70.

Prikupljanje sredstava

Prikupljanje sredstava je, u sutini, marketing problem. Finansijski menader nastoji da privue gotovinu iz razliitih izvora
kako bi finansirao razliite oblike aktive (realna, finansijska, nematerijalna). Funkcija prikupljanja sredstava se svodi na
privlaenje finansijera (investitora i kreditora) da ulau ili pozajmljuju slobodna sredstva preduzeu, kako bi se obezbedila
dovoljna koliina gotovine za njegovo redovno funkcionisanje i rast. Finansijski menader nastoji da privue finansijere putem
promovisanja:
zaraivake snage preduzea (sposobnost generisanja prihoda iznad veliine ulaganja)
likvidnosti preduzea (sposobnost plaanja obaveza o roku).
Pre svega, potrebno je razjasniti jedan pojam koji je u neposrednoj vezi sa prikupljanjem sredstava, a to je pojam "kapitala".
Kapital se shvata kao:
1. U politekonomskom smislu kapital predstavlja kapitalni stok tj. sredstva za proizvodnju (vrednost angaovana za
proizvodnju drugih vrednosti).
2. U raunovodstvenom smislu kapital predstavlja vrednost neto imovine (razlika izmeu aktive i obaveza).
3. U pravnom smislu kapital je predstavljen nominalnom vrednou emitovanih akcija ili udela, to ga ini osnovom
prava upravljanja.
Pojam "kapital" je bitan za razlikovanje pojmova struktura finansiranja i struktura kapitala. Strukturu kapitala ine
dugoroni krediti i sredstva po osnovu emisije i prodaje dugoronih HOV (dunikih i vlasnikih). U strukturi finansiranja
se nalaze sve pozicije duga bez obzira na to da li su one kratkoronog ili dugoronog karaktera i HOV.
Postoje tri osnovna izvora finansiranja:
1. Po osnovu ulaganja (uplaeni kapital) Uplaeni kapital predstavlja sopstveni izvor finansiranja. Kao sinonim za
njega se esto koristi kovanica "osnivaka glavnica". U pitanju su sredstva koja su uplatili osnivai preduzea.
Uplaeni kapital predstavljaju gotovina i drugi negotovinski oblici ulaganja (npr. patenti), kao i monetarno vrednovana
injenja odreenih usluga. Bez obzira na oblik ulaganja, osnovu za uee u vlasnitvu predstavlja monetarno izraen
doprinos svakog osnivaa. Osnivaka glavnica je potroena na nabavku odreene aktive, tako da su vlasnika prava na
taj kapital razdeljena na odreeni broj akcija (akcionarsko preduzee) ili udela (ortako drutvo) srazmerno veliini
ulaganja. Pored osnivake glavnice, kod akcionarskog preduzea postoji i "naknadno uplaeni kapital". To su sredstva
koja predstavljaju razliku izmeu nominalne vrednosti emitovanih HOV i trine vrednosti po kojoj su prodate.
2. Po osnovu pozajmljivanja (krediti) Kredit je ugovor izmeu kreditora i debitora (dunika) kojim je preciziran
nominalni iznos duga (glavnica), visina i karakter kamate, dospee i plan otplate anuiteta (glavnica + kamata). Sredstva
dobijena na kredit nisu pod poslovnim rizikom, ve predstavljaju obavezu vraanja. Posledino, u bilansu stanja ova
sredstva ne predstavljaju kapital preduzea ve obaveze. Obaveze preduzea po osnovu kredita su ograniene
vrednou njegove imovine, tako da ukoliko ne otplati te obaveze preduzee ide u likvidaciju. Likvidacija je nain
naplate poverilaca.
3. Po osnovu stvaranja (rezultat tj. stvorena sredstva) Akumulaciju (zadrani profit) predstavljaju sredstva stvorena
iz poslovanja koja nisu isplaena vlasnicima kroz sistem raspodele. Precizno, akumulacija nije gotovina, ve prirast
aktive koji je posledica profitabilnog poslovanja.

Glavni izvor finansiranja preduzea su sopstvena sredstva (uplaeni kapital, naknadno uplaeni kapital i neraspodeljana
dobit). Preduzea sa normalnim finansijskim zdravljem pokrivaju iz internih izvora od 1/2 do 2/3 potreba za sredstvima.
Razlika izmeu ukupnih finansijskih potreba i sopstvenih sredstava predstavlja kapitalni deficit. Kapitalni deficit se pokriva iz
eksternih izvora finansiranja. Iz eksternih izvora gotovina ulazi u preduzee pozajmljivanjem i/ili prodajom HOV.
Pozajmljivanje obuhvata razne oblike kredita. HOV se javljaju u obliku dunikih HOV i vlasnikih HOV. Sredstva dobijena
emisijom o prodajom dunikih HOV (npr. obveznice) nisu pod poslovnim rizikom te imaju obavezu vraanja. Sredstva
dobijena emisijom i prodajom vlasnikih HOV (npr. obine akcije) sa pod poslovnim rizikom, te nemaju obavezu vraanja.
Emisija i prodaja obinih akcija dovodi do uveanja sopstvenog kapitala. Prioritetna akcija je hibridna HOV koja ima osobine
i dunikih i vlasnikih HOV. Prioritetne akcije, slino kao i krediti, nose fiksirane dividende, ali je isplata dividendi, slino
kao i kod obinih akcija, u diskreciji upravnog odbora. Pravni i poreski tretman prioritetnih akcija je takav da se one u bilansu
stanja preduzea predstavljaju na poziciji akcijski kapital. Dividende po osnovu prioritetnih akcija se isplauju posle
oporezivanja profita. Poto se kamata po osnovu kredita tretira kao troak poslovanja, prioritetne akcije predstavljaju skuplji
izvor finansiranja od duga.
U zemljama sa razvijenim finansijskim tritima, pored osnovnih HOV, pojavljuju se i izvedene HOV koje nekada
predstavljaju znaajan izvor finansiranja. Najpoznatije izvedene HOV su opcije na akcije. Opcija je, zapravo, garancija koja
vlasniku daje pravo otkupa akcije do definisanog datuma ili na taj dan, i po unapred definisanoj ceni. Akcionarska preduzea
emituju izvedene HOV kako bi smanjila rizike izazvane inflacijom, fluktuacijom kamatnih stopa i deviznim kursom.
Pored osnovnih izvora finansiranja postoje i dopunski izvori. U dopunske izvore finansiranja spadaju finansiranje lizingom i
tzv. "spontano finansiranje". Spontano finansiranje se odnosi na razne oblike finansiranja od strane partnera preduzea, kao
to su finansiranje od strane dobavljaa (odlaganje plaanja faktura), kupaca (primanje avansa), zaposlenih (odlaganje isplate
plata) i drave (neplaanje poreza).
U finansijskoj strategiji uvek se predvia ciljna struktura finansiranja (odnos duga i sopstvenog kapitala), ali se ona menja
pod uticajem poslovnih okolnosti. Ciljna struktura finansiranja se teko ostvaruje, ali je zadatak upravljanja finansijama da
preduzee uvek bude blizu ciljne strukture. Zbog raznih vrsta imperfektnosti, kratkorona odstupanja stvarne od ciljne
strukture finansiranja su redovna pojava. Bez obzira na fazu privrednog ciklusa, preduzee mora da ima uravnoteen odnos
izmeu kredita i sopstvenog kapitala. Ukoliko doe do nekontrolisanog rasta duga, zakonito dolazi i do rasta sopstvenog
kapitala kroz rast zadranog profita i/ili emisije novih akcija. Zadrani profit predstavlja, zapravo, dopuniski kapital
reinvestiran od strane postojeih akcionara. Slino je i sa amortizacijom koja ima tretman reinvestiranja.

Preduzee, obino, ide na emisiju novog kola akcija u periodu posle znaajnijeg rasta cene akcija. Racionalno objanjenje
ove pojave je da rast cene akcija signalizira na rast investicionih mogunosti ije finansiranje zahteva dodatnu emisiju.
Meutim, ovo racionalno objanjenje ne objanjava sve praktine injenice. Potpuno je jasno zato preduzea prikupljaju
dodatna sredstva emisijom novih akcija, ali nije jasno zato taj potez nije praen odgovarajuim rastom kredita. Naime,
preduzee bi moralo da bude spremno na rast kredita poto rast cena akcija utie na rast vrednosti preduzea tj. rast njegove
kreditne sposobnosti. Meutim, praksa pokazuje da akcijski kapital moe biti jeftiniji izvor finansiranja ak i u periodu
rasta cene akcije.

Korienje kredita za popunjavanje gotovinskog deficita zavisi i od stepena postojee zaduenosti. Stepen zaduenosti se
meri na razliite naine. Npr. stepen zaduenosti se moe meriti:
odnosom svih obaveza (kratkoronih i dugoronih) i ukupne aktive (ukupne obaveze / ukupna aktiva) ovo ukoliko se
pod dugom podrazumevaju sve obaveze.
odnosom izmeu dugoronih obaveza i zbira dugoronih obaveza i sopstvenog kapitala (dugorone obaveze /
dugorone obaveze + sopstveni kapital).

Inflacija utie na rast stepena zaduenosti. Ako u privredi postoje inflatorne tendencije, finansijski menader nastoji da povea
stepen zaduenosti kako bi "uivao" u efektima dunike dobiti kada je kamatna stopa fiksna. U vezi sa ovim (stepenom
zaduenosti) postavlja se pitanje: "Da li postoji optimalan stepen zaduenosti?". Odgovor je: "Ne postoji!". Na stepen
zaduenosti utie vei broj faktora, a jedan od najznaajnijih faktora je profitabilnost ulaganja.

Optimalna brzina kretanja.

Problem pronalaenja optimalnog stepena zaduenosti je slian problemu odreivanja optimalne brzine kretanja. Vea je
verovatnoa da e se nesrea dogoditi pri brzini od 100 km/h nego pri 50 km/h, pri istim ostalim uslovima. Meutim, to ne
znai da je maksimalna dozvoljena brzina 50 km/h. Pored rizika, vea brzina je povezana i sa odreenim prednostima.

Veza izmeu prikupljanja sredstava (finansiranja) i alokacije sredstava (investiranja). Postoji veza izmeu finansiranja i
investiranja. Kako se pozicije aktive ne nabavljaju odjednom ve postepeno, koristan je uvid u ukupna sredstva koja su
potroena na nabavku razliitih pozicija aktive. Na finansijskoj strani bilansa stanja ta sredstva predstavljaju tzv. " kumulantu
potrebnog kapitala". Do potrebnog kapitala za finansiranje investicija moe se doi korienjem dugoronih i kratkoronih
izvora. Kratkoroni izvori se koriste samo izuzetno, i to kada iz dugoronih izvora ne mogu da se obezbede sva potrebna
sredstva. Ako se iz dugoronih izvora moe dobiti vie sredstava nego to je potrebno za finansiranje kapitalnih investicija,
viak sredstava se koristi za obrtna sredstva. Po pravilu, iz dugoronih izvora se finansiraju investicije (kapitalne) i pripadajui
deo obrtnih sredstava. Poreenjem izvora sredstava iz dugoronih izvora sa kumulantom potrebnog kapitala utvruje se da li
je preduzee u kratkom roku neto kreditor ili neto debitor. Teko je eksplicitno rei koji je optimalan nivo sredstava iz
dugoronih izvora za zadatu kumulantu potrebnog kapitala. Praksa je afirmisala dva pristupa:
1. Prvi pristup finansiranje dugorone aktive se vri iz dugoronih izvora (dugoroni krediti i sopstveni kaptal), a
finansiranje kratkorone aktive se vri iz kratkoronih izvora (kratkoroni krediti, kratkorone HOV...).
2. Drugi pristup bazira se na permanentnom investiranju u neto obrtni fond koristei dugorone izvore
finansiranja.