ZAKON O OPTEM UPRAVNOM

POSTUPKU ("Sl. glasnik RS", br. 18/2016)

Deo prvi UVODNE ODREDBE I OSNOVNA NAELA UPRAVNOG POSTUPKA I UVODNE ODREDBE
Upravni postupak lan 1 Upravni postupak jeste skup pravila koja dravni organi i organizacije, organi i
organizacije pokrajinske autonomije i organi i organizacije jedinica lokalne samouprave, ustanove, javna
preduzea, posebni organi preko kojih se ostvaruje regulatorna funkcija i pravna i fizika lica kojima su poverena
javna ovlaenja (u daljem tekstu: organi) primenjuju kada postupaju u upravnim stvarima.
Upravna stvar lan 2 (1) Upravna stvar, u smislu ovog zakona, jeste pojedinana situacija u kojoj organ,
neposredno primenjujui zakone, druge propise i opte akte, pravno ili faktiki utie na poloaj stranke tako to
donosi upravne akte, donosi garantne akte, zakljuuje upravne ugovore, preduzima upravne radnje i prua javne
usluge. (2) Upravna stvar je i svaka druga situacija koja je zakonom odreena kao upravna stvar.
Opti i poseban upravni postupak lan 3 (1) Ovaj zakon primenjuje se na postupanje u svim upravnim
stvarima. (2) Pojedina pitanja upravnog postupka mogu posebnim zakonom da se urede samo ako je to u
pojedinim upravnim oblastima neophodno, ako je to u saglasnosti sa osnovnim naelima odreenim ovim
zakonom i ne smanjuje nivo zatite prava i pravnih interesa stranaka zajemenih ovim zakonom.
Upotreba jezika i pisma lan 4 (1) U upravnom postupku u slubenoj upotrebi je srpski jezik i iriliko pismo,
a latiniko pismo na nain utvren zakonom. (2) Na podrujima u kojima je u slubenoj upotrebi i jezik
nacionalne manjine, postupak se vodi i na jeziku i uz upotrebu pisma te nacionalne manjine, u skladu sa
zakonom.
II OSNOVNA NAELA UPRAVNOG POSTUPKA
Naelo zakonitosti i predvidivosti lan 5 (1) Organ postupa na osnovu zakona, drugih propisa i optih akata.
(2) Kada je zakonom ovlaen da odluuje po slobodnoj oceni, organ odluuje u granicama zakonom datog
ovlaenja i saglasno cilju zbog koga je ovlaenje dato. (3) Kada postupa u upravnoj stvari, organ vodi rauna
i o ranijim odlukama donetim u istim ili slinim upravnim stvarima.
Naelo srazmernosti lan 6 (1) Organ moe da ogranii pravo stranke ili da utie na njen pravni interes samo
postupanjem koje je neophodno da se njime ostvari svrha propisa i samo ako ta svrha ne moe da se ostvari
drukijim postupanjem kojim bi se manje ograniavala prava ili u manjoj meri uticalo na pravni interes stranke.
(2) Kada se stranci i drugom uesniku u postupku nalae obaveza, organ je duan da primeni one od propisanih
mera koje su po njih povoljnije ako se i njima ostvaruje svrha propisa.
Naelo zatite prava stranaka i ostvarivanja javnog interesa lan 7 Organ je duan da omogui stranci da
to lake zatiti i ostvari svoja prava i pravne interese, ali ne na tetu prava i pravnih interesa treih lica, niti
javnog interesa.
Naelo pomoi stranci lan 8 (1) Organ po slubenoj dunosti pazi da neznanje i neukost stranke i drugog
uesnika u postupku ne bude na tetu prava koja im pripadaju. (2) Kad organ, s obzirom na injenino stanje,
sazna ili oceni da stranka i drugi uesnik u postupku ima osnova za ostvarenje nekog prava ili pravnog interesa,
upozorava ih na to. (3) Ako u toku postupka doe do izmene propisa koji je od znaaja za postupanje u upravnoj
stvari, organ e o tome informisati stranku.
Naelo delotvornosti i ekonominosti postupka lan 9 (1) Organ je duan da strankama omogui da uspeno
i celovito ostvare i zatite prava i pravne interese. (2) Postupak se vodi bez odugovlaenja i uz to manje trokova
po stranku i drugog uesnika u postupku, ali tako da se izvedu svi dokazi potrebni za pravilno i potpuno
utvrivanje injeninog stanja. (3) Organ je duan da po slubenoj dunosti, u skladu sa zakonom, vri uvid u
podatke o injenicama neophodnim za odluivanje o kojima se vodi slubena evidencija, da ih pribavlja i
obrauje. (4) Organ moe od stranke da zahteva samo one podatke koji su neophodni za njenu identifikaciju i
dokumente koji potvruju injenice o kojima se ne vodi slubena evidencija.
Naelo istine i slobodne ocene dokaza lan 10 (1) Organ je duan da pravilno, istinito i potpuno utvrdi sve
injenice i okolnosti koje su od znaaja za zakonito i pravilno postupanje u upravnoj stvari. (2) Ovlaeno
slubeno lice odluuje po svom uverenju koje injenice uzima kao dokazane, na osnovu savesne i briljive ocene
svakog dokaza posebno i svih dokaza zajedno, kao i na osnovu rezultata celokupnog postupka.
Pravo stranke na izjanjavanje lan 11 (1) Stranci mora da se prui prilika da se izjasni o injenicama koje su
od znaaja za odluivanje u upravnoj stvari. (2) Bez prethodnog izjanjavanja stranke moe se odluiti samo
kada je to zakonom dozvoljeno.
Naelo samostalnosti lan 12 (1) Organ postupa u upravnoj stvari samostalno, u okviru svojih ovlaenja. (2)
Ovlaeno slubeno lice samostalno utvruje injenino stanje i na osnovu toga primenjuje zakone i druge
propise na upravnu stvar.
Pravo na albu i prigovor lan 13 (1) Protiv reenja donesenog u prvom stepenu, odnosno ako organ u upravnoj
stvari nije odluio u propisanom roku, stranka ima pravo na albu, ako zakonom nije drukije propisano. (2)
1
 Stranka ima pravo na prigovor u sluajevima utvrenim ovim zakonom. (3) Nadleni dravni organi mogu da
izjave albu i prigovor kada su na to ovlaeni zakonom.
Naelo pravnosnanosti reenja lan 14 Reenje protiv koga ne moe da se izjavi alba, niti pokrene upravni
spor (pravnosnano reenje), a kojim je stranka stekla odreena prava, odnosno kojim su joj odreene obaveze,
moe da se poniti, ukine ili izmeni samo u sluajevima koji su zakonom odreeni.
Naelo pristupa informacijama i zatite podataka lan 15 (1) Organ je duan da omogui pristup
informacijama od javnog znaaja u skladu sa zakonom. (2) Tajni i lini podaci tite se u upravnom postupku u
skladu sa zakonom.
Deo drugi UPRAVNO POSTUPANJE
I UPRAVNI AKT
Pojam i vrste lan 16 (1) Upravni akt, u smislu ovog zakona, jeste pojedinani pravni akt kojim organ,
neposredno primenjujui propise iz odgovarajue upravne oblasti, odluuje o pravu, obavezi ili pravnom interesu
stranke, ili o procesnim pitanjima. (2) Upravni akti su reenja i zakljuci. (3) Reenja i zakljuci mogu imati i
drugi naziv, ako je to posebnim zakonom predvieno.
Poetak pravnih dejstava upravnog akta lan 17 Upravni akt poinje da proizvodi pravna dejstva od kada je
stranka o njemu obavetena, ako njime nije odreeno da pravna dejstva poinju kasnije.
II GARANTNI AKT
Pojam lan 18 (1) Garantni akt je pisani akt kojim se organ obavezuje da, na odgovarajui zahtev stranke,
donese upravni akt odreene sadrine. (2) Garantni akt donosi se kad je to posebnim zakonom odreeno.
Nedonoenje upravnog akta saglasno garantnom aktu lan 19 (1) Organ donosi upravni akt saglasno
garantnom aktu samo ako stranka to zahteva. (2) Protiv upravnog akta stranka moe podneti albu kad upravni
akt nije donet saglasno garantnom aktu. (3) Organ nije duan da donese upravni akt saglasno garantnom aktu:
1) ako zahtev za donoenje upravnog akta ne bude podnet u roku od godinu dana od dana izdavanja garantnog
akta ili drugom roku odreenom posebnim zakonom; 2) ako se injenino stanje na kome se zasniva zahtev za
donoenje upravnog akta bitno razlikuje od onog opisanog u zahtevu za donoenje garantnog akta; 3) ako je
izmenjen pravni osnov na osnovu koga je garantni akt donet tako to se novim propisom predvia ponitavanje,
ukidanje ili izmena upravnih akata donetih na osnovu ranijih propisa; 4) kad postoje drugi razlozi odreeni
posebnim zakonom.
Zatita interesa lan 20 Garantni akt ne sme biti protivan javnom interesu, niti pravnom interesu treih lica.
Primena ovog zakona lan 21 Na garantni akt shodno se primenjuju odredbe ovog zakona o upravnom aktu.
III UPRAVNI UGOVOR
Upravni ugovor i njegova dozvoljenost lan 22 (1) Upravni ugovor je dvostrano obavezan pisani akt koji, kad
je to posebnim zakonom odreeno, zakljuuju organ i stranka i kojim se stvara, menja ili ukida pravni odnos u
upravnoj stvari. (2) Sadrina upravnog ugovora ne sme biti protivna javnom interesu niti pravnom interesu treih
lica.
Izmena upravnog ugovora zbog promenjenih okolnosti lan 23 (1) Ako bi, zbog okolnosti nastalih posle
zakljuenja upravnog ugovora koje se nisu mogle predvideti u vreme zakljuenja ugovora, ispunjenje obaveze
za jednu ugovornu stranu postalo bitno oteano, ona moe od druge ugovorne strane zahtevati da se ugovor
izmeni i prilagodi nastalim okolnostima. (2) Organ reenjem odbija zahtev stranke ako nisu ispunjeni uslovi za
izmenu ugovora ili ako bi izmena ugovora izazvala tetu po javni interes koja bi bila vea od tete koju bi
pretrpela stranka.
Pravo organa da raskine ugovor lan 24 (1) Organ moe da raskine upravni ugovor: 1) ako izostane saglasnost
stranke da se ugovor izmeni zbog promenjenih okolnosti; 2) ako stranka ne ispunjava ugovorne obaveze; 3) ako
je to neophodno da bi se otklonila teka i neposredna opasnost po ivot i zdravlje ljudi i javnu bezbednost, javni
mir i javni poredak ili radi otklanjanja poremeaja u privredi, a to ne moe uspeno da se otkloni drugim
sredstvima kojima se manje dira u steena prava. (2) Organ raskida upravni ugovor reenjem u kome izriito
navodi i jasno obrazlae razloge za raskid.
Prigovor stranke zbog neispunjenja ugovornih obaveza lan 25 Ako organ ne ispunjava ugovorne obaveze,
stranka ne moe da raskine upravni ugovor, ali moe da izjavi prigovor.
Primena ovog zakona i zakona kojim se ureuju obligacioni odnosi lan 26 Na upravne ugovore shodno se
primenjuju ostale odredbe ovog zakona i supsidijarno odredbe zakona kojim se ureuju obligacioni odnosi.
IV UPRAVNE RADNJE
Pojam lan 27 Upravne radnje su materijalni akti organa koji utiu na prava, obaveze ili pravne interese
stranaka, kao to su voenje evidencija, izdavanje uverenja, pruanje informacija, primanje izjava i druge radnje
kojima se izvravaju pravni akti.

2
 Prigovor protiv upravne radnje lan 28 (1) Protiv upravne radnje moe da se izjavi prigovor. Prigovor moe
da se izjavi i ako organ ne preduzme upravnu radnju koju je po zakonu duan da preduzme. (2) U oba sluaja,
prigovor je dozvoljen samo ako upravna radnja nije povezana sa donoenjem upravnog akta.
3. Izdavanje uverenja o injenicama o kojima se vodi slubena evidencija
lan 29 (1) Organi izdaju strankama, na usmeni ili pisani zahtev, uverenja i druge isprave (sertifikate, potvrde
itd.) o injenicama o kojima vode slubenu evidenciju u skladu sa zakonom. (2) Uverenja i druge isprave o
injenicama o kojima se vodi slubena evidencija izdaju se saglasno podacima iz slubene evidencije, i imaju
dokaznu vrednost javne isprave. (3) Uverenja i druge isprave izdaju se, po pravilu, istog dana kad je stranka
podnela zahtev, a najkasnije u roku od osam dana, ako posebnim propisom nije drukije predvieno. (4) Zahtev
stranke za izdavanjem uverenja i druge isprave moe da se odbije reenjem. Ako organ u roku od osam dana ne
izda uverenje ili drugu ispravu, niti reenje kojim odbija zahtev, stranka moe da izjavi albu kao da je zahtev
odbijen. (5) Stranka koja smatra da uverenje ili druga isprava o injenicama o kojima se vodi slubena evidencija
nisu izdati saglasno podacima iz slubene evidencije, moe da zahteva njihovu izmenu ili izdavanje novog
uverenja ili druge isprave. Ovaj zahtev moe da se odbije reenjem. Ako organ u roku od osam dana ne izmeni
izdato uverenje ili drugu ispravu ili ne izda novo uverenje ili drugu ispravu, niti izda reenje kojim odbija zahtev
- stranka moe da izjavi albu kao da je zahtev odbijen.
4. Izdavanje uverenja o injenicama o kojima se ne vodi slubena evidencija
lan 30 (1) Organi izdaju strankama, na usmeni ili pisani zahtev, uverenja i druge isprave o injenicama o kojima
ne vode slubenu evidenciju, kada je to propisom odreeno i poto prethodno potrebne injenice utvrde u
dokaznom postupku. (2) Uverenje ili druga isprava o injenicama o kojima se ne vodi slubena evidencija ili
reenje kojim se odbija zahtev stranke izdaju se u roku od 30 dana od podnoenja zahteva, ako zakonom ili
drugim propisom nije odreen krai rok. U suprotnom, stranka moe da izjavi albu kao da je zahtev odbijen.
(3) Organ koji vodi postupak u kome su uverenje ili druga isprava podneti kao dokaz, nije vezan njihovom
sadrinom i moe samostalno da utvruje injenice koje su u njima sadrane.
V PRUANJE JAVNIH USLUGA
Pojam lan 31 (1) Pod pruanjem javnih usluga smatra se obavljanje privredne i drutvene delatnosti, odnosno
poslova za koje je zakonom utvreno da se vre u optem interesu, kojima se obezbeuje ostvarivanje prava i
pravnih interesa, odnosno zadovoljavanje potreba korisnika javnih usluga, a koji ne predstavljaju drugi oblik
upravnog postupanja. (2) Pod pruanjem javnih usluga smatra se i obavljanje delatnosti, odnosno poslova uprave
od strane organa, kojima se obezbeuje ostvarivanje prava i pravnih interesa, odnosno zadovoljavanje potreba
korisnika javnih usluga, a koji ne predstavljaju drugi oblik upravnog postupanja. (3) Javne usluge pruaju se
tako da obezbede uredno i kvalitetno, pod jednakim uslovima, ostvarivanje prava i pravnih interesa korisnika
javnih usluga i zadovoljavanje njihovih potreba.
Prigovor zbog naina pruanja javnih usluga lan 32 Prigovor moe da se izjavi pruaocu javnih usluga koji
ne obezbeuje uredno i kvalitetno, pod jednakim uslovima, ostvarivanje prava graana i organizacija i
zadovoljavanje potreba korisnika.
Deo trei OSNOVNA PRAVILA POSTUPKA I UESNICI U UPRAVNOM POSTUPKU
1. Nadlenost organa
Stvarna nadlenost lan 33 (1) Stvarna nadlenost organa odreuje se propisima koji ureuju odreenu
upravnu oblast ili nadlenost pojedinih organa. (2) Ako se stvarna nadlenost tako ne odredi, a ne moe da se
odredi ni prema prirodi upravne stvari, stvarno nadlean je organ u ijem su delokrugu poslovi opte uprave.
Mesna nadlenost lan 34 (1) Mesna nadlenost organa odreuje se u upravnim stvarima koje se tiu: 1)
nepokretnosti - prema mestu gde se nepokretnost nalazi; 2) poslovne ili druge delatnosti stranke - prema seditu
stranke ili mestu gde se delatnost obavlja ili bi trebalo da se obavlja; 3) poslova iz nadlenosti organa - prema
seditu organa, odnosno seditu njegove podrune jedinice ako se stvar odnosi na poslove podrune jedinice; 4)
broda ili vazduhoplova ili u kojima je povod za voenje postupka nastao na brodu ili vazduhoplovu - prema luci
upisa broda ili matinom aerodromu vazduhoplova; 5) u ostalim upravnim stvarima - prema prebivalitu stranke,
a ako stranka nema prebivalite u Republici Srbiji - prema njenom boravitu, a ako ona nema ni boravite u
Republici Srbiji - prema njenom poslednjem prebivalitu ili boravitu u Republici Srbiji. (2) Ako mesna
nadlenost ne moe da se odredi prema izloenim pravilima odreuje se prema mestu u kome je nastao povod
za voenje upravnog postupka.
Mesna nadlenost vie organa lan 35 (1) Ako je istovremeno mesno nadleno vie organa, nadlean je onaj
organ pred kojim je prvo pokrenut postupak. (2) Mesno nadleni organi mogu da se sporazumeju koji e od njih
da vodi postupak. (3) Svaki mesno nadlean organ mora na svom podruju da preduzme radnje koje ne trpe
odlaganje. (4) Organ pred kojim je pokrenut postupak zadrava mesnu nadlenost i ako u toku postupka nastanu
injenice zbog kojih mesno nadlean postane drugi organ. On moe da ustupi predmet drugom organu ako to
znatno olakava postupak, naroito stranci.

3
 Obaveznost pravila o stvarnoj i mesnoj nadlenosti lan 36 (1) Stvarna i mesna nadlenost organa ne mogu
da se menjaju dogovorom organa, organa i stranaka ili samih stranaka. (2) Organ pazi po slubenoj dunosti u
toku celog postupka na svoju stvarnu i mesnu nadlenost i, ako nae da nije nadlean, ustupa spise nadlenom
organu. (3) Organ moe da preuzme postupanje u odreenoj upravnoj stvari iz nadlenosti drugog organa ili da
postupanje u odreenoj upravnoj stvari prenese na drugi organ, samo kad je to zakonom odreeno.
Posebna ogranienja nadlenosti lan 37 (1) Slubene radnje u zgradama i drugim objektima koje koristi
Vojska Srbije preduzimaju se kada ih organ prijavi nadlenom vojnom organu. (2) Slubene radnje u zgradama
i drugim objektima za posebne namene koje se koriste za vojne potrebe u ministarstvu nadlenom za poslove
odbrane ili Vojsci Srbije preduzimaju se po odobrenju ministra nadlenog za poslove odbrane.
Sukob nadlenosti lan 38 (1) Sukob nadlenosti nastaje kad se dva organa izjasne da jesu ili da nisu nadleni
u istoj upravnoj stvari. (2) Predlog za odluivanje o sukobu nadlenosti podnosi organ koji se poslednji izjasnio
da je nadlean ili da nije nadlean, a moe ga podneti i stranka. (3) O sukobu nadlenosti izmeu organa odluuje,
u roku od 15 dana od podnoenja predloga, organ koji je propisom odreen. Taj organ odreuje koji je organ
nadlean i kako se otklanjaju posledice radnji nenadlenog organa, pa spise dostavlja nadlenom organu.
2. Ovlaeno slubeno lice
Ovlaeno slubeno lice i delegacija ovlaenja lan 39 (1) Organ postupa u upravnoj stvari preko ovlaenog
slubenog lica. (2) Ovlaeno slubeno lice, u smislu ovog zakona, jeste lice koje je rasporeeno na radno mesto
koje ine i poslovi voenja postupka i odluivanja u upravnoj stvari, ili samo poslovi voenja postupka ili
preduzimanja pojedinih radnji u postupku. (3) Ako slubeno lice nije odreeno, reenje u upravnom postupku
donosi rukovodilac organa. (4) Organ na pogodan nain objavljuje koja su slubena lica ovlaena za odluivanje
u upravnim stvarima, a koja za preduzimanje radnji u postupku pre donoenja reenja. (5) Kolegijalni organ
moe da ovlasti svog lana da vodi upravni postupak i priprema odluku.
Izuzee ovlaenog slubenog lica lan 40 (1) Ovlaeno slubeno lice mora biti izuzeto: 1) ako je u postupku
stranka, svedok, vetak ili zakonski zastupnik ili punomonik stranke; 2) ako je sa strankom, zakonskim
zastupnikom ili punomonikom stranke krvni srodnik u pravoj liniji, a u pobonoj liniji do etvrtog stepena
zakljuno, suprunik ili vanbrani partner ili srodnik po tazbini do drugog stepena zakljuno, pa i kada je brana
zajednica prestala; 3) ako je sa strankom u odnosu staratelja, usvojitelja, usvojenika ili hranitelja; 4) ako je sa
zakonskim zastupnikom ili punomonikom stranke u odnosu usvojitelja ili usvojenika; 5) ako je uestvovalo u
prvostepenom postupku; 6) ako ostvaruje naknadu ili druga primanja od stranke ili je angaovano u upravnom
odboru, nadzornom odboru ili radnom ili strunom telu stranke; 7) ako ishod postupka moe da mu donese
direktnu korist ili tetu; 8) ako postoje druge injenice koje dovode u sumnju njegovu nepristrasnost. (2) im
sazna da postoji neki razlog za izuzee iz stava (1) ta. 1)-7) ovog lana, ovlaeno slubeno lice zastaje s
postupkom i o razlogu za izuzee odmah obavetava lice ili organ koji odluuje o izuzeu. Kad sazna da postoji
razlog za izuzee iz take 8) ovog lana ono o tome samo obavetava lice ili organ koji odluuje o izuzeu. (3)
Izuzee ovlaenog slubenog lica moe da zahteva stranka, u kom sluaju ovlaeno slubeno lice postupa kao
da je ono saznalo da postoji neki razlog za izuzee. Stranka je duna da u zahtevu navede injenice zbog kojih
smatra da postoji razlog za izuzee. (4) Odredbe ovog lana o razlozima za izuzee ovlaenog slubenog lica
shodno se primenjuju i na izuzee zapisniara i vetaka. (5) O tome da li postoje razlozi za izuzee zapisniara
i vetaka odluuje ovlaeno slubeno lice.
Odluivanje o izuzeu ovlaenog slubenog lica lan 41 (1) O izuzeu ovlaenog slubenog lica odluuje
rukovodilac organa, o izuzeu rukovodioca organa odluuje organ koji je propisom odreen, a ako to nije sluaj
- drugostepeni ili nadzorni organ. (2) O izuzeu lana kolegijalnog organa odluuje predsedavajui kolegijalnog
organa, a o izuzeu predsedavajueg - kolegijalni organ. (3) O izuzeu se odluuje u roku od pet dana od prijema
obavetenja ovlaenog slubenog lica ili zahteva za izuzee. (4) Kolegijalni organ iji je lan izuzet nastavlja
postupak bez njega.
3. Saradnja i slubena pomo
Jedinstveno upravno mesto lan 42 (1) Ako je za ostvarivanje jednog ili vie prava potrebno postupanje jednog
ili vie organa, stranka se obraa jedinstvenom upravnom mestu. (2) Uspostavljanjem jedinstvenog upravnog
mesta ne utie se na nadlenost organa niti na pravo stranke da se direktno obraa nadlenom organu. (3) Na
jedinstvenom upravnom mestu vri se: 1) pouavanje podnosioca zahteva, na nain kako bi to inio nadleni
organ, o tome ta je sve organima potrebno da bi postupili po zahtevu; 2) primanje zahteva za priznavanje prava
ili drugo postupanje u upravnoj stvari, miljenja, objanjenja, komentara, kao i dokumenata i pravnih sredstava,
saglasno propisu, i njihovo dostavljanje nadlenim organima; 3) obavetavanje podnosioca zahteva o tome koje
je radnje preduzeo nadleni organ i pravnim aktima koje je doneo. (4) Ove radnje mogu se vriti elektronskim
putem, putem pote, ili na drugi pogodan nain. (5) Rokovi za odluivanje o zahtevu stranke pred nadlenim
organima poinju da teku od kada je podnet uredan zahtev na jedinstvenom upravnom mestu. (6) Blie uslove,
kriterijume i merila koji se primenjuju u postupku odreivanja jedinstvenog upravnog mesta, kao i nain saradnje
nadlenih organa u vezi sa postupanjem i obavljanjem poslova na jedinstvenom upravnom mestu propisuje
Vlada.

4
 Meunarodna pravna pomo lan 43 (1) Pravna pomo inostranim organima prua se pod uslovom
uzajamnosti. (2) Domai organ prua pravnu pomo inostranom organu kako je to zakonom odreeno, ili kako
inostrani organ zatrai ako to nije suprotno domaem javnom poretku.
4. Stranka u upravnom postupku i njeno zastupanje
Stranka u upravnom postupku lan 44 (1) Stranka u upravnom postupku jeste fiziko ili pravno lice ija je
upravna stvar predmet upravnog postupka i svako drugo fiziko ili pravno lice na ija prava, obaveze ili pravne
interese moe da utie ishod upravnog postupka. (2) Stranka u upravnom postupku moe da bude i organ,
organizacija, naselje, grupa lica i drugi koji nisu pravna lica, pod uslovima pod kojima fiziko ili pravno lice
moe da bude stranka, ili kad je to odreeno zakonom. (3) Zastupnici kolektivnih interesa i zastupnici irih
interesa javnosti, koji su organizovani saglasno propisima, mogu da imaju svojstvo stranke u upravnom postupku
ako ishod upravnog postupka moe da utie na interese koje zastupaju.
Obustavljanje postupka zbog prestanka postojanja stranke lan 45 Ako nastupi smrt fizikog lica ili pravno
lice prestane da postoji, a prava, obaveze i pravni interesi o kojima se odluuje ne mogu da preu na naslednike,
odnosno pravne sledbenike, postupak se obustavlja.
Procesna sposobnost i zastupanje stranke
Procesna sposobnost lan 46 Stranka koja je potpuno poslovno sposobna moe sama da preduzima radnje u
postupku (procesna sposobnost).
Zakonski zastupnik i ovlaeni predstavnik stranke lan 47 (1) Stranku koja nije procesno sposobna zastupa
zakonski zastupnik. (2) Pravno lice preduzima radnje u postupku preko zakonskog zastupnika ili ovlaenog
predstavnika koji je odreen optim aktom pravnog lica. (3) Organ kao stranka u postupku preduzima radnje
preko ovlaenog predstavnika, organizacija koja nije pravno lice preko lica koje je odreeno njenim aktom, a
naselje, grupa lica i druge stranke koje nisu pravna lica - preko lica koje ovlaste, ako drukije nije propisano. (4)
Organ pazi po slubenoj dunosti u toku celog postupka da li je stranka zastupana saglasno zakonu.
Privremeni zastupnik lan 48 (1) Organ reenjem postavlja stranci privremenog zastupnika: ako nije procesno
sposobna, a nema zakonskog zastupnika; ako pravno lice, organizacija, naselje i druga stranka koja nije pravno
lice nema ovlaenog predstavnika; ako stranku zastupa zakonski zastupnik iji su interesi suprotni interesima
stranke; ako protivne stranke zastupa isti zakonski zastupnik; ako radnju treba preduzeti prema stranci ije
prebivalite ili boravite nije poznato, a nema punomonika - sve pod uslovom da je stvar hitna, a postupak mora
da se sprovede. (2) Reenje o postavljanju privremenog zastupnika stranci ije prebivalite ili boravite nije
poznato, objavljuje se na veb prezentaciji i oglasnoj tabli organa. (3) Privremeni zastupnik postavlja se i kada
radnja ne trpi odlaganje, a stranka, njen zakonski zastupnik, ovlaeni predstavnik ili punomonik ne mogu biti
blagovremeno pozvani da prisustvuju radnji. (4) Privremeni zastupnik moe da odbije zastupanje samo iz razloga
odreenih posebnim propisima. (5) O postavljanju privremenog zastupnika stranci koja nije procesno sposobna
odmah se obavetava organ starateljstva. (6) Radnje koje privremeni zastupnik preduzme u granicama ovlaenja
imaju pravna dejstva kao da ih je preduzela stranka. (7) Privremeni zastupnik uestvuje samo u postupku u kome
je postavljen i preduzima samo radnje za koje je postavljen i dok ne prestanu razlozi zbog kojih je postavljen.
(8) alba protiv reenja kojim se postavlja privremeni zastupnik ne odlae izvrenje reenja.
Punomonik
Pojam i odnos sa strankom lan 49 (1) Stranka ili zakonski zastupnik stranke moe da ovlasti punomonika
da je zastupa u postupku, izuzev da daje izjave koje samo stranka moe dati. Postojanje punomonika ne spreava
stranku da sama preduzima radnje u postupku. (2) Punomoje se daje u pisanom obliku ili usmeno na zapisnik.
Ako posumnja u istinitost punomoja, organ nalae stranci da podnese overeno punomoje. (3) Punomonik
moe biti svako ko je potpuno poslovno sposoban, izuzev lica koje se bavi nadripisarstvom. Ovom licu organ
uskrauje zastupanje reenjem protiv koga je dozvoljena alba koja ne odlae izvrenje reenja i o tome
obavetava stranku. (4) Radnje koje punomonik preduzme u granicama punomoja imaju pravna dejstva kao
da ih je preduzela stranka.
Dunost organa lan 50 (1) Organ pazi po slubenoj dunosti u toku celog postupka da li je lice koje se
pojavljuje kao punomonik ovlaeno za zastupanje. (2) Organ moe dozvoliti da pojedine radnje u postupku
preduzme u ime stranke lice koje nije priloilo punomoje, pod uslovom da punomoje priloi u roku koji organ
odredi. (3) Dok ne istekne taj rok, organ ne moe da okona postupanje u upravnoj stvari, a ako taj rok bude
proputen - preduzete radnje ostaju bez pravnog dejstva.
Obim punomoja lan 51 (1) Obim punomoja procenjuje se iz sadrine punomoja. (2) Punomoje se daje za
ceo postupak ili pojedine radnje, a i vremenski moe da se ogranii.
Prestanak punomoja lan 52 (1) Punomoje ne prestaje smru ili gubitkom procesne sposobnosti stranke ili
smru, gubitkom procesne sposobnosti ili promenom zakonskog zastupnika stranke, ali naslednik, pravni
sledbenik stranke, odnosno njen novi zakonski zastupnik moe opozvati ranije dato punomoje. (2) Punomoje
prestaje smru ili gubitkom procesne sposobnosti punomonika ili prestankom pravnog lica. (3) Stranka moe
uvek opozvati punomoje, a punomonik moe uvek otkazati punomoje izuzev dok traje neka radnja u
postupku.
5
 Zajedniki predstavnik i zajedniki punomonik stranaka lan 53 (1) Dve ili vie stranaka mogu u istom
postupku, ako drukije nije propisano, odrediti koja od njih istupa kao zajedniki predstavnik ili uzeti
zajednikog punomonika. (2) Organ moe, ako drukije nije propisano, naloiti strankama sa istim zahtevima
da u odreenom roku odrede lice koje ih predstavlja ili da uzmu zajednikog punomonika. Ako stranke to
propuste, organ moe da im postavi zajednikog predstavnika ili punomonika, ija ovlaenja traju dok stranke
ne odrede drugog. (3) Stranke zadravaju samostalnost u postupku uprkos postojanju zajednikog punomonika
ili predstavnika.

Struni pomaga lan 54 (1) Stranci je dozvoljeno da u postupku u kome je potrebno struno poznavanje
upravne stvari dovede struno lice koje joj daje objanjenja i savete (struni pomaga). (2) Struni pomaga nije
zastupnik stranke.

Prevoenje i tumai lan 55 (1) Ako se postupak ne vodi na jeziku stranke ili drugog uesnika u postupku, a
oni ne razumeju srpski jezik, prevodi im se, na njihov zahtev, tok postupka i omoguava obavetavanje na
njihovom jeziku i pismu, odnosno jeziku i pismu koji razumeju. (2) Osoba sa invaliditetom ima pravo da opti i
prati tok postupka preko tumaa, ili na drugi odgovarajui nain, u skladu sa zakonom.
II OPTENJE ORGANA I STRANAKA
1. Naini optenja
Osnovne odredbe lan 56 (1) Organ i stranka opte u pisanom ili usmenom obliku, na brz i efikasan nain, ali
tako da se omogui pravna sigurnost i ekonominost postupka. (2) Optenje u pisanom obliku obuhvata optenje
elektronskim putem i u papirnom obliku. (3) Elektronski dokument potpisuje se saglasno zakonu.
Posebne odredbe o elektronskom optenju lan 57 (1) Organ objavljuje na svojoj veb prezentaciji obavetenja
o mogunosti elektronskog optenja izmeu organa i stranke, o tome da se organu podnose elektronska
dokumenta i da organ upuuje stranci elektronska dokumenta, kao i o nainu na koji to ini. (2) Stranka
elektronskim putem opti sa organom ako se prethodno sa tim saglasi ili ako je to posebnim propisom odreeno.
(3) Ako elektronski dokument koji je poslat stranci nije itljiv, ona moe da zahteva da joj organ uputi taj
dokument u drugom pogodnom obliku. Ako nije itljiv elektronski dokument koji je poslat organu, organ zahteva
da stranka podnese taj dokument u drugom pogodnom obliku u roku koji odredi i obavetava stranku da e se,
ako ne postupi u datom roku, smatrati da nije ni podnela dokument.
2. Podnesci
Oblik i sadrina podneska lan 58 (1) Podnesci su zahtevi, predlozi, obrasci, prijave, molbe, albe, predstavke,
prigovori, obavetenja, saoptenja i druge vrste pisanog obraanja stranke organu. (2) Podnesak mora da bude
razumljiv i da sadri sve to je potrebno da bi po njemu moglo da se postupa, a naroito: lino ili poslovno ime,
prebivalite, odnosno boravite, sedite i naziv organa kome se podnosi, upravnu stvar koja je predmet postupka,
svrhu podneska, adresu na koju organ stranci treba da dostavlja akte i potpis podnosioca podneska. (3) Podnesak
moe imati i drukiju sadrinu, ako je to propisom odreeno.
Neuredan podnesak lan 59 (1) Podnesak je neuredan ako ima nedostatke koji organ spreavaju da postupa po
njemu, ako nije razumljiv ili ako nije potpun. U tom sluaju organ u roku od osam dana od prijema podneska
obavetava podnosioca na koji nain da uredi podnesak i to u roku koji ne moe biti krai od osam dana, uz
upozorenje na pravne posledice ako ne uredi podnesak u roku. (2) Ako podnesak ne bude ureen u roku, organ
reenjem odbacuje podnesak. (3) Ako podnesak bude ureen u roku, smatra se da je od poetka bio uredan, ako
zakonom nije drukije predvieno.
Predaja podnesaka lan 60 (1) Podnesci se predaju organu kome su naslovljeni, ako neki drugi organ nije
ovlaen da primi podnesak. (2) Podnesci se predaju neposredno organu, preko pote, diplomatsko-konzularnog
predstavnitva, elektronskim putem, u skladu sa zakonom, ili se saoptavaju usmeno na zapisnik. (3) Kratke i
hitne izjave stranke mogu, ako drukije nije propisano, da saopte telefonom, telegramom, elektronskim putem
i na drugi pogodan nain, ako je to mogue po prirodi stvari. Ovlaeno slubeno lice o tome stavlja zabeleku
u spisu, koja sadri lino ime lica koje daje i prima saoptenje.
Evidentiranje i potvrda o prijemu podneska lan 61 (1) Organ je duan da evidentira podnesak koji je primio
prema redosledu prijema i da potvrdi prijem podneska bez naplaivanja takse. (2) Prijem podneska poslatog
elektronskim putem potvruje se odmah, na isti nain na koji je podnesak poslat.
Podnoenje podneska nenadlenom organu lan 62 Ako organ nije nadlean da primi podnesak koji mu se
predaje ili saoptava, prosleuje ga nadlenom organu i o tome obavetava podnosioca. Ako ne moe da utvrdi
koji je organ nadlean, upozorava podnosioca da e, bez odlaganja, reenjem odbaciti podnesak zbog
nenadlenosti.
3. Zapisnici
Sastavljanje i sadrina zapisnika lan 63 (1) Zapisnik se sastavlja o usmenoj raspravi, drugoj vanijoj radnji
u postupku i o vanijim usmenim izjavama stranaka, drugih uesnika u postupku i treih lica. (2) U zapisnik se

6
 unosi naziv organa, radnja koja se preduzima, mesto, dan i as kada se radnja preduzima, upravna stvar koja je
predmet postupka, lina imena ovlaenih slubenih lica, prisutnih stranaka, njihovih zastupnika i drugih lica i
opis toka i sadrine preduzete radnje i datih izjava kao i podatak o ispravama koje su koriene. (3) Ako lice
odbije da potpie zapisnik ili ode sa mesta preduzimanja radnje pre nego to je zapisnik zakljuen, to se unosi u
zapisnik, sa razlozima zbog kojih je odbijeno potpisivanje zapisnika. (4) Zapisnik koji je sainjen saglasno
propisu jeste javna isprava i dokaz o toku i sadrini preduzetih radnji i datih izjava, izuzev u delovima na koje
je stavljena primedba.
4. Razgledanje spisa i obavetavanje o toku postupka
Pravo na razgledanje spisa i obavetavanje lan 64 (1) Pravo na razgledanje spisa sastoji se od prava stranke
da razgleda spise u prisustvu slubenog lica, da o svom troku umnoi ili dobije kopiju spisa i da joj se kopija
spisa, o njenom troku, dostavi preko pote ili na drugi pogodan nain. Spisi se razgledaju u prostorijama organa
koji uva spise. U opravdanim sluajevima, spisi mogu da se razgledaju u prostorijama drugog organa ili
diplomatsko-konzularnom predstavnitvu Republike Srbije. (2) Ako se dokumenti uvaju u elektronskom
obliku, organ omoguava razgledanje i preuzimanje dokumenata u elektronskom ili tampanom obliku. (3) Ne
smeju da se razgledaju zapisnici o veanju i glasanju i nacrti reenja. (4) Sa spisima koji sadre tajne podatke ili
podatke o linosti postupa se u skladu sa zakonom kojim se ureuje zatita tajnih podataka, odnosno zatita
podataka o linosti. (5) Podatke o linosti sa kojima se upozna u skladu sa zakonom, stranka moe da koristi
samo radi ostvarivanja prava, obaveza ili pravnog interesa u tom upravnom postupku, kao i prava, obaveza ili
pravnog interesa na koji moe da utie ishod tog upravnog postupka. (6) Pravo na razgledanje spisa u skladu sa
odredbama ovog lana ima i zainteresovano lice koje dokae svoj pravni interes. (7) Iznos trokova ostvarivanja
prava na razgledanje spisa ne moe prei iznos neophodnih trokova organa za izradu i dostavljanje kopije spisa.
(8) Stranka, zainteresovani organ i zainteresovano lice koje dokae svoj pravni interes, imaju pravo na
obavetavanje o toku postupka. (9) Odredbama ovog lana ne dira se u ostvarivanje prava na pristup
informacijama od javnog znaaja sadranim u dokumentima koji ine spise.
Zahtev za razgledanje spisa i obavetavanje o toku postupka lan 65 (1) Zahtev za razgledanje spisa, kao i
zahtev za obavetavanje o toku postupka, podnosi se u pisanom obliku ili usmeno. Organ moe od
zainteresovanog lica da zatrai da u pisanom obliku ili usmeno obrazloi svoj pravni interes. (2) Organ je duan
da u roku od osam dana od prijema zahteva obavesti stranku ili zainteresovano lice o tome kako mogu da
razgledaju i umnoe spise i dobiju kopiju spisa, ili da reenjem odbije zahtev. (3) Ako organ u navedenom roku
nita ne preduzme, ili odbaci, odnosno odbije zahtev reenjem, podnosilac zahteva moe da podnese albu
drugostepenom organu u roku od osam dana.
III OBAVETAVANJE
1. Osnovne odredbe
Pojam i nain obavetavanja lan 66 (1) Obavetavanje je radnja kojom organ na pogodan nain izvetava
stranku i drugog uesnika o postupanju u upravnoj stvari. (2) Na obavetavanje drugih uesnika u postupku
primenjuju se odredbe ovog zakona o obavetavanju stranke, ako zakonom nije drukije propisano. (3) Ako
drukije nije propisano, organ bira nain obavetavanja, vodei rauna o pravnoj zatiti stranke, javnosti
obavetavanja, ekonominom troenju sredstava i jednostavnosti u postupku. (4) Stranka se obavetava
elektronskim putem, putem pote, dostavljanjem ili na drugi pogodan nain, ili usmeno - ako je prisutna. (5)
Kratka i hitna obavetenja mogu da se daju telefonom, elektronskim putem ili na drugi pogodan nain, o emu
se stavlja zabeleka u spisu koja sadri lino ime lica koje daje i prima obavetenja. (6) Organ obavetava samu
stranku, izuzev ako ona ima zakonskog zastupnika, punomonika ili punomonika za prijem obavetenja, kada
se oni obavetavaju. (7) Kad je pri obavetavanju nainjena oigledna greka, smatra se da je obavetavanje
izvreno na dan kada je stvarno izvreno.
Mesta na kojima se vri obavetavanje lan 67 (1) Stranka se, po pravilu, obavetava u stanu, poslovnoj
prostoriji ili na radnom mestu. (2) Advokat se obavetava u njegovoj kancelariji, pri emu obavetavanje moe
da se izvri i licu zaposlenom u kancelariji. (3) Obavetavanje je mogue i na drugom mestu, ako se primalac
obavetenja sa tim saglasi. (4) Stranka i zakonski zastupnik stranke duni su da odmah obaveste organ o tome
da su promenili prebivalite, boravite ili sedite. Ako to propuste, a slubeno lice ne moe da stupi u kontakt s
njima, stranka se dalje obavetava javnim dostavljanjem (lan 78. ovog zakona). (5) Kad punomonik ili
punomonik za prijem obavetenja promeni prebivalite ili boravite, a o tome ne obavesti organ, obavetavanje
se dalje odvija kao da punomonik nije odreen.
Obavetavanje u posebnim sluajevima lan 68 (1) Fizika i pravna lica koja se nalaze u inostranstvu
obavetavaju se neposredno ili diplomatskim putem, ako potvrenim meunarodnim ugovorom nije drukije
predvieno. (2) Lica koja se nalaze u Vojsci Srbije obavetavaju se preko nadlene komande, a pripadnici
specijalnih jedinica ministarstva nadlenog za unutranje poslove preko njihove komande. (3) Lica koja su liena
slobode obavetavaju se preko uprave ustanove u kojoj se nalaze. (4) U svim tim sluajevima obavetavanje je
izvreno kada pismeno bude predato primaocu.
Punomonik za prijem obavetenja lan 69 (1) Stranka moe da odredi punomonika kome se upuuju sva
pismena koja su naslovljena na stranku (punomonik za prijem obavetenja), kad stranka o njemu u pisanom
7
 obliku ili usmeno izvesti organ koji vodi postupak. (2) Ako se stranka ili zakonski zastupnik stranke nalaze u
inostranstvu, a nemaju punomonika u Republici Srbiji organ njima, pri upuivanju prvog pismena, ostavlja rok
koji ne moe biti dui od 30 dana da odrede punomonika za prijem obavetenja. Pri tome upozorava ih da e,
ako to propuste, postaviti o njihovom troku punomonika za prijem obavetenja. (3) Smatra se da je stranka
primila pismeno kada ga primi punomonik za prijem obavetavanja. (4) Vie od pet stranaka u istom postupku
koje nemaju suprotne interese i zajednikog punomonika dune su da na zahtev organa odrede zajednikog
punomonika za prijem obavetenja, u roku koji organ odredi. Ako to propuste, organ im, o njihovom troku,
postavlja zajednikog punomonika za prijem obavetenja. (5) On je ovlaen da izjavi pravno sredstvo u ime
stranke ako stranci ne moe da prosledi pismeno, a ona moe da propusti rok za izjavljivanje pravnog sredstva.
2. Postupci obavetavanja
Obavetavanje elektronskim putem lan 70 (1) Obavetavanje elektronskim putem moe da bude neformalno
i formalno. (2) Formalno obavetavanje elektronskim putem odvija se saglasno zakonu i obavezno ukljuuje
potvrdu kojom se dokazuje prijem dokumenta. (3) Formalno obavetavanje elektronskim putem izjednaava se
sa dostavljanjem.
Obavetavanje putem pote lan 71 (1) Obavetavanje putem pote vri se obinom ili preporuenom potom.
(2) Smatra se da je pismeno koje je upueno obinom potom primalac primio sedmog dana od kada je predato
potanskom operatoru, ako je upueno na adresu u Republici Srbiji, odnosno petnaestog dana od kada je predato
potanskom operatoru ako je upueno na adresu u inostranstvu. Primalac moe da dokazuje da je pismeno kasnije
primio, odnosno da ga nije primio. (3) Smatra se da je pismeno koje je upueno preporuenom potom primljeno
na dan koji stoji u potvrdi o prijemu poiljke. (4) Obavetavanje preporuenom potom izjednaava se sa
dostavljanjem.
Dostavljanje
Naini dostavljanja lan 72 (1) Dostavljanje, kao vid obavetavanja, moe biti lino, posredno i javno. (2)
Lino i posredno dostavljanje organ vri preko svog slubenog lica ili se vri preko potanskog operatora ili
elektronskim putem, u skladu sa zakonom. (3) Primalac pismena moe biti samo izuzetno pozvan da preuzme
pismeno, ako to nalau priroda ili znaaj pismena.
Dostavljanje pravnom licu lan 73 Dostavljanje pravnom licu vri se predajom pismena u seditu pravnog lica
zaposlenom licu u pravnom licu, odnosno na posebnu adresu za prijem pote koja je registrovana u skladu sa
zakonom, ili zastupniku pravnog lica na adresu iz javnog registra, odnosno na adresu njegovog prebivalita.
Vreme dostavljanja lan 74 (1) Dostavljanje se vri radnim danom od 8 do 20 sati. (2) Organ iz naroito vanih
razloga moe odluiti da se dostavljanje izvri i u dan kada se ne radi, kao i posle 20 sati. Lino dostavljanje
lan 75 (1) Lino dostavljanje obavezno je kada od dana dostavljanja poinje da tee rok koji ne moe da se
produi, ako zakonom nije drukije predvieno. (2) Lino dostavljanje obavezno je i onda kada je to zakonom
predvieno. (3) Lino dostavljanje sastoji se od uruenja pismena licu kome je ono naslovljeno (primalac). (4)
Ako primalac pismena odbije uruenje, slubeno lice organa ili potanski operator (dostavlja) o tome sainjava
beleku i potom ostavlja obavetenje na mestu na kome je pismeno trebalo da bude urueno, u kome naznaava
lino ime primaoca, podatke kojim se pismeno identifikuje, prostoriju unutar organa u kojoj pismeno moe da
se preuzme, rok u kome se preuzimanje moe izvriti i datum kada je obavetenje ostavljeno. (5) Ako slubeno
lice organa ili potanski operator (dostavlja) ne zatekne primaoca pismena na adresi na kojoj je trebalo da mu
se urui pismeno, dostavlja e ponovo pokuati dostavu u roku od 24 sata. Ako se primalac pismena ponovo ne
zatekne na adresi na kojoj je trebalo da mu se urui pismeno, dostavlja o tome sainjava beleku i potom ostavlja
obavetenje na mestu na kome je pismeno trebalo da bude urueno, u kome naznaava lino ime primaoca,
podatke kojim se pismeno identifikuje, prostoriju unutar organa u kojoj pismeno moe da se preuzme, rok u
kome se preuzimanje moe izvriti i datum kada je obavetenje ostavljeno. (6) Smatra se da je lino dostavljanje
izvreno kada istekne 15 dana od kad je obavetenje ostavljeno na mestu na kome je pismeno trebalo da bude
urueno.
Posredno dostavljanje lan 76 (1) Ako lino dostavljanje nije obavezno, a primalac nije pronaen na adresi na
kojoj je trebalo da mu se urui pismeno, ono moe da bude urueno drugom licu koje prihvati da ga potom preda
primaocu i to, ako je mogue, najpre svakom punoletnom lanu domainstva primaoca ili licu koje radi sa
primaocem - ako pismeno treba da se preda na radnom mestu primaoca. (2) Pismeno ne moe biti urueno licu
koje je protivna stranka u istom postupku. (3) Drugo lice kome je pismeno urueno potpisuje dostavnicu.
Dostavlja unosi u dostavnicu i odnos drugog lica sa primaocem i datum kada je drugom licu pismeno urueno.
(4) Ako drugo lice ne prihvati da mu se pismeno urui, ono se ostavlja na mestu na kome je trebalo da bude
urueno primaocu, a vreme i datum ostavljanja pismena i rok posle koga se smatra da je dostavljanje izvreno
naznaavaju se na koverti i u dostavnici. (5) Smatra se da je posredno dostavljanje izvreno kada istekne 15 dana
od kad je pismeno urueno drugom licu ili od kada je ono ostavljeno na mestu na kome je trebalo da bude
urueno primaocu.
Dostavnica lan 77 (1) Dostavnica je potvrda o tome da je lino ili posredno dostavljanje izvreno, koja sadri
lino ime i adresu lica i podatke kojim se identifikuje urueno pismeno. Potpisuju je dostavlja i primalac ili
drugo lice kome je pismeno urueno. Pored toga oni brojevima i slovima na dostavnici unose datum kada im je
8
 pismeno urueno. (2) Ako primalac ili drugo lice kome je pismeno urueno odbije da potpie dostavnicu,
dostavlja to belei na dostavnici i brojevima i slovima ispisuje datum uruenja pismena, ime se smatra da je
dostavljanje uredno izvreno. (3) Dostavnica moe biti u elektronskom obliku.
Javno dostavljanje lan 78 (1) Javno dostavljanje vri se: 1) ako nijedan drugi nain dostavljanja nije mogu;
2) ako se dostavlja reenje koje se tie veeg broja lica koja nisu poznata organu, a dostavljanje na drugi nain
nije bilo mogue ili odgovarajue; 3) u drugim sluajevima odreenim zakonom. (2) Javno dostavljanje sastoji
se od objavljivanja pismena na veb prezentaciji i oglasnoj tabli organa. Pismeno moe da se objavi i u slubenom
glasilu, dnevnim novinama ili na drugi pogodan nain. (3) Smatra se da je javno dostavljanje izvreno kada
istekne 15 dana od kada je pismeno objavljeno na veb prezentaciji i oglasnoj tabli organa. Organ moe iz
opravdanih razloga da produi rok. Ako se javno dostavlja reenje, njegovo obrazloenje moe da bude
izostavljeno. Uz reenje se daju obavetenja o mestu, prostoriji i nainu uvida u obrazloenje.
IV ROKOVI
Odreivanje i produenje rokova lan 79 (1) Za preduzimanje pojedinih radnji u postupku mogu da budu
odreeni rokovi. (2) Ako rokovi nisu odreeni zakonom ili drugim propisom, odreuje ih, s obzirom na okolnosti
sluaja, ovlaeno slubeno lice koje vodi postupak. (3) Rokovi koje odreuje ovlaeno slubeno lice, kao i
rokovi odreeni zakonom ili propisima za koje je predviena mogunost produenja, mogu se produiti na zahtev
zainteresovanog lica, ako je zahtev podnet pre isteka roka i ako postoje opravdani razlozi za produenje.
Raunanje rokova lan 80 (1) Rokovi se raunaju na dane, mesece i godine. (2) Ako je rok odreen na dane,
dan kada je obavetavanje izvreno, odnosno dan u koji pada dogaaj od kog se rauna trajanje roka, ne
uraunava se u rok, ve se poetak roka rauna od prvog narednog dana. Rok koji je odreen na mesece, odnosno
na godine zavrava se istekom onog dana, meseca, odnosno godine koji po svom broju odgovara danu kada je
obavetavanje izvreno, odnosno danu u koji pada dogaaj od kog se rauna trajanje roka. Ako tog dana nema u
poslednjem mesecu, rok istie poslednjeg dana u tom mesecu. (3) Istek roka moe se oznaiti i kalendarskim
danom. (4) Poetak i tok rokova ne spreavaju dani u kojima organ ne radi. (5) Ako poslednji dan roka pada na
dan u kome organ ne radi, rok istie kad protekne prvi naredni radni dan.
Odranje roka lan 81 (1) Podnesak je predat u roku ako nadleni organ primi podnesak pre nego to rok
istekne. Ako se rok u kome moe da se preduzme neka radnja rauna u danima, mesecima ili godinama, smatra
se da je rok odran ako je radnja preduzeta pre isteka poslednjeg dana roka. (2) Ako je podnesak predat
preporuenom potom, kao dan prijema podneska smatra se dan kada je predat potanskom operatoru. (3) Vreme
kada se smatra da je primljen podnesak koji je upuen elektronskim putem ureuje se posebnim propisom.
Vraanje u preanje stanje
Razlozi i predlog lan 82 (1) Stranci koja iz opravdanog razloga propusti rok za preduzimanje radnje u postupku
pa izgubi pravo da je preduzme, dozvoljava se, na njen predlog, vraanje u preanje stanje. (2) Vraanje u
preanje stanje dozvoljava se i kad je iz neznanja ili oigledne greke podnesak predat blagovremeno, ali
nenadlenom organu. (3) Vraanje u preanje stanje dozvoljeno je i stranci koja je oiglednom omakom
prekoraila rok, ako nadleni organ primi podnesak u naredna tri dana od prekoraenja roka, a stranka bi zbog
prekoraenja izgubila neko pravo. (4) Stranka je duna da u predlogu za vraanje u preanje stanje navede
injenice koje su dovele do proputanja i uini ih barem verovatnim. (5) Predlog za vraanje u preanje stanje
ne moe da se zasniva na injenicama koje je organ ve ocenio kao nedovoljan razlog za produenje roka. (6)
Ako se vraanje u preanje stanje predlae zbog toga to je proputen rok za predaju podneska, prilae se i taj
podnesak. (7) Predlog za vraanje u preanje stanje ne zaustavlja tok postupka, ali organ koji odluuje o
predlogu moe da zastane s postupkom dok reenje o predlogu ne postane konano.
Rokovi i nadlenost lan 83 (1) Predlog za vraanje u preanje stanje podnosi se u roku od osam dana od kada
je prestao razlog koji je izazvao proputanje, a ako je stranka kasnije saznala za proputanje - u roku od osam
dana od kada je saznala za proputanje. (2) Posle isteka tri meseca od proputanja ne moe se traiti vraanje u
preanje stanje, izuzev ako je proputanje izazvano viom silom. (3) Nije dozvoljen predlog za vraanje u
preanje stanje zbog proputanja roka za podnoenje predloga za vraanje u preanje stanje. (4) Predlog za
vraanje u preanje stanje podnosi se organu pred kojim je trebalo preduzeti proputenu radnju, koji reenjem
i odluuje o predlogu. (5) Protivnoj stranci prua se prilika da se izjasni o predlogu, ako se predlog ne zasniva
na optepoznatim injenicama. (6) Kad se odobri vraanje u preanje stanje, postupak se vraa u stanje u kome
se nalazio pre proputanja i ponitavaju se reenja i zakljuci koji su doneti usled proputanja. (7) Protiv reenja
kojim je odobreno vraanje u preanje stanje alba nije dozvoljena, izuzev ako je predlog bio neblagovremen
ili nedozvoljen.
V TROKOVI POSTUPKA
Pojam lan 84 Trokovi postupka jesu izdaci za takse, lini trokovi stranke (trokovi dolaska i gubitka vremena
i zarade), neophodni i opravdani trokovi zastupanja stranke i trokovi usmene rasprave i izvoenja dokaza
(stvarni trokovi svedoka i stvarni trokovi i nagrade vetaka, tumaa, prevodilaca i privremenih zastupnika,
trokovi uviaja i sl.), kao i posebni izdaci u gotovom novcu organa koji vodi postupak (putni trokovi slubenih
lica, oglasi i sl.).
9
 Ko snosi trokove postupka lan 85 (1) Redovne trokove postupka snosi organ. (2) Organ snosi trokove
postupka koji je pokrenut po slubenoj dunosti i povoljno okonan po stranku, ako zakonom nije drukije
predvieno. (3) Kad je prvostepeni postupak pokrenut zahtevom stranke, ona snosi trokove postupka. (4) Kad
u postupku uestvuju protivne stranke, stranka ijim zahtevom je pokrenut postupak koji je okonan nepovoljno
za nju, nadoknauje protivnoj stranci opravdane trokove, srazmerno delu zahteva u kojem nije uspela. (5) Svaka
stranka snosi svoje trokove postupka koji je okonan poravnanjem, ako u poravnanju nije drukije odreeno.
(6) Ako alba bude odbaena ili odbijena ili alilac odustane od albe, trokove drugostepenog postupka snosi
alilac. Ako alba bude usvojena, trokove drugostepenog postupka snosi organ koji je odluivao u prvom
stepenu. (7) Lice koje uestvuje u postupku snosi trokove radnji koje prouzrokuje svojom krivicom.
Ko prethodno snosi trokove postupka lan 86 (1) Prethodno, pre nego to se odlui o tome ko snosi trokove
postupka, stranka snosi trokove postupka koji je pokrenut njenim zahtevom ili albom, a ako u prvostepenom
postupku uestvuju protivne stranke - svaka prethodno snosi svoje trokove. (2) Ako je postupak pokrenut
zahtevom stranke, a sa sigurnou moe da se predvidi da e ispitni postupak izazvati posebne novane izdatke
(zbog uviaja, vetaenja, dolaska svedoka i sl), organ moe reenjem naloiti stranci da u odreenom roku
unapred poloi novac kojim se pokrivaju predvieni novani izdaci. Ako stranka to propusti, organ moe odustati
od izvoenja dokaza ili obustaviti postupak, ako nastavljanje postupka nije u javnom interesu. Isto vai i kad je
stranka predloila obezbeenje dokaza pre pokretanja postupka. (3) Ako je postupak pokrenut po slubenoj
dunosti, trokove postupka prethodno snosi organ, ako zakonom nije drukije predvieno.
Odluivanje o trokovima postupka lan 87 (1) Stranka moe da zahteva naknadu trokova do okonanja
postupka. (2) O trokovima postupka odluuje se reenjem o upravnoj stvari. (3) Ako drugostepeni organ sam
rei upravnu stvar, on odluuje i o trokovima prvostepenog i drugostepenog postupka.
Naknada trokova i nagrade drugim uesnicima postupka lan 88 (1) Svedoci imaju pravo na naknadu
stvarnih trokova koji su nastali u vezi s postupkom, a vetaci, tumai, prevodioci i privremeni zastupnici i pravo
na nagradu. (2) Oni su duni da zahtevaju naknadu stvarnih trokova i nagradu jo pri preduzimanju traene
radnje, a najkasnije u roku od osam dana od preduzimanja radnje, inae gube ta prava. Ovlaeno slubeno lice
upozorava ih na posledice proputanja da postave zahtev i slubenu beleku o tome unosi u zapisnik.
Oslobaanje od plaanja trokova lan 89 (1) Stranka moe biti osloboena od plaanja trokova u celini ili
delimino ako ne moe da snosi trokove bez tete po svoje nuno izdravanje ili nuno izdravanje svoje
porodice ili ako je to predvieno potvrenim meunarodnim ugovorom. (2) O zahtevu stranke odluuje se
reenjem.
Deo etvrti PRVOSTEPENI POSTUPAK I POKRETANJE POSTUPKA I ZAHTEVI STRANAKA
1. Nain pokretanja postupka lan 90 (1) Postupak se pokree zahtevom stranke ili po slubenoj dunosti. (2) Postupak
se pokree po slubenoj dunosti kad je to propisom odreeno ili kad organ utvrdi ili sazna da je, s obzirom na injenino
stanje, neophodno da se zatiti javni interes. (3) Pre pokretanja postupka po slubenoj dunosti koji nije u interesu stranke
organ pribavlja informacije i preduzima radnje da bi utvrdio da li su ispunjeni uslovi za pokretanje postupka i, ako jesu,
donosi akt o pokretanju postupka (zakljuak, nalog i sl). Akt o pokretanju postupka ne donosi se ako organ donosi usmeno
reenje (lan 143. ovog zakona). (4) Pri pokretanju postupka po slubenoj dunosti organ uzima u obzir i predstavke
graana i organizacija i upozorenja nadlenih organa. (5) Postupak ne moe da se pokrene po slubenoj dunosti u
upravnim stvarima u kojima po zakonu ili prirodi stvari postupak moe da se pokrene samo zahtevom stranke.
2. Trenutak pokretanja postupka lan 91 (1) Postupak je pokrenut zahtevom stranke kad organ primi zahtev stranke.
(2) Postupak je pokrenut po slubenoj dunosti koji je u interesu stranke kad organ preduzme bilo koju radnju radi voenja
postupka. (3) Postupak koji se pokree po slubenoj dunosti, a nije u interesu stranke smatra se pokrenutim kad je stranka
obavetena o aktu o pokretanju postupka. (4) Akt o pokretanju postupka sadri i poziv za usmenu raspravu kao i injenice
na osnovu kojih je organ utvrdio da su ispunjeni uslovi za pokretanje postupka, o kojima se stranka moe izjasniti. (5)
Obavetavanje stranke o aktu o pokretanju postupka vri se prema odredbama ovog zakona o dostavljanju.
3. Odbacivanje zahteva stranke lan 92 (1) Organ reenjem odbacuje zahtev kojim je pokrenut postupak ako: 1) nije
re o upravnoj stvari; 2) nije nadlean za odluivanje o upravnoj stvari, a ne moe da odredi ko je nadlean; 3) podnosilac
zahteva oigledno nije imalac prava ili pravnog interesa o kome se odluuje u upravnom postupku; 4) zahtev nije podnet
u roku; 5) u istoj upravnoj stvari ve se vodi upravni ili sudski postupak ili je o njoj ve pravnosnano odlueno reenjem
kojim je stranci priznato pravo ili naloena neka obaveza; 6) zahtev ne bude ureen u roku koji je odredio organ (lan 59.
stav (2) ovog zakona). (2) Organ moe u toku celog postupka da odbaci zahtev stranke.
4. Zahtev da se prizna svojstvo stranke lan 93 (1) Lice koje ne uestvuje u postupku kao stranka moe podneti zahtev
da mu se prizna svojstvo stranke, do okonanja drugostepenog postupka. (2) O zahtevu se odmah upoznaju ostale stranke,
da bi se izjasnile.
5. Pokretanje postupka javnim saoptenjem i spajanje upravnih stvari u jedan postupak
Pokretanje postupka javnim saoptenjem lan 94 (1) Organ moe da pokrene postupak javnim saoptenjem
prema veem broju lica koja mu nisu poznata ili ne mogu da se odrede, ako mogu da imaju svojstvo stranke u
postupku, a zahtev organa je bitno isti prema svima. (2) Postupak je pokrenut kada se javno saoptenje objavi na

10
 veb prezentaciji i oglasnoj tabli organa. (3) Javno saoptenje moe da se objavi i u slubenom glasilu, dnevnim
novinama ili na drugi pogodan nain.
Spajanje vie upravnih stvari u jedan postupak lan 95 (1) Organ moe da pokrene i vodi jedan postupak sa
vie stranaka ija se prava ili obaveze zasnivaju na istom ili slinom injeninom stanju i istom pravnom osnovu,
ako je stvarno nadlean da odluuje o njihovim upravnim stvarima. (2) Pod istim uslovima jedna ili vie stranaka
mogu da ostvare vie razliitih zahteva u jednom upravnom postupku.
Samostalno istupanje stranke lan 96 (1) Svaka stranka zadrava pravo da samostalno istupa u postupku koji
je pokrenut javnim saoptenjem ili u kome je vie upravnih stvari spojeno u jedan postupak. (2) U reenju kojim
se preduzimaju mere prema strankama odreuje se na koje se stranke one odnose, ako stranke zajedniki ne
uestvuju u postupku sa istim zahtevima ili ako zakonom nije drukije predvieno.
6. Izmena zahteva lan 97 (1) Stranka moe da izmeni zahtev dok ne bude obavetena o reenju prvostepenog organa,
ako se izmena zasniva na bitno istom injeninom stanju. (2) O tome da li je izmena zahteva nedozvoljena organ odluuje
reenjem.
7. Odustanak od zahteva i posledice odustanka lan 98 (1) Stranka moe potpuno ili delimino da odustane od zahteva
dok ne bude obavetena o reenju drugostepenog organa. (2) Smatra se da je stranka odustala od zahteva i ako njeno
ponaanje oigledno ukazuje da vie nema interesa da uestvuje u postupku. (3) Kad stranka odustane od zahteva,
reenjem se obustavlja postupak, izuzev kada se protivna strana protivi obustavljanju postupka ili kada je nastavljanje
postupka, koji je mogao biti pokrenut i po slubenoj dunosti, u javnom interesu. (4) Stranka koja je odustala od zahteva
snosi trokove koji su nastali do obustavljanja postupka, ako nije drukije propisano.
8. Poravnanje lan 99 (1) Organ u toku celog postupka nastoji da se protivne stranke u celini ili delimino poravnaju.
(2) Poravnanje mora biti jasno i odreeno i ne sme biti na tetu javnog interesa ili pravnih interesa treih lica. (3)
Poravnanje se upisuje u zapisnik o poravnanju i zakljueno je kada stranke proitaju i potpiu zapisnik o poravnanju. (4)
Overen prepis zapisnika predaje se strankama, na njihov zahtev. (5) Ako prihvati predloeno poravnanje organ reenjem
u celini ili delimino obustavlja postupak. (6) U reenju o glavnoj stvari organ obrazlae zato nije prihvatio da se zakljui
poravnanje. (7) Poravnanje ima snagu izvrnog reenja donetog u upravnom postupku.
II PREKID I OBUSTAVLJANJE POSTUPKA
Prekid postupka lan 100 (1) Organ prekida postupak reenjem: 1) ako zakonski zastupnik stranke umre ili
izgubi procesnu sposobnost - dok se stranci ne postavi privremeni zastupnik ili ne odredi zakonski zastupnik; 2)
ako zakonski zastupnik fizikog lica ne pokazuje potrebnu panju u zastupanju - dok organ starateljstva ne odlui
o tome koga e postaviti za novog zakonskog zastupnika; 3) ako stranku zastupa zakonski zastupnik iji su
interesi suprotni interesima stranke ili ako protivne stranke zastupa isti zakonski zastupnik - dok organ
starateljstva ne odlui o tome koga e postaviti za novog zakonskog zastupnika; 4) ako nastupe pravne posledice
steaja - dok steajni upravnik ne stupi u postupak. (2) Postupak se prekida i u drugim sluajevima odreenim
zakonom. (3) alba protiv reenja o prekidu postupka ne odlae izvrenje reenja. O nastavku postupka organ
obavetava drugostepeni organ. (4) Dok je postupak prekinut ne teku rokovi za preduzimanje radnji u postupku,
niti rok u kome je organ duan da izda reenje. 2.
Obustavljanje postupka lan 101 (1) Postupak se obustavlja ako organ nae da nema uslova da se dalje vodi,
a zakon ne nalae da se postupak nastavi. (2) Postupak se obustavlja i u drugim sluajevima odreenim zakonom.
(3) Postupak se obustavlja reenjem.
III TOK POSTUPKA DO DONOENJA REENJA
1. Zajednike odredbe
Nain utvrivanja injenica u postupku lan 102 (1) Organ utvruje injenice i okolnosti od znaaja za
postupanje u upravnoj stvari. (2) Stranka ne mora da pribavi dokaze koje moe da pribavi organ, niti uverenja i
druge isprave koje organi nisu duni da izdaju. (3) Ako se ne radi o injenicama koje su optepoznate, stranka
je duna da za svoje navode predloi dokaze i da ih podnese organu, ako je mogue. (4) injenino stanje na
kome zasniva svoj zahtev stranka je duna da iznese tano, potpuno i odreeno.
Dunost organa da pribavi podatke po slubenoj dunosti lan 103 (1) Organ je duan da po slubenoj
dunosti, u skladu sa zakonom, vri uvid, pribavlja i obrauje podatke o injenicama o kojima se vodi slubena
evidencija, a koji su neophodni za odluivanje (lan 9. stav (3) ovog zakona). (2) Ako slubenu evidenciju vodi
drugi organ, organ koji vodi postupak duan je da hitno zatrai podatke, a zamoljeni organ da besplatno ustupi
podatke u roku od 15 dana, ako nije drukije propisano. Ako se traeni podaci mogu dobiti elektronskim putem,
zamoljeni organ ih dostavlja u najkraem roku. (3) U postupku koji se pokree po zahtevu stranke organ moe
da vri uvid, pribavlja i obrauje line podatke o injenicama o kojima se vodi slubena evidencija kada je to
neophodno za odluivanje, osim ako stranka izriito izjavi da e te podatke pribaviti sama. Ako stranka u roku
ne podnese line podatke neophodne za odluivanje organa, zahtev za pokretanje postupka e se smatrati
neurednim (lan 59. stav (2) ovog zakona).
2. Neposredno odluivanje lan 104 (1) Organ moe neposredno da odlui o upravnoj stvari: 1) ako je
injenino stanje utvreno na osnovu injenica i dokaza koje je stranka iznela u zahtevu ili na osnovu
11
 optepoznatih injenica ili injenica koje su poznate organu; 2) ako injenino stanje moe da se utvrdi na osnovu
podataka iz slubenih evidencija, a stranka ne mora da se izjasni radi zatite njenih prava i pravnih interesa; 3)
ako se donosi usmeno reenje, a injenice na kojima se ono zasniva su uinjene verovatnim (lan 116. st. (5) i
(6) ovog zakona); 4) ako je to posebnim zakonom odreeno. (2) U postupku neposrednog odluivanja od stranke
se ne uzima izjava i ne vodi ispitni postupak.
3. Privremene mere lan 105 (1) Organ moe da odredi privremenu meru, u skladu sa zakonom. (2) O
privremenoj meri odluuje se privremenim reenjem, koje se izdaje bez odlaganja.
4. Ispitni postupak lan 106 (1) Ispitni postupak vodi se ako u postupku neposrednog odluivanja ne mogu da
se utvrde injenice koje su od znaaja za postupanje u upravnoj stvari ili ako strankama mora da se prui prilika
da se izjasne radi zatite njihovih prava i pravnih interesa. (2) Stranka ima pravo da se u ispitnom postupku
izjasni o injenicama koje su iznete i o ponuenim dokazima, da uestvuje u izvoenju dokaza, postavlja pitanja
drugim strankama, svedocima i vetacima, iznosi injenice koje su od znaaja za postupanje u upravnoj stvari,
predlae dokaze, iznosi pravne tvrdnje i pobija tvrdnje koje se ne slau s njenim. (3) Organ je duan da upozori
stranku, svedoka i vetaka da mogu da uskrate davanje izjave, odnosno svedoenje ili vetaenje pod uslovima
propisanim ovim zakonom, kao i da je davanje lanog iskaza krivino delo. (4) Organ je duan da odlui o svim
zahtevima i predlozima stranke. (5) Postupak ne moe da se okona dok se stranci ne prui prilika da se izjasni
o injenicama koje su od znaaja za postupanje u upravnoj stvari (lan 11. ovog zakona).
5. Prethodno pitanje
Pojam lan 107 (1) Ako organ naie na pitanje bez ijeg reenja ne moe da odlui o upravnoj stvari, a koje
ini samostalnu pravnu celinu i za ije reavanje je nadlean sud ili drugi organ (prethodno pitanje), moe sam
da raspravi prethodno pitanje ili da prekine postupak dok sud ili drugi organ ne ree prethodno pitanje. (2) Odluka
organa o prethodnom pitanju ima pravna dejstva samo u postupku u kome je organ raspravio prethodno pitanje.
(3) Organ je duan da prekine postupak ako se prethodno pitanje tie postojanja krivinog dela ili braka,
utvrivanja roditeljstva ili ako je to zakonom odreeno. (4) Postupak se mora prekinuti i ako se pred sudom ili
drugim organom ve reava prethodno pitanje. (5) Organ nastavlja postupak kada bude doneto konano reenje
nadlenog organa ili pravnosnana odluka nadlenog suda o prethodnom pitanju.
Pokretanje postupka u kome se reava prethodno pitanje lan 108 (1) Ako se postupak u kome se reava
prethodno pitanje pokree po slubenoj dunosti organ koji je prekinuo postupak trai od suda ili drugog organa
da pokrene postupak. (2) Ako se postupak u kome se reava prethodno pitanje pokree na zahtev stranke, organ
koji je prekinuo postupak nalae jednoj od stranaka da u odreenom roku trai od nadlenog organa pokretanje
postupka po prethodnom pitanju i da mu o tome podnese dokaz. Pri tome e organ upozoriti stranku na posledice
proputanja. (3) Ako stranka povodom ijeg zahteva je pokrenut postupak ne podnese u odreenom roku dokaz
o tome da je od nadlenog organa traila pokretanje postupka po prethodnom pitanju, smatra se da je odustala
od zahteva, a organ koji je pokrenuo postupak reenjem obustavlja postupak. Ako to ne uini protivna stranka,
organ nastavlja postupak i sam raspravlja prethodno pitanje.
6. Usmena rasprava
Obaveznost i roite lan 109 (1) Ovlaeno slubeno lice zakazuje usmenu raspravu kada u postupku
uestvuju protivne stranke ili kada mora da se izvri uviaj ili saslua svedok ili vetak. (2) Ovlaeno slubeno
lice moe, po slubenoj dunosti ili na predlog stranke, da zakae usmenu raspravu uvek kada je to korisno za
razjanjenje upravne stvari. (3) Organ preduzima sve da se usmena rasprava ne odugovlai i ne odlae i okona
na prvom roitu. (4) Organ je duan da najmanje osam dana pre roita poziv dostavi strankama i drugim licima
ije je prisustvo potrebno na roitu. Stranci se dostavlja i podnesak koji je dao povod za roite.
Poziv lan 110 U pozivu se oznaava naziv organa koji je izdao poziv, lino ime i adresa lica koje se poziva,
mesto i vreme dolaska pozvanog, predmet zbog koga se poziva i u kom svojstvu (kao stranka, svedok, vetak,
itd) i ta pozvani treba da pribavi, odnosno podnese. U sluaju spreenosti da se odazove pozivu lice je duno
da o tome izvesti organ koji je izdao poziv.
Videokonferencijska usmena rasprava lan 111 Organ koji ima tehnike mogunosti moe zakazati
videokonferencijsku usmenu raspravu, na koju se shodno primenjuju odredbe ovog zakona o usmenoj raspravi.
Javnost usmene rasprave.
Iskljuenje javnosti lan 112 (1) Usmena rasprava je javna. (2) Ovlaeno slubeno lice moe po slubenoj
dunosti ili na predlog stranke ili drugog uesnika u postupku, da iskljui javnost na celoj usmenoj raspravi ili
njenom delu: ako se raspravlja o injenicama koje predstavljaju tajne podatke saglasno zakonu ili poslovnu tajnu;
ako to zahtevaju interesi javnog reda ili razlozi morala; ako se raspravlja o odnosima u porodici; ako postoji
ozbiljna i neposredna opasnost da usmena rasprava bude ometana. (3) Iskljuenje javnosti objavljuje se na
internet stranici i oglasnoj tabli organa. (4) Javnost ne sme biti iskljuena dok se objavljuje reenje. (5)
Iskljuenje javnosti ne odnosi se na stranke, njihove zakonske ili privremene zastupnike, punomonike,
ovlaene predstavnike i strune pomagae. (6) Ovlaeno slubeno lice moe dopustiti da takvoj usmenoj
raspravi prisustvuju pojedina slubena lica i nauni i javni radnici, ako je prisustvo znaajno za njihovu slubu
ili rad. Upozorava ih da su duni da kao tajnu uvaju sve to su saznali na usmenoj raspravi.

12
 Javna objava usmene rasprave lan 113 (1) Organ moe javno da objavi da je zakazao usmenu raspravu ako
pozivi ne mogu da se dostave na vreme, a verovatno je da postoje lica koja mogu da imaju svojstvo stranke, a
ne uestvuju u postupku, ili ako to nalau drugi slini razlozi. (2) Javna objava usmene rasprave sadri sve
podatke kao poziv, a uz to i poziv da usmenoj raspravi pristupi svako ko smatra da se upravna stvar tie njegovih
prava, obaveza ili pravnih interesa. (3) Usmena rasprava javno se objavljuje prema odredbama ovog zakona o
javnom dostavljanju (lan 78. ovog zakona).
Izostanak stranke sa usmene rasprave lan 114 (1) Ako stranka koja se nije izjasnila o predmetu ispitnog
postupka ne doe na usmenu raspravu, a nije utvreno da joj je poziv uredno dostavljen, ovlaeno slubeno lice
odlae usmenu raspravu, izuzev ako je usmena rasprava javno objavljena. (2) Ako je postupak pokrenut
zahtevom stranke, pa ona ne doe na usmenu raspravu mada je uredno pozvana, organ reenjem obustavlja
postupak ako iz celokupnog stanja stvari moe da se pretpostavi da je stranka odustala od zahteva. Ako to ne
moe da se pretpostavi ili ako postupak mora da se nastavi u javnom interesu, ovlaeno slubeno lice, s obzirom
na okolnosti sluaja, odrava usmenu raspravu bez odsutne stranke ili je odlae. (3) Ako stranka prema kojoj je
pokrenut postupak ne doe na usmenu raspravu na koju je uredno pozvana bez opravdanog razloga, ovlaeno
slubeno lice moe odrati usmenu raspravu bez nje, a moe i da odloi usmenu raspravu o njenom troku.
Mesto usmene rasprave i odravanje reda lan 115 (1) Usmena rasprava odrava se u seditu organa ili na
mestu uviaja. (2) Usmena rasprava moe da se odri i izvan sedita organa, ako se tako znatno smanjuju trokovi
ili to pogoduje temeljnijem, brem i lakem raspravljanju. (3) Slubeno lice upozorie lice koje ometa tok
usmene rasprave na neprimereno ponaanje, a ako to lice nastavi sa ometanjem rasprave moe joj reenjem izrei
novanu kaznu do iznosa prosene mesene zarade po zaposlenom, sa porezima i doprinosima, koja je ostvarena
u Republici Srbiji u prethodnom mesecu, prema podacima organa nadlenog za poslove statistike. U sluaju
nastavka ometanja rasprave, slubeno lice moe to lice udaljiti. (4) alba na reenje o novanoj kazni ne odlae
izvrenje reenja.
7. Dokazivanje
Dokazivanje injenica lan 116 (1) injenice koje su od znaaja za postupanje u upravnoj stvari utvruju se
dokazima. (2) Dokazivanje poinje kada organ ustanovi koje su to injenice i koje su od njih sporne. (3) Ne
dokazuju se optepoznate injenice. (4) Ne dokazuju se ni injenice ije postojanje zakon pretpostavlja.
Dozvoljeno je dokazivati da one ne postoje, ako zakonom drukije nije odreeno. (5) O upravnoj stvari moe da
se odlui na osnovu injenica koje nisu potpuno utvrene ili koje se dokazima samo posredno utvruju (injenice
koje su uinjene verovatnim), ako je to zakonom odreeno. (6) Na izvoenje dokaza kojima se injenice ine
verovatnim ne primenjuju se odredbe ovog zakona o izvoenju dokaza.
Izvoenje dokaza pred zamoljenim organom lan 117 Organ koji vodi postupak, po slubenoj dunosti ili na
predlog stranke, moe da odlui da se dokazni postupak izvede pred zamoljenim organom, ako je izvoenje
dokaza pred organom koji vodi postupak neizvodljivo ili skopano sa nesrazmernim trokovima ili velikim
gubitkom vremena.
Isprave
Javna isprava lan 118 (1) Javna isprava je isprava koju je u propisanom obliku izdao organ, u granicama svoje
nadlenosti. (2) Javna isprava dokazuje ono to se u njoj utvruje ili potvruje. Istu dokaznu vrednost imaju i
druge isprave koje su propisima izjednaene sa javnom ispravom. (3) Mikrofilmska ili elektronska kopija javne
isprave i reprodukcija kopije javne isprave izjednaeni su u postupku dokazivanja sa javnom ispravom, ako ih
je izdao organ u granicama svoje nadlenosti.
Ogranienje trajanja, smanjenje ili gubitak dokazne vrednosti javne isprave lan 119 (1) Kad promena
pravnih injenica (dogaaji, pravni poslovi i slino) moe da utie na ono to se u javnoj ispravi utvruje ili
potvruje, za potrebe dokazivanja moe se pribaviti nova javna isprava. (2) Ako je na javnoj ispravi neto
precrtano, ostrugano, izbrisano ili umetnuto ili ako ona ima druge spoljne nedostatke, ovlaeno slubeno lice
ceni, s obzirom na okolnosti sluaja, da li je dokazna vrednost javne isprave prestala ili je smanjena i koliko.
Nepravilnost javne isprave i kopije javne isprave lan 120 Dozvoljeno je da se dokazuje da su u javnoj ispravi
ili kopiji javne isprave injenice neistinito potvrene ili da je javna isprava, odnosno kopija javne isprave
neispravno sastavljena.
Podnoenje isprava lan 121 (1) Isprave podnose stranke ili pribavlja organ koji vodi postupak. (2) Stranka
podnosi ispravu u originalu ili mikrofilmskoj ili elektronskoj kopiji ili reprodukciji kopije, ili u overenom ili
obinom prepisu. (3) Ovlaeno slubeno lice uvek moe zahtevati da se pokae original isprave. (4) Ako je
prepis veran originalu, ovlaeno slubeno lice o tome stavlja slubenu beleku na prepisu. (5) Smatra se da je
stranka podnela ispravu i kad obavesti organ o tome u kojoj se slubenoj evidenciji nalazi odgovarajui zapis
koji je dostupan organu.
Dunost stranke, treeg lica i organa da podnesu ispravu lan 122 (1) Ovlaeno slubeno lice moe stranci
koja se poziva na ispravu naloiti da je podnese, ako stranka njome raspolae ili moe da je pribavi. (2) Ako se
isprava nalazi kod protivne stranke koja nee dobrovoljno da je podnese, ovlaeno slubeno lice nalae joj da
ispravu podnese na usmenoj raspravi. (3) Ako stranka uprkos nalogu ne podnese ispravu organ ceni, s obzirom
na okolnosti sluaja, od kakvog je to znaaja za odluivanje o upravnoj stvari. (4) Ako se isprava nalazi kod
13
 treeg lica koje nee dobrovoljno da je pokae, ovlaeno slubeno lice nalae mu da ispravu pokae na usmenoj
raspravi. Pre toga, treem licu prua se prilika da se izjasni. (5) Tree lice moe odbiti da pokae ispravu iz
razloga iz kojih svedok moe da uskrati svedoenje, ali i iz drugih opravdanih razloga (lan 125. ovog zakona).
(6) Protiv treeg lica koje neopravdano odbije da pokae ispravu postupa se kao protiv svedoka koji neopravdano
uskrauje svedoenje. (7) Stranka koja se poziva na ispravu koja se nalazi kod treeg lica duna je da njemu
naknadi trokove koji su nastali u vezi s pokazivanjem isprave. (8) Organ koji vodi postupak pribavlja po
slubenoj dunosti ispravu koja se nalazi kod drugog organa. (9) Stranci se time ne uskrauje pravo da i sama
pribavi takvu ispravu.
Strane isprave i prevoenje lan 123 (1) Strane isprave koje imaju dokaznu vrednost javne isprave u dravi u
kojoj su izdate imaju, pod uslovom uzajamnosti, dokaznu vrednost kao domae javne isprave, ako su propisano
overene. (2) Uz ispravu sastavljenu na stranom jeziku prilae se overeni prevod, ako je potrebno.
Svedoci
Ko moe biti svedok i dunost svedoenja lan 124 (1) Svedok moe da bude svako lice koje je bilo sposobno
da opazi injenicu o kojoj treba da svedoi i ko moe svoje opaanje da saopti. (2) Lice koje uestvuje u
postupku kao ovlaeno slubeno lice ne moe biti svedok. (3) Svako lice koje se poziva kao svedok duno je
da se odazove pozivu i da svedoi, ako zakonom nije drukije propisano.
Pravo da se uskrati svedoenje lan 125 (1) Ne sme da se saslua kao svedok, i duno je da uskrati svedoenje,
lice koje bi svedoenjem povredilo obavezu uvanja dravne tajne dok ga nadleni organ toga ne oslobodi. (2)
Svedok ima pravo da uskrati svedoenje o: 1) pojedinim pitanjima - ako bi odgovorom izloio tekoj sramoti,
znatnoj imovinskoj teti ili krivinom gonjenju sebe, krvnog srodnika u pravoj liniji, a u pobonoj liniji do treeg
stepena zakljuno, suprunika, vanbranog partnera, tazbinskog srodnika do drugog stepena zakljuno, pa i kada
je brana zajednica prestala, staratelja ili tienika, usvojitelja ili usvojenika; 2) pojedinim pitanjima - ako bi
odgovorom povredio pravo ili obavezu da uva tajnu utvrenu saglasno zakonu i propisima koji ureuju tajnost
podataka, odnosno poslovnu ili profesionalnu tajnu; 3) injenicama koje je saznao kao punomonik, verski
ispovednik, lekar ili vrei drugi poziv, ako je obavezan da kao tajnu uva ono to je saznao. (3) Svedok moe
da uskrati svedoenje i o drugim injenicama ako navede vane razloge i uini ih barem verovatnim. (4) Opasnost
od imovinske tete ne daje svedoku pravo da uskrati svedoenje o pravnim poslovima kojima je prisustvovao
kao svedok, posrednik ili zapisniar, o radnjama koje su u vezi sa spornim odnosom, a koje je preduzeo kao
pravni prethodnik ili zastupnik stranke, kao i u sluaju kada posebni propisi obavezuju svedoka da podnese
prijavu ili da izjavu o nekim radnjama.
Sasluavanje svedoka lan 126 (1) Svedoci se sasluavaju ponaosob i bez prisustva ostalih svedoka. (2)
Ovlaeno slubeno lice moe ponovo da saslua svedoka, a moe i da suoi svedoke iji se iskazi ne slau. (3)
Svedoci koji zbog starosti, bolesti ili invaliditeta ne mogu da dou na usmenu raspravu sasluavaju se u stanu ili
drugom objektu u kome borave. (4) Sasluanju maloletnog svedoka prisustvuje zakonski zastupnik. (5) Od
svedoka se uzimaju lino ime, broj line karte, prebivalite ili boravite i podaci o odnosu sa strankom. Potom
ovlaeno slubeno lice pouava svedoka o tome u kojim sluajevima sme da uskrati svedoenje. (6) Pitanja
svedoku moraju da budu precizna i razumljiva. Nisu dozvoljena pitanja koja sadre obmanu, kojima se svedok
navodi na odreeni odgovor ili koja proizlaze iz pretpostavke da je svedok rekao neto to stvarno nije rekao.
Svedoku se uvek postavlja pitanje otkuda mu je poznato ono to je izrekao. (7) Pitanja svedoku najpre postavlja
ovlaeno slubeno lice, pa stranke ili njihovi zastupnici, preko ovlaenog slubenog lica.
Novana kazna svedoku lan 127 (1) Ako uredno pozvani svedok ne doe na usmenu raspravu, a ne opravda
izostanak, ili ako se udalji bez odobrenja ovlaenog slubenog lica, organ moe narediti da se svedok prinudno
dovede i da snosi trokove dovoenja, a moe svedoku izrei i novanu kaznu do iznosa prosene mesene
zarade po zaposlenom, sa porezima i doprinosima, koja je ostvarena u Republici Srbiji u prethodnom mesecu,
prema podacima organa nadlenog za poslove statistike. (2) Ako svedok doe na usmenu raspravu pa
neopravdano uskrati svedoenje, moe da mu se izrekne novana kazna do iznosa prosene mesene zarade po
zaposlenom, sa porezima i doprinosima, koja je ostvarena u Republici Srbiji u prethodnom mesecu, prema
podacima organa nadlenog za poslove statistike, a ako i posle toga neopravdano uskrati svedoenje - do iznosa
dve prosene mesene zarade po zaposlenom, sa porezima i doprinosima, koja je ostvarena u Republici Srbiji u
prethodnom mesecu, prema podacima organa nadlenog za poslove statistike. (3) Novana kazna izrie se
reenjem. Organ ponitava reenje o novanoj kazni ako svedok naknadno opravda izostanak sa usmene
rasprave. (4) Ako svedok naknadno pristane da svedoi, organ moe da poniti reenje o novanoj kazni. (5)
Organ moe odluiti da svedok naknadi trokove koje je izazvao svojim neopravdanim izostankom ili
neopravdanim uskraivanjem svedoenja.
Vetaenje
lan 128 (1) Vetaenje se izvodi kada je za utvrivanje ili ocenu neke injenice potrebno struno znanje kojim
ovlaeno slubeno lice ne raspolae. (2) Ovlaeno slubeno lice odreuje vetaka, jednog ili vie - zavisno od
sloenosti vetaenja, kao i predmet i obim vetaenja i rok za davanje nalaza i miljenja. (3) Vetaenje se moe
poveriti licu koje ima odgovarajue obrazovanje i struno znanje, kao i naunoj ili strunoj ustanovi. (4) Lice
koje ne moe biti svedok ne moe biti ni vetak. (5) Stranci se prua prilika da se izjasni o podobnosti vetaka.
14
 Dunost vetaenja, uskraivanje vetaenja i izuzee vetaka lan 129 (1) Ko je odreen za vetaka duan
je dati nalaz i miljenje. (2) Vetak moe da uskrati vetaenje iz razloga iz kojih svedok moe da uskrati
svedoenje, ali i iz drugih opravdanih razloga. (3) Stranka moe zahtevati izuzee vetaka i ako sumnja u njegovu
strunost.
Pravila vetaenja lan 130 (1) Ovlaeno slubeno lice saoptava vetaku o kojim injenicama treba da da
nalaz i miljenje. (2) Ako vetaenje nije mogue na usmenoj raspravi izvodi se izvan nje, a vetak saoptava
nalaz i miljenje na usmenoj raspravi. (3) Vie vetaka zajedniki daju nalaz i miljenje, a ako se ne slau
odvojeno ih izlau. (4) Ako nedostaci nalaza i miljenja ne mogu da se otklone ponovnim sasluavanjem,
vetaenje se ponavlja, sa istim ili drugim vetacima.
Primena ovog zakona lan 131 Na sasluavanje i novano kanjavanje vetaka shodno se primenjuju odredbe
ovog zakona o sasluavanju i kanjavanju svedoka.
Tumai Primena ovog zakona lan 132 Na tumae se shodno primenjuju odredbe ovog zakona o vetacima.
Uviaj
lan 133 (1) Uviaj se izvodi kada je radi utvrivanja neke injenice potrebno neposredno opaanje ovlaenog
slubenog lica. (2) Stranka moe da prisustvuje uviaju. Ko se pored stanke poziva na uviaj odreuje ovlaeno
slubeno lice. (3) Uviaj se izvodi na roitu ako stvar moe da se donese bez tekoa, inae se izvodi tamo gde
se stvar nalazi. (4) Ovlaeno slubeno lice moe naloiti da se snima ceo uviaj ili njegov deo. Snimak se
prilae zapisniku. (5) Dralac stvari, prostorija ili zemljita koji su predmet uviaja ili u kojima ili na kojima se
nalazi predmet uviaja ili preko kojih se prelazi da bi se izveo uviaj, mora dozvoliti uviaj. (6) On moe da
zabrani uviaj iz razloga iz kojih svedok moe da uskrati svedoenje. (7) Protiv draoca koji neopravdano
zabrani uviaj primenjuju se mere kao prema svedoku koji neopravdano uskrati svedoenje. (8) Uviaj u stanu
dozvoljen je samo uz saglasnost draoca stana ili na osnovu pismene odluke nadlenog suda. (9) Ovlaeno
slubeno lice ne sme dozvoliti da se uviaj zloupotrebi i povredi tajnu utvrenu saglasno zakonu i propisima
koji ureuju tajnost podataka, odnosno poslovnu, profesionalnu, naunu ili umetniku tajnu. (10) Draocu stvari
nadoknauje se teta koju uviaj prouzrokuje, o emu se donosi reenje.
Izjava stranke
lan 134 Ako injenica ne moe da se utvrdi drugim dokazima, organ moe da uzme usmenu izjavu stranke.
Usmena izjava stranke uzima se i ako bi pribavljanje drugih dokaza otealo ostvarivanje prava stranke.
Obezbeenje dokaza
lan 135 (1) U sluaju opravdane bojazni da neki dokaz kasnije nee moi da se izvede ili da e njegovo kasnije
izvoenje biti oteano, dokaz moe da se izvede u toku postupka ili pre pokretanja postupka (obezbeenje
dokaza). (2) Obezbeenje dokaza mogue je i posle konanosti ili pravnosnanosti reenja. (3) Obezbeenje
dokaza vri se po slubenoj dunosti ili na predlog stranke ili lica koje ima pravni interes. (4) Predlog za
obezbeenje dokaza, pored ostalog, sadri injenice koje se dokazuju, dokaze koji treba da se izvedu i razloge
zbog kojih se trai obezbeenje dokaza. (5) Predlog za obezbeenje dokaza dostavlja se protivnoj stranci da se
o njemu izjasni. (6) Postoji li opasnost od odlaganja, o predlogu se odluuje bez prethodnog izjanjenja protivne
stranke. (7) O predlogu za obezbeivanje dokaza reenjem odluuje organ koji vodi postupak. (8) Kad se
obezbeivanje dokaza predlae pre pokretanja postupka ili posle konanosti ili pravnosnanosti reenja, o
predlogu odluuje organ na ijem se podruju nalazi stvar koja treba da se razgleda ili boravi lice koje treba da
se saslua. (9) Dokazi se izvode pred organom koji je odluio o predlogu za obezbeenje dokaza.
Deo peti REENJE I ZAKLJUAK I OSNOVNE ODREDBE O REENJU
Pojam reenja lan 136 (1) Reenjem se odluuje o pravu, obavezi ili pravnom interesu stranke. (2) Reenje se
donosi i u drugim sluajevima koji su ovim zakonom odreeni.
Reenje kolegijalnog organa lan 137 (1) Kolegijalni organ donosi reenje veinom glasova ukupnog broja
lanova, ako drukije nije propisano. (2) Kod podeljenog broja glasova, odluuje glas predsedavajueg
kolegijalnog organa.
Zajedniko reenje lan 138 (1) Kad je propisano da organ donosi reenje uz prethodnu saglasnost drugog
organa, reenje se donosi poto drugi organ da saglasnost i u njemu se navodi akt kojim je ona data. (2) Kad je
propisano da organ donosi reenje uz naknadnu saglasnost drugog organa, organ sainjava reenje i dostavlja ga
sa spisima drugom organu, koji posebnim aktom daje saglasnost. Reenje je doneto kada je drugi organ dao
naknadnu saglasnost. (3) Kada je propisano da se reenje donosi uz miljenje drugog organa, reenje ne moe
da se donese dok se miljenje ne pribavi. (4) Organ je duan da prethodnu ili naknadnu saglasnost ili miljenje
dostavi organu koji donosi reenje, u roku od 30 dana od dana prijema zahteva. Ako organ ne postupi u tom roku
smatrae se da je dao saglasnost, odnosno miljenje, osim ako posebnim zakonom nije drukije predvieno.
Delimino, dopunsko i privremeno reenje lan 139 (1) Kad se u postupku odluuje o vie pitanja, a samo
neka su sazrela za odluivanje organ moe samo o njima da donese reenje (delimino reenje). (2) Kad reenjem
nije odlueno o svim pitanjima organ moe, na zahtev stranke ili po slubenoj dunosti, doneti reenje o
pitanjima o kojima nije odlueno (dopunsko reenje). (3) Ako prema okolnostima sluaja treba da se pre
15
 okonanja postupka privremeno urede sporna pitanja ili odnosi, donosi se reenje koje se zasniva na injenicama
koje su poznate u vreme donoenja reenja (privremeno reenje). (4) Donoenje privremenog reenja po predlogu
stranke organ moe usloviti davanjem obezbeenja za tetu koja bi mogla, usled izvrenja tog reenja, nastati za
suprotnu stranku, ako zahtev predlagaa ne bude usvojen. (5) Reenjem kojim se okonava postupak organ ukida
privremeno reenje, ako zakonom nije drukije predvieno. (6) Delimino, dopunsko i privremeno reenje, u
pogledu pravnih sredstava i izvrenja, smatraju se kao samostalna reenja.
II OBLIK I DELOVI REENJA
Oblik reenja lan 140 Reenje se donosi u pisanom obliku (elektronski ili papirni dokument), a izuzetno u
usmenom obliku.
Delovi i sadrina reenja lan 141 (1) Reenje u pisanom obliku sadri uvod, dispozitiv (izreku), obrazloenje,
uputstvo o pravnom sredstvu, potpis ovlaenog slubenog lica i peat organa ili drugi vid potvrde o
autentinosti. (2) Uvod sadri naziv i adresu organa koji donosi reenje i propis o njegovoj nadlenosti, broj i
datum reenja, lino ime ili naziv stranke i njenih zastupnika i njihovo prebivalite ili sedite i kratko naznaenje
predmeta postupka. Ako reenje ne donosi rukovodilac organa, ve ovlaeno slubeno lice, uvod sadri i
njegovo lino ime i pravni osnov njegovog ovlaenja. (3) Dispozitiv sadri kratku i jasnu odluku. Po potrebi,
moe da se podeli u vie taaka. U posebne take unose se rok, uslov ili nalog, kad ih reenje, u skladu sa
zakonom, sadri, naznaka da alba ne odlae izvrenje reenja i odluka o trokovima postupka. (4) Obrazloenje
mora da bude razumljivo i da sadri kratko izlaganje zahteva stranke, injenino stanje i dokaze na osnovu kojih
je ono utvreno, razloge koji su bili odluujui kod ocene svakog dokaza, propise i razloge koji, s obzirom na
utvreno injenino stanje, upuuju na odluku iz dispozitiva i razloge zato nije uvaen neki zahtev ili predlog.
Obrazloenje sadri i razloge zbog kojih je organ odstupio od reenja koja je ranije donosio u istim ili slinim
upravnim stvarima. Ako je odlueno po slobodnoj oceni, obrazloenje sadri i propis koji organ ovlauje na to,
razloge kojima se rukovodio pri odluivanju i u kojim granicama i s kojim ciljem je primenio ovlaenje da
odluuje po slobodnoj oceni. Ako alba ne odlae izvrenje reenja, obrazloenje sadri i pozivanje na zakon
koji to predvia. (5) U uputstvu o pravnom sredstvu stranka se obavetava da li protiv reenja moe da se izjavi
alba ili pokrene upravni spor. Ako moe da se izjavi alba, uputstvo sadri naziv organa kome se alba
izjavljuje, naziv organa kome se alba predaje i u kom roku, visinu takse koja se plaa i da alba moe da se
izjavi usmeno na zapisnik kod organa protiv ijeg reenja se izjavljuje. Ako moe da se pokrene upravni spor,
uputstvo sadri naziv i sedite suda kome se podnosi tuba, rok u kome se podnosi tuba i visinu takse koja se
plaa. (6) Stranka kojoj je dato pogreno uputstvo o pravnom sredstvu moe da postupi po propisima ili po
uputstvu, zbog ega ne sme da trpi tetne posledice. Kad nije bilo nikakvog uputstva ili je bilo nepotpuno, stranka
moe da postupi po vaeim propisima ili da u roku od osam dana od kada je obavetena o reenju zahteva
dopunu reenja. (7) Reenje potpisuje ovlaeno slubeno lice koje ga donosi, odnosno rukovodilac organa. (8)
Reenje koje je doneo kolegijalni organ potpisuje predsedavajui, ako drukije nije propisano. (9) Izuzetno,
tipsko reenje se ne potpisuje, ve se umesto potpisa stavlja faksimil ili odtampano lino ime ovlaenog
slubenog lica.
Reenje u vidu zabeleke na spisu lan 142 Reenje moe da sadri samo dispozitiv u vidu zabeleke na spisu
ako se u manje znaajnim jednostranakim upravnim stvarima usvaja zahtev stranke, a ne dira u javni interes ili
interes treih lica i ako drukije nije propisano.
Usmeno reenje lan 143 (1) Usmeno reenje donosi se kad se preduzimaju hitne mere u javnom interesu, da
bi se obezbedio javni red i mir i javna bezbednost ili otklonila neposredna opasnost po ivot ili zdravlje ljudi ili
imovinu. (2) Na zahtev stranke, ako je podnet u roku od 60 dana od donoenja usmenog reenja, organ mora da
izradi i dostavi stranci pismeno reenje u roku od osam dana od postavljanja zahteva.
III ISPRAVLJANJE GREAKA U REENJU
lan 144 (1) Organ uvek moe da ispravi svoje reenje ili njegove overene prepise i ukloni greke u imenima ili
brojevima, pisanju ili raunanju i druge oigledne netanosti.
(2) Reenje o ispravci poinje da proizvodi pravna dejstva od kada i reenje koje se ispravlja, ali ako je ispravka
nepovoljna po stranku - od kada stranka bude obavetena o ispravci.
IV ROK ZA IZDAVANJE REENJA
lan 145 (1) Izdavanje reenja je donoenje i obavetavanje stranke o donetom reenju.
(2) Kad je postupak pokrenut po zahtevu stranke ili po slubenoj dunosti, a u interesu stranke, i kada se o
upravnoj stvari odluuje u postupku neposrednog odluivanja, organ je duan da izda reenje najkasnije u roku
od 30 dana od pokretanja postupka.
(3) Kad je postupak pokrenut po zahtevu stranke ili po slubenoj dunosti, a u interesu stranke, i kada se o
upravnoj stvari ne odluuje u postupku neposrednog odluivanja, organ je duan da izda reenje najkasnije u
roku od 60 dana od pokretanja postupka.
V ZAKLJUAK

16
 lan 146 (1) Zakljuak je upravni akt kojim organ upravlja postupkom i koji se donosi kad ovim zakonom nije
odreeno da se donosi reenje.
(2) Zakljuak se donosi u usmenom obliku, a u pisanom obliku - kad stranka to zatrai ili je to neophodno radi
pravilnog voenja postupka.
(3) Protiv zakljuka nije dozvoljena alba, niti se moe pokrenuti upravni spor.
(4) Zakljuak se moe pobijati albom, odnosno tubom protiv reenja.
(5) Na zakljuak se shodno primenjuju odredbe ovog zakona o reenju.
Deo esti PRAVNA SREDSTVA I PRIGOVOR
Pravo na prigovor i rok za izjavljivanje prigovora lan 147 (1) Prigovor moe da se izjavi zbog neispunjenja
obaveza iz upravnog ugovora (lan 25. ovog zakona), zbog upravne radnje (lan 28. ovog zakona) i zbog naina
pruanja javnih usluga (lan 32. ovog zakona), ako ne moe da se izjavi drugo pravno sredstvo u upravnom
postupku. (2) Prigovor se izjavljuje u roku od: 1) est meseci od proputanja organa da ispuni obavezu iz
upravnog ugovora; 2) 15 dana od preduzimanja upravne radnje ili od proputanja da se upravna radnja preduzme;
3) 15 dana od kada se javna usluga ne prua tako da obezbedi uredno i kvalitetno, pod jednakim uslovima,
ostvarivanje prava i zadovoljavanje potreba korisnika.
Izjavljivanje prigovora i postupanje po prigovoru lan 148 (1) Prigovor se izjavljuje rukovodiocu organa na
ije se postupanje odnosi, koji i odluuje o prigovoru. (2) Na prigovor se shodno primenjuju odredbe ovog
zakona o obliku i sadrini albe. (3) Rukovodilac organa utvruje injenino stanje i ispituje zakonitost i
pravilnost postupanja organa.
Odluivanje o prigovoru lan 149 (1) O prigovoru se odluuje reenjem, koje se izdaje u roku od 30 dana od
prijema prigovora. (2) Rukovodilac organa odbacuje prigovor koji nije blagovremen ili dozvoljen, koji je izjavilo
neovlaeno lice i koji nije ureen u roku koji je odredio (lan 59. stav (2) ovog zakona), odbija prigovor ako
nije osnovan ili usvaja prigovor ako je osnovan. (3) Reenjem kojim se usvaja prigovor: 1) odreuje se dalji
nain ispunjenja obaveza organa iz upravnog ugovora i odluuje o zahtevu za naknadu tete - ako je prigovor
izjavljen povodom upravnog ugovora; 2) obustavlja se preduzimanje upravne radnje i odreuje nain na koji se
otklanjaju njene posledice ili se nalae preduzimanje upravne radnje - ako je prigovor izjavljen zbog upravne
radnje; 3) nalae se preduzimanje zakonom odreenih mera radi otklanjanja nedostataka u pruanju javne usluge
- ako je prigovor izjavljen zbog naina pruanja javnih usluga.
Ovlaenja organa u postupku po albi protiv reenja o prigovoru lan 150 Organ koji odluuje o albi
protiv reenja o prigovoru ima ovlaenja kao organ koji je odluivao o prigovoru (lan 149. ovog zakona).
II ALBA
1. Osnovne odredbe
Pravo na albu lan 151 (1) Protiv reenja prvostepenog organa stranka ima pravo na albu, ako alba nije
zakonom iskljuena. (2) Protiv reenja Vlade ne moe se podneti alba. (3) Stranka ima pravo na albu ako
reenje nije izdato u zakonom odreenom roku. (4) Stranka ima pravo na albu i u drugim sluajevima koji su
zakonom propisani. (5) Stranka nema pravo na albu ako je posebnim zakonom predvieno da se neizdavanje
reenja u zakonom odreenom roku smatra usvajanjem zahteva stranke. (6) Protiv prvostepenog reenja albu
moe podneti svako lice na ija prava, obaveze ili pravne interese moe da utie ishod upravnog postupka, u
roku u kome albu moe podneti stranka. (7) Drugi organi i organizacije mogu podneti albu protiv reenja ako
su na to ovlaeni zakonom.
Obavetenje o donetom reenju licu kome nije priznato svojstvo stranke lan 152 (1) Organ je duan da
lice kome je odbijen zahtev za priznavanje svojstva stranke obavesti o reenju koje je doneo. (2) Obavetenje
sadri broj reenja i naziv organa koji ga je doneo, koje su stranke uestvovale u postupku, tekst dispozitiva
reenja i pouku o pravnom sredstvu protiv reenja. (3) O njemu se lice obavetava prema odredbama ovog zakona
o dostavljanju.
Rok za albu lan 153 (1) alba se podnosi u roku od 15 dana od obavetavanja stranke o reenju, ako zakonom
nije drukije propisano. (2) Kad organ ne izda reenje u zakonom propisanom roku alba moe da se podnese
posle isteka tog roka, a najkasnije u roku od godinu dana od isteka tog roka.
Odlono dejstvo albe lan 154 (1) Reenje ne moe da se izvri dok ne istekne rok za albu, ako zakonom
nije drukije propisano. (2) alba odlae izvrenje reenja i dok alilac ne bude obaveten o reenju kojim je
odlueno o albi, ako zakonom nije drukije propisano. (3) Kad u postupku uestvuju dve ili vie stranaka sa
istim zahtevima, alba makar i jedne stranke odlae izvrenje reenja prema svakoj.
Odstupanja od odlonog dejstva albe lan 155 (1) Usmeno reenje izvrava se i pre isteka roka za albu i
posle podnoenja albe. (2) Reenje se, izuzetno, izvrava pre isteka roka za albu, kao i posle podnoenja albe,
ako bi odlaganje izvrenja stranci nanelo nenadoknadivu tetu ili tee ugrozilo javni interes.
Odricanje od prava na albu lan 156 (1) Stranka moe da se odrekne prava na albu od kada je obavetena
o reenju do isteka roka za albu. (2) Odricanje od prava na albu ne moe da se opozove. (3) Samo ako se sve
stranke i lice kome je odbijen zahtev za priznavanje svojstva stranke u prvostepenom postupku odreknu prava
na albu, reenje postaje konano i pravnosnano.
17
 Odustanak od albe lan 157 (1) alilac moe odustati od albe dok ne bude obaveten o reenju kojim je
odlueno o albi. (2) Odustanak od albe ne moe da se opozove. (3) Kad alilac odustane od albe, postupak
po albi obustavlja se reenjem koje sadri i trokove postupka po albi.
Razlozi zbog kojih reenje moe da se pobija Svi razlozi lan 158 (1) Reenje moe da se pobija: 1) zbog
toga to u njemu nije uopte ili nije pravilno primenjen zakon, drugi propis ili opti akt; 2) zbog toga to ga je
doneo nenadleni organ; 3) zbog pogreno ili nepotpuno utvrenog injeninog stanja; 4) zbog toga to je iz
utvrenih injenica izveden nepravilan zakljuak o injeninom stanju; 5) zbog povrede pravila postupka; 6)
zbog toga to su prekoraene granice ovlaenja pri odluivanju po slobodnoj oceni ili zbog toga to reenje nije
doneto saglasno cilju zbog koga je to ovlaenje dato; 7) zbog toga to nije pravilno primenjeno ovlaenje za
odluivanje po slobodnoj oceni; 8) zbog toga to nije doneto saglasno garantnom aktu.
Sadrina albe lan 159 (1) U albi se mora navesti reenje koje se pobija i oznaiti naziv organa koji ga je
doneo, kao i broj i datum reenja i potpis alioca. Dovoljno je da alilac u albi izloi u kom je pogledu
nezadovoljan reenjem, ali albu ne mora posebno obrazloiti. (2) U albi se mogu iznositi nove injenice i novi
dokazi, ali je alilac duan da obrazloi zbog ega ih nije izneo u prvostepenom postupku. (3) I kad podnesak
nije oznaen kao alba, smatra se kao alba ako iz njegove sadrine proizlazi jasna namera stranke da pobija
reenje.
Predavanje albe prvostepenom organu lan 160 (1) alba se predaje prvostepenom organu u dovoljnom
broju primeraka za organ i protivnu stranku. (2) Ako je alba predata drugostepenom organu, on je odmah
prosleuje prvostepenom organu. (3) alba koja je u roku predata drugostepenom organu smatra se
blagovremenom.
Predavanje albe drugostepenom organu lan 161 (1) alba koja je podneta zato to reenje nije izdato u
zakonom odreenom roku predaje se drugostepenom organu. (2) alba se predaje drugostepenom organu i kad
prvostepeni organ ne izda u zakonom odreenom roku uverenje ili drugu ispravu o injenicama o kojima se vodi
slubena evidencija, kad prvostepeni organ u zakonom odreenom roku ne odlui o zahtevu za razgledanje spisa
i u drugim sluajevima koji su zakonom predvieni.
2. Postupanje prvostepenog organa po albi
Odbacivanje albe lan 162 (1) Prvostepeni organ reenjem odbacuje albu koja nije blagovremena, nije
dozvoljena, koju je podnelo neovlaeno lice ili koja nije ureena u roku koji je organ odredio (lan 59. stav (2)
ovog zakona). (2) alba ne moe biti odbaena zbog toga to ne sadri razloge zbog kojih se reenje pobija (lan
159. ovog zakona). (3) Protiv reenja kojim je alba odbaena moe da se izjavi alba u roku od osam dana od
obavetavanja stranke o reenju. alba se predaje drugostepenom organu koji, ako smatra da je alba osnovana,
istovremeno odluuje i o albi koja je bila odbaena.
Ponitavanje pobijanog reenja od strane prvostepenog organa lan 163 (1) Prvostepeni organ ponitava
pobijano reenje ako ono sadri neki od razloga za ponitavanje iz lana 183. stav (1) ta. 1)-6) ovog zakona. (2)
alba protiv reenja kojim je prvostepeni organ ponitio pobijano reenje predaje se drugostepenom organu, koji
odluuje o albi.
Dostavljanje albe na odgovor lan 164 (1) Ako alba ne bude odbaena niti pobijano reenje poniteno iz
razloga predvienih u lanu 183. stav (1) ta. 1)-6) ovog zakona, alba se dostavlja protivnoj stranci na odgovor.
(2) Protivna stranka dostavlja odgovor u roku koji odredi organ, a koji ne moe biti krai od osam ni dui od 15
dana.
Udovoljavanje albenom zahtevu lan 165 (1) Prvostepeni organ moe da zameni oalbeno reenje kako bi
udovoljio albenom zahtevu. Novim reenjem se pobijano reenje ponitava, ako zakonom nije drukije
propisano. (2) Prvostepeni organ moe da dopuni postupak ako nae da je to neophodno. (3) Protiv novog reenja
moe se podneti alba, koja se predaje drugostepenom organu.
Prosleivanje albe drugostepenom organu lan 166 (1) Ako prvostepeni organ ne odbaci albu, ne poniti
pobijano reenje iz razloga predvienih u lanu 183. stav (1) ta. 1)-6) ovog zakona, niti udovolji albenom
zahtevu, prosleuje albu drugostepenom organu u roku od 15 dana od prijema albe, odnosno 30 dana od
prijema albe ako je alba poslata na odgovor protivnoj stranci. (2) Uz albu se prilau spisi, odgovor protivne
stranke na albu i odgovor prvostepenog organa na albu. (3) Prvostepeni organ je duan da u odgovoru na albu
oceni sve navode albe. 3. Postupanje drugostepenog organa po albi

II organ po albi
Odluivanje o albi lan 167 (1) Drugostepeni organ reenjem odbacuje albu koja nije blagovremena, nije
dozvoljena, koju je izjavilo neovlaeno lice ili koja nije ureena u roku koji je organ odredio (lan 59. stav (2)
ovog zakona). (2) Ako albu ne odbaci, drugostepeni organ moe odbiti albu, ponititi reenje u celini ili
delimino i sam odluiti o upravnoj stvari, ponititi reenje i vratiti predmet prvostepenom organu na ponovni
postupak, ili ga izmeniti. (3) Drugostepeni organ odluuje o albi na osnovu injeninog stanja koje je utvrdio
prvostepeni ili drugostepeni organ.

18
 Granice ispitivanja pobijanog reenja lan 168 (1) Drugostepeni organ ispituje pobijano reenje u granicama
albenog zahteva, poto prethodno utvrdi da li se albeni zahtev sastoji od traenja da se pobijano reenje izmeni,
da se poniti u celini ili delimino ili da se poniti u celini ili delimino uz donoenje novog reenja kojim se
drukije odluuje o upravnoj stvari. (2) Drugostepeni organ ispituje postojanje razloga za pobijanje reenja koji
su navedeni u albi, a po slubenoj dunosti ispituje postojanje razloga za ponitavanje iz lana 183. stav (1) ta.
1)-6) ovog zakona i nadlenost prvostepenog organa. (3) Drugostepeni organ moe da usvoji albeni zahtev i iz
razloga koji nisu navedeni u albi.
Izmena pobijanog reenja u korist i na tetu alioca lan 169 (1) Drugostepeni organ moe da izmeni
pobijano reenje u korist alioca i mimo albenog zahteva, ali samo u okviru zahteva koji je alilac postavio u
prvostepenom postupku i ako time ne vrea pravo treih lica. (2) Drugostepeni organ moe da izmeni pobijano
reenje na tetu alioca, ali samo iz razloga za ponitavanje iz lana 183. stav (1) ovog zakona ili ukidanje reenja
iz lana 184. ovog zakona.
Odbijanje albe lan 170 (1) Drugostepeni organ odbija albu ako nae: 1) da je prvostepeni organ pravilno
sproveo postupak i da je pobijano reenje zakonito i pravilno; 2) da je u prvostepenom postupku bilo nedostataka
koji nisu uticali na zakonitost i pravilnost pobijanog reenja; 3) da je pobijano reenje zasnovano na zakonu, ali
iz drugih razloga, a ne onih koji su navedeni u obrazloenju reenja. (2) Drugostepeni organ moe u obrazloenju
reenja kojim odbija albu da se pozove na navode iz obrazloenja prvostepenog reenja.
Ponitavanje pobijanog reenja i odluivanje o albenom zahtevu ili upravnoj stvari lan 171 (1)
Drugostepeni organ ponitava pobijano reenje i prosleuje predmet nadlenom organu ako nae da je pobijano
reenje doneo stvarno nenadlean organ. (2) Drugostepeni organ sam ili preko prvostepenog ili zamoljenog
organa dopunjava postupak ako nae da je injenino stanje pogreno ili nepotpuno utvreno ili ponavlja ceo
postupak ili njegov deo ako nae da je uinjena povreda pravila postupka koja je uticala na zakonitost i pravilnost
pobijanog reenja. U tom sluaju drugostepeni organ ponitava pobijano reenje i sam odluuje o upravnoj stvari
ako nae da se na osnovu injenica utvrenih u dopunjenom postupku mora reiti drukije nego to je reena
prvostepenim reenjem. (3) Ako drugostepeni organ nae da e nedostatke prvostepenog postupka bre i
ekonominije otkloniti prvostepeni organ, on e svojim reenjem ponititi prvostepeno reenje i vratiti predmet
prvostepenom organu na ponovni postupak. U tom sluaju, drugostepeni organ je duan da svojim reenjem
ukae prvostepenom organu u kom pogledu treba dopuniti postupak, a prvostepeni organ je duan u svemu da
postupi po drugostepenom reenju i da, bez odlaganja, a najkasnije u roku od 30 dana od prijema predmeta,
donese novo reenje. Protiv novog reenja stranka ima pravo na albu. (4) Po ponitavanju pobijanog reenja
drugostepeni organ e proslediti predmet na ponovni postupak prvostepenom organu, samo ako je potrebno da
se u toj upravnoj stvari donese novo reenje. (5) Drugostepeni organ ponitava prvostepeno reenje i sam
odluuje o upravnoj stvari i ako nae da je u pobijanom reenju pogreno primenjeno materijalno pravo ili dokazi
pogreno ocenjeni ili da je iz utvrenih injenica izveden nepravilan zakljuak o injeninom stanju ili da nije
pravilno primenjeno ovlaenje za odluivanje po slobodnoj oceni.
Izmena pobijanog reenja lan 172 Ako drugostepeni organ nae da je pobijano reenje zakonito i pravilno,
ali da se cilj zbog koga je ono doneto moe postii i drugim sredstvima povoljnijim po stranku, izmenie
prvostepeno reenje u tom smislu.
alba kad prvostepeni organ nije izdao reenje u zakonom odreenom roku
lan 173 (1) Kad prvostepeni organ nije izdao reenje u zakonom odreenom roku, drugostepeni organ zahteva
da mu prvostepeni organ saopti zato blagovremeno nije izdao reenje. Ako drugostepeni organ nae da
prvostepeni organ nije izdao reenje u zakonom odreenom roku iz opravdanog razloga, produava rok za
izdavanje reenja za onoliko koliko je trajao opravdani razlog, a najdue za 30 dana.
(2) Ako drugostepeni organ nae da ne postoji opravdani razlog zbog koga reenje nije izdato u zakonom
odreenom roku, on sam odluuje o upravnoj stvari ili nalae prvostepenom organu da izda reenje u roku ne
duem od 15 dana.
(3) Ako prvostepeni organ ponovo ne izda reenje u roku koji je odredio drugostepeni organ, on sam odluuje o
upravnoj stvari.
Rok za odluivanje o albi lan 174 Reenje kojim se odluuje o albi izdaje se bez odlaganja, a najkasnije u roku od
60 dana od kada je predata uredna alba, izuzev ako zakonom nije propisan krai rok.
Deo sedmi POSEBNI SLUAJEVI UKLANJANJA I MENJANJA REENJA I MENJANJE I PONITAVANJE
REENJA U VEZI SA UPRAVNIM SPOROM
lan 175 Organ protiv ijeg reenja je blagovremeno pokrenut upravni spor moe do okonanja upravnog spora, ako
uvaava sve zahteve tube, ponititi ili izmeniti svoje reenje iz razloga zbog kojih bi sud mogao da poniti to reenje,
ako se time ne vrea pravo stranke u upravnom postupku ili treeg lica.
II PONAVLJANJE POSTUPKA
Razlozi za ponavljanje postupka lan 176 (1) Postupak koji je okonan reenjem protiv kojeg ne moe da se
izjavi alba (konano reenje) ponavlja se: 1) ako se sazna za nove injenice ili stekne mogunost da se izvedu

19
 novi dokazi koji bi, sami ili u vezi sa ranije iznetim injenicama ili izvedenim dokazima, mogli da dovedu do
drukijeg reenja; 2) ako se reenje povoljno po stranku zasniva na neistinitim tvrdnjama stranke kojima je
ovlaeno slubeno lice dovedeno u zabludu; 3) ako je reenje donelo neovlaeno lice, ili je postupak vodilo ili
u njemu odluivalo neovlaeno lice ili lice koje je moralo biti izuzeto; 4) ako kolegijalni organ nije odluivao
u propisanom sastavu ili ako za reenje nije glasala propisana veina lanova kolegijalnog organa; 5) ako licu
koje je moglo da ima svojstvo stranke nije pruena prilika da uestvuje u postupku; 6) ako stranka nije bila
zastupana saglasno zakonu; 7) ako stranci ili drugom uesniku u postupku nije omogueno da prati tok postupka
saglasno lanu 55. ovog zakona; 8) ako je reenje doneto na osnovu lane isprave ili lanog iskaza svedoka ili
vetaka ili kao posledica drugog krivinog dela; 9) ako se reenje zasniva na presudi suda ili odluci drugog
organa koja je kasnije pravnosnano preinaena, ukinuta ili ponitena; 10) ako je nadleni organ naknadno i u
bitnim takama drukije pravnosnano odluio o prethodnom pitanju na kome je reenje zasnovano; 11) ako je
Ustavni sud u istoj upravnoj stvari, u postupku po ustavnoj albi utvrdio povredu ili uskraivanje ljudskog ili
manjinskog prava i slobode zajemene Ustavom, a istovremeno nije ponitio osporeno reenje; 12) ako je
Evropski sud za ljudska prava u istoj upravnoj stvari naknadno utvrdio da su prava ili slobode podnosioca
predstavke povreena ili uskraena. (2) Razlozi iz stava (1) ta. 1), 3), 5) i 7) ovog lana mogu biti razlog za
ponavljanje postupka na zahtev stranke samo ako nije bez svoje krivice mogla da ih iznese u ranijem postupku.
(3) Razlozi iz stava (1) ta. 3)-7) ovog lana ne mogu biti razlozi za ponavljanje postupka ako ih je stranka bez
uspeha iznela u ranijem postupku.
Inicijativa za ponavljanje postupka lan 177 (1) Ponavljanje postupka moe da zahteva stranka. (2) Organ
koji je doneo konano reenje moe da ponovi postupak po slubenoj dunosti.
Rokovi za ponavljanje postupka lan 178 (1) Stranka moe da zahteva ponavljanje postupka u roku od 90
dana od saznanja za razlog za ponavljanje, odnosno u roku od est meseci od objavljivanja odluke Ustavnog
suda ili Evropskog suda za ljudska prava u "Slubenom glasniku Republike Srbije". (2) Isti rokovi vae i ako se
postupak ponavlja po slubenoj dunosti. (3) Kada istekne pet godina od kada je stranka obavetena o konanom
reenju, vie ne moe da se zahteva ponavljanje postupka, niti organ moe da ponovi postupak po slubenoj
dunosti.
Zahtev za ponavljanje postupka lan 179 (1) Stranka mora da u zahtevu za ponavljanje postupka uini
verovatnim razloge zbog kojih zahteva ponavljanje postupka. (2) Zahtev za ponavljanje postupka uvek se predaje
prvostepenom organu. (3) Prvostepeni organ dostavlja zahtev sa spisima drugostepenom organu, ako je
drugostepeni organ nadlean da odluuje o zahtevu.
Odlaganje izvrenja reenja lan 180 (1) Zahtev za ponavljanje postupka ne odlae izvrenje konanog
reenja. (2) Izuzetno, ako bi izvrenje stranci nanelo tetu koja bi teko mogla da se nadoknadi, a odlaganje
izvrenja nije protivno javnom interesu, niti bi nanelo veu ili nenadoknadivu tetu protivnoj stranci ili treem
licu, organ koji odluuje o zahtevu za ponavljanje postupka moe reenjem odloiti izvrenje konanog reenja.
Reavanje o ponavljanju postupka lan 181 (1) O zahtevu za ponavljanje postupka odluuje organ koji je
doneo konano reenje. Isti organ ponavlja postupak po slubenoj dunosti. (2) Nadleni organ reenjem
odbacuje zahtev koji nije blagovremen, nije dozvoljen ili koji je izjavljen od neovlaenog lica ili u kome razlog
za ponavljanje postupka nije uinjen verovatnim. Ako ne odbaci zahtev, dalje ispituje da li je razlog za
ponavljanje postupka mogao da dovede do drukijeg reenja i, ako nae da nije, reenjem odbija zahtev. (3) Ako
nadleni organ ne odbaci, niti odbije zahtev za ponavljanje postupka, reenjem dozvoljava ponavljanje postupka
i odreuje obim ponavljanja. (4) Reenje kojim se dozvoljava ponavljanje postupka odlae izvrenje konanog
reenja.
Ponovljeni postupak lan 182 (1) Radnje u ponovljenom postupku preduzima organ koji je dozvolio
ponavljanje postupka. (2) Izuzetno, drugostepeni organ moe naloiti prvostepenom organu da umesto njega
preduzme radnje u ponovljenom postupku ako prvostepeni organ moe da ih bre i ekonominije preduzme. Pri
tome, drugostepeni organ odreuje rok u kome je prvostepeni organ duan da preduzme radnje i dostavi mu
spise. (3) Po ponavljanju postupka, nadleni organ moe ostaviti na snazi konano reenje ili doneti novo reenje
kojim se, s obzirom na okolnosti sluaja, konano reenje ponitava ili ukida.
III PONITAVANJE KONANOG REENJA
lan 183 (1) Drugostepeni organ ili nadzorni organ reenjem e na zahtev stranke ili po slubenoj dunosti u
celini ili delimino ponititi konano reenje: 1) ako je doneto u stvari iz sudske nadlenosti ili u stvari o kojoj
se ne odluuje u upravnom postupku; 2) ako bi se njegovim izvrenjem moglo prouzrokovati neko krivino delo;
3) ako njegovo izvrenje uopte nije mogue; 4) ako je doneto bez zahteva stranke (lan 90. stav (5) ovog
zakona), a stranka naknadno nije izriito ili preutno pristala na reenje; 5) ako je doneto kao posledica prinude,
iznude, ucene, pritiska ili drugih nedozvoljenih radnji; 6) ako sadri nepravilnost koja je po izriitoj zakonskoj
odredbi predviena kao razlog nitavosti; 7) ako je reenje doneo stvarno nenadleni organ, izuzev Vlade, a nije
re o razlogu za ponitavanje iz take 1) ovog stava; 8) ako je u istoj upravnoj stvari ranije doneto pravnosnano
reenje kojim je upravna stvar drukije reena; 9) ako prilikom donoenja reenja nije pravilno sproveden
postupak za davanje prethodne ili naknadne saglasnosti ili miljenja drugog organa (lan 138. ovog zakona); 10)
ako je reenje doneo mesno nenadleni organ; 11) ako reenje uopte ne sadri ili sadri pogreno uputstvo o
pravnom sredstvu.
20
 (2) Reenje e se ponititi uvek zbog razloga navedenih u ta. 1)-6), u roku od pet godina od konanosti reenja
zbog razloga navedenih u ta. 7)-9), i u roku od godinu dana od konanosti reenja zbog razloga navedenih u
ta. 10) i 11).
(3) Drugostepeni organ ili nadzorni organ e reenjem, po slubenoj dunosti, u celini ili delimino ponititi
konano reenje ako u njemu nije uopte ili nije pravilno primenjen materijalni zakon, drugi propis ili opti akt.
Reenje e se ponititi u roku od godinu dana od konanosti reenja.
(4) Ako ne postoji drugostepeni organ i nadzorni organ reenje e, saglasno st. (1)-(3) ovog lana, ponititi organ
koji je doneo konano prvostepeno reenje.
IV UKIDANJE REENJA
lan 184 (1) Drugostepeni organ ili nadzorni organ reenjem moe na zahtev stranke ili po slubenoj dunosti u
celini ili delimino ukinuti reenje: 1) ako je ono postalo izvrno, a ukidanje je potrebno radi otklanjanja teke i
neposredne opasnosti po ivot i zdravlje ljudi, javnu bezbednost, javni mir i javni poredak ili radi otklanjanja
poremeaja u privredi, ako svrha ukidanja ne moe uspeno da se otkloni drugim sredstvima kojima se manje
dira u steena prava; 2) ako je ono postalo pravnosnano, a to trai stranka na iji je zahtev doneto, a ukidanje
nije protivno javnom interesu, niti interesu treih lica; 3) kad je to posebnim zakonom odreeno.
(2) Ako ne postoji drugostepeni organ ili nadzorni organ, organ koji je doneo prvostepeno reenje ukinue, na
zahtev stranke ili po slubenoj dunosti, reenje u celini ili delimino.
V PONITAVANJE, UKIDANJE ILI MENJANJE PRAVNOSNANOG REENJA NA PREPORUKU
ZATITNIKA GRAANA
lan 185 (1) Na preporuku Zatitnika graana organ moe, radi usklaivanja sa zakonom, novim reenjem da
poniti, ukine ili izmeni svoje pravnosnano reenje, ako stranka o ijim je pravima ili obavezama odlueno, kao
i protivna stranka, na to pristanu i ako se time ne vrea interes treeg lica. Ako organ ne smatra da treba da
postupi po preporuci Zatitnika graana, njega odmah o tome obavetava.
(2) Ponitavanje, ukidanje ili menjanje reenja na preporuku Zatitnika graana nije ogranieno rokom.
VI ZAJEDNIKE ODREDBE
Rok za izdavanje reenja lan 186 Reenje doneseno u ponovljenom postupku, o ponitavanju konanog
reenja i ukidanju reenja izdaje se najkasnije u roku od 60 dana od pokretanja postupka.
Pravne posledice ponitavanja i ukidanja reenja lan 187 (1) Ponitavanjem reenja uklanjaju se sve pravne
posledice koje je reenje proizvelo i ono se onemoguava da dalje proizvodi pravne posledice. (2) Ukidanjem
reenja ne uklanjaju se pravne posledice koje je reenje ve proizvelo, ve se reenje onemoguava da dalje
proizvodi pravne posledice. (3) Stranka koja trpi stvarnu tetu usled ukidanja izvrnog reenja radi otklanjanja
teke ili neposredne opasnosti po ivot i zdravlje ljudi, javnu bezbednost, javni mir i javni poredak ili radi
otklanjanja poremeaja u privredi, ima pravo na naknadu pretrpljene tete, osim naknade za izgubljenu dobit.
Pravna sredstva lan 188 (1) Na reenja donesena u posebnim sluajevima uklanjanja i menjanja reenja,
izuzev u sluaju menjanja i ponitavanja reenja u vezi sa upravnim sporom, moe se podneti alba. (2) Izuzetno,
protiv reenja kojim se dozvoljava ponavljanje postupka nije dozvoljena alba.
Dunost obavetavanja lan 189 Organ koji sazna za reenje koje sadri razlog za ponavljanje postupka ili za
ponitavanje i ukidanje reenja, duan je da o tome odmah obavesti organ koji je nadlean da po slubenoj
dunosti pokrene odgovarajui postupak, kao i javnog tuioca.
Deo osmi IZVRENJE I OSNOVNE ODREDBE
Izvrnost reenja lan 190 (1) Reenje koje je doneto u upravnom postupku izvrava se kad postane izvrno.
(2) Reenje prvostepenog organa postaje izvrno: 1) istekom roka za albu, ako alba nije izjavljena; 2)
obavetavanjem stranke, ako alba nije dozvoljena; 3) obavetavanjem stranke, ako alba ne odlae izvrenje
reenja; 4) kad se sve stranke odreknu prava na albu; 5) obavetavanjem stranke o reenju, kojim se alba
odbacuje ili odbija. (3) Reenje drugostepenog organa postaje izvrno kad stranka bude obavetena o njemu. (4)
Ako je u izvrnom reenju odreeno da stranka moe preduzeti radnju koja se izvrava u odreenom roku, reenje
se izvrava kada rok istekne. Ako u izvrnom reenju nije odreen rok, reenje se izvrava kada istekne 15 dana
od kada je postalo izvrno. (5) Izvrenje moe da se sprovede i na osnovu poravnanja, ali samo protiv lica koje
je zakljuilo poravnanje.
Upravno i sudsko izvrenje lan 191 (1) Reenje se izvrava radi ostvarivanja novanih ili nenovanih
obaveza. (2) Nenovane obaveze izvravaju se upravnim putem (upravno izvrenje), a novane obaveze -
sudskim putem (sudsko izvrenje) ako zakonom drukije nije odreeno. (3) Upravno izvrenje sprovodi se
saglasno zakonu.
II UPRAVNO IZVRENJE
1. Osnovne odredbe

21
 Izvrenik i trailac izvrenja lan 192 (1) Izvrenje se sprovodi prema licu koje je obavezano da ispuni neku
obavezu (izvrenik). (2) Izvrenje koje je u interesu stranke sprovodi se na predlog stranke (trailac izvrenja).
(3) Izvrenje se sprovodi po slubenoj dunosti ako to nalae javni interes.
Nadlenost za sprovoenje izvrenja lan 193 (1) Izvrenje sprovodi organ koji je doneo prvostepeno reenje.
(2) Ako je propisano da on ne sprovodi izvrenje, a nijedan drugi organ nije na to ovlaen, izvrenje sprovodi
prvostepeni organ na ijem podruju se nalazi prebivalite, boravite ili sedite izvrenika, a u ijem su delokrugu
poslovi opte uprave. (3) Ministarstvo nadleno za unutranje poslove, saglasno odredbama zakona kojim se
ureuje oblast unutranjih poslova, ili drugi organ koji je ovlaen da prui pomo u izvrenju, duni su da
organu, na njegov zahtev, prue pomo u sprovoenju izvrenja.
Nain i vreme izvrenja lan 194 (1) Ako izvrenje moe da se sprovede na vie naina, pri izboru naina
izvrenja organ se pridrava naela srazmernosti (lan 6. ovog zakona). (2) Izvrenje se sprovodi radnim danom
od 7,00 do 20,00 sati. (3) Ako postoji opasnost od odlaganja i ako je organ koji sprovodi izvrenje izdao pisani
nalog, izvrenje moe da se sprovodi i u dan kada se ne radi, kao i posle 20 sati.
2. Postupak izvrenja
Potvrda o izvrnosti lan 195 Prvostepeni organ, ako nije nadlean za sprovoenje izvrenja, na predlog
traioca izvrenja ili po slubenoj dunosti, stavlja na reenje koje se izvrava potvrdu da je postalo izvrno
(potvrda o izvrnosti) i reenje odmah prosleuje organu koji je nadlean za sprovoenje izvrenja.
Reenje o izvrenju i trokovi izvrenja lan 196 (1) Organ koji je nadlean za sprovoenje izvrenja izdaje
reenje o izvrenju po slubenoj dunosti ili na predlog traioca izvrenja, u roku od osam dana od podnoenja
predloga. (2) Reenje o izvrenju sadri utvrenje o tome kada je reenje postalo izvrno, vreme, mesto i nain
izvrenja i nalog traiocu izvrenja da unapred poloi odreenu sumu novca za pokrivanje trokova izvrenja.
(3) Reenjem o izvrenju moe da se odredi dodatni rok za izvrenje obaveze ili da se obaveza izvri odmah. (4)
O reenju o izvrenju obavetava se izvrenik i trailac izvrenja ako je doneto na njegov predlog. (5) Trokove
izvrenja snosi izvrenik, o emu se po zavretku izvrenja donosi dopunsko reenje.
Izvrenje preko drugih lica lan 197 (1) Ako se izvrenikova obaveza sastoji od radnje koju moe preduzeti i
drugo lice, a izvrenik radnju ne preduzme u celini ili je preduzme delimino, radnja se preduzima preko drugog
lica, o troku izvrenika. (2) U tom sluaju organ koji sprovodi izvrenje reenjem moe naloiti izvreniku da
poloi iznos koji je potreban za podmirenje trokova izvrenja, a da se obraun naknadno saini.
Izvrenje posrednom prinudom (putem novanih kazni) lan 198 (1) Organ koji sprovodi izvrenje prinudie
izvrenika da ispuni obaveze izricanjem novane kazne, ako izvrenje preko drugog lica nije mogue ili nije
pogodno da se postigne svrha izvrenja. Novana kazna izrie se reenjem. (2) Fizikom licu se novana kazna
izrie u rasponu od polovine prosene mesene zarade po zaposlenom, sa porezima i doprinosima, koja je
ostvarena u Republici Srbiji u prethodnom mesecu do dve prosene godinje zarade po zaposlenom, sa porezima
i doprinosima, koja je ostvarena u Republici Srbiji u prethodnoj godini, prema podacima organa nadlenog za
poslove statistike, a pravnom licu - u rasponu od polovine njegovih mesenih prihoda, do deset procenata
njegovih godinjih prihoda koje je ostvario u Republici Srbiji u prethodnoj godini. (3) Novana kazna moe
ponovo da se izrekne sve dok izvrenik ne ispuni obaveze iz reenja.
Izvravanje novanih kazni lan 199 (1) Novane kazne koje su izreene prema ovom zakonu izvravaju
organi nadleni za izvravanje novanih kazni izreenih za prekraje. (2) Novana kazna uplauje se u korist
budeta iz kojeg se finansira organ koji je izrekao novanu kaznu.
Izvrenje neposrednom prinudom lan 200 (1) Izvrenje se sprovodi neposrednom prinudom ako svrha
izvrenja obaveze ne moe da se postigne izvrenjem preko drugog lica ili izricanjem novane kazne. (2)
Neposredna prinuda se primenjuje i ako izvrenje drukije ne moe da se sprovede u potrebnom roku, a priroda
obaveze to dozvoljava i propis ne zabranjuje.
Izvrenje usmenog reenja lan 201 Usmeno reenje moe da se izvri odmah, bez donoenja reenja o
izvrenju.
alba i odlaganje izvrenja lan 202 (1) Protiv reenja o izvrenju u postupku upravnog izvrenja dozvoljena
je alba, koja ne odlae izvrenje reenja. alba je dozvoljena i ako reenje o izvrenju nije doneto u roku od
osam dana od podnoenja predloga za njegovo donoenje. (2) alba protiv reenja o izvrenju moe se izjaviti
samo na vreme, mesto i nain izvrenja. alba se predaje drugostepenom organu. (3) Na reenje o izvrenju
moe se podneti alba u roku od osam dana od obavetavanja o reenju o izvrenju. (4) Izvrenje moe, na
predlog izvrenika ili traioca izvrenja, da se odloi ako je protiv reenja koje se izvrava ili reenja o izvrenju
izjavljena alba ili drugo pravno sredstvo, a izvrenje bi izazvalo nenadoknadivu tetu, pod uslovom da odlaganje
izvrenja nije zakonom zabranjeno, niti protivno javnom interesu. (5) Izvrenje se odlae dok se ne odlui o albi
ili drugom pravnom sredstvu. (6) O predlogu za odlaganje izvrenja reenjem hitno odluuje organ koji je doneo
reenje koje se izvrava.
Obustavljanje izvrenja lan 203 (1) Organ koji sprovodi izvrenje obustavlja izvrenje ako je obaveza u celini
izvrena, ako izvrenje uopte nije bilo dozvoljeno, ako je upravljeno prema licu koje nije izvrenik, ako trailac
izvrenja odustane od predloga za izvrenje ili ako je reenje koje se izvrava poniteno ili ukinuto. (2) Izvrenje
se obustavlja reenjem, po slubenoj dunosti ili na predlog stranke. (3) Reenjem kojim se obustavlja izvrenje
ponitavaju se preduzete radnje, izuzev ako je reenje koje se izvrava ukinuto ili izmenjeno.
22
 Protivizvrenje lan 204 (1) Kad je izvrenje sprovedeno, a reenje koje je izvreno kasnije bude poniteno ili
ukinuto, lice moe da zahteva da se njemu vrati to mu je izvrenjem oduzeto, odnosno da zahteva naknadu tete,
ili da se stvar dovede u stanje koje proizlazi iz novog reenja. (2) O zahtevu reenjem odluuje organ koji je
doneo reenje o izvrenju.
3. Izvrenje radi obezbeenja
Uslovi za izvrenje radi obezbeenja lan 205 (1) Radi obezbeenja izvrenja, na predlog stranke ili po
slubenoj dunosti, pojedine radnje izvrenja mogu da se preduzmu i pre nego to reenje postane izvrno, ako
bi njegovo kasnije izvrenje moglo biti spreeno ili znatno oteano. (2) Ako obaveza moe prinudno da se izvri
samo na predlog stranke, ona mora da uini verovatnom opasnost od spreavanja ili znatnog oteavanja kasnijeg
izvrenja, pri emu organ moe da preduzimanje radnji izvrenja uslovi polaganjem novanog iznosa podobnog
da pokrije tetu koja bi mogla nastati protivnoj stranci ako zahtev stranke ne bude usvojen pravnosnanim
reenjem o upravnoj stvari. (3) Izvrenje radi obezbeenja moe da se dopusti i kad je obaveza protivne stranke
utvrena ili barem uinjena verovatnom, ako postoji opasnost da e protivna stranka raspolaganjem imovinom,
dogovorom s treim licima ili na drugi nain spreiti ili znatno oteati izvrenje obaveze. (4) O izvrenju radi
obezbeenja donosi se privremeno reenje o obezbeenju.
Naknada tete lan 206 Kad pravnosnanim reenjem o upravnoj stvari nije utvrena obaveza radi ijeg
obezbeenja je doneto privremeno reenje o obezbeenju ili kad je predlog stranke za donoenje privremenog
reenja o obezbeenju bio neosnovan iz drugih razloga, stranka je duna da protivnoj stranci naknadi tetu
nastalu izvrenjem privremenog reenja o obezbeenju.
Deo deveti KAZNENE ODREDBE
Prekrajna odgovornost lan 207 Novanom kaznom od 5.000 dinara do 50.000 dinara kaznie se za prekraj
ovlaeno slubeno lice, u smislu ovog zakona, koje po slubenoj dunosti ne izvri uvid u podatke o injenicama
neophodnim za odluivanje o kojima se vodi slubena evidencija, ne zatrai ih radi pribavljanja i ne obradi,
odnosno koje na zahtev organa koji vodi postupak besplatno ne ustupi podatke o kojima se vodi slubena
evidencija u roku od 15 dana ili drugom roku odreenom zakonom (lan 103. st. (1) i (2) ovog zakona).
lan 208 Novanom kaznom od 5.000 dinara do 50.000 dinara kaznie se za prekraj ovlaeno slubeno lice,
u smislu ovog zakona, koje ne prosledi albu sa odgovorom prvostepenog organa na albu i spisima
drugostepenom organu u roku utvrenom ovim zakonom (lan 166. st. (1) i (2) ovog zakona), odnosno koje ne
vodi slubenu evidenciju o reavanju u upravnim stvarima (lan 211. ovog zakona).
Deo deseti SPROVOENJE ZAKONA I PRELAZNE I ZAVRNE ODREDBE I SPROVOENJE ZAKONA
Nadzor lan 209 (1) Nadzor nad sprovoenjem ovog zakona vri ministarstvo nadleno za poslove dravne
uprave. (2) Inspekcijski nadzor nad sprovoenjem ovog zakona vri upravna inspekcija, osim u pitanjima u vezi
sa izvravanjem zakona u oblasti odbrane i od znaaja za odbranu i Vojsku Srbije.
Odgovornost ovlaenog slubenog lica lan 210 (1) Ovlaeno slubeno lice u organu koje vodi postupak
odgovorno je ako njegovom krivicom doe do neizvravanja odreenih procesnih radnji. (2) Ministarstvo
nadleno za poslove dravne uprave u vrenju nadzora nad primenom ovog zakona i drugi organi uprave u
obavezi su da zahtevaju pokretanje disciplinskog postupka protiv ovlaenog slubenog lica, odnosno
odgovornog lica koje po slubenoj dunosti ne izvri uvid u injenice o kojima se vodi slubena evidencija, koje
na zahtev organa koji vodi postupak besplatno ne ustupi podatke o kojima vodi slubenu evidenciju u roku
utvrenom zakonom, ne izda reenje u roku utvrenom zakonom ili ne dostavi spise drugostepenom organu ili
sudu nadlenom za upravne sporove u rokovima utvrenim zakonom.
Voenje evidencija lan 211 (1) O reavanju u upravnim stvarima organ je duan da vodi slubenu evidenciju.
(2) Slubena evidencija sadri podatke o broju podnetih zahteva, broju postupaka pokrenutih po slubenoj
dunosti, nainu i rokovima reavanja upravnih stvari u prvostepenom i drugostepenom postupku, broju reenja
koja su ponitena ili ukinuta i broju odbaenih zahteva stranaka i obustavljenih postupaka. (3) Navedeni podaci
vode se i iskazuju po upravnim oblastima.
II PRELAZNE I ZAVRNE ODREDBE Donoenje propisa lan 212 Vlada e doneti propis iz lana 42. stav (6) ovog
zakona, istekom devet meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona. Okonanje zapoetih postupaka lan 213 (1)
Postupci koji do poetka primene ovog zakona nisu okonani, okonae se prema odredbama zakona koji se primenjivao
do poetka primene ovog zakona. (2) Ako posle poetka primene ovog zakona reenje prvostepenog organa bude
poniteno ili ukinuto, dalji postupak sprovodi se prema odredbama ovog zakona. Obaveza usklaivanja posebnih zakona
lan 214 (1) Posebni zakoni kojima su ureena pojedina pitanja upravnog postupka u pojedinim upravnim oblastima,
uskladie se sa odredbama ovog zakona (lan 3. ovog zakona) do 1. juna 2018. godine. (2) Vlada e obrazovati
Koordinaciono telo u roku od 90 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona radi procene usklaenosti posebnih zakona
sa odredbama ovog zakona. (3) Ministarstvo nadleno za poslove dravne uprave e obavljati strune i administrativne
poslove za potrebe Koordinacionog tela u toku postupka usklaivanja. Prestanak vaenja odredaba drugih zakona lan
215 Odredbe zakona i drugih propisa prema kojima se ustanovljava obaveza za stranku i drugog uesnika u postupku da
organu dostavljaju podatke o injenicama o kojima se vodi slubena evidencija, suprotno odredbama l. 9. i 103. ovog
zakona, prestaju da vae istekom 90 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona. Prestanak vaenja prethodnog zakona
23
lan 216 Danom poetka primene ovog zakona prestaje da vai Zakon o optem upravnom postupku ("Slubeni list SRJ",
br. 33/97 i 31/01 i "Slubeni glasnik RS", broj 30/10). Stupanje na snagu i poetak primene lan 217 Ovaj zakon stupa
na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Slubenom glasniku Republike Srbije", a primenjuje se od 1. juna 2017.
godine, izuzev odredaba l. 9, 103. i 207. ovog zakona koje poinju da se primenjuju istekom 90 dana od dana stupanja
na snagu ovog zakona.

ZAKON O UPRAVNIM SPOROVIMA

("Sl. glasnik RS", br. 111/2009)
I OSNOVNE ODREDBE
Predmet i cilj zakona lan 1 Ovim zakonom ureuje se predmet upravnog spora, nadlenost za reavanje
upravnih sporova, stranke, pravila postupka, pravna sredstva i izvrenje donetih sudskih presuda. Ovim zakonom
obezbeuje se sudska zatita pojedinanih prava i pravnih interesa i zakonitost reavanja u upravnim i drugim
Ustavom i zakonom predvienim pojedinanim stvarima.
Pravinost suenja u upravnom sporu lan 2 U upravnom sporu sud odluuje na osnovu zakona i u razumnom
roku, na podlozi injenica utvrenih na usmenoj javnoj raspravi.
Predmet upravnog spora lan 3 U upravnom sporu sud odluuje o zakonitosti konanih upravnih akata, osim
onih u pogledu kojih je predviena drugaija sudska zatita. U upravnom sporu sud odluuje i o zakonitosti
konanih pojedinanih akata kojima se reava o pravu, obavezi ili na zakonu zasnovanom interesu, u pogledu
kojih u odreenom sluaju zakonom nije predviena drugaija sudska zatita. Sud u upravnom sporu odluuje i
o zakonitosti drugih konanih pojedinanih akata kada je to zakonom predvieno. Odredbe ovog zakona koje se
odnose na upravni akt, primenjuju se i na druge akte protiv kojih se moe voditi upravni spor.
Odreenje upravnog akta lan 4 Upravni akt, u smislu ovog zakona, jeste pojedinani pravni akt kojim
nadleni organ, neposrednom primenom propisa, reava o odreenom pravu ili obavezi fizikog ili pravnog lica,
odnosno druge stranke u upravnoj stvari.
Odreenje upravne stvari lan 5 Upravna stvar, u smislu ovog zakona, jeste pojedinana nesporna situacija
od javnog interesa u kojoj neposredno iz pravnih propisa proizilazi potreba da se budue ponaanje stranke
autoritativno pravno odredi. Odreenje nadlenog organa lan 6 Nadlenim organom, u smislu ovog zakona,
smatraju se dravni organi, organi autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave, privredna drutva, javna
i druga preduzea, ustanove, organizacije i pojedinci, kao i posebni organi, kada u vrenju javnih ovlaenja
reavaju u upravnim stvarima.
Obaveznost pravnosnanih presuda lan 7 Presuda doneta u upravom sporu je obavezujua. Protiv presude
donete u upravnom sporu ne moe se izjaviti alba (pravnosnana presuda).
II NADLENOST I SASTAV SUDA
Upravni sud lan 8 Upravni spor reava Upravni sud. Upravni sud odluuje u veu od tri sudije, osim ako ovim
zakonom nije drugaije odreeno.
Vrhovni kasacioni sud lan 9 U postupku po zahtevu za preispitivanje sudske odluke protiv odluke Upravnog
suda odluuje Vrhovni kasacioni sud. Vrhovni kasacioni sud odluuje u veu od tri sudije.
III STRANKE U UPRAVNOM SPORU
Stranke lan 10 Stranke u upravnom sporu jesu tuilac, tueni i zainteresovano lice.
Tuilac lan 11 Tuilac u upravnom sporu moe da bude fiziko, pravno ili drugo lice, ako smatra da mu je
upravnim aktom povreeno neko pravo ili na zakonu zasnovani interes. Dravni organ, organ autonomne
pokrajine i jedinice lokalne samouprave, organizacija, deo privrednog drutva sa ovlaenjima u pravnom
prometu, naselje, grupa lica i drugi koji nemaju svojstvo pravnog lica, mogu pokrenuti upravni spor ako mogu
da budu nosioci prava i obaveza o kojima se reavalo u upravnom postupku. Ako je upravnim aktom povreen
zakon na tetu javnog interesa, upravni spor moe da pokrene nadleni javni tuilac. Ako su upravnim aktom
povreena imovinska prava i interesi Republike Srbije, autonomne pokrajine ili jedinice lokalne samouprave,
upravni spor moe da pokrene i nadleno javno pravobranilatvo.
Tueni lan 12 Tueni u upravnom sporu jeste organ iji se upravni akt osporava, odnosno organ koji po
zahtevu, odnosno po albi stranke nije doneo upravni akt.
Zainteresovano lice lan 13 Zainteresovano lice jeste lice kome bi ponitaj osporenog upravnog akta
neposredno bio na tetu.
IV PREDMET UPRAVNOG SPORA

24
 Konani upravni akt lan 14 Upravni spor moe se pokrenuti protiv upravnog akta koji je donet u drugom
stepenu. Upravni spor moe se pokrenuti i protiv prvostepenog upravnog akta protiv koga nije dozvoljena alba
u upravnom postupku.
utanje uprave lan 15 Upravni spor moe se pokrenuti i kada nadleni organ o zahtevu, odnosno albi stranke
nije doneo upravni akt, pod uslovima predvienim ovim zakonom.
Povraaj oduzetih stvari i naknada tete lan 16 U upravnom sporu moe se traiti i povraaj oduzetih stvari
i naknada tete koja je tuiocu naneta izvrenjem akta koji se osporava.
V POKRETANJE SPORA
Tuba lan 17 Upravni spor pokree se tubom.
Razlozi za pokretanje upravnog spora lan 24 Upravni akt moe se pobijati tubom u upravnom sporu zbog
nezakonitosti, i to ako: 1) u aktu nije uopte ili nije pravilno primenjen zakon, drugi propis ili opti akt; 2) je akt
doneo nenadleni organ; 3) u postupku donoenja akta nije postupljeno po pravilima postupka; 4) je injenino
stanje nepotpuno ili netano utvreno ili ako je iz utvrenih injenica izveden nepravilan zakljuak u pogledu
injeninog stanja; 5) je u aktu koji je donet po slobodnoj oceni, organ prekoraio granice zakonskog ovlaenja
ili ako takav akt nije donet u skladu sa ciljem u kojem je ovlaenje dato. Tuba se moe podneti i radi utvrenja
da je tueni ponovio svoj raniji akt koji je ve poniten presudom, kao i radi utvrenja nezakonitosti donetog
akta koji je bez pravnog dejstva.
Opti rok za podnoenje tube lan 18 Tuba se podnosi u roku od 30 dana od dana dostavljanja upravnog
akta stranci koja je podnosi ili u zakonom propisanom kraem roku. Rok iz stava 1. ovog lana vai i za organ
ovlaen za podnoenje tube, ako mu je upravni akt dostavljen. Ako organu ovlaenom za podnoenje tube,
odnosno zainteresovanom licu nije dostavljen upravni akt, organ, odnosno zainteresovano lice moe podneti
tubu, u roku od 60 dana od dana dostavljanja upravnog akta stranci.
o Rok za podnoenje tube zbog utanja uprave lan 19 Ako drugostepeni organ, u roku od 60 dana
od dana prijema albe ili u zakonom odreenom kraem roku, nije doneo reenje po albi stranke protiv
prvostepenog reenja, a ne donese ga ni u daljem roku od sedam dana po naknadnom zahtevu stranke
podnetom drugostepenom organu, stranka po isteku toga roka moe podneti tubu zbog nedonoenja
zahtevanog akta. Ako prvostepeni organ po zahtevu stranke nije u roku predvienom zakonom kojim
se ureuje opti upravni postupak, doneo reenje protiv kojeg nije dozvoljena alba, a ne donese ga ni
u daljem roku od sedam dana po naknadnom zahtevu stranke, stranka po isteku toga roka moe podneti
tubu zbog nedonoenja zahtevanog akta.
Predaja tube lan 20 Tuba se predaje nadlenom sudu neposredno ili preko pote. Predaja tube u obliku
elektronskog dokumenta smatra se neposrednom predajom sudu. Tuba se moe izjaviti i na zapisnik kod suda.
Dan predaje tube poti preporueno, odnosno dan izjavljivanja tube na zapisnik smatra se kao dan predaje
sudu. Ako tuba nije predata nadlenom sudu u zakonom propisanom roku, nego drugom sudu ili drugom
organu, a stigne nadlenom sudu posle isteka roka za podnoenje tube, smatrae se kao da je blagovremeno
podneta, ako se njeno podnoenje drugom sudu ili drugom organu moe pripisati neznanju ili oiglednoj omaci
podnosioca. Za vojna lica koja se nalaze u Vojsci Srbije, dan predaje tube vojnoj jedinici ili vojnoj ustanovi
smatra se kao dan predaje sudu. Odredba stava 6. ovog lana odnosi se i na civilna lica zaposlena u Vojsci Srbije
koja su na slubi u vojnim jedinicama, odnosno vojnim ustanovama u mestima u kojima ne postoji redovna
pota.
o Postupanje sa elektronskim dokumentima lan 21 Stranka sudu moe predati tubu i drugi podnesak
i u obliku elektronskog dokumenta, u skladu sa zakonom. Sud moe dostaviti akte stranci u obliku
elektronskog dokumenta, uz prethodni izriit pristanak stranke. Postupanje sa elektronskim
dokumentima obavlja se u skladu sa zakonom kojim se ureuje elektronski dokument. Ako elektronski
dokument koji je predat sudu ne moe biti proitan ili ne ispunjava tehnike uslove iz stava 5. ovog
lana, sud e o tome bez odlaganja obavestiti podnosioca, pozvati ga da podnesak uredi u ostavljenom
roku i ukazati mu na posledice takvog proputanja. Nain, tehnike uslove predaje i utvrivanje
vremena predaje podnesaka i dostave akata u obliku elektronskog dokumenta, kao i druga pitanja
vezana za postupanje sa elektronskim dokumentom, blie se ureuju Sudskim poslovnikom. Ako je
zakonom propisano da akt treba da bude potpisan od strane odreenog lica, smatra se da je taj uslov
ispunjen za akt u obliku elektronskog dokumenta, kada je na kraju elektronskog dokumenta navedeno
ime i prezime odgovarajueg lica i elektronski dokument je potpisan kvalifikovanim elektronskim
potpisom tog lica.
o Sadrina tube lan 22 Tuba mora da sadri ime i prezime, adresu i mesto stanovanja, odnosno naziv
i sedite tuioca, oznaenje upravnog akta protiv koga je tuba podneta, razloge zbog kojih se tuba
podnosi, predlog u kom pravcu i obimu se predlae ponitavanje upravnog akta, kao i potpis tuioca.
Uz tubu mora da se priloi original ili kopija akta protiv koga se tuba podnosi. Uz tubu podnetu zbog
utanja uprave prilae se kopija zahteva, odnosno albe, kopija zahteva o naknadnom traenju iz lana
19. ovog zakona i dokaz o predaji ovih podnesaka nadlenom organu. Ako se tuba podnosi preko
punomonika, uz tubu obavezno se prilae i original punomoja. Ako se tubom trai povraaj stvari
ili naknada tete, u tubi se mora opredeliti odreen zahtev u pogledu stvari ili visine pretrpljene tete.
Uz tubu se podnosi i po jedan primerak tube i priloga uz tubu, za tueni organ i za svako
25
 zainteresovano lice, ako takvih ima. Tuba moe sadravati i pozivanje na injenice na kojima tuilac
zasniva svoj zahtev iz tube.
o Odlono dejstvo tube lan 23 Tuba, po pravilu, ne odlae izvrenje upravnog akta protiv koga je
podneta. Po zahtevu tuioca, sud moe odloiti izvrenje konanog upravnog akta kojim je meritorno
odlueno u upravnoj stvari, do donoenja sudske odluke, ako bi izvrenje nanelo tuiocu tetu koja bi
se teko mogla nadoknaditi, a odlaganje nije protivno javnom interesu, niti bi se odlaganjem nanela
vea ili nenadoknadiva teta protivnoj stranci, odnosno zainteresovanom licu. Izuzetno, stranka iz
upravnog postupka moe traiti od suda odlaganje izvrenja upravnog akta i pre podnoenja tube: 1)
u sluaju hitnosti; 2) kada je izjavljena alba koja po zakonu nema odlono dejstvo, a postupak po albi
nije okonan. Po zahtevu za odlaganje izvrenja sud odluuje reenjem, najkasnije u roku od pet dana
od dana prijema zahteva iz st. 2. i 3. ovog lana.
VI PRETHODNI POSTUPAK
Odbacivanje tube zbog njene neurednosti lan 25 Ako je tuba nepotpuna ili nerazumljiva, sudija pojedinac
pozvae tuioca da u ostavljenom roku otkloni nedostatke tube i ukazae mu na posledice ako ne postupi po
zahtevu suda. Ako tuilac u ostavljenom roku ne otkloni nedostatke u tubi koji spreavaju rad suda, sudija
pojedinac iz stava 1. ovog lana reenjem e odbaciti tubu kao neurednu, ako ne nae da je osporeni upravni
akt nitav. Ako sudija pojedinac propusti da odbaci tubu kao neurednu, to e uiniti vee suda.
Odbacivanje tube iz drugih zakonskih razloga lan 26 Sudija pojedinac reenjem e odbaciti tubu i ako
utvrdi: 1) da je tuba podneta neblagovremeno (lan 18) ili pre vremena (lan 19); 2) da akt koji se tubom
osporava ne predstavlja akt o ijoj zakonitosti se odluuje u upravnom sporu (lan 3); 3) da uz tubu podnetu
zbog utanja uprave nisu priloeni svi dokazi (lan 22. stav 3); 4) da se upravnim aktom koji se tubom osporava
ne dira oigledno u pravo tuioca ili u njegov na zakonu zasnovani interes (lan 11. stav 1); 5) da je posle
podnoenja tube osporeni akt poniten po tubi druge stranke; 6) da se protiv upravnog akta koji se tubom
osporava mogla izjaviti alba, a alba nije uopte ili nije blagovremeno izjavljena, ili je alilac odustao od albe
u toku drugostepenog postupka; 7) da ve postoji pravnosnana sudska odluka doneta u upravnom sporu o istoj
stvari. Ako sudija pojedinac propusti da odbaci tubu iz razloga iz stava 1. ovoga lana, to e uiniti vee suda.
Pravo na prigovor protiv odbacivanja tube lan 27 Protiv reenja sudije pojedinca kojim se odbacuje tuba
po l. 25. i 26. ovog zakona, podnosilac tube ima pravo na prigovor u roku od osam dana od dostavljanja reenja.
O prigovoru iz stava 1. ovog lana odluuje posebno vee suda sastavljeno od troje sudija, posle odrane usmene
javne rasprave, ako je podnosilac prigovora zahtevao odravanje rasprave. Posebno vee suda iz stava 2. ovog
lana o prigovoru odluuje reenjem. Reenjem se prigovor odbacuje ako je izjavljen neblagovremeno ili od
neovlaenog lica. Ako vee iz stava 2. ovog lana odbije prigovor, reenje o odbacivanju tube postaje
pravnosnano. Ako vee iz stava 2. ovog lana uvai prigovor, ponitie reenje o odbacivanju tube, a postupak
pred sudom e se nastaviti.

Ponitenje upravnog akta u prethodnom postupku lan 28 Ako sud ne odbaci tubu na osnovu lana 25. stav
2. ili lana 26. ovog zakona, a nae da osporeni upravni akt sadri takve nedostatke u obliku i sastavnim delovima
koji akt ine oigledno nezakonitim, moe presudom ponititi akt i bez dostavljanja tube na odgovor, uz
pozivanje tuenog da se prethodno izjasni. Ako tueni u sluaju iz stava 1. ovog lana sam poniti ili izmeni
osporeni akt, sudija pojedinac e po pribavljenoj izjavi tuioca da je zadovoljan naknadno donetim reenjem,
doneti reenje o obustavljanju postupka, shodnom primenom odredaba lana 29. ovog zakona. U pogledu pravne
zatite protiv reenja sudije pojedinca o obustavljanju postupka, shodno se primenjuju odredbe lana 27. ovog
zakona.
Udovoljavanje tubenom zahtevu od strane tuenog lan 29 Ako tueni u toku sudskog postupka donese
drugi akt kojim se menja ili ponitava upravni akt protiv kojeg je upravni spor pokrenut, kao i ako u sluaju iz
lana 19. ovog zakona naknadno donese prvostepeni odnosno, drugostepeni upravni akt, taj organ e, pored
tuioca, istovremeno izvestiti i sud. U sluaju iz stava 1. ovog lana sud e pozvati tuioca da u roku od 15 dana
od dana prijema poziva dostavi sudu pisanu izjavu o tome da li je naknadno donetim aktom zadovoljan ili ostaje
pri tubi i u kom obimu, odnosno da li tubu proiruje i na novi akt. Ako tuilac blagovremeno dostavi sudu
pisanu izjavu da je naknadno donetim aktom zadovoljan ili ako ne da izjavu u roku iz stava 2. ovog lana, sud
e doneti reenje o obustavljanju postupka. Ako tuilac izjavi da novim aktom nije zadovoljan, sud e nastaviti
postupak.
Odgovor na tubu i reavanje spora bez spisa lan 30 Ako tubu ne odbaci na osnovu lana 25. stav 2. ili
lana 26. ovog zakona, niti poniti akt po lanu 28. stav 1. ovog zakona odnosno ne oglasi nitavim po lanu 42.
stav 3, sud e po jedan primerak tube sa prilozima dostaviti na odgovor tuenom i zainteresovanim licima, ako
ih ima. Odgovor iz stava 1. ovog lana daje se u roku koji sud odredi u svakom pojedinom sluaju, s tim to sud
ne moe odrediti rok dui od 30 dana od dana dostavljanja tube na odgovor. U ostavljenom roku tueni je duan
da dostavi sudu sve spise koji se odnose na predmet upravnog spora i izjasni se o navodima tube. Ako tueni i
posle drugog zahteva ne dostavi spise predmeta u roku od osam dana, ili ako izjavi da ih ne moe dostaviti, sud
moe reiti spor i bez spisa, pri emu e sam utvrditi injenino stanje na raspravi.

26
 Odustanak tuioca od tube lan 32 Tuilac moe odustati od tube sve do donoenja odluke. U sluaju
odustanka tuioca od tube sudija pojedinac ili vee suda reenjem obustavlja postupak. U pogledu pravne zatite
protiv reenja sudije pojedinca o obustavljanju postupka, shodno se primenjuju odredbe lana 27. ovog zakona.
Obaveza dostavljanja isprava lan 31 Na zahtev suda, svi dravni organi, organi autonomne pokrajine i
jedinica lokalne samouprave, i drugi nosioci javnih ovlaenja (u daljem tekstu: "organ javne vlasti") duni su
da dostave isprave kojima raspolau u roku koji sud odredi. Organ javne vlasti iz stava 1. ovog lana duan je
da oznai koje isprave, odnosno delovi isprava predstavljaju tajnu u skladu sa posebnim zakonom, tako da
stranke u njih ne smeju imati uvid. Ako organ javne vlasti po ponovljenom zahtevu suda u drugom ostavljenom
roku, ne dostavi traene isprave, sud e rukovodioca tog organa pozvati da prui obavetenje o razlozima
proputanja postupanja po nalogu suda.

VII UTVRIVANJE INJENICA

Uopte o utvrivanju injenica na raspravi lan 33 U upravnom sporu sud reava na osnovu utvrenih
injenica na odranoj usmenoj javnoj raspravi (u daljem tekstu: "rasprava"). Sud reava bez odravanja usmene
rasprave, samo ako je predmet spora takav da oigledno ne iziskuje neposredno sasluanje stranaka i posebno
utvrivanje injeninog stanja, ili ako stranke na to izriito pristanu. Sud je obavezan da posebno navede razloge
zbog kojih nije odrao usmenu raspravu.
Naroiti sluajevi odravanja rasprave lan 34 Vee suda e uvek odrati raspravu zbog sloenosti predmeta
spora, ili radi boljeg razjanjenja stanja stvari, kao i u sluaju iz lana 30. stav 3. ovog zakona. Rasprava je
obavezna i ako je u upravnom postupku uestvovalo dve ili vie stranaka sa suprotnim interesima kao i kada sud
utvruje injenino stanje radi reavanja u punoj jurisdikciji.
Javnost rasprave lan 35 Rasprava je javna. Vee suda moe iskljuiti javnost za celu raspravu ili za odreeni
deo rasprave ako to zahtevaju razlozi zatite interesa nacionalne bezbednosti, javnog reda i morala kao i radi
zatite interesa maloletnika ili privatnosti uesnika u postupku. O iskljuenju javnosti sud odluuje reenjem
koje mora biti obrazloeno i javno objavljeno.
Zakazivanje rasprave lan 36 Predsednik vea odreuje dan odravanja rasprave i na raspravu poziva stranke
i zainteresovana lica, ako ih ima. Rasprava se moe odloiti samo iz vanih razloga, o emu reava vee.
Rukovoenje raspravom i zapisnik lan 37 Raspravom rukovodi predsednik vea. O raspravi se vodi zapisnik
u koji se unose samo bitne injenice i okolnosti. Zapisnik o odranoj usmenoj raspravi potpisuju predsednik vea
i zapisniar.
Izostanak stranaka sa rasprave lan 38 Izostanak uredno pozvane stranke sa usmene rasprave ne odlae njeno
odravanje. Zbog izostanka stranaka sa usmene rasprave ne moe se uzeti da su one odustale od svojih zahteva,
ve e se njihovi podnesci proitati. Ako na usmenu raspravu ne dou ni tuilac ni tueni, a rasprava se ne odloi,
sud e raspraviti spor i bez prisustva stranaka.
Tok rasprave lan 39 Na raspravi re prvo dobija lan vea koji je izvestilac. Izvestilac izlae stanje i sutinu
spora, ne dajui svoje miljenje. Predsednik vea daje re tuiocu, pa zastupniku tuenog i zainteresovanim
licima, vodei rauna da se njihove izjave odnose samo na sporna pitanja i okolnosti od znaaja za reenje stvari.
Sud na raspravi odluuje koji e se dokazi izvesti radi utvrivanja injeninog stanja.
VIII SUDSKE ODLUKE
1. Presuda
Reavanje spora lan 40 Sud reava spor presudom. Presudom se tuba uvaava ili odbija kao neosnovana.
Sud donosi presudu veinom glasova. O veanju i glasanju vodi se poseban zapisnik koji potpisuju svi lanovi
vea i zapisniar. Veanje i glasanje vri se bez prisustva stranaka.
Granice sudskog ispitivanja osporenog akta lan 41 Zakonitost osporenog upravnog akta sud ispituje u
granicama zahteva iz tube, ali pri tom nije vezan razlozima tube. Na nitavost upravnog akta sud pazi po
slubenoj dunosti.

Presude donete u sporu ograniene jurisdikcije lan 42 Ako se tuba uvaava, sud presudom ponitava
osporeni upravni akt u celini ili delimino i vraa predmet nadlenom organu na ponovno odluivanje, osim ako
u toj stvari novi akt nije potreban. Ako se tuba uvaava a tubeni zahtev je da se utvrdi nezakonitost akta bez
pravnih dejstava, ili se tubeni zahtev sastoji samo u utvrenju da je tueni ponovio svoj raniji akt koji je ve
poniten pred sudom - sud se u presudi ograniava na traeno utvrenje. Ako sud nae da je osporeni akt nitav,
donee presudu kojom taj akt oglaava nitavim.
Presude donete u sporu pune jurisdikcije lan 43 Kada nae da osporeni upravni akt treba ponititi, sud e
presudom reiti upravnu stvar, ako priroda stvari to dozvoljava i ako utvreno injenino stanje prua pouzdan
osnov za to. Takva presuda u svemu zamenjuje poniteni akt (spor pune jurisdikcije). Spor pune jurisdikcije je
iskljuen kada je predmet upravnog spora upravni akt donet po diskrecionoj oceni. Izuzetno, u pojedinim
materijama spor pune jurisdikcije moe da bude izriito iskljuen posebnim zakonom. Ako tuilac trai da sud
svojom presudom rei upravnu stvar, sud je obavezan da posebno navede razloge zbog kojih taj zahtev nije
prihvatio. U sluajevima kada bi ponitenje osporenog akta i ponovno voenje postupka pred nadlenim
27
 organom izazvalo za tuioca tetu koja bi se teko mogla nadoknaditi a sud je sam utvrivao injenino stanje,
obavezan je da odlui u sporu pune jurisdikcije, osim ako je takav spor zakonom iskljuen.
Presude donete u sporu zbog utanja uprave lan 44 Kada je tuba podneta na osnovu lana 19. ovog zakona,
a sud nae da je osnovana, presudom e uvaiti tubu i naloiti da nadleni organ donese reenje. Ako sud
raspolae potrebnim injenicama, a priroda stvari to dozvoljava, on moe svojom presudom neposredno reiti
upravnu stvar.

Odluivanje u parninim stvarima u upravnom sporu lan 45 Presudom kojom se osporeni upravni akt
ponitava, odnosno oglaava nitavim, sud moe odluiti i o zahtevu tuioca za povraaj stvari, odnosno za
naknadu tete, ako utvreno injenino stanje prua pouzdan osnov za to. U protivnom e uputiti tuioca da svoj
zahtev ostvaruje u parninom postupku pred nadlenim sudom.
Donoenje i objavljivanje presude lan 46 Sud e, po zavrenoj raspravi, odmah doneti i objaviti presudu
zajedno sa najvanijim razlozima. U sloenim sluajevima sud moe najkasnije u roku od petnaest dana od dana
zakljuenja rasprave da donese presudu. Ako po zavrenoj usmenoj raspravi ne moe da donese presudu,
odnosno reenje zbog toga to prethodno treba da utvrdi neku injenicu za ije raspravljanje nije potrebna nova
usmena rasprava, sud e presudu doneti bez rasprave, najkasnije u roku od osam dana od dana kada tu injenicu
utvrdi.
Sadrina i sastavni delovi presude lan 47 Presuda sadri oznaenje suda, ime i prezime predsednika vea,
lanova vea i zapisniara, oznaenje stranaka i njihovih zastupnika, predmet spora, dan kad je presuda doneta
i objavljena, dispozitiv, obrazloenje i pouku o pravnom sredstvu. Dispozitiv presude mora biti odvojen od
obrazloenja. Izvornik presude potpisuju predsednik vea i zapisniar. Presuda se izdaje strankama u overenom
prepisu.
2. Reenje
Shodna primena odredba koje se odnose na presude lan 48 Odredbe l. 46. i 47. ovog zakona shodno se
primenjuju i na donoenje sudskih reenja.
IX VANREDNA PRAVNA SREDSTVA
1. Zahtev za preispitivanje sudske odluke
Uslovi i razlozi za podnoenje lan 49 Protiv pravnosnane odluke Upravnog suda stranka i nadleni javni
tuilac mogu da podnesu Vrhovnom kasacionom sudu zahtev za preispitivanje sudske odluke (u daljem tekstu:
"zahtev"). Zahtev moe da se podnese: 1) kada je to zakonom predvieno; 2) u sluajevima kada je sud odluivao
u punoj jurisdikciji; 3) u stvarima u kojima je u upravnom postupku bila iskljuena alba. Zahtev moe da se
podnese zbog povrede zakona, drugog propisa ili opteg akta ili povrede pravila postupka koja je mogla biti od
uticaja na reenje stvari.
Nain predaje lan 50 Zahtev se predaje Vrhovnom kasacionom sudu, na nain odreen u lanu 20. st. 1, 2. i
4. ovog zakona. Kada je stranka fiziko lice, zahtev predaje preko punomonika iz reda advokata.
Rok za podnoenje lan 51 Zahtev se podnosi Vrhovnom kasacionom sudu u roku od 30 dana od dana
dostavljanja stranci, odnosno nadlenom javnom tuiocu odluke suda protiv koje se zahtev podnosi. Ako
nadlenom javnom tuiocu nije dostavljena odluka suda, on moe podneti zahtev u roku od 60 dana od dana
dostavljanja odluke suda stranci kojoj je poslednjoj dostavljena.
Sadrina zahteva i odbacivanje neurednog zahteva lan 52 Zahtev sadri oznaenje sudske odluke ije se
preispitivanje predlae, oznaenje podnosioca zahteva, kao i razloge i obim u kome se predlae preispitivanje.
Ako je zahtev nepotpun ili nerazumljiv, Vrhovni kasacioni sud e ga odbaciti reenjem protiv koga nije
dozvoljena alba.
Postupanje sa zahtevom lan 53 Nedozvoljen ili neblagovremen zahtev ili zahtev koji je podnelo neovlaeno
lice Vrhovni kasacioni sud e odbaciti reenjem. Ako Vrhovni kasacioni sud ne odbaci zahtev, dostavie ga
protivnoj stranci iz upravnog spora, koja moe, u roku koji sud odredi, podneti odgovor na zahtev. Sud protiv
ije je odluke podnet zahtev i tueni duni su da bez odlaganja a najkasnije u roku od 30 dana, dostave Vrhovnom
kasacionom sudu, na njegov zahtev, sve spise.
Nain i granice odluivanja o zahtevu lan 54 Vrhovni kasacioni sud reava o zahtevu za preispitivanje sudske
odluke, odnosno bez odravanja usmene rasprave, a pobijanu odluku ispituje samo u granicama zahteva.
Sadrina odluke o zahtevu lan 55 Vrhovni kasacioni sud presudom odbija ili uvaava zahtev kao osnovan.
Presudom kojom zahtev uvaava, Vrhovni kasacioni sud moe ukinuti ili preinaiti sudsku odluku protiv koje
je podnet zahtev. Ako Vrhovni kasacioni sud ukine sudsku odluku, predmet vraa sudu ija je odluka ukinuta, a
taj sud je duan da izvede sve procesne radnje i da raspravi pitanja na koja mu je ukazao nadleni sud.
2. Ponavljanje postupka
Razlozi ponavljanja lan 56 Postupak zavren pravnosnanom presudom ili reenjem suda ponovie se po
tubi stranke: 1) ako stranka sazna za nove injenice, ili nae ili stekne mogunost da upotrebi nove dokaze na
osnovu kojih bi spor bio povoljnije reen za nju da su te injenice, odnosno dokazi bili izneti ili upotrebljeni u
ranijem sudskom postupku; 2) ako je do sudske odluke dolo usled krivinog dela sudije ili zaposlenog u sudu,
28
 ili je odluka izdejstvovana prevarnom radnjom zastupnika ili punomonika stranke, njegovog protivnika ili
protivnikovog zastupnika ili punomonika, a takva radnja predstavlja krivino delo; 3) ako je sudska odluka
zasnovana na presudi donetoj u kaznenoj ili graanskoj stvari, a ta presuda je kasnije ukinuta drugom
pravnosnanom sudskom odlukom; 4) ako je isprava na kojoj se zasniva sudska odluka lana ili lano preinaena,
ili ako je svedok, vetak ili stranka, prilikom sasluanja pred sudom, dala laan iskaz, a odluka suda se zasniva,
na tom iskazu; 5) ako stranka nae ili stekne mogunost da upotrebi raniju sudsku odluku donetu u istom
upravnom sporu; 6) ako zainteresovanom licu nije omogueno da uestvuje u upravnom sporu; 7) ako stav iz
naknadno donete odluke Evropskog suda za ljudska prava u istoj stvari moe da bude od uticaja na zakonitost
pravnosnano okonanog sudskog postupka. Zbog okolnosti iz ta. 1. i 5. stava 1. ovog lana ponavljanje e se
dozvoliti samo ako stranka bez svoje krivice nije bila u stanju da te okolnosti iznese u ranijem postupku.
Rokovi za traenje ponavljanja postupka lan 57 Ponavljanje postupka moe se traiti najkasnije u roku od
30 dana od dana kad je stranka saznala za razlog ponavljanja, osim u sluaju iz lana 56. stav 1. taka 7. kada se
moe traiti u roku od 6 meseci od dana objavljivanja odluke Evropskog suda za ljudska prava u "Slubenom
glasniku Republike Srbije". Ako je stranka saznala za razlog ponavljanja postupka pre nego to je postupak pred
sudom zavren, a taj razlog nije mogla upotrebiti u toku postupka, ponavljanje se moe traiti u roku od 30 dana
od dana dostavljanja odluke suda. Po proteku pet godina od pravnosnanosti sudske odluke ponavljanje postupka
se ne moe traiti.
Nadlenost za odluivanje po tubi za ponavljanje postupka lan 58 O tubi za ponavljanje postupka reava
sud koji je doneo odluku na koju se odnosi razlog za ponavljanje postupka.
Sadrina tube za ponavljanje postupka lan 59 U tubi za ponavljanje postupka mora se naroito navesti:
1) sudska odluka doneta u postupku ije se ponavljanje trai; 2) zakonski razlog ponavljanja (lan 56) i dokazi,
odnosno okolnosti koje ine verovatnim postojanje tog osnova; 3) okolnosti iz kojih proizlazi da je tuba podneta
u zakonskom roku i ime se to dokazuje; 4) u kom pravcu i u kom obimu se predlae izmena sudske odluke
donete u postupku ije se ponavljanje trai.
Odbacivanje tube za ponavljanje postupka lan 60 Sud e reenjem odbaciti tubu za ponavljanje postupka,
ako utvrdi da je tubu podnelo neovlaeno lice, ili da tuba nije blagovremena, ili da stranka nije uinila bar
verovatnim postojanje zakonskog osnova za ponavljanje postupka.
Dostavljanje tube na odgovor lan 61 Ako sud ne odbaci tubu po lanu 60. ovog zakona, dostavie je
protivnoj stranci iz upravnog spora i zainteresovanim licima, i pozvae ih da u roku od 15 dana odgovore na
tubu.
Odluivanje o dozvoli ponavljanja postupka lan 62 Po isteku roka za odgovor na tubu, sud reenjem
odluuje da li e dozvoliti ponavljanje postupka. Ako sud nae da ima zakonskog osnova za ponavljanje
postupka, ponovie se one procesne radnje na koje utiu razlozi ponavljanja.
Odluivanje o tubi za ponavljanje postupka lan 63 Posle ponovljenog postupka sud donosi presudu.
Presudom iz stava 1. ovog lana ranija presuda se moe ostaviti na snazi, ukinuti ili preinaiti.
Pravna zatita protiv odluka suda u vezi sa ponavljanjem postupka lan 64 Protiv reenja suda o
odbacivanju tube za ponavljanje postupka, protiv reenja kojim se ne dozvoljava ponavljanje postupka i protiv
presude suda donete po tubi za ponavljanje postupka moe se podneti zahtev za preispitivanje iz lana 49. ovog
zakona.
Shodna primena drugih procesnih odredaba u ponovljenom postupku lan 65 U ponovljenom postupku
shodno se primenjuju odredbe ovog zakona o postupku po tubi i zahtevu za preispitivanje sudske odluke, ako
odredbama l. od 56. do 64. ovog zakona nije drugaije odreeno.
X TROKOVI UPRAVNOG SPORA
Trokovi spora lan 66 Trokove upravnog spora ine izdaci nastali u toku ili povodom spora.
Odluivanje o trokovima lan 67 U upravnom sporu o trokovima postupka odluuje sud.
XI IZVRENJE PRESUDE
Izvrnost presude lan 68 Presuda se moe izvriti kada postane pravnosnana.
Pravne posledice ponitenja akta u upravnom sporu lan 69 Kada sud poniti akt protiv koga je bio pokrenut
upravni spor, predmet se vraa u stanje ponovnog reavanja po albi, odnosno stanje ponovnog reavanja po
zahtevu stranke u prvostepenom postupku, ako je alba bila zakonom iskljuena (stanje pre nego to je poniteni
akt donet). Ako prema prirodi stvari u kojoj je nastao upravni spor treba umesto ponitenog upravnog akta doneti
drugi, nadleni organ je duan da taj akt donese bez odlaganja, a najkasnije u roku od 30 dana od dana
dostavljanja presude, pri emu je nadleni organ vezan pravnim shvatanjem suda, kao i primedbama suda u
pogledu postupka.
Pravne posledice aktivnog nepostupanja po presudi lan 70 Ako nadleni organ posle ponitenja upravnog
akta donese upravni akt protivno pravnom shvatanju suda ili protivno primedbama suda u pogledu postupka, pa
tuilac podnese novu tubu, sud e ponititi osporeni akt i sam reiti upravnu stvar presudom, osim ako to nije
mogue zbog prirode te stvari ili je inae puna jurisdikcija zakonom iskljuena. Presuda doneta u sluaju iz stava
1. ovog lana u svemu zamenjuje akt nadlenog organa. Ako sud smatra da zbog prirode stvari ne moe da sam
rei upravnu stvar, duan je da to posebno obrazloi. O sluaju iz stava 1. ovog lana sud izvetava organ koji
vri nadzor nad radom organa.
29
 Pravne posledice pasivnog nepostupanja po presudi lan 71 Ako nadleni organ posle ponitenja upravnog
akta ne donese odmah, a najkasnije u roku od 30 dana, novi upravni akt ili akt o izvrenju presude donete na
osnovu lana 43. ovog zakona, stranka moe posebnim podneskom da trai donoenje takvog akta. Ako nadleni
organ ne donese akt iz stava 1. ovog lana ni u roku od sedam dana od traenja stranke, stranka moe posebnim
podneskom da zahteva od suda koji je doneo presudu donoenje takvog akta. Po zahtevu stranke iz stava 2. ovog
lana, sud e zatraiti od nadlenog organa obavetenje o razlozima zbog kojih upravni akt nije doneo. Nadleni
organ je duan da ovo obavetenje da odmah, a najkasnije u roku od sedam dana. Ako on to ne uini, ili ako dato
obavetenje, po nahoenju suda, ne opravdava neizvrenje sudske presude, sud e doneti reenje koje u svemu
zamenjuje akt nadlenog organa, ukoliko priroda stvari to dozvoljava. Sud e reenje iz stava 3. ovog lana
dostaviti organu nadlenom za izvrenje, i o tome istovremeno obavestiti organ koji vri nadzor. Organ nadlean
za izvrenje duan je bez odlaganja da izvri ovakvo reenje.

Pravo na naknadu tete zbog neizvrenja presude lan 72 Zbog tete nastale neizvrenjem, odnosno
neblagovremenim izvrenjem presude donete u upravnom sporu tuilac ima pravo na naknadu koja se ostvaruje
u sporu pred nadlenim sudom, u skladu sa zakonom.
Ponavljanje postupka okonanog aktom donetim u izvrenju presude lan 73 Kada je nadleni organ doneo
upravni akt u izvrenju presude, pa se kod tog organa trai ponavljanje upravnog postupka okonanog upravnim
aktom donetim u izvrenju sudske presude, ponavljanje se moe dozvoliti samo ako je razlog za ponavljanje
nastao kod organa koji je taj upravni akt doneo.
XII SHODNA PRIMENA ODREDABA PARNINOG POSTUPKA
lan 74 Na pitanja postupka reavanja upravnih sporova koja nisu ureena ovim zakonom shodno e se
primenjivati odredbe zakona kojim se ureuje parnini postupak.
XIII NOVANO KANJAVANJE
Novano kanjavanje rukovodioca organa lan 75 Ako se rukovodilac organa iz lana 31. stav 1. ne odazove
pozivu suda ili ne navede po oceni suda opravdane razloge za nedostavljanje traenih isprava, sud e mu
reenjem izrei novanu kaznu u iznosu od 10.000 do 50.000 dinara. Sud e rukovodiocu organa koji nije
postupio po presudi, u smislu lana 70. stav 1. i lana 71. ovog zakona, reenjem izrei novanu kaznu u iznosu
od 30.000 do 100.000 dinara. U sluaju da lice iz st. 1. i 2. ovog lana i pored izreene novane kazne, ne izvri
obavezu zbog koje mu je kazna izreena, sud moe ponovo izrei novanu kaznu u iznosu propisanom u st. 1. i
2. ovog lana.
Izvravanje novanih kazni lan 76 Novana kazna izreena po ovom zakonu izvrava se po slubenoj
dunosti.
XIV PRELAZNE I ZAVRNE ODREDBE
Sprovoenje neokonanih postupaka lan 77 Postupci po tubama, zahtevima za vanredno preispitivanje
sudske odluke i tubama za ponavljanje postupka podnetim do dana stupanja na snagu ovog zakona, okonae
se pred Upravnim sudom, po pravilima postupka koja su vaila do dana stupanja na snagu ovog zakona. Postupci
po albama izjavljenim protiv presuda donetih u upravnom sporu i zahtevima za zatitu zakonitosti podnetim do
dana stupanja na snagu ovog zakona, okonae se pred Vrhovnim kasacionim sudom po pravilima postupka koja
su vaila do dana stupanja na snagu ovog zakona.
Prestanak vaenja ranijih propisa lan 78 Danom stupanja na snagu ovog zakona prestaje da vai Zakon o
upravnim sporovima ("Slubeni list SRJ", broj 46/96). Danom stupanja na snagu ovog zakona prestaju da vae
odredbe lana 94. Zakona o osnovnim pravima boraca, vojnih invalida i porodica palih boraca ("Slubeni list
SRJ", broj 24/98). Stupanje na snagu ovog zakona lan 79 Ovaj zakon stupa na snagu narednog dana od dana
objavljivanja u "Slubenom glasniku Republike Srbije".

30