ARHITEKTURA

1. KARAKTERISTIKE I MODELI PRE-URBANIZMA

Postoje dva modela preurbanizma:progresistiki i kulturalistiki.

Prog. model: ovaj model se moe odrediti polazei od razliitih dela kao to su: Ovenova,
Furijeova ili Prudonova ili Riardsonova. Svi ti autori imaju jednu zajedniku crtu, istu
koncepciju oveka i njegovog razuma koja predstavlja okosnicu njihovih predloga u vezi sa
gradom i koja te predloge odreuje. Oni svoju kritiku velikog industrijskog grada zasnivaju
na skandalu kao to je otueni pojedinac. Kada sebi postavljaju za cilj potpunog oveka, to
ine u ime koncepcije oveka pojedinca, kao tipa nezavisnog od svih sluajnosti.
Racionalizam nauka i tehnika treba da nas dovedu do razreenja problema to ih pred nas
postavlja odnos ljudi prema svetu i prema drugim ljudima. Ove ideoloke premise nam
dozvoljavaju da model nazovemo progresistikim. Prostor je po ovom modelu otvoren,
probijen prazninama i zelenilom. Tako zahteva higijena. Kako kae Riardson u svom delu
Higijena , grad sa najmanjim moguim koeficijentom smrtnosti. Zelenilo posebno prua
okvir za vreme dokolice posveeno batovanstvu. Vazduh, svetlost i voda moraju biti svima
podjednako raspodeljeni. To je simbol napretka. Prostor grada je podeljen saglasno analizi
ovekovih funkcija. Strogim razvrstavanjem mesta se namenjuju jedna stanovanju, druga
radu, trea kulturi i etvrta dokolici. Ova funkcionalna logika treba odmah da upadne u oi i
da zadovolji posmatraa. Progresistiki grad odbacuje celokupno umetniko naslee prolosti
da bi se potinilo iskljuivo zakonima prirodne geometrije. Meu razliitim prototipovima
zgrada, standardni stan zauzima znaajno mesto. Zadatak arhitekte nije vie izgradnja
umeza za proletera, kue za graanina ili vile za zelenaa. Njegov zadatak je izgradnja
dvorca u kojem treba da stanuje ovek. Prudon potvruje da prva stvar o kojoj se treba
brinuti je stanovanje. Progresistiki model predlae rasprsnuti usitnjeni poredak ili u veini
sluajeva mogue je gradske etvrti ili komune postavljati jedne uz druge. Razliiti oblici
progresistikog modela se pokazuju upravo kao sistemi prisile i ograniavanja. U njima se
prinuda vri krutou unapred odreenog prostornog okvira.

Kulturalistiki model-ocrtava se u delima Raskina i Vilijama Morisa, a krajem 19.veka ga

ponovo susreemo kod Hauarda, oca vrtnog grada. Za ovaj model je karakteristino to da
polazna taka njegova kritike nije poloaj pojedinca, ve poloaj grupacije, tj. grada. Unutar
grada pojedinac vie nije jedinka koja se moe zameniti kao to je u ovom prvom modelu,
naprotiv, ovde svaki lan predstavlja nezamenljiv element. Kritika na kojoj se zasniva ovaj
model je, dakle, u samom korenu nostalgina. Kljuna ideoloka postavka ovog modela je
koncept kulture. U ovom modelu se prevaga materijalnim potreba gubi pred duhovnim
potrebama. Tu e se gradski prostor organizovati prema ne ba strogim odreenim
obrascima. Ovaj grad je tano uokviren odreenim granicama nasuprot aglomeraciji
progresistikog modela. Kod Raskina i Morisa estetika igra ulogu koju je higijena igrala kod
Ovena, Furijea i Riardsona. Svaka graevina se mora razlikovati od ostalih izraavajui
time svoju posebnost. Naglasak je na zajednikim zgradama i na zgradama namenjenim
kulturi. Grad kulturalistikog modela otro se razlikuje od prog.modela po svom izrazito
urbanom ambijentu.

Marks, jo izrazitije Engels su kritikovali velike savremene industrijske gradove ne

predlaui svoje suprotno reenje modela budueg grada. Kod njih je grad shvaen kao
pozornica istorije. U njemu se buroazija prvobitno razvila i odigrala svoju revolucionarnu
ulogu. U njemu se raa industrijski proleterijat. Kapitalistiki grad 19.veka je za Marksa i
Engelsa izraz reda. Sigurnost i odreenost jednog modela se odbacuju u korist neodreene
budunosti. U stambenom pitanju Engels ne nudi nikakav opti lek, nikakvo teorijsko reenje
problema koji proleterijat tako bolno proivljava. On samo pokuava proleterima da obezbedi
na bilo koji nain neku vrstu minimuma za opstanak. Marks i Engels tee da ostanu dosledni
u svojoj elji da ne odreuju budunost. Pa ipak, kod njih nailazimo na zamisao koja se
odnosi na budunost grada. To je zamisao grada-sela koja potie iz ukidanja razlike izmeu
grada i sela. Ovo podsea na Furijeov ili ak Prudonov model zelenih gradova.

2. KARAKTERISTIKE I MODELI URBANIZMA

Urbanizam se razikuje od pre-urbanizma u dva znaajna pitanja. Prvo
urbanizam postaje delokrug interesovanja specijalista (arhitekata) i drugo,
urbanizam je depolitiziran. Urbanizam svojim strunjacima odreuje praktian
zadatak. Razlikujemo tri modela urbanizma.

A. Nova verzija progresistikog modela: Svoj prvi izraz nalazi u delu Tonija
Garnijea Industrijski grad.Delo je ostavilo veliki uticaj na prvu generaciju
arhitekata racionalista. Uprkos razliitim politikim I ekonomskim
situacijama skoro istovetna predstava budueg grada se ocrtava na osnovu
priblino istih istraivanja preuzetih u Holandiji (oko Ouda, Ritvelda I Van
Esterna), u Nemakoj (oko Bauhausa I Gropiusa) u Rusiji (oko
kontruktivista) I u Francuskoj (oko Ozanfana I Le Korbizjea). Od 1928.
Progresistiki model nalazi svoje sredstvo rasprostiranja u jednom
meunarodnom pokretu tj grupi CIAM koja 1933. Predlae jednu
doktrinalnu formulaciju nazvanu Atinska povelja. Sadraj povelje preuzet
je iz mnotva napisa raznih autora, mada je veina prepisana Le Korbizjeu.
Kljuna ideja lei u ideji modernog. Taj modrnizam se oituje (ogleda) pre
svega u industriji I avangardnoj umetnosti (u pojavi kubizma I pokreta koji
 su iz njega nastali). Interes urbanista se koncentrie na tehnike I estetske
strukture. Da bi grad XX veka izvrio svoju revoluciju, nije dovoljno samo
sistematino upotrebaljavati nove materijale, elik I beton, koji
omoguavaju nove dimenzije I novu tipologiju ve im treba dodati nove
metode industrijske standardizacije I mehanizacije. Novi pokreti predlau
nov odnos prema predmetu , zasnovan na strogoj I racionalno koncepciji
lepote. Tako se industrija I umetnost sustiu u svojoj tenji ka univerzalnom
I njihovo dvojno rasprostiranje u svetskim razmerama utvruje urbaniste
progresiste u pre-urbanistikoj koncepciji oveka-prototipa (koji je odreen
skupom poznatih psiho-fiziolokih konstanti koji imaju iste potrebe, a koje
su otkrili kompetentni ljudi). Ovakva slika oveka nadahnjuje Atinsku
povelju, I ona ljudske potrebe razmatra u okviru 4 funkcije I to su
stanovanje, rad, kretanje, negovanje tela I duha. To je osnova koja treba da
omogui da se odredi IDEALNI TIP LJUDSKOG NASELJA. Progresistiki
plan grada je isti za sve drave I culture. Briga o efikasnosti se ogleda u
znaaju koji se pridaje zdravlju I higijeni. Opsesija higijene se usredsreuje
oko pojmova sunca I zelenila. Veina urbanista zastupa izgradnju u visinu I
dolazi do ideje razdvajanja zone rada od zone stanovanja, ali I od mesta
dokolice. Saobraaj je takoe shvaen kao odvojena funkcija, a ulice su
ukinute u ime higijene I jer simbolizuju saobraajni nered naeg doba (a
izgradie se autoputevi). Estetika I efikasnost su bite komponente za
urbaniste-arhitekte. Geometrija postaje ono po emu se poznaje lepo I
istinito, a koriste se jednostavni, ogoleli oblici. Predviaju se dve vrste I
naina stanovanja to su: niska jednospratna kua I dinovska, kolektivna
stambena zgrada. Dolazi se do ideje tipskog stana za koji arhitekta smatra da
je najbolje reenje. Grad osim to postaje mesto najefikasnije proizvodnje
istovremeno je I neka vrsta centra za odgajanje ljudi.
B. Nova verzija kulturalistikog modela. Poprima prvi urbanistiki oblik veoma
rano, ak I pre stvaranja rei urbanizam. Uoava se u Nemakoj I Austriji
80tih I 90tih. Meu zaetnike ovog modela ubrajaju se Kamilo Zite
(Austrija), Ebenzer Hauard I Redmond Avin (V Britanija). Ideoloki principi
su ovog modela su celovitost I preovladavanje kulturnog nad materijalnim.
Grad treba da ima svoje tano odreene granice. Nastaje koncept Garden-
city. To je grad sa 30-58 hiljada ljudi, omeen zelenim pojasom koji se ne
moe iriti u prostoru. Moe se samo mnoiti tako to prekobrojno
 stanovnitvo napusti grad I osnuje novi centar na dovoljnom odstojanju,
okruen zelenilom. Grad ima svoju individualnost jer zauzima prostor na
poseban, svojevrstan nain. Stanovnitvo grada moraju sainjavati razliite
starosne grupe, razliitih zanimanja. Zite se posveuje analizi gradova iz
prolosti (od antike do 15 veka), u njima prouava tokove puteva, raspored I
mere trgova, odnos prema ulicama, prema graevinama koje ih okruuju. Iz
analize dolazi do zakljuka da je osnovni organ ulica, a mesta su (a ne
graevine) bitni oblici. Idealna ulica mora da obrazuje zatvorenu celinu.
C. Naturalistiki model. Nastaje kao utopijska amerika anti-urbana struja u
XX vek. Veliki ameriki arhitekta Rajt razrauje ovaj model pod nazivom
Broudejkr Siti I nakon neprekidnog rada (od 1931 do 1935) na ovom
projektu idealnog naselja, on 1935 izlae njegovu gigantsku maketu.
Osnovne zamisli projekta iznete su u knjizi Disappearing city. Ideoloki
princip glasi da samo neposredan dodir sa prirodnom moe vratiti oveka
samom sebi I omoguiti skladan razvoj njegove linosti kao celine. Otrgnuti
se iz robovanja koje namee megalopolis I ponovo nai prirodu
samoostvarenjem, mogue je jedino demokratijom (to ne znai ponovo
uvoenje politike misli u urbanizam, ve samo slobodu pojedinca da dela
po svojoj volji). Demokratija za njega oznaava neprikosnoveni
individualizam, a industrijalizacija je ta koja e konano omoguiti
uklanjanje prinuda. Rajt predlae reenje city, koje eliminie ideju grada
uopte. Priroda ponovo postaje kontinualna sredina u kojoj su sve urbane
funkcije rasprene I izolovane u obliku smanjenih jedinica. Tu je stanovanje
individualno (nema kolektivnih zgrada). Prostor za rad je ili uz stan ili u
malim specijalizovanim centrima. Sve drutvene I individualne elije
postavljene u meusobni odnos razgranate mreom suvozemnih I vazdunih
puteva. Prostor je Broudejkr veoma bitan I ima svoje posebne odlike.
Arhitektura je u prema ovom modelu podreena prirodi.

3. KRITIKA URBANIZMA
Ova, drugostepena kritika urbanizma se razvila 20-ih godina XX veka, ali je
zamah dobila nakon Drugog svetskog rata, kada je rasla i praktina delatnost
urbanizma. Ova kritika je teorijska i rasplinuta, ali se grupie oko 2 osnovna
smera, shodno dihotomiji progresivizam-kulturalizam.

Tehnotopija (progresivizam) Potie od skupa tehnikih strunjaka, inenjera i

arhitekata koji pokuavaju da koncipiraju grad dvadesetog veka kao funkciju i
nov graevinske tehnike i naina ivota, odnosno potreba XX veka. to se tie
konstrukcije, prisutne su kompleksne fizike strukture (visei elementi,
trougaoni elementi itd.). Nove funkcije, u skladu sa progresivistikim
urbanizmom, naglaavaju 2 aspekta: probleme koje stvara porast stanovnitva
na zemlji i razvoj niza specifinih potreba koje proistiu iz napredne tehnike,
kao to je automatizacija, mehanizacija rada, promena ritma ivota i sl.

Predlozi ovog pravca su Mejmontovi Vertikalni gradovi, Ficdibonov Grad-

most, Fridmanovo Trodimenzionalno naselje, Kikutakeov Marina city itd.
Zajednike odlike svih ovih predloga su: vrlo velika koncentracija stanovnitva,
oslobaanje povrine zemlje zauzimanjem podzemlja, mora i/ili atmosfere, to
ih i oznaava kao prostorni ili trodimenzionalni urbanizam. Tome odgovara i
sve vea neprirodnost ivotnih uslova i plastina vizuelna slika grada. Iako ovaj
podzemni urbanizam ima veliki tehniki doprinos, realistiki i konkretan odnos
prema tehnologiji dovodi do tehnolatrije- iz koje proistiu 2 tipa ljudskih
naselja koji su sutinski dve negacije grada. U prvom sluaju, mesto je
neizdiferencirano i neodreeno, u ta se ovek prosto utakne. U drugom sluaju,
tehnika preciznost svojim radikalnim metodama dovodi do potpuno
opredeljenog i zavrenog grada, koji je samo lep tehniki predmet, objekat.

Antropolis Sa kulturalistikog smera, razvija se kritika koja negira

proizvoljnost principa progresivistikog urbanizma, njegov prezir prema
opipljivom. Ona je delo sociologa, istoriara, ekonomista, pravnika, psihologa i
tei da problem grada ponovo integrie u njegov globalni kontekst. Tri su
posebno znaajne struje unutar ovog humanistikog pravca:

1. Ljudsko naselje kao vremesko-prostorno ukorenjivanje: urbanizam

kontinuiteta Najstarija od ovih struja, zahteva sagledavanje brojnih vidova
stvarnosti. Zaetnik je Gidis koji utvruje apsolutnu potrebu da se konkretan i
potpun ovek ponovo obuhvati prilikom planiranja gradova. To se postie
postupkom sociolokih snimanja, obimnim anketama koje se odnose na
kompleksan skup inilaca na koje projekt utie, gde se povezuju razliiti vidovi
stvarnosti, a nijednom se ne daje prednost. Meutim, podaci nisu dovoljni, mora
se naprezati intuicija planera jer ovaj metodoloki postupak NEMA model, ve
zavisi od konkretnog sluaja. Mamford je nastavio Gidisovu kritiku i zasnivao
je na dobrom poznavanju savremene ekonomije i tehnologije. Pristalica je pre-
industrijskog grada jer je jasno zaokruen i pogodniji od megalopolisa
dananjice, te time i zastupa ono to se naziva urbanim polinukleizmom i
regionalizmom. S tim u vezi, parkovi imaju mnogo veu ulogu nego kod
kulturalistikog urbanizma, treba da imaju svoju strukturu i osmiljenu vezu sa
stanovima. Ovaj pravac je naao odjeka u SAD-u i pod njegovim uticajem su se
formirale tzv. urban studies. Socioloke ankete su neka vrsta osiguranja protiv
opasnosti koje sa sobom nose modeli, ali i znae da dva razliita planera mogu
doi do 2 razliita reenja, te intuicija je ta koja se javlja kao posrednik dobrog
reenja. To i je u skladu sa kontinuitetom, odnosno koncepcijom vremena i
istorije kao neprekidnog stvaranja, to je antiteza progresivistikim urbanistima
koji smatraju da moderno doba donosi proces raskida i diskontinuiteta.

2. Stanovite mentalne higijene Prouava se urbana anglomeracija sa

stanovita njenog dejstva na ljudsko ponaanje, gde je koncept mentalne
higijene sredinji. Sutinski, koncept se odnosi na egzistencijalni klimat, na koji
je oslonjeno uklapanje ponaanja pojedinaca u urbanoj sredini. Higijensko
ureenje i racionalna podela gradskog prostora ne doprinosi sama po sebi
oseanju sigurnosti, slobode i drugih elemenata, ve moe i da daje jako
negativne rezultate kada je u pitanju stanovnitvo koje je povezano jakim
drutvenim vezama. S tim u vezi, neizdiferenciranost i homogenost koje sa
sobom nose standardizacija i zoniranje mogu biti i inioce monotonije, pa
psihike istovetnosti i funkcionalne poremeenosti. Zato je i istaknut princip
heterogenosti i zalaganje za aktivne prostore. Ovaj pristup glorifikuje ulicu,
asfalt jer oni podrazumevaju meusobnu blizinu osoba, a fizika bliskost igra
znaajnu ulogu u razvoju vrednosti, naina ponaanja i ivotnih puteva.
Raspreni prostor koji ukida ulicu se pokazuje kao izvor mentalnog
raslojavanja, cepanja. Predstavnici kao to su Dul, Rajsman, Dejkobs su
navodili da progresivistiki urbanizam stavlja pred oveka proces prinude,
odnosno zahteva da ovek zauzme stav prema gradu kao prema objektu. Ovaj
pravac se razvio kao odgovor na socijalne probleme kao to su maloletnika
delikvencija, pogoravanje mentalnih oboljenja itd., a naao je praktian odraz u
SAD-u. Meutim, preterano glorifikuje asfalt metropolitenskog grada i
predstavlja otelotvorenje nostalgije za gradom industrijskog doba.

3. Za strukturalnu analizu percepcije grada Povezan sa mentalnom higijenom,

bavi se sveu stanovnika grada i nainom na koji ona opaa grad kao
materijalno bie. Predlog ureenja grada je dat a posteriori, odnosno proistie iz
poznavanja gledita stanovnika, putem upitnika psihologije.Vana je vizuelna
percepcija grada i njena neraskidiva povezanost sa percepcijom samog grada.
Koncept itljivosti je normativn dopuna ovoj urbanoj percepciji i podrazumeva
da je organizacije odreene anglomeracije zadovoljavajua ukoliko ju je lako
itati. On podrazumeva da se ne polazi od elemenata, ve od pozadine i oblika;
struktura grada mora da bude zasnovana na neutralnoj pozadini, da ima
dinamino znaajne oblike koji se meusobno razlikuju u skladu sa
stanovnitvom, topografijom, sastavom itd. Ovaj metod ne iskljuuje prethodna
dva, ve mu oni daju ono to je neophodno za njegov doprinos- postavljanje
problema urbane morfologije, izraene znaenjima. Glavni predstavnik je Lin,
koji se dodue ograniava na najneposrednija i najelementarnija znaenja.

Zakljuak: 1. Urbanizam nije strogo nauan predmet, to je mit industrijskog

drutva. Motivacije urbanistikih predloga su se pojavile na samom poetku
industrijskog doba i nadovezuju se na mainistiko drutvo i svode se na:
progresivizam, kulturalizam i naturalizam, to su stvarne osnove.

2. Na poetku industrijskog doba, ove motivacije su se otelotvorile u modelima,

odnosno idealnim tipovima urbane anglomeracije, to je proizvod nove
intelektualne klime.

3. Ova drugostepena kritika je zamenila modele odreenom koliinom

informacija gde svaki projekat mora da proizilazi iz neke prethodne ankete;
meutim, ovaj urbanizam nikad nije prevladao.

4. U srcu krize urbanizma lei problem njegove osnove- lane ideje da je on

nauno zasnovan, gde se grad uporeuje sa industrijskim predmetom i istie se
njegov oblik i upotrebljivost.
5. Urbanizam je izgubio iz vida samu prirodu grada, a kritika je iznela na videlo
mnogostruko znaenje urbanog naselja, ali ga nije izrazila kao povezan i celovit
semioloki sistem.

6. Demokratija postoji samo na reima- stanovnici ne uestvuju u oblikovanju

grada, ve samo urbanisti.

4. ODNOS FAIZMA I FUTURIZMA

19. Futurizam i fasizam: Musolini i Marineti

Futurizam je izmislio pesnik Filipo Tomazo Marineti (1876-1944). Njegov

manifest futurizma objavio je francuski dnevni list Le Figaro 20 februara 1909 i
taj datum se uzima kao rodjenje futurizma. Manifest je napisan 1908 . Za ime
svog pokreta Marineti se kolebao izmedju dinamizam, elektricitet i futurizam.
On je zeleo da umetnost unisti proslost i posveti se velicanju ushicenja koje
donosi brzina i mehanicka energija.

Pod Marinetijevim rukovodstvom radila su tri slikara: Umberto Boconi, Luidji

Ruso i Karlo Kara (upoznaju se sa Pikasom i kubizmom). Osnovne postavke
pokreta su: razvoj tehnologije i prateci razvoj drustva traze nove, smelije
umetnicke oblike. Futurizam je doveo u pitanje tradicionalne umetnicke
vrednosti (Boconi je govorio o slikama izvedenim putem baterijske lampe i
obojenog gasa). Futuristicke slike su isprobale i dokazale da je umetnost
moguce koristiti kao sredstvo priakzivanja ne samo likovnih vec i nelikovnih
strana okruzenja koje se posmatra kao dinamicno, a ne staticno.

Preko Antonija Sent Elije arhitektura je stupila u sferu futurizma 1914. godine.
U manifestu futuristicke arhitekture koji nosi datum 11 jul 1914 Sent Elija je
izneo svoje ideje i propratio ih velikim broje mastovitih crteza, od kojih su neki
izlozeni pod nazivom Novi Grad. Sent Elija nudi novu vrstu velegrada
projektovanog bez ijednog osvrta na istoriju, samo u skladu sa novim
materijalima, konstruktivnim izumima gradjevinara, a s ciljem da se zadovolje
poterebe velikog broja stanovnika u doba brzog saobracaja. Prvi svetski rat
oznacio je kraj futurizma. Preostali futuristicki umetnici okrenuli su se
tradicionalnijim stilovima i pristupima. Marineti je zadovoljio svoje politicke
ideale pomogavsi fasizmu da dodje na vlast u Italiji.
Tri zajednickeodlike futurizma i fasizma:

1) romanticno i laicko velicanje uloge masine (tehnologije) u drustvu)

2) koriscenje fizicke sile u borbi s protivnicima

3) obozavanje mladih.

5. FUTURISTIKA ARHITEKTURA
(18.) Manifest futuristicke arhitekture (Antonio Sent Elija)

Njegov stav je da od XVIII v arhitektura ne postoji (mesavina razlicitih stilskih

elemenata). Koriste sve iz svasta od egipta do indije. Problem futuristicke
arhitekture nije pitanje inzalazenja novih profila, okvira za vrata i prozore isl.
Radi se o stvaranju futuristicke kuce na osnovu jednog zdravog plana- uz
pomoc svih naucnih i tehnickih sredstava, da bi se do krajnjih granica
zadovoljila svaka potreba naseg zivota i duha. Treba odbaciti sve groteskno,
glomazno i strano (tradiciju, stil, estetiku, proprociju) i ustanoviti nove oblike.
Smatra da je u modernom dobu zaustavljen tok dosledne stilske evolucije u
arhitekturi, i da se arhitektura oslobadja tradicije- proracunavanje nosivosti
materijala i upotreba armiranog betona iskljucuju arhitekturu u klasicnom i
tradicionalnom smislu. Ogroman kontrast izmedju modernog i starog sveta
posledica je svega sto postoji sada, a sto nije postojalo onda- nove materijalne
mogucnosti i novo stanje svesti imaju hiljade posledica, a prva i najvaznija je
radjanje novog ideala lepote. Smatra da je se mora izmisliti i sagraditi
futuristicki grad, koji ce biti slican ogromnom, bucnom, zivom otmenom
gradilistu, dinamican u svim svojim deloviam; futuristicka kuca mora liciti na
ogromnu masinu. Liftovi ne treba da se kriju unutar stepenista, buduci da vise
nisu potrebne, stepenice treba izbaciti, a liftovi neka klize uz fasade kao
gvozdene i staklene zmije. Kuca od betona, stakla i gvozdja, bez slika i
skulptura, obogacena samo svojom prirodnom lepotom linija i projekcija-
prema propisima lokalnih vlasti. Ulice poniru u zemlju na nekoliko nivoa,
pokretne stepenice isl. Treba odbaciti dekorativno- problem futuristicke
arhitekture ne moze se resiti kopiranjem Kine, Persije ili Japana vec
genijalnoscu i naucnim i tehnickim iskustvom. Sve mora da bude
revolucionarno.
Odbacuje se:

1. Sva pseudoavangardna arhitektura Austrije, Madjarske, Nemacke i Amerike

2. Sva klasicna, svecana, crkvena, pozorisna, ukrasna, monumentalna, ljupka

arhitektura

3. Balsamovanje, rekonstrukcija i reprodukcija spomenika i starih palata.

4. vertikalne i horizontalne linije, kockaste i piramidalne oblike, koji su staticni,

koji nas opterecuju i tudji su nasoj novoj osecajnosti.

Zalaze se da:

1. Futuristicak arhitektura, je arhitektura proracuna, smela i jednostavna,

arhitektura armiranog betona, gvozdja, stakla, kartona, tekstilnih vlakana i svih
zamena za drvo, kamen i opeku.

2. Arhitektura nije bezivotni spoj prakticnog i korisnog, vec ona ostaje umetnost

3. Kose i elipticne linije dinamicne po samoj svojoj prirodi i imaju emotivnu

snagu hiljdu puta vecu od vertikalnih i horizontalnih linija.

4. Svaki ukras, je cista besmislica i dekorativna vrednost futuristicke arhitekture

zavisi iskljucivo od originalne primene i rasporeda prirodnog, golog i zivo
obojenog materijala.

5. Kao sto su preci crpeli nadahnuce za svoju umetnost iz prirodnih elemenata,

tako i oni treba da nadju nadahnuce u elementima novog mehanickog sveta koji
smo stvorili.

6. Gotovo je sa arhitekturom kao umetnoscu rasporedjivanja oblika zgrada

prema unapred datim kriterijumima.

7. Arhitekturu treba shvatiti kao napor da se uskladi slobodno i veoma smelo

covekovo okruzenje sa samim covekom (svet predmeta kao odraz sveta duha)

8. Osnovne odlike su kratak rok upotrebei prolaznost: Kuce ce trajati krace od

nas- Svaka generacija morace da zida svoj grad- pobeda futurizma.

6. FAIZAM I JAVNI PROSTOR

(3.) Fasisticke ulice u slavlju- predstave i spektakli

Nakon sto su prestali sukobi na ulicama, one su koriscene za parade, svecanosti

i javne spektakle. Milicija u crnim kosuljama i heroji vojske i fasizma
pobedonosno su paradirali kroz prestonicu. Kada su otvarani opsezni programi
javnih radova, otvarao ih je Musolini, obicno na godisnjicu Marsa na rim
(prvog uspeha fasizma na rimskim ulicama). Paradu bi cesto izvodile odabrane
grupe pripadnika fasistickog drustva, kao sto su veterani rata, omladinski
pokreti ili atlete.

Obicni gradjani su takodje bili ukljuceni u svecanosti. Npr izlozba Mostra iz

1932 postigla je ogroman uspeh proslavljajuci desetogodisnjicu rezima. Italijani
sa celog poluostrva odlazili su da posete izlozbu. Postojala je ogromna fasada
(od crvenog, crnog i srebrnog celika sa predstavom Lictor Fasces) od 25m
visine i gradjevinu je cuvalo skoro 11500 ljudi. Tako su iskazivane
najprisnije duhovne veze izmedju gradjana i fasizma. Do vremena kada je
Mostra zatvorena u oktobru 1934 broj posetilaca iznosio je gotovo 4 miliona.

Ulice Rima ubrzo su postale scenografija za izvodjenje fasistickih rituala i

predstava sa idealizovanim fasistickim figurama. Privrzenost masa simbolima,
mitovima i ritualima rezima trebalo je da znaci potvrdu fasistickog identiteta
stanovnistva. Ulice Italije bile su kljucna mesta na kojima je rezim pokazivao
svoj autoritet i kontrolu i trazio konsenzus celokupnog stanovnistva.

Totalitarno zaposedanje ulica smatrano je centralnim elementom drustvene

kontrole i pokusaja rezima da nametne fasizaciju Italije. Ulica je domen
diktature, a fasizam postaje religija- mitovi, rituali, simboli, vera (rad
propagande).

20. Fasizam i rimske ulice

Pre osvajanja vlasti, fasisti su po trgovima i ulicama Italije vodili borbu kako bi
ne samo stekli moc, vec i u narod usadili novi nacionalni duh. U sukobima
protiv levice (radnicki organizacija leve orijentacije) imali su precutnu podrsku
policije, zemljoposednicke i industrijske elite, koja se plasila medjunarodnog
boljsevizma. Do jeseni 1922 levica je uglavnom bila porazena, a fasizam se
ustolicio kao znacajna politicka snaga. Kada je Musolini zapretio Marsem na
Rim, kralj Vitorio Emanuel III pozvao je Musolinija da formira novu vladu.
Grad Rim imao je veliki mitski znacaj za fasisticki pokret- crnokosuljasi su
marsirali u njega da bi demonstrirali svoju moc na javan naicn.

Prisvajanje javnih prostora Rima postalo je znacajan element fasisticke

vladavine. Ulice su i dalje bile politicko bojno polje, tako da se javno nasilje
nastavilo. Djakomo Mateoti poslanik socijalista u italijanskom parlamentu i
najglasniji kriticar fasisticke vladavine, kritikovao je pobedu vlade na izborima
(u aprilu 1924) kao bezvrednu zbog zastrasivanja glasaca. U junu iste godine,
grupa fasista je kidnapovala, pretukla i ubila Mateotija. Posle uklanjanja
Mateotija, ni kralj, ni crkva ni vojska se nisu pobunili, a Musolini je odbio da
podnese ostavku i uspeo da zadrzi polozaj. On je nastavio da koristi ulicu kao
sredstvo ubedljivosti (milicija je paradirala ulicama i trebala da zaplasi narod).

U svojoj deklaraciji o diktaturi iz 1925 Musolini je prvi put upotrebio termin

totalitarizam, kada je izjavio da ce cela Italija biti fasizovana (Medjutim to se
nije u potpunosti ostvarilo: drzava nije uspela da sistematski intervenise na
polju kulture i obrazovanja sve do sredine tridesetih, i slicno tome sudstvo i
policija zadrzali su mnogo od svoje autonomije. ). Politicke partije opozicije
zabranjene su 1926 a narodna skupstina je raspustena dve godine kasnije.
Uvedena je cenzura a novine sa kritickim stavom bile su zatvorene. Doneti su
zakoni protiv tajnih drustava, upereni protiv mafije i masonskih loza. Godine
1929 doslo je do sporazuma sa crkvom, koja je u sporu sa sekularnom drzavom
bila od 1870.

Rezim se sve vise trudio oko slobodnog vremena Italijana. Razvoj radija,
bioskopa pozorista nastojao je da privuce mase kulturi fasizma. Kod kuce,
zakonodavstvo je podrzavalo postojecu patrijarhalnu kulturu Italije i insistiralo
na konzervativnoj ulozi majke domacice za italijanske zene. Fasisticke zene su
trebale da obezbede dom fasistickom muskarcu i odgoje njihovo potomstvo
mladih fasista koji ce se boriti u buducim imperijalnim pohodima. Njoj sigurno
nije bilo namenjeno uzivanje slobode na ulicama. Nasuprot tome gradski
prostori su postali domen idealizovanog fasistickog muskarca. Ulice Italije sve
vise su preuredjivane kao prostori gde su fasisticki muskarci odigravali
pripisane im uloge. Javno nasilje konacno je prestalo krajem 1925. Porazivsi
opozicione partije, sindikate i novine, rezim je poceo da se koncentrise na
pojedince. Od 1926. lokalne vlasti su pocele da hapse i kaznjavaju one koji su
bili opasni za nacionalni poredak drzave. Drugim recima trebalo je ulice ocistiti
od nepozeljnih elemenata kao sto su prostitutke i delinkventi. Ulicni barovi i
kafei ostali su cvoriste italijanskog drustvenog i kulturnog zivota.

Planiranje fasisticke ulice: Uprkos propagandi rezima, stopa nataliteta nije

dostigla ocekivanja fasista, a to je pripisivano rastucoj urbanizaciji, a narocito
ruralno urbanim migracijama. Zato su donoseni zakoni koji su imali za cilj da
obuzdaju ruralno urbanu migraciju (iz sela u grad). jedini grad izuzet iz
antiurbane retorike rezima bio je Rim, gde je Musolini planirao broj stanovnika
od 20 miliona do kraja XX veka. Planeri su stvarali novi diskurs urbanizma- oni
su zeleli da istreraju opasne elemente iz metropole, da bi za sobom ostavili
zdrav, uredjen disciplinovan i polodan fasisticki grad. Delovi centra bili su
poruseni i zamenjeni sirokim, modernim, monumentalnim avenijama, koje su
postale idealna mesta za fasisticke parade i spektakl, kao i za bolji saobracaj u
Rimu. Via del Mare je siroka moderna avenija koja povezuje prestonicu sa
obalom Tirenskog mora, udaljenom oko dvadeset milja. Jos spektakularnija
avenija, Via dell Imperio uklesana je izmedju nacionalnog spomenika i
Koloseuma 1932. Radnicka klasa iz centra grada je bila iseljena (u istocna
gradska predgradja zbog razaranja njihovih stambenih cetvrti). Jednom
sklonjene u ove toboze ruralne Borgete, stanovnike Rima rezim je mogao lakse
kontrolisati kako bi oni postali plodni i disciplinovani gradjani. Velike cetvrti
grada bile su iznova planirane i projektovane da bi podrzale fasisticki kult
romania koji sugerise da slava i nadmoc anticke imperije moze da se obnovi
pod fasizmom. Stvarajuci tipske totalitarne ulice, rezim je unistio cetvrti
stvorene u proteklih nekoliko vekova. Na mestu starih ulica stvorene su
ogromne trijumfalne avenije, sa namerom da artikulisu romania fasisticke
Italije.

7. ARHITEKTURA U ITALIJI IZMEU DVA RATA

(15.) Pozni barok u Rimu izmedju dva svetska rata

-20tih godina demografski razvoj donosi Rimu novu drustvenu i tehnicku

dimenziju svojstvenu modernizmu. U arhitektonskoj kulturi ukrstaju se i
preklapaju tradicija i eksperimentisanje, zanatstvo i prva industrijalizacija.
Dvadesetih godina malogradjanski pozni barok suocava se sa racionalistickim
napadom i sa istrazivanjima modernog. Rimska arhitektonska produkcija
orijentisana prema istorizmu, dobija dve razlicite konotacije: s jedne strane je
odredjuje neoeklektika, a sa druge pozni barok.

- Pocevsi od 20tih godina, ideologija i pravci politickog razvoja, urbanisticka

transformacija i projekatsko istrazivanje, duboko ce promeniti arhitektonski
izgled mnogih gradova. U rimu je glavni protagonista planiranja novog izgleda
grada bio Marcelo Pjacentini- Musolini je zeleo da se stvori monumentalni Rim
XX veka- grad vredan svoje slave i mocan kao u vreme Avgustove imperije.

- Istoricizam: faza 1920-1921: narodna kuca; faza 1923-1927: brza kuca; faza
1929-1930: suburbani hotel.

- Tokom 20tih godina u Rimu se desava nekontrolisani rast populacije, zato

uloga urbanistickih intervencija postaje centralna. S jedne strane trebalo je
zadovoljiti potrebu za novim jeftinim i pristojnim stanovima za staleze koji su
usled rusenja starog dela grada evakuisani iz istorijskog centra, a sa druge treba
predstaviti graditeljstvo za nizi i srednij gradjanski stalez. Tako se grade
rimske kuce koje obelezavaju sledeci elementi: male stepenice, ekspresivnost
prozora, ulaznih vrata, ukrasa. Pored Marcela Pjacentinija vazan arhitekta je
Inocenco Sabafini. Izgradnju je vrsio Institut za narodne kuce. Godine 1920
zapoceta je izgradnja zelenog predgradja u Monte Sakru i Garbateli (juzno od
Rima), gde su trebali da stanuju radnici iz industrijske zone (tu je englesko i
nemacko iskustvo prilagodjeno lokalnim zahtevima i uslovima). U prvoj fazi
izgradnje naselja (1920-1921), dominantan tip su vilini (male vile) sa dva
sprata i basticama. U periodu izmedju 1923-1926 radja se ekonomicni tip vezan
za fenomen brze i privremene kuce, sa parcelama koje vise nisu izdeljene, vec
je taj prostor zajednicki. Od brze kuce preci ce se na De rencijeve paladijanske
vile, sve do hotela u predgradjima (hotel je bio znacajan zbog potrebe da se
privremeno smeste evakuisani usled politike rusenja centra grada). Za prvu fazu
nacajna je i izgradnja palacina (palazzina) to su male stambene zgrade sa 4-5
spratova u kojima zive pripadnici srednjeg sloja.

(16.) Monumentalizam u Rimu izmedju dva svetska rata.

U trenutku duboke ideoloske krize u kojoj se nalazila italijanska arhitektura
(zbog suprotnosti misljenja i novih zadataka koje je postavio Musolini) dolazi
do promene veze izmedju arhitekture i politike. Od predstavljanja moderne
drzave, prelazi se na predstavljanje nove Rimske Imperije. Sredinom tridesetih
godina klasicno postaje teren na kome se mere vrednosti i ispravnost moderne
italijanske arhitekture.

Grad Rim kao prestonica, kao moderan grad i njegov urbanisticki plan
oznaceni su na I medjunarodnom kongresu urbanizma (1937) kao model na koji
se treba ugledati. Medjunarodni Izlozbeni biro 1936. godine donosi odluku da
Italija organizuje Medjunarodnu izlozbu prve kategorije, iz cega zajedno sa
Musolinijevom zeljom da 1942 napravi izlozbu u cast dvadesetogodisnjice
fasizma nastaje izlozba Esposizion 1942 poznatija kao E42. Arhitekti su
pozvani da na E42 predstave izgled nove Italije

- Od obicne izlozbe E42 se pretvara u novi monumentalni kompleks fasistickog

i imperijalistickog Rima. Od pocetka je jasno da sve cesce pozivanje na
uzdizanje Musolinijevog rezima vodi ka monumentalnosti. Opredeljenost za
monumentalno pokrece raspravu, koja ce postati polemika o znacenju reci
moderno, klasicno, monumentalno, italijansko, fasisticko, pa prema tome i o
znacenju arhitekture. Sadrzina i osnovni rezultati rasprave tih godina, jasno se
mogu prepoznati u konkursima arhitekture raspisanim za nekoliko trajnih
zgrada (1937-1938).

- Medju gradjevinama nastalim na javnim konkursima za E42 najvise se

diskutovalo o Palati Italijanske kulture (civilizacije) Ernesta Lapadule,
Djovanija Gverinija i Marija Romana. Kao simbol neophodnosti razrade novog
stila koji bi predstavljao rezim, ova gradjevina pokazuje nekslad izmedju
formalnog izgleda i unutrasnje strukture.

- Adalberto Libera je pobednik konkursa za Kongresnu palatu- ona je potpuno

zastakljena na prednjoj strani, na kojoj je izdubljen otvor pocasne loze. Palata
ima oblik kutije u kojoj se izdvaja kocka sale za prijeme sa karakteristikama u
obliku krsta.

- A jednu od najvecih intervencija urbanistickog sirenja predstavljao je

kompleks Musolinijevog foruma sagradjen sa zeljom da se glavnom gradu
daruje Grad sporta. Upravljanje ovim planom povereno je arhitekti Del Debiju
koji je odgovoran I za kasnije promene, sve do definitivnog uredjenja koje je
bilo delo drugog vaznog arhitekte tog doba Luidjija Moretija.

U okviru ove gradjevine nalazi se i Mermerni stadion, Akademija za fizicko

obrazovanje, Musolinijev monolit. Postoji upotreba paupejsko crvenog,
savrseno povezivanje sa rimskom iperijskom tradicijom kao ideologijom i
gimnasium sa funkcijom. Unutrasnjost foruma obogacena je brojnim
umetnickim delima, medju kojima su mozici trga Impero i mermerne statue
stadiona.

(17.) Racionalizam u Italiji izmedju dva svetska rata.

Racionalizam pocinje u drugoj polovini 20tih godina sa jednom novom

generacijom arhitekata, na koje su jace uticala prva Le Korbizijeova i
Gropijusova iskustva Modernog. Torino i Milano su bili epicentar jednog
arhitektonskog preporoda koji polazeci od progresivnog napusta formalne
istorijske kodove. Grupu mladih arhitekata vezuje borba za osvajanje
profesionalnog trzista i protiv konzervativnog akademizma (olicenog u liku
Marcela Pjacentinija). To je Grupa 7 koju su osnovala sedmorica mladih
arhitekata obrazovanih na Tehnickom univerzitetu u Milanu (Castagnoli, Figini,
Frette, Larco, Pollini, Rava, Terragni). 1928 im se pridruzuje Libera- on te
godine promovise Prvu italijansku izlozbu racionalne arhitekture, gde dela i
projekti nove generacije bivaju priblizeni delima i projektima nekih izlagaca
prethodne generacije.

1931 medju racionalistima nastaju dve suprotne pozicije i saveza: 1. Pjero

Marid Bardi promovise arhitekturu kao drzavnu umetnost 2. Pagano i Perisko
isticu socijalnu ulogu i drustvenu odgovornost arhitekte (Pagano se potpuno
priblizava Pjacentiniju s kojim ce raditi na Studentskom gradu).

- Od 1933 racionalisti rade pojedinacna dela, univerzitetski grad, urbanisticki

kompleks E42 (koji je vodio Pjacentini) ucestvuju na konkursu za zgrade poste.
Kategorije koje obelezavaju racionalisticka dela u Rimu su objektivnost
metafizicka apstrakcija poetika materije, integracija umetnosti. Skulptorski,
slikarski mozaicki elementi stavljaju u prvi plan kult personalnosti, muskosti
(hrabrost i fizicka snaga) podsecaje na sjaj rimske imperije.
-Luidji Moreti delo Kuca oruzja proteze se na osnovi u obliku slova L u dva
korpusa smestenwe su biblioteka i sala oruzja. Elipticna kula deformise ugao
biblioteke usmeravajuci je prema osi sale oruzja.

- Luidji Moreti, delo Dom Omladine- tri funkcionalne jedinice cine kancelarije,
sanitarna sluzba i gimnasticko sportske aktivnosti. Prostorije namenjene
sanitarnoj sluzbi, smestene su u jezgro u obliku slova U paralelno sa druga dva.
Zatvoren izmedju sagradjenih volumena, nalazi se otvoren bazen.

- Mario de renci i Adalberto Zibera projektuju Zgradu poste. U visem korpusu

se nalaze kancelarije, a u nizem sala. Dekorativne teme su integrisane u cistu
geometriju. Karakteristicno je opsesivno ponavljanje cetvrtastih prozora unutar
zatvorene strukture. Mario Ridolfi delo Zgrada poste- delo karakterise
kompaktnost i homogenost, zakrivljena povrsina grli i obuhvata gradjevinu;
uklonjen je svaki dekorativan i simbolican oblik. Ni racionalisticka arhitektura
ne izmice zvanicnoj ideologiji.

8. PRAZNINI SISTEM NACIZMA

(10.)Praznicni sistem nacizma

- Nemacka- sistem svetkovina i rituala u slavu ideologije i politicke ideje.

Politika kao subjekat i instrument slavlja.Na svim nivoima nacisticke
svetkovine otkrivaju dvostrukost jer objedinjuju iracionalnost gomile sa
racionalnoscu politickog poretka (dve osonvne funkcije praznika: obezbedjuje
integritet grupe askezom i skladnim radom- apolonijska funcija, i njen preporod
kroz preokret i paroksizam (dionizijska funkcija).

- Odnos prema narodu ili masi je dvostruk- iluzija da je sila koja podstice velike
istorijske dogadjaje (svu pokreti- narodni). Masa i narod su u nacizmu simboli-
ali oni to postaju kada se podstaknu i razviju sile koje vladaju njenim bicem;
Hitler govori o dva metoda: budjenje masa putem zacaravajuce reci i
propaganda. Propaganda- dejstvo se usmeruje na osecaj, a samo vrlo uslovno na
razum,mora biti podesena prema sposobnosti poimanja i najogranicenijeg
pojedinca; postulira istinu stalnim ponavljanjem.
- Sistem rituala, svetkovina i praznika, brzo je urodio plodom: specificnost
nemacke kulturne tradicije (ideali nacionalizma i estetski principi romantizma).
Nacionalsocijalizam izgradjuje sveti kosmos oko tri simbola: rase, naroda i
firera. Fasisticko vodjstvo preko mitova i narocito preko rituala omogucuje
masama ulazak u istoriju pretvarajuci ih prividno u aktivne subjekte zive
istorije. Ritual zamenjen terminom obicaj ili navika. Svetkovine su nicale u
svim segmentima drustvenog zivota- da popune mesto svih praznika koji su do
tada pripadali obicaju ili religiji- sunceva ravnodnevnica se politizuje. Nacizam
zeli da mobilise podsvest i stvori iluziju koja znacenje crpe iz ideologije. Sa tim
ciljem Partija je ucestvovala u zivotu ljudi od rodjenja do smrti putem rituala
kao politickog iskaza o svakodnevici crpeci znacenje u dalekoj nacionalnoj
proslosti i tradiciji, projektujuci je u idealnu buducnost.

- Ritualni sistem se sastojao: od obreda prelaska vezanih za rodjenje, vencanje i

smrt; obrede inicijacije- ulaska u Partiju, Omladinsku organizaciju, radne
kolektive, drustva udruzenja isl (stroga pravila, zaklinanje na poslusnost, dokazi
fizicke snage, sportske sposobnosti, ucenje, privrzenost ideologiji). Raniji
praznici uvrsteni u novi samo izmenjeni: Bozic- proslava Hitlerovog
rodjendana, Uskrs- spasenje nemackog naroda, praznik zetve- snaga nemackog
seljastva.

- Masovni politicki spektakli i svetkovine: Hitlerov dolazak na vlast 31.

januara- govor Rajhstagu prenosen putem radija celoj naciji obelodanjujuci
dostignuca i uspehe nacionalsocijalisticke partije; Komemoracija puca iz 1923.
godine koji se smatrao krvavim krstenjem nacionalsocijalizma kada su se
slavile zrtve u ambijentu stalnog prisustva ideje o krvi i tlu- vrhunac 1935. kada
su iskopana tela 16 poginulih bila predmet kolektivnog bdenja i lamenta da bi
bila preneta u novoizgradjeni hram u Kenigplacu- paganske pogrebne
svetkovine, obrede zrtvovanja i srednjovekovne pasije; ceremonije drzavnog
vodjstva i Partije- partijski kongresi predstavljaju vrhunac oko koga se ispleta
citava mreza slavlja.

- Sergej Cakutin- kako se stvara entuzijazam medju masama: produziti period

iscekivanja na pocetku uz pesme koje se glasno pustaj; neprekidno poacavanje
zvuka; dijalog izmedju govornika i mase gde na pitanje masa odgovara sa da ili
ne; kratki prekidi govora kada se izvode skecevi, peva, recituje ilicuju omiljeni
horski recitativi; precizno postavljeni plakati, zive slike i svetlosni flesevi;
ispunjavanje prostora raznim parolama, sloganima; himne ili narodne pesme
(motivima koju zna cela masa).

- Setkovine su igrale odlucujucu ulogu ustvaranju estetike nove politike-

odlucujuca u uspostavljanju novog rezima i odbacivanju burzoaske demokratije.
U osnovi nacisticke svetkovine lezi rusoovska koncepcija o udruzenom narodu
kao aktivnom i odlucujucem faktoru u stvaranju istorije. Novi stil dugovao je
svoju delotvornost elementima religijskog iskustva- religijski zargon. Sve se
sprovodi putem propagande koja je dobro izucila psihologiju gomile,
funkcionisanje libida i njihov odnos prema ocu nacije. Svetkovina je imala
ulogu totalne drustvene pojave jer je okupljala celu naciju i na nju imala
transformacijsko dejstvo.

- Mose navodi nacionalne pokrete odlucujuce za pojavu i razvoj nacistickih

svetkovina:

1. gimnasticka udruzenja koja nicu pocetkom XIXv. (zajednicke vezbe, nosenje

uniforme i postovanje odredjenih simbola i obreda)- isticanje i formulisanje
ideala germanskog tipa; javne svecanosti.

2. pevacka udruzenja- od druge polovine XIX veka nijedno slavlje nije moglo
da se zamisli bez horskog pevanja- integralni deo nacionalne liturgije. Duh
patriotizma I osecanja nacionalnog jedinstva. Nacisti su burzoasko nasledje
ukinuli time sto je horsko pevanje postalo samostalna disciplina i oblik
izrazavanja nacionalnog identiteta i jedinstva, nacin odrzanja discipline ireda.

3. Streljacka udruzenja pocetkom XIX v svetkovine i takmicenja i udruzuju se

na nacionalnom nivou.

- Radnicki pokret je na osnovu svojih svetkovina doprinosio stvaranju

nacistickih. Tu ulogu posebno imaju radnicki horovi, recitativi, marsevi i
procesije ulicama gradova, zive slike obredni igrokazi i sovjetske inscenirovke.
Slicnosti izmedju nacistickog i sovjetskog rezima:

1. Postojanje rituala koji pokrivaju sve oblasti zivota, zamena religijskih i

tradicionalnih
2. masovni ceremonijali i upotreba rigidnih formi koje asociraju na cvrst
poredak

3. upotreba simbola kao sto su zastava, sveti prostori, gimnasticke vezbe...

Nacisticki ritualizam ipak nosi specificnosti: mit o germanskoj rasi i prirodnim

korenima rasne superiornosti bio je pretocen u teoriju prirodnog poretka. Trans
je prirodni sastojak nacisticke svetkovine. Ideja smrti je pristuna u genocidu,
programu za unistenje celokupnog drustvenog ustrojstva nemacke.

9. NACIZAM I JAVNI PROSTOR

10. ALBERT PER KAO HITLEROV GLAVNI ARHITEKTA

(8.)Albert Sper kao Hitlerov glavni arhitekta

Albert Sper- jedan od petorice najvisih zvanicnika nacisticke vlade (Himler,

Gebels, Gering, Borman i Sper)- Prvi arhitekta Treceg rajha. Visoko
obrazovan, rodjen kao sin arhitekte, diplomirao 1927. Pocetkom II sv rata dobio
mesto ministra naoruzanja Treceg rajha- pokazao se dobro sto je imalo lose
posledice. Eksploatacija radne snage u logorima- osudjen iako nije proglasen
krivim po prve dve tacke optuzbe (za agresorski rat i zaveru). Osudjen na 20
godina zatvora. Poceo kao vozac stranke. Prvi posao- preuredjivanje vile za
celnika organizacije nacisticke partije na zapadu. Preuredio je Gauhaus u
Berlinu sto je primetio Gebels, pa je dao da Sper preuredi njegovo ministarstvo.
Sper je dosao u kontakt sa nacrtom za nocnu masovnu manifestaciju koja je
trebalo da se odrzi na Tampelhoferu, i dao negativnu primedbu, nakon cega mu
je dozvoljeno da napravi bolji nacrt koji bi se predlozio vrhu stranke. Za jednu
noc je to uradio, sto je prihvaceno. Usledilo je preuredjenje Gebelsovog stana,
rad na organizaciji kongresa nacisticke partije u Nirnbergu 1933. Zastave su
bile njegova opsesija. 1933. Hitler je svom arhitekti Trostu naredio da mu
preuredi stan kancelara u Berlinu, ali posto ovaj nije znao berlinske
gradjevinske firme i isistem gradnje jer je bio iz minhena, hitler se setio Spera.
Prilikom preuredjenja kancelarije nadogradio je na zgradu istorijski balkon
odakle se Hitler sada lakse pokazivao masi. Intimnost izmedju njih dvoji ce.
Nakon Trostove smrti 1934 Sper postaje Hitlerov prvi arhitekta. Hitler je trazio
od njega da preuredi tribinu na cepelinu u Nirnbergu. Prvi Sperov predlog je
odbio, ali je prihvatio njegovu ideju da nastupe u mraku. Iza Cepelina je trebalo
postaviti 1000 zastava mesnih odbora stranke koje su se na zapovest trebale
razliti u deset kolona, zatim ih je zajedno sa orlovima trebalo osvetliti sa deset
jakih reflektora. Trazio je i dozvolu za upotrebu 130 reflektora za
protivavionsku artiljeriju koji su bacali snop svetlosti u visinu od 2km
(svetlosna katedrala). Sper je u potpunosti prihvatio Hitlerov san o
hiljadugodisnjem Rajhu koji bi se izmedju ostalog ogledao i u monumentalnim
gradjevinama. Hitler je 1936 otkrio Speru njegov veliki san, rekavsi samo da
treba da izda nalog za gradju, najveci u istoriji. To je bio Hitlerov san o
izgradnji prestonice sveta Germaniji. Svoje skice i zadatak za izgradnju je dao
Speru. U centru je Hitlerova ulica siroka 120m sa reprezentativnim zgradama. 2
najvece su trebale biti ogromna dvorana za sediste Rajhstaga i ogromna
Trijumfalna kapija- nadmasiti arhitekturu Pariza i Beca. Sper je dao doprinos
ideji Germanije tako sto je razradio ceo urbanisticki plan sa stambenim
objektima, parkovima itd. Ovaj zadatak mu je sluzbeno poveren 1937 kada
postaje i drzavni sekretar i nosi titulu i zvanje Generalni gradjevinski inspektor
za rekonstrukciju glavnog grada Rajha. Sper je u tom poslu odgovarao direktno
Hitleru i nikom drugom. 1937 Seli svoj atelje u Obersalzberg i tako pored
Hitlera, Geringa i Bormana postaje cetvrti Obersalzberanin. Borman je bio
pravi gospodar Obersalzberga (unistio seljacka imanja).

11. NACISTIKI DINGIPIL-TEATAR MASE

(13.) Nacisticki dingspil- teatar mase u fasizmu

- Dingspil- organizovan ritualno teatarski oblik; obrazac nacistickog politickog

svetkovanja i pozorisni oblik. Ajhberg, karakteristike:
1. izgovorenu rec menja horsko pevanje i drugi elementi setkovine; teme
dramatizacije su pozajmljivane iz politickih ceremonijala; Vagnerova ideja
totalnog umetnickog dela.

2. igra se na stadionima ili posebno sagradjenim amfiteatrima ili arenama.

3. masovno ucesce glumaca amatera tj naroda u predstavi.

4. muzika dominira, u ritmu marsa lakse ukljucivanje mase.

5. likovi predstavljaju apstraktne tipove i liseni su svih individualnih svojstava

(nezaposlenog radnika, velikog spekulanta, neznanog junaka, sudije ili crnog
oklopnika).

6. masovnost- prisustvo i do 60 000 gledalaca i 2000 do 5000 izvodjaca.

7. dvostruka konfrotacija likova na pozornici- thing- sudnica (neprijateljima

nacizma).

- Prvi nacisticki Thingspiel Deutsche Passion 1933 (Rihard Ojringer); Nojrode.

Igrokaz o nemackom radu. Pripada tradiciji socijalne drame. Do sada je
Thingspiel pokret smatran pre svega jednim od oblika manipulacije kome
pribegava totalitarna drzava (nacistickog kulturno politicki aparata; Gebelsovo
Ministarstvo obrazovanja i propagande; Imperijalne organizacije pozorista pod
vedrim nebom i komunalnih pozorista tokom 1933; povezan i talas gradnje pod
okriljem Imperijalnog radnickog saveza kada nastaju ogromni Thingspiel
amfiteatri).

- Shvatanje Thingspiela kao manipulativnog instrumenta nacisticke drzave tek

je deo slike- Thingspiel kao instrument manipulacije se pokazao nedelotvoran-
izvucen iz svog istorijskog konteksta; teatarske forme koje su mu prethodile:
amaterski pozorisni pokret izrastao iz omladinskog pokreta pozornice pod
vedrim nebog i govorni horovi kojima su se komunisti cesto sluzive- alternativa
burzoaskom pozoristu. Postojanje levicarskog spektakla 20tih i 30tih
jednostavno je poricano.

- Tradicija koju je on zeleo da obaci bila je tradicija burzoaskog proscenijuma

zasnovana na psiholoskoj iluziji zu strogu podelu na glumiste i publiku; ideje su
preuzimane iz procesija, parada, svecanih povorki i zborova te su autori poceli
svoje komade smatrati nekom vrstom paradnog teatra.

- U socijaldemokratskom i komunistickom pokretu proleterske kulture- u sluzbi

nastajanja novog socijalistickog osecanja- govorni hor koji se obraca masama,
hor u kretanju- da se mase istovremeno obesne i disciplinuju. Novija
istrazivanja Thingspiela su ignorisala postojanje ovih radnickih festivalskih
igrokaza i njihov status kao prethodnika nacistickih stadionskih prikazanja (od
11 autora cija je dela preporucivao list Sport za mlade, petoricu su prihvatili
nacional socijalisti). Slicnosti: radi se o delimicnom poklapanju onoga sto se
zbiva na pozornici s politickom realnoscu; u obe vrste festivalskih igrokaza
mogli su se ukljuciti i govori politickih vodja- upucuje na politicke stavove koji
su bili karakteristicni za 20te i 30te godine; i ceremonije sa zastavama i kult
zastave uopste u raznim politickim pokretima- slicni i medjusobno i onome sto
se moglo videti u festivalskim igrokaizma. Nacisti nisu izmislili Thingspiel-
kulturna politika nacista je preuzela jedan pokret koji se kretao ka alternativnoj
drami i ciji je razvoj trajao jos od 1900- vaznost uloge nacisticke drzave za ovaj
pokret je pre u cinjenici da ga je ona ukinula- spontanost masa inherentna
Thingspielu nije se mogla koristiti i njome se nije moglo manipulisati po volji
nacisticke drzave.

12. PROGRAM I ULOGA BAUHAUSA

(. Bauhaus)
,
1919.
(. Walter Gropius) (18831970.)
.

- -,
,
,
.
.
.

, ,
,
.

19.
,
.
(Arts and Crafts)
19. ,
, .
1907.
(Deutsche Werkbund).
()
,
.

Werkbunda ,

, 1919. ,
( ).
( , , ,
, , .),
: - ( ); -
, .

,
, ,
.

1925.
1926. .
.
 1932. ,
,
,
.
.

-
- ,
, ,
,
.

,
, , .

, ,
.

,
, ,
.

: , , ,

.

,
.
.
.
 ,
,
,
.
(, ),
,

.
: (),
.

-
.
, ,

.
-
.

13. PRAZNINI SISTEM OKTOBARSKE REVOLUCIJE

(24.) Praznicni sistem oktobarske revolucije

- Osnovni izvor inspiracije za stvaranja novih praznika bile su: a) svetkovine

inspirisane internacionalnim radnickim pokretom s kraja 19/20. veka. b)
politicke svetkovine koje su se radjale u polisu anticke grcke i rimu. c)
francuski revolucionarni sistem praznika I rituala. Proslave Velikog oktobra 1.
maj- osnovni praznici.

- Tri osnovne forme aktivnosti u okviru ritualno ceremonijalno politickog

ustrojstva:

1. Svecane procesije ili parade u kojima se prikazuje snaga razlicitih drustvenih

grupa

2. Masovne dramske prezentacije mitinzi ili masovni spektakli. Monolog ili

dijalog kao osnovica i sustina radnje. Sastavni elementi su masovni horovi.
3. ostali oblici umetnosti prevashodno (ulepsavanje ceremonijalih prostora).

- Kristal Lejn Tri perioda:

1) neposredno posle Revolucije pa do 1922: masovne svetkovine, izraz

revolucionarnog zara sa potrebama; podsticaj centralnog komiteta partije nije
bio iskljucivi (mnostvo umetnickih udruzenja i radnickih kolektiva). Uvedeni
vojni marsevi i revolucionarne pesme kao osnovni program ceremonijalnog
dela. Udeo umetnosti bio je veliki jer je ona postala aktivni ucesnik revolucije.
Centar svetkovanja bio je Petrograd, gde je celokupan ogromni gradski prostor
pretvaran u pozornicu. Pozorisne predstave na otvorenom prostoru na temu
sovjetskog i internacionalnog radnickog pokreta. Glavne teme predstava bile su
komomorativne- obnavljale velike dogadjaje Revolucije (rusenje starog i
stvaranje novog poretka). Disciplina ce I pored pocetnog uzleta umetnickog
stvaralastva od samog pocetka biti dominantna crta sovjetskog praznika.

2) od 1922 do 1927 godine- razvija se kreativnost pojedinacnih umetnickih

izraza. Sadrzajno novi elementi: sa NEPom ekonomski slobodniji period sto u
igru uvodi svakodnevni radni zivot. Do tada prevashodno komemorativni
karakter svetkovina- uvodjenje karnevalskih elemenata.; snazan uticaj na siroke
slojeve. Oni su se obrusavali na spoljne neprijatelje internacionalnu burzoaziju
ministre kapitalistickih zemalja. Ovaj period se smatra vrhunskim dometom
praznika Revolucije. U odnosu na prethodni period koji je bio period totalne
pometnje i gradjanskog rata u ovom su organizovanje bili mobilisani siri
drustveni slojevi.

3) Promene u politickom i ekonomskom zivotu SSSRa pod Staljinom- promena

forme, sadrzine i funkcije svetkovine. Vec je 30tih godina inscenacija masovnih
spektakala, mnostvo lokalnih svetkovina ukinuto, dominantni vid praznika
postaju politicki ceremonijali tj drzavna slavlja demonstrativnog tipa.
Univerzalni karakter tema vezanih za klasnu borbu otelotvorenih u masovnim
ili satiricnim predstavama zamenjuju teme vezane za petogodisnje planove,
neophodnost jacanja vojne odbrane kao i sve vece insistiranje na ponistavanju
svake veze sa religijom. Udeo politicke birokratije postaje presudan. U ovom
periodu posebno znacajnu ulogu ima uvodjenje ljudskog tela kao simbola u
svim masovnim spektaklima i ceremonijama. Sport postaje simbol zdrave
drzave, nezaobilazna komponenta u izrazavanju zdravlja drustva u ekspanziji.
Drzava je najveci sponzor sporta u kome napor da se uspe i osvoji medalja
evocira snagu i zrtvovanje celog naroda u teznji ka osvajanju srecne buducnosti.
Organizacija praznika postaje jos vise centralizovana- centralni biro za
upravljanje praznicima osnovan je 1930 u moskvi. Drazva je postala cenzor
svih aspekata svetkovine tako da se participacija narodnog duha i zelja, kao i
sloboda izrazavanja u potpunosti iskljucuje. Od 30tih godina na dalje simbolika
novih socijalistickih praznika postaje sve siromasnija. Podela na gledaoce i
predstavljace se jos vise usloznjava striktnom podelom medju samimi
gledaocima: narod i rukovodstvo prvi na ulicama drugi na uzdignutim
tribinama. Petrorad i Moskva imaju privilegiju da organizuju i prikazuju
svetkovine. Svaka dekoracija, ulepsavanje prostora ili scenografija se ukidaju,
te uniforme, zastave, portreti velikana postaju nezaobilazni ritualni rekviziti.

- Osim masovnih praznika i ceremonija rodila se 60tih nova svest o znacaju

rituala za zivot drustva- uguseni religijski i tradicionalni praznici- neophodno
prazninu ispuniti novim ritualima; uvidjanje da su mehanizmi indoktrinacije
kojma se sluzi nedovoljni te da su rituali i svetkovine mocan medijum
operacionalizacije apstraktnih ideoloskih koncepata. Uvodjenje specificnih
socijalistickih rituala u obrede prelaska i obrede inicijacije. Rituali imaju za cilj
da legalizuju i sakralizuju politicki poredak- instrument kulturne politike i
kulturnog upravljanja. Rituali u SSSRu- pseudo religijski obredi koji su veoma
slabo i sa niskim procentom uverljivosti prihvaceni u narodu. Sistem rituala
pocinje da se uvodi 1964 na osnovu inicijative odeljenja za propagandu i
agitacije ck. Oni sluze kao mocno sredstvo socijalizacije i indoktrinacije i zato
im se posvecuje mnogo paznje.

- Stepen prihvacenosti socijalistickih obreda je slozen problem i zavisi od

mnogih pokazatelja. Od mesta odredjenih grupa u drustvenoj i klasnoj
diferencijaciji, od stepena obrazovanja, kulturne tradicije, stepena urbanizacije i
ateizacije.

14.SOVJETSKA ARHITEKTURA DVADESETIH GODINA XX

VEKA U FuNKCIJI PREOBRAAJA NAINA IVOTA
(5.) Sovjetska arhitektura 20tih XXv u funkciji preobrazaja zivota

-Lenjin- kapitalizam prate ostaci odnosa iz prethodnih drustava; breme

industrijalizacije je na seljastvu; mogucnost socijalizma kroz preskakanje
kapitalizma. Proletarijat- necuvene krize, zatvaranje fabrika- radnici napustali
fabrike odlazili u sela- gradsko stanovnistvo stagnira i sporo raslo- stambena
kriza izrazena. Nacionalizacija burzoaskih kuca i stanova- samo delimicno
smanjila stambenu bedu i oskudicu. Stambena situacija podnosljivija u starim
gradskim centrima (koristili stanovi oduzeti od burzuja).

-Urbanizmu je data znacajna uloga kao sastavnom delu ekonomskog planiranja-

shvacen kao sredstvo svesnog usmeravanja urbanizacije. Ukinuta privatna
svojina nad zemljom. Na arhitektonsko-urbanisticke zamisli 20. godina u
idejnom pogledu klasici marksizma uticali su svojim stavovima o gradu, o
neophodnosti prevazilazenja suprotnosti grad selo, idejom o iscezavanju velikih
gradova, idejom o planiranju, resavanju stambenog pitanja, novom nacinu
zivota, novom coveku: Lenjinova,dalje razvijanje Marksovih i Engelsovih
ideja; dela socijalutopista; ideja E. Hauarda.

- Kop- specificnost sovjetskog avangardnog pokreta je sto su i arhitektura i

urbanizam shvaceni kao sredstva koja, doprinose radikalnom drustvenom
preobrazaju. Promeniti zivot- promeniti grad bila je ideja vodilja modernih
arhitekata, urbanista, ekonomista i socijalista. Specificne karakteristike u
urbanistickom projektovanju: napustanje ulice koridora, razvoj vrta unutar
kvarta i pojava prvih kolektivnih oprema. Nova stremljenja u arhitekturi
povezana sa revolucijom u umetnosti: poezija- majakovski; slikarstvo- sagal,
kandinski, maljevic itd.

- Bitna razlika izmedju situacije u Zapadnoj evropi i SSSRu- u zemljama

zapadne evrope- industrijska osnova nove arhitekture i urbanizma; u SSSRu
arhitektura i urbanizam zavisili od stvaranja te industrijske osnove. Arhitetonski
fakultet iz 1920, Genzburg Stil i epoha, casopis Savremena arhitektura- 20.
sustinska osobina su razlicite tendencije u udruzivanjima i stvaranje razlicitih
profesionalnih udruzenja grupa (Udruzenje savremenih arhitekata, Udruzeje
novih arhitekata, Udruzenje arhitekata i urbanista). Tradicionalisti (branicoi
stilova antike, renesanse- izvan organizacija; zilavo se odrzavali i delovali). U
to vreme nije postojala ni jedna centralizovana profesionalna organizacija, a jos
manje neka zvanicna i obavezna arhitektosnka doktrina. Svaka organizacija se
borila za ono sto je smatrala bitnim.

- OSA(1)- nastojao da definise osnovne principe arhitekture socijalistickog

drustva, objasnjavao je javnim vlastima, istupao protiv onih koji su hteli da
vrate arhitekturu u tradicionalne okvire (uveli prvi ankektiranje sadasnjih i
buducih korisnika)- arhitekta koji je aktivno ucestvovao u preobrazaju drustva
bez tehnokratskog stava, bez pretenzija da misli i odlucuje umesto upravljaca,
ali ne pristajuci da bude pasivno sredstvo.

- Ideja o preobrazaju nacina zivota- veoma rasirena medju politickim

upravljacima, kod znacajnog dela naroda, medju umeticima. Promeniti nacin
zivota- dovesti u pitanje vrednosti i institucije starog drustva. Trocki: kulturni
aktivizam- promeni svakodnevno ponasanje ljudi, suzbije alkoholizma,
promene porodicni odnosin emancipuje zena. Ipak u novoj situaciji je
nedostajala radna snaga- rad zena je ekonomska neophodnost; stvoriti nove
ustanove i stanove koji bi ih oslobodili domaceg ropstva. Stanovnistvo je brze
raslo nego stambena povrsina- izmisljanje novih arhitektonskih i urbanistickih
modela; uvodjenje pravila novog zivota.

15. IDEJA SOCIJALNOG KONDENZATORA U

SOVJETSKOJ ARHITEKTURI U PERIODU 1925. DO 1932.
GOD
(22.) O tzv socijalnim kondenzatorima u sovjetskoj arhitekturi izmedju 1925 i
1932

- Ideja o socijalnim kondenzatorima- kljucna ideja konstruktivizma u arhitekturi

izmedju 1925 i 1932 godine. Arhitekti i urbanisti avangarde nastojali su da
posredstvom svojih projekata stvore novi prostorni okvir za socijalisticke
odnose. Avangardni arhitekti su usredsredili svoja istrazivanja na nove tipove
stanovanja, radnicki klub, fabriku palatu rada i sintezu opsti kondenzator grad.
Od 1926: izgradnja stanova u sustini tradicionalnog tipa i istrazivanje formi i
sadrzaja stana novog tipa u smislu novog socijalnog kondenzatora. Avangardni
sovjetski arhitekti- poznavali dostignuca moderne zapadne stambene
arhitekture- tehnolosko zaostajane i ekonomske mogucnosti.

- Predrevolucionarne najamne kuce- stari drustveni, ekonomski i tehnicki

odnosi- jos uvek polaziste stambene arhitekture u poslerevolucionarnom
periodu. Preobrazaj zivota vs smanjenje povrsine i ogranicavanje troskova
energije i vremena- kuca komune (OSA- Genzburg- ideja o stambenoj celiji tipa
F, minimalni stan od 27m2, intimitet porodicnog zivota, potpuno odvajanje od
susednih porodica). Kuca komuna je popularna zamisao- odjek u
tradicionalnim kolektivistickim vrednostima i nacinu zivota radnika koji su
seljackog porekla; cilj socijalizacije nacina zivota radnika clanova stambenih
zadruga: cuvanje dece uzrasta za jasle, predskolske i skolske; ishrana; pranje i
jedan deo kulturnih potreba. Kuca komuna je namenjena radnicima i u njoj
mora biti smesten najmanje 20% radnika iz proizvodnje. Svi clanovi kuce
komune ucestvuju u razlicitim aktivnostima da bi zadovoljili svakodnevne
potrebe i vodili racuan o kucnom redu. U okviru OSA neki su kucu komunu
zamisljali kao jednu veliku zgradu a drugi kao skup zgrada sa pravim stanovima
u kojima je sacuvan porodicni intimitet i u kojima kolektivni zivot ne ulazi u
sve ljudske aktivnosti.

- Idejni izvori kuce komune u stambenim projektima Ovena, Furijea, Kabea i

Dezamija. Neke kuce komune u SSSRu bile su zaista zamisljene kao prostorni
okvir za kolektivizaciju svih elemenata svakodnevnog zivota- za tejlorizaciju
svakodnevice (tejlorizam je u SSSRu 20tih godina- prihvacen u organizaciji
rada, prenet i na ostale oblasti zivota: na stanovanje i dokolicu).

- Novine u sovjetskoj arhitekturi 20tih godina- klub je znacio jednu vrstu visoke
skole kulture ciji je cilj bio da oslobodi coveka, potiskujuci stare prinude crkve i
drzave. U prvim mesecima posle revolucije klubovi- spontano; odgovarao
zamisli antielitisticke kulture; u svom arhitektonskom izrazu i u svom programu
od prvih godina sovjetske vlasti do pocetka tridesetih (resavan je problem
fleksibilne i adaptabilne arhitekture narocito u vezi sa salom za priredbe i
ostalim prostorijama koje su zavisno od tipa aktivnosti mogle da se izoluju
jedna od druge ili da se objedine).
- Glavni socijalni kondenzator tog vremena bila je fabrika, palata rada. Fabrika
je jedno od glavnih sredstava urbanizacije. Sovjetska industrijska arhitektura se
nije sudarala sa zemljisnim i parcelnim preprekama koje proisticu iz privatne
svojine nad zemljom. otuda su sovjetski industrijski centri mogli biti znacajan
element urbanog pejzaza (cista industrija smestena unutar stambenih zona).

16. URBANISTI I NJIHOVA VIZIJA LJUDSKOG

NASELJAVANJA
(25.) O urbanistima i njihovoj viziji ljudskog naseljavanja

- Predlozi sovjetskih planera i urbanista sadrze elemente koji ce kasnije postati

sastavni deo Atinske povelje, najpoznatijeg manifestra modernog urbanizma, ali
uz isticanje da socijalisticki grad mora biti bitno razlicit od grada u kapitalizmu
(politicki upravljaci). Prvi petogodisnji plan nametnuo je urbanistima nov
problem planske izgradnje novih gradova na netaknutim terenima- radikalne
ideje koje su utemeljile sovjetski urbanizam i misao o gradu uopste; podizanje
gradova na novim osnovama u skladu s idealima drustva u kome iscezavanje
klasnih antagonizam i prostorna segregacija.

- Grad- opsti socijalni kondenzator. Polemika izmedju urbanista i dezurbanista,

odnosno pristalica urbanizacije i pristalica dezurbanizacije trajala je godinu i po
dana od 29. do 31. U sredistu paznje su tri tipa naseljavanja stanovnistva: 1.
tradicionalne metropole s neobuzdanim rastom; 2. mreza socijalistickih gradova
kao centra ogranicene velicine od 50 do 60 000 stanovnika koji zive u kucama
komunama; 3. potpuna dezurbanizacija u vidu pojasa kolonizacije bez centara
sa individualnim stanovanjem u prirodi (urbanisti vs dezurbanisti).

- Zajednicka nacela u radovima urbanista i dezurbanista: 1 odbacivanje

tradicionalnih metropola; 2. prevazilazenje ekonomskih drustvenih i kulturnih
suprotnosti izmedju grada i sela, manuelnog i intelektualnog rada, posledica
drustvene podele rada; 3. naucno tehnicki progres- uslov koji omogucava nov
nacin razmestaja proizvodnje i stanovnistva. 4. decentralizacija industrije; 5.
preobrazaj nacina zivota na osnovu ukidanja individualne i porodicne domace
ekonomije; 6. rekonstrukcija postojecih gradova.
- Urbanisti- Sabsovic- prvi petogodisnji plan; on je u prvi plan isticao potrebu
za novim socijalistickim nacinom zivota, smatrajuci da su naselja novog tipa
neophodan prostorni okvir za preobrazaj dotadasnjeg nacina zivota- to je
moguce zbog pobede nad distancom, odnosno prenosenja energije na velike
udaljenosti (decentralizacija industrijalizacije i naseljavanja); urbanisti
bezgranicno veruju u naucno tehnicki progres i njegov pozitivan uticaj na
drustveni razvoj. Preobrazaj postojecih gradova i sela putem procesa
decentralizacije sadasnjih industrijskih i administrativnih gradskih centara i
povezivanja poljoprivrede sa industrijom na selu. Socijalizacijom brojnih
porodicnih funkcija stanovi ce sluziti samo za stanovanje u najuzem smislu reci
i to za stanovanje odraslih, jer ce deca biti odvojena od roditelja. Svakom
odraslom radniku bice obezbedjena najmanje jedna odvojena soba. Zalazuci se
za smanjenje radnog vremena, Sabsovic insistira da se slobodno vreme koristi
za zadovoljavanje kulturnih potreba svih radniika- ukidanje razlika izmedju
manuelnih i intelektualnih radnika. Sabsoviceva ideja je da cela teritorija
SSSRa bude prekrivena novim socijalistickim naseljima mesovitog,
agroindustrijskog karaktera s prevlascu agrarnog ili industrijskog elementa.
Socijalisticki grad ne treba da ima vise od 50 do 60000 stanovnika. Sabsovic
zastupa ideju zoniranja tj odvajanja industrijske zone od stanovanja i kulturnih
aktivnosti. Sabsovic zakljucuje da u celom gradu moze biti od 15 do 20 velikih
kuca komuna i isto toliko drugih zgrada u kojima su smesteni servisi za
zadovoljavanje svakodnevnih potreba. U viziji novog grada urbanista Kop s
pravom vidi ekstrapolaciju ideje o zajednickoj kuci sirom cele teritorije s ciljem
da se sto pre resi stambena kriza na superkolektivistickoj osnovi.

17. DEZURBANISTI I NJIHOVA VIZIJA LJUDSKOG

NASELJAVANJA
(26.) Dezurbanizam kao novi nacin ljudskog naseljavanja

- Oktovic je bio soicolog i vodeci teoreticar dezurbanista- grad je oblik

naseljavanja uslovljen kapitalistickim odnosima i mora isceznuti kada iscezne
kapitalisticki nacin proizvodnje. Naucno tehnicki progres i promene drustvenih
odnosa cine izlisnim velike prenaseljene gradove. Pretvaranjem poljoprivrednih
regiona u industijske i prenosom energije na distancu putem opste mreze
raspodele energije ostvario bi se Engelsov san o iscezavanju velikog grada.
- N Puzis- bezgradski razmestaj stanovnistva= dezurbanizam. Prevazilazenje
suprotnosti selo-grad prema ne znaci urbanizovanje sela i ruralizovanje grada
vec ukidanje zavisnosti jednog od drugog tipa naselja tj sjedinjenje industrije i
poljoprivrede u organsku celinu. Decentralisticka zamisao ljudskog
naseljavanja. Kolektivna proizvodnja prvobitnih naroda- kolektivni nacin
stanovanja, dok kolektivna proizvodnja modernih nacija razvija individualni,
izolovani nacin stanovanja. Izolovana proizvodnja karakteristicna za selo vodi
izolovanom stanovanju.

- Kolektivni zivot u vezi je s nerazvijenim kapitalizmom u kojem preovladjuje

manufaktura. Privatna svojina ce isceznuti, ali je pravo licnosti na potrosnju, na
slobodu izbora da jede spava i pije sam. To ce biti moguce u socijalizmu kao
drustvu izobilja. Okitovic zastupa ideju o jednoj jedinoj energetskoj mrezi. Po
njegovom misljenju, nece biti centara energije nego lokalizovanih izvora
energije manjeg ili veceg znacaja. Ukratko, Okitovic se zalaze za
dezurbanizaciju, decentralizaciju, pokretnost nasuprot urbanizaciji,
centralizaciji i nepokretnosit. Cilj regionalnog planiranja je obezbedjivanje sto
brzih veza izmedju mesta stanovanja i mesta rada kao i izmedju usluznih
centara i korisnika.

- Rukovodeci principi socijalistickog planiranja pocivaju na cetiri osnovne

sheme: dezurbanizacija, decentralizacija, acentricne i disperzovane sheme.
Planiranje je odredjeno odnosima izmedju tipa razmestaja stanovnistva i tipa
smestanja industrije poljoprivrede ili transporta prema upravo nabrojanim
shemama. Izbor principa ostvaruje se u funkciji faktora koji odredjuju
ekonomski profil regiona. Taj faktor moze biti: 1. jedan grad, 2. znacajna
federalna ili nacionalna industrija; 3 poljoprivredna ili preradjivacka industrija;
4. poljoprivredna kombinovana sa preradjivackom ili manufaktornom
industrijom. U prvom slucaju kada je centar regiona grad, preporucuje se shema
dezurbanizacije prelaznog tipa. U drugom slucaju vazi shema decentralizacije
prelaznog tipa. U trecem acentricna shema prelaznog tipa.U potpunosti
isplaniran raspored institucija i udaljenost od mesta stanovanja.

- Brojni predlozi novog tipa stana, novog radnickog kluba i kuce komune
dozivljavali su neuspehe i nailazili na nerazumevanja. Nastavilo se s
izgradnjom tradicionalnih stanova i ostvarenjem najgorih projekata kuca
komuna da bi im se ubrzo promenila namena. Dezurbanisti su preispitivali
pojedine avangardne ideje u arhitekturi i uvidjali nedostatke u kucama
komunama (kasarne, kuca obmane)- depersonalizacija ljudi. Zablude o
mogucnosti brzog preobrazaja nacina zivota bile su potisnute. U novim
gradovima izgradnju fabrika pratilo je i podizanje stanova tj drvenih radnickih
baraka. Dezurbanisti ponovo vrse istrazivanja zalazuci se za fabrikaciju za
standardnu proizvodnju lakih jednostavnih, jeftinih domacih elemenata kako bi
se naknadio zaostatak u stambenoj izgradnji i svakom coveku ponudio njegov
ma koliko skroman prostor radi zastite ljudske privatnosti i dostojanstva.

18. SOCGOROD NIKOLAJA MILJUTINA

(23.) Socgorod Nikolaja Miljutina

- Miljutin je bio jedan od najuticajnijih teoreticara arhitekture i urbanizma u

prvoj polovini 30tih godina u Sovjetskom Savezu; obavljao znacajne partijske i
drzavne duznosti- uvid u ekonomsku i politicku situaciju u zemlji (tehnologija i
materijalna sredstva nisu dovoljno razvijena- asimilovanje i preobrazaj
nasledja); pobornik moderne arhitekture- narocito konstruktivizma.

- Razrada plana linearnog industrijskog grada- princip zoninga tj. segregacije

funkcija; sest striktno planiranih paralelnih zona: zeleznickih pruga; zone
proizvodnje i komunalnih preduzeca, skladista i naucnih i obrazovnih institucija
vezanih za proizvodnju; zelena zona s glavnim putem; stambena zona u okviru
koje se nalazi: pojas drustvenih ustanova, pojas stambenih zgrada, pojas
ustanova za decu; zona parka s ustanovama rezervisanim za rekreaciju; zona za
kolhoze i sovhoze (navodnjavana polja, farme isl). Miljutin predlaze jednu
funkcionalisticku shemu zasnovanu na striktnom pridrzavanju svojstvenu
arhitekturi avangarde tog vremena sirom sveta- novi grad za njega socijalizator
sa bitnom ulogom da pomaze u drustvenom i ljudskom preobrazaju; problem
urbanizacije vidi kao prevazilazenje razlika selo-grad.

- Savremeni grad- proizvod je kapitalistickog drustva- nestace- preobrazavanje

u socijalisticki i industrijalizovani rejon (sjedinjenje industrije i poljoprivrede
uz primenu nauke, kombinovanje kolektivnog rada i novog razmestaja
stanovnika). Ukazivao na neophodnost dugog perioda preobrazaja nacina zivota
i predlagao prelazni tip stanovanja u kojem iscezavanje individualne kuhinje i
odvajanje dece od roditelja nisu obavezni. Na duzi rok, industrijalizacija
zahteva oslobadjanje zenske radne snage od kucnih poslova- kolektivizacija
domace ekonomije (uz rast zivotnog standarda); kolektivizacija ne
podrazumeva odvajanje dece od roditelja (roditeljski instinkt se ne sme
ignorisati).

- Zajednicke institucije: institucije za zajednicku ishranu, mehanizovane

perionice i kolektivno obrazovanje dece. Kolektivizacija usluga- prevazilazenje
porodice kao ekonomske jedinice, a intimni odnosi medju ljudima nece biti
optereceni pitanjem svojine.

- Uprkos tome sto je bio pobornik modernog arhitektonskog izraza i sto je

Socgorod bio bogato ilutrovan projektima konstruktivista i stranih avangardnih
arhitekata, a mnoga njegova gledista bila bliska ili istovetna s gledistem
urbanista i idezurbanista 1937 se odrekao svoje konstruktivisticke proslosti:
Urbanisti kao i dezurbanisti nemaju nista zajednicko sa politikom partije.