UNIVERZITET U NOVOM SADU

TEHNIKI FAKULTET MIHAJLO PUPIN

ZRENJANIN

Priprema nastavne jedinice:

Struktura raunara

Profesor: Dragana dr Gluac Student: Duan tanasi

Asistent: mr Duanka Milanov Broj indeksa: IT 81/15
Metodika nastave informatike Smer: IT inenjerstvo

U Zrenjaninu 2017.
Naziv predmeta: Tehniko i informatiko obrazovanje

Razred: Osmi razred

Nastavna tema: Struktura raunara

Nastavna jedinica: Digitalna elektronika

Obrazovni ciljevi: Upoznavanje uenika sa delovima raunara: procesor, memorija, matina

ploa i modem

Vaspitni ciljevi: Sticanje znanja o strukturi raunara, memorije i interfejsu

Tip asa: Obrada novog gradiva

Oblik rada: Frontalni nastavni oblik

Nastavne metode: Verbalno tekstualna, ilustrativno demonstrativna

Nastavna sredstva:

verbalno tekstualna: iva re, udbenik

vizuelna sredstva: raunar, tabla, projektor

Literatura:

za nastavnike: Tehniko i informatiko obrazovanje za 8. razred, V. Sajfert, I. Tasi, M.

Petrovi
za uenike: Tehniko i informatiko obrazovanje za 8. razred, V. Sajfert, I. Tasi, M.
Petrovi

//Artikulacija asa:

Preparativni deo asa: Isticanje cilja asa 5 minuta

Operativni deo asa: Obrada novog gradiva 70 minuta

Verifikatorni deo asa: Sistematizacija nauenog gradiva i zadavanje domaih zadataka 15

minuta
//Realizacija asa:

Preparativni deo asa: Na dananjem asu ete saznati koji se delovi nalaze unutar samog
raunara kao i njihove funkcije. Saznaete informacije o matinoj ploi, procesoru i memoriji,
kao i ta je interfejs kako se raunar povezuje sa spoljanjou. Upoznaete se sa osnovnim
karakteristikama ovih delova, kao i osnovnom arhitekturom ovih komponenata raunara. Ove
delove treba znati zato to oni predstavlaju osnovne komponente bez kojih raunar nemoe da
radi.

Operativni deo asa:

Matine ploe

Matina ploa je tampana ploa sa mnogobrojnim elektronskim elementima(integrisana

kola, otpornici, kondezatori, tranzistori). Slui za povezivanje delova raunara u funkcionalnu
celinu, omoguava njihovo napajanje strujom i njihovu meusobnu komunikaciju.

Matine ploe razliitih proizvoaa se razlikuju jedana o druge po dimenzijama kao i broju
elemenata. Od proizvoaa u mnogo emu zavisi i kvalitet matine ploe. Broj elemenata na
matinoj ploi takoe zavisi i od toga da li matina ploa ima integrisanu grafiku,
zvunu,mrenu karticu ili modem. Ovakvakve matine ploe se nazivaju integrisane ili
ugraene i esto su loijeg kvaliteta od tzv. neintegrisanih , iako se njihov kvalitet stalno
poboljava.

Slika 1. Komponente na matinoj ploi

 Na svakoj matinoj ploi se nalaze: postolje za CPU-procesor( jedno ili vie za
vieprocesorske sisteme), postolje za memoriju, ipset(eng. chipset) koji predstavlja vezu CPU
sa memorijom i ostatkom sistema, ROM meorija(eng Read Only Memory- Memorija koja se
samo ita u kojoj se nalazi BIOS program), , generator takta, integrisani ureaji, slotovi za
dodatne kartice, prikljuci za napajanje. Ovo su osnovni delovi, a na ploi mogu da se nau i
drugi.

Osnovni delovi na matinoj ploi su severni i juni most(eng. Northbridge i Southbridge).

Oni(i, eventualno jo neko integralno kolo) zajedno ine ipset matine ploe. ipset se obino
projektuje za jednu familiju mikroprocesora i nemora da ga projektuje sam proizvoa
procesora.

Slika 2. ema matine ploe personalnih raunara

Severni most kontrolie komunikaciju CPU sa delovima sistema koji rade veom brzinom-
obino memorijom i grfikom karticom, on je zaduen i za kontrolu radnog takta. Juni most
implementira funkcije matine ploe koji nezahtevaju veliku brzinu.

Slika 3. ROM ip u kome se nalazi BIOS

BIOS predstavlja skup programa koji izvravaju osnovne ulazno/izlazne funkcije. Kada
se raunar pokrene, BIOS pokree testiranje hardvera(eng. power-on self-test-POST). U okviru
ovog testa identifikuju se, pokreu i inicijalizuju svi hardverski delovi raunara. Nakon toga se
uitava operativni sistem i BIOS preputa njemu kontrolu nad raunarom. BIOS se uva u ROM
memoriji. Nekada su se koristili fiksni(nizbrisivi) ROM ipovi ali danas se koriste izbrisive
verzije koje dozvoljavaju ubacivanje novije verzije BIOS-a. Matine ploe imaju i softver koji
korisnicima dozvoljava podeavanje parametara BIOS-a.

CPU se ugrauje u raunar na odgovarajue postolje(eng. socket). Ono je napravljeno

tako da CPU moe da se zameni nezavisno od ostatka sistema.

Slika 4. Podnoije CPU

Slotovi(eng. slot) su duguljasti prikljuci za druge tmpane ploe(obino se kae kartice)

sa odreenim funkcijama(grafika i zvuna kartica, modem kartica, ...)

Slika 5. AGP slot

Takoe pstoje razni prikljuci i konektori za napajanje hard-diska, flopi ili CD-diska,
tampaa, skenera i drugih periferiskih ureaja(portovi).

Slika 6. Portovi:1-prikljuak za tastaturu i mia, 2-USB prikljuak, 3-paralelni port, 4-Game port, 5-
prikljuak za zvunu karticu, 6- Display port, 7- Serijski port
 Sabirnica(ili magistrala) raunara predstavlja vezu izmeu komponenti koje su
prikljuene u raunar. Kod prvih raunara, sabirnica je bila realizovana ko snop ica, a dans se
direktno tampa na matinu plou. Sabirnice mogu biti serijske ili paralelne.

Mikroprocesor ili CPU

Mikroprocesor je ip koji upravlja radom raunara. On izvrava programske instrukcije

programa tako to vri aritmetike, logike i osnovne ulazno/izlazne operacije.

Slika 7. Mikroprocesor na ploi

Nalazi se na matinoj ploi i po ukljuenju raunara dobija instrukcije za rad od BIOS-a, dok se
nepokrene operativni sistem.

Na osnovu zadatih instrukcija mikroprocesor radi tri osnovne stvari:

Obavlja aritmetiko logike operacije

Prenosi podatke sa jedne memoriske lokacije na drugu
Prati nizove instrukcija i donosi odluke o njihovom izvravanju

Mikroprocesor odlikuje brzina rada tj. Broj MIPS-ova i brzina radnog takta.

MIPS je merna jedinica koja pokazuje koliko miliona instrukcija procesor moe da obradi u
sekundi. Sa poveanjem broja tranzistora raste i broj MIPS-ova.

Brzina radnog takta takoe odreuje brzinumikroprocesora i meri se u hetz-ima(Hz). Moderni

mikroprocesori mogu da obrade i vie od dve milijarde bajtova u sekundi i rade na brzinama
veim od 2GHz.

Memorija

U raunaru postoje dve osnovne vrste memorije:stalna i nestalna. Stalna memorija trajno
uva podatke, ak iako nema napajanja. Nestalna(poznata kao i radna) memorija uva podatke
sve dok ima napajanja.
 Operativna memorija, ke(memorija unutar samog procesora) i registri uvaju memoriju
sam dok raunar radi. Ove vrste memorije odlikuje relativno mali kapacitet ali velika brzina
odaziva.

Slika 8. RAM memorija

Postoje i memorije koje dugo zadravaju podatke kao to su: hard-disk, flopi-disk, CD ili DVD,
ROM memorije, , fle memorija. Ove memorije odlikuje veliki kapacitet i relativno spor odziv.

Raunarska memorija se obino prikazuje u obliku piramide gde se na vrhu nalaze bre i
skuplje memorije, kojih obino ima manje u raunaru. Memorija blie dnu piramide je obino
jeftinija, njen kapacitet je vei, ali je brzina manja.

Slika 9. Piramida memorije

Registri su memoriske elije koje su ugraene unutar procesora. One mogu da prihvate
samo jednu memorisku re i nemaju mehanizam adresiranja, pa se obino ne posmatraju kao deo
raunarske memorije. Podatke u registrima najee zahteva aritmetiko-logika jedinica.

Ke memorija je superbrza memorija. Ubrzava rad raunara tako to skladiti podatke koje
procesor esto koristi i skrauje vreme preuzimanja podataka iz operativne memorije.
Implementirana je delimino unutar i delimino u spoljanjosti procesora.
Razvoj poluprovodnike tehnologije doveo je do pojave poluprovodnikih memorija, prvo
realizovanih pomou tranzistora, a onda u okviru integralnih kola. RAM memorija(eng. Random
Acess Memmory ili srp. memorija sluajnog pristupa) je memorija u kojoj se upis i itanje
podataka moe vriti u bilo kom redosledu.

Bez obzira odakle se dobijaju podatci, oni uglavnom idu prvo u operativnu memoriju. Kasnije
procesor odluuje koji se delovi skladite u keu(skladiti one podatke za koje misli da emu
trebati) a nekei stavlja i u registre.

Sa druge strane ROM(eng. Read Only Memmory, srp. Memorija koja se samo ita) je memorija
iz koje se podatci mogu samo itati. Ona se koristi pri implementaciji delova raunara i programa
koje se nesmeju menjati(npr. BIOS). Nekada su se koristili fiksni ROM ipovi, a danas se koriste
EEPROM ipovi(elektronski izbrisivi ROM). Kombinacija ovakvih ipova i programa koji je
ugraen u njega se naziva i firmvare.

to se tie masovnih memorija one se mogu podeliti na stalne(CD, DVD) i

promenjljive(Hard-Disk, Flesh).

Hard-Disk je ureaj koji ita, pie i brie i trajno pamti podatke. Svaki raunar ima bar jedan
tvrdi disk i na njemu se nalza svi podatci potrebni za funkcionisanje raunara kao i drugi
sadraja(slike, filmovi, aplikacije). Podatci se u hard-disku uvaju na ploi sa magnetskim
materijalom. itanje i pisanje informacija u magnetni materijal se vri pomou upisno/itajue
glave. Glave se nalaze na kazaljci, a iznad ploe se odravaju na vazdunom jastuku, koji
proizvodi brzo okretanje ploa.

Slika 10. Unutranjost tvrdog diska

Funkcija tvrdog diska se dans realizuje i pomou Solid state ureaja(eng. Solid state drive, SSD)
koji koriste integrisana kola za uvanje podataka
 Osim neprenosivih memorija postoje i prenosive memorije kao to su: floopi,CD,DVD i
fle.

Flopi disk je vrsta prenosive memorije koja danas vrlo retko koristi. Zasnovani su na magnetnoj
tehnologiji kao i tvrdi diskovi. Sam medijum se nalazi u pakovanju i tako se ubacuje u ureaj-
Ova vrsta prenosive memorije je ispala iz upotrebe pojavom optikih ureaja.

Slika 11. Flopy disk

CD (eng Compact Disk) je vrsta prenosive memorije koja koristi optiki zapis za prenos
podataka. CD diskovi se obino mogu koristiti samo za itanje ve napisanih podataka(podatci se
upisuju samo jednom), ali i pstoje i tzv CD-RW(eng CD Rewritable) verzije koje dozvoljavaju
brisanje i ponovno unoenje podataka. DVD(eng. Digital Versatile Disc) je optiki medijum
poput CD-a ali sa mnogo veim kapacitetom memorije.

Iako se koristi u masovnim memorijama fle(eng. flash) memorija spada u poluprovodnike

memorije. Razvijen je na osnovu EEPROM tehnologije. Ima brzo vreme pristupa i nije mu
potreban izvor struje jer se napaja direktno preko matine ploe. Najea upotreba fle
memorije je kao mali hard disk koji se moe prenositi, lagan, brz i tih(tzv. USB flash stick ili
tapi). Ovo je ista vrsta memorije koja se koristi u SSD.

Slika 12. USB flash tapii

Interfejs i povezivanje

Interfejs oznaava meusklop, meuvezu, mesto spoja, mesto pristupa., je termin koji
poinje da se koristi 60-tih godina u raunarskoj industriji. Oznaavala je taku uzajamnog
dejstva, interakcije izmeu raunara i drugog ureaja.

Interfejs je veza izmeu dva ureaja ili sistema koji se ne mogu direktno povezati. Slui za
prenos informacija izmeu delova sistema.

Hardverski interfejs se sastoji od tampane ploe i osnovnih elektronskih komponenti. Korisniki

interfejs oznaava vizuelni raspored kontrola na monitoru

Kontrole mogu biti: grafike (prozori, ikone i dugmad), tekstualne (tekstualne komande), zvune
(glasovne komande). Pomocu njih korisnik komunicira sa sistemom i upravlja njegovim radom.
Moe da pokrece druge softvere ili periferijske ureaje.

Modem (modulator demodulator) je interfejs, odnosno elektronski ureaj pomocu koga

se raunar moe spojiti na Internet. Glavna osobina modema je njegova brzina prenosa podataka
i meri se u kilobitima po sekundi ( Kbps).

Dele se na: interne (unutar raunara), eksterne (van raunara). Prema nainu povezivanja i
prenosa signala razlikujemo: Dial up , ADSL, kablovski, beini.

Dial up modem se spaja preko slotova na matinoj ploi ili je ugraen u matinu plou. Veza sa
Internetom ostvaruje preko mree fiksne telefonije.Telefonski kabl se prikljuuje na modem
preko konektora. Osnovni zadatak mu je da modulira signal kada ga alje i demodulira kada ga
prima. Pri modulaciji, modem pretvara digitalni signal u analogni (zvuni), koji moe da se
prenosi preko telefonske linije. Pri demodulaciji radi obrnuto.

Slika 13. Analognu ili Dial Up modem kartica

ADSL modem se spaja sa raunarom preko mrenog kabla na mrenu karticu. Jedan modem ima
vie izlaza za prikljuivanje vie raunara. Vezu sa Internetom ostvaruje preko mree fiksne
telefonije kao i Dial up modem. Na telefonski prikljuak se povezuje telefonskim kablom preko
splitera, ureaja koji deli telefonsku liniju na analognu(za glas) i digitalnu(za internet). To
omogucava da nam je telefonska linija uvek slobodna za telefoniranje. Radi na principu
modulacije i demodulacije signala.

Slika 14. Spliter

Tipina brzina prenosa signala je 1024/128 Kbps. Prvi broj oznaava brzinu preuzimanja
podataka sa Interneta, a drugi broj brzinu slanja podataka na Internet. Zbog razlike u brzinama
slanja i prijema podatak nazvan je asimetrina digitalna pretplatnika linija ADSL. ADSL
modemi mogu da poslue i kao mreni ureaji (ruteri) za beino povezivanje raunara u mreu.

Kablovski modem se spaja sa raunarom preko USB ulaza ili mrenog kabla. Vezu sa
Internetom ostvaruje preko sistema kablovske televizije. Koriste se na drugim frekvencijama u
odnosu na televizijske kanale da ne bi dolo do preklapanja sa televizijskim signalom.

Beini modem se spaja sa raunarom preko slotova na matinoj ploi ili USB ulaza. Postoje tri
vrste ovih modema: kartice sa antenom, PC kartice, USB modemi. Beine kartice sa antenom se
postavljaju u unutranjost raunara na matinu plou. Njihov zadatak je da pretvaraju digitalne
podatke u radio signale. Vezu sa Internetom ostvaruju radio signalima preko pristupnih ureaja (
ADSL modem ili neki udaljeni server).
 Slika 15. PC kartica sa antenom

PC kartice rade na isti nain kao i kartice sa antenom i najece se koriste kod laptopova. Noviji
laptopovi imaju vec ugraene beine kartice, pa je za povezivanje sa Interenetom potrebno
samo pronaci pristupno mesto ( hot spot ).

USB modemi za prenos signala koriste postojecu mreu mobilne telefonije i moete se prikljuiti
na Internet sa bilo kog mesta koje pokriva mrea mobilne telefonije.

Slika 16. Povezani USB modem

Verifikatorni deo asa:

Raunarska pismenost ne zahteva detaljno poznavanje hardvera raunara, ali treba znati osnovne
informacije o grai raunara da bi se razumelo kako raunar radi.

Ljudi treba da komuniciraju putem raunara, jer tehnologija i dalje napreduje i usavrava se pa je
potrebno znati osnovne informacije o grai raunara.