Came repre 1998 ISBN 86-7646-009-4 Indavad Farle Zalsdavata bite Miletié Urednik avan Tankovie Priveila ‘Sak Teakovié Grattha prions ‘ijtjana Dudevie| tel O11 61-756 Stampa Print raphe wae, Beograd ‘Tire S00 Paria jie Failete1. 011/161. 469 Zoran Jarkovié, 11/3187 - 758 Milenko Fankovi,011/9942-240 UMESTO PREDGOVORA. Povodor ialozbe "ZaSita adralja - 93° u Bkspocenirw w Moskvi na ‘ojo su predstaljni elektronski medicinski apart sa osnovnom orijen- ‘acijom aa letenje bez medikamenata, moskovski novinar A.M, Podmogiliai ianco je ledese:“Jednom sar imao peiliku da vidim sitstiku aajaspros- ‘ranjenie smrtnost koja je objavjena pod zafiom svetske adravstvene ‘organizacie. Zapaiile su me brojke: od sie je umrlo na zemjinoj kugl za godinu dana 40 hiljada Ijudi, of ledeaja medikamentima ~ 700 hiljada. ‘Shvatio sam da sn, u star, obe brojke znatno vee, jer w satis gu uli samo zvaniéno registrovani sluéajevi. Po mojo} skrorina proven proitlaai” a skoro milion judi strada 2a edna godinu od lefenja medkarmeatima"! Slitm misao izrekao je V. G. Pabinski u svojoj knjizi “Levenje biljkama’, “Poslednih godine interesovanjc za leenje lekoviti biljkama ‘znaino je poraslo. Tome unsiogome doprinose ncdaljene pojave i kompl- keacije w torapiji savremenim sintetickim sredsivime jakog delovanja ‘Takouvane medikamenine bolest su objektivna realnostnafeg yremena, Mi smo svedoei paradoksalne situasije w Kojo} hirugja posta bezopesns, & ‘erapija 2bog razvojafarmakologie ~ sve opesnja" Navodeti ovakve stavove nimalo ne prtendvjemo na nedoumicu 0 sezamenljvosi savremene medicine u ranogim sluéjevima, Namera nam je bila samo da podsetimo, da ne zaboravimo da iskustvo wv korBfeaju biljni sedstava preventvne i lekovitesvthe tae hiljadama godina, da je ovek arganskisastvel deo prirode u kojj bal svet sa, do sada 500 000 bli, Bini osnovni deo Zivesupstance na planet 1'SKENAR ep, shri va pos ejom VN: Mkt, Monk 1985, V0. Paisy, "Leta bilan, Novosbisk, NAUKA, Sisko oleae Abe mics aa 1988‘Ovome tba dod twrdnjenauéaike da naga ishrana treba da se sao od dve ueéine biljsih Komponen to ima firolosku osnovanost Zovekovog rganizma poSev od riba spremnit 2a grubu rehanitku obradu viaknaste rane, pa preko sistem za varenje sa lezdama koje luée mone supstance i femneate neoptodne za proces apsorbee. Jstovremeno ne tes zaboreiti d jeu mnogim zemljama svete izazeaa teadencija najralistjih bij dijta, vegetarjanstvo,uzimanje samo svete Diljae hrave So takode ima svoje nadaststke zbog jednostranosti {jen Tiznosti a ao posledicu negatvne pojave. pak, panaceje nije pronadena, Ne nama je da izaberemo, da se opredelimo, de ager za onim Sto nam se wbini natn. Nave opredeljenje ra izborknjige koja je pred Vams bilo je inspirisano snameror da se prog’ iskustava i reguiata nautnih istrazivanja, u syom omenu pozatin nauceika kao Sto su Sakirov, Buejko i drugi. prenese sa ‘elikih askin prostora i kod nas. U tom ej neka poglavlja su znano izme- ‘jena, posebno poglavle o eden lekovitim bljem iz kojeg su iuzeti svi ‘oni recep koji se odaose na vegeta kaakerisignu samo za sibrsko pocnugje. Takode, syako ko se bavi ubitanjeIekovitog bila opredeige se o svom nahodenj kada so tudo "Kalondaru vbicanja lekovitog bij Resmolikost tema i sadrZja ostlih poglavja, ka Sto su stu 0 muri, koje ima ina nagem ry, sigumo Ge zadriatl pain itaaca. Senke Traikovie ENCIKLOPEDIJA NARODNIH METODA LECENJA Beograd‘Ovome tba dodatitwndnje nauznike da asda ishrana treba da se sasoj od dvetreine biljsth Komponen St ima fiolosku osnovanost fovekoves rgatizma poSev od riba spremnit 2a grubu mchani¢ku obradu visknaste rane, pa preko sistem a varene sa lezdama koje luée mocne supstance i fermeate neoptodne za proces apsorboe Jstovremeno ne teba zaboreviti d jeu mnogimn zemljama svete ize teadencija naralisiihbiljih dijta, vegetajansivo,uzimanje samo sveze Piljae hrane Ho takode ima svoje nedosatke zbog jednostranosti i jeino- Tisnosti a ao posledicu negative pojave. pak, panaceje nije pronadens. Ne nama je da izaberemo, da se copredelimo, de rmagamo za onim Sto nam se uti Znatsjnizn. [Ni¥e opredeljenje 2 izhorknjige koja je pred Vams bilo je inspitisano rnamerom da se progstiskustava i reauiata nautaih itrazivagja, u svom omenu pozatin nauéeila kao St su Sukirov, Buejko i drugi. prenese sa ‘elikih skh prostra i kod nas. U tom eljaneka poglavlja su znano izme- ‘jens, posebno poglavije 0 lesenju lakovitim bljem iz kojeg su iazti svi ‘oni recep koji se oaose na vegoiacju kaakeristgnu samo za sibrsko posrugje. Takode, svako ke se bavi ubirajom Iskovitog bilfa opredelge se o svom nahodenj kada so 14d 0 "Kalondaru ubiraye lekovtog bij” ‘Resmolikost toma sadrZja ostlih poglavjg, ka Sto su sta 0 iu, ‘kojp ima ina naiem rt, sigumo ée zardati paznju ital, Senke Trajkovie ENCIKLOPEDIJA NARODNIH METODA LECENJA BeogradDEO PRVI SN aa NACINI LECENJA BEZ MEDIKAMENATA I FIZIOTERAPIJA STTERAPLJA SOKOVIMA (POVRCE, JAGODICASTO VOCE I VOCE) LECENJE SOKOVIMA OD POVRCA LVOCA ‘Sima je 2nane va2nost i Kori voéa i poveéa za oxgsnizam Zoveks a poschno 21 bolesnog. “Optima i duboka ispitivanja koja su se irvadila fokom mnogih godina u sverskim gauénim ustanovama dala su moguénost Josugnicima da sa punom sigumotéu konstaryju da su vase i poveée sami po oobi najvaznie i izwetno dragocene namie w ishran, «sokovi dabijeni od njih sadr2e skoro sve Komponentesvezee vota i povréa"” Postojanj organski ksclina,biosimulatora, orpanskih rnikroelerncaata, exnostvo soli vitamina, 2 takode i drug supstanciizaciva relies huenja pljuvadke u usnoj fupljini. Voge i sokovi od voés povefavajy aktivnest ernenata i razmenu materij, a njima je svostveno i dejsvo opt jaCenia organizma koje je vezano 22 varenje i usvajanje hrane. Gore navedeno kaze na lekovitasvojstva voea i povrés, Povrée i voce imaju velki znaéaj w naj ishrani i samim tim za nate dravje. Oni su izvor ne samo vitamina i mineralni soli vo sare kode ceiulocu, organske kiseline, pektinske jdinjeja, aromatiéne supstance i etarska ula. Oni sadrzevelik broj vitarina C, By. By, By, BA. Sem toga ekovito deste w lee nogih boest. ‘Prema sadrZaje vitamina, povtée ivoee se del na sledese grupe: Prva grupa. Povre i voce koje dae organizm Eoveka uglavaom vitamin 'C’,atakode i mineralue supstance, ede, celulozu,vitumine A i Bs. U ovw grupu spadaju paradaj, limun, pomorendze, grepfrut, kupus (vosebno hse, ribizla, Sumske jagode, paprika, malin, baStenska jagoda, eeleni pen, pena AN, evs Slovo a pn, Mt. Preabem indi, ‘Dmg grupa. Powe i vode Ke uplavnam snabdevaja Covekoy organ ‘am karotinam. Poviés i voée ove grupe snabdevaju organizam mineral ‘supstancama, vitaminom C,Seéerom, celulezom, vitamiont Ba, U ovu grupu spidaju mrkva, paradaj, dinja, kajsje, ova, praziuk, prokola, zelene mahune graska i paulj, zelenperduna, crven paprika, ‘Treéa grupa. Poviée i voce koje sadczi male koligine mineraaih ‘supstane vitamina koi su rastoriviu vod i pozitivne delyju a razmenu materia vorganigmu (vitamin Ci vitamioi grupeB). U ovu grupu spadaju cvekla, krastavei, celer,glavitatt luk, rotkva, periun, juke, krafk, Sve, tebe i prozde Potto je povre i voée Sesto zapriano mikrobima, a ponekad i hemijekim supstancama (srdstvima za zaitite biljaka), prov obradu tba izvodis com dtaljno, a bi pripremljeni napitak stfuvao hranljivu vrednostizvorne sirovine potrebno je 1, Dorrie i voée predvideno 2a obradu dealing pregledst otkidaju pokvareno i uvelo. 2, Detaljno pratt poise i vote ispod mlzza, Posebnu pazaju obra na {ngoditasto voce koje se veoma zapija od zemlje i mikroba Koji se u njoj nalaze. Dobro je ove plodove pat etkom. 3. Povrés i voce Kaje sone sme obradvati sa koricom, oprat, a zatim {sedi sath Koricu (tanak slo) trim nendjudim noZem. 4, Obitéeno povrée bro oprati da ne bi izgubilo dragocene supstance (otidéeno pore se ne per. 5. Vote j povrée predvideno za pripremu prirodnih sokova preraivati ‘29 i neposredno pe pripreme, Sokove treba pripremai samo od svedeg voda i povréa i oda pt KAKO PRIPREMATI SOKOVE UKUCNIM USLOVIMA® [iil teba praviti samo of svete, neosiegenog povréa i oes i odmah pit. Sovjetski navénici sw ustanovili da su sokov! dobijen centfagom i 1a centfugalnom sokovnikt bolic sokova dobijenih drugim metodama, spr. pomogu prese. Na eontrifugalainadin sok se priprema 3-4 puia bre; rmarje oksdira, Tako u soku od jebuka dobijenom na ovaj natin kong “Trmnfeako WA. Bij fink Poli, 19816.M. “Zane”avonnida moze bil 2a i pota, a anocijanina supstance pigmenta) za 10 1a vie nego u soku dobijenom presovanjem, Sem toga ovako dobijen sok ii do 10 procenatathive plodova i, usta, je bijnt nektar, U njega a2 zaatno lik boj FAS (Fziolosi alti supstanc’), 2bog Seg je | orjnit-zaorganizam. Sok weba upotei odah po pripremanu ‘Cak i ratkotajno Euvanje w fridideru ubraava vrenje i kvarenje proiz- roda, mada se njegov kus ne mora promeniti, Kongervirani sakovi delujy nj aktivno od sve. UKOJOJ KOLICINI SE MOGU FITI SOKOVI? Sokovi se mogu piti onoiko koliko se piju st radovalistvom, ne risijavajuti se. Po pravilu za dobijane vdhivih evulatapotrbaa je pitt manoj resi 60 ml dneva0, PPourebno je imatiu vidu da Sto vite pijemo sokova time br2e postvema sjenerezlate, KAKO SE MOZEMO SACUVATI OD UTICAJA HEMIJSKIH SUPSTANCI KOJE SE KORISTE U POLJOPRIVREDI? Urvrdeno je da se hemijske supstance koje se primenjuju u poljopsveed rativ eioginesakupljju ucelulozi ida otrovi ne uti na enzime, some i ole povréa i vats. Dobro je poznato da se nepostojanje pravilnog odnosa w prim }finim namnimicama nalazi u direktno} zavisnost od edgovarjuéeg nodos- fi nepostojanjaelemenata ut aa kojem sv ase, Drobljjem povréa oslobadsju se elementi iz eeluloze, coucti sok me supstance ostaju vezane wu celulozi. Ovskav sok sadt¥i sve enzinc, tome { molekleelemenata koji ulaze u satay va i poréa i oslobden je emia. [Na taj natin nai smo odgovor na pitaaje kako da se sxguvamo od aja otrovnih hemijskiksupstanci koje se ek mnogo upoueblivaju uw tavom svetu. Razume se, upotrebom salata ne moZemie se adbraniti od enka. U tom slugoju treba nasojati da se kupyju namimsice koje nisu skane hemikalijema il ypotejavati one koje smo sam uzgail SOKOVE OD FOVRCA, ‘Sok od prokolice ‘Smesa sok od prokolice s2sokom od mrkve, alate i mahuna dae spoj -lemenata koji pomaZe da se uspostave funkcije pankreasa. Utvadeno je da Swoov sokoviizuztno Kersni kod dijabetesa. pak oat donosekorist samo u shifajevime kada se koncentrovan sob i sever njucuju iz ishrane 1 erevaredovno Gist od talogaKlizmom. ‘Sok od kupusa Upotebom soka ot ups zxbuujuts bez zara i dudes (csoeSoptatom ee), edn eps Ge tae pra (ert mode se pacha ok o Svs oj je zazo wk ured kup ima ito jv cj aravanj else tele. sees goss erevimaobjajva Ue Ho sok od Kup ras Seep evi prodate jens Remskom reakejom, Kline sa sranane kao gor ako | poduata raja Kot aaj ao se poste weimanje soka od lupusa svarau vote koliine gasove it se Suda mete onda eto pose veog whiny sine wav oa fsa preporfue se pre uporebe yeée Kalitie ovg sok cei crva wnat sakodnewn sok ol mxkye seu shove 0d we Sonata tk veo aeebe we svakodnvzo Stee Hlzmon. ‘clon jdt organi sn epi ok od Kops 0 delet eno wets 0 Cex pseb od eames, Soe Shon al mre | pose svn zt ever vii C10 coho Exe a poncbo to inte est hoje av aati ‘Sik kaps woman pie eo oka opin as). Peta opatpaca esnovl ok sip Kole on S686 Uo tchom og 0 adams kup somo da nila jogos Amgooets 80 ‘nano Sa od kaput upoucjva se Ko rote gaits, posebo soma elo, ben deuca¢ésadeta,bowst jo {sei Ko jn ae 1-2 base, dvu do tri puta dnevno, jedan sat pre jela.‘Sok od krompira Sirovi Krompir sadrdl ako usvojvi Seber Koji se prlikom kavanja vara w skrob. Osobe koje pate od veneritnih bolesti i axobe sklone inom uebudenju ne treba da jeu krompi. Sok od svezeg krompira dobro Gist ita organizam. U sastav s# sokom rie i sokom od cele veoma dobro pomae kod poremetaja vrei, ih Steen ~ pr. Kod isa, kao i kod gotavesti. U ovim sludajevima ‘Sok od timuna Limun je Yeoma hogat mineralnio solima, a posebna vitaminom ‘C° emunskom kiselinom, zato je njegava primena veoma vain za organiza, ima jako antimikrobno 1 aniseptitko dejivo, Tako se, npr © juénom gin pe surasprostranjene 8korpie,seosko stanovnitwvo Geto podvrgave jhovom wjedu, a zatim jednostayuo vzimaja limun, sku gana polovine od ih edn stavifaju na mesto ujeda a dragu ssa ‘sve prolazi Sok oa limuna se kovst kod aterosklereze,bolesti 2ludaéno-stomaénoe. ‘kamena u moiraénim kanalima, poremséaja metabolizma, hemor ia, groznice. Ova) sok se moze pti dodavanjem u sok od polovine limuna a GaSe tople vode 2-3 puta dnevno. Sok od limuna se dedsje w slate od pveleg povrta her dodavenja kubinske sh. ‘Sok od limuna razblaZen wv vodi (05 limuna ma 0,5 éake tople vote) orn ex pa Kd pins up proses soknke ws aa. iss ov ‘ao Tek 28 spoljau uporeb kod gljvignth ‘Kod kamera Zune kes pie se 10-12 én i oko f,$ 1. smose sokova oo ve, eveke kastavea dnovno, Za dan-dva pot napedi jakog bole od 10-15 minuta. Poste 67 dana nastupaju krze jakog bola, zatim se bol njule i ubreo prolari a kamen aestae. Kod veomajakih bolowa trea se rai ecru radi wzimanja anagetskib Ika Sok od lucerke Jed od nsjbogatijih horoftom biljaka jsteIacerka. Upotres ijaka jeste jpotreba lucerce fshranidaje dovelu zdavije,sragu i energiu do duboke strosti, a pri tom ‘otpomost organiza aa iafekeie fenomenalna, s ‘Sov ud avere lucerke je vooma jak i zo gn je bole pit smest sa sokom ‘od ve. U tom siueju Korist Koj dju evi soko pojedinatno povetava Se ntigema da ovakva kombinacja dobro pamaze kod vetine sréaih obo- Tea, uo {Kod bolest arte. HHiorofil dobre pomaze kod poremeésja disajnog sistema, poschno kod ‘luge | Suphinau loan). Uzrok zaraze Suplina i bolova, a akode broabi- Jala stnatc stajeullj cui polensku kjwicujeste shu. ‘Sok od mkve, lcerke | Joeiko (vista salate) dopunjava.neophodnim supstancama isan korena Kose. Svakodncyno uaimanjesmesc ovo, soka (0,51) wana) meri Ge pobojSti ast kos ‘Sok od svede mrkve avenue veh ak od svete sve ote spit od 0.5 do 3-4 nein Ovo sok pom da se tv onan davede unormao stn a je sop vor viamina “A” kojeg ogra treo aso, U Seascale talaz cw vei Kl vm,“ DEK Sk Sve bole saree rane skank Magne age oe dra va pola Hata micka web da i svatoevno pun sok ove Scar tok are je posi rasta Kod ble Gai rs, On povetaa oipomost nu nek, portava forms Heed opi {Shane td erga, On sk i ner som ems 9208 Peer ta, Sra (pla Kots) &dragu kota obolenia whe june ao poveica alaska vonanizas on emenala sae Jee aves mk Ovo setae ods a tet of an So ine kon eee the tbe grat Zr {ori tka sok od ve ae j ad loa veka pty pba je da be pipet praviloo ob concer) fd ant ova oa sa Roneovneey,stob Ii kj rine trade pp kes ‘ak rok mosio dob fran OPTICKT stem, Nj mate fas soot Cao be ean a iro Thi silo od aos Sie tose iil ervon ok, mods 5 ai mato ao} Sune oe piensa meSok od Krastavaca, Krestavei su sigumo najbole diurtgko stedstvo. Pored toga krastave! aja i deuge dragocene oxobine kao So je pospefivanjc rasa kese, a akode otajykrvne sudove i see. Krastavel sade vige od 40% kalijums, 10% natejuma, 7,5% kaleijuma, 10% Fosfor 4.7% hora Dodavanje soka od kraslavea soku od mrkve veoms blagotvomo deluje od reumatakih obolena, koja se javljaju ko posledica mokraéne seine reanizma. Uz dodatsk ovako} smesi izvesne koligine soka od cvekle iraava se ukupni proce dclovanja. ‘Sede Kaljuma u hrastaveira Gini ga veome dragocenim kod visokog i iskog krvnog pritisk. ‘Sok of Krasiavaca pomade kod loieg staja zubs i desni, kao i kod radenore "Na8im noktima kos poschno je potchan spo elemenata kei se nalazt w yyotem soku od krastavaca radi spretavanjepucanj i opadanja kos, ‘Sok je koristan i kao profilaksa prenapeegnutih miokarda. On uminyje i jt aervni sistem, spreéava ateroskleo7s i poboljava paméenje. Uzima se To0mi fistog taka. Njegovo delovanje se pojatava kombinacijom sa im sokovima, npr. od ribize, jabuke, grejpirota (2:2:1:1) si od radara. Sok od mastatka (Oval sak je jedan od aaragocenijih tnikai stedstave zx jaganje. On je Ieophodan za neutaliactu suvidee kiselosi i 2a nomalizacijy barmog sasiavs organizma, Sveki sok od maslake dobijen of listova 1 Koreas v spoju sa sokom od mrkve i listova repe pomaze kod bolest kite i drugih roles kostiju, tekode daje Qvstinu zubima, spretavajutt sari tim stoi mihovo kvarenje Sok od pape. Ova sok sadré ix za neophodnognoktina i Kos, # ako potpomaze rd lojns. canoe kanale 'U sasave sa sokor ou mkve (od 28-60%) daje iavanedne rate 8 iséenju kote od pega. ‘Osube kaje pate od gasova v stomaku, od koika, spuzma ereva dobiaju velikoolaktanje upotebom 50m ovog soka svakodaevno. ‘Sok od perguna, Pertun je zelen, #njegov sok jedtn od najate dcljutih sokova zato gn sikada ne treba pit posebno vide od 30-60ml. Boje je tw koliginu pometati ‘st sokom od mekvo, slate, spanats il cle, Sve#i sok od persuna ina svojstva neophodna za razmenu kiselina i ‘driavanje normaine funkeije nadbubreéne i ine Zleade. Elementi koje on fadcii nolaze se u takvom medusobnom odnosu koji doprinose jadanju leraih sudova, posebao kaplare i arterija (Ova) sok je odiénosredstvo kod oboleajaurinamo-polnog taka i veoma pomade kod postojanja kamens u hubre2ima it Zuénoj kes, mokraéooj bec, fod nofitiss, Kade se nalaze belangevine u mokrai i kod drugih bolest bubregn, Uspesno se Korist i kod vodene bolest “Takode je Koristan i kod obolenja ofiju i ofnog nerva, kod pojave ‘snojavesiroinjae ofa, katarakte, Konjultivitis. Mitwvost zeive na via ‘tapama efkasno se lei wrimanjem aveegsoka od pecfuna pomeSanog sa sokom od mrkv, celeri like (endive). ‘Sok od petSuna v kombinaeji sa sokom od evekle uspeino se primenjue kod bolaih menstruaij. Spazam izazvan menstrualnim poreme¢ajima veo- rma esto sasvim nestaje pri rodovnom uzimanju ovog soka. Uz t0 $i ishraneizwrimaju skrob, Seer i meso. ‘Sok urima zajedao sa soko od nse 1: 3 kada treba breo jaa vid ‘slabljen nzpornint radom ofju, Oval sok tskote pobojsave disanje i rad [Ne tba ge pit kod upale bubrega. Kors se kod visokog krvn0g ska. Kolidina soka od perguna za jednu upotrebu ne sme prelazti jém supenu kaka, ‘Sok od rotkve ‘Ovag sok se dobija od Histowa i Koren i nikada gx ne tche pti posebne jer aanva ake rea U spojn sa sokom od mikve on pomaze da’ se obnovi_shuzokeds ‘organizma, On je veome efikasan kaa So uzima 1 st akon waimanja 9k fd tema, Ova} sok umiryje, iaceljyje | esti erganizam of stuzi Koj J rastworo sok od rena. ‘Sem toga on pomade obnavljanju shzokoze6 ‘Obitno u vetini slutajeva nije potrebno otklanjti sluz operacijom, peracjom se otklayja odredena kolicin shri, a postoperativn period kag tt bige negativan. ‘U tom elu bolje je iskorstit sole od Irena i imuna koji daje odin lta. Unrok stvaranja sluzi je prekomema upotreba miska i mletaik roizvods, Koneentrovanog skroba,hleba i pekrupe. ‘Sok od repe \Nifedno povrte ne sada take visok procenat Kalejuma kao list rep ato je Ova} sok izuetna hrana a decu i lca koja pate od omekanost ub i Kost, ‘Mesanjem soka od lista repe 88 sokom od mrkve i maslatks dobijamo po od najefikasoih srestava za jaéanje 2uba i svih ostlth koSanih iva u organiza, ‘Sadr kalijuma uw listu rope je tako visok da daje ovom soku svojstvo ja biznog sestava organizms, posebno ako se ovaj sok pores sa m od mrkve i celera. Zato je on izvrsno sredstvo za smanjvanje iselosti Lise repe sad veliki procenataatrjume i svozda. Sok od evekle Sok: od evel je mjdragocenii sok za stvarenje ervenh krvaih zea i pobolfanje krvi uope Za Bene je on izuzetno korstan ako se pijenajmanje 0,5. dnevna pome- an sa sokor od sk. ‘Sam sok od ovokle w Kolin od jedne vinske &a¥e moze izazvairekeijo Scenj, a tkode i male nesvestcu ili mutnina, Iskustvo je pokazalo da je boli w poéetku pti smesuu Kojo preovladava sok od tive, a zatim poste~ peno poveéavatiKolitina soka of evekle dok organizam bolje ne podnese ojegovo otiBeavajuse korisn delovanje, Obiéno je dovoljno uzimati 1-15 es8u ovog sake dva pu daevao. U tol menstmalnog porestsja sok od evekle je veoma Korstn, poscbno ako se u tom pesiodu Sok pije w malim kolignama, najuibe 50-100, mi. va do ti puta dnewno. 'U tok Klimaksa ovakav postupak daje maogo veCi Koustantn efekat nego lekovi od sintetckih hormana ‘Najpozitivnije delovanje ovog. soka je to Sto sudrzi vibe od 50% auijuma i samo 8% kalejuma, Ovakav odnos je dragocen radi podrtke Fisvorivost kalljuma kada se usled upotrebe kuvane hrane w orgazm ” sakuplja ncorgansi aleijum w krvaim sudovima, npe kod prosirenos vena ili njinovog otvrinjevanja, kod zgrofavanja kevi | drogih poremeéeja rad Sadriaj kaleijuma u erveno} cvekli obezbeduje opitu ishranu za sve friolotke fonkeje organizm, a sada) hloca je izzetno organsko sredstvo 2a &iseje jee, bubrega i Zutae kese, koje thode stimlile rad limfnog sistema Sitvog organiza, ‘Smese soka od mrkve i evekle je najboljipriodni graditljGelijakrvi, posehno ervenihkrvnih zea. On stimulige stvarage ertwite, poboljsava paméenje posebno kod sterosileroze, fri krvne sudove. Kod hipertonije on je jedno od najboita Drivodaih sredstva. Nezamenljiv je kod malokrvnost, pobolfava oplte sanje organiza. ‘Oval sok jaée nervni sistem kod neuroza i nesanice. ‘Sok je bolje ostavti na nekoliko sti u frididera,skinutipenu i upome- ‘bljavati usmesi sa Soko mukve u oduosu I, Madarskl naudnii smamyja da pobolfanje stanjabolesnika koji boluju od malignih tumora mode dati _upravo ovaj svebi sak. Oni savetnu da se sok od evekle nzima najvte 100 mi dnevno. ‘Sok od celera Suvo velo vreme lakSe se podnosi ako se ujutru popije Catia sveteg soka of celera,a isto tolko danju izmedu uzimanja obroka. On nommalizje temperataru tel i mi se oseéama epo. ‘Smela toka od celera sa drugim sokovima izizetno je korisne i daje fenomenalnerezultate kod aitaminozei drug bolest. ‘Kod poremedeja neava koji se pojavijuju kuo rezultatdegeneracije omo- tata nerwva upotreba soa od mrkve i cele potpomadenjthovo obmaijane. ‘Ako u bran koja se uzime nema doveljno sumpora, gvoda i kalijums il pak, postji velika kolidine th elemenaia ali su oni u i8enom Zivotne ‘sage neorganskom blk, onda se mogu izarvati poremoéaji kao 80 80 asia, euratizam, heroroi it ‘Ovaj sok povetava tonus, pobolava ape, diuretitt i laksativn eftkst. ‘On se posebno preporuéuje usgjerim osobama st poremetenom mzmenom materia i esobuma koje se bro zacrarau. Sok sadrdi vitamine °C’, “By', “By, ‘PP*, Za proGilaksu dovoljno je vain 1-2 kafene kaiitice wi put daevno 1/2 sata pre jla, svegs do 10ml na dan. Preporuéuju se smeseokova mukve, eveke, elera w odnosu 8:35, mikve, kupuse, neve, celera, otkve 853 Sok od viine metle @parags) (Asparagus officinalis) Sok od viline mete je veoma efasin ka surcitkosredstvo,posebn0 aa Soton ol ave, poto ne mo2> int jak reakju-na bubrege ako se ij seb Perak je veoma efkasan Kod botet bubega i Hexda. Kod malo- event jaetsn oval sak je kristen zjedno sa drgim sokovia isa alten th blest. : Foie ovaj nk dpsinos rapadanu estan oka iene wbubreria jw sharon” sbdomeno,veoma je Koritan kod reumatizma, neuritis it ‘Unok rcumatinma s,nruvno, produ vce kaji se doi uposchom reas | mennihprovvvoda Koj stvarju velke olin: molraén Kielie ‘Renna upouce namiwiaPvaijkog pores operéuje bubrege | ‘he ogane dena kao reat sve manj lina mokraénekisclie so sepa onpniama i naravno, jem vee Klin opsorbuje mii ‘Ken posedica toga jv se reamatizan : Tak sje fe eden od uoka blest prose. U akvim slugaevia sok ad wie mele zajedno sa sokovima od Kzaaven i mukve dobro pomale ‘Sok od mahuna je boletizazvana ‘Oval sok je posebno koriten dijbetiarima. Diabetes je bo repravlnon’ ishranom, 1 to upravo prekomerom upatrebom kenceno- van skroba i cer, Seana je de njekje ining isu ses 2 Ieee ove Bole Dijabetes nije nasledna bole, ana so mobe izazvati uporrebom velike ‘eoliine ueljenih drat ‘Urvedeno je dt sok mahuna i prokolicesudrZi clemente koji obezbeduiu rormalno hugenje insulna za sadriaj organa za verenie. Sok od paradajea Sve sale od paadazn je edn onto sokova kim allan reaksju, pod vslovor ako se pri fom ne uzimaju Konoentrovani skoob, x suprotnom, reakcija Ge it kisela, visok procenat Huns i jabuéne Kiselin, a takode i zvestan procenat oksalne kseline, Sve ove kiseline su korian | eophodne w procesime razmene materija, ako se malaze w orpanskom cbliku. Ako se paradajz kuva ili konzervea onda ove Kiseline posajy _acorganske j kao takve Seine 2a organizam, U nokim slutajevima svaranje kamena u bubrecima i mokradnom kanalu je ditektna posleica upotrebe -uvanog ili Konzerviranog paradajza,poscbno sa skrobom ili Seerom, ‘Ovaj sok dobro stimulite stvaranje Zsludaénog soka, pobojfava rad sca, Uzimanjem fa8e soke obezbedujemo polovinu dnevae potebe ze vitaminima‘A”{ °C". Ovaj sok se festo karst u smesi sa sokom od jabuke, tikvice i imuna (24:21), poseboo pri skidanju kilograms, ‘Sok od brena Sok od hrena so ne koristi posto su u tkvom obliku ctarska ulja veoma Jaka ‘zato se preporuéuje upotcbs hrenau oblku katie uz dodavanje soka Timuna ava puta daevno po pola kafene katigice. “Takva sme¥s pomaze razlaganje sluz u mestima u koja se sokuplja bez ‘obteéena sluzakoze. ‘Sem fogs kaSiea od Irena sa limunom je jako diurtigko sredawvo, poscbno dragoceno kod oka i vodene bales Po praviu najzadovoljavajutirezultati postitu se upotrebom katieehreaa s# limunom w odnosu 2-3 limura (sok) 4150 gr. hrena. ‘Sok od eikorije -endivije CCikorija ime hranlive supstance koje su konstantma neophodne nem ‘optiskom sistemu. Dodajusi avor soku sok od mrkve, perSuna i celera soabdevamo mi8iéni sistem oéiju, koji daje 2a€udujude rezaltate u iprav- lanju defekata vida 250.300 mi, smese ovakvog soka svakodnevno Gesto obnavije vid do ‘ormalnog u toku nekoliko aedela i w mnogim slutajevima otklanje potrebu *anotenjem naotar, Sok od Stavija (konjsko zelje (Rumex)) Sok od stajaizuzcino pomaie kod aktviranj lenjh erove, Ovo poveée 4 bogato oksalatom kalijuma koji je dragosen 2a urgenizam w ajegovom ‘tganskom obliku, Nikada ue weba upotrebljavati kuvan Sava‘Stavilj sadr#i porehno veiku Kolitins gvo2da i magnezijuma Koji su constarigo neophodni krvi, | ogromnu Kolitiny elementa za Ciféenje fosora, ragneaijume, silcjuma, sumpora koji su neophodi syim delovima orga ian od glave do peta ‘Ulcapnost avih clemenata &ini sok od Stvlja veoma dragocenimn 2a ugvih ez ela ‘Smeca sokova od tnrkve, evekle, ikrastavaca, Kamen i pesak u Zotnaj kasi iu bubrezima javljaju se kao prirodan utes yemaguéncsti organiama da izbeci nakuplient Kalcjum, koji se orazovao kao posledica upotebe kancentroyanog skroba i eters. ‘Sok od jednog limuna u smesi sa 0 ae tople vode nekoltko puts mo i 5 dade smese soka od mukve, Zumenice j Krastavea (3-4 pute ye) poms vnesijanju. kamena i peska w bubrezima u tok nekolko nail nedela (2avisno od dimenaija i kolitine kamen), "Naveséemo somo jedan od mnogobroja primera: mutkarac ad oko 40 wna patio je 20 godina od Sestin obtrih bolova, Lekari su konsttoval sen &uénaj kesi So je i potvrdeno rendegenskim snimkom. Samo je negov strah od operacje astavio njegovu Zutma kesu tamo gle ons mors ude, ‘SaznavSi o wspesima terapie s1 sokovima i proéitavsi jedno od staih anja doktora Vokera obrati se utoru, Ova) mu je rekao da braolesenje okovima moze iszvatioftrije bolove od oni koje je imao rani, de ce ni trae od. nekoiey minute do jednog sata a zatim posle rasvaranja lcjuma sasvim nesta. On je poteo da pije 10-12 ala tople vode dodaui sok od jednog lima i vaku dau vode i oko 1,5. smese sokova od mreye,evekle i krasavea u toku dana, Sledeéeg dana poteli su napadi wassog bola po 10-15 minuta svaki. Pred kraj nedeljenastupila je riza w oka koje se valjao po pod od aaijaéthbolova. Odjednom bol je uminuo i ubr2o posto je kamenje taSla wzazvalo je reakciju v obliku pijavstine w okra, Te noéi an je posto potpuno drugi govek, oseéajuei se 7a 20 goctina mlade i éuded se jednostavnosti Gedotvomog dctovanj proc ‘Smesa sokova od rive, eveke i krastavea dae nam izuzetno sredsvo a isceljjuce citéenje Zuéne kese, jt, takode prostate i drugihpolnih U to vreme ncophodno je wzdeavai se, bar neko vreme. od upotrebe eoncentrovanog Heéere i skroba, kao i mesa da bi se dala, moguénost organizms da prode aormaloostae. a VOCE LJAGODICASTO VOCE PPoznato je da au lekovita desta biljaka uslovjena mnogim faktorima, ‘nan 0 lekovitim svastvima ove ill one biljke omoguéavs da se ono iko- Fis letnju odredens bolesti. ‘04 ogromnog broja bij -iseelteliopisbemo Iekovite osobine samo rackih. To je woe i agodizasto voce, Testive bijke razlikuju se od nejestivih po tome 8to ne sade otrovne i Jako dese supstance (od kojih mnoge nalaze primenu u medic’). Jestive biljke sw csnowni Lzvor ugljenih hidrala, posebno dragooenih mast (koje sadtZe nezasicene masne Keseine), mnogih vitamina { drugih bioloski alcivnih supstanci, kojth nema w hrani Zvotinjskog poreka, koje imaju lekovita i profilakticka svojstva. Daje se opisuju lekovite svojsrva 06a, jagoditasog vota i povréa, kao i njthovaprimena. Kojsie Kajsija sadeéi 20-27% Seéera, organske Kiselne, salicinsku, jabuém, timunsku, provitamin ‘A’ (karti), vitamine °C" i "By. Kajsie su bogate soli kaljuma (305 mig sadri se-v svedim plodovima i 1717 mgt v susenim), gvo2ds, Kajsijeimau lekovito dejsto kod boest sca i krvnih sdova, bubrege, kod gojazmost. Suen kajije sui diueticko sredstv. ‘One su bogatefosforom % magneaijumom koji su neophodaorganizme za akivan rad mozga. Nedavno su nautnicijasno utveill njlbov pozitivan ltica) na kre sudove mozea. Kajsje pobalavaju paméenje i poveéavaju radav sposobnost mozga, bogate st miko Kalijumom neophodnim za set, a takode povedavaju hemoglobin u krvi koji doprinosi orpomostiorganizms i pomazu kod anemije Labenice Lubenice sadrie vitamine C, PP, By, Bs, kartin, cellors, pebtin, ugliene hidrate, soli kalijuma. One blagotvarno deluju kod botesti bubrega G kod Kamena), Kod boest sr vais sudova wz to i kod povienog Krviog pris, kao i kad atone erevnog sistema. Lubenice izuzeino utoljuju 226 Pilikom groanioe i doprinoseizbacivanju ouoenihsupstane’ ix organiza. Tubenies so nezamenljvo diurtitko stedstwo kod ofoka vezanih 22 oholenja sea tkrvnih sudova, kao i bubrega. Sok od lubenice ne samo da izbacuje iz organizma suvisnu toénost, nego gai opskbljue lk wsvosivcn Sséerom, Coltloza Tubeaice pospesuje pesisaltiy probavaih organs, abt2 zava iabacivanje vigka holeserla. Dijeologija smatra da se duevna mode tzimati 22.5 kg Jubenice, Na primer kod postjunja kamena w bubrezima alkslnost mokraée pod wicajem supstanci koje se nulaze u lubeniei povotava s, soli prelaze u rastvorivo stanje i izhacuju se zahvaljujuti daze igkom efektu. U ovakvom slugaju teba nastojati da se wjednasono weima Iubenica, lc noéu. ‘Noma bole hrane 2a bolesnike od skleoze, kestobole, anritisn i ijabetesa of lubenice. Bela repa [Nezasluéeno zaboraijena prohrambena i lekovita bij, Sadr do {eere, 2% belanevins, vitamine C, By i Bs, pektne i slut kao dobar i2vor svoide za onginizam. Sok od bele ree dele kao sedstvo 2a skal avaje Primenjuje si kod anemije sa efiitom gvozSe, atroskerors, kod upalt process pluéa. Sole od bele repe upotebjava se i spolia kod gnojnih bolena kore i kod apckotina jerima izetoo satis delovanje 20g risusvafitoncida. Groae Grote je bilo poznata po svojim vitokim [ekovitim svojsvima jo8 u Mesopotamiji i Vavilocu pre 5500 godina, U Rusiju je groide uvezeno 1613. g. od tadanjegova populamost rast Gro‘ sad kalijum, kaleijum, magnesium, mangen, kobalt,vtamine IC, P, PP, By, Bs, Bra, karti. Grote je bogto i ueljenim bitin (18-20 >), organskim kiselinama (jabukovor, slicnskom, limunskom, B ‘Cra ribzlaprimetno poveéava imunite Pksperimentalno cra ribizla je 215 puta poveéala broj predvelihZivotnja koje su bile zardene staflo- koko, Borovuiea Borovnica po sadriajo mangana prevazilazi sve drugo jagodigaso vase, vote i povrée. U njoj su sadréani vitemini C, Bs, Bo, karti, tani pektni, $ecer (5-6), jabuéua, kinnska ilbarska {lea Kselina ‘Borovnies ima firoku primenu kod bolestiZeludatuo-stomaénog takts, lssttse Zeluex sa smunjenom kiselotCu, kod stomaénihinfekeja, hepa "sa, a itkode i mulokrvoost, kamena u bubrezina, kostoboje,reumatizms, ‘odin botesti Posio borovaica poboljsava vid preporuéye se osobama,ija brofesij zahiove dobar vid. Borovniea snizava koncentranju Seer w krvi i zato je korisna kod \jabetesa. Dogo uzimanje svetih borovniea pomaze kod opstipacie Fitencidi horovnice pogubno deloju na Klice dizeaterie, stafilokoka, ‘aroGnikedifterie i somanog tits. Jabuke Najraspostranjeniia vocka w satoj zemlje jabuks, Niu Govetanstvo Doznaje od agjstariih veemena. Jabuku su pozavali a Eeiptu, Paes Greko}, Rimu, U Rusij prvi vosnjac jabuka pojavili su seu Kijev 00 tertori Kjevsko-Petorske lavre a vreme Jaroslava Mudrog.