nierraciondlua re me fue sf Rolfe Uredaibive Hatzova ulica vija Covek i Umetnost Lubomir Miclé — Zagreb COVEK — To je nata prva reé. Iz samoée ukogenih zidova i prokletih slica, iz mbatnih dubina podsvesti i sablasnih noci, mi itlazimo pred vas kao apostoli, kao proroci, da propovedamo: COVEKA, UMETNOST, Covek je centar makrokosmoss a umetnost filorofija kruinica ajegove najvibe spoznaje — najvise svesti- Najvilamanifestaciia duka_i dute. DUH i polubog Anarh, hoge haosu da bude vladar — .vselovod", da bude bog. On audi — iz haosa stvoriti delo. A jedint stvaralac je umetaik, koji uvek w stvoronom dela ova~ ploéuje Coveka, Umeinik je ovaplocenie i strasna éeinja 2a objavionjom: Coveka. Umetnik je Objavlienje Bogojavijenje — Strasni Sud: Co veka. On je beskrajni krugozor Koji nigde na potinje j nigde ne svriava na smrtno divijem zemljokretu kroz prostore. Centar te ZE NIT — jedino covesje spasenje — jedino othuplienje Umetnik kao inkarnacija visega pati w sagorevanj svojih vlastitih { svetovesiih bolova. On je kerik pon ene dofe za spasenjem. Krik metakozmi¢ki — rik du- hokih ponora masih unutraénjhsfera utonuli w bezdan duke i mi hogemo da ies ss Novim Covekom, s novim svetlom u mrak starih ernih dans, nage twine semladosti. Mi cemo faneti nova 2aru da svetli u mraku Jugoslaviie MMi hogemo da ienesemo nate unutratnie Mi ulazimo danas w Novi Decenij i morama preko de nica Jugoslavije. Protlog decenijs bili smo van granica voinici rata i ubistya za ,slobodu naroda", a od danas hogemo da budemo vojaici svedovetje Kulture, Ljubavi | Brastva, Mi ulazimo ispageni i preobrazeni., Ulazimo sakati i povredent kao Idi, ali w nama je snaga onih koji su patil, bili ponizeni, bili kamenovani nz prangeru Evrope. Nak ular « treet decenij XX. stoleca eka bude bborba 23 Coveénost kror umetnost Naka patnitha generacija izumire, Ona je ava pregazena i unistens. Sablast crvene furie rata Iskopala je svojim sloginackim pand2ama groblja za sve nas — za miljune liudi. Jedan mrtvac na dva vojaika. Ne zaboravimo nb kad, da je ubijeno 13 milijuna ludi « proilom decenie, fod bede ‘umrlo 10 milijona a oslabljeno 150 milijuna. A ‘mi Ho ostadosmo kao poslednia straza, nosimo zajed- nigki bol pod srcem, zajednicku duly otaja, zajednicki protest: Nikada vise rata! Nikadal Nikada! Titinw fivaca raznele su granate i slrah pred smeti. Ve- drinu dute zamratila je strahota iznakazenih Zovedjih Tefeva, Spokoj srca koje se guii danas u krvavim su- zama razoren je smréa neprezalath majka sto pomrete od glada tuge i Zalosti 2a svojom nevinom decom. O vi, to ste videli o8i ubijanih Tjudi Ho w agoniji molife od vas fivot, vi Ho ste videli erainu majka #to su sviska: vale od Gemera — vi nikads necete i ne smete poi da ubijate Eoveka, Vi jedini znate Mo je bio fovek u lud. aici prokletoga stoleca, Covek — bio je razapet | poplievan kd Heist, a on nije bio Heist. Cove, — bio je zaboravlion i ponifen KO prosisk pred zatvorenim veatima. Covel — bio je stvoren da bude Bog’ — a ubiian je kao stoka oa Klaonici,Razboinieil Take su ga vaSe kryave mamuze, Gazi pita. Okivali tefki lanci mraénih tamnica. Bile =u a smrine ki8e oBtrih taneta i gromovi lupih topova. 0 dovede! Svi te se odrekole u posledajem fasu kao Petar Hrista u ime ubistva i krvi tvoje. Ne zaboravi, ne zuboravi to sikadal A nota svaka ret bi 2 Konjska ko- je protiv zlotina — protiy mas — protiv vremena. Pesnikova rot Kletve bila je preslaba Al zato, neka znaju svi: naa bol je vatra koi nosimo ut sebi {naa vera u roftenje Novoga Coveka. Naka je prva zapoved: U IME COVEKA — NE UBIJI Nafacborba bige borba protiv zlogina — 2a Coveka Proleteri sviju zemalja, ujedinite se — protiv ubjjanja! Poditite svest o Coveku u Covekul Nefovek je danas Hlotvorbog — veliki inkvizitor, Koji fe podigao za mas svuda_vefala era Mi svi posnict nosimo crninu mraka, a to je naa velika kkazna, Sto smo danas pesnici. Mi svi smo survani w pro stor {/neznamo sami da Ii smo tudi ii smo ianad vre- mena, Mi KO apostoli razapetog Coveka propovedamo veru u Novog Coveka i &ekamo njegovo objavljenje. Mi tne Ekamo vite cara — mi Gekamo Covekal Coveka!... Covell ‘Tragitna snaga nove umetaosti eX uw o€ajnom keriku! Covekal I zato je ona danas najdalje od antitke lepote Fart pour I art-izma. Ona je Novi Duh Koll stvara umetaikov vetan je nagon, da stvara. Umetnost, kofi je uw matom znafenju — ek vo" lia da stvara nove vredaosti — nove oblike. Ona je ‘aka Ecinja za objavijenjem. Ona je éeinja za vetnosti, Ona je rik nate Hjubavi. Ona je Krike 22 spasenjem i 2a vor nesenjem. Umetnost je sreopita — svetovedja. I zato nema spe- cifgno nacionalne wmetnosti, « jot manje Klasne umet. nosti. Mi pesnlei — umetnict ove zemlje — prutamo ruke svima koji misle kao mj, svima ra sve tenad razmrskanth tovekovih Tuba Umetnost pripads narodima, To ne ziati da narod ima ‘kakova prava, da odreduje smer umetnosti, Nel On ‘mora slediti put onih koji je stvaraju, jer kolektivnost ill publika fe u tom smeru ofranitena — inferiorna, ‘Umetnost sama odreduje smerove. Publika sudeluie samo 1 pasivnoj aktivnosti sa refleksijom umetnitkih dela. Ona tne moze nikada dofivijavati. Za umetnitei upsolutni do- Hivljaj mora se biti — wmetnilk, T zato smo mi vjedno orbs za slobodu { afirmaciju individualizma, On nesme biti unisten. Jer samo jake individvalnost je stvaralatka, Svaki umetnik mora biti individualns liénost. On mora stvarati iz sebe a ne van sebe. Inade je parasit koji tive od drugih kao peeudo. gnost. Taj parasit ima j svoje poznato najobitnije ime: diletant U nas je veé razvijen kult dilentatizma, « jegori protagonist! su u vot izvreni mistifikatori ne- upuéene i nevaspitane okoline. Oni su frobari i zapre- Euju svaki progres. Mnogi decenifi a w velike j danas bila 0 njihova carstva, ali ova} Tresi Decenij neka je mame- ‘jen nama. Mi ga opet namenjujemo odluéaoj borbi protiv svake tradicije, protiv svih regionalirama i gr ica: 2a umelnost { Zoveka — nema granical Stranice Zenita” otvorene su 2a ty borba za sve apostole umet- nosti { Zoveltva od Severnog Pola do Reta Dobre Nads. Ovim retina Zenit" bez ikakove maske izlazi pred Mladu Jugoslaviju i navestava svoje novorotter‘s: Novi Covek! Novi Duh! Nova Umetnost! © veliko presvetlo sunce uw ZENITU. Kad nebesa zvone veliko zenitno podne, nage se oti tebi podizu, naSe se ute otvaraju ko svetani moskovaki hram. Naga srea ples u krvavom ritmu ples Eovetieg ofaja na zemlfi. ‘A ts) govek Hto ga tradimo na zemlji i on ima svoj ZE- NIT. Mi deenemo za njim — 2 najvitoim modi unutrat- sieg svemira © enitno sunce! Ti gorié kO plament artvenik. Nate su oti fate od vatre i Eeinje za najvitim prestolom — DUHA. Nate su dute prepune EeFnje za objevifenjem, A ume nost je velike ‘objeviienje Duha i veliko ispunjenie &o- vekovih einja, Ona je vegni na nemir, vetna dinamika, pokret, vetna anarhifa, vetma revoluciia, U njoj ne mote ranja postiga je svoj Crni Veh i odredila umetnesti novi pravac. Danas je Druga Renesanss. Uekspresionizmu ona je na¥la svoju napnainija afirmacia. Ekspresionizam je imperatiy dufe 2a najjadio izrazajom u umetaitkom dela. Zonitizam — kao inkarnactjs duha i dufe imperativ je za najvisim izrazajem w umetni¢kom delu. enitizam je teznja za stvaranjem najvi8ih oblika. Zenitizam je epstrakiai metakozmigki ekspresionizam. Zenitizam iekspresionizam su zreala u ko- jima éemo wéledati nafs strana unitratnja bol — dramu nnale dute. Oni Ge jot dugo ostati ukleta arcala ra jo8 nerofiena pokolenja Ho su zateta u krvi. Jer oni neée nati sebe, ali de nati — nas, Oni ée dugo i bespomoéno 1 buduénosti traziti sche, { opet ée naél— nas. A mi kkao strane prikaze j fantoni Iutaéemo krvavim rukams sihovim snovima { nogima, Mi smo amanet buducih sinova koji treba da se detvuju za spasenje Coveka, 2 mi im estavljamo nag Golgotu i Maslinova Goru u delima — ko utrti put do vaskrsenja. Na vapaj: COVEK. Nala vera: ZENITIZAM. Der Mensch vor dem Meer Ivan Goll — Paris Mensch du bist nicht freier ‘Ale das atmende Meer, Das dem unvesstandenen Mond dient, Als der Stern im Kreis der Zeiten — ‘Wer sagt da: Schicksal? Welle gibt Welle die Hand — Schweigend, Gefahl an Gofabl Gleiten unsterblich wir, s Wie die ewigen Veilchen Jedes Jahr jinger. Dichtet auch gBttliche Revolutionen! Ame Geschapfe, Uralt ist der Sand der Gesetze Winde und Wellen und Menschen Lichen die Fretheit, weil sie nicht ist Donosimo u originalu izvadak iz pisma, koje je uredaik primio od pesnika I. Goll Lieber Herr Micié, nichts freut mich mehr als so ein Briet der aus unbekannter Welt ins einsame Leben hi- neinflegt, Ober alle Barrikaden des Stumph sinns hinweg, in diesem kleinem Europa wird eine Briderschalt gross. Seien Sie deshalb bedankt Viel Glick und Erfolg zum Zenit": Wanderbare Idee, Dichtungen aller Linder, im Originaltext zu. bringen Miissen Sie tun! Hier anbei da Ur ein noch unverdffent- lichtes Gedieht: ,Der Mensch vor dem Meer Man kann auf Zenit” gespannt sein... Paris 18. jan, 1921 ‘Mit beidertichen Gruss The Iwan Goll, ee] Euphorion Stanislav Vinaver — Beograd “U jedno vreme vredi samo 2ato wéi da bismo mol potpuno isthe ackog drugog vremens. Tako je govorio mo} ute, | bio jeu provi. Ja sam bio uito W wreme, us stare efiptske piramide. Slo sam dae uavio w ts thvatenia to sam vite pestajeo tno, Ho sum rasumevao, Najad sam prelao potpune’ 8 wegatig reer alae fob same tacoma Zein da i ajegn na eral GalsD ee Wereaieabongen <'arsgee ses © wear U ortalom tetko da éx moti dugo ostati n ovome obliku Saznao eam da 6e takero svi cubovi — Egipéant bil una: predoni « Anite, lnleda, da se ne mote 1 suvte dete otal fedno te fedno. Nigde odmora vremenoas! Zasti — ne trode te nla bil Bik ositg = easel odmarall de w samono oabl — zx! ae? Nema odmora! 7 Sa mnom je Zudnovat sludsj: ja sam wnazaden! Dok su toliki duhovi oko mene postali Asirci, a neki ak i Fenigani — ja se vratih w cara Solomuna. Ne razumem yreme, Sve g@ midam — da molds | nbam o sfemo "** Bezo idem w strmoglavijenja. Evo me zmijom alado- Yenjom! Evo me iz oblika u oblik, w oblak! Vreme ‘remuje. Zoam. Duhovi su istovremeno i w napretky iw nazatha: oni Five sa dva kraja — jedaim krajem rasta, penja se u vremenu, drugim krajem, kao mesec opadaju u vremenu, Kao da su na-nebu bivala dva, obrataih mena, mesecal T ja sam dvopolaran. Ja se jot jednako seéam Egipta... ++ Opet sim otifso dalje u shvatanju. Ja sam stalno i Egipéanin, Ona formacija duhova i unaprelena je i unazadena, pa privremeno s ja, nos tim da se vratim i iz wiznad” { ie ,ispod™ Egipta. Evo me a vremenu Egipta Opet ¢e doct momenat da se moram odluditi, Ako *** ne izvrlim u sebiprevrat, nosiée me opet meha nizam hierarhie, prosto zato Sto negde moram tunapredivan iki umazaden, Heo bin postati Grk biew +, Opifam se stihovims Byronovim. Zivot je u rasteniu Drugi pol — opadanje w stvari je samo senka, koja de w nazad, mesto Sto bi isla u napred. A duh ve- Gite u napred id Byron mi je posludio za razumovanje Homera. Pabiréim podatke, da bih sebi olaklao zadatak prelazenja w ono grtko, Hto napred ide, mimo svih smetai vremen a Sad tek shvatam dali zakon, najprostii: poslaje se ono Mo se hoge. Trud moze da izmeni pravae bivanja, zato je, Sesto, koban. ** Postao sam Grk u rastenju. Ali éu postajati na- iamence j ave ono ito sam moéno cleo. ©, zafto sam imao tako snatno korenje Zelja! Sve €e se ispuniti A dokle éu ostati Grk? Dok traje snaga fluida koji sam tlrofio za tu delia. Dok bude mofla odolevati drugim ‘mojim 2eljama za preinatenjem. Uvek se mora hei Sta treba hteti? Zasto su duhovi tako neodlutni? Ko- Iebiivi? Mi samo ja? Ja? Koji? U tome je snaga zivucih ludi, onih Koll imsju 2e- Ija: oni Boge da budu samo ono Sto su. Zella pro- mene u ajih je ipak samo Zelja delimiene promene. Oni se meniajs, nikad sasvim. Kod nas, kod duhovs, pro. mene dolaze tolalne kao pomratenja i ozarenja. - Teo bih da postanem Sredaji Vek. ali ne be prelizs. Hteo bih revoluetjom svoga jelinstva ++ “da pretem w Srednji Vek. U tome smo svi Guhovi sretni. Mi motemo invr8iti skok od svaka dva pojma, da predemo w jedan oblik, + andriavil neito bitno i od drugogs. A ludi? Oni moraju da sruSe ipak stiro. Ljudi su ofsjni revo- Iucionari. Mi smo, duhovi, izbegli potrebu revelucie. Mo vile mapredujem mudrosti, to vite Sex nem da budem kao Iiudi, Covek na svakoj raskesnici bira, ali mu je data raskrsnica, Mi, uhovi, nemamo date raskrsnice. Ja sam ve- ++ ga0 Sredaji Vek i Gréks, a mogao sam Me- xiku i Pascala. Mi dubovi sami stvaramo svoje-raskrsni ‘smo demoniéni, To. 151 Oyo je sve zato Ho sam dosad ostvarivao ++ samo Eovegansko, u sebi: Poteéu da ostvaru- "+ jom duhovao u sebi, duhovno w duhu. Hou "+ da budem: svetlost’ rarumevania_usled ra- + dosti bivanja « f ol eee SSOpet prelazim u covetanstvo. Jer ma da je ta radost jedna duhovna suttina, i nje je bilo kod ljudi. Sve i duhovao i materialno, sva ‘osetanja ea svima prelazima prohujali sa kroz Eovetansku istoriju. Najbolie je, stoga, odmah i ber zaobilaznih, varlivih puteva bith prosto — tovek. Covekom sve zavriava, Sta. treba utiniti da se bude govek? Najbolje je okruaiti se vremenom Ziveti jednovremeno sa nekoliko tivota koji pre- Tze jedan u drugi. KRUGA NEMA ALI SE KRUG MOZE NAPRAVITI Kraga nema, ali se krug mote napravi : Ko sam ja? Ja ne dolarim do eovetanike svesti o sebi. Ja sam stvorio krug: vezao sam nekoliko odvojenih bitnosti u celinu, Ja sam sve postigao, i sve éu postiti, jer ja sam sa fradio, od Sega sam hteo, proizvolin krug. Sve je kod mene beskrajno logigno, jer jedno ulazt 1u drugo. To je moja od nekud meni poklonjena snaga, 22 koju ja nemam nikakve zasluge, To nije prava logiks. Lukav sam, logika dolezi sama po sebi, i nu knadno. Koga ja varam? Samo ljude. Ali sikako samoga sebe. Ja nisam kruini duh, ja sam samo duh koji sam izmislio krug. Ja sam duh koji sam po- redao svoja znanja u krug, pa se Gini da jedno * — vodi drugome, a u stvari samo je jedno pored deugogs, Nije kod mene srodnost suitind, yee njihov poredak Pomoéw linije, dosetkom prostora, ja sam obmantio éo- veeanstvo, ja sam ga uverio o odsustvu prostornog plana uw meni, © prisusiva uw meni kozmithogs plana. Meni je bolno Sto ja varam liude. Svaka prava kultura onemo- fuéena je sve dotle dok slutajne istoriske celine budu tuzimali 2a istinu. Kultura je u tome da mi sami uvek motemo vezati pojedinosti, a ne neki linjski, su€sini rasilnik. Ja sam nametnuo jedns vezu, i potpuno pro- iavoljno, bez unutraiaje njene opravdanosti. A misle — da je u svemu logika, geneticka, dinamicka, i traze uvor i ponor predmeta. tt Sta da 8 Kako da spasem goveganstvo? I ima li .spa- Utinio sam dakle othrice Svi duhovi-stvaracci radili su tako kao i ia: Zar tica stvara gnezdo od materijala koji mor: da ule u sagradnja? Tice gradi gnerdo, od onog., ito u svome letu nate, a Ho je pogodno. Zato i to gnezdo ema svoju dusu — a tvrde da ima. Toliki duhovi — stvaraoei", a w stvari sv spajali sto fm je prvo dotlo pod Klin. Trgleda da su ,veci" ilk ddublj” ili ,pottenif” oni stvaraoci koji ida ie -samih sebe, kao pauk, Pauéina jeu svakom svome koncu po- sledica..... Pa ipak. Sve sluti da se napravi gnezdo, Treba umeti jedno je. U pravu su ne samo pauci smo u pravu. Znadi, da je i moj krug 2 je keug — istina Zonti — da sve prelazi jedno w drugo, ‘Treba se navict da se misli krugom. Kakay sam, da sam, sebi 60 uvek na¢i opravdanje. Takvi smo mi, orlovi Trobe nam gaczdo, mi ga zidamo, U stanja smo, ako nigega ne bude dragog — uzeli more, nebo, maglu, blake, zvezde..... Tma neito ubilatko w duhovima — paueima. sss01 Nema. slobode stvarania, Zaito je onda svet? Ima u paticima hriféansko preziranje prirode. “* Swet abi smisao ako nikome ne treba. Sve je dobro. Sve je upotrebljive, Sve divi Sve ée tiveti Ko nam daje_pravo da stvaramo pomoéu spoliaénjega? Paul imafu pravo, tim Ho. po- stoje Ami? +t Mi smo osvajati “Ali je i priroda osvajat: Pa rasto ne pustiti prirodu? Neka kultura bade prirodna. Od nates vezivania mozda se ne oseéa ono Pravo?..- Onda — u negacif samoga sebe! Ne: Pa neka sam kao dub i manji od prirode, ja se moram ispolit, a ispoljavam se nasifjem, unofenjem svoga reda su ono Mo jeste Pitam cvet: postoji li? Troha najpre sebe da upitam: «Sme Ii da postoji taj vet?” T samo sam w tome, Ali mote Ii se ma sta srusiti? Nie Ij to afirmiranje samoga sebe — jedna iluzifa? Rutiti — znati afirmirati, ma jedan drugi atin. To je spajanje pomogu mriaje i protesta, kao Sto je tidanje = spajanle pomotu ljubavi i saglasnosti. Za duhove — nema rusenja. Da bik srutio moram spo- jit, da bih nso sta da srutim, ‘A im sam spojio — postalo je, + nerazruijive je. Ja sam revolucionarifi no ito su raioc. Za mene je material indiferentan, Odbacujem isto take ako, kao io i primam, Morac i iti avea? Dok tam ja u avetu, eet ne do mal so) ‘eo, Sino ela hice ome. mine Hoh sits} No alo’ vaseiens, i allora nade evo amiss — nece iat radh ge vite de Bolje da ostanem ise feels Tada Ge veto ta vet proces spaania evega st time, Samo jeu} beer Svat Ge poss Denman Ono, Ho w seb ima sisso — univ, mora umrai er fined Tain tars | frepad Kiem oe tofe oni ee 2 Seton po oi a sao je nemotan da me magna ma jd denost. nee Odredenost je — snet, Sta bi Eovetanstvo bez mene? Umelo bi, Motda u nekom katolicizmu, koji bi sam sebe nafao, Time bi on povukao u propast svoje sledbenike, u dan us Koji je tome katoligkome smisly odreden pad. Ii bi ‘umro u romantiénom nekom gréu. Nedajmo Zoveganstvi da se shvati, da se razume! ‘To je smrt! Ja fe stalno trazim — ali znam veliku taj: NECU SE NACI Neéu se nai: jer me nema: Jer ja samo vezujem, a verivati mou uvek drugatie ja sebe tako smelo trazim. Mesi traZeaje ne donosi bol em pola to feat amr ll nam Neka umre, neks se rastumadi svaki moj smisao. Ja éu ‘agi nova vera, Ja sam besmrtan, jer ai w éem nisam. Nijedna me katastrofa ne moze povuci u ponor, jor se ja nigde nisam ukristalisao. Ja nisam prisno udruzen nj sa jednim pravcem. Jalsa pravac ja sam onaj koji stvara pravce U mome sreu pera = Vreme vyeemensku svoju pesme. Vreme svih pravaca, veza, li- nija, preokreta, izvora i uvora. Vremenska svoju pesmu... Les quais sont de cim eau mange le eiment Elle emportera le Palais, le Code et la vieille Plus d'lle et plus de Prévenu plus de juges Us batiront de nouvelles cathédrales Crest le march? Notre-Dame et L'Hatel-Diew essain des cloches en mal de mic! jamais plus vos couplets et vos couleurs sous les coupoles des douzes maisons petits oiseaux et flammes des champs Pet flammes dun jour. Marcel Sauvage pripada onim pesnicima — dosta malo- brojnim — Git glas rat nije mogao da uguti. Sam értva ovoga rata — tetko r je oteran bez avoje volje, neumorno je pisao i pevao protiy njega. Ali pravi Marcel Sauvage ‘nije tu. Nego w dubokim lirskim smama i filozofskim dlancime gde raspravlja Vidualizma, Uredivao je do skora La Mélée najeadi alot individualistiki easopis koji je celo vreme rata pod raznim naslovima (Au de la melée, Par de la fodriao stav coveka. Prvi urednik E Armand jo8 je w zatvora. Drag P. Chardon wmro je IM. Sauvage je morao da posle ajih prestane — zbog bo- Tesi, Saraduje u raznim ‘revijama eo. Cs hiers idealiste feangais” itd Indao je dosad zbirku pe tama: ,Quelque chose? quelques choses? sbirku: «Vouyage en autobus". Pesma Palais de justice” Kcoju stampamo, deo je ove posledaje zbirke! Evropski Pesnik Ivan Goll Bo&ko Tokin — Beograd Evropejstvo i ekspresionizam vezani au jedno ux deugo. Ekspresionizam je evropeka i kozmigna umetnost (ne samo nemacka). Kao svaka koja ima religisku bazu, Kao svaka koja tradi most izmedu éoveka i boga, most fzmedu goveka i prostora i vremena. Spirtualisticha i fadrealna ona Zelda unosi dusu, svoju dusu, svada, Kozmiéna ona Zeli da obubvata sve. Ato isklj xje distancije. To dovodi do u srii i dubine stvari, biéa i problema. To donosi stil. (Ekspresionizam se redio i iz futurisma { kubisma i ostalih teznja 2a stil) Novl pe- snici pevaja sumrak.jednog sveta i potetak jednog dragog: Penjanje. Radanje. Nagine koje izvode u penjanje: Akcija, Dinamizam i Sree. Otuda toliko poleta, inte ivnosti, erupeie. Krika i monumentalnost Tako je ekspresionizam imeo izvesne spoline pobude on je — on koji nas vodi modernom klasicizms — pre svega nemaéki. Glayai zastupnict poznati su: Barlach, LR. Becher, C. Edschmied, Ebrenstein Franck Ivan Goll. Hasenclever, Hoetge Kandinsky, Kokochka, Lembruek, F. Mark, Nolde Rubiner. Stramm, Werfel itd. itd Jedan od najglavniih medu njima — njih koji pevaiy: »Dotivlaj, formuliranje, delo” — neosporai ogromal ta Tenat i jedan od najdublith savremenih pesnika je IVAN GOL") Alzaganin po rodenja on spaja u sebi_najboli +) Dela: Der Panamakanal (1913) / Elegies internationales (na francuskom 1915) / Requiem (1917) / Der Neue Or- ppheus (1918) / Dithyramben (1918) / Der Torso (1918) Die drei guten Geister Frankreichs (1919) / Unterwelt (1919) / Coeur de Vennemie (1919 na francuskom anto- Toggia nem. pesnika. Paris) / Herz Frankreich antolog fr. pesnika (1919) / Astral (1920) / Die Unsterblichen (1920) / Die Chapliniade (1920) /. Vidi i: Menscheitsdimmerung. Herausgegeben von K. Pintus (antologiju ekspresionista i druge antologii). Goll saraduje na: Die Aktion. Die Weisenblaiter. Der Forum, Die Neue Rundschau. Die neue Schaubiine, Das ‘Tagebuch. Die Erde, Clarté, Action, Esprit nouveau, Les Humbles. Revue de TEpoque ete. Clan je glaynog komiteta grupe ,Clarté", Sada mu je 32 ili 33 godine.oe francuskt i nemaeki dub. Zbog jednog i drugog om je pre svega evropejac. Postoje vise Ivana Golla: 1. G. pesnik kritiar. 1. G. dramski pisac. I. G, propagator evro- tva. Za vreme rata sjefova wloga potinje propagi twa. ‘on prevodi francuske pesnike na ne matki. Tnematke na francuski, Pesnike istofa duba: ev- ropskog. Dobar evropejac on se iateresuje za sve evrop sko. Za sve sto je dobro w Evropi. Naku poezija nove po zdravlja ‘kao ,budenje nove aurore”, Naroditd ceni Krletu sElegies internationales” spadaju u sasvim prve manifestacije éovetanske savesti za vreme rata, U samom potetku klanja_peva Herojski narod Vi koji trazite vata vel bith Vi ingubiste najveca: Evropu Tada je (1915) bitka bila izgubliena — Lenjin Trotzki, Lunagarski, Zinoview bili su job samo emigianti. Sa jo nekim pesnicima, piscima, Gell je pesnik tragedije pokoljenja i tragedije jedne kulture i nade: Evropa koja je postojala sve vise i vile Torzo 2rtve su ogromne. Valialo je pevati .Requium {Gr die gefallene von Europa” Gram cvropskog cirkuss ugativala je: rikove ugnjetanih, Krikove je je: dino pesnik tuo. Krikovi se na kraju pretvore w jedan foratori, Pesnik vidi mir i éuje kako masa peva: Svali od nas nosi nebo u prsime, U .Requiem* Goll izratava ideju da je pesnik nosilec novog raja i novi orfel. .Der Newe Orpheus” peva dolazak toga novog Orfeja koji ostavlia priroda, samoeu, Fivotinje i silazi u pakao danatnjice. Prethodaik svih pesnika dotao je da peva ,dobru staru pesmu o dobrot virku njegoru — svirku prirode — niko ne slufa nti ume. Evropa-cirkus graji Orla} postaje muziéar (da bi zaradivao hleb) 4 postaje pret violonista u orkestru. Vraéa se 1 priroda — ali noma vite spokoja. Uspomene iz pala ne daju mira. On treba prvo da pronale svoj hharmoniju, sebe, i da se oslobodi, pa da oslobodi drugo, To ée se desiti posle vekova’kada umetnost Orfeja postane i religija. Kada je Goll pisao Orleja on jo¥ nije sasvim nafao sebe. Jot je bilo utopije. Zato avantura Ore} Goll se ponavija w delima. Sve dok ne dole do Charlota, do novog stila; KINEMATOGRAFSKE. POE ZME. Gledajmo puteve i postepeno priblitavanje, U Alpen passion” (zbicka Dithyramben) peva coveka’ koji Zivi fore u Alpama u samo¢i. Promatra svet odozgo, AW taj Eovek nije Nietzsche i visine mu izfledaju hladne Silazi med Iiade koje je ostavio, Tu ovom delu napuita se samota, jer je jaka tezaja ka Ijudime i bratstvu, Danas Ijudi grade i zblidaju se. Oseéamo pokret koji nas tera da se sjedinimo, Tsj pokret nas priblizuie, .Pana- makanal” je simbol moguénosti bratsiva, To je jod jedna nova kapjja koja se otvara. Da, ali dotle, dok se sve kapije ne otvaraje, dotle se vife rati no ito se gradi, dotle Evropa postaje Torso” kome su polomljena rebra, noe, razbijena lava, otsetene ruke: ukome si Ijudi jedino ostavili srce." To je medutim dovoliao das kontaktu sa jedaim Covekom ljubavi tj. pesnikom otivi Torso, Evropa je jo8 fragmentarna: ,.Torso” je. simbo- Wéno delo. Evropa je jot wUnterwelt” (0 tome su i drugi pevali, to znaju mnogi). Zbirka ,Unterwelt™ sa- di nix objektivnihsintetickib, ekspresionistishih pe sama, Razni momenti Zarene danatnjice pevant su izve- nom religiornoséu. T teinjom da se pronalaat duga u abjektima, eet wAstral” i Die Chapliniade” najyazaija su dela Ivana Golld i ujedno kapitaina dela moderne poe- die. One su rerultat logiénog razvoje. Contralne njhove ideje sui VRACANJE" COVEKU AUTOHTONU, EVROPO-AMERIKANCU, Potrebno je konstatovatijedinstvo koje vlada u delims, Potsebno je uveriti se da je ks een iedno isto. T jedno i drugo hoée: individualizam jakik i bratska umetnost (briiderliche Kuns)), 'Svet potinje tovekom i zavetava seu goveku:" U ,Die drei quten Geistor Frankreichs", Goll is- pitwie tri pogetka nove umetnost, tr! glavaa dubs i wole” moderne Francuske: Diderot-a, Malla- me-aiCézanme-a (Ja bih dodao fof Stendhal, Flau- bert, Gaugasin i jok mozda koga). Enciklopediste i Dide- rot bili su u svoje doba evropejci, .iznad melée” kao sto su Verhaeren, Jaurés bili, kao Sto su Romain Rolland, Bazalgette, Barbusse, G. de La- cazeDuthiers, Martinet itd, Duh Diderota, to je duh ,malih revija avanigarde: Les Humbles, La melée, La Forge, La Caravane, Demain V vre, Cahiers idealistes frangais, Soi-me ime itd, (lalaze jot: Les Hambles i Cathiers idealistes f)}. Duh ajihow je borba 2a umetnost i 2a govetaastvo. Duh Cezannea to su kubisti,Umetaik-stvaralac brat je bogs" Cezanne je sbrat boga’ jer je stvorfo. ynove vrednosti ovim reslnostima.” Niegova tmetnost kozmigna je, afit= ‘mativna i proraganske, dah i materija neSto izmeta fisike i metafizike". | Danataji Picasso, Bracke, Derain, Léger, Metrin. ger, Delaunay itd. nastavljaja njegov apostolat Mallarmé je Cezanne poezije". Time je okarakterisana njegova uloga. Njega nastavijaju: Apollinaire, Ja. cob, Dermée, Cendrars, Cocteau i drugi surrealiste", Svi su oni ako ne uvek rezultat, a ono put ica totaino} umetnosti ka umetnost koja je «vez femedu Zoveka i boga, izmedu jednovremenog i vetitog™ To je bratska umetnost. To fe possija Ivana Gola, Astral” je postepeno ialazenje iz ovog doba i pribliza- Yanje novom smislu. Felix (junake pesme, Astral je 1917 prvo publikovan pod tim ‘naslovom, Iadanje iz 1920 znatno je razliéno od prvog) je prvo naSao smlsao 4 ne- em Sto vidi da poste’ nije Soi ljudi se smesiaju i ja éx’ se smetkatt velar vetrs, govek goveku ali Vera-Cipele su najbole. Qs, prodavalac u jednom magaziny, uhvatio se 2a Vera Cipele kao ..u svoj sopstveni laso'”. Alt ne dugo jer wre- me i raznolikosti ga vuku nekud, Kuda? Felix pati. Fe ix nece da pati, Hoce da bude nett, da bude aktivan. ako i ta? Revolucionar iz ubedtenja Mizantrop iz ljubavi ke Ijudskome Rei Barikada ultramarin prava je 1 dopada Astral” je simbolitan za nas koji hogemo neito, Neku aktivaost i koji bi hteli biti direktnl, jednostaval danas, A to je najtede. Jednostaynost znaéi stil, A zbog stila treba doci do jedinstva, Biti umetnil-genije. Charlie Cha pls tote de perl Die Chaplaiades "pole bt te Nezadovoljan je: ee ee Seas f SENN ee Se Vilke Gecan — Zagrebja sam nesposoban prodavati cipele gospotama. nesposoban davati Isabeli samo kolaéa s medom nesposoban bili revolucionar 20. seliake i stoku ja nemam talenta 2a Evropu. modda bi me varo odavna izabrala za gradonatelnika i ja ne umem pristupn govor drésti 1 Felix je nezgodno ime 2a ovo dob, Otkuplienje Ge Felixa ipak do¢i. On ée nadi resenie: Badimo jednostavni i usamljen Umetnost Golla je i spiritualizovanje izve- snih-osnova kojima je poteo i koji u potetku izgle- daju ovde onde jo8 tetke. Ta je umetnost traganje za Stilom dobs, 2a onim jednim stilom za kojim svi tele, Najholjieispresioniste | Werfel, Stramm, Goll, Marc, Lembruck imaja svoj stil evaki (imajuci ietu bazu i reli sw svih) ali taj ajibov alil tide na razvoj opiteg sti- Ja. Individualno usavrfava generalno, Stvara se moderni lasicizam. Ivan Goll ima jedaw prednost nad ostalima, Razumeo je i asimolovao je vrlo brzo clemente nove ‘umetnosti KINEMATOGRAFLIE. Ja 2nam dosada samo nekoliko primera u literaturi gde Kinematograf vlazi ziju: Dermée, P. A. Birot, i roman. ,kinemato. afski Jules Romainss-Domogho-Tonga. I jovija dela Ivana Golla: Die Unsterb! ‘Die Chapliniade’ Kinematograf je kao i ekspresionizam nadrealnost i nad- go stvara nesto sasvim novo, fe prvi pokufaj Ivana Goll U predgovoru dvema kemedijama publikovanim pod 2a. jedniekim imenom pife ovo: ,Zaboravilo ve da je poz0- riste poveéavajuée staklo ... Monotonija i glapost Hadi je evormna. Njima mogu doskoditi samo enormiteti, Neka nova drama bude ennormna", Komedije o kojima je ret verno ispunjavaja ove uslove, One su vrlo uspele karika- lure i belezenje frapantnih grotesknosti i protivretnosti U prom kemadu glavai tip je Ballon Koji ,filmuje svim pozama, bez bolova, 24 vegnost” Tako avekove- cava bez bolova” np. muzitara Sebastians. Dr. Goll. strom, junak drugog Komada obaveruje se Kaseu novinaru da ée javno umeeti 2a dobro covetanstva, Ki- ‘se fa proglasuje mrivim. Ideja se Hiri po svetu. Dr. Golfsteom postaje besmrtan, Kise se obogati od to- 2, Dr. Gollstrom bi isto tako Zeleo imati koristi, Kise: .Vi ste sada samo metafizi¢ka lignost. Vi ste parte slave Koje svaki Nemac deli da ima uz svoju belu kafu". Kad se Dr. Golfsirom pojavi publika ga drti 2a spomenik «Svetkovina, Neki poladuvence. Policajac vojnigki sa- Intira, Pseto jedno vrii nulde na nogama spomenika’ Dr. Golfstrom! wa nisam umro, Policajsc: Ne uznemiri vajte nacionalny ceremoniju". Dr. Gollstrom je umro i svrieno je sa njim. Mose da gleda slavu.— i da Neée! Objaviiuje predavanje — razume se, treba Ziveti © shigiienskim uslovima stenics po hotelima" » «Die Chapliniade” spada svakako u ono desetak lenjiga koje se inditu visoko w ovo poslednje doba. ,Cha- pliniade” to su avanture Charlie Chaplina, (eva: no Charlot) genialnog amerikanskog bioskopslog glum- *) 0 kinematograliji vidi moje danke w Progresu od 14 5. X, 1920. 1 L'Esprit nouveau (octobre 1920. u fr ccuskom @anku navedena su i glavna dela o kinemato- raf. ca 0 kome se mote reéi slobodno da je jedan od naj- Snafniih izraza_doba,,Chapliniade” je EPOS-DRAMA, BIOSKOPSKA PESMA” naseg vremens.") U_ jednom skorabajem Glanku Goll je pisao: Baza svako} buduéoj lumetnosti je kinematograf". Kinematograf je w stanja da sjedinjue w sebi elemente svih umetnosti i da daje STIL ‘vremena. Kinematogral je kako veli i Canudo (,Revue Gel Epoque” bro} od januara ove godine) dao vee nc vvog umetnika. svetu: slikar — skulplor — arhitekt svet- lost, — muzitar — pesnik — koreograla crnog i belog, dao je meteurenscen Da ne bi dofao Goll do kinematografske poezije bio bi repotpun. Niegov bi ekspresionizam bio poslovan. Ovs ko oa je potpun. TraZimo stil koji treba da izrazi jedin sivo duka, Koji treba da je kozmignog porekla, koji treba da farasi kozmignost dua, Taj kozmitno-ekspre- slonisticki stil treba da je jednostavan i slozen kao stil Chapline, (Sa Gollom se desilo ono Sto i sa maogima. je voleo kinematograt i Cudio se mome odutevljenju. je pri kraj 1919 dosao w Pariz odvedoh ga da vidi I zavoleo je kinemato- Chariot ima w sebi Novog Orfejt, koji ima da uéuthaje Sakale civiizacige | Hrista. | realizuje invesne topistishe ‘momente. Zacim je Felix #udeo Charlot ima. On je ed- fostavan, naivan, dobar, blizu_ svakog coveks. Evo komada: Slika Chaplina je na svakom plakatnom stubu v varotima. Sui prolaznici su radosni kad ga i= de, ,On je ogledalo svih". Jednog dana silazi dole i za njim’ svi Chaloti-sa svih plakata, Svi Charloti zemlje hhodaju i na kraj ima vie njh-njega no publike. On je ‘multipliciran, Najzad uspe da umakne i opet ostaje sam. ,Svaki pobednik je usamljen". On je pesnik kao Sto su "Felix i sve ostale lignosti ix Gollovih dela Koja avek govore o poziciji pesnika danas, Ch. ide da tes2i Parnas Patuje Alpama. .Triumfalno ajegovo oko uéini bo%an- stvenim sve". Charlot von Assis!" razmitlja © sudbini Najgore je u jednoj nesreci kad niko nije kriv ‘Takvog jednog dana pronasan je Covel sudbinu, dew outna. Osusje jinn apsraom troha zem- fe F lasove_ zemlje, Na pozornict ih reprodulkuje gramo- fon. Chariot sta: es »Bilow 8136 (Jeste si videli malog Koons) Hvala (Un Jour viendra Arip) (osam, osam ne seam) Molim. ta iets 2 ie 73 i. oh To se memote eel i je ostrvo bos... (Daj mi rufitaste gatice) (1615. Napoleon je be.) Na filmu se vidi holandalt peal na mor, Tetki Kenji vuku tovat. Fabrike.” Gramelon na: tile: Flaubertow si je bluff (2500% za telefonske akcije (Bum- rmeleg (Moe ime je Hee) La ly i petefomme BVA AG! Ne ne bole fe sutra (Marvo) da da, (Moje erotika } Charlotterbungss a et ¥ pita jell 0. ave Sto. zemlja, mi menje. Vidi'se Marseille Sve radi: Novi + Kinemacea sede o whi umetsstprstra i vremena, umelaost pokrsine (itsiéae) “t- sepokretae isastiec). Literatura o Chaplow prize. demas wes Mla, Isto literatura © Kinematogefa, Kd nas one fl ne ana da je umetnoat. Unroclupost publike fngu- Atrjeliam natth Boskopskih direora red. Socijalisticki ureden. Negde pise: CUVAITE MOZ- GOVE. UPISITE SE U DENKE VEREIN! Prepoznaja Charlots. Jedan Klekne w ime gomile pred njim: Ave Charlot! Gomila ga nosi triumfalno. Opet pobestne. sUyek sam Charlot i uvek Charlot ostati i uvek ames kati i Keziti, cerekati se": Ja imam suvise Zivota u Evropi i Americi Paris, Nev-York, { sva se sela smeja fis ipak tutan keo evakiprocok. Evo ga ponora pred plakatnim stubom. Covel koji lepi plakate primecuje ga i nemilosrdno ga ulepi u stub, Pro- laznici prolaze. On se opet sme Charlot rekao sam jedno je i Don Quichot moderni i As stofan doba, i Orfej i muéenik. U stvari genijalni komigar Tjudskih mana koga svi judi vole. Utopija i komik spo- jeni su ovde i vedita istina da Ijudi koji najvite pripadaju svetu su uvek usamljeni. Uvek ima neito kod nj sto je svetu tule, sto je izmad sv. Nelto ito samo visi razumu pa ma koliko ,komunizma ute" bilo u ajime kao w Charlots, Nihova veligina je tome sto, razumu. Oni i sebi i svetu i padaju. Tragikomedija ‘Die Chapliniade” potinje jedau novu epols ,ametnosti" Kinematograiske poezije. Kinematografska je baza PO- KRET, On je baza svake nove umetaosti, Malo je njima tuspelo direktno mislii kinematografsko-poetski. Malo je ih uvidelo nove moguénosti nove umetnoati, Goll je jedan od prvih, Zato ima u njemu proroéanskog 1a kejige w pripremi: REAL SATORS, Tevojra Muom Hpmancun — apne Pabaite je, unease y jevept newohamt cjaj x apory. A eyaaat uoraey watage sajne a6, Kao cen pyake Ha hyun axtaeato), Ca mena rezone, wngjannx minrorpatn ta Koji jacrpeGon aatehy y jeoen. sume Ou Pyke, roay out Sean ¥ Geenpa}, Ges scacocrn meses Y reO Tex Kpmne Ham 60x, Y xoay TBoME, upodybetow. saver ‘tajancrnentn Gox cress, uto hyte, 1oMHAHE, Hay Boa ApRhyhut, Ht nmanar apara joupe yam xpar, ;poa perllerke cpesme TDo}sx petape 1M, KAO Meceutiia, ocpeTInE sloBOpEY nohaKa, imp Mac HeRAjy ja Mory earuyT, Coudrier Paul Dermée — Paris Monte la fusée dun rire et brusque s'épanouit Aurore Le ciel en a rougi Les sapins grincent Et'le colfre de fougeres ov fument les parfums horizon Jambes aues la vachére dans les buissons Quel miroir pour un automne rogard-telaie! Sex doigts brisent Je bois mort Mais la baguette de coudrier & ses doigts pleure La peau sfenléve Les lévres soupirent Vachére qui cherches et fais 'amour Ses bottes Iuisantes creusent les herbes emmelées Mechaste dans les fanes le tendre gibier roux Mais oa? Son oeil noir le voict dans Vorniére du chemin ‘Tu trembles La baguette féchit © source sous tes pas invisible ot muctte Un coeur éclate sur le charme et Méclsir d'un fusil Ha ha ha la corolle s'épanouit Et Thomme que voila s'y glisse jambes replides ‘Au chaud tapi enfant yeux clos En rond dans le tidde sein de Ja mire Le nenuphar rentre sous l'eau Dandyzam Dragan Bublié — Zagreb Dandy je sunce oko kojega se okreée drustvo. U niego- vo} dui gori mnoge sunaca taSline, w njegovom sec ima mnogo punih mjeseca; on je centar vasione i ima skrom- ru Zelju, da vlada svojim suncima i mjesecima, da vlads drustvom. Njegovo je druttvo aristokricija, Plebs smrdi po znaju. Dole plebs! Da 2ive lordovi, lady, siti i pria- evi! — Sto je tvoj otac? — pita dandy? Mo} otae je seljae. — Rodjen si da budes lakaj. — Ja sam sunce — prita daljo dandy — i oko mene se mora obrtati drustvo. Ja sam genij. Ja poznam tajau ‘osvajanja svega i imam kljuBeve od svih salona i bou- doira. Ja sam polubog, idol, zlatno tele — sve sam ja. Gledaj moje kravatul Nie’ li umjetnigki svezana? .. oa) tes i eal sGledaj moje lice! Nije i lijepo naSminkano? Gledaj moja Gidmu! Nije 1 njen Lak najiniji na svijetu? Moje je pra vilo da mijenjim ruble tridesetbest puta dnevno. Moram mati novea... Moram biti slavan, Svako oko mora pasti na mou pojava, u kojo) je moja dua i sv moja Dandy nepozna pravila. On ih ne priznaje, Tu ima anar- hizma. Ali, kad deusivo prestane da se pokorava razaim pravilima, dandy postaje samo pravilo iz Zelie za kon- trastom, iz prkosa. Dandy nastoji da u covjekovo} dust probudi nectekivani osjeéaj, da ga potrese. Taj potres fima biti takav, da se onajy u &joj se mutrini dogodio, nemoze sabrati za reukciju. Dandyu mote reagirati samo dandy. Jednom se je najveci dandy Brummel okladio, da €¢ izazvati kod Georgesa IV. engleskog lralja, ne- oGckivan| potres, Za vrijeme vetere rekao je kralju: = Georges, pozvonite! Kralj je pozvonio. Sluga je bso. — Bacite ovog pijanca napolle — rekao je kralj sluzi — pokazujuct Brammela... To je Sala modju srodsims, jer je i Georges IV. bio dandy, Dandyzam nije djelo jednog covjeka. To je rezultanta wih druttvenih manira. Nitko se ne moze pobvaliti da je izumio dandyzam. I Georges Brummel zna veoma do- bro, da je izvjesne odlike naslijedio od svojh predsas- nika. Ali, prije ajoga nije bilo punokrvnog dandya. Bilo je dandya, samo su uz dandyzam imali i drugih odlika. Byron je bio dandy i pjesnik, Sam dandyzam je fran- ‘cuskog korjena. Prvi dandy zvao se ubeau", Dandyzam dobiva svoju formu potctkom osamnacstog stoljeéa. jean” ili Bucks” zovu se oni, koji obracaju naroéita padaja odjedi, Prvi Brummeloy nadimak je Buck", stravagancija u odijevanju sastavni je dio dandyevog biea. Tielo i odijelo cine jedno kod dandya, On je take ppedantan, da istim zapanjaje. Brummelovog slugu sretoke tna hodaik ... Nosio je veliki svetanj evile, — Sto je to? — upitate ga — To su kravate, koje simu nije uspjelo dobro svezati Brummel je ostavio jedno druétveno pravilo, ,Ustraj us drustyu sve ono veijome dok me mozete postidi efekta; Sim postignete efekat, idite Dandy ne voli dene. Zena je protivnost dandya — veli Baudelaire. lako dandy boravi sate pred ofledalom, iako pazi na toaletu — superiorniji je od ene. Zato Brummel nije bio 2enjen. Nije se znalo 2a imena njegovih metresa. Neovisnost dini dandy. On s¢ usudjuje reéi sve. Svaki je dandy tovjek Kofi mote sve 0 hoe, ali zna madi centrum izmedju originalnosti i ekscentriénost Brummel je u modi ostavio jedao vjeéno pravilo: ,Da Eovjek bude dobro obuéen, ne smije biti primjeéen”. ‘Tajnu mode je razotkrio samo on i tom tajnom osvajao. Dandy mote, ako hoée, ostati deset sati pred ofledalom dda se savrfeno obuce, ali &im se je obukso zaboravlia na 10 odijelo. Dragi moraju opaziti, da je savrleno obuéen. ‘Tu leai superiornost dandya nad Zenom, Brummel aije bio dobar. Rijeénik ma je bio je Pogledom je prezirao, Gestom je davao ultimatume. Bio je strah engleske aristokracije i jedini mjerodavai ovjek 2a modu, igre i plesove, Dandy nemoge biti bon- homme. On je produkt drustva koje se dosadjaje, » do- sida ne Gini dobrim. 1 onda, on je stvoren da viada, Viadati takoder ne eini dobrim. Brummel je pisao stihove, Nitta osobits, Dosadno i ne- jasno. Sama €inenica, sto je pisao stihove, podigla je vrijednost poezije w engleskom drustvu. Takova je bila alegova moe... Dandy voli da se svidja. Dandy vi8e voli da zacudjuje. Dandyzam je imisljenost i nadutost do Iudila, To je nesto sluzava; to je neito mekanog kao fini du- fect to je parfum, poder £ rumenlo 1 orignal kro} To je nesto suvigna. Mode biti interesantno, U doba kad sinovi sela i predgrada reorganiziraju kul- turu i politiku, to je nedto glupog i dosadnog, Gudnog i gadnog. Dandyzam se mogao roditi jedino u drustvu onih, koji su se dosadival, Danas je vijok Zuljevs i pesnica, P'S, Richelieu, Byrom, Sheidan, Yarmouth i Brummel eda su opée dosade u doba kad su fivjeli. Najsavrie- ni tip dandyzma je svakako Georges Brummel, Rodio se bal u ono vrijeme, kad je englesks aristokracija to- aula spleens i nije mogla mati zabave ni u Sporta, at w plesu, niu muzici, Pojavio se mlad, ohol i tast do cckstrema. Svojim drskim ponatanjem zapanjivso je i sam engleski dvor, narotito svoga mecent princa, Walesa. Nije bio ni lijep ai ratan — pite o njemu Li ster — ali u cielo} njegovo} pojavi je bilo izrazaja finese i Tronje, Njogov valtanstvent gas je Sinlo englski jezik epi i miloreutnim, Bio je jumtk dana. Ne samo dana, nego 1 godinn. Keavata tu jp bila boopeborws werana. Redasta Kowa pedals mu na’ ramena, Role je Inao lip kao off meemors, "Nlgor. syetanl alas 9 aristokretske krogove spada u red veikh —senzaciy jer mu je died bio kolada, a olae privatn tan jadaog Tinisra, Koh je u parlamenta. spavao kad fe oposicia dizala najvegu bul prot ajegovog rada, U malades Je ble oli Oat We Bock ell popu presi dyzma, Georges Brammnel je od damiyems siverio. sek vt rife | Hloslje Hrajem XVI | potelkom DX. Moljeéa. Svi memoari iz tof yremem. overs we raane nating o Brummely, ali mu se svude prisnaje genie. fost, daka set. Al, ako ae stim, da fe Byron Fekao, da bi voio biti Bromme! neo Napoleom onda asm je jnsno, da se savrionsivo dandyzmesmatrale.genfel- notes, “Dandy! Mafionéaa, jets Herogte. Sof Dandy! Osvojat srdaca i data hojemu nije atalo” da 5 | 3| ‘osvaja, Dandy! Duta svoga vremena, vladar svoje epohe. © ajemu se vise pisalo nego Georgesu IV, Brummelo- vom prijateu. Slava i mot jednog savréenog dandya Brummela nagnala ga u ludilo. 30. marta 1840 umro je u ludniei Bon Sauveur, u Caenu, gdje je fivio lagnanstvu iu bijedi. Viadar druttva je pod svoje zadnje dane gladovao, Zito? Radi jedae sale, Metresi Geor- esa IV. dao je nadimak ,Benina” po ajenom sluzi Benu ‘Cim je napustio London i pretao u Calais, zvijerd mu je potamnila. Iza njoga je ostao 2ivot dandya, Literatura: Barbey d’ Aurevilly: Du Dandysme et de Georges Brummel — Moriz Scheyer: Euro- pier und Exosten — Baudelaire: Journaux intimes. Ulica veseloga grada Ljubomir Micié — Zagreb L Prolaze gradom prezrene Zene Tnvalidt Kljasti slepi 1 ber noge asfaltom se yuku kao gladna pseta Smilejte se." prose. 1 svakt ogluteni beténtatprolazale proklet fe u valarskoj veevi veselih gradova favaih ken i pianih barova {Ede se gust svaki krik | otaanie He fe Get re dove praia i Tare bogate kodije rats miljenare ‘op-Klop-klop- feabe svell sutomobili debelh ihvara trecratae preko pregazenih erca § krvavih ofafani Ki prerrene fone Ho opet produ gradom {le Kralui | Klecaja ervene kokote {o su majke bezimene nae brace ‘je iplakane off gaane dubini bora fife incedene grad teow pod habjisom érnom. Make raajke netajno ae gube 2a vratima meatnih erkava 1 prikaze O nesretne crne majke! Sve zaludne molitve vate ‘24 poko} data ubijenih sinov. nage su muke Tudnica i kazniona, Prokunite erkve 1 agai simbol krsta jer lad je stoletna w rukama cinika i farizeja! Ne ratajte vibe dece Je et edo proieot dene postage vali iagubljeni sinovt ubice prosfact samoubice Snwalidi mm. Prozrene crne Jone plage geste na dni nail Ko emma seéanja ra visoka digauta vetala Covel. ponitenih dua W. Ja uvek protazim 29 mrtvackim kolima Hjudi t sunca, Ja hodam pogrudene glave ulicama veseloga grada ‘u metezu pogrebnom. Ot krvavo sunce w ZENITU fi si danas velika molitva covezjeg opela ianad nasih bogumeskih Iubanja Tké zvezda u svemirsku modru dua ' trnovom kranom sunca na glavi silazi COVER 1 vaskesni grob zaito COVEK posta katnjenik u ludnici devetstoldvadesete? .. Proletkult* A. Lunagarski — Moskva 1. Uobieajena je cinjenica, da se sveopfta kultura su protstavija nacionalnim kulturama. Retenje ovoga dnoga protivredia svakome je pomnato i evakome ra- ‘zumljivo, Bilo bi dosadno svafati se s patriotama staro- kkineskoga Kova, koji bi zidom heli odeliti sopstvena kealturu od one sveopite, Sta vile, ral, koji je rasprti fovetanstvo ne toliko po nacionalnim Koliko po voj- nigko-policiskim drzavnim granicama, omogutio je us poh samo na kratko vreme, propovednicima estoke lju- bavi k ysopstyenom”, na podlozi mriaje i prezira prema Coveéanstvo napreduje bez ikakovih zapreka putem, internaciomalizacije kulture, Ramme « da Ge nicionalna podloga opstojati jot velo dugo. In- termacionalizam aj ne pretpostavlia uniiten) acionalnih gibanja u sveopitoj Covjecanskoj_simfoni nego hoge samo aihovu bogutu i slobodau harmoniju, Okviri nacia bige raskidani. Stepenice epoha na velikim lestvama svetske pove pregazene, — Sta vi nedayno moglo se je naiéi na i meta obrazovanim ljudima, koji su priznavali samo modernu evropsku kulturu kao jedina dragocenost. Oni su s blago protosti i sve stvaranje zaostalih naroda. smatrali *) Pokraéeno ime instituta za proletersku kultura, koga je Lunaéarski osnovao u Moskvi. Mttraljama, koje su od interesa samo 2a arheologe i etno- frafe. Jo8 vite bilo je tipova, koji su driali svoj liéai ‘ukus ilf ukus jedne grupe kao objektivni kriteri, 24 oce- njivanje umetnitkih { duhovnih vrednosti prodlih epoha, Jedan je iznad svega uzdizao Vizant a drugi ga opet osulivao { obozavao Renesansu Moglo se je duli i doviveti, kako se cepaju obozavaoci Renesanse. Jedni su se odusevljaval; religioznom xb nosti i naivnom dubinom. Otklanjali su suplji i pompo- zai XVI vel, Drugi su opet objavijvali posvemainia pobedu Humanizma i preporod diste lepote snagom kista jednog Rafaela ili jednog Tiziana. Prerimo su sleguli ramenima nad ,nezrelim’” stvaranjem XIV, i XV. veks itd@ita Nema epohe, koja — mada je oznatena bilo ovim ii onim autoritetom kao epoha propadanja — nebi nasla svoga branitela. Koliko vremena je vredila nepokolebiva Einjenica, da Barok predotavaotito propadanje Listog stila renesansne epohe! Medutim spoznali smo, da su pretstavaici Baroka bili veliki futuristi XVII, veka. Ukratko, of drvenih figura izvesnih Botokuda pa sve do simfonija boji Whistlera, od praritma plesa pa sve do Debussy-2 uvek su pojedinci | grupe birali svoje kumire i lasno objeviivali: Nema Boga do ovog Boga! I ja drdim, da ovde potinje preokret. Potinje pravo razu- rmevanje, da je umeini¢ka { duhovna kultura u svim svo- jim oblicima od sveopite-tovetjeg znatenjs. Ja dréim, da ie ovaj preokret duboko potreban | radostan. Veliki vasar eklekticizma poslednjih decenija nautio je ljude, da me odbacuju odmah sve ono ito se priginja da je nerazumlji- vo i besmisleno. Malo po malo, privikli su, da. saslusaja i argumente drugih. I tako raste broj onib, koji spoznate da treba biti ponosan na celokupni umetnichi posed €o- vyetanstva; da treba cenit i Iiubiti svoju ce lu prodlost i stvaranje sviju aca i sviju vremena a remek-de- Jima, koja su Gist i jaki izraz Eivota i oseéanija, Takay je odaos ismeds suprostavljenih nacionalnih kal fura i Kultura pojediaih epoha prema ideji sveopite &o- vetanske kulture. Ali pitanje odnosa ove sveopite Eove- Ganske Kulture prema Iklasnim kulturama neSto je novo i joi malo obratteno. Ukoliko je ovo suprotstavlanie do- sada poteklo od marxista ono je bilo primljeno hladno, Sta vile, i neprijatljshi, Narotito je svaki razgovor 0 pro- leterskoj kulturi, koja je navodao tek w razvoju i koje Ge u mnogome biti apsolutno razligna od ratanske kul ture, naitla na\posvemainje oforéenje i otklonjenfe Kako! Zar da se Klasna kavga prenosi ina polje kul tuze? Kuda plovimo? Doskora ne Ge se giovoriti samo 6 proletersko} muzici, nego io bolifevitko} skulpturi io ‘menjievigko} arhitekturil Ovi stranfari 2ele da sve na svetu podele u stanice svoje gadne Klasne mreze, koja se veé pretvorila i u jedau vrst rubrika ie knjigovodstva hhovih frakeja... itd. itd, Koltko se darkih i lepih fraza tim povodom mote izgovoritil Kako lako se mote mi protiv fanatika jeresi” sa stanovitta jedinstvenog i za fednitkog ideals", yavega velikoga i lepoga” i sliénol Ali sve je to samo nemocna frazcologia iza koje se skri- va delomice lenost mislenja, delomice spoznaja, da je jol tuvek nog najbolia okolina za neznaine sluge mutne kul- ture, jer w nogi sve su macke sive. 12 PASCKA3B KHATHHH Mrops Chsepaunnn — Bepanan Ce. xn. 0. @. Hx—cxol, To Guao wx Paruue’s, abre aecaTh Tomy wasaxs, Ho m0 cux® mops Orpanio aut thax xhrome rpesurs Hi bcnonnnars nau pasronops, Hi sore, # nommo: mis, Kura, Cusuwt, % croxoRoli Hob Gxnaxa, Bu roxopyre mith 0 esti, Wt Bamems roaoch — tocka: ©, ecau 1onoct» voasparats Gui! W crane cuacrauaoI0, KAKD of Ero 210608 .. . ero >xeniTAGa » .« Hi orsn wa oseph — Kake cote » Own sm veers ceoell MIpexpacnolt amis, — Toaynoars, noayroxs, — Hox, BureGexows noctpomwt 2aMoKs Ha oseponom’s octposich .. . Ow» cosaaa® aperso Bx cepanth aréca I" Boctopwenmo taepurre Bur Tloaaaxnsaers, Baws npopeccops Haxaowom aerkumy roaoss, AL noo sumo m swxy: em Tun Osépnoli — Kocus, muoro Koch... Yerana crapas kuru Orr wonkixe, — nenosmoxuuxs, — rpeat. Liriche Ugolagot Futurista — Roma 1 Vorrei, di state, la citta a VYombra del cielo; che il Sole, di la dal cielo, arrivasse a la terra un po’ fiacco par lo sforzo di trapassare lo schermo azzurro. To portzei guardare il Sole a occhi aperti, ‘occhi difesi dal velo azzurro; qua e la pel cielo, dei piceoli fori lanciassero ‘una lama di luce pura sul mondo, ei piccoli fori da exi farfalle © grilli — camerieri curiosi — potessero spiare Vendare del Sole, dei piecoli fori pei aus ‘eacciar via Te mosche importune portate con un dirigibile Fa io me ne andrei per le strade tranquillo a Yombra del cielo ‘Minuetto semplice Ginchini e riverenze al ritmo dell'aria mattinale. Tnchinarsi al sole che iavermigli con eleganza se con cleganza sospinge il vento, ‘Ma a vento impetuoso che sferzs gli steli inchinarsi accort, gi, iy ino alla terra ‘umilmente ‘paurosamente per non morire Ritorno alla cal foglie disfatte, gambi picgati: rima del giorno, bacio delf'aria gentile 4 papaveri slit. Modre i ervene boje ‘dvoranom prite Ss ples = Znojno meso po dvorani 10.0 krati 00 A-vino divlia po zilama dlivijih Ijudi i telesa Ss ple ss ve se vrti Zivot ee Saurt opisuje rug Cirkulus! kev vi U znaka kruga cirkulus! Virgil Polfnskt Ljbljana Boje blette U ana von ey ena ofnia 1 dilama pjanih pea ko Sampanj- ciskalus! Zivot Sart Cirkulus! 0000000 ‘Sve plete u krugu 0000000 Ljubomir Micié — Zagreb Disk jveena un} sainprantonska | bude dts, ee no} Zivemo mi razgolieni — sa svim porocima — sa svim fresima — sa svim bolovima. Ona je aaie Kristalno 2- alo — zrcalo dase. U njoj bije zajednitko sree to- vieejega bola. Drama i pesma — arcala su { jedina povest Grei su obotavali antizke bogove kao simbole svoje aj- uzvitenije moti, Rimljani opet snagu i kult svojih heroja patosom kapitolskih petlova. A neki imaginarni i brbjavi Shakespeare svoje kraljeve i fene praskom reti_ p skavih. Tu nizu panorama &to nam se redaju w intelektu- alnoj svesti pred nama, svuda je reileks onih vremena {oj svuda je t 2v. dah vremena. U tim dramama patosa, praskavih reti i panorama, duga je. njihovog vremena, Aithovog naziranja na svet, ajihovod dofiviiavanja. Vreme Guha je akeija t. duh je akeja a vreme imaginarni prostor a kom se la’ akcija i manifestac niegova wri Nae vreme, nade Veliko Danas, deugatije je od svih do- fadaajh vremena, jako je to Danas tek nastavak Vet~ ofa, iako Je ono samo jedan plameni | krvavi blesak Sine’ munje vetnost u kozmowe Danas nema ‘ite 28 nas Bogova, da im palimo kresove { gretne drtvenike, Danas nema ve Kralfeva, da im se Klanjamo, jer povratismo tegubliena nala prestola i kra- Tjvstva, Cove fe postao bog ion je danas. svemocni enlar u yrllogu i viru besnih pobuoa. Sva diva hola rte se oko njea, On je u vetnome viru, On se spabava T njegow Duk asvellgje tamni Strait Pat kroz’ pome- finu a budaénost. On je Bog kof zemlju aikad napustl ne ce. Njegow Dui je vetan # ave druio saino i nisttno. T'kad se surva sva prokleta 1 nesreina zemlia nef nor plameni, uw sunovrat 1 iagori w vatrenam crvenom Koose usijaih stvari, Duk Ge Bit ona} veeni koji ée KO feniks poletiti iz plamena zemlje na koji drug, lepti { sve planet. Posta Ce. Zvezda, koja Ge nam svelleti i voditi nas w vetnome make. Covel je drama silna i najveéa, Drama Eina, dogadaj dotivliaja, iagaranja, a ne drama reti, Reé i ne mote drama. Ona je samo jedan sastavni deo, jedan mali atom. (Ona je slab smisao o dina ili osecanja — 0 svem tajnom i dubokom sto Cini dramu éovekovu, a to se nikad i nikad weda rei redima. Hoéemo li da katemo, onda tek ote- timo da smo najvige éutali — da smo sve razoril, Ret je tek milostinja udeljena Eoveku + velike { bogate trpeze {aint — skrivenih dubokih svetova i velikih jos neka- zanih natih drama. Due su nam razorene. Raznetene bezbrojem cona ma- kkrokozma i metakozmike. Svaki €as je otrovan sto bi imao da bude ,sreéa” — svaki Gas ogoréen ato bi imao da bude ,2ivot". Nema ovde .srece', nema tivota" — dani amiranja w vatci ladih fantoma sto ‘kao bezbroj Zivih i upréenih var- ‘spaljenih lica i ofiju vatrom zatornom. Traaili sw ,2ivot amnalaze smet. Tradili su ,sreéu" a nalaze grob- Ulicama juri bezbroj bose, bolesne i berimene dece ber majka ill opet one Sto prose 2a svoje nesretne i na smeti make. Sudnice su pune ,zlotinaca” jer ho¢e Ziveti i jesti. Bez- broj lepih & palih"devojaka nose svoje telo po vasaru i ivikuja — panem et circenses! 13© prokleto je to nase Veliko Danas Kletvom lervavom. © uprskane nase ruke s krvi braée i otaca naiih, Nema kazne — nema kazne za taj Veliki Zlotin. Nema onog tho Ge da nas kazni, jer nema sudije koji nije zloginac. za taj dlotin — na nama. On je delo onih | zato Ho nas stvorite, Taj lotin je delo iste to je dotao, Ima za nas samo pokajanja Ima samo. grt ima bola neizlegivog. Mi nemamo krivnje, najveéa — veéa od greha, veéa od alotina. ‘Mi nosimo tu strato drama — nae bezbroj neznanih { bezimenih. Mi nosimo tajne novih otkrivenja uw gradima atim. © Antihriste, mi te dugo &ekasmo! & patnje — to je Karna, A de je w na8oj umetnosti ta strafna i velika drama koja je tako velika kao drama Hristova? Gde je to 21. calo na¥eg veemena — nage duse koja kljuéa od otrova samrinih? Ta na je nagon jak, da se vidimo i da se éu- jemo, Mi hocemo danas da svuda slulamo odjek 4 lelek nalth smrinth éasova — mi hoemo da probude fw foveka mali muta istrgani stihovi, mail mugni 4 krva Ierikovi Mi fubimo male rane — mi verujemo aaf sveti Bol. Mi trazimo, pesnici — mi tratimo od sviju i svuda uw ‘umetnosti ovo nase tuino i krvavo Veliko Danas. M AK ROS K O P HUDOZESTVENI TEATER Glinski Ruska svaka ret — velika je patnja. A sve ruske rett {avira {2 nepoznatih dubokih vrela { teku krvi nafom kao ponornice. Nata bol je danas reka_pon oki { napokon postaje ovaploéen Pesnik je ovaplocenje. Pesnikova re& a pesmi ili drami — mrtvo fe é et dotivliena i T Bol ponire, iavire, simbol, pokret, dinamika, pre- Ruska re€ w Narodnom kazalitty bila je predanje: Ljubav — pononadna Tuba velike ruske dite Bol — neisletiva bol ruskog erca i Tutanja Vapaj — veliki vapaj ruske osamljene duke — za spa- seaiem, To snaino umetaitko predanje upilo je nafu dusu, Mi prenefeai magijom glumaca Hudot. teatra, bili smo ha Fitokim stepama nae ofajne i razapete matutke-Ru- sije, Ona je razapeta i prufa ruke svojim mrtvacima. Sree probodeno a peva: ja Ijublju. Sree! Sree! Sree! Hudofestveni teater kao umelnitka coisa nosi, scbom stara sudbing, On je. pretstavaik umetnosti Koja je asitna imi iskreno pottujemo rusku klasiéna glum. Ona je valjda i jedina te vreti All, to je — klastkea "toe proslost Umetnitka proilost sa svojom ver kom tradicijom Cehova Hadotestveni teater nema naZalost novih oblika ni prepodoba-wesvojojglumi, koja je vanjsl virtuonne, i ber jakihwoutraénjih pokreta, Ona ih nema 4 ‘ju, 2a koju vreme ne pita — nikada, Kiasigna tradicija postala je kod Hudotestvenog teatra ull nerazorivog organizma. Ja razumem, da njegov na- turalizam (kot je odavna prefivien!) ne dozvoliava, skovo cepanje i nikakovo preabrazenje Seta! Cini se ia je taj naturalizam i jedini credo Hudotestye- . Treba smoti snagu i pregaziti tradiciu, izam veé je davao mriay. T ja nezaam tafno hie ", ali mofda me ne vara shuinja, da fe ba¥ gums. kao umeinitka manifestaciia osutena, da bude pastorge 1 umetnitkof porodici i da se nikada ne nalazi w prvim ‘veé uw poslednjim redovima. Cini se, da tu lei uzrok Ko je uma uvek honzervatins, Dok je pesnittv, se vajarstvo, muzika it d. dotivelo razpapre- 4 putuje sve vile, dotle gluma stofi led ako init — naturalizma. Nikako njoj Jot dosada Hom mora dodil) pam oa tema fotrizma il eksprestentame Ser emote fe sani, dat mae. tan Gov 4 meta ne ose potresa svoj dull neoslte vapal due: novo delo! Hate: A. sad: Narodno hazalite u Zagrebu il kazlitte nedo- rash marioneta. Trebalo Bi | 0 nem eet Kote now re8. Dosaino fe ponanljanje $ ono ne hors Pisalo oe { previte 0 neveednim stvarima, 0 nfemu kao metal kom tet ne made se pial | to ne samo dab bia ox Buda — nego t potrda — unetnst © afoma se mote {treba da te govort kao o vim dnevaian vesting. Dok od nas u Evra uoraaja pocortina,dramskt pis f nesnic odligath lina, dolle feu Jagoslasit = abr tuto: upravnci su yospoda" 1 nievnte ol ist napisala ni jedaog dobrog — retka. S Zato je uporedene lumeds Hiadotestvenog teatra | Nox rodnof karate nemoguce, fet umetnost Treba li Narodno kazaliite zatvor Treba lite zatvoritt To je mala nova real NA RUBU — DRAGAN BUBLIC Ljubomir Micié — Prva knjiga napisana na nafem jeziku 0 tragedit &o- veka u matt: To je za nafu poratna i .eniialna” kaj Zevnost vito vaino j to treba naglasiti, U Bubligevo} Kenji .Na rubu" je nat emt deo iz sveopite tragedi a je pte tragediie i de ta a te Rak hcg oe eens ee a es ae Sie & Bubliéu, da je ona ,jedna zemlj po ca ane ‘Vrhu i propadasmo ké stoka oS albanskim oe ‘a Nal: je nerseéa golema kao Ho uopite mote biti_ne- sreéa ludi Koji su poslani ma Klaonice, da postana ubice i diclati. Nata je sudbina era kao io woptte mote biti sudbina oveka, kome su prufili u jednu ran Kors hifeba da zatomié glad, a u drugu raka puska, a ubijol, no¥ da zakoljeS. O velik fe to zlotin — ve~ Tiki greh bez oprottenje. Mi danatnji Kojima su wbili rmladost uw krvi i ont sutratnji koji ée se agrositi nad zloginom koga su izvrfivali na nama, mi éemo se borit ther puske fom duha. Mi éemo raditi w anak protesta: Ne wij! Zlotin se vi&e ne sme pono- ‘iti na miliunima nevinih, Greh se ne sme opet zageti u kervi maloj, Nikadal To berretno veli Bubligeva ljige .Na rubu". I to je mnogo, vrlo mnogo. Ona nema propisane yrrednost kkalvoj priznatoj estetic! impotentath profesora, Ona nema ssrebrnih costa” niti bezbroj provedeaih i prepevanih ‘iwobrazenja” od Kojth naga fencractja mnogo pat, iia je ‘slava” sakrosanktna do idiotizma lupe obmane i lazi Ona je kniiga cenog i gorkog dofivliavania sa svim ckstre- ‘mima { paradoksima dufe, koja pati i koja dive. Ju ne pifem ovde nikakove ,kritike", fer sam protivnik svake karikaturitike, nego upozoravam na knjiga, kois ine ame prog: u nafoj sredinj nezapazena iti walmana kao pastorée = ,duhovitim” Kavanskim _primetbama ja sam bio u Albani i svega tox im vidio” i td. Ne treba biti u Albani, vi paraziti svake literature j umetnosti, da se mole osetiti jedna forka i Semerna istina, pa fake i napisuti. Istina, Kola ete, boli, gull — istina od koe se je¥i kosa — ona je svuda fsta, sla nfsam bio u Albani, ali sam lutao Ga- Tieijom i Poliskom, prelazio obale Styra i dotiveh isto ‘sablasno, neGoveino i wiasno delo ubjjanhs, glada, za raze, bi 16a, raspeéal Svuda_ su Fivele po- Yampirene uiasne imenice kao iw Bubligevoj knjzi: sRat, Seblast, Neman, Glad. Ubistvo. Smrt. Zverstvo. Tjndosderstvo, Otaj, Bol. Patnja. Ponizenje. Mrtnja, 1 tna krajn Krajeva Liubay ofa fe batena rsima da ini ¢ to wSudovitte” Zivelo je sa svim straho- wwoepljena — veka je nosio tu Vubav dubok ee we vote sobom uw najtezim Ca- finn & E2008 tala mee Jee aie slam tevin enn Nat eine te lake intr vode ove fom dew, © sate abe fe ger 4 oie ‘buduénost. On s gateniem fleda kako se Sia Tse scott sett ve ae patie ee suk Weep Maite Nae nest nrc a SE ee capmam sete foe eee er ee fe to hore aah ipa ima samo 0 make ple a un! Bonus Ovo lait ope mes some love. Pot Serena ‘Knjiga da se Gita, jer ona s time i dobiva Bhieanoe : ae ‘© mnogim stvarima ne mogu da govorim Nase etc Hireen tome ‘ona fe vrlo sugestivna. Ona je najbolje i najozbilinije Sas oe" tale ata tpme Se dete eats fe eh ee th Wo ran ot Ne Sree able tale mp ona Joe ee te cian team oa nempelen aa ee A apd kiko a apna oe (ahs, defen nme net ao 8 tao ekeicay bil suten skeprerionteme- Ket nije smoda’, kako bote nati nego zahtev due 1 vre- we site tavnen sh nt dodivijaja. Takav jedan crni dofivljaj je Bubliceva knjiga Se stds dn et ob lato POE atte. Gite i,t it malo tana, ali to ée biti 2a nja najbolia pohvala. Ja sam stavi Fuveren, da ée tako biti danas — all zato vite Ge se tati — sutra 1a ie (Irgovatki predgovor izdaraéa u samoj knjizi i cen- ‘ura trebalt 50 svakako izostatil) Redakeija .Novosti" odbila je oval rukopis, koji je rnapisan © tof kniiai = motivaciiom, da je ki dena ,feankovaekom” (1) Ee NOVE FRANCUSKE REVIJE eres Leaprit poarees Tuc de Seine Pee “Gnviabrofem kof su dosed ial L'Esprit SE LEaNe ‘konstruktiveom svojom voliom_vsoko Bdisco famed otal revia. Nova ove revija (radi stl Tat Mascisam 20-09 veka, Ona fe tsto estetsko-tori satin "Mota saradaicima’nalasimo estete svh pravaca ‘Svjer nova revla ell { revi estetskih pojmova:_V. Pash, Cendrars, B. Crosee, M, Dessoir, F. Divare, Duc uve, Falgore, Era, Pound, Hidabro, Goll, |. de Gour- tront. Jacob, de Lacaze-Outhiers, Lhote, Papin I. Ro- tmalns, Suares, Soffe, Iu. it f U prvem broja meta ostalima znatajat elanak Bissitresa > G Seurat tom vellkom predhodaika moderne, stu is V. Bascha T stodia nateg saradnika B. Tokina ‘> Kincmatograskol_esttil U dragom'brofe Cezannova pisma, studila Der mécao skulplora Lipehitza, G. Ungaretti-ey Ela fk doktrint Le cerbe itd Tova intereantaa anketa: Trebali Louvre spaliti ill ae? Rasume se: divae fustracile, moderna oprema, Retton (directeur F, Fels 18 Rue Feydeau Paris) Ova seria islasl vee drugo vreme | ferte ta Lies pri tous ada napalfin | pevim, Vibe je ckspre- Shnika od pre fale ldo ett Pai iipeame | proza, U 5-om broju od prot godine publikaje Sdloloriy napbolih nemaeKih.skspresionistickih.pesama Pesmes Hutdobroa, Jacobs, Kaligeame Apolinaira,u pre- od peame A. Bloka | KileSe: Jedan izvrstan dana Goll 9 Archipenks, Sine reprodukele. Medu oetalim maogobrofim revfama meaetnim { nedel im koje nas moa interesirat Clarte (Vallant-Contourier, No€l Garnier, Madelaine Mare etc) Le Revue de fEpoane (direct. M. Fabri) Ea Con Lact libre (direct. P. C La Nouvelle Revue Er Riviere) .cleur Paul Dermée Paris Bruxelles) ngaise (direct, Jacques ZENIT doneée w 2, broja prita Engleza A. Browna: Kako ée sve dda se rasprane, Koju je napisao na aaSem jeziku Girlicom. ZENIT je jedina inter revija za umotnost { kul- turu u eeloj Jugoslavit i ialazi svakog 1, w mesecu. Do- nosi osim crteZa priloge u originalima stranih jesika kao i prikaze svija novih kolturnih pojava Evrope. Cena je ra cela godinu K 120 (Din. 30). Pojedina sveska K 12 (Din. 3).-Za inostranstvo F. 250. Uredaisive 1 upr Zenit, Zagreb, Hatzova ul. 9. L ‘Urednistvo zastupa 2a Beograd nat saradnil: ¢ Bosko Tokia. 15Adler, Borovic i Neusser Zagreb Sentiters Wh (Grove) eh awe calaly manelakterna robe annie tts NAJNOVIJA IZDANJA NAKLADE ST. KUGLI ZAGREB, ILICA 30, JOSIP KOSOR; Zena. Drama u 3 Gina, Zagreb 1920, Ciena K 30— JOSIP KOSOR: Potar strastt, Drama w 4 Gnu Zagreb 1920. Upravo tele jie dela J. KOSORA: Nepobjediva lads 1VO ANDRIC: Nemiri, Zagreb 921 Upravo ie DINKO SINUNOVIC: Mladost (kao Ml. dio Miadih dana) U damp, MILAN BEGOVIC: Dusja u kovéegu Roms. U stamp M. BARTULICA; Raspeée Srbije MILAN OGRIZOVIC: Tajna vrata, Novele. Ciena K 26— A, STRINDBERG: Historijske miniature, Chena K 45— ‘A. STRINDBERG: Novele. Gita K 30— ‘A. SCHNITZLER: Poruénik Gustt. Preveo L Velikanovie. (Cena K 12— Jedi Joggslav.bibliografshi Uist Kajitevnt Vjesnik. Islas svakog ajeseca Gd. pretplata K 20 Novi ilstrovani Dom 1 Svijet” falasi evahog 1.115 God. cijena K 288 Verano K 40— Na sabi popis knjigs badava! Domaéa tvornica rublja d. d. Zagreb Revnatlintvo: Jolaticew tog 2 ‘Twornice: Jolaicey trg 24 Krajtka allea 20, Proizvada mugko rublie svake vrsli uw nsjboljoj i najsolidni Svakom puSaéu Preporuéa se iskljudive samo Cigaretni papir Tuljei nGolub“ patent Zagreb Moniopel »Golu Derby“ »Dearling" ndarac Sudan“ Solan pJugoslavija” nFadilet# »Renomméc" koji su najbol ajzdravije vesti. Proizvodi: ,Golub" Prve hrvatske tvornice cigaretnog papira i tuljaka d. d. Zagreb, Mak irska cesta 10. Telofon 956. oT Viassik 1 edgovorni wrednik: LJUBOMIR MICIC. Thank «Tipo aficke-aalladai zavod d. é.u Zagrebu