdaren nekim talentom,
to Mo je pravi ubogti. davo, pred5tavJ.jati swam'll
prednost i prepoouku. Jer ono Srt;o se v:iSe od svega
tralm i volii., Calk i u .dbienom razgovoru, a joS vise u
sluzbi, to je w ,e riornoot drugih. AH ilpak, ubogi da-
vo je sarno, kako S ,t o ovde zahteva, rpro.z.et u'bede-
njem u svoju savdenu, dub oIlru , ne.sumnjli'VU i sve-
stranu inferiornoot i u svoju potpunu bezna'e ajnost
ii nistavnost. Zato 5e sarno on [cl.anja dovdljno ,cesto
i dugo, i sarno njegova lclanjanja dootiZu ipunih 90 :
samo on gQtovo sve Itr sa osmehom; sarno on pri-
znaje potpunu beZlIiaeajlllost zasluga; samo on,
gromkim glarom iIi eak u veNkoj ,s tampi, veliea kao
retn'e k-d'e la knji~evne murdatrluke svojlih pTetpootav-
Ijenih iN uopste U1tireajnih ,l iea; samo on ume da mo-
Ijaka: sarno on, prema ,tome, hlagowemeno u mla-
dostJi moze da pOlsta'l1e Cak i epopt45 one s~ivene is-
tine koju nam Gete otikJrliva u re6ma:

U eber's Niedertriichtige
Niemand sich bekZage:
Denn es ist das Miichtige,
Was man dir auch sage.46
(Zapadno-istocni divan)

45 Cuvar (grClm) .
.. lNeka se ndko .De fuM na niskost: jer ona je rno6na,
rna sta da "bi kazu.

53
Nasuprot tome, onaj koji od sarrnog .poeetka raspola-
ze materija,l nim sredstvima najoesce 6e se uzjoguni-
11i: on je naVliknu,t da hoda tete levee, nije upoznao
sve one umetnosti; upTko.s tome, moroa, jos V'eliea
neke ta1ente od kojlih bi neSto malo, nasuprot me-
diocre et rampant, morae da razume; na kraju, on
je, ;razume se, u sta'llju da p;rimeiJi inferiornost svo-
jih pretpostavljenih; ako i povrh toga sV'ega dode
do indignioota, oooa 6e se uzjoguniti iill oprasnuti. Ti-
me ne6e uznap;redovati: napro11iv, moze doci, n a k'r a-
ju krajeva, do toga da Oov'e k zajedno sa drsldm Vol-
terom kaze: nous n'avons que deux jours a vivre: ce
n'est pas la peine de les passer a ramper so us des
coquins meprisables:-ri - na Zalost, uzg;red receno
ovaj coquin meprisable je 'predilkat na koji u sveiu
pI1i.&taje davoi1skJi mnogo subjekata. Na taj naein,
O'crgledno, juvenilski Sltih:

Haud facile emergunt, quorum virtutibus obstat

Res angusta domi,48

odgova'r a vise Imnije;ri talena ta negoli zivotnom tok:.u

svetSkih Ij'lldi.
U one sto covek ima nisam ;raeunao Zenu :i de-
cu; jer, naproiliv, o.ni imaj'll njega. Radij,e se tu mo-
gu ubroj:iJti ,prtijatelji: i ovde, svakalko, onaj koji po-
seduje u Tavnoj meri trlba da bude svojina drug.rh.

47 lmamo sarno dva dana zivota: nema smisla da ih

poovedemo ,puzajuOi pred huljama vrednim prezira .
.. TeSko se iSti.Cll oni oijim vdinama smeta teza!k ma-
terdjalni poloZaj u kuru.

54