TEHNIKE

RAMANSKE SPEKTROSKOPIJE

Dr Jasmina Dimitri Markovi, redovni profesor

Fakultet za fiziku hemiju Univerziteta u Beogradu

markovich@ffh.bg.ac.rs
- NR efekat

- RR efekat

- SERS i SERRS efekat

 ramanski spektri spektri kombinacionog rasejanja
(KR spektri)

rasejanje
- elastino
- neelastino

ramanski spektri nastaju promenom unutranje

energije molekula pod dejstvom upadnog
neapsorbujueg monohromatskog zraenja iz ULJ ili
VID oblasti (ili bliske IC)
Ramanski spektri mogu biti:
- rotacioni
- rotaciono-vibracioni
- elektronski (ree)
 1871. god. lord Rejli (1903. dobio Nobelovu nagradu za fiziku)
je pokazao da je intenzitet rasutog zraenja u vezi sa
talasnom duinom zraenja preko relacije:
popreni presek za Rejlijevo
1 4 rasejanje
I rasuto 4
5 6 2 2
2 d n 1
s 4
3 n2 2
pet puta efikasniji proces za
ova relacija upravo pokazuje da je
= 400 nmplava komponenta
nego za
sunevog zraenja najvie podlona rasejanju to je i razlog
= 600 nm
postojanja plave boje neba

Rejlijevo rasejanje u atmosferi je posledica rasejanja na

molekulima vazduha (ija je dimenzija mnogo manja od
talasne duine upadnog zraenja) koji se haotino kreu odn.
posledica je fluktuacija u gustini vazduha (dovodi do
razliitih vrednosti indeksa prelamanja u oblastima razliitih
gustina)
 krai talasi (ljubiasta i
plava) se vie rasejavaju
od duih talasa (uta i
crvena boja)

rezultujua boja je
zapravo smea svih
rasejanih talasnih
duina a najvie plave
 crvenkasto Sunevo svetlo koje se vidi pri zalasku Sunca je posledica toga to
se njegovim zalaskom odn. njegovim sputanjem ka horizontu poveava
gustina atmosfere kroz koju svetlost prolazi a to pojaava Rejlijevo rasejanje
tako da se krai talasi potpuno rasejavaju i uklanjaju plavu komponentu
zraenja

preostalo nerasejano zraenje se sastoji od duih talasa to daje crveno-

narandastu boju neba
 Ramanov efekat zapaen je
1928. god. od strane Ramana i
Krinana pri proputanju
monohromatskog zraenja iz
ULJ i VID dela spektra na
neapsorbujui sloj rastvora (isto
vai i za gasove i vrste
supstanca), transparentan za
upadno zraenje odreene
energije
 u osnovi Ramanovog efekta lei neelastino rasejanje monohromatskog
upadnog zraenja (laserskog zraenja) iz ULJ, VID (ili bliske IC) oblasti

kada svetlost prolazi kroz transparenti materijal najvei deo svetlosti se

rasejava u svim pravcima

deo svetlosti, koji se sastoji od fotona nepromenjene energije, poznat je

kao Rejlijevo rasejanje

onaj mnogo manji deo upadnog zraenja koji ima promene u energiji
poznat je kao RAMANSKO rasejanje

razlika u energiji direktno je zavisna od MOLEKULSKE VRSTE

PRISUTNE U ISPITIVANOM SISTEMU
- ukoliko upadno zraenje ima diskretan spektar tada se u
spektru rasutog zraenja javljaju tri komponente:

zraenje iste frekvencije kao i upadna radijacija

(REJLIJEVO RASEJANJE)

zraenje vie frekvencije od upadne radijacije

(ANTI STOKSOVO ZRAENJE) i

zraenje nie frekvenciji od upadne

(STOKSOVO ZRAENJE)
Zraenje koje menja
frekvenciju naziva se
RAMANSKO ZRAENJE

Mogui prelazi izazvani interakcijama

foton-molekul
 4 h
I ANTISTOKS 0 kT
e
I STOKS 0
 0
Ramansko pomeranje

RAMANSKO POMERANJE
NE ZAVISI OD 0 VE SAMO OD
PRIRODE SUPSTANCE

POLOAJ RAMANSKIH LINIJA U

SPEKTRU ZAVISI OD 0

intenzitet ramanskog zraenja je 107 puta manji od

intenziteta upadnog zraenja jer se samo 1 od 107 upadnih
fotona sudara i reaguje sa molekulima
Objanjenje Ramanskog efekta:

klasina teorija

kvantna teorija
Opte izborno pravilo za
pojavu Ramanskih spektara:

MOLEKUL MORA BITI ANIZOTROPNO

POLARIZABILAN
Interakcija molekula i EMZ:

kada se molekul izloi zraenju iz

ULJ ili VID oblasti spektra sila koju
ispoljava komponenta oscilujueg
elektrinog polja upadnog fotona
tei da promeni rastojanje izmeu
naelektrisanja, elektrona u odnosu
na jezgra, u molekulu

vano je da ta promena u molekulu

izazove indukovanje dipolnog
momenta, ind, kao dodatak i
eventualno prisutnom
permanentnom dipolnom momentu
molekula
E E0 sin 2 o t

ind E E0 sin 2 o t

- polarizabilnost
Elektrini dipol u elektrinom polju:

Pot. E dipola je: Ep = - qR Ecos = - Ecos

( = 0, Ep je minimalna, antiparalelna
orijentacija polju)
( = , Ep je maksimalna, paralelna
orijentacija polju)
R = 2r

Dipol osea uticaj sila:

F1 = F 2
F1 = +qE = F + F
F2 = -qE = F + F

F
paralelna komponenta sile vri distorziju F
molekula istezanjem (odgovorna za
generisanje dipolnog momenta, ind)

normalna komponenta sile ispoljava

momenat sile, M = x E, koji zaokree
dipol i postavlja ga paralelno polju do
njegove minimalne energije
 veliina i (a time i )
zavisi od orijentacije
molekula u odnosu na
pravac polja

najvea vrednost i je
u sluaju paralelne
orijentacije sa poljem

najmanji je u sluaju
kada je pravac polja
normalan na osu veze

Mogue orijentacije dipola u polju

 poveanje zapremine
elektronskog oblaka

II

Promena
polarizabilnosti u
odnosu na pravac el.
polja
 Pod dejstvom potencijala
polja dolazi do razdvajanja
naelektrisanja u molekulu i
indukovanja dipolnog
momenta

permanentno i ndukovano

permanentno E E 2 .... - hiperpolarizabilnost

ind E E0 sin 2 o t
 ind E E0 sin 2 o t
rasejanje svetlosti je osetljivo na pokretljivost elektrona u hemijskim
vezama

pokretljivost elektrona u vezi se naziva polarizabilnost veze i

kvantitativna je mera lakoe pokretanja elektrona (odn. mera interakcije
elektronskog oblaka sa el. poljem)

polarizabilnost nije prosta skalarna veliina ( ind = E) jer vrednost

ind ima razliiti smer od vektora el. polja upadnog zraenja

polarizabilnost je tenzorska veliina koja se menja sa vremenom i

predstavlja odgovor elektrona na oscilovanje jezgara u normalnim
oblicima vibracija

u vezama sa velikom dipolnim momentom (IR aktivne veze)

polarizabilnost je mala i obrnuto, za veze sa malim dipolnim momentom
(IR neaktivne veze) polarizabilnost je velika
 Ramanski efekat zavisi iskljuivo od
polarizabilnosti molekula i nezavisan je od njegovog
permanentnog dipolnog momenta

POLARIZABILNOST ( ) JE ANIZOTROPNA VELIINA I

ZAVISI OD PRAVCA POSMATRANJA
(odn. u molekulu postoje neki pravci za koje je pomeranje
elektrona u odnosu na jezgra, pod dejstvom polja, vee i lake i
obrnuto)

Polarizabilnost molekula u
razliitim pravcima se predstavlja
elipsoidom polarizabilnosti
Elipsoid polarizabilnosti
trodimenzionalna povrina
koja se opisuje kada je
rastojanje od centra mase
molekula do povrine
1/ i1/2, pri emu je i
polarizabilnost molekula u
datom pravcu, je
ELIPSOID sa osama x, y i z
koje nisu meusobno
jednake.

JE NAJVEA U PRAVCU NAJMANJE OSE ELIPSOIDA

(to je 1/ 1/2 manje to je vee)

SVI DVOATOMSKI I LINEARNI VIEATOMSKI MOLEKULI IMAJU

ISTI OBLIK ELIPSOIDA ALI SA RAZLIITIM VREDNOSTIMA OSA
 1 simetrina isteua

Svi oblici su
Ramski aktivni

2 savijajua deformaciona

3 asimetrina isteua
 1 simetrina
isteua

2 savijajua
deformaciona
Samo za sim. isteuu
vibraciju se menja sa
normalnom koordinatom

3 asimetrina
isteua
 linearno polarizovana svetlost* lasera deluje na elektronski oblak
molekula i vri njegovu distorziju koja ima za posledicu generisanje
ind. dipolnog momenta ( ind= E)

upadna svetlost je polarizovana u jednoj ravni ali efekat na

elektronski oblak molekula se prostire u sva tri mogua pravca (du x,
y i z ose) jer i komponente polja E imaju istu orijentaciju

to znai da se indukovani dipol menja du sve tri ose ( x, y, z)

da bi se opisalo kako se menja polarizabilnost molekula prilikom

interakcije sa linearno polarizovanom svetlou lasera sve tri
komponente ind se moraju uzeti u obzir

* linearno (ravanski polarizovan) talas -

vektor elektrinog polja osciluje stalno u
istoj ravni
 da bi se opisala sloena promena polarizabilnosti u
okviru svake komponente indukovanog dipolnog
momenta ( x, y, z) polarizabilnost se kao tenzorska
veliina prikazuje u obliku matrice

vizualizacija tenzora polarizabilnosti molekula se

predstavlja preko elipsoida polarizabilnosti
 xx xy xz
pravac polarizabilnosti
molekula
yx yy yz pravac polarizacije upadnog
zraenja
zx zy zz
x xx Ex xy Ey xz Ez
svaka komponenta ind.
dipolnog momenta sadri
sloen doprinos komponenta y yx Ex yy Ey yz Ez
polja i polarizabilnosti u
odreenim pravcima (x, y i z)
z zx Ex zy Ey zz Ez

dijagonalni elementi matrice xx, yy i zz su komponente

polarizabilnosti du x, y i z fiksnih osa molekula

matrica je simetrina ukoliko su parovi elemenata matrice oko glavne

dijagonale jednaki ( yx = xy; zx = xz; zy = yz )
Klasina teorija Ramanskog efekta
Ramanska aktivnost vibracija

vibracija molekula je aktivna u ramanskom spektru samo ukoliko u

molekulu izaziva promenu polarizabilnosti

u odreivanju koja je vibracija ramanski aktivna potrebno je posmatrati

da li prilikom odreene vibracije dolazi ili ne do promene zapremine
elektronskog oblaka

u sluaju simetrine vibracije, npr. u molekulu O=C=O, dolazi do

promene zapremine tako da je vibracija ramanski aktivna

u sluaju asimetrine vibracije poveanje zapremine elektronskog oblaka

sa jedne strane veze se ponitava istim tolikom poveanjem sa
suprotne strane, vibracija je ramanski neaktivna
 znaajna promena znaajna promena dipolnog
polarizabilnosti sa C=C momenta prilikom C=O
isteuom simetrinom isteue vibracije - IC aktivna
vibracijom Ramsnki vibracija
aktivna vibracija
 kod vieatomskih molekula slino kao i kod odreivanja
dipolnog momenta, ukupna polarizabilnost molekula se
moe posmatrati kao zbir pojedinanih doprinosa hemijskih
veza

kod vieatomskih molekula situacija je sloenija i vibracije

ukljuuju veoma esto istezanje ili sabijanje vie veza

ramanska aktivnost vibracija takvih molekula zavisi od

komponenata ukupne polarizabilnosti koja se dobija
sabiranjem tenzora polarizabilnosti pojedinanih veza
Vibraciono kretanje molekula:

E E0 sin 2 0 t

ind E

x xx xy xz Ex
y yx yy yz Ey E0 - amplituda el. polja
0 - frekvencija oscilovanja el. Polja
z zx zy zz Ez (frekvencija monohromatskog
upadnog zraenja)

ukoliko molekul vri neko unutranje kretanje (rotaciono ili

vibraciono), polarizabilnost e se menjati jer je uslovljena
raspodelom gustine naelektrisanja u vezi koja se menja kako molekul
vibrira (rotira) (usled promene interne koordinata q sa vremenom,
koja se kod dvoatomskih molekula moe smatrati promenom
meuatomskog rastojanja, q = r2-r1)
 promena interne koordinate sa vremenom
dq q0 sin 2 vib t tokom neke vibracije

q0 maksimalno udaljenje od ravnotenog

poloaja

za dvoatomske molekule (npr. N2) maksimalno udaljenje od

ravnotenog poloaja (q0) iznosi oko 10% duine veze tako da je za
tako mala rastojanja polarizabilnost, u blizini ravnotenog poloaja,
mogue aproksimirati Tejlorovim redom:

0 dq ...
q
 dq q0 sin 2 vib t

0 dq ...
q

promena uslovljena unutranjim (vibracionim) q0 sin 2 t

kretanjem molekula 0 vib
q

ind E E0 sin 2 o t

0 1 1
ind vib E0 sin 2 0t q0 E0 sin 2 ( 0 vib )t q0 E0 sin 2 ( 0 vib )t
2 q 2 q
Rejli Anti Stoks Stoks
 prema klasinoj elektrodinamici, oscilujui dipol
emituje zraenje frekvencije jednake frekvenciji
sopstvenog oscilovanja, to objanjava prisustvo
rejlijevske, Stoksovske i anti-Stoksovske komponente
u spektru rasejanog zraenja

na raun malih promena u polarizabilnosti molekula

tokom vibracija indukovani dipol osciluje uz Rejlijevu
i Stoksovom i anti-Stoksovom frekvencijom
Promena dipolnog momenta prilikom
rotacionog kretanja molekula:

0 1 1
ind rot E0 sin 2 0t q0 E0 sin 2 ( 0 2 rot )t q0 E0 sin 2 ( 0 2 rot )t
2 q 2 q
Rejli Anti Stoks Stoks

faktor 2 se javlja jer se polarizabilnost, , vraa na poetnu vrednost

(konfiguracija elipsoida se ponavlja) posle rotacije molekula za 1800 odn.
ponavlja se dva puta kod svake revolucije

frekvencija kojom se polarizabilnost ( ) menja u toku rotacije je dvostruko

vea od frekvencije rotacije molekula jer je polarizabilnost jednaka i u
sluaju suprotnog smera polja
Promena oblika elipsoida
polarizabilnosti ( ) u toku rotacije
Nedostatci klasine teorije:

ne objanjava vei intenzitet Stoksovskih prelaza u odnosu na

antiStoksovske prelaze (poznato je da je intenzitet rasutog
zraenja 4 to bi trebalo da ukae na pojavu anti-Stoksovih

linija kao linija veeg intenziteta)

klasina teorija ne objanjava diskretnost rotacionog

ramanskog spektra, klasina teorija predvia kontinualnu
promenu frekvencije rotacije molekula tako da je za oekivati
i kontinualni rotacioni spektar to eksperimenti takoe ne
potvrdjuju
 KVANTNA TEORIJA RAMANSKOG EFEKTA

kvantna teorija razmatra ramanski efekat kao neelastine sudare

molekula sredine, koji vre unutranje kretanje (rotaciono ili
vibraciono), i upadnih fotona
Popreni presek za ramanske prelaze (cross section)

In m intenzitet rasutog zraenja preko svih uglova rasipanja

In m n m 0 I neorijentisanog uzorka

I0 intenzitet upadnog zraenja

1
n m
popreni presek za ramansko rasejanje
4

4 2
n m ( 0 k ) , tenzor polarizabilnost
,

popreni presek za ramanske prelaze proporcionalan je verovatnoi da upadni

foton izazove rasipanje svetlosti (cm2/molekul)
analog u apsorpcionim spektrima je molarni apsorpcioni koeficijent (koji se moe
smatrati poprenim presekom za asporpciju zraenja)
Veliki popreni presek za ramansko rasejanje imaju:

molekuli sa velikim stepenom delokalizacije elektronskog sistema koji su

polarizabilniji

molekuli sa viestrukim vezama

molekuli koji imaju velike atome ili atome bogate elektronima (S, I,...)

molekuli u ijoj strukturi je izraen rezonantni efekat (npr. karotenoidi)

molekuli u tenom stanju (u odnosu na gasno stanje)

Mali popreni presek za ramansko rasejanje imaju:

molekuli sa vezama C-H, C-O i C-C

molekuli koji nemaju atome bogate elektronima (H2, CO, N2,...)

Rezonantni Ramanski spektri
 Mogui prelazi izazvani interakcijama
foton-molekul

Ukoliko energija upadnog zraenja odgovara energiji

elektronskog prelaza molekula (u rezonanci su) datim prelazom nastaju
REZONANTNI RAMANSKI SPEKTRI
Glavne karakteristike

stupanje u rezonancu sa samo jednim elektronskim prelazom, od mnogih

koji postoje, daje selektivni porast intenziteta vibracionih traka koje
odgovaraju vibracionim prelazima datog elektronskog prelaza

stepen pojaanja intenziteta zavisi od energije upadnog zraenja i dostie

maksimum kada je E pobuivake radijacije priblino jednaka E
maksimuma apsorpcione trake

trake u RR spektrima su znatno intenzivnije (102-106 ) u odnosu na trake

u NR spektrima

selektivno pojaanje intenziteta rasutog zraenja omoguava analizu

uzoraka koncentracija i do 108 M ( za razliku od NR efekta koji
zahteva vee koncentracije, i do 10-2 M)

glavni nedostatak metode je mogunost javljanja fluorescencije uzorka

kao i eventualno oteenje uzorka usled jaine upadnog zraenja
 pojaanje intenziteta nekih traka je posledica sprezanja
elektronske i vibracione energije

RR spektrima se dobijaju vibracioni spektri pojedinanih

hromofora, kao izolovanih, u sluajevima kada su one
sastavni deo obino veoma sloenih biolokih sistema

ovaj aspekt Ramanske spektroskopije postaje od izuzetne

vanosti u analizi velikih biolokih molekula sa
hromoforama koje su deo njihove strukture
Flavin hromofora i
njeno vezivanje u
strukturi proteina
 u molekulima u kojima ima i po vie stotina (pa i hiljada)
oblika vibracija moe se analizirati jedan njihov veoma
mali broj koji je karakteristian za jedan deo molekula a ne
za molekul kao celinu

selektivnost RR efekta u pojaanju intenziteta traka samo

odreenih vibracionih oblika uslovljava jednostavnost RR
spektara i omoguava laku analizu

RR spektri sadre uglavnom samo vibracione trake koje

odgovaraju simetrinim ili nesimetrinim osnovnim
oblicima u zavisnosti od prirode rezonantnog elektronskog
stanja
 INTENZITETI PRELAZA i
MEHANIZAMI POJAANJA
INTENZITETA U RAMANSKIM
SPEKTRIMA
Kod dvoatomskih molekula realacija

ravn 1 d zz
z (t ) zz Emax sin 2 0 t ( ) rmax Emax sin 2 ( 0 vib )t
2 dr
1 d zz
( ) rmax Emax sin 2 ( 0 vib )t
2 dr
daje samo podatke o energiji rasutog zraenja ali ne i o intenzitetu

Intenzitet ramanskog rasejanja daje se jednainom:

d zz 2
I K( 0 mn ) I0 (4
)
dr
- K - konstanta
- I0 - intenzitet upadne svetlosti
- (d zz/dr) promena polarizabilnosti sa promenom meuatomskog rastojanja
izmeu atoma masa m1 i m2
- m, n poetno i krajnje stanje
 intenzitet rasejanja u nerezonantnim i rezonantnim
uslovima daje se Kramers-Heisenberg-ovom disperzionom
jedn. koja, izmeu ostalog, opisuje i verovatnou emisije
fotona energije h k (u pravcu k) posle pobuivanja fotonom
energije h pri emu:

h k h ili h k h
Intenzitet rasejanja u
nerezonantnim uslovima
- Kramers-Heisenberg-ova disperziona
jednaina opisuje promenu
polarizabilnosti
- koristi se Dirakova (bra-ket) notacija
umesto standarnih integrala
momenat prelaza
(produkt osnovnog i
f i i g i g f i pobuenog stanja-
( ) gf k ( ) ekscitacija)
i ig 0 i i if 0 i i

momenat prelaza,
( ) gf promena polarizabilnosti usled prelaza g i f (produkt pobuenog i
suma po svim elektronskim stanjima molekula osnovnog stanja-
k konstanta rasipanje)
g - osnovno stanje
f krajnje stanja
i sva intermedijerna elektronska stanja (mere se
energetskim imeniocem u zavisnosti koliko su blizu rezonanciji)
- polarizacija upadne svetlosti ig = i- g; if = i- f

- polarizacija rasute svetlosti 0- frekvencija upadnog

zraenja
, - operator dipolnog momenta (poloaja elektrona)
i - konstanta koja uzima u obzir vreme ivota pob. elektronskog stanja
 f i i g i g f i
( ) gf k ( )
i ig 0 i i if 0 i i

ig>> 0 - uslovi
daleko od rezonancije
(polarizabilnost je nezavisna od 0 i broj
pobuenih stanja molekula
koja doprinose rasejanju je veliki)

pod datim uslovima energetski faktor u imeniocu prvog lana je velik pa

je promena polarizabilnosti mala a time i efekat ramanskog rasejanja
(NR efekat), d zz 2
I K( )4 I ( ) 0 mn 0
dr
kako intermedijerno stanje nema definisanu simetriju to samo
simetrine komponente tenzora polarizabilnosti ( , = , ) daju
doprinos ramanskom rasejanju (ova injenica objanjava mali intenzitet
apsorpcije overtonova u NR spektrima)
 momenat prelaza
(produkt osnovnog i
pobuenog stanja-
ekscitacija)

f i i
k
i gi
g
0 i i
Kako je ramanski prelaz jako brz
(10-16 s) to se deo jednaine koji daje
produkt vibracionih talasnih funkcija

e v moe zanemariti jer se poloaj tekih

jezgara moe smatrati nepomenjenim
za vreme elektronskog prelaza

i g el ( i ) vib( i ) el ( g ) vib( g ) el ( i ) el ( g ) vib( i ) vib( g )

 el ( i ) el ( g ) M ig (Q) Ekvivalentan lan se
moe napisati za svaki
od 3N-6 oblika vibracija

- vrednost momenta isto elektronskog prelaza, iz osnovnog u neko

e
pobueno,
e
0
Qk ...
Qk
i-to, elektronsko stanje se menja kako se menja normalna koordinata k

(Q) za svaki od 3N-6 normalnih oblika vibracija 0

e e Qk ...
k

M ig
M ig (Q) M ig (Q0 ) Q vii lanovi razvijanje u Tejlorov
Q Q0
red u blizini
ravnotenog poloaja
vii lanovi opisuju
M M efekat kretanja du
odreene koordinate (Q),
Q0 uklearna koordinata u ravnotenom stanju daju doprinos promeni
elektronske strukture
Q promena nuklearne koordinate u nekom pravcu kada se jezgra kreu

prvi i najvei lan, opisuje isto el.

prelaz pri kojem nema vib. kretanja
jezgara
(pri ravnotenoj geometriji jezgara)
 M
f i i g i g f i M
( ) gf k ( ) M ig
Q vii lanovi
i ig 0 i i if 0 i i Mig (Q) M ig (Q) M ig (Q0 )
Q
znak ukazuje na Q0

doprinos svih pobuenih

el. stanja lanovima A i B
i g el ( i ) vib( i ) el ( g ) vib( g ) el ( i ) el ( g ) vib( i ) vib( g )

=0 lanovi A i B ukazuju na
razliite mehanizme
rasipanja
( ) gf kM ig2 (QO )
vib ( f ) vib ( i ) vib ( i ) vib ( g )
- lan A
i gi 0 i i

elektronske komponente
ramanskog rasejanja

' vib ( f ) Q vib ( i ) vib ( i ) vib ( g ) vib ( f ) vib ( i ) vib ( i ) Q vib ( g )

kM ig (QO ) M (Q0 ) ig
i gi 0 i i
- lan B
proizvod svih moguih vibracionih
korekcioni talasnih funkcija
faktor TEOREMA ZATVARANJA
(CLOSURE THEOREM) GLASI:
tzv. operator koordinata, proizvod svih vibracionih talasnih funkcija
opisuje kretanje du ose JE NULA
molekula, javlja se kao posledica A LAN U NR EFEKTU NE
faktora M (uslovljava izborno DOPRINOSI RASEJANJU VE
pravilo v= 1 )
SAMO LAN B !!!
 Doprinos lana B

' vib ( f ) Q vib ( i ) vib ( i ) vib ( g ) vib ( f ) vib ( i ) vib ( i ) Q vib ( g )

B kM ig (Q 0) M (Q0 )
ig
i gi 0 i i

integral ima konanu vrednost (posledica osobina operatora Q tzv. operatora

koordinata ) samo ukoliko je energetska razlika izmeu poetnog i krajnjeg stanja
u prelazu jednaka jednom kvantu (v = 1)

ovo znai da e ramanski aktivne biti samo one vibracije koje imaju energiju
jednog kvanta (ramanski aktivne su one vibracije kod kojih je promena vib. kv.
broja jedan) to objanjava nepojavljivanje overtonova (mogu da se jave samo pod
odreenim uslovima)

ovaj uslov takoe objanjava zato su samo simetrine vibracije ramanski aktivne

operatori u integralima su operatori dipolnog momenta i kao kod IC apsorpcije su

u karaktera

kako se kod ramanskih prelaza mnoe oba integrala to je finalni produkt g

karaktera
Intenzitet rasejanja
u rezonantnim uslovima
u kvantno mehanikom pristupu umesto faktora koji opisuje promenu
polarizabilnosti sa meuatomskim rastojanjem koristi se tenzor
polarizabilnosti za prelaz izmeu dva elektronska stanja, g i i

d zz 2
I K( 0 gi ) I 0 (
4
)
dr
2
I K( 0 gi ) I 0
4
( ) gi

 ( )gf A B C

f i i g i g f i
( ) gf k ( )
i gi 0 i i if 0 i i

vib ( f ) vib ( i ) vib ( i ) vib ( g ) lan A

( ) gf kM ig2 (QO )
i gi 0 i i

lan B vib ( f ) Q vib ( i ) vib ( i ) vib ( g ) vib ( f ) vib ( i ) vib ( i ) Q vib ( g )

kM ig (QO ) M ig' (Q0 )
i gi v0 i i
 f i i g i g f i
( ) gf k ( )
i gi 0 i i if 0 i i

ig>> 0 - uslovidaleko od rezonancije

(polarizabilnost je nezavisna od 0 i broj
pobuenih stanja molekula
koja doprinose rasejanju je veliki),
doprinos NR efektu

ig~ 0 - uslovi
rezonancije
(jedno elektronsko stanje daje doprinos
rasejanju), doprinos RR efektu
 f i i g i g f i
( ) gf k ( )
i gi 0 i i if 0 i i

ig>> 0 - uslovidaleko od rezonancije

(polarizabilnost je nezavisna od 0 i broj
pobuenih stanja molekula
koja doprinose rasejanju je veliki),
doprinos NR efektu

ig~ 0 - uslovi
rezonancije
(jedno elektronsko stanje daje doprinos
rasejanju), doprinos RR efektu
 f i i g i g f i
( ) gf k ( )
i gi 0 i i if 0 i i

nerezonantni faktor koji se moe zanemariti

dominantan faktor u rasejanju, dostie
maksimalnu vrednost kada je:

gi 0

u uslovima rezonancije skoro sva interakcija ukljuuje samo jedno

elektronsko stanje koje dominira sumom stanja u jednaini, znai da
rasejanje zavisi od tipa elektronskog stanja

pod datim uslovima se moe zanemariti

u uslovima rezonancije teorema zatvaranja ne vai (jer se uzima

proizvod vib. f-ja dva odreena stanja a ne svih) tako da i A lan (pored
lana B) daje doprinos rasejanju
Frank-Kondonov faktor,
faktor A:
vib ( f ) vib ( i ) vib ( i ) vib ( g )
( ) gf kM ig2 (QO ) lanB
i gi 0 i i

tzv. Frank Kondovov faktor je glavni mehanizam pojaanja intenziteta u RR

spektrima i odnosi se na vibracionu interakciju izmeu osnovnog i jednog
pobuenog stanja

FK faktor je razliit od nule samo ako je Mig > 0 (momenat isto elektronskog
prelaza) i

vib ( f ) vib ( i ) 0 i vib ( i ) vib ( g ) 0

faktor A je faktor pojaanja intenziteta dozvoljenih prelaza

ovim mehanizmom se pojaava intenzitet potpuno simetrinih vibracija iz razloga

to je FK faktor za nesimetrine vibracije = 0 (kod simetrinih vibracija
ravnotena rastojanja u pobuenom stanju su promenjena u odnosu na osnovno
stanje, postoji pomeranje pot. minimuma u pobuenom stanju)
 2 vib ( f ) vib ( i ) vib ( i ) vib ( g )
A kM (QO )
ig
gi 0 i i

jednaina pokazuje da veliina faktora A zavisi od oscilatorne jaine

eletronskog prelaza i FK faktora (odgovoran za selektivnost u pojaanju
intenziteta nekih oblika vibracija)

nema ogranienje po pitanju koje pobueno vibronsko stanje moe dati

pojaanje preko faktora A

u izrazu za faktor A nema operatora koordinata (koji uslovljava

promenu v = 1) tako da je pojava overtonova u RR spektrima mogua
 vib ( f ) vib ( i ) vib ( i ) vib ( g )
( ) gf kM ig2 (QO ) lanB
gi 0 i i

lan A postaje veliki, i dominantan u odnosu na lan B, kada

je oscilatiorna jaina elektronskog prelaza velika

tada pojaanje intenziteta normalnog oblika vibracija zavisi

od FK faktora koji je uslovljen geometrijom pobuenog
stanja

iz razloga ortogonalnosti vibracionih talasnih funkcija bilo

koji od integrala postaje = 0 sem u sluaju kada se ravnoteni
poloaj menja u pobuenom stanju to se deava u sluaju
pobuivanja totalno simetrinih vibracija
 primer je * prelaz prelaz C=C
veze kome odgovara aposrciona
traka na oko 200 nm

prelaskom elektrona u *
antivezivnu MO smanjuje se red
veze i veza postaje jednostruka a
time i dua od dvostruke

znai da e u pobuenom stanju

potencijalna kriva imati odreeni
pomak u odnosu na krivu koja
opisuje osnovno stanje
 vib ( f ) vib ( i ) vib ( i ) vib ( g )
( ) gf kM ig2 (QO )
gi 0 i i

FK faktor koji kupluje vibraciona stanja elektronskih

stanja izmeu kojih se vri prelaz e zavisiti od
meusobnog preklapanja vib. talasnih funkcija

talasne funkcije prvog integrala vib(g) i vib(i) imaju

istu simetriju ali usled promene interne koordinate i
pomaka potencijalne krive pobuenog stanja njihov
proizvod 0 ali manji od 1

takoe proizvod talasnih funkcija vib(f) i vib(i) je

razliit od nule

VIBRACIONI OBLIK KOJI UKLJUUJE C=C

ISTEUU VIBRACIJU DAJE FK FAKTOR KOJI
JE 0 TO ZNAI DA SE KAO TAKAV
REZONANTNO POJAAVA PREKO FAKTORA A
 situacija je drugaija u sluaju kada se radi o C-H isteuoj vibraciji kod
koje se C-H rastojanje pobuivanjem * prelaza ne menja

VIBRACIONI OBLICI KOD KOJIH SE BAR JEDNA INTERNA

KOORDINATA MENJA PRILIKOM POBUIVANJA ELEKTRONSKOG
PRELAZA MOGU SE REZONANTNO POJAATI PREKO
MEHANIZMA A

veza faktora A i veliine

pomeranja pobuenog stanja M ig2 k s
A
( s) kod vibracionih oblika gi 0 i i gi 0 k i i
koji zavise od JEDNE
normalne koordinate

(situacija je mnogo komplikovanja kada normalni oblik vibracije zavisi od

vie normalnih koordinata)
Da bi prelaz pojaan faktorom A bio intenzivan:

mora da se deava izmeu stanja sa velikom elektronskom

gustinom (vertikalan prelaz)

prelaz mora biti dozvoljen po pravilima izbora

pojaanje intenziteta faktorom A javlja se kada postoji

razlika u nuklearnim geometrijama osnovnog i pobuenog
stanja
 broj vib. oblika iji se intenzitet pojaava faktorom A se dodatno
smanjuje usled injenice da se maksimalno pojaavaju samo oni oblici
vibracija kod kojih promena meuatomskog rastojanja odgovara
promeni koju molekul trpi prilikom prelaska iz osnovnog u pobueno
elektronsko stanje.

to je sluaj sa pojaanjem intenziteta traka koje odgovaraju vibracijama

C=C i C-C veza u okviru *elektronskog prelaza karotenoida (1523 i
1156 cm-1). Traka koja odgovara C-H (1005 cm-1) vibraciji ne trpi toliku
perturbaciju i ne pojaava se kao traka prethodne dve grupe.

C=C

C-C RR spektar
beta-karotena
C-H
Herzberg-Telerov (HT) faktor, faktor B

' vib ( f ) Q vib ( i ) vib ( i ) vib ( g ) vib ( f ) vib ( i ) vib ( i ) Q vib ( g )

B kM ig (Q 0) M (Q0 )
ig
ig 0 i i

faktor koji je posledica vibronskog kuplovanja dva pobuena stanja

glavni mehanizam pojaanja nesimetrinih vibracija (jer

Q zavisan integral preklapanja,
ove vibracije ne dovode
Q normalna koordinata
do promene ravnotene geometrije u pobuenom stanju)odreenog vibracionog oblika

lan B ima veliku vrednost samo ukoliko se prelazi deavaju

(ne nestaje ak i uisluaju
sa nultog prvog
nemenjanja
vibracionog nivoa pobuenog stanja koje je u rezonanciji (takvihravnozenih
ogranienjapoloaja
kod
pri elektronskom prelazu)
pojaanja faktorom A nema)

integral ima konanu vrednost samo ukoliko je energetska razlika izmeu

poetnog i krajnjeg stanja u prelazu jednaka jednom kvantu (v = 1)

zbog toga lan B ne predvia pojavu overtonova

 meanje dva pobuena stanja omoguava operator
koordinata

svaki put kada se molekul pomeri i promeni geometriju postoji

tenja da se elektronska stanja ponovo pomeaju

ukoliko molekul ima dva - * prelaza u VID oblasti koja su

bliskih energija (kod porfirina i ftalocijanina je to sluaj) tada
do meanja stanja dolazi preko operatora koordinata

faktorom B se pojaava intenzitet i slabih i zabranjenih prelaza

- * prelaz manje energije kod porfirina je zabranjen prelaz ali

se u RR spektrima javlja kao posledica pojaanja faktorom B
 vibracije koje se pojaavaju ovim mehanizmom moraju imati tip
simetrije koji je ukljuen u direktan produkt reprezentacija dva
elektronska stanja koja se kupluju

ovim mehanizmom se pojaavaju i trake onih vibracija koje su efikasne u

tzv. pozajmljivanju intenziteta (borrowing intensity bands)

naime, ekscitacija npr. u slabo dozvoljeni n * prelaz koji se vibronski

kupluje sa dozvoljenim * prelazom dovodi do pojaanja intenziteta
vibracionih prelaza u okviru slabo dozvoljenog n * prelaza preko B
faktora

* vibronsko kuplovanje - opisuje meanje dva elektronska stanja kao posledice

malih vibracija molekula
faktorom C se pojaava intenzitet traka
overtonova i kombinacionih traka
zabranjenih ili slabo dozvoljenih
elektronskih prelaza
 POVRINSKI POJAANA RAMANSKA
SPEKTROSKOPIJA
i
POVRINSKI POJAANA REZONANTNA
RAMANSKA SPEKTROSKOPIJA

SERS - Surface Enhanced Raman Spectroscopy

SERRS - Surface Enhanced Resonant Raman Spectroscopy
 ime povrinski pojaana ramanska spektroskopija ukazuje
na to da se ovom metodom dobijaju iste informacije kao i
primenom ramanske spektroskopije ali uz znatno pojaanje
intenziteta signala

efekat je sluajno otkriven 1974. od strane Flaishman-a,

Hendra i Macquillan-a sa Univerziteta Southampton -Velika
Britanija kada su pokuali da dobiju ramanski spektar
piridina na srebrenoj eletrodi grube i velike povrine
 spektar koji je dobijen bio je izuzetnog kvaliteta to su
autori povezali sa poveanom povrinom Ag elektrode

kasnije, 1977. god, van Duyne shvata da, pored uticaja

povrine, pojaanje intenziteta rasejanja mora biti
generisano realnim pojaanjem efikasnosti ramanskog
rasejanja koje je vee za faktor i do 105-106 u odnosu na
signal u NR spektrima
Glavne karakteristike SERS metode su:

izuzetno osetljiva, nedestruktivna, in situ vibraciona tehnika

SERS efekat se javlja kada se moleklul nanese na povrinu

SERS aktivnog supstrata razliitih morfologija

SERS aktivnost zavisi od vrste i morfologije supstrata

najee se kao supstrati koriste metalni koloidi Au, Ag i Cu

koji se dobijaju redukcijom

ekscitacioni profil, Irasejanja/0, odstupa od etvrtog stepena

kao to je sluaj kod NR efekta
Shematski prikaz SERS
Uporedni prikaz SERS i NR spektra
Prednosti SERS tehnike:

izuzetno velika osetljivost da omoguava tzv. single

molecule detekciju

posebna prednost SERS metode je u biofizikim ispitivanjima

koja se obino izvode u kombinaciji sa RR spektroskopijom
(SERRS)*

* SERRS efekat se javlja ukoliko je pobuivaka talasna duina lasera

u rezonanciji sa povrinskim plazmonom i odeenim elektronskim
prelazom molekula iji se vibracioni spektar selektivno pobuuje. U
tom sluaju dolazi do dvostruke rezonancije i pojaanja intenziteta
koje ide i do 1010 u odnosu na NR efekat
 Stvarni mehanizam pojaanja intenziteta
rasutog zraenja nije do kraja poznat ali se
predlau dva mehanizma:

elektromagnetski mehanizam (EM) (van Dyne) i

hemijski mehanizam (ET) (Albrecht, Crayton)

Eksperimentalno ova dva mehanizma je

veoma teko razdvojiti.
elektromagnetski mehanizam je zasnovan
na ekscitaciji lokalizovanog povrinskog
plazmona

za dobijanje SERS efekta, po EM mehanizmu,

neophodno je postii uslove rezonancije
povrinskog plazmona SPR (surface plasmon
resonance)
 Teorija rezonancije povrinskog
plazmona
(SPR- Surface Plasmon Resonance)
 koncept povrinskog plazmona potie od Maksvelove teorije
elektromagnetizma

po Maksvelovoj teoriji slobodni elektroni metala (tzv.

elektronski gas) se tretira kao tenost velike gustine (plazma)
i promene u gustini koje se javljaju na povrini ovakve
tenosti nazivaju se plazmoni, povrinski plazmoni ili
povrinski plazmon polaritoni (polaritoni jer se povrinski
plazmon kupluje sa fotonima upadnog zraenja)

posebno su vana ispitivanje uslova rezonancije povrinskih

plazmona koji se postiu optikim pobuivanjem kao i
ispitivanja razliitih tipova povrinskih rezonancija
 povrinski plazmoni se
posmatraju kao
elektromagnetski talasi koji se
prostiru du povrine tankog
sloja metala

rezonancija povrinskog
plazmona (SPR) je zajedniko
oscilovanje valentnih
elektrona u vrstom
materijalu (metalu) pod
dejstvom upadnog zraenja
odreene energije

rezonancija se uspostavlja
kada se frekvencija upadnog
zraenja izjednai sa
frekvencijom oscilovanja
a) propagirajui plazmon
elektrona koji osciluju
nasuprot sili restitucije b) lokalizovani povrinski
pozitivnih jezgara plazmon u rezonanciju
Rezonancija povrinskog plazmona (SPR) je,
izmeu ostalog, osnova:

metoda u ispitivanjima osobina povrina i tankih filmova

mnogih standardnih metoda za merenje adsorpcije

materijala na metalnim povrinama

rada bojenih biosenzora i ip senzora

metoda u ispitivanjima interakcija na graninim povrinama

 Za uvoenje povrinskog plazmona u rezonanciju koriste se obino
dve konfiguracije:

Otova (Otto) i
Kremanova (Kretchman)

kod Otove konfiguracije svetlost pada na staklenu prizmu i unutar nje

trpi totalnu unutranju refleksiju

efekat totalne unutranje refleksije javlja se samo kada se upadno

zraenje prelama iz optiki gue u optiki reu sredinu i kada pada na
povrinu pod uglom koji je vei od kritinog ugla (kritini ugao
minimalna vrednost ugla pri kojoj se refleksija javlja)

izmeu stakla i metala se postavlja veoma tanak sloj dielektrika (npr.

vazduha) tako da tzv. nepostojei zrak (evanescent wave) moe da
reaguje sa elektronskim talasom na povrini metala i pobudi plazmon

plazmon se pobuuje na unutranjoj strani metalnog filma

 u Kremanovoj konfiguraciji metal se naparava na stakleni blok prizme

pobuivanje povrinskog plazmona se postie kada ravanski

polarizovana upadna svetlost, koja podlee efektu totalne unutranje
refleksije, pada na graninu povrinu koju ine:

a) provodni sloj prelaznog metala koji je nanet na stakleni nosa

(sa visoki indeksom prelamanja) i
b) spoljanja, dielektrina, sredina (gas ili tenost)
(malog indeksa prelamanja)

plazmon se pobuuje na spoljanjoj strani metalnog filma

ovo je konfiguracija koja se najee koristi u eksperimentima

 m

Kremanova konfiguracije Otova konfiguracije

(plazmon se pobuuje na (debljina dielektrika reda m)

spoljanjoj strani metalnog (plazmon se pobuuje na
filma) unutranjoj strani metalnog
filma)
 n1 n2

vazduh
kritian ugao Totalna
unutranja refleksija

voda

Ilustracija razliitih tipova refleksije

 vana posledica totalne refleksije je
prostiranje tzv. evanescent
(nepostojeeg) talasa kroz
graninu povrinu dve faze

naime, iako se u optiki guoj

sredini deava totalna unutranja
refleksija ipak postoji prolazak
svetlosti i u drugi sloj to daje
doprinos tzv. Goos-Hanchen-ovom
efektu

Goos-Hanchen-ov efekat je fenomen

koji se tretira u klasinoj optici i po
Intenzitet proputenog
kome zrak svetlosti koji se totalno zraenja naglo opada sa rastojanjem od
reflektuje od povrine trpi frekventni granine povrine
pomak kao da je na kratko prodro u
optiki reu sredinu pre refleksije
 linearno polarizovana upadna svetlost trpi mali fazni
pomak pri efektu totalne refleksije

fazni pomak je normalan na pravac prostiranja upadnog

talasa i nalazi se u ravni koju ine upadni i reflektovani
talas

Shematski prikaz linearno

polarizovane svetlosti Shematski prikaz
GoosHnchen-ovog efekta
Shematski prikaz GoosHnchen-ovog efekta
Zato talas koji se prostire kroz vazduhu ne
moe direktno da dovede do rezonancije
povrinskog plazmona ve prvo mora proi
kroz optiku prizmu???

Veliina talasnog vektora izraava se talasnim

brojem: 2 2 prava za vakum
k (i vazduh)
c
Talasni vektor (konstanta propagacije)
svetlosnog talasa frekvencije koja se prostire kroz
medijum dielektrine konstante 0 je:
k 0
relacija disperzije
c
Talasni vektor povrinskog plazmona koji se prostire na
granici dve povrine pokorava se relaciji disperzije
oblika:
M D
k SP
c M D

M dielektrina konstanta metala

D- dielektrina konstanta povrine u kontaktu sa metalom
(dielektrik)
c - brzina svetlosti u vakuumu
(za talas koji se prostire u vakumu, i vazduhu u nekoj
aproksimaciji, relacija disperzija je prava linija)
(kc na slici)
 kako jednaina disperzije SP-a (kriva SP na slici) nikada ne preseca krivu
disperzije za vazduh (i vakum) SP se ne moe direktno pobuditi slobodno
propagirajuom svetlou nad metalnom povrinom

upadna svetlost koja se prostire kroz vazduh ne zadovoljava jednainu

disperzije plazmona i ne moe da izazove njegovu rezonanciju

to se postie smanjenjem nagiba disperzione prave za faktor 0

odn.
proputanjem svetlosti kroz neki optiki gui medijum (staklo,
dielektrine konstante 0)

rezonancija povrinskog plazmona se postie kuplovanjem nepostojeeg

talasa (evanescent wave) i povrinskog plazmona

povrinski plazmon se pobuuje ravanski polarizovanom svetlou koja

trpi efekat totalne unutranje refleksije na granici staklo-metal
 Uslov rezonancije povrinskog plazmona:

M D
0 sin
c c M D

0 - dielektrina konstanta stakla

M - dielektrina konstanta metala
D - dielektrina konstanta povrine u kontaktu
sa metalom

elektrino polje upadnog

fotona, koji se totalno
reflektuje, se prostire izvan
reflektujue povrine do
dubine koja je 0/4
(dubina prostiranja
evanescent talasa)
 Osnovne karakteristike SP na granici
metal-dielektrik (n = 1,32)

metal Ag Au

talasna duina svetlosti, nm 630 850 630 850

dubina prodiranja u metal, nm 24 23 29 25

dubina prodiranja u dielektrik, nm 219 443 162 400

duina propagacije plazmona, m 19 57 2 24

 EKSCITACIJA PLAZMONA JE VIDLJIVA U MOMENTU PADA
INTENZITETA REFLEKTOVANE SVETLOSTI PRI ODREENOM
UPADNOM UGLU i TALASNOJ DUINI
u NR efektu molekul interaguje direktno sa
elektrinom komponentom upadnog zraenja

kod SERS efekta upadno polje (polje upadnog

fotona) trpi promenu usled rezonancije
povrinskog plazmona tako da na molekul
dolazi, modifikovano, pojaano polje
 povrinski plazmon (SP) se prostire paralelno
granici metal-dielektrik

kako se talas prostire po granici dve povrine tako

su njegove oscilacije jako osetljive na bilo koju
promenu karakteristika povrine (npr.usled
adsorpcije molekula na povrini metala)
 prostire se paralelno
graninoj povrini

Indukovanje rezonancije povrinskog plazmona

 jaina polja se moe
analitiki reiti samo za
metalne estice sfernog ili
sferoidnog oblika

- upadno zraenje se u blizini

granine povrine metal- dielektrik
pojaava usled rezonancije
povrinskog plazmona za iznos Esp r
0,05

- molekul osea polje: r

0,05
E E0 E SP
E0 upadno polje
- u molekulu pojaano upadno polje indukuje
ESP polje usled SPR
dipolni momenat, ind , koji osciluje sa
M D 1 tri razliite frekvencije:
ESP r3 E0
M 2 D (r d) 3
- 0 (Rejlijevo rasejanje)
M diel. konstanta metala - ( 0- vib) (Stoksov)
D diel. konstanta dielektrikau kome se molekul nalazi
- ( 0+ vib) (Aanti-Stoksov prelaz)
- ovako pojaano upadno zraenje se - - frekvencija upadnog zraenja
0
rasejava na molekulima sredine - vib - fekvencija odgovarajueg
vibracionog oblika molekula
 faktor pojaanja polja koje osea molekul asdsorbovan na povrini
metala je:

E M D r 3
A ( )
E0 M 2 D r d

maksimalno pojaanje javlje se pod uslovim kada je:

- M 2 D (relacija vai za Ag i Au kao metale koji se ozrauju

nekim talasnim duinama iz VID i NIR oblasti)

- kada je imaginarni* deo dielektrine konstante metala mali

* za razliku od odgovora vakuma odgovor materijala na primenjeno elektrino

polje zavisi od frekvencije polja. Ova zavisnost od frekvencije ukazuje da
polarizacija metrijala ne odgovara na primenjeno polje odmah ve postoji neki
fazni pomak u odgovoru. Zato se dielektrina konstanta predstavlja kao
kompleksna funkcija odn. zbir realnog i imaginarnog dela: ( )= ( ) + i ( )
 2

E2 E02 M D

M 2 D

elektrino polje ramanski rasejanog zraenja koje

naputa molekul se kao i polje upadnog zraenja
pojaava za komponentu polja koje potie od rezonancije
povrinskog plazmona, Esp

pojaanje je posebno veliko ako je ramanski rasuta

komponenta u rezonanciji sa povrinskim plazmonom
 I ulazno i izlazno polje se pojaavaju za
komponentu Esp koja potie od rezonancije
povrinskog plazmona
 intenzitet rasejanog zraenja po EM mehanizmu SERS efekta je
proporcionalan:

Irasejano= Iin Iout E4

jer je I (detektovani intenzitet) proporcionalan I= E 2

intenzitet rasejanog zraenja po EM mehanizmu brzo opada sa

rastojanjem molekula od metalne povrine:
r
1 1 r
E 4
r3 (r ) 3 I E ( ) 12
r d r d

zavisnost ukazuje da samo molekuli u blizini metalne povrine oseaju

veliko pojaanje intenziteta polja
 dodatno, orijentacija molekula igra veoma vanu ulogu pa
je adsorpcija molekula na metalnim nanostrukturama
kljuni faktor u izvoenju SERS eksperimenata

da bi se rasejanje javilo oscilacije plazmona moraju

biti normalne na povrinu, ukoliko se oscilacije nalaze
u ravni do rasejanja ne dolazi
 pojaanje intenziteta zavisi od frekvencije upadnog
zraenja

ukoliko su upadno i ramanski rasuto zraenje blizu

uslova rezonancije povrinskog plazmona dolazi do
E4 pojaanja

ukoliko ove dve komonente nisu bliskih frekvencija

faktor pojaanja je manji
 izbor povrine metala zavisi od frekvencija rezonancije
njihovih povrinskih plazmona

VID i NIR zraenje pobuuju Ramanski aktivne oblike

vibracije molekula (sve ee se koristi i ULJ zraenje u
ispitivanjima biomolekula)

frekvencije oscilovanja plazmona Ag i Au se nalaze u

istom intervalu EMSZ

u ovaj opseg ulaze i frekvencije plazmona Cu, Pt i Pd

 SERS efekat tumaen po EM mehanizmu ne
zahteva da adsorbovani molekul bude u
direktnom kontaktu sa povrinom ali mora da bude
u odreenoj zapremini

zapremina je od praktinog znaaja jer u nekim

eksperimentima, naroito kada se ispituju bioloki
molekuli, nije uvek mogu direktan kontakt
molekula i metalne povrine
Saetak EM mehanizma
rezonancija povrinskog plazmona je kolektivno oscilovanje elektrona
u metalu pod dejstvom upadnog zraenja

pojaanje polja je najvee kada je frekvencija plazmona u rezonanciji

sa frekvencijom upadnog zraenja i frekvencijom ramanski rasutog
zraenja

da bi se rasejanje javilo oscilacije plazmona moraju biti normalne na

povrinu, ukoliko se oscilacije javljaju u ravni do rasejanja ne dolazi

veliina estica mora biti mnogo manje od talasne duine upadne

svetlosti (r << )
 pojaanje intenziteta rasutog zraenja posledica je dvostrukog
pojaanja polja:

- pojaanja intenziteta upadnog polja (usled javljanja

rezonancije povrinskog plazmona) koje dalje pobuuje
ramanski aktivne oblike vibracija molekula

- pojaanje intenziteta polja ramanski rasutog zraenje

pri svakom koraku se intenzitet zraenja pojaava srazmerno E 2,

to ukupno dovodi do pojaanja koje je proporcionalno ~ E4

maksimalno pojaanje se postie kad su obe komponente, upadno i

rasuto zraenje, u rezonanciji sa povrinskim plazmonom
Hemijski mehanizam pojaanja
intenziteta rasutog zraenja (ET mehanizam):

zove se i efekat prvog sloja (first-layer effect) jer zahteva direktan

kontakt supstrata (metala) i molekula

EM teorija SERS efekta ne moe objasniti pojaanje intenziteta u svim

sistemima

u sluaju kada molekuli imaju nesparene elektronske parove postoji

mogunost hemijskog vezivanja za povrinu

u tom sluaju se pojaanje intenziteta objanjava delovanjem tzv.

hemijskog mehanizma

hemijski mehanizam ne podrazumeva povrinski plazmon ve

prenos naelektrisanja izmeu hemisorbovanih molekula i povrine
metala
 prelaz izmeu HOMO i LUMO orbitala
mnogih molekula zahteva vie energije od
energije iz VID i NIR oblasti zraenja koje
se koriste u ramanskim eksperimentima

kada se Fermijev nivo metala nalazi

izmeu HOMO i LUMO orbitala molekula
koji se ispituje tada je mogu prelaz sa
HOMO adsorbovanog molekula na nivo
metala pa dalje na LUMO molekula to
smanjuje energiju prelaza molekula

u tom sluaju metal slui kao

intermedijerni sloj koji omoguava
prenos naelektrisanja (ET prelaz)

tako se prelaz koji bi se normalno javio u

oblasti veih energija (ULJ) pobuuje u
oblasti manjih energija (VID)
Izborna pravila
vibracioni oblici koji se mogu javiti u spektrima uslovljeni su njihovom
simetrijom

kada se molekuli adsorbuju na povrini metala simetrija molekula moe da

se menja uslovljavajui promenu izbornih parvila

izborna pravila se modifikuju i kada usled adsorbcije na povini dolazi do

gubljenja centra simetrije ime se eliminiu zahtevi za tzv. pravilo skljuenja
koje diktira koji e vibracioni oblici biti IC a koji Ramanski aktivni

u tim sluajevima mogue je da se u spektrima jave i oni vibracioni oblici

koji se normalno javljaju samo u IC spektrima

simetrija molekula moe da se menja i u zavisnosti od orijentacije molekula

na povrini metala
Povrine u SERS eksperimentima
SERS efekat je jako osetljiv na osobine povrine

prvi eksperimenti su izvoeni na elektrodi od srebra koja je bila elektrohemijski

obraenja do odreene morfologije

priprema povrina ukljuuje vie mogunosti:

a) viestruko izvoenje oksido-redukcionih ciklusa na elektrodama. Tokom

procesa oksidacije sloj soli metala (najee halidi) se formira na povrini
elektrode. U ciklusu redukcije osloboeni metal se ne rasporeuje ravnomerno
po povrini elektrode ve neravnomerno pravei klastere

b) nanoenje estica metala (prenika 50 - 200 ) na povrine od stakla ili kvarca

metodom naparavanja na toplu povrinu noasaa u debljini sloja od 50 -150 .
Poveana temperatura nosaa omoguava veu pokretljivost estica metala
uslovljavajui grupisanje u mala ostrva

c) nanoenje estica metala tzv. hladnom depozicijom, na hladan nosa

temperature ispod 120 K. Pokretljivost atoma metala je smanjena i takoe
prouzrokuje formiranje grubog filma na povrini nosaa
 SERS zahteva povrine metala koje imaju veliinu estica
znatno manju od talasne duine upadne svetlosti (r << )

oblik i veliina estica jako utie na efekat i veliinu

pojaanja intenziteta rasutog zraenja jer uslovljavaju
odnos procesa apsorpcije i rasejanja

samo za optimalnu veliinu i oblik estica efekat pojaanja

je maksimalan
 ukoliko su estice velike dolazi do ekscitacije mutipola
koji ne emituju zraenje dovoljnog intenziteta (samo
dipolni prelazi dovode do ramanskog rasejanja
dovoljnog intenziteta)

prelazi viih redova dovode do smanjenja faktora

pojaanja intenziteta

estice koje su premale gube elektrinu provodljivost

i ne mogu da pojaaju polje
 pojaanje intenziteta rasutog
zraenja raste sa gradijentom
elektrinog polja

iz tog razloga je potrebno da

povrina metala bude gruba da
bi se omoguio tzv. antena efekat

SERS supstrati takoe moraju da:

- budu hemijski i bioloki

kompatabilni sa analitom

- hemijski i vremenski stabilni Tipian SERS aktivni klaster srebra i

raspodele polja na klasteru
- reproduktivni i ekonomini u
pripremi
TEM slika agregata kolida zlata
Izbor metala

najvei broj eksperimenata koristi Cu, Ag ili Au kao metalne povrine iz

razloga to je uslov rezonancije njihovih povrinskih plazmona u VID
oblasti

Cu, Ag ili Au imaju dobru otpornosti na koroziju

meutim, ovi metali ne odgovaraju eksperimentima u kojima se prate

heterogeni katalitiki procesi

zato se poelo sa nanoenjem jako tankih filmova razliitih, katalitiki

aktivnih, prelaznih metala na povrine plazmonskih metala

ovim postupkom se zadravaju povrinski plazmoni metala ali im se

menja reaktivnost

tanak sloj katalitii aktivnih metala ovim putem uspeva da pozajmi

EM efekat pojaanja intenziteta od plazmonskog metala
SERS i NR spektri benzena
na razliitim supstratima
SERS i NR spektri piridina na
razliito pripremljenim
supstratima
 razvitak na polju nanotehnologija omoguio je
dobijanje povrina koje su u mnogome poboljale
izvoenje SERS eksperimenata

metoda koja se naziva litografija nanosfera je od

posebne vanosti (NSL- nanosphere lithography)
Litografija nanosfera i
filmovi naneti na nanosfere

metodu su originalno prvi

predloili Fischer i Zingsheim

polimer (polistiren ili lateks)

koji sadri nanosfere uniformnog
poluprenika se nanosi u gustom
monosloju na podlogu i ostavlja
da se osui i rasporedi u gusto
pakovani heksagonalni raspored
Shematski prikaz procesa litografije
na tu podlogu se potom nanosi sloj nanosfera
metala u debljini od 20100 nm
 zatim se vri poravnavanje povrine tako da na nosau
ostaje metal u periodinom rasporedu

na sloj polimera se moe nanositi i deblji sloj metala (oko

200 nm) koji se pokazao kao veoma dobar i izdrljiv sloj
koji moe da izdri perturbacije izazvane okolinom
 1995. Hulteen i van Duyne su dobili periodini raspored
estica koristei jedno- i dvo- slojne sferne maske

time su dobili idealan raspored Ag nanoestica povrine od

425 m2 i za metodu predloili naziv litografija nanosfera
(NSL- nanosphere lithography)

faktor pojaanja je bio ~ 107 pri analizi benzentiola na Ag

esticama dobijenim postupkom NSL

takoe se moe koristiti i metoda nanoenja metalnog filma

preko nanosfera (FON-films over nanospheres) (faktor
pojaanja ~ 106)
Sinteza nanoestica metala

soli metala (Ag ili Au najee) se redukuju u prisustvu nekog

stabilizatora

mogu da se prave i Ag/Au nanoljuske (po proceduri Xia i

saradnika) jer se kod takvih povrina SPR postie u odreenom
opsegu talasnih duina upadnog zraenja (od IC do NIR oblasti) sa
jako velikim efikasnostima rasejanja (tzv. tunable plasmon
resonances)

Ag nanoetice se prave u tzv. poliol postupku, gde se koristi srebro

nitrat koji se rastvara u etilenglikolu sa dodatkom polivinilpirolidina
(PVP)

koriste se i uplje Au/Ag sfere

 parametri kao veliina, oblik i hemijski
sastav odreuju optike osobine metalnih
nanoestica

za kvantitativnu SERS analizu potrebno je

raditi sa monoslojevima estica

ekstinkcioni maksimumi (apsorpcija/rasejanje)

plazmona Ag i Au nanosfera se javljaju u
plavoj i zelenoj oblasti spektra a Au/Ag
nanoljuski se mogu pomeriti i do NIR oblasti

poloaj max plazmona zavisi od veliine

nanosfere kao i dielektrinih konstanti razliite nanoetice metala i
metala i sredine koja se granii sa metalom talasne duine rezonance
(na slici su podaci za vodu) njihovih plazmona za radijus
estica od ra=27,5 nm u vodi
 sa slike se vidi da je za Au estice max
plazmona vea nego za Ag estice a za
Au/Ag nanoljuske jo vea

pokazano je da kada se laser od (632,8

nm) usmeri na Au/Ag sloj debljine 60
nm dolazi do poveanja intenziteta
rasutog zraenja i do 8 puta u odnosu
na intenzitet rasutog zraenja koji se
dobija sa Au esticama iste veliine

plazmonske nanostrukture kao efikasni

SERS supstrati u kombinaciji sa
laserima iz NIR oblasti koriste u veoma
esto u biomedicinskim i biolokim
ispitivanjima
Poloaj:
A) traka plazmona Au i Ag nanosfera
u vodi u f-ji poluprenika nanosfera
B) traka plazmona Au/Ag nanoljuski
u vodi u f-ji odnosa poluprenika
nanosfera i debljine sloja za
konstantan poluprenik (r=27,5 nm)
Uticaj oblika estica
srebra na izgled
spektra

SERS spektri bakterije

soja Shewanella na:
a) Ag nanosferama
b) Ag nanoicama
c) u sendviu
Ag-nanosfere-Ag
nanoice
SERS spektri piridina adsorbovanog na Ag filmu koji je
tretiran razliitim debljinama sloja Al2O3 (a) i zavisnost
intenziteta rasejanja od debljine sloja Al2O3 (b)
Uticaj veliine estica
(agregacije Ag koloida)

Koloidne estice srebra u

razliitim stadijumima
agregacije i odgovarajue krive
ekstinkcije
ULJ-SERS

proirenje ekscitacionog opsega sa NIR i VID na ULJ

oblast proiruje mogunosti primene SERRS metode na
veoma vane bioloki aktivne molekule kao to su DNK i
proteini

kako se rezonancija plazmona Ag i Au, kao najee

korienih metala, ne postie u ULJ oblasti spektra to se
moraju koristiti drugi metali

ULJ-SERS eksperimenti se realizuju na supstratima od

rodijima i rutenijuma (Rh, Ru) (pob. talasna duina 325
nm)
SERS spektri
razliitih
bakterijskih
vrsta
ULJ-SERS spektri
neurotransmitera dopamina
i norepinefrina u rastvoru
Ag kolida
shematski prikaz
konfiguracije za
SERS
single-molecule
detekciju
Ramanski
spektrometar
Shematski prikaz makro- i mikro- konfiguracije elemenata
u SERS eksperimentima
CCD detektor (Charge Coupled Device)

kompleksan elektronski ureaj koji omoguava istovremeno merenje

intenziteta svetlosti, u velikom broju taaka u ravni

dobijena slika je ekvivalentna slici koja bi se dobila korienjem filma kao

detektora

ne koristi se izlazni razrez to omoguava istovremeno snimanje u irem

spektralnom intervalu

take u kojima CCD ureaj meri intenzitet svetla nazivaju se pikseli (vei broj
piksela po jedinici duine senzora spektar je bolji)

prednost CCD ipova u odnosu na linijske detektore je u tome to ipovi imaju

oblik matrice. Svaki red matrice snima po jedan spektar, a kao izlazna
informacija dobija se usrednjena vrednost spektara sa svih redova CCD ipa

kamera sa CCD senzorom prilagoenim za snimanje optikih spektara

(ICCD) (povezuje se sa raunarom pomou kontrolne kartice)
 kamera moe da radi u kontinualnom i u impulsnom reimu

rad u impulsnom reimu snimanja zahteva sinhronizaciju kamere i

impulsnog izvora pobuivanja

softver kamere omoguava razliite naine snimanja (akumulaciju vie

snimaka radi dobijanja povoljnijeg odnosa signal-um)

kamera ima mogunost i hlaenje CCD senzora Peltijeovim

elementom (termoelektrinim elementom) na -20 C to doprinosi
samanjenju struje mraka kamere odnosno smanjenju odnosa
signal-um

nedostatak CCD senzora je tzv. efekat presluavanja - (efekat koji

ima za posledicu da veliki intenzitet svetla, kojem je izloen jedan
piksel, dovodi do lanog poveanja intenziteta signala izmerenih u
susednim pikselima, a koji su izloeni relativno malim intenzitetima
svetla)