Biblioteka Hermetikih Knjiga

Urednik Dragan Paripovi

TAJNI UTICAJ
PLANETA
GORAN MILEKI

BEOGRAD
2014.
 Dragana Deh

Izdava
BABUN

Naslovna strana
Ivana Flegar

tampa
Lukatampa

Tira 1000

Prvo Babunovo izdanje

Beograd 2014.

ISBN 978-86-83737-79-6
 SADRAJ

Prolog 9

Sunce 17
Uticaj Sunca u dvanaest zodijakih znakova 27
Uticaj Sunca u dvanaest polja horoskopa 35
Sunce u aspektima 42

Mesec 55
Uticaj Meseca u dvanaest zodijakih znakova 63
Uticaj Meseca u dvanaest polja horoskopa 70
Mesec u aspektima 78

Merkur 93
Uticaj Merkura u dvanaest zodijakih znakova 105
Uticaj Merkura u dvanaest polja horoskopa 111
Merkur u aspektima 118

Venera 127
Uticaj Venere u dvanaest zodijakih znakova 137
Uticaj Venere u dvanaest polja horoskopa 143
Venera u aspektima 150

Mars 159
Uticaj Marsa u dvanaest zodijakih znakova 169
Uticaj Marsa u dvanaest polja horoskopa 176
Mars u aspektima 185

Jupiter 193
Uticaj Jupitera u dvanaest zodijakih znakova 204
Uticaj Jupitera u dvanaest polja horoskopa 212
Jupiter u aspektima 220

Saturn 227
Uticaj Saturna u dvanaest zodijakih znakova 239
Uticaj Saturna u dvanaest polja horoskopa 245
Saturn u aspektima 253

Uran 257
Uticaj Urana u dvanaest zodijakih znakova 273
Uticaj Urana u dvanaest polja horoskopa 281
Uran u aspektima 292

Neptun 295
Uticaj Neptuna u dvanaest zodijakih znakova 305
Uticaj Neptuna u dvanaest polja horoskopa 311
Neptun u aspektima 325

Pluton 329
Uticaj Plutona u dvanaest zodijakih znakova 337
Uticaj Plutona u dvanaest polja horoskopa 342
Pluton u aspektima 325

Pogovor 349
 Posveeno
Majci Nadedi
 PROLOG

K ako je tajna ovekova sudbina, kako je zagonetan njegov

ivot! Hoe li nam ikad to veno utanje to nas okruuje
doapnuti smisao ovekovog ivota na zemlji? Da li e doi dan,
kada e iz oblaka neumitnog i patnje, izai glas koji e nam rei
ta radimo na ovom svetu gde vlada bol?
Jo davno je ovek saznao da nekakva tajna neumitnost vlada
njegovim ivotom, vie nego to vlada on. Razumeo je ovek da
mu ivot izmie uprkos njegovom znanju, njegovoj volji i mudros-
ti, bez obzira koliko mudar i moan bio i da, uprkos svesti, pozna-
vanju ivota, sebe i ljudi koji ga okruuju, zakona prirode, postoji
neka sila za koju nije siguran da li ivi u njemu ili izvan njega, koju
on ne poznaje i kojoj nije mogao dati drugo ime do - sudbina.
Nita nije tako nadmono porazilo oveka kao to saznanje da
on, kome je dato da misli i razume, da otkriva i vidi, ipak ne moe
vladati svojim ivotom i da mora prihvatiti svoj usud koji nije nita
drugo nego svest o tome da samo podjednaka koliina dobra i zla
moe stvoriti ivot, da mora zagrliti svoju slabost i patnju i da kroz
prihvatanje sveta onakvog kakav jeste, doskoi prokletstvu, zloj
kobi i da on samo naizgled vlada sudbinom. To prihvatanje, to u
sebi nosi svest da je nuno zagrliti svu patnju ivota je egzistenci-
jalno i ono mu omoguuje da ivi, jer je duboko svestan da sebe i
svet ne moe menjati ili moe tek u granicama u kojima mu je to
dato ali nikad radikalno, te zauvek odbacuje nadu da ivot moe
liiti na san, San smenog oveka1.
Ta injenica - da ovek nije Bog, stvara u njegovoj slobod-
noj volji bes prema sebi samom i svetu, a misao, bespomona
1
Pria Dostojevskog.


da znanjem savlada istinu koja bi pobedila neumitnost, osea se
poraenom, gubi nadu, gadi se sama sebe, jer uistinu, ma kako
bio svestan da prihvatanje ivota jeste uslov postojanja, ovek
ga jo uvek nije prihvatio, jo uvek se buni, iako zna da ne moe
promeniti bog zna ta. No, upravo iz te pobune spram prihvatan-
ja kao najvee mudrosti, raa se njegova neumoljiva potreba da
zavlada svemirom, koja je nekada davno terala asirske obane
da gledaju u zvezdano nebo, ba kao to danas nagoni sve nas
da zurimo u pare papira na kome se nalazi slika svemira u asu
neijeg roenja.
Astrologija je poput zubobolje ovekove svesti, koja se kroz
evoluciju ovekovog duha uvek ponovo vraa sa nesmanjenom
estinom, muei njegovu svest, esto dajui i oduzimajui mu
veru i nadu u nju, a ipak ostavljajui ga da veruje da se sve tajne
nalaze zapisane u zvezdama i da taj pogled uprt u nebo, za koji
mnogi misle da priziva Boga, jeste ustvari pogled nade ovekove
inteligencije uprt u svemir, u zvezde i planete - njihove glasnice,
to ini na mali svet i od kojih ovek oekuje odgovor na sve
tajne sveta. Nekada je on naivno verovao da su tajne zapisane u
njima, no danas zna da na mali svemir nije nita drugo nego deo
prirode, tanije onaj deo koji mora da upozna i savlada, ba kao
to je razumeo, objasnio i savladao prirodu na zemlji i otkrio kakvi
to odnosi vladaju izmeu oveka i ivotinja, izmeu kopna i mora,
to mu je omoguilo da ivot na zemlji uini podnoljivijim. Jer,
svemir nije nita drugo do ambijent u kome ive priroda i ovek,
a njegov odnos sa njim je isti kao i odnos izmeu njega i planete
na kojoj obitava.
Planete i zvezde jesu uzroci uzroka, oni uticaji koji su prvo
stvorili more i kopno, ruu i bor, kamen i ravnicu i koju su kasnije
stvorili oveka. Uspevi da se prilagodi prirodi, ovek je uspeo
da evoluira i da postane ono to danas jeste. No, tek kad bude
uspeo da se prilagodi svemiru, njegovim tajnim zakonima koje
samo astrologija zna, uspee da zavlada i onim tajnama to ine
ivot i njegovu sudbinu, za sad nadmonu nad njim.
Postoji neraskidiva veza izmeu uticaja zvezda i planeta i o-
vekove genetike. Upravo iz genetskog naslea, koje daje sve-

10
obuhvatnu psiholoku i fiziku prirodu oveka, otkrivamo kroz
njegov horoskop u emu su nam oigledno date sve psiholoke
i karakterne osobenosti oveka, a svaki element njegovog ho-
roskopa nije nita drugo nego nezavisna, posebna potreba nje-
govog bia. Svaki aspekt je potreba, bez obzira koliko ona bila
iracionalna, negativna i mrana. Upravo je astrologiji dato da se
lakoom uoi itavu lepezu sveobuhvatnih ovekovih potreba,
da kroz njih otkrije tajnu svoje prirode i zagonetku zvanu ovek
i da upravo kroz te oigledne konstelacije i aspekte, koji se ne-
prestano sudaraju, nadahnjuju i dopunjuju, razume ta to sve u
jednom oveku ivi. Astrologiji je dato da razume od kakvih je
to najrazliitijih potreba i elja ovek stvoren, kakve to sve elje
i mogunosti, odreene u svojim potencijalima, aktivno postoje
u njemu, iji je on zatoenik.
Bespomonost ovekova i ta obeshrabrena svest, to se pre
svega nalazi u nesposobnosti da razume svoju prirodu i tome da
postoji sudbina za koju misli da vlada njime, nije nita drugo do
njegov karakter koji ne razume, sastavljen od hiljade najrazliiti-
jih osobenosti, potreba, elja, koje ga mue svojim neprekidnim
unutranjim sukobima, koje mu ne daju da sam slobodno odre-
di svoj svet. A kako bi i mogao kad je on ve stvoren i odreen
kroz svoju prirodu i karakter, izvan kojih ne moe izai. Put ka
ovekovom vladanju sudbinom nalazi se u saznanju o tome ta
on jeste i u tome kako moe zanegirati sve ono to mu je svoj-
stveno, a esto i drago, to ipak stoji naspram radosti i slobode
njegovog ivota. Kako otkriti ono to je zaista njegova najdublja,
najistinskija potreba, ono to je najbolje i perfektno u njemu od
hiljadu osobenosti to mu ne daju da vidi pravu elju i potrebu,
ono najistinskije, najbitnije, najsutinskije u njemu. Ali, astrologija
je dubinska psihoanaliza jednog oveka, neumoljivo istinit pog-
led u otkrivanju onoga to ovek jeste, svega onoga to jeste, a
poznavanje astrologije je pre svega poznavanje sveobuhvatnog
psiholokog identiteta uticaja svake planete sa kojim ona stvara
ovekov karakter i psihologiju.
No, u krajnjem smislu zanegirati sudbinu i pobediti nemogue
je, a pitamo se nije li i nepotrebno, pre svega zato to nije mogue

11
zanegirati svoj karakter koji je odreen. Sve to moemo da ui
nimo je to, da do kraja razvijemo u sebi mogunosti koje su nam
date koje su ipak odreene, ije granice ipak postoje, no koje
tokom ivota nisu dodirnute. Jer, pobediti sudbinu i nadvladati je
ne znai nita drugo nego razumeti, otkriti i prihvatiti ono to je
najbolje u oveku i to razviti do granica koje su mu odreene.
Borba sa sudbinom je pre svega borba sa samim sobom, to se
ogleda u potrazi za onim to je sama bit ovekova, to on zaista
jeste, to je duboko u njemu skriveno ili to su sakrili uitelji, roditel-
ji, profesori koji nisu umeli da itaju i vide lice pravih potreba jednog
deteta. Nisu umeli da vide ono to je najbolje u njemu, ono to ono
zaista jeste, niti da vide ivot koji su nametnuli prema njihovim a
ne njegovim vrednostima. Tada smo bili suvie mladi da vidimo
ono to je najbolje u nama, tada nismo imali snage da ono to smo
oslukivali kao nau pravu potrebu pokaemo njima, bili smo be-
spomoni i pogodni da nam nameu njihova, a ne naa merila.
I upravo zbog toga to je astrologiji dato da besprekorno ocrta
svu karakternost i psiholoki identitet deteta, onda kada je analiza
psihe i karaktera jo nemogua, nalazi se sva njena superiornost
nad ostalim naukama o oveku. Jer, horoskop svakog deteta po
kazuje sve njegove talente i vrline, nedostatke i mane, sve ono
to je pozitivno i ono to je negativno u njemu, sve ono sa ime e
se u ivotu boriti, sve ono to treba negovati i razvijati i sve nega-
tivno to je potreba odreenog deteta, a kasnije oveka, ega on
mora postati svestan. Podravajui to najbolje u detetu i gradei
njegovu linost na talentima i sposobnostima koje su mu date,
ne nameui mu opta filozofska saznanja ili istine koja moraju
doi tek posle psihologije, nalazimo mogunost ovekovog usavr
avanja i stvaranja onog to je najbolje u oveku.
Kakav bi izgledao svet kada bi svim ljudima bila ukazana an
sa da razvijaju ono za ta su nadareni i da stvore svoj svet iz ono-
ga to je najbolje u njima! U svakom oveku postoji potencijal i ta-
lenat, no koji je kod veine ljudi uniten, esto zbog materijalnih,
socijalnih ili porodinih prilika koje kasnije postaju opravdanje, no
pre svega zbog nepoznavanja onoga to je najbolje u svakom
detetu, to je njegov istinski potencijal.

12
 Ne samo zato to Uran, Pluton i Neptun nisu bili otkriveni do
pre 200 godina, ve pre svega zato to Astrologija u sebi nosi
jednu neumoljivu istinitost koja esto moe uzeti nadu i danas
lei njena opasnost, ali i njen spasonosni super-realizam, po-
sebno kada ovek ionako mora prihvatiti ono to mora prihvati-
ti. Zapostavljenost astrologije zasniva se na nedostatku snage
kod intelektualaca, jer za istinu je potrebnija hrabrost i odvanost
duha nego logika, a spremnost da se prihvati ta opasna privilegi-
ja odvanosti, data je samo retkima. Jo vaniji razlog zapostavl-
jenosti astrologije nalazi se u tome to se ona bavi individualnim,
a ne optim, filozofskim, religioznim koje kao takvo ne ugroava
pojedinca, a koje u sebi nosi istinite spoznaje koje mogu doneti
strah. Taj strah e ovek podeliti sa drugima, dok u astrologiji
ovek nuno mora ostati sam pred sobom, jer je ta istina suvi-
e lina i vezana za krik strave kojim novoroene u asu svog
roenja odgovara, pozdravlja i proklinje sve sile svemira koje u
tom trenutku udaraju svoj astralni peat na njega.
Jednog dana astrolozi, kojih je danas malo, a koji pre svega
moraju poznavati sveobuhvatna znanja o oveku, moi e da
ukau ta je to istinska vrednost u svakom detetu, u kom smis-
lu e ono stvarati svoj svet. To podrazumeva i viu kolektivnu
svest, jer ona danas nije spremna da ui i razume, da prihvati
Astrologiju. No, htela ili ne, morae je prihvatiti, jer ovekov
put ka saznanju je danas doao do kraja, pa se ovek mora
okrenuti svemiru, poto nema gde drugde, jer se taj put nalazi
u razumevanju.
ak i za akademsko znanje jo uvek je tajna uticaj planeta i
svemira, to je svakako na mali svet spram vasione, ba kao
to je nekada ljudska elja bila okrenuta razumevanju prirode i
zemlje na kojoj ivimo.
Svaki horoskop u sebi sadri bezbroj elemenata, milijarde
injenica koje mogu zaiveti u odreenom vremenu, bezbroj
simbola i elemenata to ine lica odreenih ljudi koja emo sre-
tati ili stanja duha to se moraju proiveti. Bezbroj uticaja to
deluju na oveka nalazi se u svakom horoskopu, koji nije nita
drugo do prokletstvo mnotva.

13
 Sezone i godinja doba, nepobedivost vremena e u oveku
kroz periodine dnevne ili godinje uticaje stvarati stanja ovekove
due i misli, slabiti i jaati njegovu volju, uobliavati ih u vremenu,
pa je svakom oveku sueno da od roenja pa do smrti proivi ceo
svoj horoskop, dakle sve ono to u njemu moe zaiveti i to nisu
kakvi drugi astroloki uticaji zanegirali. Uprkos volji da ivot bude
jedno, da ovek ivi i stvara, ljubi, uzlaznom putanjom, neminovni
su padovi i usponi, prekidi, radosti i oajanja, sve zato to u njemu
ivi hiljadu potreba koje vreme inspirie i izaziva. Nekad ga navodi
da tek zapoet posao, kojim je oduevljen, ostavi zbog nekog koji
mu se ini boljim ili da ljubav to ga je zanela srui, da bi je nastavio
posle sedam godina...
Podloan astralnim uticajima u vremenu koji menjaju stanje
njegovog bia i elja usled ega je nesposoban da vidi ono to
je zaista vredno, to moe biti trajno i stalno, neprestano luta o-
vek od jedne potrebe do druge, putujui kroz svoj horoskop i svoj
svemir u kome mu je dato mnotvo elemenata, mnotvo elja.
Putuje sve do asa dok ne prepozna ili ne nasluti ono to mu je
zaista dato, to je zaista bit njegova, sve dok ne prepozna enu
koju e zaista ljubiti, ideju u koju e zaista verovati, oveka koji
e mu zaista pomoi ili mesta na svetu sa kojim je zaista najhar-
moniniji.
Od Bude do Karla Marksa i natrag, od kakve strasne i jake
ene tamnog oka do pogleda boje ljubiice i nenosti koja nad
nama strepi, iivljava ovek svoj horoskop traei, a ne znajui
da trai, najjai astroloki elemenat, najjai aspekt horoskopa i
svemira, najpozitivniju, najharmoniniju snagu koja je ivela u
asu njegovog roenja. Negativni uticaji u godinjim horoskopima
probudie sve to je slabo, negativno, beznaajno u oveku. Te
iste ili naredne godine morae sve to da iivi, to e mu se initi
vanim, sutinskim i sudbonosnim, jer e njegova snaga i svest,
tada znatno oslabljeni, biti sposobni da stvore i afirmiu upravo
ono to tada ivi. Bie uveren da su ta ena, taj posao upravo
sutina i njegova sudbina, jer u njemu nema snage i misli koje su
mu godinji uticaji uzeli, a zauzvrat doneli jedno neplodno i nega-

14
tivno vreme, koje mu kasnije nee znaiti nita, sem moda jedno
iskustvo sa kojim e moi da uporedi ono pravo.
Upravo u tom nepoznavanju vremena u kom se ovek menja,
upravo zato to je u tom vremenu isti onakav kakav je i spoljni
ivot koji stvara, nalazi se ovekovo neznanje i nesposobnost ob-
jektivnog davanja vrednosti odreenim periodima ivota i likovi-
ma koji ga tad okruuju.
I ovde je astrologija velianstvena, jer se njena mudrost na-
lazi u tome to poznaje vreme i to oveku moe pokazati kako
se njegovo bie u odreenim periodima menja i ta tada stvara,
kako da razume i doivi odreene negativne periode, prihvati ih
kao efemerne i nebitne, kao neto to je prolazno, u ta se ne
sme u potpunosti unositi i da pri tom ne odustaje od toga to jeste
i za im tei. U tome, kako razumeti i iveti vreme i prilagoditi ga
onome to ovek stvarno jeste i proiveti ga, prilagoavajui ga
svojoj sutini koju ne sme menjati, nalazi se snaga Astrologije.
Sveu o prolaznosti ivotnih ciklusa koji nisu inspirativni i ivotni
ve monotoni i neprovidni kao zabluda ili o onima koji su sutinski
vani, objavljuje se prava ovekova priroda koja stvara likove i
aktivnosti koje e trajno iveti u vremenu.
Samo Astrologija moe doneti svest da su odreene godine
zapravo besciljna lutanja u kojima ovek ne moe da nae suti-
nu i istinu o sebi, svest da to vreme nije pravo vreme u kome on
zaista ivi, u kome jeste ono to jeste, ljubi, stvara i ini ono to
treba da ini.
ivot bi bio lutanje i avantura u kom bi sigurno bilo i zadovolj
stva i monotonije, ne bi bio hvaljen kao nekakvo ivotno iskustvo.
To izgubljeno vreme nije u njemu zaelo ono to se zove plodo-
nosni nemir, jer za oveka je dovoljan samo jedan as spoznaje
koji e doi onda kada mora doi, a astrologija je ta koja zna i ume
da prepozna ljubav koju svako eka vekovima. Upravo astrologija
poznaje vreme koje donosi ono to je zaista vano za oveka,
pa ma koliko ovek morao na to da eka. Ali ona jo bolje zna
gde se nalazi, kako izgleda i ta jeste ona oblast ivota, posla ili
harmoninih odnosa, koja mu je zaista data. Upravo ona zna ta

15
je to dobro u emu moe trajati i doi na ono na ta jednog dana
mora doi.
Kako poznaje vreme i kako zna gde ivi i kako izgleda ono
to je u oveku zaista dobro, ono to moe iveti trajno, astro-
logija moe preskoiti vreme, lutanja i traganja i ugurati oveka
u harmonian oblik ivota koji mu je dat, ma kakve da su godi-
nje konstelacije stanja bia i okolnosti. Jer toga asa kad ovek
spozna dobro i ono to mu je dato kao pozitivno, ono nad im ima
nadmo, u emu moe trajati, ono to je najbolje u njemu samom,
bit od koje je napravljen, tada vie ne postoji vreme. Tada ovek
postaje ono to treba da bude, ma kakvi da su godinji, spoljni,
pa ak i mundani uticaji. Njegov e ivot biti mnogo lepi, jer tamo
gde je dobro, bez obzira na vreme, uvek vlada harmonija.
Otkrivajui ono to je zaista oveku dato, to je njegova su
tinska potreba, izvor njegove snage i sve ono sa im je ovek har-
monian, astrologiji polazi za rukom da pre svega suoavajui ga
sa svim negativnostima, koje se sukobljavaju u njemu naspram
njegove benevolencije ivota, trasira mu put ka najharmoninijem
obliku ivota, dajui mu svu neophodnu snagu da zanegira vreme,
iskuenja i sve negativne uticaje koji ga ine bespomonim nas-
pram pozitivnog ivota koji mu je dat.

16
SUNCE

Velika zvezdo, ta bi bila

srea tvoja, da nema onih
koje obasjava?!
Fridrih Nie
 Lorenco de Medii - Velianstveni
Iz knjige 1001 zapisan horoskop A. Leo
 MITOLOGIJA I ASTRONOMIJA

H elije (Helios), grki bog sunca, prema mitologiji bio je sin

titana Hiperiona i njegove ene Tije. To je bio blistavi bog, sa
zlatnom kosom i krunom od sunanih zraka, pravo olienje sunca.
Ljudi su zamiljali da stanuje na istonoj obali Okeana, u zlat-
noj palati iz koje se svakog jutra izvozi u zlatnoj koiji, u koju su
upregnuta etiri krilata konja. Zemlji je darovao svetlo, toplotu i
ivot. Uvee je silazio u vode okeana, te se u zlatnoj lai vraao u
svoju palatu. Helije je sve video i uo, bio je bistro oko olimpijskog
Zevsa. Na zemlji su ga svi voleli. Po sopstvenoj volji sklanjao
se od Hadovog podzemnog carstva. Sa svojom enom Perzom
imao je sina Ejeta, kralja Kohide i ker Kirku, monu arobnicu.
Imao je decu i sa eninom sestrom, i dve keri sa nimfom Nerom,
koje su mu uvale stada goveda na ostrvu Siciliji. Imao je sedam
stada krava i sedam stada jaganjaca od po pedeset komada, koji
su inili simbol tri stotine pedeset dana i isto toliko noi, jer je me-
seeva godina kod Grka imala pedeset nedelja po sedam dana.
Otok Rodos bio je Helijevo lino vlasnitvo, koje je nazvao po
svojoj prvoj eni Rodi, keri boga mora Posejdona, prema nekim
mitovima. Ovo ostrvo izvukao je iz morskih dubina, jer za njega
nita nije bilo preostalo kada su bogovi delili posede, poto nije
bio prisutan. Zbog toga su ga na Rodosu potovali vie nego os-
tale, kao i svi Grci a kasnije i Rimljani. Ipak kult sunca i Boga
sunca nikad nije imao toliko znaenje, kao to je imao u Egiptu i
u zemljama Bliskog istoka.
Helije u Grkoj nije imao mnogo hramova, ali je prikazan na
brojnim kipovima od kojih je najslavnijih bio kolos sa Rodosa,
esto od Sedam uda sveta, nainjen od bakra i gvoa i visok

19
oko 35 metara, koji je stajao na ulazu u luku Rodos, gde je po-
stavljen 281. god. pre n.e, a uniten u potresu 225. g. pre n.e.
Najpoznatiji je Helije sa etvoropregom, iz prve polovine 3. veka
pre n.e. koji je liman iskopao u Troji. Ima jo nekoliko kipo-
va i reljefa po raznim muzejima sveta, a najvie sitne plastike.
U novije doba Helije je najvie prikazivan na slikama koje su
ukraavale svodove renesansnih i baroknih palata, a njegovom
etvornom zapregom monici ovog sveta donedavna su ukra-
avali svoje vrtove i parkove, pa jedna skupina Helijevih konja
postoji i u vrtu Versaja. Grci su Helijevim imenom nazivali i Boga
sunca drugih naroda, a ime Heliopolis davali su egipatskim i
fenianskim kultnim graevinama i gradovima sa razvijenim kul-
tom sunca.
Rimski bog sunca Sol vue svoje poreklo od grkog Helija, ali
se od njega poeo razlikovati u 2-3. veku nae ere, pod uticajem
istonih kultova. Njegovo ime Sol bukvalno znai Sunce i njegov
kult nije se u Rimu naroito razvio, jer ni sunce ni mesec Rim
ljani u davnini nisu naroito potovali kao boanstva, sve dok to
potovanje nisu prihvatili od Grka, a jo vie od istonih naroda,
naroito Persijanaca. U treem veku nae ere, Sol je kao olienje
sunca postao slubeno boanstvo, a umetnici su ga prikazivali
slino kao Grci boga Helija. U Rimu je imao svetilite na Kvirinalu.
Godine 270. nae ere, podigao je car Aurelije na Marsovom polju
hram Nesavladivom suncu, a njegova velika statua stajala je
pred Koloseumom. Ta statua prvobitno je prikazivala Nerona koji
ju je podigao sebi u ast, ali je 69. godine novog veka pretvorena
u kip boga Sunca po Vespazijanovoj naredbi.
Sunce je za nas najvanije nebesko telo, jer je glavni izvor
svih vrsta energije koja uslovljava opstanak ivota na Zemlji. To je
centralno telo naeg planetarnog sistema i Zemlji najblia zvez-
da. Srednja njegova daljina od Zemlje iznosi 149,500.000 km,
a prenik mu je 109,1 zemljinih prenika, pa prema tome zapre
mina je 1,300.000 puta vea od Zemljine.
Njegova masa iznosi 333.434 zemljine mase. Sunce je nor-
malna zvezda, srednjeg doba starosti, umerene temperature, ali
ije radijacije imaju 15% ultraljubiastih zraka, od kojih su neke

20
veoma tetne za organizam, a od njih nas titi samo tanki ozonski
sloj nae atmosfere. Sunce nam daje oko 11.400 miliona puta
vie svetlosti od najsjajnije zvezde Sirijusa. Jaina svetlosti koju
Sunce zrai iznosi 50.000 svea na svaki kvadratni santimetar.
Sudei po naunim analizama Suneve zrane energije, ono
ne moe biti ni vrsto ni teno telo, ve to mora da je usijana ga
sovita masa kod koje se razlikuje, polazei od sredita: jezgro,
fotosfera, obrtni sloj, hromosfera i korona, ali tano razgranienje
ovih slojeva i danas je jedan od najteih problema fizike Sunca.
Temperatura u jezgru bi morala iznositi 10-30 miliona stepeni, a
pritisak oko milijardu atmosfera. Fotosfera je deo koji neposredno
posmatramo kao povrinu Suneve sfere, dok se materija jezgra
mora sastojati iz golih atomskih jezgara. Od fotosfere primamo
svetlost i toplotu i na njoj posmatramo Suneve pege. Najdonji
sloj hromosfere zove se obrtni sloj, a nad njim su via dva sloja
koji se mogu videti slobodnim okom samo za trajanja potpunih
pomraenja Sunca.
Odavno se postavljalo pitanje: odakle Sunce crpi energiju koju
od sebe daje. Postojale su razne pretpostavke, ali danas se zna
da se najvei deo energije oslobaa pri termonuklearnim reakci-
jama koje se odigravaju u unutranjosti u Sunevom sreditu.

VOLJA ZA MO
Pa i vi iz najdublje tame i vi sami ste volja za mo dovikuje Nie,
znajui da svi oblici svesti, sve ideje, religije, filozofije, umetnosti
u sebi sadre volju za mo. Ma koliko tu pojavu skrivale ili negi-
rale, moraju se na kraju prilagoditi i podrediti osnovnom zakonu
svemira i ivota - volji za mo, koja kao osnova i potreba svakog
karaktera zaista egzistira u oveku. Njen uticaj je proizaao iz
astrolokog uticaja na oveka te planete, odnosno zvezde, koja
kroz osnovni astroloki uticaj (Sunce - davalac ivota, toplote,
svetlosti, snage, volje) svojom voljom podreuje i primorava sva
ostala tela da se vrte oko njega, da mu se udvaraju.
Tako princip hijerarhije, simbolizovan drevnim piramidama, us
postavlja takav red i odnos u prirodi i meu ljudima, u kome su

21
jedni ispod, drugi iznad njih, a trei jo vie i sve tako do jednog
vladara, kralja, oca, predsednika, direktora, efa, odnosno, do
Sunca koje vlada i odreuje sudbinu drugih, Sunca ija je jedina
srea u drugima koje obasjava. Ovaj zakon, evidentan u prirodi i
u astronomiji, moe se uoiti u svim zajednicama ljudskog ivota,
od porodice pa do drave. Tom zakonu, ma koliko on bio stran
oveku Vodoliji, kao nehuman i nepravedan, morae da se podre-
di i ovo doba, ukoliko ne elimo da doe do potpunog razlivanja,
ruenja, nestajanja principa hijerarhije, pa tako i porodice, to se
tako jasno ispoljava, ba u naim danima. Nuno e se podrediti i
ovo doba, ukoliko ne elimo da na svetu nastane apsolutni haos,
koji neminovno mora postati posledica borbe izmeu svekolike
jednakosti s jedne i hijerarhije s druge strane, izmeu uticaja pre-
cesije Vodolije (bratstvo, difuzija, jednakost) i osnovnog zakona
Sunevog sistema, reda Sunca i volje za mo. Tek kada se pomi-
re humanost i egoizam, volja za bratstvom i volja za mo, moe
se dovesti u harmoniju ivota i nae doba, u kome se ova dva
principa bore kao dobro i zlo i izgledaju tako nepomirljiva. Da, ova
dva naela e se morati pomiriti, uprkos ljudskoj dobroti i elji za
pravdom, moralom, bratstvom, uprkos volji i tenji za jednakou,
ljudskim plemenitim idealima, a sve zbog opstanka ivota, nje-
govog skrivenog i tajanstvenog smisla i jo nedokuive pravde
svemira i Boga.
Postoje oni koji umeju da vladaju, koji su za to sposobni, a
takoe i oni sa potrebom da budu voeni i da slue, sve u smislu
prirodnih zakona, koje ovek plemenit i moralan moe savladati
do izvesne mere. Ali potom, izgubivi mo nad stvarnou, stiui
sumnju u ispravnost svojih ideja, ovek se nae posve izgubljen,
ne znajui pri tom da on ne vodi borbu samo sa prirodom ve
i sa osnovnim zakonima svemira i Boga, koji ba i deluju kroz
uticaj planeta. Deluju ne znajui da plemeniti ovek, uz iju smo
humanost i dobrotu svim srcem, mora ustvari da pobedi Boga,
koji je jednom i zauvek odredio sudbinu sveta, stvorivi Sunce i
planete koje oko njega krue i pretpostavljaju naelo hijerarhije
- volju za mo. Volja za mo se, naalost, najee ogleda i is-
poljava kao beda ljudskog egoizma, a vrlo retko kao plemenitost

22
oca, kralja, predsednika, koji takoe pripadaju uticaju Sunca i koji
svojom snagom i ivotnou, koja se nadasve ogleda u smislu i
sposobnosti za organizaciju, upravu i red, ipak omoguuju ivot i
unapreuju egzistenciju oveka.
Moemo da zakljuimo da se oveanstvo svojim visokim ide
alom pravde ne eli pomiriti sa osnovnim zakonom svemira koji
se nalazi u principu hijerarhije i volje za mo, koji simbolizuje Sun-
ce, iji je on plod i koji naalost ivi u ljudskom egoizmu, kao
osnovnom zakonu svemira. Hrabar i human pojedinac nee da
zagrli krst moralne i materijalne bede (nedostatak morala uvek
dolazi iz Suneve volje koja stvara egoizam, a materijalna beda
dananjice u zemljama komunizma, dolazi iz potrebe za jedna-
kou, pravdom, koji se kao visoki ideali na zemlji preobraaju u
tragian haos, ne znajui da usavravanje oveka nastaje upravo
uticajem Sunca i Urana, iz pomirenja njihove dve volje, koje su
danas izobliene u univerzalni egoizam, lane humanosti Urana i
volje za mo Sunca).
to se tie uticaja Sunca u psiholokom, odnosno karakternom
smislu, ono je planeta volje, a ne intelekta ili oseanja. Snaga
tela, korpulencija u fizikom, a volja i ambicija, elja za dominaci-
jom, uspehom, vlau, svakoj vrsti moi i autoriteta u duhovnom i
karakternom pogledu, odlike su uticaja Sunca.
Od oseanja, Sunce daje strasti i kolerian, vatreni tempera-
ment, a u intelektualnom pogledu ono daje talenat za organizaci-
ju, sem ako nema naroitih loih aspekata. Tip Sunca je svetov-
na, a ne duhovna linost, iako ima izuzetaka. Uspeh u drutvu,
ugled i dobar poloaj su zagarantovani linosti, sem ako nema
loih aspekata.
Ovaj tip oveka je staloen i pribran, dobro koncentrisan, ja-
san u svojim mislima i spoznajama, uvek pozitivno orijentisan,
uvek afirmie ivot. Ima izraenu sposobnost za realno i prak-
tino, a svaka vrsta fantazije, irealnog, a naroito onostranog ili
religioznog, mistinog, duboko mu je odvratna, pa takvom pone-
kad smatra i umetnost. Ovo se pre svega odnosi na one ljude koji
pripadaju tipu Sunca i koje drugi elementi horoskopa ne negiraju
i ne preobraavaju. Ovo se ne odnosi na ljude roene u znaku

23
Lava, jer jedan lo aspekt Sunca sa Neptunom ili Marsom moe
sve promeniti i unititi u potpunosti dobar uticaj Sunca. Tipovi Sun
ca najee se nalaze medu politiarima, dravnicima, direktori-
ma i efovima u privredi, vladi, dakle, nalaze se na poloaju.
Kao dobro poloeno, Sunce uvek daje savesne, ekspanziv-
ne, estite i velikodune osobe koje drugima mogu stvarati bazu
i organizovati ivot. Oni pomau i unapreuju osnovne ivot-
ne uslove, pa su slava i velika reputacija, ugled zagarantovani.
Ovakav poloaj Sunca imao je V. eril, General Grant, Oliver
Kromvel, te Ciceron, Vagner, GladstonEvert, i mnogi drugi mo-
nici i veliine.
Tipu Sunca, ambicije, tatine i hrabrosti nikad ne nedostaje i
on uvek uspeva da dosegne kakav bilo oblik drutvenog poloaja
ili svetovne moi.
Ovde smo dali i horoskope umetnika, pesnika, ljudi van dne-
vnog ivota. I oni, ako imaju dobro poloeno Sunce, sa lakoom
ostvaruju drutveni poloaj, uporedo sa svojom umetnikom kre-
acijom. Vagner, koji ima Sunce na Ascendentu u konjukciji sa
Venerom, ne stvara svoj umetniki svet u gorkoj izolaciji i za-
postavljenosti kao mnogi drugi, ve upoznaje i intimno se drui
sa jednim bavarskim kraljem (Ludvig II), koji mu je mecena i
prijatelj i koji mu pomae u svakodnevnom ivotu, kao i u reali-
zaciji nekih osnovnih Vagnerovih umetnikih potreba (gradi mu
pozorite u Bajrojtu). Upravo to donosi Sunce na Ascendentu, u
dobrom aspektu od Jupitera i u konjukciji sa Venerom (Vagnerov
horoskop).
Mikelanelo ima Sunce u trigonima sa svoja dva osnovna signi-
fikatora, odnosno vladaoca horoskopa, Neptunom i Saturnom (Mi-
kelanelo je roen u znaku Riba, Asc. Jarac) pa i njemu pomae
Lorenco Medii Velianstveni, novcem i stvaranjem kreativnih
uslova. Tako, osobe koje imaju veoma izraeno ili uopte povolj-
no Sunce u svom horoskopu, bivaju u ivotu ne samo energini,
vitalni, jake volje i velike snage i strasti, nego i veoma proteirani
od svih nadreenih, poevi od samog oca u detinjstvu, pa dalje
tokom ivota od direktora ili kraljeva, koje kao to smo rekli simbo-
lizuje Sunce, na emu mogu nicati geniji umetnosti, nauke i dr.

24