Milorad Ekmedié, Sarajevo »ZALOSNA BASTINA IZ GODINE 1914« (Polititke namjene sudskih procesa u Bosni i Hercegovini za vrijeme prvog svjetskog rata) Postoji dublji, i ne lako uhvatljiv, istorijski smisao_politiékih procesa koji su _vodeni u Bosni i Hercegovini od 1914. do 1918. U tom pogledu treba jasno praviti razliku izmedu sarajevskog procesa protiv 25 optuzenih za uéeSce u atentatu na habsburskog prestolo- nasljednika, koji je voden od 12. do 23. oktobra 1914, i onih brojnih sudenja koja su uslijedila docnije. Iako je sa sluzbenog stanovista uvijek smatrano da su naknadni procesi bili samo produzetak ovog glavnog sarajevskog, stvarno polili¢ko opravdanje za njih je nade- no izvan bilo kakvog suda i bilo kakve odredbe normativnog prava. Opravdanja za sudska gonjenja su postojala prije izbijanja rata, a u njegovom toku su mijenjana do 1917. godine. Sveobuvatnost pro- cesa i broj okrivljenih na njima, kao i namjera da se za atentat na prestolonasljednika ve%e svaka duhovna i druStvena djelatnost koja je sadrzavala barem neSto od ideje srpskog i jugoslovenskog ujedi- njenja, odvojila je ove procese posl e 1915. od sudenja atentatori- ma u potpuno nezavisnu pojavu i dali im poseban smisao. Grubo uz ovi_naknadni cesi_se_dijele_u_dvije grupe: joi ange ssndsigh a crosssseiahioverina “ie anooiaek sNeOTGe “odbra rane 0, grupu sudenja dacima_srednjih Skola ; i rpsk su vodeni protiv daka bi- lo je osumnjiégeno vis neposredno vezana za Sarajevs i atentat, pa stoga ti procesi imaju i blizu rodbinsku 1 Sa sarajev- skim procesom atentatorima. U grupu procesa rukovodiocima i éla- novima »Narodne odbrane« spadaju tri procesa, a u daéku grupu ée- tiri! U ovom pokuSaju sistematizacije uzeti su u obzir samo glavniji i vei procesi. Sudenje sarajevskim atentatorima je ovdje uzeto kao potetak iz Gisto tehniékih razloga, iako se_ovi procesi_motivski_nastavljaju na sli¢na sudenja od vremena aneksione krize 1909. Isto tako, ovak- 1 P, Slijeptevié, Bosna i Hercegovina u svetskom ratu, i »Napor Bosne i Hercegovine za oslobodenje i ujedinjenjec, Sarajevo 1929, 234—240. 13VELEIZDAINICKT PROCES U BANJALUCT va sudenja nisu fenomen koji spada samo u jugoslovensku nacional- nu istoriju. Sliéni podaci se nalaze i u istorijama svih nacionalnih pokreta na teritoriji habsburske dréave prije rata 1914. i u njego- vom toku. Na vise sli¢nih sudenja, poéev od krize 1909. do atentata 1914, bilo je osudeno 148 lica. Takoder su i mjesta odrzavanja tih procesa bila ista kao ona u kojima se sudilo za vrijeme rata: uw Okruzgnom sudu u Banjaluci 60, u Tuzli 40, u Mostaru 20, u Tr niku 13, u Sarajevu 8, u Bihaéu sedam? Razlika izmedu sudenja za polititke prestupe prije rata 1914. i onih poslije njegovog izbija- nja, motivski je neobuhvatljiva osim Sto je sud prije izbijanja rata najvige gonio seljake, a u toku rata je sudska sjekira — ne bez vigeg razloga i glasnijih posljedica — kosila uglavnom intelektual- . Seljaci su za vrijeme rata deportovani u logore bez sudenja. Procesi_rukovodiocima i Glanovima_»Narodne odbrane« bili_su Stini_sudenje_cijelom srpskom nacionalnom pokretu_u Boshi i Hercegovini, a kontakti_sa nO om su bili samo formalno opravdanje. Poéeli su sudenjem dvojice voda srpskog pokreta koji -su Stajali na razlititim polititkim pozicijama. Na sudenju_Risti Ra- d 12. oktobra 1914, stvarno je presudeno onoj radikalnoj elektualaca koja se grupisala oko lista Narod pod njegovim je Gli8i_Teftanovicu i sinu od 5. oktobra 1915 skinulo je sa iauieee scene sredi$nju i najmjereniju maticu_srpskog nacionalnog pokreta. Optuzba je fornalna podignuta poslije otkrica povjerijivih-dokumenata u okupiranom Beogradu iz kojih se vid- jelo da je Jeftanovié vise godina saradivao sa srpskom vladom. Rje- Senje da se ta struja ukloni, stvarno je do&lo odmah poslije atenta- ta, kad je razorena njegova trgovina u Sarajevu, a on stavljen pod sumnju. Iza pee e_sudi_Jeftanovicu_stajala_je_najkratkovid- i S| je upravo to_ bio» jedi s rk dino bila ostala neuticajna emupe ae D nila Dimoviéa i njegovog i ona ubrzo bi la u sukobu_izmedu og poglavarac tf tzajedni g ministra finansija stoji na ovoj drugoj strani? pa jé i ona~potisnuta i utinjena politiéki neSkodlji- vom, Dimovid je proveo rat po sudovima kao branilac optu%enih za veleizdaju. Najznaé rupi procesa bio je Banjalutki veleizdaj- i proc poslanika i izle tain _pregaoca Va- silja Grdi¢éa i drugova, ‘kad je ukupno_privedeno 156 lica. To je stvarnd bio cvijet srpske nacionalne inteligencije u Bosni sto, 240, 3 J. Brauner, Bosnien und die Herzegovina. Politik, Verwaltung und leitende Personen vor Kriegsausbruch, u_»Berliner Monatshefte fiir internationule Auf- klarung die Kriegsschuldfrage«, VII, NO 4, april 1929, 329, 339. 14MILORAD EKMECI¢: »2ALOSNA BASTINA IZ GODINE 1914,« govini. Glavna rasprava je vodena pred Okruénim sudom u Banja- luci od 3. novembra 1915. do 14. marta 1916, a presuda je izretena 22. aprila 1916. godine Kao neposredan nastavak ovog banjaluckog sudenja bio je proces sveSteniku Damjanu Durici i drugovima pred Okruznim sudom u Sarajevu. Ukupno je sudeno trideset osmorici, a optudnica je podignuta 6. juna, a presuda progitana 6. decembra 1916. Sliéne prirode bili su i procesi iz 1917, pa ih u ovoj sistemati- zaciji treba vezati za ovu grupu. To je vrijeme kad je spremnost vlasti da pokreée velika sudenja uglavnom jenjavala. Na obnovlje- nom procesu Savi Ljubibraticu i drugovima_od 18. septembra 1917. podignuta je~otpuznica protiy 30 lica za revolucionarne pripreme Giji-su korijeni bili stariji od atentata 1914. U Sarajevu je 27. febru- ara 1917. sudeno porodici Kavikovié, kad je sin zbog pokuSaja sa- “moubistva bio puSten, a otac osuden na deset godina robije. Ime Ka- Sikovié je bilo vezano za izlazenje Bosanske vile, najuglednijeg srp- skog knjizevnog éasopisa u pokrajini, a izvjesno vrijeme i ognjista nacionalne kulture. Zbog toga zvanitno opravdanje da su na okupi- ranoj _srpskoj teritoriji nadeni povjerljivi dokumenti koji potvrduju sumnju da se porodica bavila obavjestajnom djelaino&éu u korist srpske vlade ima manji znacaj od stvarne éinjenice da sudenja nisu mimoigla nijedno ime koje je u ma kom vidu bilo vezano za srpsku nacionalnu ideologiju i ujedinjenje Jugoslavije. Iako je taj proces bio najmanji po obimu jer se sudilo ocu, majci i sinu, taj proces je donio i najokrutniju presudu koja se moze zamisliti: da majka gle- da vjeSanje sina. Tako je grupa procesa dacima_motivski-bila_blize_glavnom pro- cesu_sarajevskim atentatorima 1914, ona je stvarno imala malo Za: jednitkog sa njim. Na tim procesima nije sudeno za uée%ée u aten- tatu, nego za stvaranje politiékih organizacija razli¢ite namjene. Ne- ke od njih su-smatrane za tajne poli jere, a_neke su bile bezazlen_pokuSaj_kulturnog okupljanja. Grupa je imala slignost sa prvom grupom ovih veleizdajniékih procesa posto se sudilo pod- mlatku istih onih intelektualaca koji su u prvoj godini odstranjeni iz javnog Zivota. Hapenje Glanova omladinskih nacionalnih organizacija je po- éelo odmah poslije atentata. Oni su osumnjiteni da su radili na os- tvarivanju srpskog i jugoslovenskog ujedinjenja. Istraznim organi- ma su data opgirna uputstva koja su sadréavala 21 tatku onoga sto * :Optudnica drzavnog odvjetni8tva u Banjoj Luci protiv Vasilja Grdica i drugova«, Banja Luka 19. avgusta 1915, Arhiv Bosne i Hercegovine u Sara- jevu (dalje: ABHS), »Okruzni sud T ‘a Todor Tlié«, IV-45; obiéno se pogresno uzima da ‘je glavna rasprava zavrSena 16. marta’ 1016; vid. v. Coro- vic, Crna Knjiga, Painje Srba u Bosni i Hercegovini za vreme Svetskog rata 19141918, Sarajevo 1920, 191. gi. Tr Rrusevac, Bosasko-nercegovacki listovi w XX veku, Sarajevo 1978, 5VELEIZDAINICKI PROCES U BANJALUCI treba _ustanoviti na ovim istragama.’ Optuzeni su uglavnom bili da- ci vodecih srednjih skola u pokrajini..Na osnovu toga je zapoéeo_niz od éetiri veéa procesa dacima, Najznaéajnije uw ovoj grupi bilo “sudenje-pred-Okruznim sudom u_Travniku_pripadnicima_»Srpsko- -brvatske nacionali Hitke omladines, Istraga je nocela 2, jl 1914, “a glavnarasprava je odrzana u Travniku od 14. do 26. juma-I9T5. Od 56 uéesnika, Sestorica su bila najuze vezana za izvodenje aten- tala i stoga izdvojena. Istraga je prekinuta zbog prodora srpske voj- ske prema Sarajevu 1915, zatim su optuzeni prebaéeni u logor u Bo- sanskom Brodu, a odatle u logor Zegar kraj Bihaca. Grupa pripad nika iste revolucionarne organizacije iz Tuzle je podvrgnuta istra: od 9. jula 1914. Glavna rasprava protiv 39 daka tuzlanske gimnazije obavijena je pred Okruznim sudom u Bihacu od 13. do 30. septem- bra 1915, Sud ic prilikom sudenja ovoj grupi imao na raspolaganiu vise dokaznog materijala, pa je na osnovu toga izricao i tee osude. Istraga protiv pripadnika daéke organizacije »Jugoslavija« iz Banjaluke zapotela_je-odmah syakonUatentatalGuSaraioniae sprees -je-odrtan poslije 3. marta 1915. izvodenjei mn pred sud 28 osumnjiée- nih. Na taj proces je iz zenitkog zatvora bio doveden i Lazar Dukié, optuzen za ut u atentatu, pa je to sudenje poznato u literaturi pod njegovim imenom. To nije radeno sa drugim procesima, jer se na njima veé od poéetka nalazio neko ko je bio osumnjiéen, ili su- den, za uée8ée u pripremama za ateniat. Sudu-je bilo stalo.do_toga da_sve -ove-procese veze_za_Sarajevski atentat_1914. tako Sto je iz- veo na sudenje i ponekog od pravih atentatora. Stvarno ih je bilo malo, Proces~ protiv- devet -daka~Ergovatkeakademije wu Trebinju odr#fin je u Travniku zajedno s procesom sarajevskim dacima. Tra- jao je od 14. do 26. juna 1915. godine. Pored ova éetiri glavna odrzana su i dva manja procesa daci- ma. U Sarajevu je 12. maja 1915. sudeno desetorici élanova »Srpske datke omladine« iz Mostara, a u Travniku je Okruzni sud 25. feb- ruara 1915. osudio desetoricu muslimanskih daka i nekoliko inte- lektualaca zbog stvaranja srpske nacionalne organizacije. To su glavni veleizdajni¢ki procesi koji su odrzani u Bosni i Hercegovini za vrijeme rata od 1914. do 1918, ali nisu jedini. Taéan broj svih procesa nije niko taéno ustanovio, a nauéna literatura nije o tome ostavila sveobuhvatno i sistematizovano dielo. Pored ovih vecih sudenja bilo je bezbroj malih procesa i sudskih parnica koji pred jaju izvodenje cjeline iz velikih procesa i stoje u nekoj ve- zi sa njima. Daleko od toga da je bilo mogucée sastaviti jasan pre- gled svih hapSenja koja su uslijedila poslije atentata 1914. Zapra- vo, hapSenja osumnjiéenih za moguéi atentat poéela su prije nego Sto je on izvrsen, a odmah potom je kroz zatvorska vrata potela V. Bogi¢evié, AustroUgarska i jugoslovensko pitanje 1903-1914, sa_po- sebniin osvrtom na ulogu Bosne i Hercegovine, 290 (rukopis u biblioteci Aka- demije nauka i umjetnosti SR Bosne i Hercegovine) 16MILORAD EKMECTC: »ZALOSNA BASTINA IZ GODINE 1914. kuljati golema bujica osumnjiéenih svih vrsta. Jedan zatvorenik koji je za atentat saznao iza reSctaka sarajevskog glavnog zatvora zabiljezio je da je »broj hapSenika rastao sve vise i vi8e, a kad se sobe te kuzne kuce Ijudima prepunise, zameni ih podrum i dvor- nica, a ove opet staja, i najposle — dvoriSte«.” Jo& poéetkom 1915, vlasti su se Zalile da zbog pretrpanosti zatvora nisu u mogué- nosti da li8e slobode sve one koji su dolazili na red Tek je izbi- janje ruske revolucije 1917. promijenilo iz temelja ratne ciljeve Habsburske Monarhije, a zajedeo sa tim stavilo pred isku3enje i po- litiéku pozadinu sudskih progona u driavi. Sudovi su sve’ dotle uporno i temeljito mljeli sve one koji su stjerani u pretrpane zat- vore za vrijeme julske krize 1914. godine. Prilagodavanje prava Politi¢ki smisao ovih sudenja nije lako rekonstruisati, nesto zbog stalnog pozivanja sudija na atentat 1914, a ne&to zbog uvri- jeZene predstave o habsburSkom carstvu_ kao pravnoj drzavi. Iako je redovni mirnodopski pravni poredak bio ukinut odmah poslije izbijanja rata, nasilje je jo8 uvijek obavijano u skladu sa zakonima. To je u vidnoj suprotnosti sa predstavama polititkog nasilja iz vre- mena drugog svjetskog rata, kad je polititki delikt suden normi- ranjem polititkih odluka ljudi koji su u tom trenutku bili na vlasti. Zakon i sa njim vezana pravna procedura postojao je u prvom svjetskom ratu, ali toliko modifikovan da je izgubio moralnu os- novu po kojoj se kvalifikuju pravni sistemi. U julu 1917, jedan hrvatski poslanik se Zalio Madarskom parlamentu da sudovi u Bosni i Hercegovini nisu_samostalni_ i da tamo »vlada sastavlja (sudski) senat koji ce suditi i Salje kao putnike te senate ratnim sudovima u zemlji, premda to po zakonu ne bi smjelo biti. U Bos- ni i Hercegovini vrsi direktan upliv Sef pravosuda na suce istra- Zitelje, poziva ih k sebi, daje im naloge i upute«? Ambulantni su- dovi, koji su se po potrebi kretali od mjesta do miesta, bili su jos jedna od institucija u tim novim okolnostima. To je osnova od. koje se mora podi u rekonstrukciji istorijskog smisla ovih brojnih veleizdajnitkih procesa. Veé je politi¢éki mehanizam vlasti koji je postojao u Bosni i Hercegovini u jeme izbijanja rata 1914. omoguéavao da sve te promjene vrSi vojska. Davno prije izbijanja rata pripremane su >iz- nimne mjere« koje je u vrijeme polititkih kriza trebalo zavesti u pojedinim pokrajinama, ili u cijeloj Monarhiji. U te najosjetljivije oblasti su prvenstveno ubrajani Bosna, Hercegovina, Tirol, Dalma- cija, a izvjesno vrijeme i Juéna Ugarska. Kad je izbio rat, tu su spa- 7V, Mandié (V. G. Maneli), Bosna u lancima, ili povodom atentata Gav- rila Principa, Sarajevo 1919, 31. § Sarkotié Bilinskom, Sarajevo 7. janucra 1915, ABHS, Pris 21/1915. 9 V. Corovié, nav. djeto, 215 mI ATVELEIZDAINICKI PROCES U BANJALUCT dale i oblasti prema ruskoj granici, Od svih njih, Bosna i Hercego- vina su bile najosjetljivije podruéje i tu je obustavljanje redovne pravne procedure najdu%e trajalo. U skladu sa ogekivanjem da se neophodno uvedu »iznimne mjere« u toj pokrajini, 1912. bio je uki- nut polozaj civilnog adlatusa. Time je nestalo posljednjeg politi¢kog oslonca u administraciji, a ojaéan je polo%aj vojnog guvernera koji je smatran za zemaljskog poglavara. Medutim, on je bio odgovoran Vojnom ministarstvu u Betu, a ne Zajednitkom ministarstvu fi- nansija. Ovim pretvaranjem civilnog adlatusa u »zastupnika pogla- vara zemlje«,” vojne vlasti su dobile izuzetne polititke prerogative. Kad je poglavar zemlje nakon izbijanja rata 1914. doSao u politiéki sukob sa zajednitkim ministrom finansija koji mu je polititki nad- reden pokazalo se da on nad njima nema nikakve stvarne viasti. jeli nesporazum se odvijao u prepisci sa zajedni¢kim vojnim mini trom, koji je tada posiao odluéujuca polititka instanca za Bosnu i Hercegovinu." Tako je ova promjena uloge civilnog adlatusa iz 1912. zmatila mieru po kojoj je pravna struktura dréave bila un tena. Nije sluéajno Sto je sa ovim izmjenama bio 1912. saglasan i zajednitki General8tab.” Zakonom o »iznimnim mjerama« za pojedine pokrajine ili c jelu Monarhiju pripremani su od 1906, a nacrti o njima su do i bijanja balkanskih ratova 1912. mijenjani tri puta." Pravne norme za »izvanrednu sluzbu bezbjednosti« u Monarhiji nisu bile potpuno jednake u svim pokrajinama. Negdje je bilo predvideno zavodenje vojnih ambulantnih sudova, a u Tirolu — Forlabergu, Bosni i He cegovini se od potetka ratunalo na stvaranje zastitnih dobrovolja kih jedinica (sLandesschiitzen«), Te jedinice su i u mirno doba mog- le dejstvovati protiv unutranjih neprijatelja drzave.* Vojno kaz- neno zakonodavstvo je izgradivano od 1908, a predvidalo je primje- nu radikalnih mjera da bi se onemoguéile unutrasnje pobune (»Ne- ka se svaki komandant éuva poloviénih mijerac). U jednom uputstvu o uvodenju iznimnih mjera (»Ausnahmsge- setze«) iz 1912. godine” stvoren je model koji je obuhvatio cijelu Monarhiju po izbijanju rata 1914. On ipak nije bio uveden na cije- lom tom prostoru, nego na nekim izuzetno osjetljivim i ugro%enim oblastima, Medu njima su Bosna i Hercegovina, kao i oblasti pre- © H. Kapidvié, Previranje u austrougarskoj politic’ 1912. godine, u »Bos- na i Hercegovina’ u vrijeme _austro-ugarske vladavine«, Sarajevo 1968, 108. XJ, Brauner, nav. djelo, 337 2 H. Kapidvié, nav. djcto, 103, 8 C. Fiihr, Das kut.k. Armeeberkomando und die Innepolitik in Osterrecih 1914— 1917, Graz 1968, iT. 4 RG.’ Plaschka, H. Haselsteiner, A. Suppan, Inmere Front. Militariis- tenz, Wiederstand und Umsturz in der Donaumonarchie 1918, I, Zwischen Streik und Meuterei, Wien 1975, 18. “E Jsto, 3031, zy. »Orientirungbchalf uder die Ausnahmsferfiigungen fiir den Kricgs- falle kod C. Fiihr nav. djelo 17. A . 18MILORAD EKMECIC¢: »ZALOSNA BASTINA 17 GODINE 1914.« ma ruskoj granici na sjeveroistoku. Mada je to formalno pravdano opasnoséu od vojnih prodora neprijateljskih snaga, u stvari su to bile oblasti na kojima su se osjeéali ée8ki i srpski nacionalni pokre- ti. Veé 25. i 31. jula 1914. bili su tamo proglageni zakoni o suspen- i osnovnih ustavnih prava, kao i o uspostavljanju prijekih i voj- nih sudova. Vojne vlasti su nastojale da u svim’ ju%noslovenskim zemljama_ uvedu vojne uprave po uzoru na bosanski sistem i okon- faju tradicionalni poredak koji je uspostavljen 1867. sa dualisti sistemom.” Protivnik na balkanskom prostoru 1914. godine bio je srpski i jugoslovenski pokret, a od tada su hrvatske vlasti nasto- jale da isti sistem protegnu na oblast Dalmacije, gdje je pored ju- goslovenskog oéekivana opasnost i od italijanskog nacionalnog pok- reta. To je u ovom posljednjem sluéaju bila vise fantazija nego real- nost. Zajedno sa ovim promjenama, vojska se kretala u cijelom kru- gu ideja o potrebi da se promijeni dotadasnji cjelokupan politi¢ki mehanizam. Time bi bio uspostavljen ne samo nov kodeks ponaga- nja nego bi bili udareni temelji politi¢koj ideologiji koja se nalazi- la u kontradikciji s predratnim pravnim i ustavnim mehanizmom Monarhije. Odjek ovih mjera se odrazavao u svim polititkim proce- sima u Bosni i Hercegovini, a bio je prisutan i u zahtjevu vojnih vlasti u julu 1915. da se u oblastima prema Srbiji ne proglasava ammestija »jer bi takve mjere milosti i blagosti bez sumnje bile protumaéene kao slabost i po tome bi bile polititki Stetne«.® U samom sistemu centralne vlade nastao je sukob snaga koje su stajale na suprotnim pozicijama u vezi sa tako krupnim i napre- éac izvedenim promjenama. Zajednitki ministar finansija Bilinski i zemaljski poglavar Bosne i Hercegovine bili su u tihom nespora- zumu od 1912. Bilinski je kasnije optuzivao poglavara da je od ta- da Zivio u ubjedenju kako se Bosna i Hercegovina ne mogu satuvati za Monarhiju ako se ne izvr8i omjeravanje vojnih snaga s Kraljevi- nom Srbijom. Njegove kasnije sumnje da je Potjorek u okviru ovih politickih mjera djelimitno kriv za Sarajevski atentat bile su bez sumnje tacne. Bivsi rektor univerziteta, guverner banke i istaknuti pravni pi- sac, Bilinski nije vjerovao u moé polititkog nasilja pri rjeSavanju nacionalnih pitanja kao Sto je bio sluéaj generala u njegovoj viadi. Nakon ubistva u Sarajevu smatrao je da treba prigekati da se sta- nje smiri, pa onda stvar rjeSavati ustavnim sredstvima. I sam je popustio pod optuzbama da je od 1913. bio naklonjen Srbima i da ih je tajno podréavao protiv Potjoreka poslije atentata. U poslijerat- nim zabiljeskama je navedeno njegovo misljenje da su Potjorekove odluke poslije atentata 1914. bile »dusevno abnormalne i vodene progresivnom paralizom«.” Istina je da se taj sukob ne vodi 1914. 1 Isto, 75. 8 Tsto, 76. » J, Brauner, nav. djeto, 38, napomena. mr 19VELEIZDAINICKT PROCES U BANTALUCT u svim njegovim postupcima. Na putu mu nije stajala vojna uprava kojoj su u Bosni i Hercegovini data posebna_polititka ovlaStenja, nego vojna stranka u cijeloj zajedniékoj vladi. Prestrasen jednim antisrpskim programom koji je Potjorek poslao iz Sarajeva 2. jula 1914, on je dan kasnije trazio od Vojnog ministarstva da ublazi po- litiéke mjere koje vojna uprava namjerava sprovesti u Bosni i Her- cegovini On navodi da se za postupke pojedinih lica i politi¢kih grupa »ne mo%e initi odgovornim cijelo lojalno i nedu nitvo Bosne i Hercegovine«. Predlagao je de se to pitanje r Ministarskoj konferenc ji, emu mu j pomagalo i i sli¢no migljenje ta- madarske vlade. Ipak nije uspio da i: u tom praveu. Na sjednici Ministarskog vijeéa od 7. jula 1914. izjavio je da poglavar zemaljske vlade za Bosnu i Hercegovinu »veé dvije godine zastupa iljenje da bismo morali prebroditi jedno isprobavanje snaga sa Srbijom kako bismo bili u mogucnosti da zadrzimo Bosnu i Herce- govinu«." Mada je smatrao da je takav vojni obraéun jedini natin da se satuvaju ove dvije pokrajine za Monarhiju, ipak’se nije sla gao sa mjerama suvise naglog i potpunog obraéuna sa svim politié- kim institucijama i kulturom srpskog naroda, Sto se zaista veé na- ziralo wu organizovanim antisrpskim demonstracijama u Sarajevu poslije atentata. Ovaj trijumf koncepcije vojnih krugova nije samo otvorio mo- guénost da se kriza oko Sarajevskog atentata pretvori u veliki rat nego i da se u samoj Monarhiji uvedu politi¢ke mjere po kojima je ona prestala biti pravna drzava. Zemaljski poglavar u Bosni i Her- cegovini je pogeo sprovoditi svoje zamisli uz opravdanje da ne bi bio u moguénosti da na sebe preuzme odgovornost za ugroZavanje »naj- znagajnijih interesa odbrane carstva«2 Ubrzano se potela odvijati procedura prilagodavanja prava i pravnih institucija potrebama po- litigkog nasilja. Ne samo mijenjanje sudskog senata nego i prethod- no premje8tanje, hap&enje i udaljavanje pojedinih sudija zapoéeli su prije nego &to je bilo odredeno kad treba da poénu veleizdajnitki procesi. Potetkom avgusta 1914, Potjorek je pravdao premjestanje sudskih vijeénika i funkcionera redovnih sudova, kao i Serijatskih sudova. Od sedamnaest navedenih sluéajeva, neki su bili premjeSteni s porodicama, a neki uzimani za taoce, bili hap%eni i protiv njih je voden sudski postupak. To je radeno na formalan zahtjev vojnih vlas ti2 Nije moguée navesti sve pojedinosti oko pripremanja adekvat- nog sastava sudova koji su postali zavisni od drzavne uprave. U pro- ceduri istrage se od samog potetka kombinuju intervencije telefo- 2 Bilinski Krobatinu, Bet 3, jula 1914, ABSH, Pris 790; Prepisku je prvi - objavio J. Brauner 1929. u navedenoj studiji. uM. Komjathy (ed), Protokolle des Gemeinsamen Ministerrates der Oster- reichisch Ungarischen Monarchie (1914— 1918), Budapest 1968, 2 Bilinski Krobatinu, Beé, 2. jula 1914, ABHS, Pras 791. % Potjorek Bilinskom, Sarajevo 4, avgusta 1914) ABHS, Pras 1223. 20MILORAD EKMECIC: »2ALOSNA BASTINA 1Z GODINE 1914 nom i zahtjevi da se dostavljaju pismena obavjeStenja Kasnije je nagla’eno da su sudije u ovim veleizdajnitkim procesima bile prete- jno njemacke narodnosti. Od 46 svjedoka na Banjalutkom procesu, staéno polovica je bila u drzavnoj sluzbi«, a od ostatka je polovica pripadala policijskim agentima* Vlasti su morale prethodno pripremiti_ odgovarajuce sudske senate s obzirom na okolnost da redovni sudovi u Banjaluci i Bi- hacu, od kojih se oéekivalo da obave glavni dio posla, nisu ulijeva- li dovoljno povjerenja. U banjalutkom sluéaju, Okruznom sudu su sprivremeno dodijeljeni« istrazni suci iz sarajevskog Vojnog suda. lz sarajevskog Vrhovnog suda je prebacen i predsjednik suda, a iz Okruznog jo’ dvojica sudija. Sudije su mijenjane i u Bihacu, Trav- niku, Jajcu, Prozoru i Ljuboskom: Za banjaluéki sud se strahovalo da bi se »izgubio u ovakvom monstrprocesu sa 154 optuzenih«.* Bihacki sud, kome je odredeno da sudi tuzlanskim dacima i nastav- nicima, bio je po sastavu sudija i osoblja jedan od najslabijih u pokrajini, pa »kako se jedan tako znacajan proces morao odriati pred ovim okruznim sudom«, to se morao promijeniti njegov senat i unjega dovesti najsposobniji Ijudi. Svi okrivljeni koji su na ovim procesima prosli kroz procedu- ru sudenja ostavili su u svojim zabiljeskama sliku mrzovoljnog i ciniénog sudije koji ne sudi nego presuduje. Za jednog su naveli da je »ispitivao kao svjedoke i malu djccu iz osnovne skole«” Za drugog su posvjedotili da se zajedno s policajcima bacio na tek privedenog Cabrinovi¢a: »Kao poskok u procepu citi i dahée, davi ga i ubija svest u njemu«.® Bilo je op&te pravilo da se »... istrazne sudije natje¢u u revnosti, ko ée pre izmamiti priznanje od koga uhapSenoga. Upotrebljavane su sve moguée smicalice«.” Zanimljivo je da su u svesti osudenika, svi sudski funkcioneri sa slovenskim imenima imali hrvatsko nacionalisticko opredjeljenje. Jedan od tih funkcionera je za vrijeme procesa pisao nauénu raspravu o juzno- slovenskom pitanju, sa tezom da je cijela nacionalna svijest srpskog naroda u Bosni i Hercegovini bila vjestatki odgojena pod uticajem iz Srbije.” Okrugni ured Tuzla Zemaliskoj vladi, Tuzla 15. jula 1914, ABHS, »Ok- rufni sud Tuzla c/a Todor Tiée, VEA3, br. 399-2 % yLes persecutions des Yugoslaves. | Proces avantropos de Victor Berard, Paris 1916, 75. 2 »Egranzende Bemerkungen iiber Hochverratsprozesse. Weisungen an Richter. Fall Kaikovice, bez potpisa i datuma, ABHS, uz Pras 805/1914; uz ove »dopunske napomenes, u arhivu nisu pronadena i prvobitna_uputstva: 2M, Jankovic, »Sloboda i Jugoslavijas, Predratna tajna datka drusiva, Banjalucki dacki proces 1914/15, sl, 1939, 51. 2 V, Mandié, Bosna u lancima, 37 » Prota M,’ Popovié, fz tami 1914 —1918. god., Tuzla 1926, 30. % Siidiand (dr I. Pilar), Juznoslavensko pitanje, Prikaz ejelokupnog pita- nja (original na njemaékom u Betu, 1918), Zagreb i943, 389, politiwues (1908 — 1916)«, Uspomene iz banjaluckog procesa 21VELEIZDAINICKI PROCES U BANJALUCL MijeSanje vlasti u istrage i same procese su toliko opteretile telefonske linije da su one bile gotovo neupotrebljive. Zbog toga je bilo odredeno da se izvjeStavanje sa ovih procesa povjeri izabranoj Stampi (Neue Freie Presse, Pester Lloyd, Novosti, Bosnische Post i Hrvatski dnevnik) koja je na licu mjesta cenzurisala.* Sve ove posebne mjere u pripremanju sudova i uticanja na njihov rad bile su razlog da su i najvi8i politicki rukovodioci kasnije smatrali Ba. njalucki- proces »tuznom politickom bastinom iz godine 1914«. Optuzbe na neregularnost sudenja uslovile su na kraju da sve osu- de budu blaze nego Sto se u poéetku oéekivalo. Mjesta u kojima su odr%ani ovi_veleizdajni procesi bila su slugajno izabrana jer je glavni pokrajinski grad bio ugrozen u ratu. Mora se odbaciti pretpostavka samih osudenika u Banjaluékom procesu da je sudeno u Banjaluci zbog strahovanja vlasti da poslije ulaska Italije u rat, njena vojska upasti u Dalmaciju, »do¢ i do Sarajeva, te i nas osloboditie* Poslije prelaska srpske vojske na bosansku stranu, Sarajevo je bilo evakuisano, a do sredine 191 bilo je iz njega iseljeno 18.000 ljudi, s tim Sto je o¢ekivano premje tanje jo8 15.000 lica.* Najvedi broj institucija drzavne uprave i yojske bio je prebaéen u Banjaluku, ali u gradu nije bilo dovoljno mijesta za sve, pa su stoga neki procesi prebacivani u okruzne sudo- ve okolnih varo8i.® Ipak je i u ovom razmje8tanju bilo mnogo po- litiékih. razloga, Otkrivanje jedne grupe travnitkih muslimanskih daka koja je formirala srpsku nacionalnu organizaciju bilo je uz rok da se proces odr#i u Travniku i za njega vezu sudenja drugim * Tu se nije sudilo dacima, nego narasloj praksi naciona- muslimanske omladine u srpskom politi¢kom duhu. opravdanje sudenja, Formalno dokazivanje da su ti veleizdajni¢ki procesi bili sa- mo nastavak sarajevskog sudenja atentatorima ne moze se_stvarno odriati. Sudenje atentatorima organizovala bi svaka_ civilizovana drgava, a sudenje licima ¢ija se veza sa atentatom nije mogla do- kazati ne bi odréala nijedna. Sudenja su imala politi¢ku namjenu, pa su i dokazi na njima bili prilagodeni tome. Optuznice nekih veza- nih procesa su bile gotovo iste i po stilizaciji i po navedenim do- kazima. Ta podudarenost je upadljiva u vezanim procesima: protiv Vasilja Grdiéa u Banjaluci i protiv Damjana Durice u Sarajevu.” 3 Zemljska viada Zajednitkom ministarstvu, Sarajevo 5. novembra 1915, ABHS, Pris 1198. 2 Delinicija generala Sarkoti¢a u jednom pismu Narodnom vijeéu 1918, orovic, Crna knjiga, 13. . 8 Prota M. Popovié, nav. dielo, 31. % Sarkotié Bilinskom, Sarajevo 10. juna 1915, ABHS, Pris 695. 8 Sarkotié Bilinskom, Sarajevo 10. juna 1915, ABHS, Pris 695. 28 »Firgiingende Bemerkungen«, ABHS, Pris 805/1914. 8 Potjorek Bilinskom, Sarajevo 4. avgusta 1914, ABHS, Pris 1223.MILORAD EKMECIC: »ZALOSNA BASTINA IZ GODINE 1914.« Cilj je bio da se optu%e i osude sve politi¢ke, kulturne, prosvjetne, vjerske i sportske institucije na kojima je potivao srpski nacional- ni pokret. U svijetu ne postoji nacionalni pokret koji ne nose in- stitucije, pa je svaka namjera da se one kazne bila opterecena cilje- vima da se onemoguéi postojanje samog nacionalnog pokreta, U ovom sluéaju je vlastima bio olaksan zadatak jer je ispoljavana ten- dencija da se’ srpski pokret koncentrige pod’ jednim krovom »Na- rodne odbrane«. Glavni dokaz odbrane na ovim procesima bio je pozivanje na pravno naéelo koje je staro koliko i samo pravo: da zakon moze kaznjavati samo Cin, a ne misao i rijeé. Na ovim sudenjima je Si- roko legalizovana praksa da se kaznjava za verbalni delikt, ili za élanstvo u nacionalnim institucijama koje su bile zakonski dozvo- Jjene. Tako se branilac Andrié Zalio na banjaluékom sudenju: »Ovak- Vo pravo razlaganje nema osnovu u zakonu, nema osnova wu prav- noj nauci, a nema ga ni u istorijskom razvitku ovog pravnog ins tuta. Zakoni surovih i barbarskih naroda i dréava kaznjavaju smr- éu i samu pomisao ili najneznatniji Gin protiv drvave kao vel daje. Medu takove zakone ne spada na’ Kazneni zakon, a joS ma- nje se moze i smije kazniti, da je Austro-Ugarska monarhija i nje- no pravosude kadro, da se u tumatenju polititkih delikata, vrati u mraéna vremena iz srednjeg vijeka. NaS kazneni zakon rezultat je istorijskog razvitka, a zahtjev razvitka vremena, koji je i nag zakon prihvatio, isao je onamo da se pod pojam pravog zlocina ve- leizdaje, koja se najstrozijam smrinom kaznom imade kazniti, mo- gu svrsiati samo ona dijela, koja u sebi sadrZavaju neposredni i di- rekini i siloviti napadaj na egzistenciju drzave«.® Sud je ka%njavao za rasturanje pojedinih sokolskih listova, iako je posiojala zakon- ska odredba o zastarjelosti takve optuzbe nakon Sest mijeseci po izlasku lista.” Opravdanje za gonjenje pojedinih lica se mijenjalo, Primjer za to je sudenje Vasilju Grdicu, éije je ime postalo simbol za ove vele- izdajniéke procese. Na Banjaluékom procesu je bio osuden na smrt sa 16 drugova zato Sto je u dogovoru sa centralnom upravom »Na- rodne odbrane« iz Beograda stvorio revolucionarnu organizaciju Spijunirao u_korist Srbije. Vrhovni sud je drugostepenom presu- dom prihvatio ovakvu optuzbu.” Medutim, to uop&te nije bio raz log zbog kojeg je uhapSen. Poéetkom avgusta 1914, Potjorek je ob- jasno da je Grdié bio pritvoren zbog »jednog odr%anog politi¢kog govoras« posto je prije toga veé bio uzet za taoca i sasluSavan.! Kas- 8 »Opiuznicae na procesu Damjanu Durici i drugovima, ABHS, »Okraz ni sud Sarajevo c/a Damjan Duricac, TV--L, slzvedenje NiStavne Zalbe optuzenih po branitelju_odvjetniku Dr V. Andriéuc, ABHS, »Okruini sud Banja Luka c/a Vasil) Grdiée, IV-1447, br. 56, str. 3 Zalbe. W Jsto, str. 15 pommenute Zalbe. 4 Vrhovni. sud za BiH Zemaljskoj viadi, Sarajevo 15. februara 1917, ABHS, Pris 1041, drugostepena presuda. 23VELEIZDAINICKI PROCES U BANJALUCL nije je optuzen zato Sto je kao lan Po! fe komemorativnu sjednicu poginulom prestolonasljedniku odjeven u svijetlo odijelo i 8to nije ustao kad je ¢itana saborska zahvalnica ca- ru za dobro zdravlje* Dokazni materijal na procesima nije bio odluéujuci za dono- Senje presuda, iako je formalno zauzimao glavno mjesto u njima U tom pogledu su najviSe upotrebljavani podaci iz zaplijenjenog spiska tajnih povjerenika koji je poslije prodora na srpski teritorij bio naden kod uéitelja Milivoja Jakovljeviéa u Malom Zvorniku, u kancelariji nadzornika graniénog rejona u Loznici kapetana Koste Todoroviéa i »kod vojne divizije u Valjevu«." Nadeno je i pismo Viadimira Gaéinovi¢a o revolucionarnom radu u Hercegovini 1912. godine. Nije nikad potpuno ra&tisceno kako je sastavljen ovaj spisak tajnih povjerenika, ni da li su austrougarske vlasti i prije nalaza tog dokumenta znale za srpske povjerenike. Arhivski materijal u ve- zi sa atentatom 1914, je toliko proéeSljavan od toga vremena da bi se morale temeljito istraziti za8to danas o tome nema uobiéajene grade. Za kapetana Todoroviéa se znalo i na sudenju sarajevskim atentatorima.* Na osnovu tih podataka, najprije je sudeno za - junazu_u korist Srbije,® kad su kaznjavana i lica njemaéke narod- nosti. Ti podaci nisu na veleizdajniékim procesima ocjenjivani kao dokaz. za Spijunazu, nego za stvaranje revolucionarnih organizacija. U taj spisak su bila upisana 243 lica kao srpski tajni povjerenici, a vlasti su tome dodale joS i 100 imena kao Glanova »Narodne od- branee. Od njih nije moglo biti uhapseno 70 lica jer im se nije zna- Jo boraviste, a za ‘neke manje gre’nike nije bilo’ mjesta u_pretrpa- nim zatvorima. Todorovié je unosio podatke u taj protokol od 18. maja 1911, a posljednje biljeske su nosile datum od 10. maja 1914. godine.* U stvari, popis je pravio od aneksione krize 1909. i u nje- ga unio Clanove »Narodne odbrane«, »Sokola« i »Pobratimstva«. To je bila »osnova sa koje sam poéeo raditi«, ali su neki od primlje- nih. povjerenika izbacivani jer nije bilo Koristi od njih. Konaéno je taj posao odobravao vojni ministar u srpskoj vladi.” Todorovié je unosio u posebne rubrike ime povjerenika, zanimanje, mjesto boravka, moguénost kontakta tog lica sa austrougarskom vojskom i kratke podatke o njegovoj inteligenciji* ® Pomenuti Potjorekov izvjeStaj od 4. avgusta 1914. 8 V. Corovié, nav. djelo 9, 211. »Optuznica drzavnog odvjetnistva u Banjoj Luci protiv Vasilja Gri i drugovac, ABHS, »Okruzni sud Tuzla c/a Todor Iié«, IV-45, br, L4/a, str. 39. SV, Bogicevié, Sarajevski atentat, Izvorne stenografske'biljeske ‘sa. glav- ne rasprave protiv Gavrila Principa i drugova, odriane u Sarajeva 1914 2, Sarajevo 1954, 426. - © Pomenuti Potjorekov izvjeStaj od 4. aveusta 1914. 47 »Dnevnik rada_majora_ Koste Todoroviéa«, ABHS, »Okrugni sud Sa- rajevo c/a Damjan Duricac, IV-I-1, br. 143, i razlitite druge verzije 48 Kosta Todorovi¢ komandantu Drinske divizijske oblasti, 5. oktebra 1911, ABHS, »Okruzni sud Tuzla c/a Todor Iié«, IV-43, br. 377. 24MILORAD EKMECIC: »ZALOSNA BASTINA IZ GODINE 1914.« Sam po sebi, ovaj dokument predstavlja veoma znaéajnu op- tuzbu protiv odredenih lica za uéeSée u_ Spijunazi i granitnom voj- nom uhodenju, ali ipak ne daje dovoljno materijala za politiéke optuzbe & prirode. U literaturi_ je ostalo nerijeS’eno pitanje da li je ovaj sistem povjerenika postojao u vrijeme kad su se mladobo- sanski atentatori prebacili na_bosansku teritoriju 1914. Postoji tvrd- nja da su srpski graniéni oficiri veé u januaru 1914. bili povué ni i da je Todorovié veé u aprilu te godine litno komandovao jed- nim bataljonom u Makedoniji. Takode postoji_misljenje da je on unio posljednju biljesku u protokol 12. maja.” Zaista postoje i dru- gi podaci da je ta sluzba bila raspustena potetkom marta 1914. »Poéetkom ove godine, u prvoj polovini marta, smenjeni smo sa svojih polozaja i rad je prekinut«*" Dnevnici Koste Todorovica su pruézali oskudne podatke za li- ca optuzena u ovim veleizdajnickim procesima, pa je cjelokupan natin sudske interpretacije tih podataka dovoden u pitanje. Ni rijeé samo o tendencioznom deSifrovanju (da li inicijali_»M.P.« oz- naéavaju Matiju Popovica ili Matiju Petkoviéa) nego i o pitanju da li Ginjenica da je neki povjerenik unesen u taj spisak znaci da ireba optuziti i cijelu kulturnu organizaciju u kojoj je on djelo- vao." Za neke nije trebalo navoditi podatke iz ovog dnevnika. Od pogetka se znalo da je Vasilj Grdié javno objavljivao podatke o djelatnosti »Narodne odbrane« u kalendaru sarajevske »Prosvjcte« i da to niko nije smatrao za nedozvoljen posao.* Odbrana na veleizdajniékim procesima je pokusavala da do- vede u sumnju valjanost ovih spiskova kao’ dokaznog materijala, da su u njih upisana lica »bez pristanka i ne pitajuéi optuzence. Kori8tena je i jedna izjava kapetana Todoroviéa »da je v i sa u svoj dnevnik Ginio na osnovu iskaza pijanih i sumnjivih as njima da nije govorio«.® Upise je vr’io Rade Durdevié, za ko- »Spisak poverenika nadzornog oficira carinarnice M. Zvornitke i Lju- bivojske u Bosni«, ABHS, »Okruzni sud Tuzla c/a Todor Mié«, 1V-43, br. 454. 4 Literatura se u tome ne slaze; tako C. Popovié u glanku Rad organiza- cije »Ujedinjenje ili smrt« (Granicki oficiri) u »Nova Evropa«, XVI, 5, 1927, 139— 152, tvrdi da su organizacije bile napuStene i da je Kosta Todorovic u aprilu komandovao, bataljonom u Ohridu, a N. D. Trigié, Sarajevski atentat u svjetlu bibliografskin podataka, Sarajevo 1960, 229, ispravlja_ovo Popovic vo glediste i navodi da je Todorovié unosio u 'protokole posljednje biljeske 12. maja 1914. kad je predao dudnost. Srpska obavjeStajna sluzba je za vri- jeme Solunskog procesa 1917, smatrala da biljeSke povjerenicima koje je objavljivala Stampa u izvjestajin Banjaluékog procesa ne pripadaju uop- Ste Todorovicu i da je njegove biljeske ranije spalio prof. Stevan Jelaéa, Vid. M. Z. Zivanovi Solunski proces hiljadu devetsto sedammaeste, Prilog za prouéavanje politicke istorije Srbije od 1903. do 1918. god, Beograd 1955, 707. Nejasno je da li su austrijske vlasti znale za ovo ‘prije ‘rata. SIM. Ekmegié, Ratni ciljevi Srbije 1914, Beograd 1973, 164, nap. 46. ore 2Ees persecitions: des Yugoslaves. Procés politiques (1908 —1916)<, Paris 3, 38 — 99. 2°W. D. Beschnitt, Nationalismus bei Serben und Kroaten 1830 — 1914 Analyse und Typologic der nationalen Ideologie, Munchen 1980, 304. 25)