Da bi vam pomogli, pre nego to podete u planine, proitatje donji tekst.

U njemu
su sabrana elementarna znanja, rezultati i iskustva brojnih generacija planinara.

Planinarski savet i vodia preporuujemo:

- onima na odmoru, koji ele upoznati i potovati planine i prirodu
- planinarima, izletnicima, turistima, skijaima, daskarima, penjacima, i ukratko,
svima koji bi rado i bezazleno uivali u planinskom svetu
- uiteljima i kolarcima, kada se odluujete i pripremate kolske izlete ili kolu u
prirodi.

Sadraj planinarskog savetnika je pregledan, ali daje samo najnunije savete i

upozorenja. U njemu nema zabrana. Odluke u planini, dobre ili loe - vae su.

Ovaj planinarski savetnik ne moe zameniti odgovarajucu planinarsku literaturu,

prirucnike o planinarstvu ili prirucnike i knjige za odredene planinarke discipline.
Jo manje moe zameniti znanje i iskustvo steceno praksom. Nepotrebno je
pomenuti da, ovaj savetnik, nikako ne moe zameniti uivanje i lepotu boravka u
prirodi i gorama.

Puno peacite? Skijate?

Rado idete u planine?
Ako to cinite, onda vam Planinarski savetnik, skoro sigurno, nece biti suvian.
Priroda i planina vam uvek bogato nudi odmor, doivljaje, lepotu, uivanje,
avanturu, pustolovimu ... ali
i skriva opasnosti

Planinarski savetnik je tu da vam za boravak u planinama da prakticna uputstva i

savete, odnosno da vam prenese iskustva iskusnih planinara.
U savetniku nema zabrana i pravila (osim FIS-ovih pravila ponaanja za skijae,
koja, razume se, vae i za bordere)
U planinskom okruenju odlucujute sami - promiljeno, jer za svoje ponaanje i
delovanje sami odgovarate.
Ovaj tekst ne moe zameniti temeljnu planinarsku obuku.
Poveite se sa planinarskim drutvima, regionalnim, republickim i saveznim
planinarskim savezima, planinarskim taborima, skijakim savezom, kolama i
kursevima, alpinistickim, penjackim i speleolokim drutvima, klubovima i
organizacijama ili GSS za obuku, tabor, kurs, znanje, pomoc ili informacije.
Knjiare i izdavatvo obiluje planinarskim tivom na naem ili stranim jezicima.

Kratki test:

Rado bi proverili svoje planinarsko znanje?

Odgovorite na pitanja, odnosno ustanovite tacnost tvrdenja. Ako ste u drutvu,
obrazloite odgovore i polemiite:

1. Lako je zatiti se od groma na otvorenom prostoru?

2. Vremenska prognoza najavljuje hladan talas, a nebo je bletece plavo.
Zakljucujute da su meteorolozi, opet, pogreili?
3. Svuda se, pa i u planini, oslanjam na svoj odlican instinkt (osecaj) za prostor i
orijentaciju?
4. Na markiranom putu ili stazi ne moe mi se desiti nita loe?
5. Planinarski pozvi u pomoc je davanje istog signala 5-6 puta u minuti?
6. U useku sam siguran od groma?
7. Kad zapocnem klizanje i kotrljanje na strmini vie si ne mogu pomoci?
8. Nesrece su neizbene, takva je sudbina?
9. Sa savrenom opremom savreno sam bezbedan?
10. Bivak vreca je potrebna samo vrhunkskim planinarima i alpinistima?
11. Za planinarske izlete se ne treba posebno pripremati?
12. Na planinarskoj turi potrebno je piti velike kolicine tecnosti?
13. Promrzle delove tela trebe trljati snegom?
14. Planinar spasen ispod lavine treba da miruje?
15. Na padinama pokrivenim debelim snegom nije moguce dati pouzdanu ocenu
opasnosti od lavine?

Odgovori na pitanja kratkog testa:

Sakrijte odgovore i pokuajte sami da odgovorite na postavljena pitanja

1. Pogreno! Od groma titi kuca sa gromobranskom instalacijom ili automobil

(efekat faradejevog kaveza)
2. Pogreno! Upravo bletece plavetnilo neba najavljuje pogoranje vremena i
hladnocu.
3. Pogreno! Va osecaj za prostor, sposobnost zapaanja detalja i instinkt za
orijentaciju moe vam pomoci, ali karta, kompas i visinomer su vam neophodni.
4. Pogreno! Markacija ne govori nita o teini i zahtevnosti staze. Takve
informacije dobijate od onih koji poznaju stazi ili sa oznake teine staze na
njenom pocetku.
5. Tacno! 5-6 vidnih signala u minuti (na svakih 10tak sekundi po jedan), pa
onda minut pauze, i tako dok vas ne uoce.
6. Pogreno! Useci, pukotine i vodene ile su pravac prostiranja (toka)
elektriciteta po udaru groma, odnosno elektrinom pranjenju.
7. Pogreno! Pokuajte da se postavite u leeci poloaj - licem prema tlu, kocite,
upirite se nogama i rukama, hvatajte se o bilo ta na putu. Bez vebe ce teko ici.
8. Pogreno! Najveci broj nesreca je uzrokovan pogrenim ponaanjem i
odlukama. Najceca je sopstvena krivica.
9. Pogreno! I najbolja cipela se oklizne pri pogrenom koraku, a ni lem nece
pomoci pred vleikim kamenom. Za svaku opremu je vezana tehnika i uslovi
njenog koricenja.
10. Pogreno! Bivak vreca svima i uvek pomae. Mnogi su promrzli u naizgled
bezazlenim turama, u situacijama gde bi bivak vreca pomogla.
11. Tacno! Izaberite svoj cilj prema svojoj snazi, kondiciji i sposobnosti. Spremni i
snani idu u visoke planine i trae izazov na zahtevnim stazama, dok manje
spremni svoje zadovoljstvo nalaze u boravku u lepoti niih i pitomijih planina.
Zapamtite da je izazov planine uvek veci od mogucnosti pojedinca.
Preopterecenost i nerealni ciljevi sudbonosni su kako za one snane i kondiciono
pripremljene, tako i za one koji to nisu.
12. Tacno! Nedovoljno konzumiranje napitaka i tecnosti za vreme planinarskih
tura tetno je za zdravlje i smanjuje telesnu sposobnost.
13. Pogreno! Lokalne promrzline se utopljavaju vieslojnim toplim materijalima,
dok se opta pothladenost i promrzline reava utopljavanjem celog tela
vieslojnim materijalima (cebicima), pri cemu se stomak oblae termoforima ili
drugim pomagalima sa velikom specificnom toplotom.
14. Tacno! Pokretanje unesrecenog izaziva cirkulaciju pothladene krvi i hladenje
tela, te se rizikuje gubitak svesti. Potrebno je utopljavanje i mirovanje.
15. Tacno! Iskustvo i ispitivanje padina sa debelim snegom pokazuje da nema
pravila i pouzdanih zavisnosti. Relativno sigurne su samo padine sa firnom.

Ocenjivanje:
Svaki pravilan odgovor nosi 10 poena.
150 poena - Vi ste majstor, ali ne zaboravite jedno je znati, a sasvim drugo
delovati. I jo neto. Opasnost, tekoca i nesreca ne zna da je pogodila ba
strucnjaka za njih.
130 poena - Sasvim dobro. Niste pocetnik. Vredno planinarite i prikupljajte
iskustva i znanja
90 poena i manje - Vae je znanje suvie pocetnicko da bi ste uocili opasnost i
sprecili nesrecu. Ako se budete odlucili za planinarenje i dalju obuku pocnite sa
ovim planinarskim savetnikom.

Okliznuce i pad

Okliznuce i pad je uzrok najveceg broja povreda u planinarenju.

Mnogi planinari ni danas ne priznaju opasnost od okliznuca i pada. Cesto se moe
cuti nesuvislo i glupo tvrdenje: Meni se tako nato ne moe dogoditi.
Uvaavajte sledece:
Tekoca je u tome da se teren, na kome se lako okliznete, ne da sasvim lako
prepoznati, a to, svakako, na njemu ne pie. Mogucnosti za okliznuce i pad nije
uopte malo: strma padina, vlana trava, provalija pored staze, sneite, led,
smrznuta zemlja, kruljivo tle i mnoge druge.
Za okliznuce mora biti ispunjeno vie uslova: pogreno izabran put sa koga se
niste pravovremeno sklonili; razgledanje, fotografisanje ili snimanje pejzaa i
detalja pri kome zaboravljate na neposredno okruenje i opreznost; branje cveca
ili plodova prirode u stenovitom okruenju; umor i drugo.

Saznanje:

Okliznuce i pad nisu sami po sebi opasni ni smrtonosni. Potrebna je jo i vrlo

strma padina
Postavite si pitanje:
ta ce se dogoditi ako gurnem svoj ranac niz ovu padinu? Hoce li po prevrtanju
stati i ostati da lei ili ce poceti da se kotrlja niz padinu?
Ako vam se cini da ce se ranac otkotrljati, onda bi se to, najverovatnije, dogodilo
i vama u slucaju pada. Razumljivo, samo ako to vi dozvolite, odnosno ako ne
znate kako da postupite.

Vebajte sprecavanje pada

ta moete lako i odmah uraditi ako se okliznete, izgubite ravnoteu ili vam se
odroni kamen pod nogom?

to pre delujete vece su vam anse za uspeh

Na raspolaganju vam je jedno dejstvo - Leeci poloaj, licem prema tlu.

Noge lako rairene, vrhovi cipela svom snagom utisnuti u tle (tako se koci), sa
zgrcenim rukama gurajte se od padine (oslonac).
U ovom poloaju ce vam, verovatno, uspeti da se zaustavite. U svakom slucaju to
je poloaj koji vam daje najvece izglede za zaustavljanje, a i najmanje je bolan.

1 veba. - Potraite kratku padinu koja se zavrava ravninom. Vrlo je primereno

da na njoj bude vlane trave ili snega i leda. Okliznite se namerno. Zauzmite
leeci poloaj. Pokuajte da kocite. Obavezno koristite rukavice.

2. veba - etajte izabranom padinom i okliznite se. Po okliznucu, to pre, bacite

se u leeci poloaj.

3. grupna veba - Hodajte izabranom padinom. Na dogovoreni znak jednog od

vas svi se smesta bacite u leeci poloaj.
Znacaj vebi:

Vebanjem lako postignete potrebnu spretnost da od neocekivanog okliznuca do

pocetka kocenja protekne to manje vremena. Znajte da u glavi morate
uspostaviti uslovni refleks, slican onom koji imaju vozaci (oferi) prilikom pritiska
kocnice pri uocavanju iznenadne prepreke na putu. Taj refleks mora delovati i kod
vas, kada se nadete u nezgodnom poloaju.
Pri planinarenju, tu i tamo, pomislite o mogucim nezgodama. I to je metoda za
otklanjanje nezgoda, ili bar vau pripremu.
Dakle, sneg i led na travi, steni ili strmim padinama predstavaljaju najvecu
opasnost za okliznuce i pad. Vebajte padanje, klizanje i kocenje na sneitima sa
sigurnim zavretkom. Ta veba vam pored sticanja refleksa i ucenja pravilne
reakcije moe biti i vrlo zabavna.
Konacno, posmatrajte druge planinare, one iskusne i one koji to nisu, pri hodanju
po strminama i sneitima i uocavajte, pitajte i komentariite.

Vreme

Ovo poglavlje je vrlo znacajno za planinare.

Za vae uivanje, dobar provod i osecanje, vreme je odlucujuci faktor.

Sparina i oluja sa gromovima, mraz i snene mecave, slaba vidljivost, kia, magla
i jo poneto, su vremenske pojave koje planinarima zadaju gadne tekoce, a u
svakom slucaju su neprijatne i neeljene.

Kamene i snene lavine, te razdraljivost kao posledica fenskog vetra, odnosno

srcani problemi koji se lako pojave pri sparini ili naglih promena vremena, tj.
posledice koje ovi cinioci ostavljaju na ljude, nije lako predvideti i prepoznati.

Ljudi i planinari cesto govore loe o vremenu. Vreme se cesto pojavljuje u ulozi
negativca, a jo cece u ulozi krunske smetnje i vie, gospodnje sile. Naravno,
vreme je tada i opravdanje za neuspeh, a ponekad i dokaz zavere i urote protiv
pojedinca. U stvari, vreme nije ba tako potuljena, podmukla i nepredvidiva sila,
koja samo ceka nesrecne planinare, vec prirodna pojava koja ima odredene
zakonitosti i o kojoj postoje informacije.
Pogledajmo nekoliko prostih znanja i cinjenica:

Lako je obezbediti se od hladnoce i mraza

grom nikada ne udara iz vedra neba
 Za orijentaciju se koristi karta i kompas a ne samo vid
Svaki region ima itelje koji vam mogu viestruko pomoci, a sasvim
izvesno znaju trenutno vremensko stanje
Svaki region, pa i planina, ima specificnosti i zakone koji vae samo tu

Pitanje je ta uraditi kako bi se zaista upravljalo ovim upozorenjima i pojavama.

Pre svakog odlaska u planinu upoznajte se sa vremenskom prognozom i to kako

uoptenom, tako i za taj region. Vremensku prognozu izvrite sami i to na
osnovu:

hidrometeorolokog zavoda Srbije, Crne Gore i Jugoslavije

raspitivanje kod iskusnih planinara i poznavaoca regiona i planine
raspitivanja kod lokalnog stanovnitva, bilo privatnim vezama, bilo preko
lokalnog planinarskog drutva ili neke druge javne slube.
poznavanja znakova lepog i loeg vremena.

Nikada ne potcenjujte vremenske izvetaje i prognoze. Oni su prvi na listi vaeg

planiranja ture. Tek ako je ta prognoza zadovoljavajuca, raspitujte se dalje prema
navedenoj listi. I tako za svaki od faktora. Konacna je odluka vaa, ali nemojte po
povratku optuivati vreme.

Na kraju, stvarno su opasne samo oluja ili nalet hladnog talasa zimi. Sva druga
vremenska stanja vie su neprijatnosti nego direktna opasnost, gde pod
direktnom opasnocu zovemo objektivno stanje koje uzrokuje nesrecu. Time,
naravno, ne govorimo nita o mogucnosti nazeba, bolesti i nezadovoljstva, kao
posledicama loeg vremena.

Grom

Svake godine od groma stradaju ljudi i stoka i to u umama, dolinama,

planinama, selima i gradovima, ukratko, svuda, pa i tamo gde se to najmanje
ocekuje.
Jedina prava zatita od groma je kuca sa gromobranskom instacijom ili
automobil.

Saznanja

Vremenska prognoza i izvetaj o vremenu.

Sluajte izvetaje o vremenu i primetite vremenske pojave:
Gromovi prate Toplotne oluje koje su najcece s prolece i leti, kada se
vazduh jako zagreje
Hladni talas se najcece pojavljuje pracen intenzivnim i neocekivanim
olujama.
Kada se za lepog vremena i vedrog neba brzo pojavljuju kupasti oblaci
znaci da se ubrzo sprema oluja.
Prolecna stanja sa izjednacenim vazdunim pritiskom su pogodna za
nastanak oluja i elektricnog pranjenja.

Primetite sledece vremenske znakove:

upozoravajuci zanci - sparan vazduh, kupasti oblaci, nagli pad pritiska

znaci opasnosti - kupasti oblaci sa tamnom (pretecom) osnovom, zatije
vetra, udaljena grmljavina (tada je vec vrlo opasno)
 znaci krajnje opasnosti - naelektrisanje u
vazduhu (kosa se die, pucketanje vazduha ...)

POSTUPAK

Jedini lek protiv groma je da pravovremeno (trenutno) otrcite u siguran zaklon!

Izgovor da oluju niste ocekivali, vrlo je moderan, ali nijedna oluja ne dolazi
ocekivano!
Ako hocete da budete bezbedni od gromova, svoje planinarenje planirajte tako da
do podneva ili rano popodne budete u blizini sigurnog zaklona - kuca, automobil,
voz.

Budite svesni

Ako vas je vec zadesila oluja morate znati da:

Posebno ste ugroeni: na vrhovima, na grebenovima, u blizini usamljenih

stabala ili pod njima, oko ljebova i bujicnih tokova, u podnojima previsnih i
vertikalnih stena, u udubinama, u okapinama, pod dalekovodima.

Manje opasno (ali daleko od sigurnog) je: u dolinama, oko 15m od

vertikalnih stena, previsa i litica, cucanje pod bivak vrecom, sedenje na rancu sa
prekrtenim nogama.
titeci se od groma pazite se gubitka ravnotee i pada usled jakih udara vetra.
Vazduni udar je vec mnoge oduvao sa prevoja u dolinu.
Hladnoa

U zemljama engleskog govornog podrucja hladnoci (mrazu) tepaju: Tihi ubica.

Ovaj nadimak hladnoca je dobila jer najcece ne ubija direktno, ali je uzrok
brojnih sudbonosnih greaka.

Vano je znati:

Hladnoca umtrvi coveka

Hladnoca pruzrokuje stres
Ljudi izloeni hladnoci postaju apaticni
Hladnoca oslabi cvrstinu odlucivanja
Hladnoca ometa kretanje, pokreti su teki, tromi i nespretni

Prepoznavanje

Ako drhtite od hladnoce - dobro je. Niste u neposrednoj opasnosti. Kada drhtanje
prestane vreme je da se zabrinete.
Stanje je kriticno kada covek izloen hladnoci postane smeten i izgubi sposobnost
razumnog odgovaranja na vaa pitanja (nesposobnost komunikacije)

Postupak

Delujte to je moguce bre da bi ste se zatitili od hladnoce

Zato, neka vam i po lepom vremenu (a najbolje uvek) u rancu bude barem
lagana vetrovka, ukavac pantalone, topla kapa, rukavice i zatitna folija.
Ne popustite! Opirite se! Drhtite, skakucite, pomerajte se, radite cucnjeve! Ako
uprkos hladnoci imate elju da mirujete i da se smrzavate, znak je da vas je
hladnoca opasno nacela.
Na vetru se opasnost od hladnoce viestruko povecava. Fakor hladenja sa vetrom
uci nas da je pri temperaturi od svega 0 stepeni celzijusa i pri vetru od 40 km/h,
isto kao na temperaturi od -20 stepeni celzijusa bez vetra (u sobi).
Ako telu ne uspe da kretanjem ocuva toplotu pocece da se hladi. Ljudski
organizam ima osobinu da pri ugroenosti automatski zatvara krvotok prema
periferijama (ruke, noge, lice), kako bi zatitio vitalne organe. Ako i pri tim
uslovima nastupi dalje hladenje organizma, dolazi do gubitka svesti, stanja oka,
prestanka rada srca i smrti.
Opasno pothladene osobe prepoznaju se po tome to sa njima ne moete
smisleno razgovarati.
U trenutku kada primetite da je znacajna razlika u temperaturi telesnih periferala
(ruke i noge) i trupa pothladenog, nikako ga nemojte pomerati i terati na
kretanje. Protok hladne krvi iz ruku i nogu kroz trup i vitalne organe rezultuje
gubitkom svesti i ivotnom opasnocu.
Pothladenog ostavite da miruje i utoplite ga koliko god je to moguce. Ako je ikako
moguce dozovite ekipe GSS, ili neku drugu pomoc koja je u stanju da
pothladenog brzo i bez pomeranja (helikopterom) prenese do bolnicke nege.

to je vetar jaci, hladnoca je veca. Ova fizicka zakonitost ima poseban znacaj za
boravak u planinama. Znajte da je se na temperaturi vazduha od 10 stepeni C i
pri vetru od 40 km/h (slab vetar), vae telo hladi kao da je 0 stepeni bez vetra.
Takode, pri istom vetru i temperaturi od -10 stepeni C, vama je hladno kao na
-34 bez vetra.

NE ZABORAVITE. Zatitu od vetra pruaju laka vetrovka, zatitne pantalone,

rukavice, kapa i zatitna folija.

Koa i sunce

Opekotine od sunca
Uivanje koje osecate provodeci slobodno vreme na otvorenom, pod suncem,
placa vaa koa. Pocetkom 20 veka rak koe je bio, skoro, nepoznata bolest, a u
poslednje vreme broj obolelih rapidno i zabrinjavajuce raste. Svi vi, koji se cesto i
dugo suncate morali bi cece da kontroliete majcine belege - mladee.

Uputstva za borbu protiv raka koe

Covekova koa pamti svaku opekotinu od sunca. Sa svakom opektotinom

od sunca raste verovatnoca oboljevanja od raka koe.
Skrivajte kou od suncevih zraka - posebno izloene delove (nos i ui).
Koristite pomade i kreme za suncanje sa zatitnim faktorom
Zapamtite, planine su blie suncu. Na njima ste izloeniji svim
opasnostima ultraljubicastog zracenja.

Sneno slepilo
Na snegu i u magli (refleksija i difuzija) ultraljubicasti zraci su najjaci i
najopasniji. Snenog slepila postajete svesni vrlo kasno - kad ste slepi. Sneno
slepilo je krajnje neprijatno i bolno, iako prolazno i bez trajnih posledica. Ipak,
sasvim je dovoljno da planirano uivanje pretvori u moru, i to kako vama tako i
onima koji su sa vama. Koristite naocare za sunce sa bocnom zatitom jer one su
100% zatita od UV zraka, iako su i obicne naocari za sunce mnogo bolje nego
nita. Zapamtite, to to do sada niste imali sneno slepilo uopte ne znaci da ste
imuni na njega, te da vam se sledeci put nece desiti.

Pazi kamen

Kamen koji se kotrlja ili pada je smtrna opasnost u planini i uvek dolazi sasvim
neocekivano. Zapamtite, kada ste u planini, pored kie, snega, groma i grada, na
glavu vam moe padati kamenje, stene, led, prolecni sneg, stabla, granje i drugi,
sasvim neocekivani predmeti (konzerva, komadi opreme ....).
Kako se sacuvati od padajuceg kamenja i drugih objekata:
Budite obazrivi - gledajte i nagore
Klonite se opasnih mesta i strana, pogotovu ako na njima ima ljudi ili ivotinja.

A kad kamenje pada....

lem ce vam sigurno pomoci. Bilo kakv lem je mnogo bolji od nikakvog.
Atestirani lem je bolji od HTZ lema, lepog lema ili onog firmiranog.
Ako je kamen veliki, lem vam ne moe pomoci.

Prepoznavanje

Opasnost preti na strmom zemljitu cak iako je padina sa travom ili poumljena.
Ako je padina sa kruljivom stenom budite jako oprezni.
Uocavajte tragove ranijeg padanja kamenja: na tlu vidite razbijene stene, svee
kamenje je svetlije od onog koje je tu po prirodi stvari, po svetlijoj boji
prepoznajete novije odlome i nasipe.
Padajuce kamenje je stalan faktor u strmim ljebovima. U toj situaciji sa njim
racunate i imate dosta posla.

Ko rui kamenje

Najopasniji su ljudi. Budite veoma oprezni kada uocite ljude na putu iznad vas.
Posmatrajte ih. Razmiljajte i o tome da ste vi na putu iznad nekog drugog.
Planinske ivotinje takode, nehoticno obruavaju kamenje. Divokoza u begu vas
moe zasuti gomilom kamenja.
Kamenje najcece pada samo od sebe usled temperaturskih razlika. Tipicno je
dnevno otopljenje zimi. Sunce obasja stenu, otopli je i evo nama kamenja, leda,
lavine i drugih problema.

Ponaanje

Klonite se strana gde se cesto odronjava kamenje. Zaobidite ih! Preko prece
naokolo blie.
Kada kamenje krene da se odronjava budite na stalnom oprezu. Nemojte se
zaustavljati!
Narocito je vano da za odmor izaberete bezbedan prostor.
Na zahtevnim i posecenim stazama i putevima nosite lem.
Ni najbolji lem na svetu vas nece zatiti od velikog kamenja.

Zapamtite, kada kamenje pocne da iti i kotrlja oko vas, momentalno

potraite zaklon i zatite glavu.
Stabla i granje

Nije retkost da se za vreme oluje strada od icupanih stabala i granja. Nacin za

izbegavanje ove opasnosti je vrlo jednostavan: Za vreme oluje nemojte ici u
umu.
Ako stablo ili grana pada kao kamen, bez oluje, tada je svejedno da li je to drvo
ili stena ili ledena ploca ili neki drugi objekat te velicine. Postupite kao kod
padanja kamenja.

Visina

Svaka visina preko 2.500 metara je dovoljan razlog za oboljevanje od visinske

bolesti. To je moguce cak i u situacijama kada ste na tu visinu brzo doli kolima ili
icarom.

Prepoznavanje

neprestana glavobolja
stalan osecaj umora
povecan puls i prilikom mirovanja

Posledice

slabost
neprimerene odluke
nesiguran i trapav hod
iscrpljenost

Visinska bolest nastupa neprimetno. Kada je postanete svesni, vec je prekasno

Postupak

Budite svesni svog tela, jer kada:

vas snano boli glava

kada ste zadihani iako se ne napreete
kada vas spopadne suvi kaalj
kada vam u plucima krklja

tada vam pomae samo momentalni silazak u dolinu.

Velika opasnost je oboljevanje od visinskog edema pluca (voda u plucnom tkivu)

Davljenje

Narasle vode i bujice u planinama kriju opasnosti od davljenja.

Pad u zasneeni potok je moguc; narocito s proleca, kada su sneni mostovi tanki
i slabi, kada nastaju rupe u snenom bloku koji se topi. Znajte, ma koliko
razmatranje davljenja u planini bilo nesuvislo, morate poznavati mogucnosti.
Pri topljenju snega, potoci teku ispod snenih blokova i pri tome se mogu stvoriti
lokve. Va hod po takvom, moe zavriti propadanjem i zaglavljivanjem, te
davljenjem u vodi lokve ili potoka.
Moe se takode, propasti kroz tanki led nekog gorskog jezera. Moe se okliznuti
na ivici nabujalog potoka. Moe se dogoditi jo mnogo toga.
Vae je da znate da opasnost postoji, da je uocite, i da budete oprezni.

Iscrpljenost

Iscrpljenost moe izazvati smrt kada se potroe sve rezerve telesne energije.
Takvi primeri su veoma retki jer ljudski organizam ima niz sigurnosnih
mehanizama kojima se brani od potpune iscrpljenosti.
Uivanje alkohola pospeuje isrpljenost organizma.
Iscrpljenost u kombinaciji sa pothladenocu opasno se pribliava kriticnom stanju
coveka.

Sprecavanje

Uredno se hranite i konzumirajte dosta tecnosti.

Povremeno se i planski odmarajte
Budite toplo obuceni, jer se na hladnoci telesna energija troi na zagrevanje i
time bespotrebno rasipa.
Izaberite pohod i donosite odluke, koje odgovaraju vaoj fizickoj i psihickoj
pripremljenosti i moci.
POITE U PLANINE: AKO NISTE PRIPREMLJENI, IZABERITE LAKE USPONE
To znaci: dobra telesna pripremljenost jo uvek nije sve! Cak i izuzetno
pripremljeni i snani planinari mogu izabrati preteak pohod i tako potroiti sve
svoje voljne, telesne i energetske rezerve. Nije presudno da li ste 100% fit ili ste
izali iz kancelarije, presudno je za kakv ste se pohod odlucili, odnosno kakve ste
odluke na tom pohodu donosili. Planina vam nudi razne varijante. Izaberite cilj,
marrutu i tempo tako da vam bude prijatno i da uivate. Sav smisao je u tome.
Zapamtite: Planina nece pobeci. Ona ce vam se ponuditi i drugom prilikom.

Skijanje

Skijanje sa raznim klizackim pomagalima bio je i bice privlacan sport i sadraj

boravka u planinama.
Skijanje nije lieno opasnosti.

Nesrecu cete lake spreciti ako znate sledece pojave:

Magija brzine - to se bre krecete manje dobro uocavate i primecujete.

Poznato je da skijanje ima posebnu atraktivnost zbog brzine koju moete postici.
Pitanje je da li ste uvek svesni brzine kojom se krecete. Da li moete da
kontroliete svoju brzinu i svoje kretanje. Pri brzoj vonji opasnost se povecava
kako za vas tako i za druge na skijalitu.

Magija lepote - lepota skijanja prekratko traje. Toliko je lepo, i toliko uivate da
ignoriete zamor, glad, vreme i druge faktore. Kako znate da ce noge ili kolena
izdrati jo jedan zaokret, skok, spust. ta ako ipak ne izdre. Opasnosti su
brojne, povrede teke. Ugroavate druge.

Efekat grupe - najlepe je kada skijate sa nekim. Imate elju da se: malo
potrkate, ostavite lep grupni utisak. U oba slucaja skijate u neposrednoj blizini
partnera. Time ste posebno izloeni opasnosti od ulaenja u mrtvi ugao. Ako
neto ne vidite, ne moete ni preduzeti nita. Opasno je za oboje, a moda i za
druge na skijalitu.
Efekat zapazivanja - Skijalite nije samo mesto za skijanje, vec i mesto gde
se ljudi srecu, komuniciraju, primecuju, stide ili paradiraju. Dobar ste skija i
eljni akrobacije, ali tako da vas drugi vide, da vam se dive, da vas primete i
prepoznaju? Uradicete neto riskantno. Izabracete objekat koji nije predviden za
akrobatiku (ograda, ratrak, stub icare, grupa ljudi. loiji skija...). Moda cete bit
uspeni, a moda i necete. Nemojte pokuavati. Ski staza, njeni infrastrukturni
elementi ili cinioci, nisu instrument za demonstraciju licne vetine i sposobnosti,
kao to ibica nije za decu. Uostalom, to je vrlo nezrelo i nesimpaticno, a pre
svega, krajnje opasno. Slican je efekat ako se stidite svog skijanja pred drugima
pa birate nemoguce i neuredene terene, gde vas oni nece gledati. Zapamtite. Tu
ste zbog sebe i svog zadovoljstva. Uostalom, i padanje je uivanje, a i plug
zadovoljstvo.

Znajte

Primecujte druge skijae. Pogledajte koliko daleko otklizavaju po padu u

tesnacima, strminama i zahtevnim stazama. Isto ce se dogoditi i vama. Jeste li
sigurni da znate ta da cinite po padu? Jeste li sigurni da ce vam skijanje na tim
mestima biti zadovoljstvo?
Vebajte padove. Uradite vebe opisane u delu okliznuce i pad.

Postupanje

FIS-ova pravila za skijae (Ova pravila vae i za bordere):

1. Obzir prema drugima - Skija se na skijalitu mora ponaati tako da svojim
skijanjem ili drugim postupcima ne ugroava druge
2. Skijako znanje - Ne sme se skijati napamet i bezobzirno. Brzina skijanja se
mora prilagoditi sopstvenom znanju, uslovima na skijalitu i broju skijaa.
3. Izbor putanje - Skija mora izabrati takvu putanju kretanja kojom nece
ugroavati skijae pred sobom.
4. Preticanje - Skija moe slobodno i po volji pretice, ali na takvom rastojanju od
preticanog, tako da ovaj ima prostora za skijanje.
5. Spust - Pre nego to se skija odluci da vozi spust po stazi mora pogledati
nadole i nagore i konstatovati da je spust siguran za njega i za druge.
6. Zaustavljanje - Skija se ne sme zaustavljati na zahtevnim delovima skijalita,
osim u krajnjoj nudi. Pri tome se ima hitno skloniti.
7. Koracanje po stazi - Skija, i bilo ko drugi, koji koracaju po skijakoj stazi,
uzbrdo ili nizbrdo, u tu svrhu koriste samo ivicu ski staze
8. Uvaavanje ski-znakova - Skija mora nauciti i potovati svaku oznaku (signale
i znakove ski-saobracaja) na skijakoj stazi.
9. Pomoc u nesreci - Prilikom nesrece, skija je obavezan da u skladu sa svojim
mogucnostima ponudi svoju pomoc i udovolji zahtevu povredenog ili slubenog
lica.
10. Obaveza legitimisanja - Skija, ucesnik ili svedok, odgovoran ili ne, mora pri
nesreci dozvoliti da bude legitimisan od strane za to ovlacenih lica.

U odnosu na prethodna razmatranja, postoje i alternativna pravila ponaanja za

skijae, koja imaju tretman dopune FIS-ovih pravila za skijae.

Za sportsko skijanje izaberite stazu ili skijalita gde nema puno obicnih
skijaa.
Pazite da na mestima moguceg pada i zaustavljanja ne bude ljudi,
prepreka ili opasnih strmina.
Druge skijae ili ljude na stazi zaobilazite u irokom luku.
Ako ste u grupi nemojte se nabijati u stado.
Zaustavljanje uvek nosi mogucnost proklizavanja i pada. Zato ako ste u
grupi, skijajte pored grupe i zaustavljajte ispod nje.
Lako ce te se pridruiti grupi po zaustavljanju.
Izvan skijalita, ili pri slaboj vidljivosti, uvek zaustavljajte iznad grupe.
Pre skijanja se dobro razgibajte i zagrejte.
Kada osetite umor i utrnulost smesta prestanite sa skijanjem.

LAVINA - borba za ivot

Nema strucnjaka, koji bi sa pouzdanjem tvrdio da je neka padina potpuno sigurna

od lavine. Izuzetak su blage padine, i one sa utabanim, ustaljenim ili uleanim
snegom - firnom.
Lavina je moguca vec na padinama strmijim do 25 stepeni.
Najveci broj nesreca usled lavine dogodio se na padinama nagiba izmedu 30 i 35
stepeni.
Posebno su opasne istocne padine. Statistika govori da se na njima, usled lavine,
dogodi 63% nesreca.

Prepoznavanje

Tekoca je u tome to je potrebno se skloniti se od lavine upravo padinom koja

joj je najvie izloena.
Najlepi skijaki tereni su upravo na lavinoznim padinama.
Osnovno pravilo samozatite je: posmatrati, posmatrati, posmatrati.
Vaan pokazatelj je cinjenica da lavina ima tamo gde postoje ostaci ranijih lavina.
Dakle, pogledajte gde su tragovi prethodnih lavina i procenite koliko je od tada
prolo vremena.

Drugi znaci opasnosti:

1.Naduvan sneg (nanos): Najveci broj nesreca se dogodio za vreme padanja

snega ili neposredno po prestanku zbog plocastih nanosa snega, koje je naneo
vetar. Posle padanja snega, ili posle vetrenih nanosa zaobilazite one padine na
kojima je novi sneg. Naduvani sneg se prepoznaje po po obliku nanosa ili po boji,
a jo bolje ako ga gazite! Za opasnost od lavina u nanosima postoji prost test:
podite 2-3 metra uz strmu padinu sa nanosima. Zgazite u nju postrance. Ako
primetite pojavu snenih pukotina u nanosu iznad ili ispod vas, budite sigurni da
je opasno.
2. Dubinski ploveci (tekuci) sneg - sre Pri niskim temperaturama i vedrom
vremenu, u snenom pokrivacu pojavljuje se temperaturni gradijent. Tada
nastaju pojave zbog kojih se sneg raslojava, pojedini slojevi ili ceo pokrivac
postaje krhak, a veza izmedu kristala poputa. Takav sneg zovemo tekucim ili
plovnim. Prepoznajete ga po tome to se suv sneg rasipa po padini kao zrnca
ecera u kristalu. Plocasti sneg, ili delovi slojeva koji se nadu na povrinama
krhkog plovnog snega, lako se otkine ili otkliza. Lavine dubinskog ploveceg snega
su cesta pojava za vreme hladnih zima sa malo snega.
3. Mokar sneg. Usled ojuenosti, fena, kie i suncevog zracenja sneg se lako i
brzo nakvasi i otea, ta da se pocnu otkidati lavine mokrog ili vlanog snega.
Paljivim posmatranjem, bez problema otkrivate kakva je vlanost snenog
pokrivaca.

Postupak:

1. Oprema
Ko se dandanas uputa u skijanje po dubokom snegu van skijakih staza i na
lavinoznom terenu bez odgovarajuce opreme i sam, krajnje je neodgovoran. Pod
osnovnom opremom za lavinu podrazumeva se lavinski javljac, lavinska sonda, i
snena lopata sa meracem klizanja.
Jednom kad vas zahvati lavina, gajke skijakih tapova ce vam se zaplesti oko
zglobova, masa snega koji se kliza i kotrlja ce vas vuci u dolinu, a ako pri tom
imate lovce, skije ce vam biti kao sidra vezane za noge.
Iskusnijeg turno skijaa prepoznajete po tome to nije sam, sigurno skija u celcu,
izvlaci ruke iz gurtni na tapovima, otkaci lovce sa nogu, ima pri sebi ukljuceni
lavinski javljac (postavljanu na odailjac), a u rancu lavisnku lopatu i sondu.
2. Dalje od lavinskih podrucja
Zaobilazite padine koje su vam iole sumnjive. Primecujte znake koji vam govore o
vrsti snega i mogucnosti pojave lavina. Probajte sneg i padinu tapom. Ako
primetite naizmenicnost tvrdih i mekih slojeva na povrini, i pri tom je tvrdi sloj
na mekoj podlozi i obrnuto, odustanite.
3. Na strmim padinama vozite pojedinacno
Kada nije moguce uociti bilo koji znak opasnosti odlucujete se na uivanje u
skijanju van ski staza, na slobodnom i neobezbedenom terenu, i po sveem i
dubokom pricu. Razumljivo je da, pri tom, ne smete zaboraviti da je vaa
procena opasnosti mogla biti netacna.
Razumni skijai se na ovakvim terenima i uslovima ne skijaju u grupi
istovremeno. Skijajte, uivajte, ali pojedincano, jedan za drugim, od jednog do
drugog sigurnog odmorita.

Ukrepanje
Ako vas zahvati lavina, zapamtite da je malo verovatno da cete se spasiti
spustom (beanjem). Ta mogucnost je malo verovatnija pre nego to vas lavina
zahvati. Zato, cim primetite pomeranje snenog pokrivaca ili primetite da vas
sneg pod vama nosi, ako ste vet skija, pokuajte da poravnate skije i spustite
se, po lavini, izvan nje.
Ako padnete: Borite se sa lavinom! Odupirite se da vas ne povuce unutar sebe!
Kad primetite da se brzina lavine smanjuje stavite ruke ispred lica.
Ako vas je lavina uvukla i vai pokuaji da izronite nisu bili uspeni nemojte
ponavljati iste pokrete. Time samo nepotrebno troite snagu i vazduh.
Da bi ste preiveli mora biti ispunjeno nekoliko uslova:

nemate povredu koja je opasna po ivot (to je prilicno cest slucaj)

 morate imati dovoljno prostora i vazduha za disanje. To postiete
postavljanjem ruku ispred lica. Ovo je nemoguce uraditi ako su vam
gurtne od tapova na rukama.
Drugovi koji su sa vama su vicni i uvebani za spasavanje iz lavina. Uslov
za uspeh je postojanje lavinskih javljaca (ukljucenih i postavljanih na
odailjanje), lavinskih sondi i lopata za sneg. Ako ne uspe brza drugarska
pomoc, uspece brzo javljanje i akcija GSS.
Vicite i dozivajte upomoc samo ako osetite da su spasioci ili drugari iznad
vas.

Spasavanje iz lavina

Samo trenutna drugarska pomoc, koja mora biti uspena u nekoliko minuta,
povecava izglede za izbavljenje i ivot unesrecenog.
Ovo se spasavanje odnosi na vas i vae drugare sa kojima skijate po
neobezbedenim i lavinoznim terenima.
Prilikom spasavanja razmiljajte da ste na lavinoznom terenu, te da moe krenuti
nova lavina. Ako lavina zatrpa i vas vie nema pomoci ni vama ni vaem drugaru.
Postavite osmatraca i precizirajte pravac bega.
Zapamtite mesto na kome je nestao va drugar. Ako ste to mesto zapamtili,
odmah pocnite da traite povrinske znake (kapa, rukavice, komadi opreme ...) i
pretraijte lavinskim javljacem.
Rukovanje lavinskim javljacem i njegovo koricenje mora vam biti poznato.
1. Javljac se ukljuci na prijem
2. Javljac se lagano pomera levo, desno i unazad i trai se pravac i smer rastuce
jacine prijemnog signala.
3. Povremeno se javljac pomera gore-dole da bi se eliminisala pogrena
ocitavanja.
4. Detaljno traenje tik nad tlom u dva ukrtena pravca i cetiri smera
5. Lavinskom sondom se odreduje leite zatrpanog.
Ako nemate lavinske javljace traenje povredenog je znatno sporije. Vri se
celjanje terena lavinskim sondama. Sondira se sondama i tapovima sa kojih
se skinu krplje.

Jo nekoliko brzih uputstava:

Budite svesni svog instinkta i predosecaja. Verujte mu. Ne idite na padine

kojima ne verujete.
Nikada nemojte ici na zahtevne i opasne terene bez lavinskih javljaca,
sondi i lopata.
Pre nego to napustite uredeno skijalite i upustite se u terensko skijanje,
ukljucite lavinski javljac, postavite ga na predaju i proverite da li radi.
Ruke izvucite iz gurtni na tapovima i otkopcajte lovce za skije.
Na padinama preko 25% nagiba skijajte pojedinacno, jedan za drugim, od
jednog do drugog sigurnog odmorita.
Posluajte savete, idite sa gorskim vodicima, instruktorom skijanja ili ski
uciteljom

Problemi

Kada pocnete da razmiljate o reavanju problema, kada se vec nalazite u

tekocama, moda ce biti prekasno. Ako do sada niste razumeli, vreme je.
Razmiljajte i delujte preventivno.
Zamiljajte da se nalazite u problemima.
Povremeno se zaustavite i u mislima reavajte sloene i kriticne situacije.
Zamislite naglu promenu vremena, lavinu, pad, povredu, zalutalost, probleme u
steni i drugo.
1. Oprema
Osnovna zatitna odeca i bivak vreca reice vam veliki broj problema. Videcete
kako pored vas neoprezni planinari na vrat, na nos ure u dolinu. To cete vreme
pametno iskoristiti.
2. Kad ce doci pomoc?
Ako ste se paljivo pripremali na put, te o svojim planovima obavestili ukucane ili
druge planinare u domu, imate sve anse da pretpostavite da ce prilikom vaeg
kanjenja biti animirani spasioci ili milicija. Dakle, ako ostavite podatke o tome
gde ste se zaputili, kojom putanjom idete, kada ste krenuli, kada ocekujete svoj
povratak ili javljanje i ta ste poneli sa sobom, znajte, da ako se nadete u
problemima i vreme povratka prolazi, postoje ljudi koji vas trae i koji ce vam
brzo pomoci.
3. Nemojte se plaiti i paniciti
Vie ste se puta u mislima suocavali sa problemima i tekocama. Sada vas je
neka od njih zadesila. Nemojte gubiti vreme na strah, paniku ili samosaaljenje.
Pomognite si. Primenite sva ona znanja koja imate. Vi najbolje znate ta u datom
trenutku da uradite.
Tri besmislice:
- otili ste na turu a da pri tom nikoga niste obavestili
- naiavi na probleme planinarska grupa se razila
- ostavili ste povredenog samog
4. Priprema bivaka
Zimi to nije teko. Iskopajte rupu u snegu ili napravite iglo (ako ne znate kako se
to radi pitajte decu, oni ce vas nauciti igrajuci se, vebajte, bice zabavno).
Leti je tee. Bez bivak vrece, u planini, cete naci vrlo malo zatite (napravite zid
od kamena, pronadite neku okapinu, zavucite se u dno razgrante jele). Znajte da
je najhladnije na zemlji. Postavite suvo lice, granje, zatitnu foliju, ranac ili
neto drugo.

ta radite kada je neko u ivotnoj opasnosti?

Povredeni ne die - ocistite disajne puteve, pruite vetacko disanje

Povredenom ne radi srce i nema krvotoka - oivaljavanje, masaa srca,
vetacko disanje.
Povredeni obilno krvari - zaustavite krvarenje, podignite udove, pritiskajte
ranu, pritiskajte krvne sudove koji vode do rane, previjte ranu.
Povredeni je u oku - postavite u ok poloaj, ublaite bol, umirite
povredenog.

Pravilni poloaji povredenih:

na stranu- nesvest, ok, povreda lobanje

Kada pozivate u pomoc, obavestite o:

Ko obavetava?
ta se dogodilo?
Gde se nesreca dogodila?
Kada se nesreca dogodila?
 Koliko ima povredenih?
Znaci kod dolaska helikoptera: Pomoc potrebna, Pomoc
nepotrebna

Planiranje ture

1. Kakva je naa kondiciona pripremljenost i telesne mogucnosti -

snaga?
Prema njoj se upravlja duina i teina uspona - manja telesna snaga -
lake ture i planine
2. Koliko je teak uspon?
Laka tura! Zahtevna tura! Vrlo zahtevna tura!
Svi putevi su podjednako markirani. Markacija ne govori nita o teini
uspona. Ako oznaka teine puta postoji, ona se nalazi na pocetku
markacije. Mnogi putevi nemaju oznaku zahtevnosti, a mnogi nemaju ni
markaciju. Potraite savet iskusnijih, i onih koji poznaju teren.
3. Kada predvidjate povratak?
Ovaj cete odgovor dobiti ako znate da se hod planira ovako: za jedan sat
normalnog hoda predvida se 350 m nadmoske visine i oko 4km daljine Pri tome
se planira predah (2-3 minuta) na svakih pola sata, odnosno kraci odmor na
svakih 1,5 sati. Vreme kraceg odmora je toliko da se neto pojede i popije, ali ne
toliko da se planinari ohlade.
4. Kakvo obavetenje o turi ostavljate?
Vae obavetenje mora sadrati informaciju o tome gde idete, kojim putem, kada
ste poli i kada ocekujete povratak. Takode, dobro je da informiete o tome kada
elite da se alarmiraju spasioci.
5. Ko ide na planinarsku turu?
Uspon (staza) se prilagodava prema najmanje spremnom ucesniku. Usponi
samohodaca su opasniji. Ni grupna tura nije sasvim bezbedna, jer nju karakterie
ponaanje grupe: euforije, afektacija, dokazivanje, takmicenje, borba za presti,
svade i drugo.
6. Kakvo ce biti vreme?
Vremenska prognoza i informacije sa terena vam daju osnovni predstavu o
vremenu. Obavezno predvidajte vreme planinarske ture.
7. Da li su vam potrebna uputstva strucnjaka ili vodic?
O svim aspektima planirane ture posavetujte se sa iskusnijima. Otidite do
planinarskog saveza, drutva ili sekcije. Raspitajte se kod instruktora skijanja ili u
koli skijanja. Angaujte ljude koji poznaju teren, staze , planinu i opasnosti.

OPREMA:

Osnovna planinarska oprema je:

ranac, paket prve pomoci (prvi zavoj, sterilna gaza, zavoji, turban zavoj, flaster,
hanzaplast, elasticni zavoj, zatitna folija), bivak vreca, vetrovka, zatitne
pantalone, topla odeca, rezervni ve, rukavice, kapa, tapovi za hodanje, naocare
za sunce, hrana i pice, signalna pitaljka, pribor za orijentaciju (karta, kompas,
olovka)

Dodatna oprema za pohodi zimi je:

dereze, cepin, lavinski javljac, snena lopata sa meracem klizanja, lavinska
sonda.
Planinarska cipela mora biti nepromociva, duboka i cvrsta sa otrim gumenim
profilom. Sa takvom cipelom dobijte cvrst oslonac u snegu, na steni, i po travi.

Zdravstveni aspekti
Planinarstvo je tesno povezano sa zdravljem.
Pre nego to se odlucite na zahtevne planinarske ture dobro razmislite o
posledicama. Znajte da postoje neka ogranicenja zbog kojih se naporno
peacenje i penjanje u planinama ne savetuje.
To su
- Teke srcane mane
- Prethodno odleane due bolesti (period rekovalescencije od gripa i drugo)

Ovde cemo opisati neke od situacija pri kojima se usled napornog peacenja i
penjanja po planinama moe oboleti, ali i razmotricemo i savetovati kako da
cuvate zdravlje.

Opterecenje zglobova

Hodanje po planinama i padinama, a posebno silazak sa tekim rancem na

ledima, veoma opterecuje sve none zglobove. Brojni planinari vec u srednjim
godinama imaju problema sa skocnim zglobovima, kolenima, kukovima i kicmom.
Ovo je zbog toga to se u mladosti nisu cuvali, ali i nije bilo odgovarajuce
opreme.
Uvek se trudite da opterecenje na zglobove smanjite odmerenim i ravnomernim
hodom. Znajte da visoka cipela titi skocni zglob, dobar ranac smanjuje
opterecenje na kukove i kicmu, koricenje tapova za hodanje (teleskopski
tapovi) smanjuje opterecenje na kicmu, koricenje elasticnih zavoja na kolenima
deluje i preventivno. Ipak, najbitnije je lagan, oprezan i gibak hod.

Konacno, zglobove cuvate:

1. nosite lagan ranac - ponesite sa sobom samo najnunije
2. nizbrdo idite polako i oprezno - ne trcite
3. prilikom sputanja po kaskadama silazite polako - nemojte skakati
4. upotrebljavajte teleskopske tapove za hodanje
5. kad ste u mogucnosti, penjite se peice, a vracajte se icarom ili vozilom
6. Pre silaenja dobro zagrejte zglobove na nogama
7. diite mirno i duboko, taman toliko koliko je potrebno vaem telu.

Opterecenje srca i krvotoka

Planinarske ture, najcece, ne opterecuju znacajno srce i krvotok. Ipak, u slucaju

srcanih mana to opterecenje moe biti sasvim dovoljno za opasnost. Zato pre
odlaska u planine otidite do sportskog lekara da vam pregleda srce i ustanovi
postojanje tegoba, srcanih mana, te mogucnost preopterecenja.
Stalno sluajte sopstveni organizam. Nae telo je mehanizam koji ima jasne
znake upozorenja i uvek vam saoptava granice. Tako cete najbolje znati kada je
dosta. Nemojte se takmiiti i dokazivati na planinarenju. Vi ste tu zbog uivanja.
Napredujte takvom brzinom da sa lakocom i bez zamora moete razgovarati sa
drutvom.
Pravilno hodanje po planinama smanjuje opasnost od srcanog udara usled
preopterecenje srca.
Opterecenje srca se vidi kroz puls. Naredna tabela vam daje normalne i
dozvoljene vrednosti. Ako se zamarate i pri tom primetite da vam je puls veci od
dozvoljenog, priutite si odmor i izbegavajte taj intenzitet napora.
Starost Dozvoljen Normalan
20 200 130-170
25 195 127-166
30 190 123-162
35 185 120-157
40 180 117-153
45 175 114-149
50 170 110-145
55 165 107-140
60 160 104-136
65 155 101-132
70 150 96-124

Hronicna stanja organizma

ecer, bubrezi, epilepsija, astma, bronhitis

U planine sa decom

Ko ide sa kim u planine? Vi sa decom ili deca sa vama?

Ovo pitanje ukazuje na probleme do kojih lako dolazi, ako svoj cilj postavljate po
svaku cenu, a sa vama su deca.
Ako su deca dovoljno motivisana mogu izaci i na vii vrh, ali deca nisu obucena za
uspone u visokim planinama. Njih u planine vodite zbog zdravlja i lepote. Oni ce
zavoleti planine samo ako im je u njima lepo. Kasnije ce tota nauciti, obuciti se
i otici sa svojim drutvom. Planina nece nigde pobeci i revnosno ce sacekati da
deca porastu i osvoje je.
Zapamtite, deca bi se u planini rado:
zabavljala
tu i tamo malo zaustavila i poigrala
ponegde zaustavila i vratila
bavila drugim stvarima od onih koje vas zanimaju

Uskladivanje elja odraslih i dece zahteva mnogo mudrosti i strpljenja. Jako je

bitno da zapamtite da su deca nestana, nedovoljno uporna, rade samo ono to
im je zanimljivo, nestrpljiva, nejaka, a iznad svega, nesvesna opasnosti u
planinama.
Slobodno vodite decu u planine, ali pri tom racunajte na njih kao na
ravnopravnog clana planinarske ture, te prema njima odredite planinarski uspon.
Strogo pazite na opasnosti kojim se izlau. Vae pravo oruje za odnos sa decom
su upravo njihov nedostaci: strpljenje, upornost, mudrost, smernost,
principijelnost i znanje planine.

Priroda

Trudite se da vam se u prirodi ne desi nita loe, ali brino doprinosite priodi i
budite joj ljubazni cuvar!

uma

ume stare i oboljevaju. Procesi koji se u umama odvijaju su veoma spori. Za

razliku od toga, moderna civilizacija je dinamicna. Covek moe mnogo toga
uraditi brzo, cesto neoprezno i na tetu svog okruenja koga postane svestan tek
kada je za to kasno. Podmladivanje ume, ili poumljavanje, je mukotrpan i
dugotrajan proces koji se lako moe ugroziti. Neki od faktora na koje pojedinacno
ne moemo uticati su sue, oluje, poplave, grad i drugo. Postoje, medutim i stvari
koje moemo uciniti. Na primer, moemo izbegavati lomljenje malih stabala i
bunova, moemo izbegavati rubljenje skijama preko mladica.
Mislite i na to da se u umama odvijaju umski radovi (sece, transport stabala,
gradnja umskih puteva), te da vam od njih moe pretiti opasnost.
Konacno, vodite racuna o tome da umski rasadi predstavljaju sloen eko sistem,
te da su umski plodovi mnogim njenim stanovnicima jedina hrana. Mislite na
potrebe umskih stanovnika, onhih vidljivih i onih nevidljivih, pa budite umereni u
branju umskih plodova.

Gorsko rastinje

Pod gorskim rastinjem podrazumevamo biljni svet iznad granice ume.

Posmatrajte ovu floru drugacijim ocima. Vidite li da je ona pravo cudo prirode i
izdrljivosti. Znate li da opstaje i u prilikama u kojima bi ste vi davno napustili isti
teren. Njihova svrha je zatita od erozije. To rastinje se teko sadi i obnavlja. Za
obnovu unitenog gorskog rastinja cesto je potrebno i nekoliko stotina godina.
Zato: nemojte se kretati precicama preko rastinja, ako vec postoji staza, jer
kretanje precicom obrazuje novu stazu na kojoj nema rastinja, a koja je tzv.
erozivni jarak.
I zapamtite. Gorsko cvece nigde nije tako lepo kao u gori. Zato neka ostane tu.
Neka se i drugi njemu dive, neka ga uoce i neka im ulepa planinu. U vaoj vazi
ili herbarijumu ono ne slui ni vama ni planini. Ako ste ba naumili da ga trajno
zapamtite - snimite ga kamerom ili foto aparatom.

Divlja

Period od marta pa do kraja juna je vreme radanja mladunaca raznih vrsta

planinskih ivotinja. U istom periodu mladunci cine prve korake, i zato, u tom
periodu zaobilazite cestare, mlado rastinje, velike jele i svoje pse vodite na
povodcu.
Zapamtite da je opasnost dvostruka. Sa jedne strane vi ugroavate mladunce i
porodice gorskih ivotinja i ptica, a sa druge strane, moete se izloiti opasnosti
od zatitnicki raspoloene majke neke opasne zverke.
Znajte da pri begu divljac upotrebi mnogo energije koja joj je potrebna za ivot.
Znajte da i ivotinje oboljevaju od stresa. Znajte da se panika ivotinje povecava
sa iznenadnocu njenog susreta sa vama. U vezi sa poslednjem, zapamtite da
hod u tiini nije poeljan, kako se to cesto misli. Normalan razgovor i utanje pri
hodu otkriva vae postojanje ivotinjama, te se one na vreme postave na oprez i
lagano se uklone. Ako se unjate iznenadicete neko neduno stvorenje. Naravno
to ne znaci da treba da galamite i namerno proizvodite nepotrebnu buku.
Ponaajte se normalno.
Konacno, ako ste u umi zimi, saznajte gde su hranilita za ivotinje i nadaleko ih
izbegavajte.

PA, HODITE PLANINAMA SRENO I SA UIVANJEM, I VRAAJTE SE KUI

SA LEPIM USPOMENAMA.
1. Prvi koraci

Planinarstvo je vie od gledanja divnih predela, iskustva boravka u divljini,

traenja i ispitivanja podzmenih oblika, penjanja. Planinarstvo je i izazov,
opasnost i teskoba. Planinarstvo nije za svakoga. Oni koje pohode planinama
mogu ih nai uzbuujuim i neodoljivim, ali i frustrirajuim i, ponekad, ak
smrtonosnim. Postoje kvaliteti u planinarstvu kojima smo inspirisani i koji nas
dre u ubeenju da je aktivnost u planini vie od razbibrige, vie od traenja
slobodnog vremena, vie od sporta, od takmienja. Da li je to strast? Sigurno da,
ponekad i vie - opsesija - mentalna prinuda.

"Koja je to sila koja me je obuzela?" - pita se jedan uveni planinar. "Neto

kompleksno i nedefinisano, enja i atrakcija nesigurnog i nepoznatog." Jedan
drugi uveni planinar, Britanac George Leigh Mallory, mnogo ranije je ponudio
drugaije vienje planinarske privlanosti - "ta dobijamo od te fatalne
privlanosti?" - pitao je - "tek potpuno i savreno zadovoljstvo."

Udaljeni pogled na planine govori o avanturi, ali retko je to tek slutnja

zadovoljstva i "muke" koja nas oekuje kada smo jednom pod i na njima. Ako
elite da pohodite gorama, pripremite se na okruenje potpune prirode - ono koje
ne mari za ljude, ono gde vladaju samo vene i mone sile prirode. Tamo vas
ekaju oluje, ali i neni povetarac. eka vas trnovito bunje ali i cvee u steni.
Dosadni i insekti i cvrkut ptica. Sve zajedno - pomeano. Penjanje po planinama
je vrlo muan nain za "ubijanje" slobodnog vremena, i svi koji to rade tano
znaju ta je veliki poljski alpinista Voytek Kurtyka mislio rekavi "Planinarenje je
umetnost muenja". Planinarenje se odvija u okruenju koje je potpuno
neosetljivo i bezobzirno prema ljudskim potrebama, te je mali broj onih koji koji
su spremni da plate cenu "maltretiranja" i neudobnosti za bogatu spiritulanu i
fiziku nagradu koja sledi.

1.1. "Sloboda gora"

Sloboda gora je koncept kojim se kombinuje potpuno i jednostavno zadovoljstvo

bivstvovanja u planinama sa vetinom, opremom i snagom potrebnim za pohod
do proizvoljno izabranog mesta bez opasnosti i ugroavanja nas samih, drugih
koji su sa nama i oko nas, te okruenja u kome se nalazimo.

Ova knjiga i nae tenje su upravo okrenute prema konceptu slobode u gorama i
slobode planina. Zato i objavljujemo informacije za planinare svih interesovanja i
svih nivoa znanja i obuenosti, od poetnika do naprednih. Ona predstavlja
kombinaciju iskustava i znanja mnogih generacija planinara sa svih mesta na
svetu. To ne znai da je ona bogom dana, niti da je biblija. Iako je saznanje na
osnovu iskustava drugih vrlo vredno i potrebno, praksa i va odlazak u planine je
jedini nain da sami donesete svoje stavove, obrazujete sopstvena tumaenja,
nauite svoje uitelje i, naravno, uivate. Planine i planinarstvo, kao i sve oko
toga definitivno nije ureeno znanje i nabrojivi skup podataka. Ne, oko planina
uimo mi uite Vi. Postoji tek nekoliko principa koje ete saznati. Sve drugo se
menja - vae znanje, va stav, tehnike, oprema, pa ak i sama planina.

1.2. Briga o divljini

Do sada smo govorili o planinama kao objektu naeg interesovanja, a sada

postavimo stvari malo drugaije. Stavimo se u poziciju planina. Njihova lepota i
divljina koja oarava je i njihov najvei protivnik jer nas privlai i zove. Planina
nas trpi i jednom dodirnuta sa nae strane ona postaje manje divlja, manje
nevina - ukroena. Samim tim ona postaje manje privlana i tako smo sami sebi
ograniili mogunost uivanja. Iako je mo planina daleko vea od nae, ona nije
neograniena. Mo divljine se koristi od strane ljudi sve vie, sve nepaljivije, sve
alarmantnije. Konzumirajte divljinu, ali je i pazite kako bi ona i dalje bila divljina.
Kako bi vas i dalje oduevljavala i kako bi ste svoje oduevljanje mogli podeliti sa
drugima i onima koji dolaze posle vas.

Iako se ponekad ponaamo drugaije, mi moramo shvatiti da smisao postojanja

planina nije da bi se mi zabavljali. One nam nita ne duguju i ne trae nita od
nas. Mnogi od iskusnih planinara koji su penjali najvie krovove sveta oseali su
da sama planina ima "duu", te da uspeh duguju nekom udnom sporazumu sa
planinom. U stvari, mnogi od njih su se po porvatku oseali kao da ime je planina
ba tada "dala dozvolu" za penjanje i da ih je pazila i uvala. Najmanje to svaki
od nas moe initi kako bi se zahvalio za ovaj "sporazum", za "dozvolu", je da
planinu iza sebe ostavi u istom stanju u kojoj ju je i naao. Nemojte ostavljati
svoja obeleja, svoje znake. Potrudite se da niko za vama ne prepozna da ste bili
na istom mestu. Srodite se sa mestima na kojima se nalazite. Prouite ih i uoite
njihovu ranjivost. Tek tada se penjite, kreite, ponirite i boravite tako da se va
uticaj ne oseti.

Privilegije koje uivamo u gorama imaju i svoje obaveze. Budite utivi i paljivi.
Nauite da ponekad pokupite neistoe i za drugima. Branite gore i divljinu kako
bi one i dalje postojale. Budite njihova straa i kada niste na njima. Informiite se
o tetnim ili potencijalno tetnim projektima i radovima koje urbanizacija i
civilizacija donose na nae i vae gore. Planine su nemute ali vide i oseaju. Ne
dozvolite da ih ugroavaju oni koji ih ne vide, oni kojima one samo smetaju.

1.3. Znanje i vetina

Kao deo nae dozvole za odlazak i boravak u planinama potrebno nam je znanje i
vetina da taj put i taj boravak budu sigurni - slino vizi i osiguranju.

Zbog nas samih, zbog svih koji su sa nama i zbog okruenja u kome smo mi
uimo i saznajemo vetine, tehnike i opremu za logorovanja, bivakovanja,
hodanja, penjanja, osiguravanja, orijentacije, izbora puta, sidrenja, sputanja u
podzemlje, spasavanja, i svega drugog to inimo u planinama.

Ovu knjigu moete shvatiti kao uputstvo i osnov za uenje.

1.4. Fizika priprema

Planinarstvo je vrlo zahtevna aktivnost, kako fiziki tako i mentalno. Penjanje i

jamarenje vae za posebno naporne, specijalno kako se penju ili osvajaju sve tei
i tei detalji i objekti. U oba sluaja se svakodnevno postiu rezultati koji su do
pre kratkog vremena bili nezamislivi. Mnogi koji se ozbiljno bave penjanjem
uporno treniraju u posebnim vebaonicama i na vetakim podlogama. U svetu
alpinizma penje se sve vie najviih vrhova bez kiseonika, najteim smerima i u
rekordnom vremenu.

Najvei broj nas, obinih planinara, penjaa, alpinista i peinara posmatra ove
vrhunske rezultate sa strane uz divljenje i nauk. Nama nije neophodno da
posvetimo svo vreme na svetu i cele ivote planinarenju, ne bi li uivali i bavili se
aktivnostima u planini. Mera nae kondicije odredie ciljeve koje postavljamo
i stepen uivanja u njihovom ostvarenju.
Nivo kvaliteta raste ne samo kod vrhunskih planinara, ve i kod rekreativaca.
Dobra fizika kondicija je jedna od kljunih inilaca uspeha i moe napraviti svu
razliku izmeu uivanja u odreenoj aktivnosti i tekog muenja i trpljenja u istoj.
Moda jo vanije od ovoga jeste da vaa muka i vaa nespremnost ugroava i
izlae opasnosti celu ekipu sa kojom ste. Najmanja posledica je ako ste krivi za
neuspeh.

Zapamtite da budete objektivni u proceni svojih moi, jer je jedna ekipa jaka
koliko njen najslabiji lan. Nemojte dozvoliti da budete balast svojoj ekipi.

Najvei broj planinara redovno trenira. Razne aerobne vebe: tranje, biciklizam,
plivanje, lauf skijanje, treking, i drugo, su potrebna i popularna vrsta treninga.
Mnogi penjai rade u teretanama za sticanje snage i isteu se za dobijanje
elastinosti. Neki specifini treninzi koji podstiu fiziki sklop za penjanje su
moda najbolji za penjae, ali ne i za opte planinarenje.

Zapamtite da je dobra fizika pripremljenost osnov za savladavanje svih napora u

aktivnostima koje primenjujete u planini.

1.5. Mentalna priprema

Mentalni stav i profil je esto taj koji pravi presudnu razliku izmeu uspeha i
neuspeha naeg pohoda. Onog trenutka kada smo fiziki adekvatno pripremljeni
"glava" je ta koja odluuje da li emo uiniti taj pokret, prevazii tu krizu, popeti
taj detalj ili emo se povui.

Moramo biti pozitivni, optimistini, realni i iskreni prema sebi. Naravno

potrebno je biti uporan, strastven, odluan i samouveren, ali je potrebno
imati i oseaj za opasnost - strah.

Potrebno je, u stvari, nai dobru ravnoteu, dobar balans izmeu "ja to mogu"
stava, koji moe predstavljati opasno precenjivanje sebe, i "ekaj malo" stava,
koji predstavlja procenu opasnosti i realnu procenu sopstvene vrednosti.

Nemojte se obeshrabriti na poetku. Ako ste preterano oprezan poetnik tada e

stav "ekaj malo" biti preovlaujui, ali ete dodatnu samopouzdanje i hrabrost
stei podrkom drugih koji su sa vama. Ako ste kao poetnik previe "napaljeni",
tada ete stalno misliti "ja to mogu", ali e tu biti stariji koji vam nee dati da to
probate. Sa "kilometraom" i sa "staom" postaete stariji i sami ete biti u ulozi
da ohrabrujete jedne a hladite druge.

Mnogi stari i uspeni planinari rei e vam da su najvei izazovi upravo oni
mentalni. Odluke koje ete doneti su te koje vas guraju napred ili vraaju.
Zato je jedna od najveih istina o planinarstvu ona koja kae da dok traite
slobodu planina Vi se nalazite suoeni, lice u lice, sa samim sobom, svojim
strahom i svojom eljom.

1.6. Procena i iskustvo

Knjige i predavanja iznose osnove tehnike i opreme i predlae naine za uenje

kroz praksu. Meutim, vaa mogunost procene, koja je svakako najvaniji
mentalni kvalitet u planini, razvija se iz vae sopstvene sinteze znanja i
steenog iskustva.
Najvei broj vetina koji su vam potrebni su one koje se mogu nauiti. To su
one koje predstavljaju vau sposobnost da se nosite sa uslovima okruenja,
sa loim vremenom, dugim hodom, gustim bunjem, izrazitom eksponiranou na
steni, i slino.. To su sve stvari koje se ue i za koje postoji manje ili vie jasan
algoritam postupanja. Kako iskusimo ovakve situacije i spoznamo njihove
osobine, mi postajemo bolji procenjivai i donosioci odluka. Sada imamo
referencu i imamo mogunost uporeivanja sa sledeom takvom situacijom.
Znamo ta emo i gde emo.

Nove i izmenljive situacije se, ipak, stalno pojavljuju. Njih nismo iskusili,
nemamo prethodna znanja, nismo oekivali. Nismo u mogunosti da damo
automatski i siguran odgovor. Naa reakcija e biti ili intuitivna ili
asocijativna. Opet nemamo odgovor ta je bolje. Ponekada, kada
novonastala situacija zahteva momentalnu reakciju dobro je reagovati
instinktivno - odmah, jer e vreme utroeno za razmiljanje biti fatalno.

Ipak, takve su situacije dosta retke. Vi se morate nauiti da stvari uoavate,

previate i unapred razvijate scenarije i obezbeujete reenja. To je ono to
e vam razviti mogunost dobre procene i kasnije dobre odluke. Procenjuje se
novonastala situacija i to sa aspekata opasnosti koje nosi i sa aspekta
"kvaliteta" grupe sa kojom ste. Potom dolazi odluka o tome ta je initi. Upravo
u ovoj nesigurnosti i nepredvidivosti krije se najvei deo arma i izazova u
planinarenju - naravno tu je i najvei deo rizika i potencijala za nesree.

1.7. Neka "Zlatna pravila"

Pre mnogo godina razvijen je na razliitim mestima razliit skup osnovnih pravila
- uputstava za sigurno ponaanje ljudi u planinama. Ovaj skup uputstava baziran
je na statistikama i analizama nesrea, te uoenim navikama iskusnih planinara.
Ova uputstva su razvijena za alpiniste i penjae, ali sa manjim modifikacijama
moe sluiti za svaku vrstu aktivnosti u planini. Na alost, autori ovih uputstava
nisu uzeli u obzir na mentalitet (za koji autori misle da nije posebno bitan i toliko
razliit kod drugih), no verujemo da je ono to je dobro za druge mora biti dobro i
za nas. Ova pravila nemojte smatrati nefleksibilnom doktrinom, ali ih se drite
dok ne ustanovite neto drugaije. Zapamtite da je dogogodinje iskustvo
pokazalo da su dobra.

Minimalan penjaki navez ima tri lana, osim ako na penjakoj lokaciji
postoji dogovorena podrka. Na gleerima se preporuuje postojanje bar
dva odvojena naveza. (U planini nisi sam)
Naveite se na ue na svim eksponiranim mestima i prilikom penjanja
na gleerima. Uvek usidrite osiguranje.
Grupa mora ostati celovita. Sluajte vou grupe ili potujte stav
veine.
Spoznajte granice svojih sposobnosti. Nikada ne napadajte smeri
izvan vaih mogunosti i vetine.
Nikada ne dozvolite da prevelika elja potisne objektivnu procenu u
izboru putanje ili o potrebi odustajanja.
Sa vama stalno mora biti neophodna odea, oprema i hrana.
Osmislite i detaljno isplanirajte i organizujte svoju aktivnost u planini
jo dok ste kod kue.
Proverite opremu i krenite pripremljeni.
Najavite svoju aktivnosti i ostavite plan aktivnosti i uputstva za
potupak kod odgovornih.
Stalno se pitajte "ta ako", uoavajte i razvijajte mentalne scenarije i
pitajte starije, makar bili i dosasni.
 Podsetite se i napamet nauite kako reagovati u sluaju incidenta.
Budi unapred i stalno pripremljen.
Potujte pravila i principe razumnog planinarstva koja su navedena u
knjigama ili prema priznatim merilima.
U svim prilikama i na svakom mestu se ponaajte na nain koji
prikazuje vau ljubav prema planini.

Ova pravila nikako nisu formula kojom se korak po korak osvajaju vrhovi, ve tek
naelna uputstva kojima se obezbeuje sigurno i razumno planinarenje,
peinarenje i penjanje. Svi planinari se ponekad usprotive postojanju pravila u
aktivnostima ija je sama sutina i privlanost upravo u tome da nema formalnih
pravila. Ipak, iskustvo nas ui da je mnogo tekih nesrea moglo biti izbegnuto ili
su bar posledice mogle biti ublaene da su se potovala navedena uputstva. Ova
su pravila izgraena na pretpostavkama da svi planinari, pa i vi i mi, ele da
imaju velike izglede da sigurno i uspeno ostvare svoj cilj, ak i u situacijama
koje su pune opasnosti i sumnje, te da imaju mogunost greke i siguran izlaz iz
situacija kada je njihova procena bila pogrena.

Iskusni planinari esto modifikuju ova pravila, dre se svog skupa proverenih
pravila, ili biraju sopstvene postupke koji su kombinacija razumevanja opasnosti,
uoavanja istih i vetine kojima se one kontroliu. Ova pravila se posebno
preporuuju poetnicima koji jo nemaju iskustvo za izgradnju svog skupa
pravila.

Ako nauimo da pohodimo i boravimo u planinama sigurno i veto, kada svoje

telo i duh uskladimo sa divljinom, biemo u mogunosti da razumemo i
prihvatimo doivotnu pozivnicu koju nam je uputio i preneo John Muir pre mnogo
godina: "Penjite se po planinama, osvajajte vrhove" - rekao je - "i saznajte
njihove dobre novosti. Mir prirode i divljine osvetlie vas i prodreti kroz vas, kao
to suneva svetlost prodire kroz kronje drvea. Vetrovi e vam udahnuti svoju
sveinu, oluje e vam podariti svoju energiju, a vae brige e sa vas otpasti kao
jesenje lie u vaoj gori."

2. Sigurnost u planini

Planinarstvo, i sve u vezi planinarstva, je sport sa kontrolisanim rizikom.

Planinari, alpinisti, penjai, speleolozi, i svi drugi koji pohode i borave u
planinama suoeni su sa mnogim rizicima i opasnostima, koji su uzrokovani to
prirodom i planinom, to sopstvenim grekama. Opasnosti u planini su, slino
opasnostima u bilo kom drugom okruenju, u najveoj meri predvidive, te je
najbolje nositi se sa njima dobrom procenom, poznavanjem i vetinom. Po
ko zna koji put govorimo o svesti, odnosno o tome da ovek bude svestan svog
okruenja - planine, da je potuje, uvaava i u svakom trenutku zna ta je i
koliko opasno. Upravo u tom smislu govorimo o kontrolisanom riziku kod
planinarstva u bilo kojoj formi. Na vama je da ga prihvatite ili batalite celu stvar.

Neupuenima e spisak opasnosti u planini liiti na popis i zabeleke o

katastrofama. Kada se budu uputili u opasnosti, spoznali njihove uzroke i
posledice, saznali kako ih predvideti, kako zaobii, kako izbei, kako
prevazii, ta initi.tada e kontrolisati sopstvenu sigurnost. Jasno je, govori
se o vie razliitih aspekata kontrole sigurnosti:
 preventiva - "bolje spreiti nego leiti" - opasnosti predvidite unapred
(kratkorono ili dugorono) i klonite ih se. Tako nemate potrebu za noenjem sa
opasnou i reavanjem problema koji je posledino prate.
reakcija - "leenje u sluaju potrebe" - suoeni ste sa neposrednom
opasnou ili ste pogoeni njome. Mora se znati prava reakcija, pravi lek koji e
ukloniti ili minimizirati dejstvo posledica.
organizacija i vostvo - ovo je, moda, najvii nivo u kontroli sigurnosti.
Razviti sposobnosti za organizovanje i voenje grupe znai obezbediti sigurnost
cele grupe - preventivno i reaktivno raditi na nivou cele grupe, ne samo
pojedinca. Od organizacije i vostva zavisi kako sigurnost, tako i udobnost i
uspeh cele grupe.

Stav o opasnostima oko nas nije dogmatski stav. U stvari, opasnost i rizik su
deo lepote, deo arolije, deo okruenja sa kojim se suoavamo. Dok god su
opasnosti potencijalne (oko nas a ne "na" nama"), i dok god smo ih potpuno
svesni, one su onaj deo "prie", koji oplemenjuje. Sada su pitanja:

ta initi da bismo ih bili svesni?

ta initi da bismo iz zadrali potencijalnim

(da bismo se od njih zatitili)?

I konano, ako se potencijalna opasnost dogodi, ako se ovaplodi, onda se pitamo:

ta initi da bismo sanirali posledice?

Odgovor na prvo pitanje uslovno je: "Obuka i uenje". Na drugo: "Preventiva i

tehnika". Odgovor na tree pitanje je "Pomo i spasavanje".

Obuka, trening i praksa u svim planinarskim disciplinama insistiraju na principima

i tehnikama koje obezbeuju sigurnost. Ipak, kada se incident dogodi, kada se
neko povredi, onemoa ili razboli, to e se, najverovatnije dogoditi usled niza
uzrono posledino vezanih greaka. Konano, greke se deavaju, i
nesree se deavaju. I to je deo ambijenta koji smo izabrali.

Na kraju, u sve to radimo u planini mora biti uraunat rizik i sigurnosni

mehanizmi za nas same, svih koji su sa nama, onima koji su oko nas i za
okruenje u kome se nalazimo.
2.1. Opasnosti

Planinari se prilikom pohoda, penjanja i boravka u planinama suoavaju sa dve

osnovne grupe opasnosti: opasnosti planinskog okruenja - objektivne
opasnosti, i opasnosti kojima je sam uzrok - subjektivne opasnosti. Ovu podelu
shvatite uslovno, jer ta znae objektivne opasnosti: oluje, hladnoa, visina,
mrak, lavine, ivotinje, biljke, sunce,.ako vi niste izloeni njima. Sve to jeste
opasno, ali samo ako niste predvideli, niste izbegli, niste reagovali. Nita od
toga nije opasno za vas ako ujete o tome na vestima ili posmatrate na
bezbednoj udaljenosti. Ipak, uzrok ovih opasnosti je planina, priroda, i zato ih
zovemo objektivnim opasnostima - opasnostima okruenja. U skladu sa
prethodnim razmatranjem moemo rei da su to u stvari potencijalne opasnosti
okruenja.

Opasnosti iji je uzrok sam planinar zovu se subjektivnim. One su mnogo

manje predvidive, manje merljive. Grubo govorei, one ukljuuju stanje,
vetinu (obuenost), znanje i mogunost procene svakog od planinara. U
stvari, ovek je taj faktor, koji se sopstvenim delovanjem moe izloiti
dejstvu potecijalnih opasnosti okruenja.

Planinar je taj inilac koji objedinjuje uzroke opasnosti i koji je predmet

posledica.

2.1.1. Objektivne opasnosti - potencijalne opasnosti

okruenja

Potencijalne opasnosti okruenja su prirodni procesi i deavanja u planini,

koji mogu, sami ili u kombinaciji sa drugim iniocima, biti opasni za ljude
zahvaene njima. Dakle, prirodni procesi se deavaju bez obzira da li
ukljuuju ljude ili ne, bez obzira da li su uzrokovani ljudima na bilo koji nain.
Mrak, hladnoa, vetar, grmljavina, oluja, meava, padavine, lavine, strehe,
visina, padanje kamenja, gleerske pukotine, sunce, ivotinje, biljke itd., su
snane i mone prirodne pojave ili sastavni deo okruenja, odnosno stanje
okruenja koje vrlo lako moe ugroziti oveka izloenog njima. Ove, objektivne
opasnosti su veno prisutne i promenljive.

Prirodnim silama i stanjima ne moemo upravljati, ali ih moemo biti svesni,

prepoznavati ih i izbegavati ili minimizirati mogunost da postanemo
predmet njihovog dejstva, i konano umeti da saniramo posledice njihovog
dejstva.

Cela ova knjiga obiluje detaljnim informacijama i podacima o tome kako se nositi
sa potencijalnim opasnostima u raznim fazama boravka i raznorodnih aktivnosti u
planini. Logino je da se o potencijalnim opasnostima okruenja govori na
mestima na kojima se govori o odreenim aktivnostima koje nas manje ili vie
izlau njima. Na tim mestima nalazite metode kojima se nosite sa raznim
opasnostima, poev od neprijatne izloenosti visini na eksponiranoj steni, preko
kruljive stene, lavina, lednikih pukotina, strmog leda, i mnogo ega drugog. Na
tim mestima se nalaze i saveti za prepoznavanje i izbegavanje nevremena,
opasnih reljefnih detalja, opasne flore i faune i mnoge druge potencijalne
opasnosti okruenja.

2.1.1.1. Opasnosti od reljefnih detalja:

Nije teko prepoznati opasnosti od reljefa. Odmah se uoe strme litice,
kruljivo stenje, sipari, odseci, ponori. Reljef se relativno sporo menja i zato
ga je lako spoznati i uoiti, a potom i zaobii. Spoznaja se vri u nekoliko koraka.
Prvo kod kue, preko karti i razgovora sa onima koji poznaju teren, a zatim
sagledavanjem na terenu.

U opasnosti od reljefnih detalja ubrajamo:

eksponiranost - ukljuuje neprijatnost, poremeaj ravnotee i strah, koji

mogu dovesti do uzbuenosti i neracionalnog ponaanja i pada. Izbegavajte
stajanje na ivicama. Ne gledajte gore i dole ve pravo. Koncentriite se i
nosite se sa strahom. Osigurajte se i osigurajte druge. Upozorite druge. Ne
bacajte kamenje. Ako osiguravate sa eksponiranog tanda, tada morate
proceniti sve sluajeve, sve pravce dejstva sila, sve alternative i mogue otkaze,
te postaviti takvo sidrite i pozicionirati se tako da moete sigurno reagovati i
apsorbovati bilo kakav trzaj i pad.

okliznue i odron kamena (peinskog oblika) - odnosi se na klizave i

kruljive povrine po kojima se kreete. Kruljiva stena se lako uoi. Po njoj se ne
ide. Ako oborite kamen viite. Budite spremni. Trava, mahovina ili liajevi na
steni su vrlo klizavi - posebno ako su vlani. Oprez. Zaobiite.

pad kamena - kamenje pada samo od sebe usled vlage, leda i prskanja.
ee je da se kamen obori prilikom kretanja ueta ili nepaljivog gaenja.
Kamen retko rue ivotinje. Pazite kako prelazite sipare i pazite da iznad vas
nema planinara. U jamama je potreban poseban oprez. Ko srui kamen dere se.
Imajte lem i traite zaklon. Penjite samo rano ujutru dok nema sunca.

velika visina - odnosi se na problem sa visinskom boleu.

2.1.1.2. Opasnosti od vremenskih prilika:

Vremenske prilike su brzo izmenljive, te je problem uvida u stanje tei. Potrebno

je predviati i pouzdati se u prognoze. Ako loeg vremena postanemo svesni
kada je ono nastupilo, tada smo mu izloeni. Tada je kasno. To je manje ili
vie opasno, u svakom sluaju je smetnja.

Vremenske prilike (ili neprilike) odnose se na:

Padavine - dramatino menjaju uslove boravka i penjanja, te iako nas ne

ugroavaju direktno (bar ne vie od obine neprijatnosti), znaajno poveavaju
rizik u penjanju, traenju puta, bivakovanju.

Vetar e komplikovati manipulaciju uetom, ujnost partnera, moda i

ravnoteu.

Magla i no - liavaju nas bitnog ula - vida.

Meava ili hladnoa - moe ivotno ugroziti.

Toplota ili jako sunce - mogu dovesti do premora, dehidracije ili

opekotina.

Grom - iako retko opasan, svakako predstavlja razlog za brigu.

Zato je potrebno predvideti vremenske uslove za period koji nam treba. I tu
postoje reenja. Postoje sinoptike slube, zovite. Imate satelitske snimke
frontova polja niskog pritiska (ciklona) i polja viskogo prisitska (anticiklona).
Imate planinare sa dugim iskustvom na odabranom lokalitetu. Imate lokalno
stanovnitvo. Konano, imate znake dobrog i loeg vremena, koje uoavate,
kao i nain njihove procene i tumaenja koje primenjujete u cilju dobijanja
zaokruene informacije o vremenu koje predstoji. Ako vas neka vremenska
neprilika zahvati vi morate znati kako se zatiti, kako reagovati, kako uskladiti
svoj cilj sa novonastalom situacijom. Za to vam je na raspolaganju oprema,
iskustvo, tehnika i zdrava pamet.

2.1.1.3. Snene opasnosti:

Ovo je posebna kategorija opasnosti koja se vezuje za sneno okruenje u kome

se nalazite. Odvojeno je kao posebno jer opasnosti uvek predstavljaju
kombinaciju reljefa i vremenskih prilika. Tipine opasnosti o kojma se govori
su:

Pucanje lavine - sigurno najvea opasnost u planini i najei uzrok

nesrea. Ima puno znakova prepoznavanja lavinoznog terena. Odluujui su
reljef terena, kvalitet snega i raniji i trenutni vremenski uslovi. Ispupeni i
akumulativni oblici su opasni. Nagibi izmeu 30 i 50 stepeni. Struktura tla pod
snegom. Tragovi ranijih lavina. Debljina snega. Kompaktnost snega.
Priasta lavina gui a teka lavina melje. Izbegavajte sve to lii na
lavinozan teren. Ako morate, idite ranim jutrom - pre sunca. Jedan po jedan.
Razvezani. Ako mora osiguranje, onda sa tanda. Ide se pravo na gore. Uoavajte
zaklone. Ako se see, onda pri vrhu. Otkopajte sve to imate, oslobodite ruke i
pripremite lavinsko ue. Podesite lavinske tragae. Svi za istim koracima. Svi
gledaju - ako pukne viu. Koga zahvati pliva u stranu i na gore. Baca sve redom
sa sebe. Zaklanja usta i nos. Dok se lavina kree traje borba. Guraj sneg da
oslobodi vazduni dep. Kada stane - stani. Smiri se. tedi vazduh i snagu. Ne
galami. Spasavanje odmah. Svi gledaju gde je lavina zahvatila oveka, gde je
nestao pod snegom i gde se ta masa snega zaustavila. To je linija traenja.
Postavite jednog javljaa neke druge lavine. Izaberite vou. Potraite predmete.
Ne pravite suvine tragove. Linija i disciplina. Sve o Lavinama nalazi se u
odvojenom poglavlju.

Snene strehe - usled vetra na grebenima. Opasno je propadanje. Postoje

razne jezive slike tragova preko strehe. Kada se nalazite na grebenu koji niste
videli sa svih strana drite se nisko ispod njega. Obuzdajte elju da vidite preko.
Sve to treba videete sa cilja unazad.

Gleerske pukotine - javljaju se u gleerima - rekama leda koje se sporo

kreu, lome u pucaju. Opasno je upadanje u pukotine pokrivene snegom. Pazite
na talase. Obavezno navezivanje. Mora se poznavati tehnika kretanja, padanja,
zaustavljanja pada i spasavanja.

2.1.1.4. Opasnosti od biljnog i ivotinjskog sveta:

Navoenje ovih opasnosti, esto, sa manje ili vie prava, izaziva podsmeh.
Opasnosti od bilja i ivotinja su ili tek neprijatnosti, ili su vrlo retke. Problem je
to se odreene opasnosti potcenjuju, dok se druge precenjuju.

Opasnosti o kojima se govori su:

 Ujedine i povreivanje - ovde je posebno izraena razlika u gledanju: Na
primer, uroena odvratnost i strah prema zmijama ini da se ujed zmije smatra
velikom opasnou. To nije tako. ak i krajevi gde vrlo obilno raaju vrlo otrovne
zmije, na primer Hercegovina, imaju sasvim beznaajan procenat smrtnih
sluajeva kao posledicu zmijskog ujeda. Meutim, mnogo je vea smrtnost od
davanja seruma protiv otrova zmije. U naelu, neprijatni su ubodi insekata i
korpija. O tome, ipak, ne moemo ozbiljno govoriti kao o opasnostima - to je pre
jedna kategorija problema u prirodi. Postoje i razne druge ivotinje koje nas
okruuju u prirodi i planini. Neke su na tradicionalno zlom glasu - vie vukovi -
manje medvedi. Naa praksa ne poznaje sluaj planinarske nesree uzrokovane
napadom vukova ili medveda, pojedinano ili oporativno, na goloruke planinare,
alpiniste, penjae, speleologe. Uslovno opasnom ivotinjm moe se smatrati divlja
svinja.

teta - Ovo je isto vrsta neprijatnosti, retko opasnost. Moda vredi

napomenuti neprijatnost koju izaziva divlja svinja kada zae u planinarski logor.
Ona ume da razvali i izrika dosta toga. Tu su, naravno, i mievi i puhovi koji vole
da kradu hranu od planinara.

Spoljanja i unutranja trovanja - Kada su u pitanju biljke, onda se

govori o dve kategorije problema, biljke arulje - tek neprijatnost, i otrovne
biljke. Prva kategorija je sasvim bezazlena, otprilike koliko i ubod insekata - malo
manje. Druga kategorija je neto ozbiljnija, a moe biti i smrtonosna. Naravno to
se odnosi na bilje, posebno gljive, koje se beru, pripremaju i jedu. Savet je
kratak, nemojte jesti nikakv plod prirode ako niste sasvim sigurni ta je.

2.1.1.5. Opasnosti od vode:

U vezi sa prethodnim, moe se govoriti o vodi kao prirodnoj opasnosti !?! Da, ali
ako pijete neistu vodu. U naim krajevima ovaj problem nije izraen. Nae
gore su relativno iste. Planinski potoci su najee pitki. To nije sluaj na nekim
drugim mestima. Savet: ponesite filtere i preiae za vodu i koristite ih.

2.1.1.6. Opasnosti od drugih ljudi:

Posebnu kategoriju potencijalnih problema okruenja vezujemo za druge ljude u

njemu. To mogu biti domoroci ili drugi planinari, ili lovci, ili slubenici umskih
gazdinstava, nacionalnih parkova, ili neki sasvim drugi ljudi i turisti. Potencijalni
problemi su raznorodni.

U nekim naim krajevima poslovina je sumnjiavost lokalnog ivlja.

Dobra je tradicija da se sa lokalnim ivljem komunicira, upozna, porazgovara,
zdravi. Uvek se valja raspitati za ovo ili ono (zdravlje, vreme, tipinosti kraja,
druge grupe.), valja ponuditi pomo, moda pokloniti neku sitnicu (supu, kafu,
cigarete, okoladicu.). U svakom sluaju potrebno je razviti pozitivan odnos,
stei poverenje, umereno prihvatiti gostoprimstvo i ugostiti po potrebi.
Ista je ili slina situacija sa nekim drugim ljudima u okruenju. Neemo ulaziti u
nabrajanja moguih meuljudskih odnosa, kao ni u tehnike odnosa sa javnou.
Razvijajte pozitivne odnose ak i kada vam se to ne mili. Sa svoje strane uinite
sve da sluajan susret ostane prijatan, odnosno da boravak u okruenju drugih
ljudi bude tolerantan. uvajte se krae, svaa, tua.

Druga kategorija problema je vezana za administrativne zabrane koje

mogu ugroziti va plan istraivanja podzemlja ili kretanje u nacionalnom parku ili
korienje nekih staza.
 Odvratnost, iako ne direktnu opasnost, predstavlja ubre koje drugi
planinari ostavljaju za sobom i tome ugroavaju mogunost vaeg boravka na
istom terenu. Taj se problem dramatizuje kada neko ruinira ionako ogranieno
mesto i resurse za bivakovanje koje imate u peini ili steni.

est problem predstavlja kamenje koje vam na glavu obruava neko od

vaih ili drugi planinara ili peinara. Ovo zahteva posebne mere opreza.

2.1.2. Smanjenje rizika

Za izbegavanje rizika od potencijalnih opasnosti okruenja morate biti svesni

opasnosti, prepoznati je, znati kako se izbegava i kako se nosi sa njom. To
vai za sve: reljef, vremenske uslove, sneg, bilje i ivotinje, vodu i druge ljude.
Nauite koje su potencijalne opasnosti, uoite ih, izbegnite ih ako je mogue,
znajte i primenite pravu tehniku za prelaenje takvih detalja, znajte kako da
sanirate posledice ako ste lino pogoeni ili ako je pogoen neko drugi.

Jedna od kljunih stvari koju morate posedovati pri odlasku u planine je

pozitivan mentalni stav i pripremljenost. Pozitivan mentalni stav se odnosi
na pribranost, zdrav razum i samouverenost. Ovo se istie kao apsolutan
prioritet za odnos pojedinca prema svom okruenju. Iznenaujue je koliko
ukupnoj sposobnosti oveka u suoavanju i reavanju problema u planini
doprinosi njegova mentalna mo, jo jednom: pribranost, zdrav razum i
samouverenost. Sa ovakvim stavom planinar e ne samo preiveti, ve pomoi
drugima da preive i nai najbolje reenje u bilo kakvom kripcu.

Pripremljenost se odnosi kako na svest o postojanju opasnosti, tako i na

posedovanje sve potrebne opreme, odee, hrane. Svaki boravak u
planinama moe iznedriti neoekivane opasnosti, potrebu za zaklonom - bivakom.
Sva zatitna oprema, osnovna spasilaka oprema, prva pomo i drugo nee vam
biti ni od kakve koristi ako u datom trenutku nije tu, sa vama. Kada govorimo o
pripremljenosti, mislimo i na mentalnu pripremljenost. To znai da vas nikakav
scenario ne sme iznenaditi. U svojoj glavi, u svim prilikama, razvijajte "filmove" o
moguim dogaajima. Pretpostavite dogaaj, kako ete reagovati? Razvijajte i
uvebavajte scenario po svim dogaajima, u svim detaljima, u svim varijantama.
Rezultat je vaa mentalna pripremljenost na svaku eventualnost, a time i
samouverenost.

Zapamtite da ta god da inite u planini to morate raditi planski, nakon dobrog

razmiljanja i analiziranja. Morate znati da drugo reenje - alternativa, uvek
postoji. Vi uvek imate cilj. Plan je nain ostvarenja tog cilja. Imajte uvek bar
dva plana - A i B. Moe postojati i C i D. Svaki od njih vodi vas do cilja. Imajte
uvek i odstupnicu za sluaj povlaenja po pokuaju. Na kraju, ne libite se ni od
kompletnog odustajanja, pre bilo kakvog pokuaja, ako sve poe kako ne treba.

Konano, sveopta svest i poznavanje opasnosti ne moe se stei itanjem

knjige. Opte je prihvaen stav da je najbolji uitelj upravo iskustvo. Jednu vrstu
iskustva steknite tako to prouavate iskustva drugih. Zatim, izvolite u planine,
prvo voeni, a zatim kao voe.

2.1.3. Subjektivne opasnosti - planinar

Nesree uzrokovane grekama oveka su najee, pogotovo u kombinaciji sa

opasnostima okruenja. U stvari, tragini scenario je najee takav da ovek u
nedostatku znanja, iskustva, vetine ili dobre procene naini greku koja aktivira
neku od potencijalnih opasnosti okruenja. Planinar koji na turu nije poneo bivak
vreu ili dodatnu odeu ne bi se pothladio da nije bilo tog uasnog i iznenadnog
talasa hladnoe. Ako vam se vie svia, stvari se mogu postaviti i obrnuto: Hladni
talas ne bi izazvao nikakvih problema da se nekim sluajem nije ukrstio sa putem
naeg planinara bez bivak vree i tople odee. Da li se razumemo?

Svi prirodni procesi, stanja i pojave su stalno prisutni, sastavni deo okruenja i
najee potpuno bezopasni za oveka ukoliko on nije na pogrenom mestu u
pogreno vreme. Na takvom mestu, u takvom trenutku potrebna je samo mala
ljudska nepanja, banalna greka, i posledice su fatalne. To su subjektivne
opasnosti. Moramo shvatiti da su planine predmet divljenja i oboavanja upravo
zbog svih tih stanja, procesa, pojava. Tako su napravljene, to su one, zato su
takve, to je nae okruenje, tu nema mesta za iznenaenja. Ako ih ne
poznajemo, ne potujemo, ne razumemo ili ne prihvatamo u svakom izdanju,
onda je moda bolje da ih gledamo na filmovima, razglednicama i, eventualno, sa
prozora na udobnom rastojanju.

Padina, sneg i vremenski uslovi su takvi da e lavina sama od sebe pui sutra, ali
je planinar, nimalo ne poznajui strukturu snega i zakonitosti, napravio pogrean
potez i izazvao je sada. Kamen, razlokan i oslabljen prirodnim procesom, zreo je
da padne sam od sebe, sa sledeom kiom, ali ga je planinar, ne proverivi,
opteretio, i on je odleteo ba sada. To su subjektivni faktori koji dovode
odreenog planinara u odreenu opasnost u ba tom trenutku. Takve, i mnoge
druge, vie ili manje, kompleksne situacije su u samom korenu bezmalo svih
incidenata u planinama.

Planinari su u poziciji da ne mogu uticati na potencijalne opasnosti okruenja, ali

itekako mogu kontrolisati subjektivne inioce - svoje postupke, tako da smanje
rizik. Ovi subjektivni inioci utiu na apsolutno sve radnje, sve faze boravka i
aktivnosti u planinama. Poev od postavljanja cilja, planiranja, izbora putanje
kretanja, opreme, znanja, vetine, iskustva, stanja kondicije, i naravno, penjake
tehnike. U konanoj analizi, sve se svodi na tri osnovna inioca: znanje i
iskustvo, vetinu, mogunost dobre procene.

2.1.3.1. Znanje i iskustvo

Poetnik koji ne zna nita o planinarstvu poinje da ui kroz knjige, broure,

asopise, planinarse kurseve, pitajui druge planinare i konano, odlaskom u
planine. Na poetku, on nee ni znati da ne zna, on nee poznavati planinu, nee
razumeti nita oko nje: poetnik moe gledati pravo u lavinoznu padinu kako se
zagreva na suncu, a da mu pri tome lavina uopte ne pada na pamet, te da se iv
zgrane kada grupa u kojoj je pone da se dogovara ta dalje. Meutim kako ue,
kako paljivo analiziraju rad drugih, kako pitaju razna pitanja, kako stiu iskustvo
i pronalaze odgovore, poetnici poinju da upoznaju planinu - njenu narav.

Jedan poetnik nee ba mnogo nauiti prostim praenjem drugih. On mora

paziti, uoavati, pitati, analizirati (ta, zato, kako, kada, gde, kuda, ta
ako.). Ako se stalno, nekritiki oslanja na odluke drugih njegov e se dan u
planini zavriti sa isto iskustva i znanja sa koliko je i poeo. To je veliki gubitak
- to je neto to ni najiskusniji sebi ne mogu priutiti. Zapamtite jo neto,
planinar bez znanja je opasan ne samo po sebe ve i po druge. U
trenucima urgentnosti, neposredne opasnosti ili ugroenosti, planinarskoj grupi je
potreban svaki lan, svaka ruka, prst. To je zaista najgori mogui trenutak za
otkrivanje sopstvenog neznanja i bespomonosti.
Svako od nas ne sme ispustiti iz vida da je znanje i iskustvo tek jedan inilac
mentalnog profila, tek jedan inilac sigurnosti. On je potreban, ali ne i dovoljan za
samouverenje, pripremljenost i pozitivan mentalni stav uopte. Ako ste naoruani
samo znanjem i iskustvom moda e vas partneri, aljivo ili podrugljivo,
promovisati u "savetnika" planinarske grupe ili u "moralni ma" iste.

2.1.3.2. Vetina i tehnika

Vrlo veliki broj planinara ima potrebnu vetinu i tehniku. Ipak, neki su vetiji od
drugih. Meutim, poreenje vetine jednog terenca u odnosu na drugog nije tako
vano.

Poenta je, i najvanija stvar, da vetina jednog oveka bude usklaena i

primerena za izazov u kom je. Kada imate ovu usklaenost dobijate siguran i
izazovan radni dan, dobijate zadovoljstvo uspehom ili motiv za novi pokuaj.
Ukratko, dobro se oseate. Ako ove usklaenosti nema to je najbolji preduslov za
neuspeh, nezadovoljstvo i izlaganje opasnosti.

Imajte na umu da se ova usklaenost sopstvene vetine sa zahtevom i izazovom

stene, leda, vrha ili podzemlja vidi u oba smera. Sa jedne strane stoje oni koji
precenjuju sebe, tako da napadaju preteke stvari, guraju se preko granica
moi i izrljivosti, preuzimaju nepotrebne rizike. To mogu biti odlini penjai
koji pokuavaju da ispenju najtee smeri, da napreduju, ili sasvim proseni
penjai koji pokuavaju na prosenim smerima, ali u oba sluaja pretekim za
jedne ili za druge. Slino se odnosi na one koji izvrsno penju otvorenu vertikalnu
stenu (zid), ali se sada upuste u teak dilfer - pukotinu, kamin.

Vai i obrnuto. Penja koji potcenjuje sebe odabrae smer koja je laka, previe
laka, tako da mu je dosadna, tako da nema izazova. Kada to shvati, on e
prestati da bude oprezan, urie, nepaljivo e pokuavati nove i drugaije
varijante, isprobavae preice. Od poetnog potcenjivanja sebe dolazi do
potcenjivanja stene, biva neoprezan, nezadovoljan i sklon urbi i greakama. To
je ipak ree.

Za podizanje nivoa vetine i tehnike penjanja potrebna je veba, veba i jo

vebe. Vebajte u okruenju koje prata greke. Pokuajte prvo sa
vebalitem. Tamo vebate neke teke zahvate i pokrete u penjanju ili
napredovanju druge vrste. Postepeno osvajate nove vetine i tehnike. Dok
potpuno ne ovladate njima primenjujte one stare, dobre, nauene i
automatizovane. Jedinstveni je zakljuak da sigurnosti doprinosi samo opta
kompetencija, nastala kao kombinacija neije vetine, usavravanja i
ovladavanja novim tehnikama i novom opremom, stalnom eljom i odlunou za
uenjem, te predanog i upornog vebanja svih tehnika i vetina do perfekcije.

Nemojte biti u zabludi da je vetina sve to vam je potrebno. To je samo imanje

zanata. U prenesenom smislu, vi ste zanatlija u planini, na smeri, u peini. To
jeste potrebno, ali ne i dovljno. Postoji puno penjaa - sportskih penjaa, koji e
sa lakoom ispenjati odreeni detalj, ali tek kada se pod njim nae. Isti taj penja
e moda imati neverovatnih problema u pokuaju da stigne do tog mesta ili
boravi na njemu. U kombinaciji sa znanjem i iskustvom, to je ve mnogo bolje.
Skoro svi elementi su tu. Svesni ste okruenja, razumete procese i principe,
imate potrebnu vetinu i tehniku za penjanje, kretanje, savladavanje problema -
imate dobrog osnova za samouverenje. Ukratko, sada uglavnom znate ta treba
(kao savetnik), ali znate i kako, odnosno imate mogunost i sredstva za uraditi to
to treba.
2.1.3.3. Mogunost procene

Dobra procena moe biti najjai saveznik oveka u mnogim uslovima planine.
Mogunost dobre procene je sposobnost da se primeni znanje, iskustvo i vetina
koji se poseduju u cilju donoenja trezvene i racionalne odluke. Vaa sposobnost
dobre procene i dobre odluke e rasti sa poveavanjem vaeg znanja (uenjem) i
sa obogaivanjem iskustva (odlasci u planine, smeri, led, podzemlje).
Posmatrajte rad starijih i iskusnijih, vaih voa. Uoavajte koje procene, koje
odluke oni donose, kada i zato. Nauite da prepoznajete donete procene i
odluke, pitajte se zato je ba takva, pokuajte da sagledate posledice drugaije
odluke, drugaije procene.

ak i najbolji gortaci se nee sasvim sloiti oko toga ta je sve potrebno da bi se

dobro procenilo i donela dobra odluka. U stvari, put od procene do odluke nije
sasvim linearan. Po jednoj proceni mogu se doneti razliite odluke. Neki imaju
konzervativan stav oko prioriteta bezbednosti, tako da e na osnovu procenjene
opasnosti doneti odluku o povlaenju ili odustajanju. Drugi e napraviti sasvim
istu procenu situacije, ali e prihvatiti rizik i odluiti o nastavku. Procena je u oba
sluaja ista - dobra, ali se razlikuju prioriteti kod donosioca odluke. Jednom je
apsolutni prioritet sigurnost, bez kompromisa. Drugi trai kompromis izmeu
sigurnosti i uspeha. Na alost, i jedan i drugi nee govoriti o svojim pogledima na
izazov, ve e prvi ustanoviti da je drugi loe procenio (iako im je procena
istovetna), ne da je kompromisno odluio.

Razlikujte procenu od odluke. Procenjuju se uslovi rada, i procenjuje se stanje i

sposobnost radne grupe. Konana procena je ona o meri rizika za nastavak na
ovaj ili onaj nain. Odluuje se o tome kako dalje, a na osnovu izvrene procene i
prioriteta donosioca odluke. Svako ima sopstvenu definiciju prihvatljive mere
rizika, svoj prioritet kod penjanja. Zbog toga je o tome potrebno upoznati i
diskutovati sa drugim lanovima grupe pre odluujue situacije.

Poetni korak za uspostavljanje dobre procene i donoenje dobre odluke je

ustanoviti nivo prihvatljivog rizika i proceniti sopstvene mogunosti i zahteve
(izazov) odabranog okruenja tako da budu usaglaeni. esti oblik loe procene
je potcenjivanje vetine potrebne za savladavanje nekog izazova, bez obzira da li
je u pitanju jedan zahvat ili veliki uspon do vrha. Loa je procena i odluka penjati
u smeri iji zahtevi prevazilaze vae znanje i vetinu. Vebajte na bezbednim
mestima, a ako ste ve u situaciji da novo i teko radite u tekoj smeri, tada
postavite bolje meusidrite, postavljajte ih ee, i postavljajte ih tako da je
mogue vratiti se u smer po padu.

Moda najozbiljniji primer loe procene i loe odluke je kada se dozvoli da elja za
uspehom potpuno obuzme i prevazie sve nivoe rizika, kada izbrie kritinu
granicu opasnosti. Da se razumemo, elja za uspehom, za ostvarenjem cilja je
vrlo koristan element u planini. Ona vam pomae da prevaziete zabrinutost,
trivijalne opasnosti. Ona vam daje veliki motiv, stimulie i vadi najvie i najbolje
iz vas. Meutim, ako se ne artikulie, ako potpuno preuzme kontrolu nad
dogaajima moe zavriti katastrofom. U velikoj elji za uspehom moe vam se
udaljeni ciljni vrh initi blizak, polemino i "psiholoko" sidrite smatraete
odlinim, umorne i oslabljene planinare u grupi videete kao jak i bezgranino
sposoban tim. Ovo su puste elje, ne racionalan pristup. Ostanite pozitivni, budite
samouvereni i optimistini, ali iznad svega budite racionalni i trezveni. Nikada ne
dozvolite da strast i beskonani entuzijazam ugroze racionalnu procenu vremena,
uslova planinarenja, teine, stanja smeri, sposobnosti planinara i drugih inilaca
kojima se vri procena.
Dobra procena u planinarstvu znai i uoavanje i prihvatanje "loih dana". To se
odnosi kako na vas, tako i na ceo tim. Svaki iskusniji planinar setie se dana kada
jednostavno nemaju onaj oseaj, kada se ne oseaju dobro. To su oni dani kada
se ustane na levu nogu, kada nita ne ide od ruke ili noge, kada ste bezvoljni,
nervozni, kada je sve teko, kada je i najlaki uspon problematian, kada vas je
strah.Oslunite svoje telo, posluajte ga, potujte ga. Uvek uzmite u obzir umor,
prehladu, razne bolesti, povredu, uljeve, lou kondiciju. Budite iskreni prema
sebi i prepoznaete povremene loe dane. Tada uskladite svoje ciljeve prema
takvom stanju.

2.1.4. Osvrti

Razni autori na raznim mestima identifikuju drugaiju podelu i tumaenje

subjektivnih faktora - subjektivnih opasnosti. Smatramo da je na ovaj nain
obuhvaeno i to drugo. Bitno je razumeti oveka, njegovu psihologiju i psihologiju
u planini. Bitno je ne prihvatiti dogmatske stavove, razumeti ljudske slabosti i
ogranienja i prihvatiti ih. Planinari, alpinisti, penjai, speleolozi, spasioci, ak i
vrhunski, nisu super ljudi, nemaju skrivenih moi i estih ula. Oni samo
razumeju da je na jednoj strani ovek, takav kakav je, a na drugoj planina, takva
kakva je, i bez elje da stvari menjaju ili kale, oni samo nalaze odgovarajui
modus za boravak i aktivnost ljudi u gorama.

2.2. Nesree u planini

Polazei sa stanovita da se pametan ovek ui na grekama drugih, prosean na

sopstvenim grekama, a glup nikada, na prvom mestu u ovom poglavlju
stavljamo preventivu, odnosno "pamet" koja se stie iz greaka drugih.

Jedan nain za izbegavanje nesrea je prouavanje ranijih nesrea, incidenata,

dogaaja, njihovih verovatnoa, uestanosti deavanja, tipinih karakteristike
lokaliteta na kojima se deavaju, delovanje i greke pogoenih planinara i grupa,
analitiki predstavljene uzroke i posledice i druge atribute nesrea - pojedinano i
zbirno. Iz ovakvih podataka moe se puno nauiti, moe se videti kako su i zato
stradali oni koji misle da se nesree dogaaju samo drugima. Sa druge strane,
ako konstatujete da niko nije stradao od groma u poslednjih 50 godina, to nikako
ne znai da se to nee dogoditi i vama. Vai i obrnuto: ako uoite da lavina na
eravici - Prokletije puca svakog 31. Marta, to ne znai da e poneti i vas ako se
31. marta obrete na eravici.

Na alost, koda nas postoji vrlo malo publikacija koje se bave ovim predmetom.
Popis svih incidenata u planini postojao je za raniju Jugoslaviju (SFRJ) i to samo
za Sloveniju i Hrvatsku u dugom vremenskom periodu. U Srbiji postoji zbirka
izvetaja o nesreama u planini u 10-godinjem periodu 60-tih godina. U svim
sluajevima podaci su nekompletni, ukljuuju samo nesree, retko i incidente bez
posledica, postoje pojedinani izvetaji ali ne i kategorizacija ili relevantna
statistika. I tako dalje, i tako dalje. To, naravno, govori i o stepenu nae
planinarske kulture, svesti, ali i interesa za planinarstvo uopte. U nedostatku
pravih informacija sa naih prostora, upuujemo vas na ovakve i sline zbirke i
izvetaje sa drugih lokaliteta - Severna Amerika, Alpske zmlje, Nemaka, panija,
Himalaji, Australija.Oni su pristupani kroz razne planinarske godinjake, radove
posveene nesreama u planini i drugo. Dobar izvor informacija je i Internet, gde
se na mnogim mestima mogu nai kako izvorni podaci, tako i zbirni izvetaji,
analize i statistike.
Ako napravimo kratak osvrt na situaciju severnoj Americi, odnosno na podatke
vezane samo za alpinizam, koje je prikupio i obradio The American Alpine Club,
dolazi se do cifre od 1100 mrtvih penjaa od 1970-te godine. Uprkos velikom
tehnolokom napretku u proizvodnji opreme za penjanje, kao i znaajnom
poboljanju penjake tehnike, veliki broj penjaa gine i povreuje se iz godine u
godinu. Svaki od incidenata je na svoj nain razliit od svakog drugog, ali se lako
dolazi do odreenih zajednikih inilaca za kategorizaciju. Zanimljivo je i pouno
da statistika govori da je ubedljivo najvei broj nesrea (85%) nastao kao
posledica ljudske greke. Pri tome su one vrlo razliite. Uzmimo kao jo jednu
zanimljivost da moderna oprema vrlo retko otkazuje sama od sebe (tek 5%
sluajeva). Uzrok otkaza opreme je skoro uvek nepravilno korienje, bilo da je to
nepoznavanje tehnike korienja, bilo da je improvizacija, bilo da je nepravilno
postavljenje sidrine opreme. Jo neto, penjai esto uzrokuju nesree tako to
prevazilaze svoje penjake mogunosti oslanjajui se na miie ili loe savladanu
penjaku tehniku.

Kao to smo prethodno rekli, statistike i kategorizacije treba posmatrati uslovno i

kritiki. Treba ih postaviti u kontekst planinarstva u zemlji iz koje dolaze. Treba
sagledati limite i ispravna tumaenja, i nikada ih ne treba stavljati u apsolutne
kategorije. Sa druge strane, podjednako teka, ako ne i tea greka je
potcenjivaki i ignorantski stav. Na primer, za na mentalitet tipian stav: "ma
amerikanci su glupi." ili "ta zna vaba" ili "lako je njima kad imaju sve to, teko
je nama potenima" i drugi "pametni" i "patriotski" stavovi. Tipina ogranienja za
podatke o alpinistikim nesreama su to da ukljuuju samo nesree kod penjanja
(ne i opte planinarstvo i druge discipline), zatim to da je kategorizacija vrlo
relativna, jer se penjake tehnike i oprema stalno menjaju, i konano, to da je
odreenje neposrednog uzroka pada u odnosu na dodatne inioce vrlo
neprecizno. Uprkos relativnosti, statistike ukazuju na odreene tipine ablone i
ponavljajue inioce. Pogledajmo:

Najei neposredni uzroci nesrea kod penjanja su: (1) pad ili okliznue na steni.
(2) okliznue na snegu ili ledu. (3) pad kamena ili nekog drugog predmeta.
Najei dodatni inioci nesree su: (1) penjanje bez naveza. (2) pokuaj
penjanja koji prevazilazi mogunosti. (3) neodgovarajua opremljenost za uslove
penjanja.

Zanimljivo je i tipino da uesnici incidenta ili nesree uvek tvrde kako se

dogodila jedna nepredviena stvar, kao grom iz vedra neba. U stvari, kada se
cela stvar analizira u retrospektivi, vidi se da se u najveem broju incidenata ilo
iz greke u greku, te da je nesrea za posmatraa sa strane bila predvidiva, da
je bila pitanje kada e se desiti, a ne da li e se desiti. Uvek je, dakle, vie
uzroka, vie greaka, jedna za drugom. Ona poslednja - fatalna se navodi kao
"grom iz vedra neba", iako je u stvari, tek kap u punoj ai. Stvari se mogu
posmatrati i na banalniji nain: "znate, kada uete u pogrean voz, ne moete se
uditi to je svaka stanica pogrena". Jedan primer je penja koji krene na gleer
bez cepina, jer ga je zaboravio pri pakovanju, u urbi. Ipak poe na penjanje i
desi se da je sneg mekan, te ceo dan penje bez problema. U povratku, u sumrak,
sneg otvrdne, on se oklizne, padne, povredi se i tvrdi da se odjednom okliznuo -
grom iz vedra neba - ne bi se reklo !?!

2.2.1. Nekoliko ozbiljnih poruka

Heroji, nesree se deavaju svima.

Neka nam svima iskustvo bude najbolji uitelj.
Znajte da su banalne stvari i banalna okruenja est uzrok nesrea.
 Nemojte mnogo verovati u Gospodnji bonus - ivot nas ui da to i nije
ba tako.
Ako ne mislite o sebi - mislite o drugima.
Ako pred sobom prepoznate manijaka - klonite ga se i recite drugima
da ga se klone.
100 puta meri jednom seci.
Planina nema pojma da je upravo ubila najveeg majstora
Ne zaboravite da sa sobom ponesete Pozitivan Mentalni Stav. Budite
optimistini, nadajte se, razmiljajte, reagujte.
Najvei broj smrzavanja zabeleen je na Floridi i u tropima. Mislite o
tome.

3. Rukovoenje

Sigurnost, uspenost i zadovoljstvo boravka u planinama u mnogome zavisi

od rukovoenja - vostva i organizacije. Ovi formalni koncepti mogu pomalo
uljati nae ui i oseaj slobode u gorama. Zar opet organizacija, opet efovi,
opet naredbe? Odgovor je i da i ne. U stvari, vostvo i organizacija je dodatni
inilac odgovornosti i planiranja, i oni izvesno postoje u svim aktivnostima u
gorama. Drugo je pitanje kako se ovi inioci ispoljavaju. Ako posmatrate jedan
penjaki navez koji ve godinama zajedno penje vi, ni u jednom trenutku, neete
primetiti elemente vostva i orgnaizacije kod samo jednog od penjaa. Oni ipak
postoje, ali su imlicitni - sadrani u svim postupcima tih penjaa. Oni nesvesno i
po navici znaju ko e doneti koju odluku i ko e planirati i organizovati njihovo
penjanje. Oni se dogovaraju kao drugari - ravnorpavno. Pria je sasvim drugaija
kada u planinu ide grupica koje se meusobno ne poznaje, ili koja ima poetnike.
Isto vai za boravak vee grupe planinara na terenu ili za neko istraivanje
podzemlja. Organizacija i rukovoenje je posebno izraeno kod akcija spasavanja.
Tu su svi uesnici deo sistema. Svaki ima tano odreenu ulogu i zadatke koje
mora izvriti. Neko rasporeuje zadatke na spasioce i terminira ih.

Vostvo zapoinje sa svakim pojedincem. Lino vostvo odnosi se svest

svakoga od nas o zajednitvu, o grupi i njenim ciljevima i napredovanju.
Dakle, svaki od lanova jedne grupe mora biti svestan toga da je lan te grupe,
da zavisi od nje i da ima odgovornost prema njoj, te postupati uvek u interesu
te grupe, bez obzira da li je njen formalni voa ili ne. Svako mora prihvatiti
odgovornost za sopstveno znanje i vetinu, te donostiti sopstvene procene i
odluke na osnovu potrebe grupe i njenih ciljeva. Budite spremni da svoj stav
izloite kada oseate da rizik prevazilazi mogunosti grupe ili vae mogunosti.
Nikada se nemojte potcenjivati i oseati glupim i slabim, jer su drugi u grupi
iskusniji, znaju vie ili e vas proglaciti slabiem. Preuzimanjem linog vostva vi
ete doprineti vostvu vae grupe i donoenju odluka u granicama uspostavljene
organizacije.

Kompleksnost vostva se bitno uveava sa poveanjem grupe i

produenjem boravka na terenu. Kada dva drugara-penjaa idu na vikend
penjanje, mogue je da jedan od njih uzme na sebe da sve organizuje i vodi:
planira hranu, putovanje, prilaz smeri, smeri za penjanje, smetaj, potrebnu
opremu, i drugo. Kada u gore ide nekoliko drugara (3-4), tada se organizacija i
vostvo moe vriti dogovorom ili konsenzusom. Kako se grupa uveava, ciljevi
proiruju, boravak produava, pitanje organizacije i vostva postaje sve kritinije
za uspeh pohoda ali i sve ozbiljniji posao. U tim uslovima se odredi jedan formalni
voa grupe. On postaje odgovoran za grupu i njen uspeh. Njegov zadatak je da
koordinira sve aktivnosti te grupe.
Voe grupe ne moe sve sam uraditi, niti je to poeljno. Voa je taj koji odreuje
poslove i zadatke i poverava ih odreenim lanovima te grupe. Njegov cilj je da
ima potpuni uvid u delovanje grupe, te da se postara da e se izvriti sve to
treba i u potrebnom vremenu. Na taj nain se podstie zajednitvo, entuzijazam i
moral cele grupe, jer kako se napreduje u ostvarenju ciljeva, sve vie lanova
grupe se ukljuuje u izvrenje sve brojnijih i komlikovanijih zadataka, i time tu
grupu shvataju kao svoju, ive za nju, brinu o njoj. Ako je grupa vrlo velika, ili
ako se sastoji od nepoznatih lanova, voa e odrediti svog pomonika, koji je u
stanju da preuzme sve njegove dunosti ako i kada to postane neophodno.

Voa grupe je istovremeno i njen instruktor - uitelj. Poetnicima je uvek

potrebna obuka, ansa za uenje tehnike i vetina. Onima koji su ve iskusni
uvek dobrodoe znanje i vetina organizacije i rukovoenja. Najbolje voe
demostriraju strpljenje, blagost, razumevanje i velikodunost, potrebne za
ulivanje poverenja i za saoptavanje iskustva svim lanovima grupe u svim
fazama rada u gorama.

Voa grupe se mora posebno pripremiti, analizirati i predvideti sve neprijatnosti ili
potencijalne prepreke koje ugroavaju ostvarenje ciljeva. Pri tome se mora znati
da su najei i najmuniji problemi vostva upravo oni sitni i najmanje
dramatini: razdraujue male nezgode i neuspesi koji se pojavljuju
najnezgodnijim momentima - kanjenje, uljevi novih cipela, bolest, prebrz
zamor. Na alost, ne postoji unapred pripremljen odgovor za ovakve situacije. Od
voe se trai da proceni situaciju i donese odluku o daljem postupku. Odluka
mora biti liena ljutnje i nervoze, mora biti pravedna, vrsta i nedvosmislena.
Dobar i efikasan voa e prepoznati svaku od tih trivijalnih situacija tako da je
odmah jasno da li je to trenutno, akutno ili hronian izvor problema sa
potencijalno tekim posledicama.

Pohod i boravak u planinama predstavlja vrlo bogat spektar mogunosti,

problema i reenja. Boravak u planinama stalno postavlja razliite zahteve pred
volju planinara. Bez organizacije i vostva e, ak i vrlo jaka grupa, besciljno
lutati ili biti paralisana razdorom i svaom oko odreene odluke. Nasuprot tome,
sa dobrim vostvom i organizacijom e, ak i relativno slaba grupa, ostvariti
postavljane ciljeve.

3.1. "Jaina" grupe

Odgovor na pitanje da li je odreena grupa dorasla zahtevima nekog uspona ili

ostvarenju svog cilja lei u proceni njene jaine - ukupne sposobnosti te grupe,
ne svakog pojedinca. Sa svoje strane, jaina grupe zavisi od sposobnosti svakog
od njenih lanova, veliine grupe, brzine njenog napredovanja, postavljenog cilja,
vostva, organizacije i drugih bitnih faktora. Dobro vostvo je kljuno za moral
jedne grupe, odnosno za isticanje i korienje svih dobrih osobina grupe i
"skrivanje" svih njenih nedostataka. Slino selekciji i taktici drugih timskih
sportova, bitno je iskoristiti sopstvene vrline i postii cilj, bez obzira to se grupa
ne sastoji od najboljih penjaa, planinara, peinara, spasioca.

3.1.1. Sposobnost pojedinaca

Najjae grupe sastoje se od nekolicine najboljih pojedinaca, onih koji su sposobni,

iskusni, veti i opremljeni za svaki izazov. Oni imaju potreban mentalni sklop,
psihiku i fiziku kondiciju, i sve druge osobine koje im omoguavaju da pri ruci
uvek imaju dokera za svaku situaciju i detalj u steni, u podzemlju, i uopte, u
planini.
Ono to karakterie slabu grupu nije tako jdnostavno za definisanje, U nekim
sluajevima grupa je dovoljno jaka ak i kada ima tek 2 dobra lana prema
nekolicini slabijih ili poetnika. U drugim situacijama je grupa od 10 odlinih i
jednog slabog u celini slaba. Grupa koja nema niti jednog iskusnog i
sopsobnog lana je uvek slaba grupa.

Voa grupe mora poznavati svakog od lanova. Mora biti upuen u njegove
mogunosti kako bi mu dodelio odgovarajui zadatak (onaj koji je za njega
ostvariv). Voi je potreban bar jedan strpljiv i pouzdan lan koji e ii poslednji i
hrabriti i pomagati sporijima. Ako je grupa vei potrebno je imati par brzih i
upornih izviaa koji e brzo pronai i ispitati put. Ako je voa grupe na jednom
njenom kraju, tada mora postojati pomonik za drugi kraj grupe (glava i zaelje
grupe).

Prilikom obrazovanja naveza ili podgrupa voa koristi sopstveno poznavanje

sposobnosti lanova svoje grupe. Ako su grupe manje tada se navezi prave po
zajednikom dogovoru, tako da svaki navez bude dovoljno dobar i autonoman.
Ako su grupe vee, ili ako se lanovi ne poznaju, tada e voa oformiti naveze (ili
manje ekipe), na osnovu poznavanja iskustva, sposobnosti, brzine i linosti
svakog od lanova. Cilj je imati autonomne podgrupe, koje sa sigurnou
savladavaju prepreke, ali tako da se vodei navez (podgrupa) moe menjati, i
tako da manje iskusni i sposobni imaju priliku da vide i da ue.

3.1.2. Brojnost grupe

Minimalan broj lanova planinarske grupe je onoliki koliko je potrebno da se

svaka incidentna situacija moe adekvatno reiti. Tradicionalno, uzima se da je
grupa od tri lana minimalna. U toj situaciji je u sluaju povreivanja jednog
obezbeeno da jedan ostane sa povreenim dok trei odlazi po pomo.

Varijacije trolane ekipe su brojne, i zavise od situacije i vrste aktivnosti u planini.

Ako je teren tehniki ili vrlo teak, odnosno ako je vreme loe, po pomo se alju
dva lana, tako da morate imati bar 4 lana ekipe. Kada vas je ve etvoro,
povreeni se moe i transportovati od strane preostala 3 lana. Sa druge strane,
za penjanje u navezi su optimalni penjaki parovi, tako da e esta odluka biti da
ide samo jedan penjaki navez, ako je smer na relativno pristupanom i bliskom
terenu, odnosno dva penjaka naveza ako se penju udaljene divlje smeri.

Penjanje po gleerima zahteva grupu od 4-6 ljudi, podeljenih u dva naveza kako
bi efikasno izvukli nekoga iz gleerske pukotine. Aktivnost u udaljenim i divljim
planinama mora biti planirana tako da postoje reenja za samospasavanje. U tim
situacijama to je ve blisko ekspediciji sa neto veim brojem ljudi. Ako u ovakve
predele ide mala grupa, oni moraju biti potpuno svesni rizika i prihvatati ga.

Sasvim je pogreno verovati da je vea grupa uvek i sigurnija grupa. Naprotiv.

Brojna grupa je uvek sporija, organizaciono zahtevnija, vie optereena
opremom, sa veim rizikom od pokretanja lavine, sa vie odvaljenog kamenja i
po svim zakonima verovatnoe vie je izloena riziku. Grupa od 10-12 ljudi uzima
se kao maksimalan broj ljudi koji moe boraviti u planini a da pritome bitno ne
ugrozi planinski eko sistem. Za neke uslove i ovo je preveliki broj ljudi.

3.1.3. Pozadinska podrka

Jedna planinarska grupa dobija na snazi ako zna da postoji jo neka grupa u
blizini ili jo neki ljudi koji im mogu pruiti pomo u sluaju potrebe. Kako bi se
od te druge grupe ili ljudi imala korist, oni moraju biti spremni i sposobni da vam
priteknu u pomo, odnosno spremni da pokrenu spasioce automatski, po isteku
unapred dogovorenog vremena. Tada, ako vaa grupa ne stigne do odreenog
vremena na mesto javljanja, vi znate da je spasilaki tim na putu do vas, trebali
ga vi ili ne.

Naravno, da bi ste obezbedili ovu vrstu podrke morate imati neku vrstu
dogovora sa tim drugim ljudima u svom okruenju. Kao apsolutno minimalnu
meru predostronosti ostavite plan svojih aktivnosti i postupak po isteku
odreenog vremena kod nekog pouzdanog oveka. To moe biti domain
planinarskog doma, lokalno planinarsko drutvo ili klub, i naravno, va klub. U
zavisnosti od toga kome ostavljate poruku razlikuje se i vreme u kome moete
oekivati pomo, kao i vreme vaeg javljanja. Znate da e poruka biti poslata na
pravo mesto im istekne vreme dogovorenog javljanja. U poruci je potrebno da
postoje informacije o tome ta ste naumili da radite - samo grube naznake, tako
da spasioci znaju gde ste i ime se bavite. Ne morate mnogo detaljisati i time se
ograniavati u radu. Ako se nalazite na mestu koje niste naznaili i ako radite ono
to niste opisali, vi morate biti svesni da komplikujete svaku spasilaku aktivnost.
Kada definiete vreme povratka odnosno javljanja budite irokogrudi i dodajte
nekoliko sati ili neku alternativu za sluaj kanjenja zbog pogrenog puta ili neke
druge lako reive greke. To radite zato to ne elite susret sa spasilakom
ekipom kada ste svi zdravi i veseli. Ako ste ostavili poruku, tada nemojte
zaboraviti da se javite po dolasku.

Koristite mogunosti tehnologije u smislu radio veza i mobilne telefonije... Ipak,

budite oprezni, ako imate radio stanice uverite se koji su vam kanali pristupani.
Ako imate mobilni telefon unapred se uverite da je mogue koristiti ga na
odreenom lokalitetu.

3.1.4. Celovitost grupe

Jedna od kritinih odgovornosti voe grupe je ta da ona ostane zajedno - celovita.

Samo tako se dobija koncentrisana snaga i odrava komunikacija i kontrola na
dogaajima. Vrlo je lako razdvojiti se, iz bilo kog razloga. Tako dobijate vie
slabih grupa bez vostva. Neke velike grupe se mogu planski i organizovano
razdvojiti tako da su novonastale grupe samodovoljne, organizovane i voene
prema cilju.

Kada imate manju grupu sa ljudima slinih sposobnosti, tada je relativno

jednostavno osigurati njenu celovitost. Ako jedan posustane, drugi to uoe i
smanje ritam. U veim grupama voa i njegov pomonik moraju stalno raditi na
jedinstvu grupe. Spremniji ure, sporiji kasne. To je razlog nervoze i jednih i
drugih, ali se ne sme dozvoliti cepanje. Ovakve situacije su posebno
karakteristine kod odravanja kurseva ili nekih masovnih odlazaka u planinu.
Glomazna organizacija esto zataju kada je potrebno spreiti najbre da juriaju
uzbrdo, odnosno kada je potrebno spreiti da se teajci nekontrolisano razmile u
podzemlju.

Odravanje celovitosti grupe je moda najkritinije prilikom sputanja. Umor,

hladnoa i oputanje po zavrenom usponu esto iniciraju jurcanje nizbrdo. Po
prirodi stvari voa ide poslednji i sa te pozicije teko kontrolie one ispod sebe.
Zato je kljuno da on izabere onog koji se sputa prvi i da tano naznai mesta
sastanka i ponovnog okupljanja. Ako je to sputanje po snenim padinama
(klizanje) tada je problem posebno izraen. Neverovatno je kojom se brzinom
ljudi razlete svaki drugaijom brzinom po padini. Potrebno ja da svi tano znaju
mesto ponovnog okupljanja.
Voa je taj koji uspostvalja tempo i ritam penjanja i sputanja. Ritam mora biti
dovoljno brz da obezbedi ostvarenje cilja, ali i dovoljno spor da obezbedi
jedinstvo grupe, odnosno da ne premori nikoga do zaostajanja ili odustajanja.
Ako je to neostvarivo, to znai da je grupa pogreno sastavljena u startu.
Odustanite. Kada se uspostavi potreban ritam tada vie nema opasnosti od
razilaenja grupe i svae.

3.1.5. Upravljanje vremenom

Brzina nepredovanja se, pogotovo za alpsko penjanje, esto se poistoveuje sa

sigurnou penjanja. Ovo moe biti istina za sluajeve prelaska preko terena gde
pada kamenje, ili kada je potrebno stii do logora za dana, ili kada se odreena
padina mora prei pre sunca. Brzina, meutim, ima i ozbiljan rizik. Brzo, estoko
penjanje da bi se cilj ostvario pre, recimo, loeg vremena, moe rezultovati u
vaoj tekoj poziciji u sred neke eksponirane stene, bez mogunosti sigurnog
povlaenja, sa loim vremenom nad vama. Da ste umesto brzo, krenuli oprezno,
sa merom, nali bi ste se u poziciji u kojoj imate alternative, kako za zaklon, tako
i za povlaenje. Bezrazlona brzina penjanja - brzina zarad brzine, predstavlja
veliku potencijalnu opasnost, pogotovo ako se na njoj insistira na utrb
sigurnosti, osiguranja i tehnike penjanja. U stvari, kada se govori o brzini
penjanja, ne govori se o tome za koliko vremena prelazite koliko metara, ve o
tome koliko mudro koristite vreme na raspolaganju.

Vremenska dimenzija plana mora se razraditi kao i drugi delovi plana (smer,
tandovi, sidrita, oprema.). To mora biti uraeno unapred, bar grubo. Ako
kreirate mentalnu sliku uspona i "u glavi" prolazite sekcije i detalje puta i sabirate
vremena potrebna za prelazak svakog od njih, dobiete priblino vreme potrebno
za penjanje. Dodajte jo neko vreme (10-20%) za svaki sluaj. Dodajte vreme
potrebno za sputanje, takoe obogaeno sa rezervom (10-20%). Odredite kada
hoete da se vratite i onda prostim oduzimanjem ustanovite kada je potrebno
krenuti. Kod ovakvog planiranja vremena vi imate grubu predstavu o tome kada
bi gde trebali da budete. Dobra je praksa da se odredi vreme povratka ukoliko se
do tada ne stigne do vrha. Kada to znate, lako je argumentovati povratak protiv
onih koji bi da guraju dalje po svaku cenu. Ne brinite mnogo, procena vremena,
kao i sve druge procene, dolazi sa kliometraom.

3.2. Postati voa

Postati voa je dugoroan projekat tipa uradi sam. Potrebna vam je elja i
inicijativa. Najbolji nain da postanete dobar voa je da vodite i da posmatrate
kako drugi vode. Dobro je i kada organizujete i vodite krae i neformalne izlete sa
drugarima van, ili iz kluba. Polako ete napredovati do veeg broja ljudi, dueg
boravka u planini i ambicioznijih projekata i planova. Idite u planine sa iskusnima.
Uite od njih. Pogledajte kako oni planiraju, kako organizuju, kako vode. Traite
da budete pomonik nekom iskusnijem voi i uite, radite.

Samokritika i samoispitivanje daju veliki doprinos u izgradnji potrebnog profila

voe. Efikasne voe utroe odreeno vreme u ocenjivanju akcija koje su vodili.
Pitaju se: Da li je sve uraeno kako valja? ta je ilo kako treba? ta je ilo
naopako? Zato? Kako se moglo popraviti? ta bi bilo da smo uradili ovako ili
onako?

Vostvo planinarskih grupa i aktivnosti donosi pre svega odgovornost, a tek posle
zadovoljstvo ako je cilj ispunjen. Iako je takav zadatak neobian, vebanje
kompetentnog vostva i organizacije moe doprineti iznenaujue jednostavnim
reenjima i primeni u realnim okolnostima. Pripremite se, analizirajte i planirajte,
organizujte, koristite zdrav razum, prihvatite odgovornost i oslonite se na dobru
procenu kada se suoavate sa brzo promenljivim situacijama. Videete da e se
va uroeni oseaj za dobro i loe, te va instinkt, pobrinuti za doborobit vas i
vae grupe. Uostalom statistika je na vaoj strani, a ona kae da je procentualno
meu planinarima najmanje bolesno ambicioznih ljudi i takmiara.