Meunarodno privatno pravo

Predavanja

Predmetni nastavnik: Doc. dr aklina Spalevi

e-mail: zspalevic@sinergija.edu.ba
 II nedelja predavanja
Koliziona norma
Sutina
Struktura
Vrste
Primena stranog prava
Naini saznanja
Obaveznost primene stranog prava
Kvalifikacija
Pojam
Vrste
Naini reavanja
Doc. dr aklina Spalevi
 Pojam kolizione norme
Pojam kolizione norme: pravna norma koja upuuje da se na jedan
odnos sa stranim elementom primeni domae ili strano pravo.
Osnovni zadatak kolizionih normi: utvrditi koje e pravo biti merodavno
za dati privatnopravni odnos sa elementom inostranosti.
Kolizione norme upuuju postupajui organ na merodavno pravo tako to
meu brojnim kontaktima koje pravni odnos ima sa pojedinim zemljama
izaberu jedan kao najrelevantniji, odluujui.
Izbor najrelevantnijeg, odluujueg kontakta ini zakonodavac: na
osnovu pravne politike u svojoj dravi, polazei od kategorije pravnih
odnosa (ne od pojedinanog sluaja za koji treba nai reenje).

Doc. dr aklina Spalevi

 Struktura kolizione norme
Kolizione norme imaju dva osnovna elementa: pravna kategorija i
taka vezivanja.
Pravna kategorija pod koju se podvodi konkretno pravno pitanje, npr.
Za pravnu i poslovnu sposobnost fizikog lica merodavno je pravo drave
iji je ono dravljanin.
Za oblik pravnog posla merodavno je pravo drave u kojoj je pravni posao
preuzet.
Kao pravna kategorija kolizione norme moe da bude izdvojen ceo pravni
institut (ugovor), grana prava (porodinopravni odnosi), a mogu da se
koriste i znatno ue kategorije (forma, prava i obaveze, zastarelost, rok
isporuke, mesto isporuke).

Doc. dr aklina Spalevi

 Struktura kolizione norme
Taka vezivanja izdvajanje jedne odluujue veze koja e u konkretnom
sluaju dovesti do merodavnog prava, npr:
Za pravnu i poslovnu sposobnost fizikog lica merodavno je pravo drave iji
je ono dravljanin.
Za oblik pravnog posla merodavno je pravo drave u kojoj je pravni posao
preuzet.

Taka vezivanja je element kroz koji se neposredno ostvaruje dejstvo

kolizione norme odreuje koje je pravo merodavno, ali ne daje
konano reenje u pogledu datog spornog odnosa.

Doc. dr aklina Spalevi

 Struktura kolizione norme

Koliziona norma upuuje

na primenu merodavnog privatno-
pravnog poretka ne sadri
konano materijalnopravno reenje

DISPOZICIJA PRAVNA POSLEDICA

Kategorija za nadovezivanje
Odluujua injenica Primena merodavnog
privatnopravnog poretka (lex causae)

lan 14. ZMPP
Pravna sposobnost fizikog lica
Dravljanstvo fizikog lica
primer
Primena merodavnog privatnopravnog
poretka (pravo dravljanstva fizikog lica)

Doc. dr aklina Spalevi

 Metod meunarodnog privatnog
prava kolizionopravno upuivanje
Polazna situacija:
Pravni odnos (injenini sklop) koji u jednom ili vie svojih elemenata dolazi u konflikt sa
vie privatnopravnih subjekata

1. Pravno pitanje: Pod koju kategoriju za nadovezivanje polaznog kolizionog prava (lex
fori) moe da se podvede pravno pitanje koje proizilazi iz graansko
pravnog odnosa (injeninog sklopa) sa elementom inostranosti?

2. Odluujua injenica: Koja je odluujua injenica za odgovarajuu kategoriju za

nadovezivanje?

3. Merodavno pravo: Na primenu kog privatnopravnog poretka upuuje odluujua

injenica polaznog kolizionog prava?

Doc. dr aklina Spalevi

Karakteristine odluujue injenice
za pojedine pravne odnose
Za statusne i porodine odnose:
lex nationalis zakon dravljanstva
lex domicilii zakon prebivalita, odnosno redovnog boravita.
Za stvarnopravne odnose:
lex rei sitae zakon mesta nalaenja stvari.
Za ugovorne odnose:
lex loci contractus zakon mesta zakljuenja ugovora
lex loci solutionis zakon mesta izvrenja
lex loci venditoris zakon mesta prodavca
princip najtenje povezanosti (princip najblie veze).

Doc. dr aklina Spalevi

Karakteristine odluujue injenice
za pojedine pravne odnose
Za graanskopravne delikte:
lex loci delicti commissi zakon mesta izvrenja delikta.
Za formu pravnih poslova:
locus regit actum mesto gde je pravni posao preuzet.
Za procesnopravne odnose, kao i kada primena drugih odluujuih
injenica nije mogua:
lex fori zakon suda, foruma (organa koji postupa u odreenom sluaju).

Doc. dr aklina Spalevi

 Podela taki vezivanja
Prema irini ovlaenja, odnosno uputstvu koje daju organu koji
primenjuje kolizionu normu:
Neposredno vezujue
Okvirne.
Prema sloenosti u odreivanju merodavnih prava:
Proste
Kompleksne.
Prema mogunosti promene take vezivanja:
Stalne
Promenljive.

Doc. dr aklina Spalevi

 Podela taki vezivanja
Prema irini ovlaenja, odnosno uputstvu koje daju organu koji
primenjuje kolizionu normu: neposredno vezujue i okvirne.
Neposredno vezujue kojima je zakonodavac sam izvrio vrednovanje
moguih oblika povezanosti jedne pravne kategorije sa raznim
suverenitetima i izabrao jednu vezu koja e nas neposredno povezati sa
merodavnim pravom. Veina je ovakvih taki vezivanja, izuzev principa
najtenje povezanosti.
Okvirne kod kojih je ovo vrednovanje bitnim delom preputeno sudiji, a
zakonodavac samo postavlja okvire i smernice. Takva je taka vezivanja
"princip najtenje povezanosti". Postoji tendencija sve eeg korienja
principa najtenje povezanosti, ali putem uvoenja klauzule izuzetka, to
znai da se ova taka vezivanja ne moe koristiti ukoliko se radi o izuzetku
koji je unapred definisan.

Doc. dr aklina Spalevi

 Podela taki vezivanja
Prema sloenosti u odreivanju merodavnih prava: proste i
kompleksne.
Proste taka vezivanja nas vodi do jednog merodavnog prava (naeg ili
stranog).
Kompleksne taka vezivanja nas vodi do vie merodavnih prava,
kompleksna taka vezivanja moe biti postavljena:
Kumulativno (npr. za materijalne uslove zakljuenja braka merodavno je pravo
dravljanstva buduih branih partnera i lex fori)
Alternativno jedna ili druga (u pogledu forme ugovora merodavno je bilo
pravo mesta zakljuenja, bilo pravo koje je merodavno za sadraj ugovora)
Supsidijarno jedna pa druga (npr. za dejstva braka, ili za poslovnu
sposobnost fizikog lica merodavno je pravo dravljanstva, a u sluaju da lice
nema dravljanstvo, pravo njegovog domicila).
Doc. dr aklina Spalevi
 Podela taki vezivanja
Prema mogunosti promene take vezivanja: stalne i promenljive.
Stalne take vezivanja koje su vremenski i prostorno fiksirane (npr.
mesto zakljuenja ugovora, mesto nalaenja nepokretnih stvari).
Promenljive take vezivanja koje nisu vremenski i prostorno fiksirane
(npr. mesto nalaenja pokretnih stvari, dravljanstvo, prebivalite).
Promenljive take vezivanja se mogu definisati i kao stalne (npr. ako se
precizira da je re o dravljanstvu u momentu smrti, injenica postaje
vremenski fiksirana, te taka vezivanja postaje stalna, nepromenljiva).
Poeljno bi bilo da zakonodavac ostavi to manje taki vezivanja kao
promenljive tako to bi ih, uz odgovarajua preciziranja, pretvorio u stalne.

Doc. dr aklina Spalevi

 Vrste kolizionih normi
Podela kolizionih normi:
1. Prva podela:
Jednostrane u svakom sluaju dovode do primene istog i to domaeg prava i
odreuju samo opseg vaenja vlastitih (nacionalnih) materijalnih normi
Viestrane u zavisnosti od okolnosti konkretnog sluaja ukazuju na pravo
bilo koje drave sveta. U uporednom pravu preovlauju viestrane
kolizione norme.
2. Druga podela:
Samostalne ukazuju na merodavno pravo
Nesamostalne dopunjuju samostalne kolizione norme tako to sadre
objanjenja, uputstva koja utiu na utvrivanje konkretnog merodavnog prava
(npr. norma koja govori da se nee primeniti strana norma ako su efekti njene
primene u suprotnosti sa javnim poretkom).
Doc. dr aklina Spalevi
 Pravna priroda kolizionih normi
Pravna priroda kolizionih normi:
Tie se obaveznosti primene kolizionih normi od strane suda
Moe biti imperativna i dispozitivna.
Kolizione norme imperativne prirode: u svakom sluaju ih treba
primeniti, pa i onda ako to nijedna od stranaka ne trai, ak i ako obema
strankama odgovara da se spor jednostavno rei po domaem pravu, bez
postavljanja kolizionog pitanja.
Kolizione norme dispozitivne prirode: ponaanje stranaka, njihovi
predlozi (ili odsustvo predloga) mogu da utiu na to da li e sud uopte da
primeni svoje kolizione norme u sporu sa elementom inostranosti ili e
odluiti prema svom pravu.
U uporednom pravu najea je imperativna priroda kolizionih normi.

Doc. dr aklina Spalevi

 Pravna priroda kolizionih normi
Do dstupanja od imperativne prirode kolizionih normi dolazi na
zaobilazan nain dozvoljavanjem da se kolizione norme ne primene ako
to neko ne zatrai blagovremeno i u odgovarajuoj formi.
Negativne posledice dispozitivne prirode kolizionih normi: pravna
nesigurnost, nejednak tretman sutinski jednakih sluajeva, mogunost
(namerne ili nenamerne) diskriminacije prema pojedinim pravima.
U naem pravnom sistemu kolizione norme su imperativne prirode i:
Sud mora primeniti kolizione norme po slubenoj dunosti, a ukoliko taka
vezivanja ukazuje na inostrani pravni poredak
Sud je duan da primeni i strano pravo.
Naalost, naa sudska praksa nije dosledna u sprovoenju ovog principa.

Doc. dr aklina Spalevi

 Utvrivanje sadrine i primena
stranog prava
Problem utvrivanja sadrine i primene stranog prava: posledica
primene kolizionih normi.
Ukoliko koliziona norma primenjena na konkretan odnos uputi na pravo
druge drave, a ne na pravo drave iji je organ nadlean da postupa u
konkretnom sluaju, pred nadleni organ e se postaviti dva pitanja:
1. Da li je obavezan da primeni strano materijalno pravo? Ako jeste, postavlja
se pitanje
2. Na koji nain da sazna sadrinu stranog prava?
U cilju davanja odgovora na prvo pitanje, javila su se dva shvatanja:
1. Shvatanje o stranom pravu kao injenici
2. Shvatanje prema kojem nadleni organ ima obavezu da primeni strano
pravo.

Doc. dr aklina Spalevi

 Utvrivanje sadrine i primena
stranog prava
Shvatanje o stranom pravu kao injenici ima svoje korene u teoriji
steenih prava, po kojoj ukoliko se neko poziva na svoja steena prava,
treba i da dokae kako je ta prava stekao. Ako ih je stekao na osnovu
stranog prava, treba da dokae sadrinu norme stranog prava koja je
osnov njegovom subjektivnom pravu. Shvatanje o stranom pravu kao
injenici dolo je do izraaja u praksi panskih, francuskih i amerikih
sudova.
Shvatanje prema kojem nadleni organ ima obavezu da primeni
strano pravo obrazlae se potrebama meunarodne saradnje i
preovlauje u uporednom pravu.
Nain saznanja stranog prava: Evropska konvencija (zakljuena u okviru
Saveta Evrope 1968. godine) obavezuje drave potpisnice da imenuju
organe koji e biti zadueni da postupaju po zahtevima organa drugih
strana ugovornica da daju informacije o domaem pravu.
Doc. dr aklina Spalevi
 Utvrivanje sadrine i primena
stranog prava
U naem zakonodavstvu, teoriji i sudskoj praksi: strano pravo se tretira
kao pravo saznaje se i primenjuje po slubenoj dunosti od strane
nadlenog organa: U cilju utvrivanja sadrine stranog merodavnog prava:
Nadleni organ moe zatraiti obavetenje (koje nije obavezujue, ve
informativno-indiciono) o stanju prava od nadlenog organa strane drave
Sa svoje strane, stranke mogu u postupku podneti sudu javnu ispravu o
sadrini stranog prava, koja sadri tri oborive pretpostavke: autentinosti,
istinitosti sadraja i osnovanosti stava o sadraju stranog prava koji bi se gradio
na njoj.
Protiv odluke suda u kojoj je, po miljenju stranke, dolo do pogrene
primene stranog prava ili strano pravo uopte nije primenjeno, mogua su
sledea pravna sredstva: alba, revizija (ako su ispunjeni uslovi u pogledu
predmeta i vrednosti spora), zahtev za preispitivanje pravnosnane
presude.
Doc. dr aklina Spalevi
 Problem kvalifikacije
Prva kvalifikacija:
Podvoenje, subsumiranje injeninog sklopa i odatle rezultirajueg pravnog pitanja pod
odgovarujuu kategoriju za nadovezivanje polaznog kolizionog prava ili tumaenje polja,
odnosno obima primene odgovarajue kategorije za nadovezivanje

Pravne praznine u Razlike u sistemskom

materijalnom pravu odreivanju pravnih
polaznog kolizionog pojmova i instituta
prava materijalnog prava lex
fori i pravne kategorije u
Izvori problema kolizionoj normi lex fori
kvalifikacije

Razlike u sistematici i Strani pravni instituti

pravnoj prirodi pravnih koji su nepoznati
pojmova i ustanova u materijalnom pravu
materijalnom pravu lex polaznog kolizionog
fori i stranom pravu prava
Doc. dr aklina Spalevi
 Problem kvalifikacije
(sukob kvalifikacija)
Pitanje kvalifikacije (sukoba razliitih kvalifikacija): jedno od
najsloenijih pitanja vezanih za kolizioni nain regulisanja privatnopravnih
odnosa sa elementom inostranosti zbog postojanja konkurentnih prava.
Postavlja se pitanje: kako postupiti kada se jedno pitanje postavlja u toku
same primene kolizionih normi, tj. u momentu kada jo uvek nije poznato
koje je pravo merodavno?
Pojava problema kvalifikacije u teoriji: problem je plod priblino
istovremenih paralelnih istraivanja Bartena i Kana.
Pojava problema kvalifikacije u praksi: problem je postojao i pre
objavljivanja teorijskih rasprava, ali je reavan automatski, bez
prepoznavanja pravih dilema i pre nego to je teorija reagovala velikim
brojem studija o ovom pitanju.

Doc. dr aklina Spalevi

 Problem kvalifikacije
(sukob kvalifikacija)
Znaenje rei "kvalifikacija": odreivanje poloaja, mesta, neega ili
nekoga u odreenom sistemu vrednosti.
Kvalifikacija u pravnom smislu: postupak traenja mesta injenica u
svetu pravnih pravila, ili primenu prava.
Kvalifikacija u MPP: (po najirem shvatanju koje zastupa Katii)
kvalifikacija je svaka primena pravnih pojmova na injenice ili supsumiranje
injenica pod pravne pojmove. Postavlja se pitanje: po kojim emo pravnim
pojmovima vriti supsumiranje injenica u momentu kad tek traimo
merodavno pravo?
Problem kvalifikacije predstavlja specifian vid tumaenja: injeninim
stanjem ivotni odnos se vezuje za vie drava, te prava tih drava
pretenduju da budu primenjena u svim fazama reavanja datog problema.
Ukoliko se ta prava sutinski razlikuju, to otvara problem sukoba razliitih
kvalifikacija.
Doc. dr aklina Spalevi
 Problem kvalifikacije
(sukob kvalifikacija)
Sukob kvalifikacija se ne javlja: u normama MPP koje neposredno
reguliu pravne odnose, npr. u normama o privatnim pravima stranaca.
Kvalifikacija se moe odrediti i kao prejudiciranje prerano
postavljeno pravno pitanje, tj. pravno pitanje postavljeno pre nego to je
odreeno merodavno pravo, u momentu kada se jo uvek ne zna iz kog
prava treba uzeti odgovor na pravno pitanje.
Dva osnovna vida kvalifikacije:
Kvalifikacija pravne kategorije
Kvalifikacija take vezivanja.
Kvalifikacija pravne kategorije: podvoenje jednog odnosa pod pravnu
kategoriju, pravu kolizionu normu.

Doc. dr aklina Spalevi

 Problem kvalifikacije
(sukob kvalifikacija)
est izvor problema kvalifikacije pravnih kategorija su sledee granine
oblasti: naslednog i obligacionog prava; porodinog i imovinskog prava;
materijalnog i proceduralnog prava; razgranienja kategorija forme od
sadrine pravnih poslova.
Poseban problem se javlja u situaciji kada je teko uopte pronai neku
pravnu kategoriju pod koju treba podvesti neki odnos (npr. domae pravo
ne poznaje ustanovu trust-a, svojstvenu anglosaksonskom pravu).
Kvalifikacija take vezivanja: ovde vie nema dileme koju kolizionu
normu treba primeniti, ali nije jasno kuda ona vodi.
Take koje esto daju povoda kvalifikaciji: mesto zakljuenja ugovora,
mesto delikta i prebivalite.
Kvalifikacija take vezivanja sledi i logiki i vremenski iza kvalifikacije
pravne kategorije.
Doc. dr aklina Spalevi
 Reenje problema kvalifikacije
Kvalifikacija po lex fori: prema pravu drave gde se sudi i od ijih se
kolizionih normi polazi prilikom reavanja spora.
Kvalifikacija prema lex causae: prema pravu koje je merodavno za
odnos koji se raspravlja.
Stepenasta kvalifikacija: uvek se pri izboru i tumaenju kolizione norme
polazi od shvatanja , tj. od prava drave suda, dakle od lex fori (prva
stepenica), dok se na drugoj stepenici, ukoliko se ima primentiti strano
pravo kao merodavno, ono tumai po pojmovima i smislu koje sadri lex
causae dakle, prvo domae pa strano.
Kvalifikacija pomou autonomnih pojmova: kvalifikaciju ne bi trebalo
vriti sa oslonom na jedno nacionalno pravo, bilo da je to lex fori ili lex
causae, ve se treba sluiti autonomnim pojmovima, nezavisnim od
nacionalnih prava. Isti bi se stvarali meunarodnim sporazumima i
aktivnou sudova.
Doc. dr aklina Spalevi
 Reenje problema kvalifikacije
Funkcionalna kvalifikacija: Polazi se od pojmova sadranih u stranom
pravu i pri tom se vodi rauna o funkciji koju odreena ustanova ima u
njemu. Nakon toga se pokuava pronai ustanova domaeg prava koja vri
istu ili najsliniju funkciju dakle, prvo strano pa domae pravo.
Funkcionalna kvalifikacija je pogodna ukoliko je ustanova stranog prava
(npr. trust) nepoznata domaem pravu, ili nepoznata u datoj funkciji.
Domaa teorija i praksa: kvalifikaciju treba vriti po lex fori.
lan 9. ZMPP: predvieno je da se drugostepena kvalifikacija vri po lex
causae, tj. da se pravo strane drave (ija je merodavnost ve utvrena)
primenjuje prema svom smislu i pojmovima koje sadri.

Doc. dr aklina Spalevi