Tibor @IVKOVI]

Istorijski Institut

SINOVI ZAVIDINI

APSTRAKT: Analizom podataka zabele`enih kod Stefana Prvoven~anog, Anonimnog

notara kraqa Bele, Letopisa Popa Dukqanina i vizantijskih pisaca Jovana Kinama i
Nikite Honijata, razmatra se pitawe da li je Nemawin otac, Zavida, bio veliki `upan kao i
hronologija wegove veliko`upanske vlasti. Tako|e se razmatra kada su Nemawa i wegova
bra}a dobila na upravu svoj deo ota~astva.

KQU^NE RE^I: Zavida, Stefan Nemawa, Vizantija, Ugarska, Dukqa.

Srpski sredwovekovni izvori gotovo da ne pru`aju vesti o poreklu

utemeqiva~a dinastije Nemawi}a, Stefanu Nemawi.1 Prvo, nije poznato
kada se i pod kojim okolnostima otac Nemawin povukao u Zetu i da li je on
prethodno bio veliki `upan Srbije. Drugo, jo{ uvek nije utvr|eno kada se i
pod kojim uslovima otac Nemawin vratio u Srbiju iz izgnanstva i dobio na
upravu deo zemqe koji mu je po pravu pripadao, odnosno da li je tada bio
veliki `upan. Tre}e, nejasno je kada su i pod kojim uslovima Nemawa i
wegova starija bra}a dobila na upravu zemqe u Srbiji koje su ~inile
ba{tinu wihovog oca. ^etvrto, sam dolazak na vlast Stefana Nemawe,
uprkos ubedqivom dokazivawu da se to desilo 1166. godine, ostao je

1
Osnovni izvori u kojima se nalaze podaci o Nemawi, wegovom ocu i vladavini su: @itije
Simeona Nemawe od Stevana Prvoven~anoga, V. ]orovi}, Svetosavski zbornik 2, Beograd
1939, 1 76 (kriti~ko izdawe). Najnovije izdawe, citirano u ovom radu, @itije svetog
Simeona, Stefan Prvoven~ani, Sabrana dela, prir. i prev. Q. Juhas-Georgievska, Beograd
1999, 18 (= @itije svetog Simeona); A. V. Solovjev, Hilandarska poveqa velikog `upana
Stefana (Prvoven~anog) iz godine 1200 1202, Prilozi za KJIF 5 (1925) 66 71 ( = Solovjev,
Hilandarska poveqa); A. V. Solovjev, Odabrani spomenici srpskog prava (od XII do kraja XV
veka), Beograd 1926, 11 14 ( = Solovjev, Odabrani spomenici); V. ]orovi}, Spisi sv. Save,
Beograd Sremski Karlovci 1928, 151 175; @itije svetog Simeona, Sveti Sava, Sabrana
dela, prir. i prev. T. Jovanovi}, Beograd 1998, 147 191 ( = Sava, @itije svetog Simeona); A.
Deroko, Crkva sv. Apostola Petra u Bijelom Poqu, GSUD 7/8 (1930) 145. Nisu bez zna~aja i
vesti vizantijskih pisaca, retora i pesnika koji su obra|eni u Vizantijskim izvorima za
istoriju naroda Jugoslavije IV, ured. G. Ostrogorski F. Bari{i}, Beograd 1971, 173 252 ( =
VINJ IV); Nicetae Choniatae Historia, rec. I. Bekker, Bonnae 1835, 206.13 207.23. Sliku o
Nemawinoj vladavini upotpuwuju i neki latinski izvori; npr. Ansbert, Historia de expeditione
Friderici imperatoris, ed. A. Chroust, MGH Scriptores rerum Germanicarum, n. s. Bd. 5, Berlin 1929, 30;
Historia peregrinorum, ed. A. Chroust, MGH Scriptore rerum Germanicarum, n.s. Bd. 5, Berlin 1929, 134
135.
nerazja{wen, posebno u odnosu na wegovog starijeg brata Tihomira.2 Ono {to
je u dosada{wim istra`ivawima pouzdano utvr|eno jeste godina Nemawinog
ro|ewa 1113, kao i ime Nemawinog oca Zavida.3
Po~etkom pro{log veka u srpskoj istoriografiji dosta pa`we
posve}eno je pitawu da li je Nemawin otac bio vladar. Q. Kova~evi} je
smatrao da on to nikada nije bio, dok je D. Anastasijevi} zastupao mi{qewe
da je otac Nemawin bio vladar.4 Mi{qewe Q. Kova~evi}a je u srpskoj
istoriografiji preovladalo, budu}i da se u potowima raspravama o Nemawi
uglavnom re{avalo pitawe hronologije wegovog `ivota na osnovu podataka
zabele`enih kod Sv. Save, tako da je u posledwim radovima posve}enim
pitawu da li je Nemawin otac bio vladar, Kova~evi}ev zakqu~ak i daqe
zadr`an kao prihvatqiv.5
Nemawin sin i naslednik, Stefan Nemawi}, prvo veliki `upan, a
potom i kraq, u svome @itiju sv. Simeona, prvi je pru`io istorijske
podatke o Nemawinom poreklu i ranoj mladosti. Proveravati wegove navode
nekim drugim pouzdanim izvorom gotovo je nemogu}e jer su na raspolagawu
uglavnom pozniji rodoslovi i letopisi, u kojima se narodno predawe
preplelo sa istorijskim li~nostima, a hronologija, o~igledno, uspostavqena
naknadno ili sa dosta gre{aka pri prepisivawu. Ipak, na osnovu onoga {to o
Nemawinoj najranijoj mladosti i doga|ajima koji su prethodili wegovom
ro|ewu pi{e Stefan Prvoven~ani, izgleda da ipak mo`e da se do|e do
prili~no pouzdanog odgovora na pitawe da li je Nemawin otac bio vladar.

2
Ovo posledwe pitawe u ovom radu ne}e biti razmatrano.
3
Osnovna literatura koja se ti~e porekla Nemawinog oca, kao i hronologija doga|aja iz
Nemawinog `ivota, I. Pavlovi}, Hronolo{ke bele{ke Sv. Save o Stefanu Nemawi,
Glasnik SUD 47 (1879) 302; P. Sre}kovi}, Stawe i odnosi srpskih arhontija prema Ugriji i
prema Vizantiji u polovini XII veka, Glasnik SUD 54 (1882) 182 184; Q. Kova~evi},
Nekolika pitawa o Stefanu Nemawi, Glas SKA 58 (1900) 1 106 ( = Kova~evi}, Nekolika
pitawa); Q. Jovanovi}, Prilo{ci hronologiji `ivota Stevana Nemawe i svetoga Save, Glas
SKA 64 (1901) 75 107; D. Anastasijevi}, Otac Nemawin, Beograd 1914 ( = Anastasijevi},
Otac Nemawin,); P. Popovi}, O hronologiji u delima sv. Save, Glas SKA 112 (1924) 19 87;
Q. Stojanovi}, O godinama u Savinom @itiju Stevana Nemawe, Prilozi za KJIF 5 (1925) 90
91; St. Stanojevi}, O Nemawinom ocu, Starinar 5 (1930) 3 6; St. Stanojevi}, Nemawa,
GN^ 42 (1933) 93 132; V. ]orovi}, Pitawe o hronologiji u delima svetog Save, GN^ 49
(1940) 1 69 ( = ]orovi}, Pitawe o hronologiji,); K. Jire~ek, Istorija Srba I, Beograd 1952,
147 150; \. Sp. Radoji~i}, Zavida otac humskog kneza Miroslava, JF 23 (1958) 255 261; R.
Novakovi}, Kad se rodio i kad je po~eo da vlada Stevan Nemawa, IG 3 4 (1958) 165 192;
Istorija srpskog naroda I, ured. S. ]irkovi}, Beograd 1981, 197 211, 252 272 (J. Kali}), ( =
ISN I,); J. Leny, Stefan Zavida als Sohn von Uro I. und Vater von Stefan Nemanja, Sdostforschungen
48 (1989) 37 49; S. Pirivatri}, Prilog hronologiji po~etka Nemawine vlasti, ZRVI 29/30
(1991) 125 135; J. Kali}, Evropa i Srbi u XII veku, Glas SANU 384 (1998) 95 108; S.
]irkovi}, Preci Nemawini i wihova postojbina, Stefan Nemawa Sveti Simeon
Miroto~ivi, istorija i predawe, ured. J. Kali}, Beograd 2000, 21 29 ( = ]irkovi}, Preci).
4
Kova~evi}, Nekolika pitawa, 19 22; Anastasijevi}, Otac Nemawin, 5 8. Kova~evi}eva
rasprava iako {tampana tek 1900. godine bila je ve} 1888. godine ~itana u Akademiji kao
pristupna beseda.
5
ISN I, 208 (J. Kali}); ]irkovi}, Preci, 22.

2
 Naime, obja{wavaju}i kako je Nemawin otac, |avolskom zavi{}u
(zavisti divole), bio izgnan iz zemqe od svoje bra}e, pa se iz tog razloga
sklonio od wihove bune u mesto svoga ro|ewa zvano Dioklitija,6 Stefan
Prvoven~ani o~igledno aludira na to da je Nemawin otac bio vladar.
Stefan Prvoven~ani napomiwe kako wega samog tada nije bilo (tj. jo{ uvek
nije bio ro|en) i da je slu{ao kako je bio veliki mete` u ovom kraju srpske
zemqe (tj. Ra{koj) i Dioklitiji, Dalmaciji i Travuniji, i da je Nemawin
otac |avolskom zavi{}u bio izgnan iz zemqe od svoje bra}e.7 Kako su u toj
zemqi bili latinski jereji tako je i Nemawa kr{ten po latinskom obredu.
A kada se wegov otac vratio u stolno mesto (vyzvrayou je se wt(y)cou go na
stolno mhsto), opet se udostoji da drugo kr{tewe primi...u hramu svetih i
sveslavnih i vrhovnih apostola Petra i Pavla.8
Zanimqivo je da je onaj deo izlagawa Stefana Prvoven~anog koji se
ti~e Zavidinog izgnanstva i boravka u Ribnici u istoriografiji ocewen kao
nejasan, kako je S. ]irkovi} nedavno ukazao, ne mo`e se, naime, biti izgnan
iz zemqe i opet biti u zemqi.9 Ova nedoumica nastaje ukoliko se iskaz
Prvoven~anog o mete`u u Ra{koj, Dioklitiji, Travuniji i Dalmaciji, shvati
da se odigrava u jednoj dr`avi. Ali, na osnovu Letopisa Popa Dukqanina ove
teritorije su tada u politi~kom smislu veoma precizno raspore|ene. U
Diokleji (Dukqi) i Dalmaciji (Primorje, izme|u Kotora i Ulciwa) vlada
Bodinov sin \or|e, dok su u Travuniji najverovatnije sinovi kneza
Branislava (Dragihna i Dragilo).10 Svakako, u vreme kada Stefan
Prvoven~ani pi{e sve ove zemqe bile su pod wegovom krunom, pod imenom
Srpske zemqe, otuda on i ne nalazi za shodno da poja{wava da je u vreme
Zavidinog bekstva politi~ka geografija bila druga~ija. Mete` koji je
pomenut morao bi najpre da se odnosi na prilike u Dukqi posle smrti kraqa
Vladimira (1111) i sukobe u Ra{koj posle smrti Vukanove (1112).

6
@itije svetog Simeona, 18. Mo`da je Stefan Prvoven~ani u izrazu zavisti divole
sakrio i ime Nemawinog oca, `ele}i da ka`e kako je Zavida zavi{}u bio izgnan iz zemqe.
Mo`da je ovo samo slu~ajnost koju opa`amo znaju}i da je ime Nemawinog oca zaista bilo
Zavida, ali bi trebalo obratiti pa`wu i na ~iwenicu da isti pisac (Stefan Prvoven~ani)
govore}i kako su docnije bra}a `elela da Nemawi oduzmu wegov deo zemqe ili o kasnijim
doga|ajima kada su ga utamni~ila, izbegava da upotrebi re~ zavist ve} bira druge sli~ne
izraze: opet bra}a wegova, podsticawem |avoqim i zlom revno{}u i qutim gnevom obuzeti,
do|o{e da o`aloste Svetog, govore}i... (navajdenimy divolmy, i revnost zlo, i gnhvomy
romy); upor. @itije svetoga Simeona, 20, 24. Sama re~ zavist (zavisty) i li~no ime Zavida u
gr~kom jeziku imaju isto zna~ewe:
; upor. Lexicon linguae Slovenicae veteris dialecti, ed. F.
Miklosich, Vindobonae 1850, 46 (= Lexicon).
7
Va`no je napomenuti da wzemystvovani zna~i biti izgnan a ne li{en zemqe kao {to je
dato u prevodu, @itije svetog Simeona, 19. Upor. Lexicon, 97. Tako|e, ta~an prevod, ]irkovi},
Preci, 25.
8
@itije svetog Simeona, 18 20.
9
]irkovi}, Preci, 25.
10
Ljetopis Popa Dukjanina, ured. V. Moin, Zagreb 1950, 99 ( = Ljetopis), saop{tava da su se sinovi i
bra}a kneza Branislava, vrlo brzo po Bodinovoj smrti (februar/mart 1099), vratili po
carevom nare|ewu (Aleskije I Komnin 1081 1118) iz Carigrada u Dra~, a odatle oti{li u
Dukqu.

3
 Podatak o buni (kramoly) bra}e protiv Nemawinog oca ukazuje na to da
je on ipak bio vladar, veliki `upan, jer ovakva formulacija ne mo`e da se
primeni u obrnutom slu~aju da se veliki `upan (npr. najstariji brat)
pobunio protiv nekog drugog `upana ili udeonog vladara jer u tom slu~aju
bi samo izraz izgnan (wzemlystvovany) bio dovoqan. [to je jo{ va`nije izraz
buna upotrebqen je u jednini ( kramoli, gen. jednine), a odnosi se na Zavidinu
bra}u, ~ime se jo{ vi{e poja~ava utisak da je re~ o pobuni vi{e lica
(vladao~eve bra}e) protiv vrhovnog vladara.
Drugi bitan podatak koji Prvoven~ani saop{tava jeste da je Zavida
izbegao u mesto svoga ro|ewa, Dioklitiju, gde mu se u Ribnici rodio sin
Nemawa.11 Na osnovu ovog podatka uo~eno je u istoriografiji i zetsko
poreklo dinastije Nemawi}a, pa se postavqalo pitawe u kom odnosu su
dukqanska i ra{ka dinastija u okviru porodi~nih veza i kakvih `enskih
ili mu{kih. Me|utim, odgovor na ovo pitawe najpre bi trebalo potra`iti u
Letopisu Popa Dukqanina, koji jasno pi{e da je Bodin (oko 1082/1083)
postavio na vlast u Ra{koj dvojicu `upana sa svoga dvora, Vukana i Marka.12
Potomci ove dvojice bi}e i naslednici ra{kog prestola. Ukoliko je Zavida
sin Vukanov, onda se samo mo`e dopuniti pisawe Popa Dukqanina
zakqu~kom da je Zavida ro|en pre 1082/1083. godine, a da onaj sporazum o
vazalnim odnosima izme|u Bodina sa jedne i Vukana i Marka sa druge strane,
ne sadr`i samo praznu formulu u onom delu gde se ka`e kako }e i wihovi
sinovi biti verni vazali sinovima Bodinovim.13
Po{to je izlo`io kako je Nemawa ponovo kr{ten Stefan
Prvoven~ani daqe nastavqa da navodi doga|aje u relativnoj hronologiji.

11
@itije svetog Simeona, 18.
12
Vrednost istorijskih podataka Letopisa Popa Dukqanina pove}ava se postepeno od
doga|aja iz sredine XI veka, dok za podatke o doga|ajima iz prve polovine XII veka, budu}i da
su pisani od savremenika, mo`e da se ka`e da su veoma pouzdani. Jo{ je F. [i{i}, Letopis
Popa Dukqanina, Beograd Zagreb 1928, 179 ( = [i{i}, Letopis) nedvosmisleno zakqu~io
da je Letopis Popa Dukqanina za XI i XII vek, a od ~asti ve} i za drugu polovinu X veka, u s u
{ t i n i d o b a r i s t o r i s k i i z v o r, i to ne samo za nutarwi `ivot dukqansko-srpske
dr`ave, nego donekle i na wene politi~ke doga|aje, kojima se Letopis ponajvi{e bavi. K.
Jire~ek, Istorija Srba I, Beograd 1952, 140, ukratko prenosi sadr`aj zavr{nih poglavqa
Letopisa Popa Dukqanina, ali ne ulazi u ocenu istorijske vrednosti podataka,
zadr`avaju}i u su{tini oprezan stav. Ipak, u prate}oj napomeni (101), Jire~ek pru`a i
hronologiju dukqanskih vladara. Istorija Crne Gore, Titograd 1967, 399 402 (J.
Kova~evi}) gotovo bez ikakve rezerve prihvata podatke iz Letopisa Popa Dukqanina o
doga|ajima iz prve polovine XII veka. V. ]orovi}, Primedbe o Dukqaninovoj Hronici,
Scripta minora (neobjavqeni rukopisi), prir. B. Marinkovi}, Vaqevo 1998 (= ]orovi},
Primedbe), 77, tako|e se pozitivno izrazio o posledwim poglavqima Letopisa, pri~awe
ima toliko pojedinosti i povezanosti, i toliko konkretnog, da je pisac tih partija morao
biti ~ovek koji je o doga|ajima imao ili dobio saop{tewa od lica wima bliskih, ukoliko ih
i sam nije znao. S druge strane ISN I, 180 - 211, uglavnom izbegava upotrebu ovog izvora,
odnosno, upotrebqava ga samo ukoliko postoji odgovaraju}i vizantijski ili latinski izvor
koji je sa podacima Letopisa Popa Dukqanina saglasan. U delima sintetskog tipa ovakav
pristup je razumqiv i ~ak potreban.
13
Ljetopis, 96 97.

4
Kada je uzrastao do do wt(y)roqn primio je deo svog ota~astva: Toplicu,
Ibar Rasinu i Reke.14 Docnije, kada je vizantijski car Manojlo Komnin (1143
1180) upoznao Nemawu, Prvoven~ani koristi izraz juno{a (divly se
moudrosti noe).15 Gradacija upotrebqenih izraza pru`a relativnu starosnu
dob Nemawinu, pa bi tako drugo kr{tewe Nemawa primio do uzrasta od 14.
godina, stekao deo ota~astva od 15 22. godine, a Manojla upoznao u uzrastu od
23 44. godine. Ovakvo shvatawe `ivotnog doba ostalo je zabele`eno u
sredwovekovnim izvorima.16
Podatak da se Nemawin otac vratio u stolno mesto, najverovatnije bi
trebalo razumeti kao da se vratio na vlast, iako je mogu}e da se on, mo`da,
samo pomirio sa svojom bra}om i vratio u Ra{ku. Ipak, Prvoven~ani koristi
predlog na, a ne u stolno mesto, {to dodatno ide u korist teze da se Zavida
vratio na presto, odnosno na vlast. Da je Prvoven~ani napisao da se Zavida
vratio u stolno mesto, moglo bi se sasvim opravdano pomi{qati da se on
samo pomirio sa bra}om, a ne da je ponovo preuzeo presto. Ovako, izrazom na
stolno mesto, Prvoven~ani je pru`io dva odgovora Zavida se vratio u
prestonicu i preuzeo vlast. Kao ~lan vladarske porodice mogao je Zavida od
episkopa da zatra`i drugo kr{tewe za svoga sina u crkvi sv. Petra u Rasu i u
slu~aju da nije bio vladar, tako da Nemawino drugo kr{tewe samo po sebi
nije dovoqna potvrda da je wegov otac u tom trenutku bio vladar. Ukoliko
iskaz Prvoven~anog o polo`aju Zavide kada se vratio iz izgnanstva nije
dovoqno jasan, mogu}e ga je proveriti pore|ewem sa nekim drugim podacima
koji su u istoriografiji izdr`ali kriti~ki sud. Re~ je pre svega o posedima
Nemawe i wegove bra}e, odnosno zadu`binama koje su oni podizali na svojim
teritorijama.
Nedavno je S. ]irkovi} ukazao na teritorije koje se mogu smatrati
ba{tinom Nemawinog oca, a koje su docnije bile me|u naslednicima
razdeqene.17 Nemawina bra}a podigla su, svakako posle 1172. godine, a pre

14
@itije svetog Simeona, 20. Za ubikaciju `upe Reke, videti, M. Blagojevi}, @upa Reke i
Dendra Jovana Kinama, ZRVI 35 (1996) 197 212, koji `upu Reke identifikuje kao posebnu
`upu koju pomiwe Sv. Sava u @itiju Simeonovom (Sava, @itije svetog Simeona, 148)
nabrajaju}i oblasti koje je Nemawa osvojio od Vizantije.
15
@itije svetog Simeona, 20.
16
\. Sp. Radoji~i}, O sedymxy vyzrasty qlovhka, Na{ jezik, god. VII, br. 2 3 (1940), 67 68. U
pitawu je rukopis iz dvadesetih godina XV veka. Uzrasti ~ovekovi podeqeni su na slede}i
na~in: mladenac, od ro|ewa do ~etvrte godine, dete, od pet do 14, deti{t, od 15 do 22, juno{a,
od 23 do 44, mu` od 45 do 56, star od 57 do 66, mator, od 67 do kraja `ivota; upor. ]orovi},
Pitawe o hronologiji, 5, nap. 2. Tako|e, u @itiju sv. Save stoji podatak da je on sa 15 godina
dobio na upravu zemqu, a da je sa 17 godina bio stasao za `eidbu; upor. Teodosije, @itije
Svetog Save, pre. L. Mirkovi}, red. D. Bogdanovi}, Beograd 1990, 6, 8. Kod Domentijana nije
zabele`en Savin (Rastkov) uzrast kada je primio na upravu deo zemqe, ve} samo onaj kada je
imao 17 godina; upor. Domentijan, @ivoti sv. Save i sv. Simeona, preveo L. Mirkovi},
Beograd 1938, 29 30. O uzrastima ~ovekovog `ivota u sredwem veku, videti i, \.
Trifunovi}, Azbu~nik srpskih sredwovekovnih kwi`evnih pojmova, Beograd 1974, 332 333.
17
]irkovi}, Preci, 26 27. Sli~an postupak u tragawu za granicama Srbije Nemawinog
doba, primenio je svojevremno i Stojan Novakovi}; upor. St. Novakovi}, Zemqi{te radwe
Nemawine, GN^ 1 (1877) 178 182 ( = Novakovi}, Zemqi{te radwe Nemawine). O

5
1195. godine, nekoliko zadu`bina u svojim oblastima. Stracimir je kod Graca
na Zapadnoj Moravi (kod dan. ^a~ka) podigao crkvu Sv. Bogorodice,18
Miroslav u Belom Poqu crkvu Sv. Petra,19 dok je Nemawa, pre nego {to je
postao veliki `upan, sazidao crkve u Toplici, Sv. Nikole i Bogorodice, obe
u blizini Kur{umlije.20 Prvoslav, sin najstarijeg Nemawinog brata
Tihomira, podigao je svoju zadu`binu, crkvu Sv. \or|a u Budimqi, u ju`nijem
delu Polimqa, tako|e na svojoj o~evini.21
Teritorijalno posmatrano u pitawu su Polimqe, sliv Zapadne Morave
i isto~ne grani~ne oblasti Ra{ke prema Vizantiji. Geografija ovog
prostora, koja je razu|ena, razdvojena je sredi{wom obla{}u Ra{kom. Kada
bismo i wu pridru`ili pomenutim teritorijama, dobili bismo zaokru`enu
sliku Srbije (Ra{ke) iz prve polovine XII veka. Drugim re~ima, ukoliko
Nemawa i wegova bra}a vladaju pomenutim oblastima, {ta preostaje samom
velikom `upanu? O~igledno je to u`a oblast same Ra{ke gde }e kasnije
Nemawa, kao veliki `upan, podi}i \ur|eve Stupove i Studenicu. Ako
sinovi dobijaju ove oblasti na upravu za vreme o~evog `ivota, onda je vi{e
nego jasno da im je otac vladar. Jer ukoliko je neko drugi veliki `upan, onda
wegovim potomcima gotovo ni{ta ne preostaje kao ota~astvo. Drugim
re~ima sinovi velikog `upana Uro{a I: Uro{ II Primislav, Belo{ i Desa
ne bi raspolagali nikakvim teritorijama za vreme vladavine wihovog oca u
Ra{koj. Prsten zemaqa oko centralne oblasti Ra{ke sa sedi{tem u blizini
Rasa i crkve Sv. Petra, nepobitan je dokaz da tu sredi{wu oblast dr`i otac
Tihomira, Miroslava, Stracimira i Nemawe.

ba{tinskim posedima Nemawinih predaka, videti i, S. ]irkovi}, Hilandarski metoh u

Zeti, Hilandarski zbornik 10 (1998) 145 - 151; M. Blagojevi}, Srpske udeone kne`evine,
ZRVI 36 (1997) 58 ( = Blagojevi}, Kne`evine); Idem, O Zemqi{tu radwe Nemawine,
Stefan Nemawa Sveti Simeona, istorija i predawe, ured. J. Kali}, Beograd 2000, 65 75.
18
M. ^anak Medi} \. Bo{kovi}, Arhitektura Nemawinog doba, I II, Beograd 1986, 1989,
I, 149, 155 156 ( = Arhitektura). Poznat je i ne tako davno prona|en pe~a Stefana
Stracimira (

  
    ) koji je, sude}i po rupi na sredini, bio
prika~en na neku nepoznatu povequ. Na reversu je prikazan sveti Stefan Prvomu~nik,
upravo kao i na poznatim pe~atima Stefana Nemawe; upor. D. Popovi} Gaj, Pe~at Stefana
Stracimira, Numizmati~ar 6 (1983) 131 133. Zanimqivo je da na ovom pe~atu nije navedena
Stracimirova titula.
19
Arhitektura II, 47 48.
20
O hronologiji podizawa manastira u Toplici, videti, J. Ne{kovi}, \ur|evi Stupovi u
starom Rasu, Kraqevo 1984, 7, nap. 26, gde je izneta pretpostavka da je do izgradwe do{lo
izme|u 1158. i 1162. godine. Arhitektura I, 15, 39, zidawe ove dve crkve stavqa izme|u 1158. i
1162 1168. godine. Ovom razdobqu Nemawine vlasti trebalo bi da bude pripisan i pe~at sa
natpisom: 

    
   ; upor. J. Petrovi}, Pe~at Stefana
Nemawe, Numizmati~ar 2 (1935) 27 28, jer se Nemawa ovde javqa samo sa titulom `upana, za
razliku od drugog pe~ata: 

  
 
     ; upor. D. Gaj
Popovi}, Pe~at Stefana Nemawe, Numizmati~ar 2 (1979) 119 122, koji bi trebalo
pripisati vremenu Nemawine veliko`upanske vlasti, upravo kao i pe~at sa istim natpisom
iz zbirke Ermitra`a; upor. N. Lihaev, Sceau de Stefan Nemanja, Byzantion XI (1936) 461.
21
Arhitektura II, 87 88. Na natpisu je ime velikog `upana o{te}eno, ali je nesumwivo u
pitawu Tihomir; upor. Stari srpski zapisi i natpisi I, ured. Q. Stojanovi}, Beograd 1902, N
10.

6
 Drugi pravac zakqu~ivawa mogao bi da ima ishodi{nu ta~ku u
pretpostavci da su Miroslav, Stracimir i Nemawa dobili svoje oblasti tek
kada je wihov najstariji brat Tihomir postao veliki `upan 1165. godine.22
Me|utim, ovo je nemogu}e ve} i iz samog izlagawa Stefana Prvoven~anog
koji ove zemqe posmatra kao razdeqene me|u bra}om jo{ u vreme veoma ranog
Nemawinog uzrasta. Drugu, daleko ozbiqniju prepreku za ovakvo shvatawe
podele zemqe, predstavqa ~iwenica da nijedan istorijski izvor ne pomiwe
potomke Uro{a I kao oblasne gospodare (`upane), kao {to ne postoje ni
wihove zadu`bine na prostoru Ra{ke ili neke druge srpske oblasti. Najja~i
dokaz jeste upravo postupak cara Manojla prema svrgnutom Uro{u II
Primislavu, kome je on, kada ga je zamenio sa Belo{em, dodelio posebnu
oblast veoma plodnu i podesnu za ispa{u stoke.23

Promene na ra{kom prestolu i vreme velikog mete`a u Ra{koj,

Dioklitiji, Dalmaciji i Travuniji, potvr|uje, sasvim nezavisno od Stefana
Prvoven~anog, Letopis Popa Dukqanina. Ovaj izvor, nastao sredinom XII
veka, izgleda veoma pouzdan za doga|aje iz prve polovine XII veka, budu}i da je
pisac savremenik zbivawa i neke od u~esnika mogao je i li~no poznavati.24
Na osnovu pisawa Popa Dukqanina i su~eqavawem podataka koje on pru`a sa
drugim izvorima, mo`e se unekoliko uspostaviti hronologija vladavine onih
vladara u Dukqi i Ra{koj koji su prethodili vremenu velikog mete`a.
Po~etak neda}a ozna~ila je nasilna smrt dukqanskog kraqa
Vladimira, koga su dvorani otrovali uz pomo} Bodinove udovice Jakvinte, a
na nagovor protivnika `upana Vukana.25 Kako je sada pouzdano utvr|eno da je
Bodin preminuo februara/marta 1099. godine, a poznato je da je Vladimir
kraqevao tokom 12 godina,26 onda je wegova smrt usledila verovatno krajem

22
Upor. ISN I, 208 (J. Kali}); Blagojevi}, Kne`evine, 59 60. Me|utim, jo{ je Jire~ek,
Istorija I, 148, oprezno zakqu~io da je Nemawa, kada je odrastao dobio prili~no veliku
udeonu kne`evinu, neizja{wavaju}i se kada se to ta~no dogodilo.
23
Ioannis Cinnami epitome rerum ab Ioanne et Alexio Comnenis gestarum, rec. A. Meineke, Bonnae 1836,
204.10 12; VINJ IV, 58.
24
Vidi nap. 12.
25
Ljetopis, 100. Podatak o Vukanu ukazuje nedvosmisleno na to da je on tada jo{ uvek bio
vladar u Ra{koj. ]orovi}, Pitawe o hronologiji, 16 17, prevideo je ovaj va`an podatak i
pretpostavio da je Jakvinta smela da otruje Vladimira samo u slu~aju da je Vukan ne{to
ranije preminuo. Ovaj zakqu~ak bio je iznu|en usled tada{weg mi{qewa koje je
preovladavalo u srpskoj istoriografiji da je Bodin umro 1101/1102. godine, pa je i
Vladimirova dvanaestogodi{wa vladavina ome|ena 1114. godinom. Kako je ]orovi}
prihvatio kao godinu Nemawinog ro|ewa 1113. godinu, a ona sama bila uslovqena
prethodnim izgnanstvom wegovog oca u Zetu, onda je Vukan morao da bude pokojni kada se sve
ovo de{avalo, jer samo tako je bilo mo}e objasniti veliki mete` u Ra{koj posle Vukanove
smrti.
26
Il Regno de gli Slavi hoggi corrottamente detti Schiavoni Historia di don Mavro Orbini Ravseo abbate
melitense, Pesaro 1601, 235 236 ( = Orbin) dva puta pomiwe da je Vladimir vladao 15 godina. U
pitawu je, najverovatnije gre{ka Orbinijeva koji je sa latinskog predlo{ka umesto rimskog
XII ~itao rismko XV. U latinskom rukopisu Letopisa Popa Dukqanina (Vatikanski i
Beogradski ruokpis) na oba ova mesta stoji rimsko XII.

7
1111. ili po~etkom 1112. godine. Drugi va`an podatak koji je od velike
koristi pri rekonstrukciji daqih doga|aja jeste nesporno utvr|ena
~iwenica da je Nemawa ro|en 1113. godine. U tom slu~aju smrt velikog
`upana Vukana mogla bi da pada u 1112. godinu. Tako su dakle u veoma kratkom
razdobqu sa politi~ke pozornice nestala dva sna`na vladara, pri tome
obojica vizantijski oslonci u tom delu Balkanskog poluostrva Vladimir u
Dukqi i Vukan u Ra{koj.
Pitawe nasle|a prestola u Dukqi otvorio je Bodinov sin \or|e,27
koji je uz maj~inu pomo} (Jakvinta) uspeo da preuzme vlast (1111/1112
1113/1114) iako u stalnim sukobima sa ro|acima, potomcima Bodinovog
strica Radoslava, odnosno wegovog najstarijeg sina Branislava, koji su
upori{te imali u Vizantiji u`ivaju}i i wenu vojnu pomo} preko Dra~a.28
Posle dve godine sukoba i ulaska vizantijske vojske u Skadar, bio je
prisiqen da odstupi sa vlasti i povu~e se u Ra{ku gde je tada morao da vlada
neko ko je tako|e bio antivizantijski nastrojen. Sedam godina kasnije
(1120/1121), upravo uz pomo} Ra{ana, odnosno tog vladara koji ga je i
prigrlio, \or|e je nasilno preuzeo vlast u Duqi i ovog puta je zadr`ao
znatno du`e po svoj prilici ne{to vi{e od deset godina.29
Tokom svoje druge vladavine \or|e je intervenisao u Ra{koj gde je
zatekao utamni~enog `upana Uro{a koga su sa vlasti zbacili wegovi ro|aci.
Po{to je ponovo postavio Uro{a na vlast, \or|ee se vratio u Dukqu
posvetiv{i se borbi sa Radoslavqevima, odnosno Branislavqevima,
potomcima.30
Sadr`aj Letopisa Popa Dukqanina upu}uje na zakqu~ak da je upravo
Uro{ I bio onaj veliki `upan koji je prihvatio \or|a 1113/1114. godine u
Ra{koj, jer Dukqaninov iskaz: Inveneruntque ibi Uroscium in custodia, in qua
missus a parentibus fuerat, nedvosmisleno ukazuje na to da mu je taj Uro{ bio
poznat i da ne bi trebalo da bude zato~en, ve} vladar kao {to je to ve} bio
1120/1121. godine kada je \or|e napustio Ra{ku i uz wegovu pomo} vratio
dukqanski presto. Oslobodiv{i Uro{a iz zato~eni{tva, \or|e ga je poslao
za `upana u Ra{ku (extrahentes illum, dimiserunt eum iupanum in Rassa).31
Ova epizoda u istoriografiji nije dovoqno razja{wena, iako upravo
ovaj deo Letopisa Popa Dukqanina sadr`i dva kqu~na podatka koja po svoj
prilici odjekuju u kasnijim srpskim rodoslovima i letopisima. Naime,
\or|e je u Ra{ku upao zajedno sa Dragilom, petim sinom kneza Branislava, sa
kojim se prethodno izmirio i dodelio mu `upe u Zeti na upravu. Sasvim je

27
Poznat je i pe~at \or|a, sina kraqa Bodina, iz vremena kada jo{ uvek nije bio vladar.
Pe~at je prona|en kod Borisovgrada u ju`noj Bugarskoj; upor. T. Gerasimov, Un sceau en plombe
de Georges fils du roi Bodine, Studia historico-philologica Serdicensia I, Serdicae 1938, 217 218,
Geor(gius) regis Bodini filius. Na reversu je prikazan sv. \or|e sa natpisom:  
 

28
Ljetopis, 100 101, vizantijsku vojsku je predvodio budu}i car Jovan Komnin (1118 1143)
koga Pop Dukqanin naziva Kalojan Kumano.
29
Ljetopis, 100 101.
30
Ibid. 101 102.
31
Ibid. 102.

8
opravdano pretpostaviti da su se Dragilovi posedi grani~ili sa Zavidinim,
a da je upravo u ovo vreme Zavida ponovo bio veliki `upan u Ra{koj, {to bi
zna~ilo da je Uro{a I upravo on i utamni~io.
Srpski rodoslovi i letopisi, iako pogre{no navode ime Nemawinog
oca (Tihomil) ili dede (Bela Uro{), ~uvaju uspomenu o bekstvu Bele Uro{a
u Zahumqe. Dukqanin izri~ito ka`e da su Dragilo i \or|e na{li Uro{a u
tamnici, ali nesumwivo ne u Ra{koj, jer jasno navodi da su ga srodnici
poslali u tamnicu (in custodia, in qua missus a paerintibus fuerat), a oni ga
docnije, poslali u Ra{ku za velikog `upana (dimiserunt eum iupanum in Rassa).32
O~igledno je da je Uro{ I bio zato~en, ali nije ~uvan u Ra{koj ve} na nekom
drugom mestu. Zahumqe i u Dukqaninovom izlagawu igra bitnu ulogu jer se
upravo tamo sklopnio jo{ jedan protivnik Uro{a I, Dragilov ro|eni brat
Gradihna, koji je posle osvajawa Ra{ke od strane Dragila i \or|a, spas
potra`io u bekstvu. Iz Zahumqa je on vrlo brzo oti{ao Vizantincima u
Dra~, odakle }e uz wihovu pomo} kasnije i preuzeti vlast u Dukqi.
Veoma va`an podatak o Gradihni, koji se ispred \or|a posle 1121.
godine sklonio u Ra{ku, od izuzetnog je zna~aja, jer ukazuje na to da su se u
jednom trenutku posle 1121. godine politi~ke prilike u Ra{koj iz temeqa
promenile. Mavro Orbin daje iscrpnije podatke o Gradihninoj `enidbi koji
su izgleda bili sa~uvani na Dukqaninovom predlo{ku Letopisa koji je on
koristio prilikom prevo|ewa na italijanski jezik da se Gradihna u Ra{koj
o`enio u nadi da bi, (kako sam verova{e), na taj na~in mogao da uspostavi
svoje kraqevstvo.33 Ukoliko je Gradihna verovao da }e `enidbenom vezom u
Ra{koj mo}i da povrati dukqanski presto, onda se mora pomi{qati da je
wegova `ena bila od vladarskog roda koji je u tom trenutku upravqao
Ra{kom. S druge strane on nije mogao da ra~una na takvu pomo} od Uro{a I
koji je bio \or|ev saveznik, ve} nekog drugog vladara koji je i zbacio Uro{a
I sa vlasti. Otuda bi se moralo pomi{qati na Zavidu, tj. da je mlada bila
wegova sestra ili k}er.
Stefan Prvoven~ani napomiwe da su Nemawinog oca bra}a izgnala iz
zemqe. Podatak mo`e da se tuma~i na dva na~ina: da su u pitawu ro|ena bra}a
ili da su bra}a od strica. U svakom slu~aju Nemawin otac je imao najmawe dva
brata da li ro|ena ili od strica. Bra}a od strica su bili Uro{ I i Stefan
Vukan dok o postojawu ro|ene bra}e Zavidine nema pouzdanih podataka.
Veliki `upan Vukan imao je najmawe jednu k}er i ona je bila udata za
dukqanskog kraqa Vladimira.34 Posredstvom ove porodi~ne veze Nemawa i
wegova bra}a nikako nisu mogli da budu ujaci (auunculis) posledwem

32
Ibid.
33
Orbin, 237. Ovde nije u pitawu Orbinov slobodni prevod, {to jasno pokazuje deo re~enice
koji je Orbin stavio u zagradu. Ono {to je kod Orbina u zagradi uvek je wegovo vlastito
tuma~ewe, dok je preostali deo re~enice saglasan sa postoje}im latinskim predlo{kom koji
je imao pred sobom. Otuda, podatak da je Gradihna (kod Orbina Dragihna) stupio u brak u nadi
da }e tako povratiti presto (u Dukqi), sigurno je postojao u latinskoj verziji Letopisa koju
je Orbin koristio.
34
Ljetopis, 99.

9
dukqanskom knezu Mihailu,35 jer je Vladimir bio potomak Vladimira,
najstarijeg sina kraqa Mihaila, dok je posledwi dukqanski knez Mihailo
poticao od druge grane dukqanske dinastije. Wegov otac je bio Radoslav, a
deda Gradihna, sin kneza Branislava, najstariji potomak ro|enog brata
kraqa Mihaila, Radoslava. Nije poznato ko je bila `ena Mihailovog
(posledwi dukqanski knez) oca Radoslava, ali je wegova baba najverovatnije
mogla da bude k}er Zavidina, odnosno ro|ena sestra Nemawina, pa bi time
izraz auunculis bio obja{wen u punom zna~ewu.
Pri re{avawu ovog pitawa kojim putem su Nemawa i wegova bra}a
bili ujaci posledweg dukqanskog kneza, od pomo}i bi mogao da bude jedan
generacijski model koji bi pokazao uzajamnu pripadnost ~lanova dukqanske i
ra{ke dinastije u raspodeli na generacije od 30 godina. Tako bi kraq
Mihailo i wegov brat Radoslav pripadali generaciji ro|enoj oko 1020.
godine. Wihovi prvenci, Vladimir i Branislav, upravo kao i Bodinovi
dvorani Vukan i Marko, pripadali bi narednoj generaciji ro|enoj oko 1050.
godine, dok bi wihovi potomci kraq Vladimir (sin Vladimira), Gradihna,
Zavida, Uro{ I i nepoznata Vukanova k}er pripadali generaciji ro|enoj oko
1080. godine. U posledwu generacijsku skupinu trebalo bi staviti Nemawu,
odnosno Zavidinu decu i kraqa Radoslava, oko 1110, pri ~emu bi posledwi
knez Dukqe, Mihailo, pripadao generaciji ro|enoj oko 1140. godine.

Zavida se posle gubitka vlasti povukao u svoju postojbinu (Gorwu)

Zetu, gde mu se u Ribnici rodio najmla|i sin Nemawa. Ono {to je u
istoriografiji ostalo sporno jeste odgovor na pitawe koliko je vremena
Zavida proveo u izgnanstvu. Prema srpskim rodoslovima i letopisima
Nemawa se vratio u Ra{ku gde je drugi put kr{ten, a to se desilo kada je imao
30 godina. Odavno je izre~eno mi{qewe da je ovaj podatak naknadno uba~en iz
`eqe da se ovom kr{tewu da ve}i zna~aj jer je i Hrist u tom uzrastu primio
kr{tewe.36 Ipak u jednoj od verzija letopisa (Verkovi}eva i Ostoji}eva)
nalazi se podatak da se Nemawa vratio u Ra{ku i prve godine bio kr{ten
drugim re~ima, odmah po dolasku u zemqu. Slova .l. i .a. kojim se ozna~avaju
brojevi mogla su da budu i gre{kom docnijih prepisiva~a zamewena, pa je
umesto prvobitnog .a. (prve godine), do{lo do promene u .l. (trideset
godina).37 U svakom slu~aju ovog podatka nema u @itiju svetog Simeona od
Stefana Prvoven~anog ili svetog Save. On je, dakle, naknadno uba~en.

35
U pismu arhiepiskopa Dukqe, Grigorija, papskom poslaniku u Splitu, Gvalteru, oko 1180.
godine, pomiwe se dukqanski knez Mihailo koga veoma uznemiravaju wegovi ujaci (Nemawa i
wegova bra}a), Knesius quoque Michahel, cui diocletiane ecclesie cura et sollicitudo non modica est, ab
auunculis molestatus, ad ea que nos cupimus, nunc intendere minime valet.; upor. I. Kukuljevi, Codex
diplomaticus regni Croatiae, Dalmatiae et Slavoniae II, Zagreb 1875, N 159.
36
Doma}i izvori za srpsku istoriju, ured. I. Pavlovi}, Beograd 1877, 3, nap. 3.
37
Q. Stojanovi}, Stari srpski rodoslovi i letopisi, Sremski Karlovci 1927, 191.

10
Zanimqivo je da i u Verkovi}evom i u Ostoji}evom letopisu broj nije
zapisan samo jednim slovnim znakom, ve} ~itavom re~i pervago lhta.38
Pitawe Nemawinog uzrasta u vreme drugog kr{tewa, budu}i da je
wegov otac tada boravio u stolnom mestu, bitno je jer poma`e da se do|e do
odgovora kada je do ovog povratka Zavidinog do{lo. Ukoliko bi se sledili
hronolo{ki podaci iz rodoslova i letopisa, koji su uglavnom saglasni da je
Nemawa 1139. godine dobio na upravu delove svoje o~evine, do{lo bi se do
zakqu~ka da je on tada imao 26 godina i svakako je bio juno{a, a ne mom~ina
(vyzrasty je m do wt(y)roqn), kako stoji kod Prvoven~anog.39 Shodno
ovome i wegovo drugo kr{tewe, prema Prvoven~anom, desilo se znatno ranije
odnosno dok jo{ uvek nije dosegao uzrast mom~ine, ve} kada je bio u
uzrastu deteta (od pete do 14. godine `ivota). Vaqanost pisawa
Prvoven~anog u pogledu Nemawinog uzrasta kada je primio deo svoga
ota~astva, potvr|uje i podatak o Nemawinom najmla|em sinu Rastku, koji je u
15. godini primio vlast u Zahumqu, najverovatnije po istom onom obrascu po
kojem je i wegov otac stekao svoj deo ota~astva. Tako bi ovo zna~ilo, budu}i
da je ro|en 1113. godine, da je Nemawa dobio na upravu isto~ne oblasti Ra{ke
1128/1129. godine, a sam povratak wegovog oca u Ra{ku odnosno u stolno mesto
i na vlast, odigrao bi se nekoliko godina ranije.
U osniva~koj poveqi Hilandaru, Stefan Nemawa izri~ito ka`e da je
Bog darovao wegovim pradedovima i dedovima da ovladaju srpskom zemqom.40
Ovu formulaciju ponavqa i Stefan Prvoven~ani.41 Ona, svakako, mo`e da
bude samo na~in kojim se podvla~i starina prava na vlast u Srbiji, a da u
stvarnim istorijskim okvirima Nemawin pradeda nije bio veliki `upan.
Pradedu bi vaqalo zanemariti i posvetiti se vi{e pojmu dedovina, jer
Nemawa ka`e kako je obnovio propalu svoju dedovinu. Ukoliko je `upan
Vukan otac Zavidin, a deda Nemawin, onda je ovaj iskaz sasvim u skladu sa
velikim mete`om posle smrti Vukanove.
Anonimni notar kraqa Bele (najverovatnije Bele III 1172 1198),
bele`i da su trojica ugarskih vojvoda posle prodora do Vasilijevih vrata u
Bugarskoj (Ihtimanski klanac) napali i Ra{ku, koju su osvojili, a wenog
duksa (vojvodu) utamni~ili i dugo ga dr`ali okovanog. Odatle su se uputili u
Dalmaciju i osvojili Split, da bi se na posletku obreli ispred samih kapija
Carigrada. Pisac uzgred saop{tava, svestan da je ono {to je ispri~ao i wemu
samom izgledalo prili~no neubedqivo, da je on o ovome samo slu{ao u

38
Ibid. Tako|e, samo u ova dva letopisa zabele`ena je godina Nemawine `enidbe 6551
(trebalo bi da je pisalo 6651), a to je 1143. godina.
39
Godina 1139. je pogre{na, ali dosledno stoji u najve}em broju letopisa. Kako je do ove
gre{ke do{lo ovde ne}emo raspravqati, ve} samo ukazati na to da isti letopisi ro|ewe
Nemawino stavqaju u 1117. godinu, a po~etak vladavine u 1139. godinu, odnosno iskazuju
zajedni~ki stav da je on tada bio vrlo mlad. Zanimqivo je primetiti da je razlika izme|u
Nemawine godine ro|ewa i dolaska na vlast, prema ve}ini srpskih letopisa, 22 godine, kada
je po~iwalo starosno doba juno{tva.
40
Solovjev, Odabrani spomenici, 11.
41
Idem, Hilandarska poveqa, 66.

11
pesmama trubadura i u la`qivim pri~ama seqaka.42 Ovo je bitan pokazateq
da se opisani doga|aji ne smeju primati bezuslovno i bez opreza, jer je
o~igledno re~ o juna~kim pesmama i skaskama koje su prera|ene i
prilago|ene potrebama Anonimove Hronike. Podatak o zarboqavawu ra{kog
duksa (tj. `upana) najverovatnije je ta~an, ali je na osnovu ovog izvora
nemogu}e re}i o kom vladaru se radi i da li se uop{te odnosi na prve
decenije XII veka.
Anonimov iskaz pusto{ewe Ra{ke i zarobqavawe tamo{weg vojvode
stavqa pre ugarskog pohoda na Split. Prema mleta~kim izvorima du`d
Mikelo Vitale je 1125. godine povratio Split i Trogir, quos submiserat
ungarica rabies.43
Ipak, drugi ugarski izvori znaju da je Stefan II (1116 1131) pre nego
{to je zaratio na Vizantiju 1127. godine, izvr{io jedan upad u Ra{ku koju je
opusto{io. U Po`unskim Analima (druga polovina XIII veka) kratko je
pribele`eno da je Stefan II 1127. godine zauzeo Ni{.44 Be~ka Ilustrovana
Hronika (prva polovina XIV veka) izri~ito ka`e da je tre}e godine posle
ratovawa na poqskoj granici (1128), Stefan II: misit exercitum, solummodo
falangos aulicorum suorum, partes Bulgariae et Seruie devastavit. Tek posle ovog
pohoda pisac Hronike govori o povodu za rat protiv Vizantije i pusto{ewu
gr~kih gradova (invasit partes Grecie atque alias civitates Grecie igne et gladio
devastavit).45 Taj sukob poznat je i na osnovu vizantijskih pisaca Nikite
Honijata i Jovana Kinama. Budimska Hronika (oko 1333) pru`a neka dodatna
obja{wewa. Prvo, izri~ito navodi da je Stefan II u devetoj godini svoje
vladavine (1125) upao u Dalmaciju i od Dalmatinaca bio primqen sa
po~astima. Odatle se okrenuo prema Poqskoj da bi potom zagazio u rat sa
Vizantijom. Me|u postradalim gradovima Budimska Hronika, kao i
Po`unski Anali, pomiwe Ni{.46
Ugarski izvori ne znaju {ta se tada dogodilo sa ra{kim `upanom, ali
jedan pozniji izvor pomiwe da je ne{to kasnije sam Stefan II tra`io ruku
k}eri ra{kog velikog `upana Uro{a za wegovog sinovca slepog Belu.47 Ovaj
isti pozniji izvor izri~ito napomiwe da je Uro{ bio carski komes u
Makedoniji, ukazuju}i na wegov zavistan polo`aj od Vizantije.48 Uop{tene
42
P. Magistri, qui Anonymus dicitur, Gesta Hungarorum, ed. E. Jakubovich D. Pais, SRH I, c. 42,
Deinde egressi usque ad portam Wazil iverunt et exhinc egressi terram Racy subiugaverunt et ducem eius
captum diu ferro ligatum tenuerunt.
43
Andreae Danduli ducis Venetiarum Chronica per extensum descripta aa. 46 1280 d. C., ed. E.
Pastorello, Bologna 1939, 235.7 8.
44
Annales Posonienses, Fontes latini historiae bulgaricae V, ed. I. Iliev K. Gagova Ch. Dimitrov,
Serdicae 2001, 67.
45
Chronicon Pictum, Fontes latini historiae bulgaricae V, ed. I. Iliev K. Gagova Ch. Dimitrov, Serdicae
2001, 81.
46
Chronicon Budense, Fontes latini historiae bulgaricae V, ed. I. Iliev K. Gagova Ch. Dimitrov,
Serdicae 2001, 87 88.
47
O ovom braku, najverovatnije sklopqenom 1129. godine, videti, J. Kali}, Evropa i Srbi u
XII veku, Glas SANU 384 (1998) 97.
48
Antonius de Bonfinis, Rerum Ungaricarum Decades, ed. I. Fgel B. Ivny L. Juhsz, IV, Lipsiae
1936, 117. Izvor iz XIV veka je precizniji, Marci Chronica De gestis Hungarorum ab origine gentis

12
vesti ugarskih hronika o ratnim zbivawima tokom XII veka, navode na
zakqu~ak da je pre ugarsko-vizantijskog rata 1127 1129. godine, Stefan II
izvr{io upad u Srbiju koji se zavr{io zarobqavawem ra{kog velikog
`upana.
Budu}i da znamo da se \or|e 1120/1121. godine uz pomo} Uro{a I vratio
na vlast u Dukqi, a da je on sam nekoliko godina kasnije vratio Uro{a I na
vlast, dolazi se do najizvesnijeg mogu}eg zakqu~ka da je Uro{ I izvestan broj
godina bio razvla{}en i utamni~en, a u stolnom mestu Ra{ke vladao neki
drugi veliki `upan. Ako Stefan Prvoven~ani ka`e da se Nemawin otac
vratio u Ra{ku na stolno mesto, onda se mo`e zakqu~iti da je u to vreme
upravo Zavida bio na veliko`upanskom tronu. Tada bi Nemawa jo{ uvek bio
wtroqe tj. dete (imao je oko 10 ili 11 godina) i bio po drugi put kr{ten u
crkvi Sv. Petra u Rasu.49
Pri ovakvoj rekonstrukciji doga|aja u Ra{koj trebalo bi voditi
ra~una o politi~kim ~iniocima koji su mogli da dovedu do toga da se Zavida
vrati u Ra{ku, a dotada{wi veliki `upan Uro{ I, bude svrgnut sa vlasti i
utamni~en. Kada je \or|e uz pomo} Uro{a I vratio o~ev presto 1120/1121.
godine, politi~ke prilike na Balkanskom poluostrvu bile su po saveznike
povoqne. Vizantijski car Jovan II (1118 1143) nalazio se na Istoku u Maloj
Aziji, dok je u Ugarskoj vladao Stefan II koji je tada imao zategnute odnose sa
Vizantijom. Tako su u tom trenutku Ugarska, Ra{ka i Dukqa stajale na istoj
strani. Ovo nije nu`no zna~ilo da su bili vizantijski neprijateqi, ali je u
velikoj meri oslabilo ukupan vizantijski polo`aj na Balkanskom
poluostrvu.
Postavqa se pitawe na koji na~in i uz ~iju pomo} je Zavida preuzeo
vlast u Ra{koj. Ve} 1123. godine Pe~enezi su prodrli preko Dunava na
teritoriju Carstva, pa je Jovan II bio prisiqen da ratuje sa wima i kona~no
ih porazi 1124. godine.50 Mogu}e je da u to vreme do{lo i do promene u Ra{koj.
Vizantijska vojska mogla je da interveni{e u Ra{koj i ukloni ugarskog
{ti}enika Uro{a I, a na vlast dovede pripadnika one porodice koja je prema
carstvu i ranije iskazivala pokornost Vukanovog sina, Zavidu. Vrativ{i

ad annum MCCCXXX producta, ed. F. Toldy, Pesta 1867 ( = Marci Chronica) 91, Statimque misit nuncios
in Serviam, et filiam Vros Comitis Magni in legitimam uxorem Belae traduxerunt.
49
@itije svetog Simeona, 20. Zanimqivo je da je stric ugarskog kraqa Stefana II, Almo{,
po{to je pobegao u Vizantiju tako|e primio kr{tewe po obredu isto~ne crkve i tom
prilikom promenio ime u Konstantin; upor. Marci Chronica 91, Dux Almus...fugierat in
Graeciam...imposuit sibi nomen Constantinus.
50
Cinn. 7.16 9.3. Prema Kinamu, tokom zime 1121/1122. godine, car Jovan II je ostao u Beroji
(Stara Zagora) poku{avaju}i da pridobije neke od prvaka Pe~enega, a zatim u prole}e
pokrenuo vojsku. Nakon {to je porazio Pe~enege car se u zimu 1124. godine vratio u Malu
Aziju. Zatim Kinam po~iwe izlagawe o uzroku rata sa Ugrima i toku samog sukoba (Cinn. 9.10
23). Izme|u 1124. i 1127/1128. godine, Kinam ne bele`i nijedan doga|aj. Odavno je
prime}eno da su u wegovom delu ~esti izrazi: kao {to je ranije ve} re~eno i sli~ni, o ~emu
u tekstu zapravo nema podataka, {to ukazuje na to da je rukopis ili delimi~no sa~uvan ili da
Kinam nije izvr{io kona~nu redakciju svoga dela, kao i da ono nikada nije objavqeno; upor.
Deeds of John and Manuel Comnenus by John Kinnamos, transl. Ch. M. Brand, New York 1976, 10.

13
se iz Zete u Ra{ku i preuzev{i o~ev presto uz vizantijsku pomo}, Zavida je
doneo i politi~ku odluku o ponovnom kr{tewu kako bi se jo{ ja~e vezao za
Vizantiju.51 Upe~atqivo je da Nikita Honijat nagla{ava kako su Srbi narod
koji se uvek pot~iwava vlasti suseda pri ~emu najpre ima u vidu Ugarsku, a
ovaj iskaz se odnosi upravo na slamawe ustanka Uro{a I 1127 1129. godine.52
Tako iz ove re~enece Nikite Honijata jasno izbija realna politi~ka slika
odnosa izme|u Srbije i Ugarske pre 1127. godine i {to je jo{ va`nije upu}uje
na zakqu~ak da je ve} pre 1127. godine Uro{ I uspeo ponovo da se domogne
srpskog prestola kao ugarski {ti}enik.
Kada su Srbi 1127. godine zagazili u rat sa Vizantijom, prvi na udaru
se na{ao vizantijski garnizon u Rasu koji je bezuspe{no branio izvesni
Kritopl. Redosled doga|aja je kod vizantijskih pisaca prikazan na razli~ite
na~ine. Nikita Honijat pad Rasa stavqa u vreme neposredno pre izbijawa
ugarsko-vizantijskog rata 1127 1129. godine, jer je car posle pada Rasa
oti{ao prema Brani~evu,53 dok Jovan Kinam prvo opisuje po~etak ugarsko-
vizantijskog rata, potom odmetni{tvo Srba i wihovo pokoravawe, a zatim
dovr{ava opis ugarsko-vizantijskog rata.54 Prema vestima ve} pomenutih
ugarskih hronika, izlazi da je Stefan II pre izbijawa rata sa Vizantijom
izvr{io jedan upad u Srbiju. Najverovatnije je tada zarobqen veliki `upan,
kako se mo`e zakqu~iti na osnovu Anonimnog notara kraqa Bele, a to je
morao biti Zavida.
Izgleda da Uro{ I tada nije preuzeo vlast jer dukqanski kraq \or|e
tokom pohoda na Ra{ku zati~e Uro{a I u tamnici. Tako se name}e samo jedno
re{ewe kao mogu}e Uro{ I je dr`an u tamnici od strane Zavidinih sinova,
koji su posle o~evog nasilnog uklawawa sa prestola, zadr`ali vlast u
Ra{koj. Ovakav zakqu~ak sasvim je u skladu i sa re~ima Popa Dukqanina da
su Uro{a u tamnicu bacili wegovi srodnici, a ne brat, stric ili neki
odre|eni ~lan vladarske porodice u bliskom srodstvu sa wim.55 Saveznik
Zavidinih sinova, koji je kao najstariji i mogao da organizuje odbranu zemqe,
bio je Gradihna, zet Zavidin, koji se posle \or|eve intervencije u Ra{koj,
prvo sklonio u Zahumqe, a potom u Dra~.
Tako je 1126. ili po~etkom 1127. godine Uro{ I ponovo do{ao na vlast u
Ra{koj. Wegove politi~ke mogu}nosti bile su veoma su`ene. Kao uzurpator
prestola i ~ovek koji je smenio vladarsku porodicu podr`avanu i postavqenu
na vlast od Vizantije, on je morao da potra`i sna`nog saveznika na
Balkanskom poluostrvu. Wegov prirodni izbor, imaju li se u vidu i veza sa

51
Imaju}i u vidu i slu~aj Almo{a, koji je prelaskom pod za{titu vizantijskog cara
promenio ime u Konstatnin, izgleda da je po~etkom XII veka Vizantija tra`ila od svojih
{ti}enika i privr`enost Carigradskom patrijarhu, odnosno Isto~noj crkvi. Stoga,
Zavidina odluka o ponovnom kr{tewu mogla je biti i posledica vizantijskog zahteva.
52
Nicetae Choniatae Historia, ed. H. G. Beck A. Kambylis R. Keydell, Berlin 1975,16.18 19 ;
VINJ IV, 116.
53
Nic. Chon. 17.48 56; VINJ IV, 118.
54
Upor. Cinn. 9 13; VINJ IV, 6 17.
55
Ljetopis, 102, Inveneruntque ibi Uroscium in custodia, in qua missus a parentibus fuerat.

14
ugarskim dvorom wegovog oca Marka, bila je Ugarska. Tako, pre svega da bi se
o~uvao na prestolu, Uro{ I je u{ao u ugarsko-vizantijski sukob na strani
Ugarske, pa bi tako hronologija doga|aja oko pada Rasa bila na strani
Nikite Honijata, koji pad Rasa u srpske ruke stavqa u vreme ugarsko-
vizantijskog rata 1127 1129.
Kada su Vizantija i Ugarska 1129. godine sklopile mir na jednom
ostrvu na Dunavu kod Brani~eva, izgleda da su politi~ki interesi i jedne i
druge strane bili zadovoqeni u najve}oj meri, jer }e taj mir nepomu}en
trajati sve do 1149. godine. Iako odredbe ovog mirovnog ugovora nisu
sa~uvane, u wima se najverovatnije nalazilo i odgovaraju}e re{ewe za Ra{ku
koje je zadovoqavalo obe strane. Nesumwivo je Uro{ I dogovorom dveju sila
potvr|en za velikog `upana. Ali takav veliki `upan, sa sna`nim vezama u
Ugarskoj, nije u potpunosti odgovarao Vizantiji. Otuda je Carstvo tra`ilo
na~in da uti~e na dr`awe velikog `upana i da obezbedi trajniji mir na tom
prostoru. Iz tog razloga, najverovatnije, Zavidini sinovi su zadr`ali
veliki deo Ra{ke pod svojom vla{}u, a sam Uro{ I je dobio sredi{wu vlast sa
prestonicom. Na taj na~in uspostavqena je ravnote`a dveju politi~kih
struja u Ra{koj. S druge strane, samo takvim jednim ugovorom izme|u Ugarske
i Vizantije, moglo je da se dogodi da srpski veliki `upan sklopi politi~ki
brak svoje k}eri Jelene sa prestolonaslednikom ugarskog prestola Slepim
Belom.
Naime, pora`eni srpski `upan u ustanku 1127 1129. godine, sigurno
nije mogao samostalno da deluje na tako zna~ajnom diplomatskom poqu kao
{to je sklapawe vladarskog braka, pa je otuda do tog braka moralo da do|e uz
saglasnost obe velike sile Ugarske i Vizantije. Zapravo i Slepi Bela nije
bio izbor Stefana II, iako ugarski pisac Bonfini to `eli da prika`e na taj
na~in, ve} vizantijski politi~ki izbor, budu}i da je mlado`ewin otac,
Stefanov stric Almo{, `iveo u Vizantiji kao izgnanik i u`ivao nesumwivu
podr{ku cara. Tako je ovaj politi~ki brak, koji na prvi pogled izgleda kao
neposredni srpsko-ugarski dogovor, zapravo vizantijsko-ugarski sporazum
kojim se dodatno Ra{ka vezuje i za jednu i za drugu stranu. Pa`qiva
diplomatska aktivnost prema Ra{koj ukazuje na to da su i jedna i druga strana
ra~unala da u woj imaju pouzdan oslonac, bilo kod vladara bilo kod ~lanova
vladarske porodice. Mirovnim sporazumom iz 1129. godine Ugarska je imala
svoga velikog `upana u Ra{koj, ali je Vizantija nadzirala i verovatno
{titila, najkrupniju vlastelu Zavidine sinove.
Posedi Zavidinih sinova, o kojima je ve} ranije bilo re~i, mogu se u
najgrubqim crtama ograni~iti. Ukoliko je predlo`ena rekonstrukcija
doga|aja iz 1129. godine ta~na, kada bi oni, kako smo pretpostavili, zadr`ali
svoje posede kao vizantijski oslonci u Ra{koj, to bi onda zna~ilo zapravo da
su oni ove zemqe imali i pre 1129. godine, odnosno da su ih dobili na upravu
za o~evog `ivota. Ta raspodela zemaqa dogodila se tokom Zavidine druge

15
vladavine 1124 1126/1127. godine. Tako je i bilo mogu}e da Tihomir,
Miroslav i Stracimir zadr`e svoje teritorije 1129. godine.56

Postavqa se pitawe da li je i Nemawa, kao najmla|i brat za o~evog

`ivota stekao svoj deo zemqe. Stefan Prvoven~ani, govore}i o povratku
Nemawinog oca na stolno mesto i wegovom drugom kr{tewu, a potom o
odrastawu (kao deteta) pod budnim okom roditeqa, prelazi na razdobqe kada
je Nemawa primio deo svog ota~stva. Dakle, nije mu roditeq odvojio zemqu
ili ga udostojio, na osnovu ~ega bi bilo jasno da mu je otac `iv, ve} je on samo
primio deo svoga ota~astva (primou qesty wt(y)qystv) {to bi trebalo
razumeti kao da je u pitawu nasledstvo.57 Jer, odmah potom, kako pi{e
Prvoven~ani, Nemawina bra}a namerila su se na wegove posede. Da je otac u
tom trenutku bio `iv, te{ko da bi bra}a mimo wegove voqe mogla da otimaju
zemqu najmla|em bratu. Sam Prvoven~ani ka`e da je Manojlo odvojio
(wt(y)louqivy mou) Dubo~icu i dao Nemawi, pa je jasno iz samog izraza da je
darodavac `iv,58 kao {to su i Rastku, Nemawinom najmla|em sinu, roditeqi
odvojili zemqu (wtydhlie emou) za svoga `ivota.59 Izme|u izraza primou sa
jedne strane i izraza wt(y)louqivy i wtydhlie postoji velika razlika. U
prvom slu~aju darodavac ne mora da bude `iv, dok u druga dva on sigurno vr{i
ovaj ~in.
Tako bi se tuma~ewem izraza da je Nemawa primio deo svog ota~astva
moglo zakqu~iti da wegov otac u tom trenutku vi{e nije bio `iv, dok su
wegova starija bra}a svoje zemqe stekla tokom Zavidine vladavine 1124
1126/1127. godine. Sam Nemawa, primio je deo svog ota~stva 1129. godine kada
je sklopqen mir izme|u Ugarske i Vizantije i kada je on sam navr{io 16
godina. Obe velike sile bile su garant nepromenqivosti ovog stawa. Tako je
i poku{aj Nemawine bra}e da mu preotmu zemqu mogao biti spre~en upravo
vizantijskom intervencijom i za{titom. Uostalom, dr`e}i zemqe na
isto~nom kraju Srbije, Nemawa je bio najbli`i vizantijskim granicama i
imao prilike da veoma rano stupi u dodir sa vizantijskim zapovednicima i
crkvenim velikodostojnicima.
Ukoliko se zakqu~ak da su Zavidini sinovi dr`ali vlast u svojim
oblastima jo{ od sredine dvadesetih godina XII veka ~ini isuvi{e zasnovan
na pretpostavkama, trebalo bi ga dodatno ispitati na neki drugi na~in koji
ima dovoqno sna`nu metodolo{ku potporu. Vaqalo bi postaviti pitawe {ta
se desilo sa zemqi{nim posedima dece velikog `upana Uro{a I. Wihov otac
je bio veliki `upan dugi niz godina i oni su tako|e imali pravo da steknu
odre|ene zemqe na upravu i na taj na~in u~estvuju u vlasti. Me|utim, u

56
Naravno, u burnim vremenima prve polovine XII veka, kada su pojedini veliki `upani i po
dva puta preuzimali veli`upansku vlast i kada je u samoj Ra{koj postojao sukob me|u
`upanima koji su podr`avali jednojg ili drugog kandidata, nije iskqu~eno da su i Zavidini
sinovi imali problema da se odr`i na svojim teritorijama.
57
@itije svetog Simeona, 20.
58
Ibid.
59
@ivot svetoga Save, 5

16
wihovom slu~aju to se izgleda nije dogodilo. Sredwi sin Belo{ oti{ao je u
Ugarsku ve} tridesetih godina XII veka gde je boravio na dvoru uz svoju sestru
Jelenu. ^etrdesetih godina ve} je postao ban, a ne{to docnije uspeo se i do
najvi{eg zvawa posle kraqevskog postao je palatin.60 Jedan od razloga
wegovog odlaska u Ugarsku u mladim godinama, mogao bi da le`i u tome {to u
Ra{koj nije imao na raspolagawu nikakve zemqi{ne posede. Docnije,
sagradio je Belo{ manastir u Sremu, u Ugarskoj,61 kod dana{weg Bano{tora,
{to jasno pokazuje da svoje zemqe u Ra{koj nije imao.
Najmla|i sin Uro{a I, Desa, upravqao je od oko 1145. godine delom
Zete i Travunijom. Ali ove zemqe on nije stekao po pravu svoga ota~astva ve}
ga je lokalno plemstvo pozvalo da im pomogne u borbi protiv dukqanskog
kraqa.62 Pop Dukqanin ka`e da su Desu, Uro{evog sina, u Travuniju i Zetu
doveli qudi koji su bili neprijateqi dukqanskog kraqa Radoslava i dali mu
pomenute oblasti (...adduxerunt Dessam filium Urosci et dederunt ei Zentam et
Tribuniam).63 Kada je docnije, pobuniv{i se, zbacio sa veliko`upanskog trona
svoga najstarijeg brata Uro{a II Primislava (oko 1153 1155), Desa je od
strane cara Manojla Komnina bio prisiqen da ustukne, ali je zadovoqen
tako {to mu je vizantijski car dodelio oblast Dendru u blizini Ni{a.
Drugim re~ima, on nije imao druge posede, odnosno svoje ota~astvo. Najzad,
kada ga je car Manojlo postavio za velikog `upana oko 1162. godine, zahtevao
je od wega da vrati Dendru.64 Posle Desinog kona~nog svrgavawa sa vlasti
wemu se gubi svaki trag u istorijskim izvorima, i samo Mavro Orbin
pomiwe da je pokopan u Trebiwu.65 [to se ti~e najstarijeg sina Uro{a I,
Uro{a II Primislava, zna se da je 1162. uklowen voqom cara Manojla sa
veliko`upanskog trona i da je obdaren zemqom veoma plodnom i podesnom za
ispa{u stoke.66
Svi raspolo`ivi izvori jednoglasno upu}uju na zakqu~ak da potomci
Uro{a I nisu raspolagali ota~astvom u samoj Ra{koj. Ne treba iskqu~iti
mogu}nost da su i potomci Uro{a II Primislava, ukoliko su po`iveli,
tako|e `iveli izvan Ra{ke. Analogija, da se uzurpatorova porodica posle
pada sa vlasti, sklawa u susednu zemqu, mo`e se na}i prou~avawem sudbine
potomaka bana Bori}a, koji se vekovima javqaju u ugarskim poveqama na
svojim posedima u Slavoniji.67

60
J. Kali}, @upan Belo{, ZRVI 36 (1997) 63 81.
61
Codex diplomaticus regni Croatiae, Dalmatiae et Slavoniae II, ed. I. Kukuljevi Sakcinski, Zagreb 1875,
N 265.
62
Upor. ]orovi}, Primedbe, 77, izri~ito smatra da je Desa u vreme preuzimawa vlasti u
Travuniji bio samo princ, a ne veliki `upan.
63
Ljetopis, 104.
64
Cinn. 204.15 17; VINJ IV, 58. Upor. Blagojevi}, Kne`evine, 57 58, tako|e smatra da se
Desa posle pada sa veliko`upanske vlasti nije ni vra}ao u Primorje u svoju prvobitnu
udeonu kne`evinu.
65
Orbin, 245.
66
Cinn. 204.9 12; VINJ IV, 57 58.
67
CD III, 87; CD IV, 236 239.

17
 Prethodna analiza vizantijskih, latinskih i doma}ih pisaca, izgleda
da mo`e da dovede do kona~nog odgovora na pitawa postavqena u uvodnom delu
ovoga rada. Nemawin otac, Zavida, sin Vukanov, bio je veliki `upan dva puta.
Prvi put veoma kratko, mo`da samo nekoliko meseci tokom 1112. godine, kada
ga je uz ugarsku podr{ku sa prestola uklonio wegov brat od strica Uro{.
Zavidin povratak na vlast izveden je uz vizantijsku vojnu podr{ku oko
1123/1124. godine i tom prilikom ostavqen je vizantijski garnizon u Rasu.
Zavidini sinovi dobili su delove Ra{ke na upravu jo{ za `ivota o~evog, sa
izuzetkom Nemawe, koji je svoje posede na isto~noj strani Ra{ke, dobio
ne{to kasnije kada je stasao do wt(y)roqn, 1129. godine. Tako je prsten
zemaqa oko Ra{ke bio pod kontrolom Zavidinih sinova, dok je sredi{te
zemqe sa prestonicom pripalo wihovom bratu od strica Uro{u I. Time je
politi~ka ravnote`a u Srbiji bila uspostavqena, a Ugarska i Vizantija
dobile su razdobqe mira od 20 godina.

18
 RESUME

It seems that an analysis of Byzantine, Latin and Serbian twelfth century sources
can provide definitive answers to the questions posed in the introductory part of this
study i.e., whether Stefan Nemanja's father was a Grand Zhupan; if so, when he held
that dignity; and, finally, when Stefan Nemanja and his brothers acquired parts of their
patrimony. It can be inferred with certainty on the basis of an analysis of the sources that
Zavida, Nemanja's father and Vukan's son, was the Grand Zhupan on two occasions. First
he held the office only briefly, perhaps for just a few months in the course of 1112, after
which he was dethroned by his cousin Uro, who was supported by the Hungarians.
Zavida returned to power, assisted by Byzantine troops, around 1123/1124, and a
Byzantine garrison was stationed at Ras at that time. Zavida's sons were given the
lordship of the lands on the eastern side of Raka while their father was still living. The
only exception was Nemanja, who got his possessions on the eastern side of Raka a little
later, in 1129, when he reached adolescence and when his father was no longer the Grand
Zhupan. Thus the ring of lands round Raka was controlled by Zavida's sons, while the
centre of the country with the capital fell under the rule of their cousin Uro I. Thus a
balance of political power was established in Serbia, and Hungary and Byzantium
obtained a period of peace lasting twenty years.

19