EPS Direkcija za razvoj i investicije TP - 32

ZEP TP-32

TEHNIKA PREPORUKA

IZOLACIONI SISTEMI ROTACIONIH MAINA

ZDRUENO ELEKTROPRIVREDNO PREDUZEE

Sektor za studije i istraivanje

Maj 1982.

Sektor za studijsko istraivaki rad

EPS Direkcija za razvoj i investicije TP - 32

ZDRUENO ELEKTROPRIVREDNO PREDUZEE TP-32

- Tehnika preporuka - 18.05.1982

IZOLACIONI SISTEMI ROTACIONIH MAINA

1) OPSEG PRIMENE

1.1. Preporuka obuhvata izolacione sisteme (u daljem tekstu IS) namotaja rotacionih maina za
naizmenine struje, napona od 5kV do 25,2kV, nazivne snage jednake ili vee od 1MVA, koji
su termike klase B ili vie i kod kojih je dielektrina vrstoa svih navojaka ili kanura ista.

1.2. Preporukom nisu ohuhvaeni IS maina za intermitentni rad, IS maina za rad na nadmorskoj
visini iznad 1000m i IS maina u elektrinoj vui.

2) OSNOVNE POSTAVKE

2.1. Ovom preporukom se blie odreuju nazivni uslovi od znaaja za glavni IS (IS namotaja) koji
nisu odreeni preporukama Meunarodne elektrotehnike komisije (IEC) ili su samo delimino
odreeni, a pri izradi tehnikih uslova, analizi ponuda, izradi ugovora i programa ispitivanja,
moraju se uzeti u obzir.

2.2. IS moe biti termike klase B, F ili H, prema tabeli I. Termika klasa je definisana za glavni IS,
a za sve ostale IS u rotacionoj maini preporuuje se da budu iste termike klase ili vie.

2.3. IS moe biti izraen kao konitnuirani, diskontinuirani ili kompaktni, prema tabeli I.

2.4. Karakteristike glavnog IS, bez obzira na termiku klasu i izvedbu, moraju ispuniti minimalne
zahteve prema tabeli II.

2.5. Izbor termike klase, izvedbe i karakteristika glavnog IS treba izvriti zajedno sa
odgovarajuom tehnikom slubom ZEP-a, a na osnovu prikupljenih ponuda i ostale potrebne
dokumentacije.

2.6. Temperaturu rashladnog gasa treba meriti na ulazu u mainu (u hladnoj zoni) i na izlazu (u
toploj zoni). Minimalan broj termosondi je po jedna termosonda na svakom ulazu i izlazu.

Sektor za studijsko istraivaki rad 1

EPS Direkcija za razvoj i investicije TP - 32

2.7. Minimalan broj termosondi za merenje temperature namotaja i magnetnog kola treba da bude
prema tabeli III.

Tabela I
PRIMENA IS
Nazivni Termika
Statorski Izvedba IS
napon klasa
namotaj
kV B F H diskontinuirana kontinuirana kompaktna

1 2 3 4 5 6 7 8
HIDRO I TURBO GENERATORI
Hlaeni vodom 30 x x - - x -
Hlaeni gasom 30 x x - x x -
VN MOTORI
Za automatsko
ponovno <7 x x x x x x
ukljuenje 7 - x x - x x
(APU) 12 - x x - - x

NAPOMENA:
x primenjuje se
- ne primenjuje se

Sektor za studijsko istraivaki rad 2

EPS Direkcija za razvoj i investicije TP - 32

Tabela II
KARAKTERISTIKE IS
Naziv Ispitna metoda JUGEL ZEP
1 2 3 4
Neelektrine karakteristike
1. Sastav (u razmatranju)
2. Koeficijent toplotne
odvodnosti (u razmatranju) 0,20 W/mK 0,25 W/mK
3. Koeficijent linearnog
izduenja ASTM D 696 7.10-6/K 8.10-6/K
4. Otpornost na odrez ASTM D 732 80 MN/m2 100 MN/m2
5. Otpornost na zatezanje DIN 53455 100 MN/m2 150 MN/m2
6. Otpornost na savijanje DIN 53452
150 MN/m2 180 MN/m2
7. Otpornost na raslojavanje DIN 53463
800 N 1000 N
Elektrine karakteristike

1. Faktor dielektrinih gubitaka IEC 250; JUS N. A5.015 25.10-3 15.10-3

tg = f(U) pri 50 Hz, do nazivnog ili na pripremljenom uzroku identinom
gradijenta napona, pri 100C do buduem polu navojku (tapa)
300C, u intervalima po U=1 kV

2. Prirataj faktora dielektrinih Ako je nazivni gradijent napona E=Un/d 1,25 10-3 0,5.10-3
gubitaka tg pri 50 Hz, do gde je d(mm) nazivna debljina IS onda se
nazivnog gradijenta napona, u ispitivanje vri do napona Um=E.d gde je
intervalima po U=1 kV d (mm) debljina uzroka, a Um zaokruena
vrednost maksimalnog ispitnog napona
3. Zavisnost faktora dielektrinih Informativno Informativno
gubitaka tg=f(U) od temperature
u intervalu od 200C do
temperature termike klase
(moe samo do radne
temperature)
JUS N.A5.012 20 kV/mm 25 kV/mm
4. Dielektrina vrstoa

NAPOMENA: Zahtevi ZEP-a su stroiji zato to se u praksi ostvaruju znatno bolje vrednosti
karakteristika IS od vrednosti u predlogu preporuke IEC i Tehnikim preporukama ZJE.

Sektor za studijsko istraivaki rad 3

EPS Direkcija za razvoj i investicije TP - 32

Tabela III
MINIMALNI BROJ TERMOSONDI ZA MERENJE TEMPERATURE AKTIVNIH
DELOVA
Nazivna snaga generatora
Rashladno sredstvo HIDRO TURBO
1 2 3
Gas Namotaj i magnetno kolo
do 10 MVA 6 kom.
10 100 MVA 12 kom. iznad 12,5 MVA 12 kom.
iznad 100 MVA 18 kom.
Tenost Namotaj na izlazu iz svake paralelne grane rashladnog sistema 1
komad
Magnetno kolo najmanje 6 komada od ega se sa 2 komada postavlja
eone delove magnetnog kola
Svako merno mesto za merenje temperature magnetnog kola treba da ima po dve termosonde
(100% rezerva)

3) ISPITIVANJE TIPA

3.1. Ispitivanje tipa izolacionog sistema (IS) obuhvata ispitivanja na osnovu kojih se utvruje da li
glavni IS odgovara najsavremenijim zahtevima, a obavlja se na novom tipu kada se menja tip
zbog uvoenja savremenih materijala ili postupaka ili na izriit zahtev kupca.

Ocenu o potrebi ugovaranja ispitivanja tipa daje odgovarajua struna sluba ZEP-a.

Ukoliko ponueni izolacioni sistem nije do sada primenjivan u elektranama ZEP-a za njegovu
primenu treba traiti saglasnost odgovarajue slube ZEP-a.

3.2. Ispitivanje obuhvata:

identifikaciju IS i
utvrivanje karakteristika IS

Sektor za studijsko istraivaki rad 4

EPS Direkcija za razvoj i investicije TP - 32

3.3. Identifikacija IS se obavlja prema IEC preporukama za ovu oblast (koje su u pripremi).

Nain identifikacije se utvruje ugovorom.

Identifikacija IS se moe izvriti i na osnovu rezultata dugotrajnih ispitivanja:
termikih
mehanikih
elektrinih

Preporuuje se primena ispitnih metoda i kriterijuma prema dodatku I uz ovu preporuku.

Preporuuje se da za ocenu napred navedenih ispitivanja budu merodavni rezultati sledeih

ispitivanja:
zavisnost faktora gubitaka od napona - tg = f(U) (apsolutne vrednosti faktora gubitaka tg i
vrednosti prirataja faktora gubitaka tg);
intenziteta parcijalnih pranjenja;
probojnog napona.

3.4. Minimalan program ispitivanja tipa obuhvata ispitivanja kojima se utvruju karakteristika
glavnog IS, prema tabeli II.

4) MEUFAZNA ISPITIVANJA

Ispitivanja koja se zahtevaju ovom preporukom daju uverenje kupcu da je IS odgovarajueg kvaliteta
te pri ugovaranju ne treba smanjivati obim ispitivanja, sem ako po prirodi stvari odreena ispitivanja
nisu potrebna (obim ispitivanja nije isti za generatore i motore, itd.).

Meufazna ispitivanja se obavljaju u svim sluajevim preuzimanja elemenata namotaja, kompletnih

namotaja (statora i rotora), samo odreenih namotaja (samo statora ili samo rotora) ili delova
namotaja (rezerve, polnih namota rotora itd.).

Ispitivanja se obavljaju na odreenom broju komada prema tabeli IV. Ako se u koliini namenjenoj za
ispitivanje nau komadi ije karakteristike ne odgovaraju ugovorenim karakteristikama, ispitivanja se
nastavljaju na dvostrukom broju komada. Ukoliko i ponovljena ispitivanja ne zadovolje, treba
postupiti po ugovoru ili se posebno dogovoriti za dalji tok preuzimanja.

Sektor za studijsko istraivaki rad 5

EPS Direkcija za razvoj i investicije TP - 32

Ispitivanja se mogu ponoviti u izuzetnim sluajevima kada se opravdano posumnja da je na ve

ispitanim komadima dolo do oteenja (npr. u transportu). U ovom sluaju izuzetno moe da se
odstupi od ove preporuke u pogledu obima ispitivanja, ali ne i od kriterijuma za kvalitet.

Ispitivani komadi koji ne zadovoljavaju date kriterijume moraju se posebno uoljivo obeleiti da ne bi
dospeli meu ispravne. Obavezna su ispitivanja u svim rezervnim komadima (jer kupac praktino
nema mogunosti da rezervu ispituje pre ugradnje) bez obzira na koliinu odreenu za ispitivanje.
Razultati se unose u ispitni protokol sa oznakom R.

Prijem rezervnih komada znai prijem ispitanih, sa ispitnim protokolom praenih, prikladno
upakovanih komada za due uskladitenje, sa uputstvom za uvanje.

Sva ispitivanja, ako to nije drugaije preporueno, vre se na ambijentnoj temperaturi izmeu 10 0C i
400C i uz normalnu vlanost.

Ukoliko se meufaznim ispitivanjima uoe odstupanja od utvrenih kriterijuma za kvalitet ili ak

oteenja, ispitivanja se ponavljaju posle otklanjanja uzroka punim ispitnim vrednostima.

Ispitivanja se obavljaju u prostoru proizvoaa ili kupca to zavisi od veliine rotacione maine i
tehnologije.

4.1. Ispitivanje elemenata namotaja

4.1.1. Namotaj statora

4.1.1.1. Odgovarajuim merilima ili preciznim ablonima proveravaju se sledee dimenzije i

geometrija:
irina i visina kanala za hlaenje, prenik cevi za spoj sa izolacionim cevima, itd.;
rastojanja izmeu kanala za hlaenje;
preseci deonih provodnika (bakar);
preseci polunavojaka (tapa) sa glavnim i bez glavnog IS (debljina glavnog IS);
lebna duina polunavojaka ili kanura;
geometrija polunavojaka i kanura.

Rezultati ne smeju da odstupaju u odnosu na dokumentaciju proizvoaa vie nego to to

dozvoljavaju ugovorene tolerancije.

Sektor za studijsko istraivaki rad 6

EPS Direkcija za razvoj i investicije TP - 32
Tabela IV
BROJ KOMADA KOJI PODLEE ISPITIVANJU
S (MVA)
Naziv karakteristike koja se ispituje Sistem hlaenja Broj komada
(MW)
1 2 3 4
- Dimenzija i geometrija 20%
- Dielektrina vrstoa deonih provodnika indirektno 60%
indirektno < 50 100%
direktno 50 100%
- Dielektrina vrstoa izmeu strukova direktno 100%
duplog Roebel polunavojka indirektno 100%
- Dielektrina vrstoa izmeu
provodnika i kanala za hlaenje direktno 100%
- Elektrini otpor poluprovodnog
premaza 20%
- Zavisnost faktora gubitaka od napona indirektno 60%
indirektno < 50 100%
direktno 50 100%
- Intenzitet parcijalnih pranjenja indirektno 60%
indirektno < 50 100%
direktno 50 100%
- Zavisnost faktora gubitaka od
temperature 2 kom.
- Dielektrina vrstoa osnovnog IS 100%
- Probojni napon osnovnog IS 2 kom

4.1.1.2. Dielektrina vrstoa IS izmeu deonih provodnika polunavojaka ispituje se naponom

frekvencije 50Hz u toku 10s. IS mora podneti bez oteenja napon od 110V.

4.1.1.3. Dielektrina vrstoa IS strukova viestrukog Roebel polunavojaka ispituje se naponom

frekvencije 50Hz u toku 60s. IS mora podneti bez oteenja napon od 380V.

4.1.1.4. Dielektrina vrstoa IS kanala za hlaenje i provodnika namotaja koji se hlade vodom
ispituje se naponom frekvencije 50Hz u toku 60s. IS mora da izdri napon utvren prema
preporuci proizvoaa.

4.1.1.5. Dielektrina vrstoa IS izmeu navojaka kanure ispituje se naponom frekvencije 50Hz u
toku 60s. IS mora da izdri bez oteenja napon 0,3Un (Un nazivni napon IS).

Sektor za studijsko istraivaki rad 7

EPS Direkcija za razvoj i investicije TP - 32
Na jednoj kanuri, radi utvrivanja probojnog napona IS izmeu navojaka, napon
frekvencije 50Hz se podie do proboja. Rezultat je informativan.

4.1.1.6. Elektrini otpor poluprovodnog sloja meri se izmeu elektroda postavljenih na lebnoj
duini polunavojaka ili kanure, tako da elektrode obuhvataju polunavojak ili kanuru,
mernim ureajem kojim se moe meriti pri jednosmernom naponu od 500V elektrini
otpor do 106 . Izmereni otpor treba da bude u granicama od 103 do 105 .

TABELA V
ISPITNI NAPON Ui
Red. br. Main ili element maine Ispitni napon Ui(Veff)
1 2 3
Izolovani namotaj rotacionih (Un nazivni napon IS)
maina (izuzev pod red.br. 2 i 3)
1.
Un 24000 V 2Un +1000 V
Un> 24000 V Utvruje se ugovorom
Pobudni namotaj sinhronih
2. generatora, motora i (U pobudni napon)
kompenzatora
Sinhrona maina bez asinhronog 10U, najvie 3500V
2.1.
pokretanja najmanje 1500 V
Maine sa asinhronim
pokretanjem iji je pobudni
10U, najvie 3500V
2.2. namotaj spojen kratko ili preko
najmanje 1500
10 i vie puta manjeg otpora od
otpora namotaja
Maine sa asinhronim
Dvostruki iznos najvieg
pokretanjem iji je pobudni
napona koji moe nastati u
namotaj pri polasku otvoren ili
2.3. datim uslovima na pobudnom
spojen preko 10 i vie puta
namotaju, ali
veeg otpora od otpora
Ui 1500 V
namotaja
(U napon otvorenog
Sekundarni namotaj (obino sekundarnog kola u
rotor) indukcionih motora ili mirovanju na kliznim
3. sinhronih indukcionih motora prstenovima ili sekundarnim
ako nisu stalno u kratkom spoju prikljucima kad je na
(polazak sa reostatom) primarnom namotaju nazivni
napon)
Nereversibilni motori ili motori
3.1. 2U + 1000
koji se reversiraju u mirovanju
3.2. Reversibilni motori ili motori 4U + 1000
koji se zaustavljaju
reversiranjem primarnog
Sektor za studijsko istraivaki rad 8
EPS Direkcija za razvoj i investicije TP - 32
obrtnog polja

4.1.1.7. Dielektrina vrstoa glavnog IS polunavojka (tapa) ispituje se izmeu provodnika i

uzemljenih delova ispitnim naponom 1,5Ui, frekvencije 50Hz u toku 60 s (Ui ispitni napon
prema tabeli V).

4.1.1.8. Zavisnost faktora gubitaka od napona - tg (tg/0,2Un) orijentaciono ne treba u intervalu

od 0,2Un do 0,6Un da bude vei od 0,5*10-3kV, a u intervalu 0,6Un do 1Un vei od 1*10-
3
kV, to je dato u tabeli VI u formi zaokruenih vrednosti.

TABELA VI
NAJVIE DOPUTENE VREDNOSTI FAKTORA GUBITAKA x 10-3
Un tgsr tg/0,2Un tg/0,2Un tg
tgO.2
(kV) = *(tg0,6-tg0,2) od 0,6Un do 1Un od 1,0Un do 1,4Un od 0,2Un do 1,4Un
1 2 3 4 5 6
do
20 1,5 3,0 5,0 18
17,0
*
do
20 2,0 4,0 6,0 23
21,0
*
do
20 2,5 5,0 7,0 25
25,2
Napomena:
*
Date vrednosti za napone 21,0 i 25,2 kV treba primenjivati samo ako interne norme
proizvoaa ne postavljaju stroije zahteve, na emu treba insistirati u zahtevima za
ponudu i u ugovorima.

Utvrivanje zavisnosti tg = f(U) moe da se ugovori i za interval od 0,2U n do 1,4Un, ali se

tada moraju uvaiti kolone 5 i 6 tabele VI.

Za namotaje koji se hlade vodom zavisnosti tg = f(U) se utvruje bez rashladne vode u
kanalima za hlaenje.

4.1.1.9. Intenzitet parcijalnih pranjenja se meri pri naponu vrednosti 0,6Un, frekvencije 50Hz,
namernoj frekvenciji 10 kHz pri odnosu Cx/Cn 10.(Cx kapacitet mernog objekta, Cn
kapacitet mernog objekta, Cn kapacitet veznog kondenzatora). Intenzitet (dB) se
odreuje u odnosu na referentnu specifinu kvadratnu vrednost d0 = 10-9 C2/sF. Ugovorom
se mogu predvideti i merenja na mernim frekvencijama 30, 60 i 130 kHz ali izmereni
intenzitet pri 10 kHz mora da bude u datim granicama, prema tabeli VII.

Tabela VII

Sektor za studijsko istraivaki rad 9

EPS Direkcija za razvoj i investicije TP - 32
INTENZITET PARCIJALNIH PRANJENJA

Un
(dB)
(kV)
Ponderisana vrednost Maksimalna vrednost
do 17,0 20 25
*
do 21,0 25 30
*
do 25,2 30 35
Napomena:
*
Date vrednosti treba primenjivati samo ako interne norme proizvoaa ne postavljaju
stroije zahteve na emu treba insistitirati u zahtevima za ponudu i u ugovorima.

Ugovorom se mogu predvideti i merenja pri naponima 0,8 U n i 1,0 Un, ali su rezultati samo
informativnog karaktera i ne uzimaju se kao kriterijumi za kvalitet.

Na namotajima koji se hlade vodom intenzitet parcijalnih pranjenja se meri bez prisustva
rashladne vode u kanalim za hlaenje.

4.1.1.10. Na komadima sa najviim vrednostima tg i ispituje se zavisnost faktora gubitaka od

temperature tako to se zavisnost tg = f(U) utvruje na:
ambijentnoj temperaturi i
temperaturama 80 0C i 120 0C.

Ova zavisnost se utvruje u naponskom intervalu 0,2Un do 1,4Un sa stupnjevima od 0,2Un.

Dobijene vrednosti treba da su u skladu sa tabelom VIII.

Sektor za studijsko istraivaki rad 10

EPS Direkcija za razvoj i investicije TP - 32

Tabela VIII
NAJVIE DOPUTENE VREDNOSTI FAKTORA GUBITAKA PRI RAZLIITIM
TEMPERATURAMA
Nazivni napon
Temperatura(0C) 17,0 21,0 25,2
A* 80 120 A* 80 120 A* 80 120
(tg1,4-tg0,2)x103 18 20 23 23 25 29 25 27 33
tg x103 5 6 7 6 8 9 7 9 11
Napomena:
*
Ambijentna temperatura

Za namotaje koji se hlade vodom zavisnost faktora gubitaka od temperature i napona

utvruje se bez rashladne vode.

4.1.1.11. Probojni napon glavnog IS izmeu provodnika i uzemljenih delova polunavojaka i kanure
utvruje se po ispitivanju dielektrine vrstoe, na komadima sa najviim vrednostima tg i
, daljim podizanjem ispitnog napona. Probojni napon mora biti vei od 2U i (Ui ispitni
napon prema tabeli V). Ukoliko postoji verovatnoa da e u toku ispitivanja doi do
preskoka, ispitivanja se moraju obavljati u sredini koja spreava pojavu preskoka
(izolaciono ulje, itd.).

Za namotaje koji se hlade vodom probojni napon se utvruje bez rashladne vode u
kanalima za hlaenje.

4.1.1.12. Dielektrina vrstoa prikljunih stezaljki ispituje se naponom frekvencije 50Hz u toku
60s, ako prikljune stezaljke nisu sastavni deo namotaja. IS mora da izdri bez oteenja
napon od 1,5 Ui (Ui ispitni napon prema tabeli V).

Ako su prikljune stezaljke sastavni deo namotaja njihova dielektrina vrstoa se ispituje
zajedno sa IS namotaja.

4.1.2. Namotaj rotora

4.1.2.1. Elektrini otpor polnih namota rotora sa istaknutim polovima meri se nakon postavljanja
polnih namota na polove, jednosmernim naponom, metodom koja omoguava merenje
otpora do 10-5 . Uz rezultate merenja otpora u ispitni protokol se unose oznake polova i
temperature ambijenta. Otpor se meri pre i posle ispitivanja dielektrine vrstoe meu
navojcima polnih namota.

Sektor za studijsko istraivaki rad 11

EPS Direkcija za razvoj i investicije TP - 32
4.1.2.2. Dielektrina vrstoa IS izmeu navojaka polnih namota rotora sa istaknutim polovima
ispituje se naponom frekvencije 50Hz. u toku 5 min. IS mora da izdri bez oteenja
napon ija je efektivna vrednost jednaka dvostrukoj ems po navojku.

4.1.2.3. Elektrini otpor IS polnih namota rotora sa istaknutim polovima prema polovima (gvou)
odreuje se 60 s po ukljuenju jednosmernog napona od 1000 V, na ambijentnoj
temperaturi. Orijentaciono, minimalna dozvoljena vrednost elektrinog otpora IS jednog
pola odreena je sa:
R60 / Un N (M/kV)
gde je:
R60 izmereni otpor u M,
N broj polova rotora,
Un nazivni napon IS rotora u kV (zaokruen u kV).

Otpor se meri pre i posle ispitivanja dielektrine vrstoe IS polnih namota prema
polovima.

4.1.2.4. Dielektrina vrstoa glavnog IS izmeu polnih namota i polova (gvoa) ispituje se
naponom frekvencije 50 Hz u toku 60 s. IS mora da izdri bez oteenja najmanje napon
1,1 Ui (Ui ispitni napon prema tabeli V).

4.2. Ispitivanje sklopova

4.2.1. Namotaj statora

4.2.1.1. Nakon ulaganja donjeg sloja ispituje se dielektrina vrstoa IS svih uloenih polunavojaka
prema magnetnom kolu (koje je uzemljeno), naponom frekvencije 50 Hz u toku 10s. IS
mora da izdri bez oteenja najmanje napon 1,3 Ui (Ui ispitni napon prema tabeli V).

Pre ispitivanja, oba kraja svih termosondi treba spojiti sa magnetnim kolom. Dozvoljeno je
ispitivanje po sekcijama.

4.2.1.2. Nakon ulaganja gornjeg sloja ispituje se dielektrina vrstoa oba uloena sloja prema
magnetnom kolu (koje je uzemljeno), naponom frekvencije 50 Hz u toku 10 s. IS mora da
izdri bez oteenja najmanje napon 1,2 Ui (Ui ispitni napon prema tabeli V). Dozvoljeno
je ispitivanje po sekcijama. Pre ispitivanja, oba kraja termosondi treba spojiti sa magnetnim
kolom.

Sektor za studijsko istraivaki rad 12

EPS Direkcija za razvoj i investicije TP - 32

4.2.1.3. Nakon formiranja faznih namotaja (spajanje polunavojaka ili kanura) ispituje se
dielektrina vrstoa IS prema magnetnom kolu (koje je uzemljeno), naponom frekvencije
50 Hz u toku 10 s. IS mora da izdri bez oteenja najmanje napon 1,1 U i (Ui ispitni
napon prema tabeli V). Pre ispitivanja, oba kraja termosondi treba spojiti sa magnetnim
kolom.

Ako je rotaciona maina bez izvedenog zvezdita (VN motori) ispituje se dielektrina
vrstoa IS celog namotaja statora prema magnetnom kolu (visokonaponski krajevi U, V i
W se kratko spajaju).

Dielektrina vrstoa IS namotaja koji se hlade vodom ispituje se bez rashladne vode.

4.2.1.4. Dielektrina vrstoa IS izmeu paralelnih grana namotaja koji se sastoje iz vie paralelnih
grana ispituje se naponom frekvencije 50 Hz u toku 60 s. IS mora da izdri bez oteenja
napon od 1000 V.

4.2.1.5. Po zavretku ogleda zagrevanje magnetnog kola i po zavretku ulaganja slojeva namotaja
statora (prema tome da li su termosonde smetene na dnu lebova ili izmeu slojeva), a
nakon ispitivanja dielektrine vrstoe, meri se elektrini otpor termosondi i IS izmeu
termosondi i magnetnog kola:

4.2.1.6. Elektrini otpor termosondi meri se pri jednosmernom naponu metodom koja omoguava
merenje otpora do 10-5 , pri struji manjoj od 5x10-3 A. Rezultati merenja otpora, oznaka
poloaja termosonde (u magnetnom kolu ili u namotaju statora) i temperatura ambijenta
unose se u ispitni protokol. Rezultati merenja treba da su u skladu sa podacima
proizvoaa termosondi.

Elektrini otpor IS termosondi se meri na IS izmeu termosondi i magnetnog kola pri

emu su oba kraja termosonde spojena na isti pol jednosmernog napona od 500V.
Elektrini otpor izmeren 60s po ukljuenju napona mora da bude vei od 1M. Doputa
se uproenje ispitivanja, zapravo meri se elektrini otpor izmeu svih termosondi u
magnetnom kolu ili namotaju (sve termosonde spojene na isti pol ispitnog napona) i
magnetnog kola.

4.2.2. Namotaj rotora

4.2.2.1. Dielektrina vrstoa IS izmeu strujnih vodova unutar vratila i izmeu strujnih vodova i
vratila, pri emu su strujni vodovi povezani sa kliznim prstenovima postavljenim na vratilu
ali ne i sa namotajem rotora, ispituje se naponom frekvencije 50 Hz u trajanju od 60s. IS
mora da izdri bez oteenja napon od 1,5 Ui. (Ui ispitni napon prema tabeli V).

Sektor za studijsko istraivaki rad 13

EPS Direkcija za razvoj i investicije TP - 32
4.2.2.2. Dielektrina vrstoa IS izmeu navojaka namotaja ispituje se naponom frekvencije 50Hz
u trajanju od 60s. IS mora da izdri bez oteenja napon ija je efektivna vrednost jednaka
dvostrukoj vrednosti elektromotorne sile (ems) po navojku. Ispitni napon i broj navojaka
namotaja rotora unose se u ispitni protokol.

4.2.2.3. Elektrini otpor namotaja rotora meri se na gotovom namotaju jednosmernim naponom
metodom koja omoguava merenje otpora do 10-5 , pre i posle ispitivanja dielektrine
vrstoe meu navojcima namotaja rotora. Rezultati merenja otpora i temperatura
ambijenta unosi se u ispitni protokol.

4.2.2.4. Dielektrina vrstoa namotaja rotora sa neistaknutim polovima ispituje se posle ulaganja
navojaka, zaklanjavanja i spajanja sa prethodno uloenim navojcima, takvim naponima
frekvencije 50Hz u toku 60s da IS namotaja rotora po zavretku izrade namotaja izdri
bez oteenja napon 1,1 Ui u toku jednog min. (Ui ispitni napon prema tabeli V).

5) ZAVRNA PRIJEMNA ISPITIVANJA

(preuzimanje rotacione maine)

Zavrna prijemna ispitivanja obuhvataju ispitivanja uloenih i gotovih namotaja. Ova ispitivanja se
obavljaju pri preuzimanju rotacione maine pri prvom putanju u rad i neposredno pre isteka
garantnog roka, na novim i potpuno ili delimino remontovanim rotacionim mainama. Za delimino
remontovane rotacione maine mora se uvaiti obim remonta jer se ne mogu postaviti jednaki zahtevi
za postojee i zamenjene elemente rotacione maine.

Zavrna prijemna ispitivanja pri preuzimanju rotacione maine obavljaju se u zavisnosti od veliine
rotacione maine u prostoru proizvoaa ili kupca to se utvruje ugovorom.

Zavrna prijemna ispitivanja neposredno pre isteka garantnog roka obavljaju se po pravilu u prostoru
kupca, a maina se smatra primljenom ako rezultati ovih ispitivanja zadovoljavaju sve zahteve ove
preporuke.

Pri ugovaranju ne treba smanjivati obim ispitivanja dat ovom preporukom, sem ako po prirodi stvari
odreena ispitivanja nisu potrebna.

Ukoliko se zavrnim ispitivanjim uoe odstupanja od utvrenih kriterijuma za kvalitet ili ak

oteenja, ispitivanja se ponavljaju posle otklanjanja uzroka punim ispitnim vrednostima koje vae za
preuzimanje rotacione maine a umanjenim ispitnim vrednostima neposredno pre isteka garantnog
roka. Ako se pri preuzimanju utvrde odstupanja ili oteenja, proizvoa otklanja uzroke i ispitivanja
se ponavljaju. Ako se neposredno pre isteka garantnog roka utvrde odstupanja ili oteenja,
proizvoa otklanja uzrok i nakon ispitivanja produava se garancija za isti period vremena kao
prvobitna garancija.

Sektor za studijsko istraivaki rad 14

EPS Direkcija za razvoj i investicije TP - 32
Ispitivanja se vre na ambijentnoj temperaturi od 10 0C do 300C, sem u sluajevima kad je drugaije
reeno.

Ako su rotacione maine bez izvedenog zvezdita ispituje se IS celog namotaja.

Ispitivanja se obavljaju redosledom datim ovom preporukom., izuzev u posebnim sluajevima.

Pre svih visokonaponskih ispitivanja obavezno se utvruje stanje IS nedestuktivnim metodama.

Ukoliko rezultati ne zadovoljavaju zahteve preporuke nedopustivo je izlaganje IS viim naponima.

Ako se pregledom uoi vlaga ili neistoa, to moe biti uzrok za dobijanje vrednosti karakteristika
koje ne zadovoljavaju, prethodno treba osuiti ili oistiti IS.

Suenje i ienje obavlja proizvoa sopstvenom tehnologijom i opremom. Postupak suenja ili
ienja se stalno kontrolie. Postupak se smatra okonanim kada vrednosti karakterisitika IS
dostignu zadovoljavajue vrednosti (daljim suenjem ili ienjem vrednosti se ne poboljavaju) i tek
tada se moe prii visokonaponskim ispitivanjima.

Kopiju protokola o ispitivanju treba obavezno dostaviti odgovarajuoj strunoj slubi ZEP-a.

5.1. Namotaj statora

5.1.1. Elektrini otpor IS izmeu jedne faze i drugih dveju faza spojenih sa magnetnim kolom (koje
je uzemljeno) meri se 15 s, 60 s i 10 min. po ukljuenju jednosmernog napona od 1000 V.
Otpor se meri samo na temperaturama do 40 0C. Minimalna dozvoljena vrednost
jednominutnog elektrinog otpora novog IS mora pri temperaturi od 20 0C da zadovolji
kriterijum:

Un
R60 s 85
1000 0,01S n

gde je:
R60 s elektrini otpor u M izmeren 60 s po ukljuenju napona
Un nazivni napon IS u V
Sn nazivna snaga rotacione maine u kVA(kW)

Dovoljno tano preraunavanje elektrinih otpora sa temperature na kojoj je izvreno

merenje () na temperaturu na kojoj se vri poreenje(200C) moe se izvriti pomou
temperaturnog koeficijenta KR (prema tabeli IX)
Sektor za studijsko istraivaki rad 15
EPS Direkcija za razvoj i investicije TP - 32

R0 = KR* R

Koeficijent KR je odreen na bazi eksponencijalne zavisnosti otpora od temperature i vredi

priblino za savremene IS termikih klasa B i F kod kojih radna temperatura ne prelazi 800C.

TABELA IX
TEMPERATURNI KOEFICIJENT KR U ZAVISNOSTI OD RAZLIKE
TEMPERATURE
1 2 3 4 5 6 7 8
- 0
5 10 15 20 25 30 35
(0C)
KR 1,2 1.5 1,8 2,1 2,6 3,1 3,9
- 0
40 45 50 55 60 65
(0C)
KR 4,6 5,6 6,8 8,5 10 12

Elektrini otpor IS meri se pre i posle ispitivanja dielektrine vrstoe. Rezultati se ne smeju
bitno razlikovati.

Elektrini otpor IS namotaja rotacionih maina koje se hlade vodom meri se bez rashladne
vode i sa rashladnom vodom. Bez rashladne vode meri se otpor R 15s, R60s i R10 min, a sa
rashladnom vodom meri se samo jednominutni otpor R60s. Napon pri kojem se meri je 500 V
ili 1000 V. Kriterijumi za namotaj bez rashladne vode su isti kao za namotaj maine koja se
hladi gasom. Kriterijumi za namotaj sa rashladnom vodom nisu dati, ali se u ispitni protokol
unose sledei rezultati:
izmerena vrednost R60s (M)
protok (1/s),
temperatura rashladne vode na izlazu iz namotaja (0C)
specifini elektrini otpor rashladne vode (m) ili specifina provodnost (S/m).

Sektor za studijsko istraivaki rad 16

EPS Direkcija za razvoj i investicije TP - 32

Merenje se obavlja:
pre punjenja rashladnog sistema i
posle punjenja rashladnog sistema, pre i posle ispitivanja dielektrine vrstoe, sa
nazivnom cirkulacijom rashladne vode.

Elektrini otpor IS sa rashladnom vodom koja cirkulie kroz namotaj je normalno reda 1 M
to treba imati u vidu pri merenju.

Elektrini otpor IS namotaja rotacionih maina koje se hlade gasom pod pritiskom moe da
se meri bez gasa ili sa gasom pod nazivnim pritiskom.

Elektrini otpor IS namotaja rotacionih maina bez izvedenog zvezdita meri se izmeu celog
namotaja statora i magnetnog kola (izvodi U, V i W se kratko spajaju).

5.1.2. Indeksi polarizacije IS namotaja koji se hlade gasom odreuju se na osnovu vrednosti
elektrinih otpora R15s, R60s i R10 min. Vrednost indeksa treba da su:

R60s/ R15s 2 R10 min/ R60s 4

5.1.3. Zavisnost faktora gubitaka od napona tg = f(U) IS pojedinih faza prema magnetnom kolu
(koje je uzemljeno), odnosno prema drugim dvema fazama spojenim sa magnetnim kolom,
utvruje se u intervalu od 0,2U n do 1,0Un u naponskim stupnjevima po 0,2Un, pri naponu
frekvencije 50 Hz.

Maksimalno dozvoljene vrednosti poetnog faktora gubitaka tg0,2 i maksimalnih prirataja

tg po 0,2Un u intervalu od 0,2Un do 0,6Un i od 0,6Un do 1,0Un, merene u toku prvih 1000
asova rada, ne mogu biti vee od vrednosti datih u tabeli X.

TABELA X
ZAVISNOST tg = f(U) x 103
tg/0,2Un
Un(kV) tg0,2 NAPOMENA
0,2Un - 0,6Un 0,6Un - 1,0Un
1 2 3 4 5
17 40* 6 8
JUGEL
17 po dogovoru kupac - isporuilac
25,2 30* 3 4 ZEP

Sektor za studijsko istraivaki rad 17

EPS Direkcija za razvoj i investicije TP - 32
NAPOMENA:
Zahtevi ZEP-a su stroiji zato to se u praksi ostvaruju znatno bolje vrednosti
karakteristika IS od vrednosti u predlogu preporuka IEC i tehnikim preporukama ZJE.
*
Bez prisustva rashladne vode.

Zavisnost tg = f(U) za IS namotaja rotacionih maina koje se hlade vodom utvruje se bez
rashladne vode i sa rashladnom vodom, na isti nain kao za IS namotaja maine koje se hlade
gasom. Maksimalno dozvoljene vrednosti tg za IS koji se ispituje bez rashladne vode su iste
kao za IS namotaja koji se hlade gasom. Rezultati ispitivanja sa rashladnom vodom unose se u
ispitni protokol, ali se ne uzimaju kao kriterijum za kvalitet. U ispitni protokol, ali se ne
uzimaju kao kriterijum za kvalitet. U ispitni protokol se pored rezultata ispitivanja unose i
sledei podaci:
protok (1/s),
temperatura rashladne vode na izlazu iz namotaja (0C),
specifini elektrini otpor rashladne vode (m) ili specifina provodnost (S/m).

Zbog provodnosti rashladne vode apsolutne vrednosti tg mogu biti viestruko vee od
vrednosti tg izmerenih na IS bez rashladne vode, to treba imati u vidu pri izboru ispitne
opreme. Potrebna snaga za ispitivanje je vee od S = CU2 za iznos potreban za pokrie
gubitaka usled provodnosti rashladne vode:

Za IS namotaja rotacionih maina koje se hlade gasom pod nazivnim pritiskom obavezno se
utvruje tg = f(U) bez gasa i sa gasom pod nazivnim pritiskom.

Za rotacione maine bez izvedenog zvezdita utvruje se zavisnost tg = f(U) za IS izmeu

celog namotaja i magnetnog kola. Izvodi U, V i W se tada kratko spajaju.

5.1.4. Kapaciteti IS faza prema magnetnom kolu (koje je uzemljeno) i drugim dvema fazama
spojenim sa magnetnim kolom meri se obino u toku utvrivanja zavisnosti tg = f(U) pri
naponima 0,2 - 0,6 - 1,0Un.

Merenjem kapaciteta pri 0,6Un i 1,0Un dobijaju se podaci za odreivanje intenziteta

parcijalnih pranjenja, a rezultati pri 0,2Un i 1,0Un slue za odreivanje relativnog prirataja
kapaciteta
C C1, 0 C 0, 2

C C 0, 2

koji moe dati dopunske informacije o stanju IS. Na rotacionim mainama bez izvedenog
zvezdita meri se kapacitet celog namotaja prema magnetnom kolu (izvodi U, V i W su
kratko spojeni).

Sektor za studijsko istraivaki rad 18

EPS Direkcija za razvoj i investicije TP - 32
5.1.5. Intenzitet parcijalnih pranjenja se meri pri naponu 0,6 Un, frekvencije 50 Hz na mernoj
frekvenciji 10 kHz, a u odnosu na refernetnu specifinu kvadratnu vrednost d 0 = 10-9 C2/sF,
pri Cx/Cn 10, na IS pojedinih faza prema magnetnom kolu (koje je uzemljeno) i drugim
dvema fazama spojenim sa magnetnim kolom.

Rezultati ispitivanja se unose u ispitni protokol ali se ne uzimaju kao kriterijum za kvalitet.
Kriterijum za kvalitet je porast vrednosti na kraju garantnog roka u odnosu na vrednost
izmerenu u toku prvih 1000 asova rada.

Orijentaciono, vrednost intenziteta parcijalnih pranjenja u rotacionim mainama sa U n 25,2

kV ne treba da bude vea od 35-40 dB, a u mainama manjih nazivnih napona treba da bude i
nia.

Intenzitet parcijalnih pranjenja namotaja koji se hlade vodom meri se bez rashladne vode i sa
rashladnom vodom, na isti nain kao na namotajima koji se hlade gasom. U ispitni protokol,
uz rezultate merenja parcijalnih pranjenja unose se i podaci o protoku, temperaturi i
specifinom otporu odnosno specifinoj provodnosti rashladne vode.

Na rotacionim mainama koje se hlade gasom pod pritiskom (vodonikom, itd.), ispitivanje se
obavezno obavlja bez gasa i sa gasom pod nazivnim pritiskom.

Na rotacionim mainama bez izvedenog zvezdita mere se parcijalna pranjenja na IS celog

namotaja prema magnetnom kolu (izvodi U, V i W se kratko spajaju).

5.1.6. IS se ispituje visokim jednosmernim naponom samo ako vrednosti elektrinih otpora IS,
izmerene neposredno pre ispitivanja visokim jednosmernim naponom zadovoljavaju zahteve
ove preporuke (preporuuje se R60s / Un 5 M/kV pri U = 1000V).

Ispitivanje se moe obavljati samo na ambijentnoj temperaturi. Maksimalni ispitni

jednosmerni napon ne treba da je vei od 2,5 Un (Un nazivni napon IS u Veff). Ispitivanje se
obavlja jednakim naponskim stupnjevima od 0,2 U, merenjem struje kroz IS a oitavanjem
60s po dostizanju odreenog naponskog stupanja. Struje ne treba da budu vee od vrednosti
u tabeli XI.

Sektor za studijsko istraivaki rad 19

EPS Direkcija za razvoj i investicije TP - 32

Tabela XI
MAKSIMALNO DOPUTENA STRUJA KROZ IS
0,5Un 1,0Un 1,5Un 2,0Un 2,5Un
U
(0,2U) (0,4U) (0,6U) (0,8U) (1,0U)
1 2 3 4 5 6
I
50 100 200 400 750
(A)

Po dostizanju odreenog naponskog stupnja odreuje se koeficijent nelinearnosti:

R 0 ,5
K
Rn

gde je:
R0,5 elektrini otpor na naponskom stupnju koji odgovara U = 0,5 Un,
Rn elektrini otpor izmeren na bilo kom n-tom naponskom stupnju.

Koeficijent nelinearnosti do 2Un (0,8 ) moe da bude jednak ili manji od 2, a pri 2,5U n (1,0U)
jednak ili manji od 3.

Ukoliko se dati koeficijenti dostignu ranije, ispitivanje treba obustaviti, a uzroke iznai i
otkloniti.

Na namotajima koji se hlade vodom ispitivanje IS obavlja se obavezno bez rashladne vode, a
namotajima koji se hlade gasom bez gasa. Na rotacionim mainama bez izvedenog zvezdita,
ispituje se IS celog namotaja prema magnetnom kolu (izvodi U,V i W se kratko spajaju).

5.1.7. Dielektrina vrstoa IS pojedinih faza prema magnetnom kolu (koje je uzemljeno) i drugim
dvema fazama spojenim sa magnetnim kolom ispituje se naponom frekvencije 50 Hz u toku
60 s IS mora izdrati bez oteenja napon Ui (Ui ispitni napon prema tabeli V). Po smanjenju
napona na 1,2Un treba da nestanu svi zvuni i vizuelni znakovi korone.

Dielektrina vrstoa IS pojedinih faza namotaja koji se hlade vodom ispituje se sa

rashladnom vodom koja normalno cirkulie kroz rashladni sistem.

U ispitni protokol se unose sledei podaci:

protok (1/s),
temperatura rashladne vode na izlazu iz namotaja(0C),

Sektor za studijsko istraivaki rad 20

EPS Direkcija za razvoj i investicije TP - 32
specifini elektrini otpor rashladne vode (m) ili specifina provodnost (S/m).

Na namotajima koji se hlade gasom pod pritiskom ispitivanje se moe obavljati sa gasom ili
bez gasa. Na rotacionim mainama bez izvedenog zvezdita ispituje se IS celog namotaja
prema magnetnom kolu (izvodi U, V i W se kratko spajaju).

Ispitivanje dielektrine vrstoe moe se preduzeti tek poto se drugim ispitivanjima

(elektrini otpor, indeksi polarizacije, itd.) utvrdi da je stanje IS zadovoljavajue.

5.1.8. Elektrini otpor (M ) IS termosondi (za merenje temperature magnetnog kola i namotaja
statora) meri se prema magnetnom kolu, 60s po ukljuenju jednosmernog napona od 500V, a
mora biti vei od 1M po termosondi.

Dozvoljava se jednovremeno merenje elektrinog otpora svih termosondi uloenih u

magnetno kolo u namotaj (sve termosonde paralelno krajevi termosondi kratko spojeni).

Elektrini otpor () termosondi meri se pri jednosmernom naponu, metodom koja

omoguava merenje otpora do 10-3 pri struji manjoj 5x10-3 A. U ispitni protokol se uz
rezultate merenja otpora unose i oznake poloaja termosondi i temperatura ambijenata.
Rezultati moraju biti u skladu sa podacima proizvoaa termosondi i sa rezultatima
meufaznih ispitivanja.

5.1.9. Elektrini otpor faznih namotaja se meri pri jednosmernom naponu metodom koja
omoguava merenje otpora do 10 -5. Rezultati merenja otpora i temperatura ambijenta se
unose u ispitni protokol.

5.2. Namotaj rotora

5.2.1. Elektrini otpor ( ) namotaja rotora se meri pri jednosmernom naponu metodom koja
omoguava merenje otpora do 10 -5. Rezultati merenja otpora i temperatura ambijenta se
unose u ispitni protokol.

5.2.2. Elektrini otpor (M ) IS namotaja rotora prema magnetnom kolu meri se 60s po ukljuenju
jednosmernog napona od 1000 V. Minimalno dozvoljene vrednost jednominutnog elektrinog
otpora mora biti pri temperaturi od 100C do 400C vea od 1 M/kV.

Otpor se meri i posle ispitivanja dielektrine vrstoe IS rotora.

5.2.3. U toku zavrnih prijemnih ispitivanja, pri prvom pokretanju maine, treba izmeriti otpor IS
sistema pobude u obrtanju.

Sektor za studijsko istraivaki rad 21

EPS Direkcija za razvoj i investicije TP - 32
Izmerena vrednost se unosi u ispitni protokol. Merenje napona treba izvesti voltmetrima sa
velikm unutranjim otporom (Rv = 20 k/V), a otpor sraunati po obrascu:

U
R R v 1
U1 U 2

gde je:
R otpor IS (k),
Rv unutranji otpor voltmetra (k),
U napon pobude (V),
U1 napon + pola prema uzemljenju (V),
U2 napon + pola prema uzemljenju (V).

Napone U1, U2 i U treba oitati na istom naponskom opsegu.

Izmerena vrednost treba da je bliska vrednosti izmerenoj u mirovanju.

5.2.4. Kapacitet namotaja rotora prema magnetnom kolu meri se pri naponu do 500V, frekvencije
50Hz. Rezultat merenja otpora, temperatura okoline i vrednosti ispitnog napona se unose u
ispitni protokol.

5.2.5. Dielektrina vrstoa IS namotaja rotora prema uzemljenom magnetnom kolu ispituje se
naponom frekvencije 50Hz u toku 60s. IS mora da izdri bez oteenja napon U i (Ui- ispitni
napon prema tabeli V). Rotor koji se moe montirati u fabrici proizvoaa obavezno se proba
vitlanjem pri temperaturi namotaja i rotorskog gvoa jednakoj pogonskoj temperaturi.
Odmah nakon ove probe i izvrenog pregleda rotora, ispituje se dielektrina vrstoa IS
namotaja prema uzemljenom telu rotora, propisanim ispitnim naponom frekvencije 50Hz u
trajanju od 60s.

Na namotajima koji se hlade gasom pod pritiskom dielektrina vrstoa se moe ispitivati sa
gasom ili bez gasa.

Sektor za studijsko istraivaki rad 22

EPS Direkcija za razvoj i investicije TP - 32

5.2.6. Impedansa namotaja rotora se meri pri naponu frekvencije 50Hz (preporuuje se sa 220V)
metodom koja omoguava merenje otpora do 10-3. Rezultati merenja impedanse i
temperature namotaja (ako je razliita od ambijentne utvruje se metodom porasta otpora)
unose se u ispitni protokol.

Impedansa namotaja rotora se moe meriti pri brzini obrtanja od nazivne vrednosti (n) do
zaustavljanja (preporuuje se merenje na 1,0 n 0,8 n 0,6 n 0,4 n 0,2 n).

5.3. Ispitivanje pre isteka garantnog roka

Ukoliko se zavrnim prijemnim ispitivanjima pre isteka garantnog roka utvrde neregularnosti u
radu rotacione maine odnosno IS elemenata od kojih zavisi vek trajanja IS, proizvoa je
duan da otkloni uzroke neregularnosti i izvri potrebne opravke.

Garancija se produava za jo jedan garantni period za sve elemente na kojima su vrene

intervencije i elemente koji mogu biti ugroeni zbog njihovog oteenja.

Proizvoa je duan da sve intervencije vri u terminima (koje ugovorom utvruje sa kupcem)
koji bitno ne remete plan proizvodnje elektrine energije.

5.3.1. Od trenutka putanja rotacione maine u pogon pa do priblino 60 dana pre isteka garantnog
roka treba osmatrati rotacione maine, a naroito njen IS. Kupac nastoji da u garantnom roku
ostvaruje nazivne karakteristike rotacione maine (prvenstveno optereenje) kako bi se
osmatranjem dobila to realnija slika o ponaanju IS (temperaturi, sistemu hlaenja, itd.).

Rezultati osmatranja se belee i slue kao osnova za sastavljanje programa zavrnih prijemnih
ispitivanja pre isteka garantnog roka. Ispitivanja pre isteka garantnog roka sastoje se od:
ispitivanja na osnovu osmatranja,
obaveznih ispitivanja.

5.3.1.1. Ispitivanja na osnovu osmatranja obuhvataju sva ispitivanja koja mogu doprineti
iznalaenju uzroka i obima neregularnosti utvrenih osmatranjem, nezavisno od toga da li
su predviena ovom preporukom. Program ovih ispitivanja sastavljaju proizvoa i kupac
(uz saradnju svojih strunih predstavnika).

5.3.1.2. Obaveznim ispitivanjima treba da se potvrdi da se u toku garantnog roka nisu izmenile
karakteristike IS i elemenata rotacione maine koji odreuju vek trajanja izolacionog
sistema ili da su izmene u granicama ugovorenih tolerancija. Kopiju protokola o ispitivanju
treba obavezno dostaviti odgovarajuoj strunoj slubi ZEP-a.

Sektor za studijsko istraivaki rad 23

EPS Direkcija za razvoj i investicije TP - 32
Za sledee karakteristike neposredno pre isteka garantnog roka vae isti kriterijumi kao i
na poetku garantnog roka (pri preuzimanju):

Stator:
kapacitet IS pojedinih faza statora,
elektrini otpor faznih namotaja.

Rotor:
kapacitet IS namotaja rotora,
elektrini otpor namotaja rotora,
impedansa namotaja rotora.

Preporuuje se da se sva ispitivanja obave pod istim uslovima pod kojima su obavljena pri
preuzimanju (optereenje, temperatura, ispitna oprema, itd.).

Sledee karakteristike normalno menjaju vrednosti i za njih se mogu postaviti drugaiji

kriterijumi za kvalitet nego pri pruzimanju rotacione maine:

Stator:
elektrini otpor (M) IS pojedinih faza,
indeksi polarizacije,
zavisnost faktora gubitaka od napona,
intenzitet parcijalnih pranjenja,
ispitivanje visokim jednosmernim naponom,
dielektrina vrstoa IS pojedinih faza.

Rotor:
elektrini otpor (M) IS namotaja rotora,
elektrini otpor (M) IS sistema pobude u obrtanju,
dielektrina vrstoa IS namotaja rotora.

Osim za dielektrinu vrstou IS namotaja statora i rotora, koja se ispituje sa smanjenim

ispitnim naponima 1,5 Un, odnosno 5 Unp (Unp-nazivni napon pobude) u toku 60 s, za
navedene karakteristike ukoliko za njih kriterijumi nisu posebno uutvreni, vae oni koji
su bili postavljeni za preuzimanje maine.

Sektor za studijsko istraivaki rad 24

EPS Direkcija za razvoj i investicije TP - 32
6) PERIODINA ISPITIVANJA

6.1. Cilj periodinih ispitivanja je da se utvrdi trenutno stanje IS i da se poreenjem rezultata sa

rezultatima prethodnih ispitivanja utvrdi brzina starenja IS, kako bi se blagovremeno preuzele
mere koje bi obezbedile dalji normalni pogon. Periodina ispitivanja obezbeuju sigurnost sa
velikom verovatnoom da se izmeu periodinih ispitivanja stanje IS nee pogorati do te mere
da ispadne maina iz pogona.

Periodina ispitivanja treba vriti jednom godinje na poetku redovnog remonta. Ako postoji
opravdana sumnja da e u pogonu da se pogora stanje IS ispitivanja se mogu obavljati ee.

Ispitivanja treba izvriti uvek na poetku stajanja remonta, kako bi se u sluaju da se

ispitivanjem utvrde neregularnosti u IS mogle preuzeti mere za otklanjanje uzroka
neregularnosti u toku stanja remonta.

Periodina ispitivanja obuhvataju:

ispitivanje na osnovu osmatranja,
redovna periodina ispitivanja,
ispitivanja po oteenju IS.

Ispitivanja se obavljaju u ambijentnoj temperaturi od 10 0C do 400C. Ukoliko se iz bilo kog

razloga hlaenjem ne mogu dostii ove temperature (dozvoljeno vreme iskljuenja nedovoljno
za ohlaenje do datih temperatura), ne treba ispitivati pod naponom viim od nazivnog napona
IS.

Ukoliko je temperatura IS nia od 100C, rezultati ispitivanja mogu ukazati da je stanje IS loije
no to stvarno jeste, pa ispitivanja na temperaturama ispod 10 0C treba izbegavati (kondenzat
na namotaju poveava ukupnu provodnost IS prema masi rotacione maine). U ovom sluaju
preporuuje se zagrevanje rotacione maine dok IS ne dostigne ambijentnu temperaturu (iznad
100C).

Na namotajima koji se hlade vodom obavezna redovna preiodina ispitivanja se vre u

prisustvu rashladne vode i tada se ne sme vriti ispitivanje visokim jednosmernim naponom.
Periodina ispitivanja u vremenu generalnog remonta (koji se vri u rokovima datim od
proizvoaa-obino svake tree godine), kada se isputa rashladna voda iz namotaja obavljaju
se sa vodom ili bez vode. Tada je potrebno ceo rashladni sistem dobro isprazniti (ako je
rashladni fluid voda, dobro isuiti) jer zaostali rashladni fluid moe bitno uticati na rezultate
ispitivanja.

Na namotajima koji se hlade gasom pod pritiskom ispitivanja zavisnosti faktora gubitaka od
napona i intenziteta parcijalnih pranjenja treba izvriti u prisustvu gasa pod nazivnim
pritiskom, ali se ova ispitivanja mogu izvriti i bez prisustva gasa (paralelna ispitivanja).

Sektor za studijsko istraivaki rad 25

EPS Direkcija za razvoj i investicije TP - 32
Ukoliko su nakon redovnih godinjih ispitivanja usledili radovi na pojedinim sklopovima, treba
izvriti potrebna ispitivanja radi provere kvaliteta izvrenih radova.

Redovna periodina ispitivanja treba vriti ukoliko je mogue pri istim uslovima pri kojima je
izvreno i prvo periodino ispitivanje ispitivanje pri preuzimanju rotacione maine
(temperatura, pritisci, protoci, itd.).

Periodina ispitivanja, ukoliko je stanje US nezadovoljavajue, mogu prouzrokovati oteenja

IS te je pre ispitivanja potrebno obezbediti rezervne polunavojke (tapove). Ukoliko rezervnih
tapova nema potrebno je ili obezbediti rezervu ili redukovati program ispitivanja (razmotriti
neophodnost visokonaponskih ispitivanja).

Obim ispitivanja u toku havarije nastale u toku normalnog rada u sutini odreuju:
obim havarije,
energetske situacije,
opte stanje IS.

6.2. Ispitivanje na osnovu osmatranja

Ispitivanje na osnovu osmatranja obuhvataju sva ispitivanja rotacione maine koja mogu
doprineti iznalaenju uzroka i obima neregularnosti utvrenim osmatranjem, bez obzira to
nisu data ovom Preporukom. Program ispitivanja na osnovu osmatranja sastavlja ekipa koja
prati rad maina na osnovu podataka prikupljenih u toku osmatranja uz pomo specijalizovanih
institucija. Nain evidentiranja i metodologiju osmatranja po pravilu odreuje korisnik prema
specifinosti postrojenja.

Pored podataka iz redovnih pogonskih listi (svakodnevno upisivanje temperatura, optereenja

itd.) potrebno je pri izradi programa ispitivanja na osnovu osmatranja evidentirati:
broj pokretanja,
broj pobega,
brzinu (gradijent) optereenja,
eventualno preoptereenje (karakter i iznos),
eventualno nesimetrino optereenje,
eventualno pregrevanje,
brzinu (gradijent) zagrevanja ili hlaenja,
rad s poveanim vibracijama (vremenski period),
udare u mrei,
delovanje elektrinih zatita,
ponaanje rashladnog sistema,

Sektor za studijsko istraivaki rad 26

EPS Direkcija za razvoj i investicije TP - 32
vie pokretanja za redom (motori),
periode stajanja i uslove klime,
ostala opaanja o ponaanju agregata (generator-turbina) u radu.

6.3. Redovna periodina ispitivanja

6.3.1. Obim i uestanost redovnih periodinih ispitivanja treba uskladiti sa svim uticajnim iniocima,
(vrstom rotacione maine, nazivnom snagom, nazivnim naponom, nainom hlaenja,
agresivnou ambijenta, brojem godinjih ulazaka u pogon, brojem sati provedenih u pogonu
starou, uputstvom proizvoaa za odravanje, itd.) pa je zbog toga najcelishodnije da
se utvrde za svaku rotacionu mainu posebno.

Redovna periodina ispitivanja se vre u periodu:

potpunog remonta ili
deliminog remonta.

U okviru potpunog remonta obavezno treba uz propisana ispitivanja IS izvriti i sledee:

merenje elektrinih otpora namotaja,
proveru uvrenja namotaja,
proveru spoljne zatite namotaja,
pregled magnetnih kola statora i rotora,
pregled sistema pobude,
pregled sistema hlaenja.

6.3.2. Redovna periodina ispitivanja obavezno obuhvataju sledee:

merenje elektrinog otpora i odreivanje indeksa polarizacije IS statora,
merenje faktora dielektrinih gubitaka IS statora,
ispitivanje dielektrine vrstoe IS statora,
merenje elektrinog otpora IS rotora,
ispitivanje dielektrine vrstoe IS rotora.

Sektor za studijsko istraivaki rad 27

EPS Direkcija za razvoj i investicije TP - 32

Neobavezno redovna periodina ispitivanja mogu da obuhvate i:

merenje intenziteta parcijalnih pranjenja IS statora,
ispitivanja visokim jednosmernim naponom IS statora,
ostala ispitivanja kao pri zavrnom prijemnom ispitivanju rotacione maine.

Smernice za obim i uestanost periodinih ispitivanja IS date su u tabeli XII.

6.3.3. Na osnovu karakteristika IS utvrenih u toku periodinih ispitivanja, IS se orijentaciono

razvrstavaju radi lakeg praenja u tri grupe kvaliteta.

U prvu grupu spadaju IS koji su u dobrom stanju i koji se odlikuju time to su isti i suvi,
sa normalnim starenjem. Ne oekuju se nagle promene njihovih karakteristika, a mogua
su oteenja samo usled pogonskih faktora izvan IS (dinamike sile, uticaj paketa,
vibracije, smanjenje protoka rashladnog fluida itd.).
U drugu grupu spadaju IS na kojima se zapaaju promene karakteristika usled poveane
vlanosti i zaprljanosti (smanjeni su elektrini otpori i indeksi polarizacije) ili starenja
(poveanje apsolutne vrednosti faktora gubitaka i prirataja faktora gubitaka). Oni su jo
u pogonskom stanju, ali treba analizirati uzroke promenama njihovih karakteristika.
U treu grupu spadaju IS ije su karakteristike takve da se moe oekivati njihovo
oteenje. Izolacioni sistemi u takvom stanju ne obezbeuju siguran rad maina u periodu
od godinu dana. U ovom sluaju treba razmotriti uzroke ovakvom stanju i mere koje
treba preduzeti za poboljanje izolacionih karakteristika (suenje, ienje, preklinjavanje,
lakiranje itd.). U zavisnosti od vremena provedenog u pogonu treba da se razmotri da li
loe stanje IS ukazuje na potrebu planiranja zamene celog IS namotaja.

U svim sluajevima konaan zakljuak se donosi na osnovu ispitivanja dielektrine vrstoe

IS. Za razvrstavanje u grupe dovoljno je da jedan parametar uzme vrednost grupe koja se
ocenjuje kao loija.

Sektor za studijsko istraivaki rad 28

EPS Direkcija za razvoj i investicije TP - 32

Tabela XII
SMERNICE ZA OBIM UESTANOSTI I ISPITIVANJA IS
Rotaciona maina IS Obim i uestanost
jednom godinje svake 3 godine
(DR) (PR)
1 2 3 4
Generator vrni i reversibilni R, tg, VN
turbo i hidro Stator R, tg, VN
(, I bez H2O)
>80MVA(>65MW)
hlaen vodonikom (H2)
hlaen vodom (H2O)
<80MVA(<65MW)Un10,5kV Rotor R R, VN
hlaen vazduhom ili
<80MVA(<65MW)Un10,5kV
razvrstani u III grupu
Generator turbo i hidro Stator R R, tg, VN
<80MVA(<65MW)Un10,5kV
hlaenje vazduhom Rotor R R, VN

U sluaju opravdane sumnje u stanje IS ili posle obavljanja

radova koji su mogli promeniti stanje IS.
Sve vrste rotacionih maina
Stator
Rotor R, VN
R,VN(tg,,I)
Termosonde IS prema
R
uzemljenju (masi)

Skraenice:
DR delimini remont,
PR potpuni remont,
tg - faktor gubitaka IS,
R elektrini otpor IS
VN visoki naizmenini napon
- intenzitet parcijalnih pranjenja
I visoki jednosmerni napon.

6.3.4. Orijentacione vrednosti elektrinog otpora i indeksa polarizacije za razvrstavanje IS u grupe

kvaliteta date su u tabeli XIII.

Sektor za studijsko istraivaki rad 29

EPS Direkcija za razvoj i investicije TP - 32

Orijentacione vrednosti elektrinog otpora i indeksa polarizacije ne vae za razvrstavanje IS

namotaja koji se hlade vodom. Stanje IS namotaja koji se hlade vodom procenjuje se
poreenjem sa rezultatima ranijih merenja pri istim uslovima (protok, temperatura i specifini
otpor tj. specifina provodnost).

Tabela XIII
ELEKTRINI OTPORI NA 200C
R60s R 60 s R 10 min .
Grupa
(M) R 15s R 60s

1 2 3 4
Un
I 85 2,0 4,0
1000 0,01S n

Un
II 8,5 1,3 2,0
1000 0,01S n

Un
III 85 < 1,3 < 2,0
1000 0,01S n

Rotor 1,0 M/kV

Termosonda 1,0 M

Suenje i ienje IS koji su zbog vrednosti elektrinih otpora i indeksa polarizacije promenili
grupu smatra se zavrenim kad vrednosti elektrinih otpora i indeksa polarizacije dostignu
stacionarne vrednosti (daljom intervencijom vrednosti se ne poveavaju).

6.3.5. Orijentacione vrednosti poetnog faktora gubitaka (tg0,2) i prirataja faktora gubitaka (tg)
prema kojima se razvrstavaju IS u grupe (date u tabeli XIV) vae za sluaj kad je pritisak
gasa u rotacionoj maini jednak atmosferskom. Ako se ispitivanje vri pri pritisku veem od
atmosferskog treba oekivati povoljnije rezultate nego pri atmosferskom pritisku, to treba
uzeti u obzir pri tumaenju rezultata.

Za IS namotaja koji se hlade vodom pri ispitivanju sa vodom dobijaju se nepovoljnije

apsolutne vrednosti tg ali prirataji fakotara gubitaka tg ne bi trebalo da se bitno menjaju,
to treba uzeti u obzir pri tumaenju rezultata.

Sektor za studijsko istraivaki rad 30

EPS Direkcija za razvoj i investicije TP - 32

TABELA XIV
Zavisnost tg = f(U) pri atmosferskom pritisku x 103
tg
Grupa tg0,2
0,2 Un 0,6 Un 0,6 Un 1,0 Un
1 2 3 4
I 40 6 8
II 80 12 16
III 80 12 16

6.3.6. Ispitivanje dielektrine vrstoe stranim naponom se sme izvriti tek nakon pregleda, ienja
i eventualnog suenja.

Ukoliko su uz ispitivani objekat obezbeeni rezervni polunavojci, vri se ispitivanje

dielektrine vrstoe stranim naponom frekvencije 50 Hz u toku 60s. IS mora izdrati bez
oteenja napon 1,5 Un.

Ukoliko za ispitivani objekat nisu obezbeeni rezervni polunavojci, o ispitivanju dielektrine

vrstoe odluuje korisnik.

Oteenje IS pri ispitivanju dielektrine vrstoe uslovljava iskljuenje oteenog polunavojka

iz namotaja i ponavljanje postupka sve dok pri daljim ispitivanjima dolazi do oteenja
(ienje namotaja).

Ako je bilo iz kog razloga nemogue izvriti ispitivanje dielektrine vrstoe naponom
frekvencije 50 Hz u okviru obaveznih ispitivanja, treba izvriti ispitivanje visokim
jednosmernim naponom (iz programa neobaveznih ispitivanja). Odluka o obustavljanju
ispitivanja pre dostizanja napona U=2,5Un donosi se u toku ispitivanja zavisno od rezultata.
Ispitivanje vodom hlaenih generatora moe se vriti samo kada je generator bez vode i kada
je vakuumiran.

6.3.7. Orijentacione vrednosti intenziteta parcijalnih pranjenja za razvrstavanje IS u grupe kvaliteta

date su u tabeli XV.

Ako se parcijalna pranjenja mere pri pritisku veem od atmosferskog pritiska treba oekivati
povoljnije rezultate, to treba uzeti u obzir pri tumaenju rezultata.

Za IS namotaje koji se hlade vodom ne treba oekivati bitne razlike pri ispitivanju sa
rashladnom vodom i bez nje.

Sektor za studijsko istraivaki rad 31

EPS Direkcija za razvoj i investicije TP - 32
Tabela XV
INTENZITET PARCIJALNIH PRANJENJA
(atmosferski pritisak)
(dB)
Grupa
17,0 kV > 17,0 kV
1 2 3
I 30 40
II 40 50
III > 40 > 50

6.3.8. U tabeli XVI date su vrednosti struja odvoda prema kojima se razvrstavaju IS u grupe
kvaliteta po ispitivanju visokim jednosmernim naponom.

Na namotajima koji se hlade vodom ne sme se vriti ispitivanje visokim jednosmernim

naponom dok je u namotaju voda i dok rashladni sistem nije isuen i vakuumiran.

Tabela XVI
ISPITIVANJE VISOKIM JEDNOSMERNIM NAPONOM STRUJE ODVODA
I (A)
Grupa 0,5 Un 1,0 Un 1,5 Un 2,0 Un 2,5 Un
(0,2 U) (0,4 U) (0,6 U) (0,8 U) (0,1 U)
I 50 100 200 400 750
II 250 500 1000 2000 3500
III > 250 > 500 > 1000 > 2000 > 3500

6.3.9. Dielektrina vrstoa IS rotora se ispituje naizmeninim naponom frekvencije 50 Hz, u

trajanju od 60s. IS mora izdrati bez oteenja ispitni napon od najmanje 5 U np (Unp - nazivni
napon pobude).

Sektor za studijsko istraivaki rad 32

EPS Direkcija za razvoj i investicije TP - 32

6.4. Ispitivanje po oteenju IS

6.4.1. Posle oteenja IS treba izvriti sva ispitivanja iz programa redovnih obaveznih periodinih
ispitivanja (ako nema drugih ogranienja) da bi se utvrdilo da li je i u kojoj meri oteen IS.
Ova ispitivanja treba izvriti i u sluaju kada je oteenje nastalo izvan samog izolacionog
sistema i to:
u rotacionoj maini (u leajevima, u sistemu hlaenja, itd.),
u sabirnicama bloka,
u blok transformatoru,
u ostaloj opremi bloka ijim su kvarom mogla biti izazvana naponska i strujna naprezanja
namotaja generatora.

6.4.2. Pri odreivanju obima ispitivanja oteenog IS mora se uzeti u obzir opte stanje IS utvreno
u toku ranijih periodinih ispitivanja i vreme koje je IS proveo u pogonu. U ovom sluaju
doputaju se odstupanja od utvrenih programa ispitivanja, to se za svaki konkretni sluaj
posebno odreuje.

Sektor za studijsko istraivaki rad 33

EPS Direkcija za razvoj i investicije TP - 32

***

Komisija za tehniku preporuke ZEP-a, proirena pozvanim strunjacima za predmetnu oblast,

pregledala je tehniku preporuku i usvojila je 18. maja 1982. godine.

Primena tehnike preporuke je obavezna u Zdruenoj elektroprivredi Beograd.

Mihailo Golubovi, dipl. ing. Nikola Pandurovi, dipl. ing.

Radmilo Ivankovi, dipl. ing. Vladimir Panti, dipl. ing.
Bosilka Badar, dipl. ing. Dr Dragan Petrovi, dipl. ing.
Stevan Pani, dipl. ing. Milo Prodanovi, dipl. ing.
Sreten Stojanovi, dipl. ing. Mihajlo Stanii, dipl. ing.
Slavko Milivojev, dipl. ing. Duan Suvajdi, dipl. ing.
Miodrag Cvetkovi, dipl. ing. Dr Jovan tarklj, dipl. ing.
Zoran Keneki, dipl. ing. Marinale, dipl. ing.

Nacrt ove preporuke pripremio je Radoslav Brki, dipl. ing. u institutu Nikola Tesla, Beograd.

Sektor za studijsko istraivaki rad 34

EPS Direkcija za razvoj i investicije TP - 32

DODATAK I

ISPITIVANJE TIPA IS

1) UVOD

Do izlaska odgovarajuih preporuka IEC-a (International electrotechnical commission) za

identifikaciju IS rotacionih maina preporuuje se identifikacija IS ispitivanjem tipa na osnovu
rezultata kratkotrajnih i dugotrajnih ispitivanja IS na razliita naprezanja, kako je dato u ovom
dodatku, koji je u skladu sa internim standardom EdF-a (Electricite de France) HN 51 E-01.

Ovaj dodatak preporuuje izvestan broj ispitivanja na osnovu ijih se rezultata moe ocenjivati
kvalitet IS sinhronih rotacionih maina. Njegov cilj je da d tehnike podloge koje su znaajne za
prijem novih IS i uglavnom se odnosi na tehnologiju izrade ali uzima u obzir i kvalitet upotrebljenih
izolacionih materijala.

Dodatak se ne primenjuje na prijemna ispitivanja pojedinanih maina ako njegova primena nije
prethodno ugovorena, pri emu se ugovorne vrednosti mogu razlikovati od vrednosti preporuenih u
ovom dodatku.

Prijem jednog tipa IS ne oslobaa proizvoaa odgovornosti u svakom pojedinanom sluaju i

proizvoa treba da je u stanju da za svaku mainu prui garancije da je izraeni IS identian
prihvaenom tipu IS. Kad proizvoa eli da promeni tehnologiju izrade IS bilo u pogledu materijala
bilo u pogledu postupka izrade, treba o tome da obavesti odgovarajuu strunu slubu ZEP-a koja je
merodavna za davanje ocene o potrebi sprovoenja ispitivanja tipa i da sa njom odredi uslove za
prijem novog tipa IS. U tom sluaju ispitivanja preporuena u ovom dodatku sprovee se u
potpunosti ili delimino u zavisnosti od znaaja izmena u IS u odnosu na prethodni tip IS.

Opisana ispitivanja se odnose na IS proizvedene normalnim industrijskim postupkom i zasnivaju se

na poznavanju IS koji se danas primenjuju. Meutim, promene u tehnologiji izrade IS donee nova
iskustva koja e usloviti i promenu postupaka ispitivanja. To ukazuje na razvojni karakter ove
problematike koji mora da bude dovoljno elastian da bi se mogao prilagoditi razvoju tehnike a ne
suprotstavljati mu se.

2) OPSEG VAENJA

Ovaj dodatak se moe primeniti na sve vieslojne IS u sinhronim mainama nazivne snage jednake ili
vee od 15MVA, iji se namotaji sastoje od polunavojaka (tapova).

Sektor za studijsko istraivaki rad 35

EPS Direkcija za razvoj i investicije TP - 32
Ovim dodatkom nisu obuhvaeni IS u kompaktnoj izvedbi, jer ako bi ovaj postupak bio primenjen
kod sinhronih maina morali bi se utvrditi postupci ispitivanja koji bi bez sumnje bili tei za izvoenje
nego u sluaju klasinih namotaja koji se sastoje od polunavojaka (tapova). Dodatkom takoe nisu
obuhvaena ispitivanja poluprovodnog sloja mada je potrebno napomenuti da poluprovodni sloj
mora biti kvalitetan jer njegov kvalitet moe biti od presudnog uticaja na rezultate ispitivanja.

Ispitivanja prema ovom dodatku se vre na polunavojcima (tapovima) koji odgovaraju najstroim
zahtevima za posmatrani tip IS. U sluaju kad se polimerizacija dovrava u pogonu, ispitivanja se
vre na polunavojcima (tapovima) kod kojih je proces polimerizacije dovren.

3) KRATKOTRAJNA ISPITIVANJA

Pre dugotrajnih ispitivanja treba obaviti kratkotrajna ispitivanja kako bi se na osnovu osnovnih
elektrinih karakteristika, kao to su faktor gubitaka tg i intenzitet parcijalnih pranjenja , utvrdilo
da li ima smisla vriti dugotrajna ispitivanja.

3.1. Zavisnost faktora gubitaka od napona - tg = f(U)

Faktor gubitaka se meri na lebnom delu, najpre na ambijentnoj temperaturi, a zatim na 80 0C i

1200C.

3.1.1. Postupak ispitivanja

Da bi se ispitivanje korektno obavilo moraju se potovati sledee preporuke:

3.1.1.1. Merna elektroda

Mernu elektrodu ini poluprovodni sloj na lebnom delu polunavojaka. Prikljuak se

ostvaruje pomou metalnih (aluminijumskih ili bakarnih) obujmica postavljenih pri
krajevima i na sredini lebnog dela. Moe da se koristi i metalna folija obmotana sa ili bez
preklopa na celoj lebnoj duini polunavojaka.

U svim pomenutim sluajevima treba paziti da se ostvari dobar kontakt izmeu merne
elektrode i prikljuaka (jer slab kontakt moe prouzrokovati pogrene zakljuke o
kvalitetu IS).

Sektor za studijsko istraivaki rad 36

EPS Direkcija za razvoj i investicije TP - 32

U posebnom sluaju, kad na polunavojak nije nanet poluprovodni sloj, ispitivanje se moe
izvriti ako se primeni takva merna elektroda koja je u dobrom kontaktu sa glavnim IS da
bi se izbegle pojave pranjenja u gasovima (izmeu osnovnog IS i merne elektrode).
Dobar kontakt se moe ostvariti upotrebom parafinskog ulja.

3.1.1.2. Zatitna elektroda

Radi korektnog merenja faktora gubitaka treba na oba kraja lebnog dela, neposredno uz
mernu elektrodu, postaviti zatitne elektrode da bi se ostvarila zadovoljavajua
konfiguracija elektrinog polja i da bi se izbegao uticaj ivinih efekata na rezultate
merenja. Zatitne elektrode treba postaviti uz mernu elektrodu na rastojanju od 1 do 2
mm. Prikljuak se ostvaruje metalnim obujmicama.

Meuprostor izmeu merne i zatitnih elektroda moe se ostvariti u toku izrade ili
skidanjem (grebanjem) poluprovodnog sloja. Nepravilno postavljen elektrodni sistem
uslovljava vee vrednosti faktora gubitaka od stvarnih vrednosti za posmatrani IS.

3.1.1.3. Ispitni napon

Vreme izlaganja ispitnom naponu moe imati uticaja na vrednosti faktora gubitaka. Ta
pojava nije opta i zavisi od vrste impregnata. esto dielektrini gubici dostignu
stacionarne vrednosti tek posle nekoliko minuta izlaganja ispitnom naponu pa prema tome
netane rezultate moe prouzrokovati merenje izvreno neposredno po ukljuenju ispitnog
napona. Iz pomenutog razloga mogu se javiti i razlike u rezultatima pri istim ispitnim
naponima, ako je jedno merenje izvreno pri rastuim a drugo pri opadajuim ispitnim
naponima.

Da bi se izbegle pomenute pojave treba pre svakog merenja IS izloiti ispitnom naponu
najmanje u trajanju od 1 min. To vreme se moe produiti ako se ima utisak da dielektrini
gubici nisu dostigli stacionarne vrednosti.

3.1.1.4. Pritisak (model leba)

Na IS na bazi termoplastinih impregnata pri zagrevanju moe doi do deformacije i

odlepljivanja osnovnog IS od deonih provodnika zbog ega polunavojak u toku zagrevanja
treba uvrstiti u model leba na nain kako e biti uvren u maini. Treba izbegavati
prekomerne pritiske koji bi doveli do zatvaranja upljina i time poboljali rezultate
ispitivanja. Pritisak ne treba da je vei od 20 kPa (0,2 bar) i on se kontrolie u hladnom
stanju.

Sektor za studijsko istraivaki rad 37

EPS Direkcija za razvoj i investicije TP - 32

3.1.1.5. Zagrevanje se moe vriti pomou Dulovog efekta (strujom) ili u komori. Kod Dulovog
efekta je prisutno intenzivno hlaenje spoljne povrine pa polunavojak treba zatiti od
gubitaka toplote. Merenje se vri instrumentom ija je sonda u direktnom kontaktu sa IS.

3.1.2. Granine vrednosti

Merenje faktora gubitaka (tg) vri se u intervalu od 0,2 Un do 1,4 Un i stupnjevima od 0,2
Un, pri ambijentnoj temperaturi, na 800C na 1200C. Dobijeni rezultati treba da su u skladu sa
tabela VI i VIII Tehnike preporuke Izolacioni sistemi rotacionih maina.

Smatra se neispravnim onaj polunavojak (tap) koji ima negativan prirataj faktora gubitaka,
pri emu je njegova apsolutna vrednost za vie od 20% vea od dozvoljenog pozitivnog
prirataja.

3.2. Intenzitet parcijalnih pranjenja

Intenzitet parcijalnih pranjenja se meri na ambijentnoj temperaturi na polunavojku na kome je

nanesen poluprovodni sloj. U toku merenja se odreuje kvadratna veliina D (C 2/s) a na
osnovu poznavanja kapaciteta C (F) specifina kvadratna veliina d = D/C (C 2/sF) pri nekoj
frekvenciji izmeu 10 i 250 kHz i izraunava intenzitet parcijalnih pranjenja (dB) u odnosu
na referentni nivo d0 = 10-9 C2/sF. Merenje se vri pri rastuim i opadajuim naponima u
intervalu od 0,2 Un do 1,4 Un , a obavezno pri 1,1 Un/ 3 (0,6 Un).

3.2.1. Granine vrednosti

Specifina kvadratna veliina d ne treba da bude vea od d = 10 -6 C2/sF pri naponu 1,1Un/ 3
za IS nazivnog napona nieg ili jednakog 24 kV (to je u skladu sa tabelom VII Tehnike
preporuke Izolacioni sistemi rotacionih maina), jer vrednosti d = 10 -6 C2/sF odgovara
intenzitet parcijalnih pranjenja od = 30 dB u odnosu na referentni nivo d 0 = 10-9 C2/sF,
odnosno intenzitet parcijalnih pranjenja treba da je u skladu sa tabelom VII.

4) DUGOTRAJNA ISPITIVANJA

4.1. Termika naprezanja

4.1.1. Elektrine karakteristike (faktor gubitaka tg, intenzitet parcijalnih pranjenja i visoki
jednosmerni napon).

Sektor za studijsko istraivaki rad 38

EPS Direkcija za razvoj i investicije TP - 32

Ispitivanje se vri na osam epruveta uzetih sa polunavojaka (tapova) izraenih normalnim

proizvodnim postupkom, duine oko 60 cm. Na srednjem delu epruvete mora biti nanet
poluprovodni sloj, a epruveta se stavlja u model leba duine oko 20 cm.

Pre izlaganja epruveta termikim naprezanjima treba utvrditi zavisnost faktora gubitaka od
napona, tg = f(U) u intervalu od 0,2 Un do 1,4 Un, intenzitet parcijalnih pranjenja pri
1,1Un/ 3 i ispitati IS visokim jednosmernim naponom (merenje struja kroz IS). Postupci i
rezultati moraju biti u skladu sa Tehnikom preporukom Izolacioni sistemi rotacionih
maina.

Pripremljene epruvete izlau se temperaturi od 1600C. Pri odreivanju ciklusa moe se

koristiti standard JUS N.A5.110 Procena termike stabilnosti elektrinih izolacionih
materijala. Merenja se vre periodino da bi se dobila vremenska zavisnost pomenutih
karakteristika IS pri konstantnom termikom naprezanju. Pri analizi rezultata moe se
koristiti standard JUS N.A5.200 Smernice za statistiku analizu podataka dobijenih
ispitivanjem starenja.

Epruvete se izlau termikom naprezanju u toku 300 dana za koje vreme ne treba oekivati
znatna pogoranja elektrinih karakteristika IS u odnosu na iste pre izlaganja termikim
naprezanjima. Smatra se da su se karakteristike IS nedopustivo pogorale ako su se vrednosti
prirataja tg u naponskom intervalu od 0,2 Un do 1,4 Un poveale za 30% i vie u odnosu
na vrednosti u tabeli VI Tehnike preporuke Izolacioni sistemi rotacionih maina i ako se
intenzitet parcijalnih pranjenja pri naponu 1,1 Un/ 3 (0,6 Un) poveao za vie od (20 -
/3) dB, gde je vrednost utvrena na poetku ispitivanja u odnosu na referentni nivo d 0 =
10-9 C2/sF. Pri merenju intenziteta parcijalnih pranjenja mogu se koristiti standardi JUS
N.A5.530 Merenje parcijalnih pranjenja i JUS N.A5.531 Merenje parcijalnih pranjenja
dopunska objanjenja. Pri ispitivanju visokim jednosmernim naponom treba voditi rauna o
vrednosti struje kroz IS u odnosu na struju izmerenu pre poetka ispitivanja.

Nakon 300 dana izvrie se i ispitivanje probojnog naizmeninog napona to je dodatni

kriterijum za ocenu kvaliteta IS.

4.1.2. Mehanike karakteristike (sila loma i ugib)

Cilj ispitivanja je da se utvrdi u kojoj meri se pod uticajem termikih naprezanja menja
otpornost na savijanje do loma.

Ovo ispitivanje se vri na ambijentnoj temperaturi tako to se sila pritiska P postepeno

poveava do loma pri kojem se meri ugib f. Brzina pomeranja napadne take sile treba da je
jednaka polovini debljine epruvete u minuti (vidi sl.1).

Sektor za studijsko istraivaki rad 39

EPS Direkcija za razvoj i investicije TP - 32
Epruvete za ispitivanje su ploice duine 80 mm, irine 25 mm i debljine 3 mm, uzete sa IS
izraenog normalnim proizvodnim postupkom sa polunavojka (tapa) ili izraenog na ipci
identinih dimenzija kao provodnik polunavojka.

sl.1

Deset epruveta se podvrgava ispitivanju pre poetka termikih naprezanja a 50 epruveta se

izlae temperaturi od 1500C i svakih 30 dana se ispituje po 5 komada. Isti postupak treba
primeniti na daljih 50 epruveta ali izloenih temperaturi od 1700C.

Srednje vrednosti sile loma i ugiba u momentu loma ne treba da su manje za vie od 30% od
istih pre poetka termikih naprezanja. Pri ispitivanju moe se koristiti standard JUS
G.S2.614 Ispitivanje savijanjem.

4.2. Kombinovana naprezanja

4.2.1. Naizmenino linearno izduenje i skupljanje

Cilj ispitivanja je da se u polunavojku (tapu) u toku ciklusa zagrevanja i hlaenja

reprodukuju naprezanja usled razliitih koeficijenata linearnog izduenja IS i provodnika
(zbog ega moe doi do odvajanja IS od bakarnog provodnika), odnosno da se utvrde trajne
deformacije u sistemu koji ine: IS - provodnik magnetno kolo.

Ispitivanje se vri na najmanje 4 polunavojka (tapa) izraena po normalno proizvodnom

postupku, postavljena u model odgovarajueg magnetnog kola ne kraeg od 4 metra,
uvrena na lebnim delovima i na krivinama na nain kako e se to vriti u samoj maini, da
bi se izazvali isti efekti kao kod maina u pogonu. Ako drugaije nije specificirano, koristie
se polunavojci izolovani za nazivni napon od 10 kV, postavljeni u model magnetnog kola
duine 5 metara.

Pre poetka ispitivanja treba utvrdi zavisnost faktora gubitaka od napona tg = f(U) u
intervalu od 0,2 Un do 1,4 Un , intenzitet parcijalnih pranjenja pri 1,1 Un/ 3 i ispitati IS

Sektor za studijsko istraivaki rad 40

EPS Direkcija za razvoj i investicije TP - 32
visokim jednosmernim naponom. Postupci i rezultati moraju biti u skladu sa Tehnikom
preporukom Izolacioni sistemi rotacionih maina.

Polunavojci se zagrevaju pomou Dulovog efekta u provodnicima od temperature ambijenta

do srednje temperature bakarnog provodnika (120 0C) u toku 20 min., zatim se dre na toj
temperaturi 10 min., a potom hlade do ambijentne temperature u toku sledeih 30 min. Ovim
ispitivanjem se za nekoliko meseci dostigne ekvivalent od vie hiljada ulazaka i izlazaka iz
pogona, odnosno broj ulazaka i izlazaka iz pogona koji IS pretrpi u toku svog veka trajanja.
Proizvoa moe dati inicijativu da se ispitivanja izvre na viim temperaturama i time prui
vea sigurnost kupcu (ve su vrena ispitivanja sa zagrevanjem do 1600C).

Merenje nastalih trajnih izduenja moe se obaviti pomou komparatora postavljenog u

otvore malog prenika u IS (u zoni gde ono nee ometati elektrina ispitivanja) ili pomou
nekog drugog ureaja za merenje linearnog izduenja.

Mada se posle relativno malog broja ciklusa (oko stotinu) moe predvideti dalji tok pojave,
bolje je produiti ispitivanje do najmanje 1000 ciklusa kako bi se utvrdilo da li se
konstatovane poetne promene stabilizuju ili imaju dalju negativnu tendenciju.

Rezultati ispitivanja su zadovoljavajui ako posle 1000 ciklusa relativno izduenje L/L
ostane ispod 0,3x10-3.

Da bi se utvrdilo da li je dolo do odvajanja IS od bakarnog provodnika periodino treba

ispitivati elektrine karakteristike kao na poetku. Odstupanja ukupnog prirataja faktora
gubitaka izmeu 0,2 Un do 1,4 Un (tg1,4 - tg0,2) ne sme biti vee od 10% u odnosu na
vrednosti u tabeli VIII Tehnike preporuke Izolacioni sistemi rotacionih maina. Vrednost
intenziteta parcijalnih pranjenja pri naponu 1,1 Un/ 3 ne treba da se razlikuje za vie od (20
- /3) dB, gde je vrednost utvrena na poetku ispitivanja u odnosu na referentni nivo d 0 =
10-9 C2/sF. Pri ispitivanju visokim jednosmernim naponom treba voditi rauna o vrednosti
struja kroz IS i njihovom odnosu na struje izmerene pre poetka ispitivanja.

4.2.2. Konstantno termiko i elektrino naprezanje

Cilj ispitivanja je da se utvrdi otpornost polunavojaka (tapova) koji su proli ispitivanja

naizmeninih linearnih izduenja i skupljanja (iz prethodne take) i konstantnih termikih i
elektrinih naprezanja. Pri ovim ispitivanjima moe se ubrzati zamor poveanjem napona ili
frekvencije napona. Previsok napon moe dovesti do proboja kao i previsoka frekvencija,
zbog poveanih gubitaka u IS (tg = 2fRC) kada zagrevanjem usled rasta dielektrinih
gubitaka moe nastupiti termiki proboj i pri U n. Ispitivanja zato treba vriti pri U n i pri
frekvenciji izmeu 400 i 1200 Hz.

Ispitivanje se vri na 8 epruveta uzetih sa polunavojaka koji su proli ispitivanje naizmeninog

linearnog izduenja i skupljanja, koje se izlau 300 dana temperaturi od 140 0C i naponu Un
frekvencije izmeu 400 i 1200 Hz.

Sektor za studijsko istraivaki rad 41

EPS Direkcija za razvoj i investicije TP - 32

Rezultati su zadovoljavajui ako odstupanja ukupnog prirataja faktora gubitaka izmeu 0,2
Un do 1,4 Un (tg1,4 - tg0,2) nije za vie od 50% vee u odnosu na vrednosti u tabeli VIII
Tehnike preporuke Izolacioni sistemi rotacionih maina i ako intenzitet parcijalnih
pranjenja pri naponu 1,1 Un/ 3 nije porastao za vie od (40 - 2/3) dB, gde je vrednost
utvrena pre poetka svih ispitivanja u odnosu na referentni nivo d0 = 10-9 C2/sF

4.3. Mehanika naprezanja

Cilj ispitivanja je da se utvrdi otpornost IS prema sledeim mehanikim naprezanjima:

pritiscima koji se javljaju u normalnom pogonu pod uticajem elektrodinamikih sila, a zbog
izvedenih uvrenja polunavojaka u lebovima,
udarima pri kratkim spojevima,
savijanjima koja se javljaju u normalnom pogonu pod uticajem elektrodinamikih sila.

S obzirom na razliite dimenzije polunavojaka (tapova) za hidrogeneratore i turbogeneratore

ispitivanja treba vriti na oba tipa polunavojaka (tapova) izraenih normalnim proizvodnim
postupkom, odnosno na dva tipa koji obino imaju sledee dimenzije:
(45 - 55) mm x (15 - 20) mm sa ivicama iji je poluprenik krivine 0,5 1,0 mm,
(75 - 95) mm x (40 - 55) mm sa ivicama iji je poluprenik krivine 2,0 4,0 mm,

gde je drugi tip predstavnik turbogeneratora velike snage i sadri uplje provodnike.

4.3.1. Otpornost na pritisak

Epruveta za ovo ispitivanje na svom srednjem delu treba da ima nanet poluprovodni sloj tako
da se epruveta moe izloiti naizmeninom naponu radi merenja parcijalnih pranjenja.
Sredinji deo epruvete se uvruje u model leba na nain kako e polunavojak biti uvren
u maini, uz potrebu klinova i ostalog materijala za uvrenje.

Iznad sredinjeg dela epruvete stavlja se metalna ploica duine oko 100 mm koja u leb ulazi
sa malim zazorom i na koju e delovati sila pritiska (vidi sl.2).

Epruveta se zagreva do temperature do 1300C a na ploicu se deluje silom pritisku koja se

menja po zakonu A + Acost, sa maksimalnom vrednou deset puta veom od vrednosti za
koju je proizvoa deklarisao IS i koja se oekuje u normalnom pogonu.

Pri frekvenciji ponavljanja od 25 500 Hz treba ostvariti 108 ciklusa.

Sektor za studijsko istraivaki rad 42

EPS Direkcija za razvoj i investicije TP - 32

sl2.

Merenje intenziteta parcijalnih pranjenja vri se pre poetka i po zavretku ispitivanja.

Smatra se da je otpornost IS na pritisak zadovoljavajua ako se intenzitet parcijalnih
pranjenja 1,1 Un/ 3 nije poveao za vie od (20 - /3) dB, gde je vrednost utvrena na
poetku ispitivanja u odnosu na referentni nivo d0 = 10-9 C2/sF.

4.3.2. Otpornost na udar

Epruveta se na jednom kraju dobro uvrsti u model leba, a na drugom kraju na provodnik sa
koga je skinut IS postavi se komad preko koga e se prenositi sila pritiska na epruvetu (vidi
sl.3).

Sektor za studijsko istraivaki rad 43

EPS Direkcija za razvoj i investicije TP - 32

sl.3

Sila pritiska se regulie tako da se epruveta na rastojanju od 300 mm od mesta uvrenja

savije pod njenim dejstvom za 3 mm. Silom se na epruvetu deluje ukupno 50 puta, s tim to
se posle svakih 10 delovanja epruveta okree za 1800. Posledice izlaganja udarima se
utvruju na osnovu rezultata ispitivanja visokim jednosmernim naponom (merenja struje kroz
IS).

4.3.3. Otpornost na savijanje

Epruveta se na jednom kraju dobro uvrsti, kao i kod prethodnog ispitivanja, a na drugi kraj
deluje silom pritiska tako da se na rastojanju od 400 mm od mesta uvrenja, epruveta savije
za 2 mm kad sila deluje du krae ose i za 1,5 mm kad sila deluje du due ose preseka
epruvete. Silom se na epruvetu deluje 500.000 puta sa frekvencijom ponavljanja od 100 Hz.
Posledice izlaganja ponovljenim savijanjima se utvruju na osnovu rezultata ispitivanja
visokim jednosmernim naponom (merenja struje kroz IS).

Sektor za studijsko istraivaki rad 44

EPS Direkcija za razvoj i investicije TP - 32

DODATAK II

LITERATURA

1) DOMAA LITERATURA

1.1. Tehnike preporuke za prijem i praenje stanja izolacije visokonaponskih rotacionih strojeva u
hidroelektranama i termo elektranama. JUGEL, Zagreb 1981.
1.2. Utvrivanje kvaliteta izolacionih sistema generatora i energetskih transformatora kroz tipska ,
meufazna, zavrna i periodina ispitivanja, ZEP, Beograd 1980.
1.3. Tehniki izvetaj o sistemima vodom hlaenih generatora u termoelektranama u naoj zemlji,
RZ ZEP, Beograd 1981.

2) MEUNARODNA ELEKTROTEHNIKA KOMISIJA

IEC publikacija 34
IEC publikacija 505
IEC publikacija 610
IEC publikacija 611

3) INOSTRANI STANDARDI I PREPORUKE

VDE 0530 Deo 1 SR Nemaka

VDEW
Empfehlungen fr Abnahme und Prfung von Generator
Hoshspannungswicklungen SR Nemaka
NEN 3173
Rotierende elektrishe maschinen Holandija
EDF, HN 51-E-01/juin 1974.
Code de controle en vue de lagrement des isolation des machines synchrones Francuska
NF C 50-111 annexe VI
Essai de lisolation des barres ret des bobines des machines haute tension Francuska
CENELEC 2(Se) 37
Essai de lisolation des barres ret des bobines des machines haute tension Francuska

Sektor za studijsko istraivaki rad 45

EPS Direkcija za razvoj i investicije TP - 32

OVE
Empfehlungen fr die Prfung und Messungvon eingebauten Generator Hoshspannung
swicklungen Austrija
Recommendation for dielectric disharge energy and loss tests for new coils of
rotating machines Velika Britanija
GOST 10169
Maini elektieskie sinhronie trofaznie SSSR
GTUEE
Obem i normi ispitanija elektrooborudovania SSSR
IEEE
Standard 67
Standard 4
Standard 43
Standard 56
Standard 95
Standard 99
Standard 286 SAD

Sektor za studijsko istraivaki rad 46