Originalni nauni lanak UDK: 631.155.12:631.4(497.

16)

Goran Rajovi

Prirodne osnove za razvoj i razmetaj

poljoprivrede u severoistonoj Crnoj Gori
Rezime: U radu se razmatraju prirodne osnove za razvoj i razmetaj poljoprivrede
severoistone Crne Gore, na primeru optina Berane, Andrijevica i Plav. Klima
prouavanog prostora ima umereno kontinentalni i planinski karakter. Zastupljena su dva
tipa reda pedolokog pokrivaa i to automorfna i hidromorfna zemljita sa svojim
varijacijama. Kombinovanjem povoljnih i ograniavajuih faktora na osnovu analize
agroklimatskih i pedolokih karakteristika, izdvojili smo tri rejona koji se meusobno
razlikuju prema stepenu pogodnosti prirodnih uslova za razvoj poljoprivrede. Prouavani
prostor raspolae znaajnim poljoprivrednim resursima. Meutim, savremeno i budue
korienje poljoprivrednih resursa zahteva novi prilaz koji treba da omogui primenu
nauno zasnovanih metoda kako u procesu korienja, tako i u procesu njegove zatite.
Kljune rei: Severoistona Crna Gora, poljoprivreda, agroklimatske karakteristike,
pedoloke karakteristike, poljoprivredni rejoni, poljoprivredno zemljite.
Summary: Paper deals with natural foundation for development of agriculture in north -
eastern Montenegro and municipalities Berane, Andrijevica and Plav. The climate of this
area is mild continental character. There are two types of soil - automorphic and
hydromorphic with varieties. Considering the combination of beneficial and restraining
conditions, we distinguished three areas suitable for agriculture. These areas has
agricultural resources. Combination of modern and existing resources gives new
approach for exploitation and preservation.
Keywords: North-eastern Montenegro, agriculture, agriclimate characteristics,
pedological characteristic, agricultural areas, agricultural fields.

1. UVOD

amere su nam skromne, a prostor za detaljnu analizu ogranieni. Stoga

N ne pretendujemo da iscrpimo ovu problematiku ve ovim tekstom elimo

pruiti odreeni doprinos prouavanju poljoprivrede na severoistoku Crne
Gore, tj. na primeru optina Berane, Andrijevica i Plav. U tom smislu uinili smo
pokuaj da, putem analize i spoznaje agroklimatskih i pedolokih karakteristika i
faktora koji ih uslovljavaju, izdvojimo tri rejona koji se meusobno razlikuju

Rad je primljen 28. aprila 2009. godine i bio je jednom na reviziji kod autora

email: jelica.ilic@sbb.rs
G.Rajovi Prirodne osnove za razvoj i razmetaj poljoprivrede...

prema stepenu pogodnosti prirodnih uslova za razvoj poljoprivrede. Prihvatajui

takav kriterijum, nametnula nam se potreba da umesto zakljunih razmatranja
ukaemo i na znaaj poljoprivrednih resursa. Zavisno od toga postavlja se
pitanje izmene i poloaja poljoprivrede kao pratioca privrednog razvoja. Jer ne
samo da poljoprivreda prouavanog prostora omoguava privredni razvoj preko
prirodne osnove koje ima u tom razvoju, ve isto tako njen preobraaj u
moderne oblike privreivanja predstavlja sam razvoj. Meutim, ovim radom se
ukazuje samo na deo, istina bitnih, pitanja vezanih za poljoprivredu ovog dela
severoistone Crne Gore, dok se neka druga prouavanja, poput onih o
morfometrijskim obelejima reljefa, vodosnabdevanju poljoprivrede i drutvenim
faktorima, tj. o stanovnitvu, komasaciji, poljoprivrednoj mehanizaciji, korienju
zemljita, poljoprivrednoj proizvodnji i drugim, takoe, od izuzetnog znaaja sa
gledita naunih saznanja i radi pravilnog usmeravanja svih drutvenih akcija i
mera agrarne politike. Naravno, ona nisu predmet ovog rada.

2. MORFOMETRIJSKA OBELEJA RELJEFA

Analiza morfometrijskih svojstava izvrena je korienjem topografske karte
razmere 1:100.000 (vidi /1/). Izbor osnovne razmere i razmere prezentacije
dobijenih rezultata, podrazumevao je odreeni stepen kartografske
generalizacije. Visinska razlika izmeu najvie take (Maja Male 2372 m) i
najnie (dno Beranske kotline 645 m) iznosi 1727 m.
Izdvojili smo priblino devet visinskih pojaseva sa ekvidistancom od 200 m.
Visinske pojaseve grupisali u tri hipsometrijske zone: nia do 1100 m, srednja
od 1100 - 1700m i visoka iznad 1700 m.
U naoj analizi strukture nagiba opredelili smo se za jednu od skala iz okvira
standardne klasifikacije nagiba (vidi /2/ str.181-188). Morfometrijski ekvivalenti
dati su u tabeli 1.

Tabela 1. - Grupe nagiba i njihovi morfometrijski ekvivalenti

Morfometrijska grupa nagiba Morfografska oznaka zemljita
0 - 3 vrlo intenzivna obrada
3 - 6 intenzivna obrada
6 9 umerena obrada
9 - 12 ograniena obrada
12 - 20 intenznvne travne povrine
20 - 35 ekstenzivne travne povrine
35 - 45 ume
> 45 ume i divlja

16
 Industrija 4/2009.

Uzimajui u obzir klasifikaciju nagiba na prouavanom prostoru (vidi /3/ str.40),

osnovne kriterijume ureenja seoskog atara (vidi /4/ str.38 i /5/ str.53 ), prema
upotrebnoj vrednosti izdvajaju se:
Tereni povoljni za ratarsko - povrtarsku i voarsku proizvodnju sa nagibima
o o
od 0 - 12 a u okviru njih izdvajaju se :
- Tereni intenzivne ratarsko - povrtarske i voarske proizvodnje sa
o o
nagibinma od 0 do 3 . To su prostorne celine u kojima je mogua
upotreba tzv. kompletne linije mehanizacije za pojedine poljoprivredne
kulture. Ovaj i drugi momenti ukazuju da pitanje pravilnog opremanja
poljoprivrednih gazdinstava mehanizacijom i njeno racionalno korienje
jedno je od osnovnih pitanja organizacije i ekonomike poljoprivredne
proizvodnje(vidi /6/ str.112). Tereni sa nagibima od od 3 do 6
obuhvataju preteno doline reka.
- Tereni uslovno povoljni za intenzivnu ratarsko - povrtarsku i voarsku
proizvodnju sa nagibima od 6 do 12, zahtevaju konturnu obradu,
terasiranje i sl. Sa porastom nagiba smanjuje se produktivnost rada.
Tereni povoljni za intenzivnu livadsko - panjaku i proizvodnju krmnog bilja
obuhvataju nagibe od 12 do 20, uz primenu terasiranja, mogua je i
voarska proizvodnja.
Tereni preteno pogodni za umske ekosisteme obuhvataju nagibe preko
20. Mestimino su ovi prostori uslovno povoljni za livadsko - panjaku
proizvodnju (nagibi strana od 20 do 35). Na ovim nagibima strana, ako
nema zatitnog travnog pokrivaa, javljaju se intenzivni erozivni procesi.
Na razmatranom prostoru zapaa se da su neeksponirane povrine i povoljne
ekspozicije dominantne u prostornim celinama u kojima su prirodni uslovi
pogodni za biljnu proizvodnju. Za ravan veih reka i rene terase, karakteristine
su neeksponirane povrine i june ekspozicije. Takoe, kotlinsko i obodno
pobre karakterie dobra eksponiranost strana.U reljefu pobra dominiraju
june, istone i zapadne ekspozicije. Generalno posmatrano nepovoljne
severoistone, severne i severozapadne ekspozicije kod visokih planinskih
venaca dominantne su na jugoistonom i junom obodu, dok neto bolju
eksponiranost imaju istoni i zapadni planinski obod razmatranog prostora.

3. AGROKLIMATSKE KARAKTERISTIKE

Klimatski uslovi za razvoj poljoprivrede u prouavanom prostoru su relativno

povoljni. Klima ovog dela severoistone Crne Gore ima umereno kontinentalni i
planinski karakter. Srednja godinja temperatura kree se od 8,0 C u
Beranama do 7, 3 C u Plavu. Najhladniji mesec je januar: Plav - 2,2 C;
Berane -1,9 C. Apsolutno najvie temperature vazduha nalaze se izmeu 31,3
C (Plav) i 32,6 C (Berane). Poznavanje apsolutnog minimuma temperature
vazduha je od velikog znaaja za poljoprivredu, jer niske temperature mogu
prouzrokovati promrzavanje vonjaka i druge tete(vidi /7/ str.44). Negativne

17
G.Rajovi Prirodne osnove za razvoj i razmetaj poljoprivrede...

temperature na prouavanom prostoru javljaju se od septembra do juna, to

moe imati veoma tetan uticaj na mlade biljke u prolee. Godinja amplituda
temperature vazduha se kree od 18,0 C u Plavu do 18,9 C u Beranama.
Prema vertikalnom gradijentu sa porastom nadmorske visine, srednja godinja
temperatura vazduha se sniava i iznosi: na 670 m n.v. 8,0 C, 1000 m n. v.
7,0 C, 1.200 m n. v. 6,4 C, 1.400 m n. v. 5,8 C. Srednja dnevna temperatura
iznad 5 C je u proseku od kraja marta do prve polovine novembra (od 215 do
223 dana), iznad 10 C od kraja aprila do prve polovine oktobra (162 dana), a
iznad 15 C od druge polovine juna do kraja avgusta - 66 dana. Prema
vrednostima vertikalnih gradijenata na visinama oko 670 m vegetacioni period
traje oko 223 dana. Iznad visine od 670 m osetno se skrauje, ali ipak sve do
visine od 1.700 m traje preko 6 meseci u godini. Iz analize godinjeg toka
srednjih mesenih temperatura vidi se da je jesen toplija od prolea. To
pogoduje pravilnom sazrevanju kod veine poljoprivrednih kultura .
Temperaturne sume u vegetacionom periodu na prouavanom prostoru iznose u
Plavu 2686,2 C a u Beranama 2950,0 C, to omoguava gajenje veine
poljoprivrednih kultura. Meutim, nepovoljan faktor je raspored apsolutno
minimalnih temperatura vazduha, gde je u svim mesecima (osim u tri letnja
meseca), mogue javljanje negativnih temperatura. Ovo u znatnoj meri moe
uticati na povremeno skraenje vegetacionog perioda za mnoge biljke i naneti
znatne tete poljoprivredi. Prema podacima dobijenim u HMZ Crne Gore, u
periodu 1969 - 1991. godina, ekstremni datum poznog mraza u Beranama
zabeleen je 15.V, u Plavu oko 10.V, a ranog jesenjeg u Beranama oko 02.X, a
u Plavu oko 29. IX. Te stoga rani i kasni mrazevi u razliitom stepenu
ugroavaju pojedine kulture. Najvie stradaju voke, koje se tada nalaze u
fenofezi cvetanja.
Relativna vlanost vazduha je znaajna za biljni svet. Srednja godinja relativna
vlanost vazduha iznosi 68 % u Plavu i 67 % u Beranama. Leti (juli i avgust),
srednja mesena relativna vlanost u popodnevnim satima (14 h) u Beranama je
ispod 45 % a u Plavu ispod 46 %. Ovako mala vrednost zasienosti vazduha
vodenom parom, veoma nepovoljno utie na poljoprivredne kulture, naroito
okopavine. Nasuprot tome, niske vrednosti relativne vlanosti tokom aprila od
62% (Plav) do 63 % (Berane) poveavaju opasnost od poznih prolenih
mrazeva.
Oblanost za prouavani prostor ima prosenu godinju vrednost, u
pokrivenosti 8,1/10 iznad Plava i 9,0 /10 iznad Berana. Najmanja prosena
pokrivenost neba od 3,4 / 10 je u julu u Plavu i u istom mesecu i u Beranama, s
tim to je vea i iznosi 4,4 / 10. Vea oblanost u zimskim mesecima (od 10,2 /
10 u Plavu do 12, 4 / 10 u Beranama), ublauje dnevna kolebanja temperature,
to povoljno utie na ozime useve, rasad u plastenicima i trajne kulture (voe).
Srednja godinja koliina padavina u ovom delu severoiastone Crne Gore
kree se od 863 mm u Beranama, 1.152 mm u Andrijevici, 1.209 u Plavu, 1.351
u Gusinju do 1.698 mm u Vusanju. Sem to se padavine prostorno
neravnomerno izluuju, njihovo izluivanje tokom godine takoe, pokazuje
oscilacije. Na veini stanica, maksimum padavina je u januaru i novembru

18
 Industrija 4/2009.

(Vusanje - novembar, decembar), a glavni minimum je u julu. Dakle, godinja

koliina padavina opada u pravcu severa tako da Berane imaju dva puta manju
koliinu padavina od Vusanja.
Kao pokazatelj nedovoljne koliine vlage moe se uzeti i hidrotermiki
kojeficijent, izraunat po metodi S. T.Seljaninova. Uslovni bilans vlage zemljita
je ravan koliniku desetostruke sume padavina u vegetacionom periodu i
temperaturne sume ovog perioda. Po ovoj metodi hidrotermiki koeficijent manji
od 1 ukazuje na nedostatak vlage, dok vrednosti od 3 do 4 ukazuju na suvinost
vlage (vidi /8/ str.74). Kojeficijent u Plavu iznosi 0, 9 a u Beranama 1,3, to
ukazuje na nedostatak vlage i potrebe za navodnavanjem.Kada se ovi
parametri dovedu u vezu sa indeksom sue, proizilazi da su jul i avgust meseci
kada je na ovom prouavanom prostoru neophodno navodnjavanje
poljoprivrednih povrina.
Prema vrednostima godinje estine pravaca vetrova i tiina, najveu uestalost
imaju tiine - 410 promila (Berane), 520 promila (Plav). Merdijanski pravac
pruanja Limske doline od juga prema severu uslovio je dominaciju severnog
vetra u Beranama 140 promila i junog u Plavu 140 promila. Vetrovi iz severnog
pravca sniavaju zimi temperaturu vazduha i na taj nain ugroavaju proizvodnju
rasada u plastenicima i ozime useve. Sa aspekta poljoprivredne proizvodnje
negativno dejstvo imaju i vetrovi iz junog kvadranta. Naime, tokom
vegetacionog perioda isuuju zemljite i poveavaju transpiraciju kod
poljoprivrednih kultura.
Iz svega navedenog moemo zakljuiti, da je ovaj deo severoistone Crne Gore
u klimatskom pogledu pogodan za uzgoj veeg broja poljoprivrednih kultura. Za
strna ita, trave i neke industrijske kulture vegetacioni period poinje sa pojavom
srednje dnevnih temperatura 5 C, za kukuruz, srednjoevropsko voe i neke
povrtarske kulture sa srednje dnevnim temperaturama 10 C, a za termofilne
biljke (neke vrste povra), vegetacioni period je determinisan srednje dnevnim
temperaturama 15 C .

4. PEDOLOKE KARAKTERISTIKE

Za dinamiku razvoja i intenzifikaciju poljoprivrede, posebno za njen prostorni

razmetaj, vrlo je vaan nivo potencijalne produktivnosti zemljita .Na
prouavanom prostoru zastupljena su dva tipa reda pedolokog pokrivaa i to
automorfna i hidromorfna zemljita sa svojim varijacijama (vidi /3/ str.133).
Prva klasa automorfnih zemljita obuhvata nerazvijena i slabo razvijena
zemljita (A - S profila) (vidi /9/ str.193). Na prouavanom prostoru izdvajaju se
sledei tipovi: litosoli, regosoli i koluvijalni nanosi. Litisol je zemljite minimalne
plodnosti, nema umsko - privredni znaaj ali su znaajna zbog zatite prirode
(vezivanje sipara). Obuhvata male povrine na Bjelasici, Prokletijama i Zeletinu.
Regosoli su nerazvijena i slabo razvijena zemljita obrazovana na eruptivnim
stenama i mogu biti pogodna za vonjake i travnjake. Melioracionim merama
najvanije je zaustavljanje procesa erozije, ime se obezbeuje akumulacija

19
G.Rajovi Prirodne osnove za razvoj i razmetaj poljoprivrede...

humusa i porast plodnosti. Na prouavanom prostoru javljaju se na Prijedoloskoj

glavi, afi, Konjskom brdu, estavercu, Crnom vrhu i Tureoj glavi. Koluvijum se
obino obrazuje u podnoju padina, tj. na kontaktu renih delova i potoka.
Zastupljen je u dolini Trepanske reke, Luca, Dolca, Veliki i Lugama. Uz
odreene agrotehnike i antierozivne mere potencijalno je plodan i na njemu se
moe organizovati poljoprivredna proizvodnja, naroito povrtarska (vidi /10/
str.12-14).
Za drugu klasu (A - S profila) automorfnih zemljita karakteristian je
kontinuirano razvijen i morfoloko uoljiv humusni horizont (vidi /9/ str.194-
195). Ovu klasu na prouavanom prostoru ine etiri tipa: planinska crnica,
redzina, rankeri i smonice. Izuzev smonica, pomenuta zemljita spadaju u
planinska sa oskudnim proizvodnim mogunostima. Preteno su obrasla
umskom i livadsko - panjakim zajednicama. Smonice su obrazovane na
jezerskim sedimentima, na zaravnjenim i blago nagnutim reljefnim povrinama
Petnjika, Budimlje, Police, Velike, Ulotine. Dubokim oranjem i upotrebom
prirodnog i vetakog ubriva mogu se popraviti proizvodne karakteristike ovog
zemljita.
Treu klasu automorfnih zemljita ine kambina zemljita ( A - ( V ) - S ) i ( A - (
V ) - R ) profila koje odlikuje pojava kambinog horizonta (V) koji nalee na
rastresiti supstrat ili na kompaktni sistem (vidi /11/ str.153). Na prouavanom
prostoru zastupljena su tri tipa kambinih zemljita: euritini kambisol, distrini
kambisol i kalkokambisol. Euritini kambisol je vezan za suvlje i ocednije delove
renih terasa i jezerske sedimente. Zauzima znatne prostore na Previjanskom
brdu, meudolinske kose Zagradske reke, Suice, Rmuke, Velike, Komarae
kao i meudolinske kose menjih renih tokova. Pogoduje veini poljoprivrednih
kultura i daje dobre prinose. Prinosi se bitno poveavaju primenom dubokog
oranja, gajenjem leguminoza i pravilnom upotrebom ubriva. Distrino kambisol
se javlja u humudnim oblastima iznad 700 m n. v. i ovo zemljite je pogodno za
intenzivno gajenje poljoprivrednih kultura. Zahteva istovremeno primenu
antierozivnih mera (terasiranje, obrada po izohipsi i sl.). Kalkokambisol vezan je
iskljuivo za tvrde i iste krenjake i dolomite. Dakle radi se o umskom
zemljitu. Obuhvate znatne prostore na Prokletijama.
etvrtu klasu zemljita ine eluvijalno - iluvijalna zemljita ( A - E - V - S ili A -E
- V - R ) profila (vidi /11/ str.162). Na prouavanom prostoru predstavljena su sa
tri tipa lesovirano - ilimerizovanim zemljitima: luvisol, podzol i brunipodzol.
Fluvisol zauzima blage reljefne forme u dolini Limi, nastali na terasama i
jezerskim tvorevinama. Klasifikacijom, upotrebom fosfatnih ubriva i primenom
dubokog oranja proizvodni potencijal ovog zemljita moe se poveati. Podzol i
brunipodzol su uglavnom zemljita viih planinskih pojaseva. S obzirom na
klimatske uslove koji vladaju na nadmorskoj visini iznad 900 m dodavanjem
mineralnih ubriva , ova zemljita se mogu koristiti za ozime kulture i trave.
Kao posebna klasa automorfnih zemljita izdvajaju se antropogena zemljita
koja su obradom izmenila svoje prvobitno svojstvo . U ovom delu severoistone
Crne Gore se od antropogenih zemljita javlja se rigosol (atari sela Dolac, Luge,
Ulotina, Velika ). Najee su na ovom zemljitu intenzivni vonjaci.

20
 Industrija 4/2009.

Drugi red (red B) ine hidromorfna zemljita. Za hidromorfna zemljita

karakteristino je povremeno ili trajno prekomerno vlaenje u celom, ili pak
gornjem, odnosno donjem delu profila (vidi /11/ str.166). Pored atmosferskog
taloga, na stalni ili povremeni viak vlage u ovim zemljitima, utiu jo i
podzemne i poplavne vode .U ovom delu severoistone Crne Gore zastupljene
su etiri klase hidromorfnih zemljita: epiglejna, hipoglejna, fluvijalna i tresetna
zemljita.
Prvu klasu hidromorfnih zemljita ine epiglejna zemljita, zastupljena
pseudoglejem i stagnolejom i uglavnom spadaju u nepovoljna i malo produktivna
zemljita. Uglavnom su zastupljena na blagim nagibima tarasasto - breuljkastih
reljefnih oblika prouavanog prostora. Podloni su eroziji.
Drugu klasu hidromorfnih zemljita ine hipoglejna zemljita zastupljena sa
eneglejom, semiglejom i amfilejnim zemljitem. Englej je preteno glinovito
zemljite i najveu rasprostranjenost ima u ataru sela Kralje. Hidrotehnikim
melioracijama koja se svodi na sniavanje nivoa podzemnih voda dobijaju se
kod enegleja dobra poljoprivredna zemljita koja mogu da se koriste vie godina
bez fertilizacije, zahvaljujui mineralizaciji akumuliranog humusa. Semiglej je
livadsko zemljite, dok amfiglejna zemljita se javljaju na starim renim
terasama prouavanog prostora. U melioraciji ovih zemljita glavni problem
prestavljaju povrinske vode.
Treu klasu hidromorfnih zemljita ine fluvijalna i fluvioglejna zemljita od kojih
se istiu fluvisol i humifluvisol. Fluvisol predstavlja po proizvodnoj vrednosti
najznaajniji poljoprivredni tip zemljita i uglavnom je zastupljen du renih
dolina. Na ovom tipu zemljita koncentrisan je najvei deo proizvodnje povra.
Uz primenu agrotehnikih mera mogu se oekivati dobri prinosi i u sunim
godinama. Vea plodnost se moe dobiti gajenjem leguminoza, dodavanjem
stajnjaka i upotrebom vetakih ubriva. Humifluvisol kao samostalni genetiki
tip zemljita ima profil ( A - S G ) (vidi /11/ str.174). Ovo zemljite je pogodno
za gajenje veine poljoprivrednih kultura, ali zbog prekomornog vlaenja u
prolee nije pogodan za ozime itarice, detelinu, lucerku. Vee povrine pod
ovim zemljitem javljaju se u dolini Lima izmeu Dolca i Berana, Budumlje,
Petnjika, Dae reke, Luca, Vinicke, Trepe.
etvrtu klasu hidromorfnih zemljita ini jedan tip zemljita - planohistol.
Obrazuje se u reljefnim depresijama u kojim voda stalno stagnira iznad povrine
zemlje. Nalazi se oko Plavskog, Ridskog, Ursulovakog, ikog i Peia jezera.
Ovo zemljite se moe neposredno koristiti kao organsko ubrivo. Uz
odgovarajue mehaniko-tehnike mere moe se dobiti produktivno zemljite za
razliite poljoprivredne kulture (povre, voe).

5. POLJOPRIVREDNI REJONI

Rejoni atraktivni za razvoj poljoprivrede izdvojeni su na osnovu analize

vrednovanja elemenata prirodne sredine kao faktora od znaaja za

21
G.Rajovi Prirodne osnove za razvoj i razmetaj poljoprivrede...

poljoprivredu. Ocena vrednovanja prostora data je na osnovu analize nagiba,

agroklimatskih i pedolokih karakteristika, nadmorske visine. Kombinovanjem
povoljnih i ograniavajuih faktora za razvoj poljoprivrede(vidi/12/str.165-166),
na prouavanom prostoru izdvojili smo tri rejona koji se meusobno razlikuju
prema stepenu pogodnosti prirodnih uslova za razvoj poljoprivrede:
I REJON - obuhvata prostor brdsko - planinskih i dolinskih krajeva na visini od
o
645 do 1.100 m n.v. Period sa Td 5 C traje 209 - 223 dana i akumulira se oko
o o
2300 - 2800 C. Period sa Td 10 C traje 133 - 162 dana i akumulira se oko
o
1800 - 2300 C. Period sa Td 15 C traje 27 - 66 dana i akumulira se 400 -
1000 C(vidi /13/ str.110).Takve temperature omoguavaju gajenje kukuruza,
krompira i srednjeeevropskog voa. Sem biljne postoje dobri uslovi za razvoj
stoarske proizvodnje.U okviru ovog poljoprivrednog rejona mogu se izdvojiti :
Podrejon aluvijalnih ravni reka, renih terasa, jezerskih sedimenata Beranske,
Andrijevike i Polimske kotline (A) koji raspolae najpovoljnijim prirodnim
uslovima za intenzivnu poljoprivrednu proizvodnju. To su prostorne celine sa
o
nagibima strana do 3 i neeksponiranim ekspozicijama u kojima je mogua
upotreba tzv. kompletne linije mehanizacije za pojedine poljoprivredne
kulture.Duina vegetacionog perioda sa Td 10 C je preko 150 dana i sume
aktivnih temperatura sa Td 10C su preko 2100 C, omoguavaju gajenje
raznovrsnog povrtarskog bilja. Meutim, niske vrednosti relativne vlanosti
vazduha tokom aprila (oko 62 %) poveavaju opasnost od prolenih mrazeva i
rose ine ove prostore manje povoljnim za voarsku proizvodnju. Nepovoljne
klimatske karakteristike vezane su za malu koliinu padavina tokom jula i
avgusta. Leti (jul, avgust) srednja mesena relativna vlanost u popodnevnim
satima (14 h) je ispod 45 %. Ovako mala vrednost zasienosti vazduha
vodenom parom, veoma nepovoljno utie na poljoprivredne kulture (vidi /13/
str.110). Za aluvijalne ravni reka vezana su flivijalna zemljita koja su sa
proizvodnog aspekta najznaajnija za mogue gajenje veine poljoprivrednih
kultura. Na renim terasama kao dominantni zemljini tipovi razliitih proizvodnih
mogunosti javljaju se smonice, gajnjae, pseudoglej i amfiglej. Prema prirodnim
pogodnostima aluvijalne ravni reka i rene terase pogodne su za intenzivnu
poljoprivrednu, naroito ratarsku proizvodnju (vidi /3/ str.165).
Podrejon koji obuhvata Plavsko - Gusinjsku kotlinu (B) ima sline agroklimatske
i pedoloke karakteristike kao predhodni podrejon. Karakterie ga visinski pojas
do 948 m n. v. i nagib do 3 . Dakle, i ovde je mogua upotreba tzv. kompletne
linije mehanizacije za pojedine poljoprivredne kulture.Dominantni tip zemljita je
fluvisol, mestimino prisutan distrini kambisol, euritini kambisol, podzol,
planohistol (Plavsko jezero). Razliiti varijateti gajnjae omoguavaju voarsku
proizvodnju. Ovaj podrejon pripada II klasi, tkz. veoma pogodnog zemljita za
poljoprivrednu proizvodnju. Duina vegetacionog perioda sa Td 10 C je preko
140 dana i sume aktivnih temperatura sa Td 10 C su oko 1200 C,
omoguavaju gajenje povrtarskih kultura. Leti (jul, avgust) srednja mesena
relativna vlanost vazduha u popodnevnim satima (14 h) je ispod 46 % i ovako
mala vrednost zasienosti vazduha vodenom parom, veoma nepovoljno utie na
poljoprivredne kulture (vidi /3/ str.167).

22
 Industrija 4/2009.

Podrejon visokih predela nisko - planinskog reljefa i niskih predela srednje -

planinskog reljefa do 1100 m n.v. (C). Ovaj podrejon karakteriu vea dubina
pedolokog pokrivaa (luvisol, smonice, euritini kambisol, distrini kambisol,
ponegde zastupljena i rendzina). Zemljite je pogodno za proizvodnju
poljoprivrednih biljaka, vonjaka, a iznad 1.000 m n.v. predstavlja uglavnom
umsko zemljite. Podrejon karakteriu nagibi strana od 6 do 9 (sem deo
izmeu Brzave i Lima 3 do 6) i ine ovu reljefnu formu relativno pogodnom za
poljoprivrednu proizvodnju. Predeli sa desne strane Lima poevi od podnoja
Rasojevia glavice do Prijedola i deo izmeu Pievske reke do Gornje Ranice
imaju nagibe od 6 do 9, odnosno 12, zahtevaju konturnu obradu, terasiranje i
sl. Sa porastom nagiba smanjuje se produktivnost rada.Predeli iznad Plavsko-
Gusinske kotline karakteriu nagibi preteno od 12 do 20, uz primenu
terasiranja mogua je voarska proizvodnja. Meutim, predeli od doline
Skakavaa i Bilekog potoka do dela izmeu Novia i Velike reke kao i deo s
leve i desne strane Vrulje imaju nagibe preteno od 9 do 12, mogu se koristiti
za poljoprivrednu proizvodnju. Karakteriu ih sledea zemljita: kalkokambisol,
podzol, brunipodzol, a mestimino se javljaju euritini i distrini kambisol. Ovde
treba dodati injenicu da su poljoprivredna gazdinstva sitna i parcelna sa
razbacanim delovima poseda malih povrina, to predstavlja znatnu prepreku za
bre uvoenje mehanizacije na poljoprivrednom gazdinstvu (vidi /6/ str.112).
Srednja temperatura vazduha u ovom podrejonu tokom vegetacionog perioda
je oko 12 C, relativna vlanost vazduha iznosi oko 68 %, a duina vegetacionog
perioda sa Td 10 C oko 130 dana i sume aktivnih temperatura 1800 C
omoguavaju gajenje odreenih povrtarskih kultura. Ovaj podrejon je relativno
povoljan za poljoprivrednu proizvodnju, odnosno za gajenje vonjaka, a iznad
1000 m n.v. predstavlja uglavnom umsko zemljite, panjake i livade (vidi /13/
str.110).
II REJON - obuhvata visinski pojas izmeu 1100 - 1700 m n.v. Ovu prostornu
celinu karakteriu otre forme reljefa sa nagibom od 12 do 20. Na ovom
prostoru u blizini renih dolina (npr.Kutske reke) ili u podnoju Vlahova,
Javorita, mogue je gajiti pojedine poljoprivredne kulture (jeam,
ovas,graak,ra),vonjake i travnjake (dominiraju euritini kambisol i rendzina).
Izuzetak predstavljaju predeli sa nagibom od 3 do 9, odnosno 12 (Vlahovi,
u, Turjak, Javorite, Divjak). Ovaj rejon karakterie istanjen pedoloki
pokriva, sa dominantnim zemljitem: rendzina, podzol, kalkokambisol,
kalkomensol, rankeri, a mestimino i distrini kambisol, to govori da je preteno
pod travnjacima i umskom vegetacijom. Ovaj rejon obuhvata podruje u kome
o
vlada subplaninska klima, pa su termiki uslovi pogorani. Period sa Td 5 C
o o
traje 191-209 dana i akumulira se oko 1600 - 2300 C. Period sa Td 10 C
o
traje 91 - 133 dana i akumulira se oko 1100 - 1800 C. Period sa Td 15 C
traje 9 - 27 dana i akumulira se 83 - 400 C (vidi /13/ str.110). S obzirom da je
za svaku poljoprivrednu kulturu odreen bioloki minimum, na ovom prostoru u
blizini renih dolina , mogue je gajiti pojedine poljoprivredne kulture (jeam,
ovas, graak, bob, ra) vonjake i travnjake (dominiraju euritin kambisol i
rendzina). Ovaj rejon, naroito je pogodan za razvoj stoarstva.To su uglavnom
strmi planinski obronci, obrasli gustom umom. Ravniji tereni su preteno pod

23
G.Rajovi Prirodne osnove za razvoj i razmetaj poljoprivrede...

livadama dok su povrine pod oranicama neznatne (gaji se uglavnom krompir,

jeam, ra i ovas).

Karta 1.Rejonizacija prirodnih uslova prema stepenu pogodnosti za razvoj i

razmetaj poljoprivrede u severoistonoj Crnoj Gori, na primeru optina Berane,
Andrijevica i Plav

24
 Industrija 4/2009.

III REJON obuhvata planinski pojas iznad 1700 m n.v. U ovom rejonu
pogorani su reljefni, agroklimatski i pedoloki uslovi.U strukturi nagiba
dominantni su oni preko 18, ali preko 20.To su tereni preteno pogodni za
umske ekosisteme:mestimino su ovi prostori uslovno povoljni za livadsko -
panjaku proizvodnju (nagibi strana od 20 do 35). Na ovim nagibima strana,
ako nema zatitnog travnog pokrivaa, javljaju se intenzivni erozivni procesi (vidi
/6/ str.37). Najrasprostranjenija zemljita su: kalkomenasol, litisol, rendzina i
podzol, iz ega proizilazi da je ovaj rejon pod umskom vegetacijom. Duina
o
vegetacionog perioda sa Td 10 C je ispod 91 dana, sume aktivnih
o o
temperatura sa Td 10 C je oko 1.100 C, a srednja dnevna temperatura je
o
manja od 4,9 C. Dakle, ovaj rejon nema ni jednog dana sa Td preko 15 C.
Zastupljeni su planinski panjaci sa borovnicom i klekom. Rejon je pogodan za
turistiku valorizaciju.

6. UMESTO ZAKLJUKA

Severoistona Crna Gora, na primeru optina Berane, Andrijevica i Plav

raspolae znaajnim prirodnim resursima.Meu njima svakako, poljoprivredno
zemljite ima najveu ekonomsku vrednost. Ali, savremeno i budue korienje
poljoprivrednih resursa zahteva novi prilaz koji treba da omogui racionalno
korienje, a isto tako i zatitu.
Pod poljoprivrednim povrinama prema kategoriji korienja na prouavanom
prostoru 2000. godine podrazumevamo 67.740 ha. U strukturi poljoprivrednih
povrina dolazilo je na oranice i bate 6.733 ha ili 9,94 %, vonjake 1.943 ha ili
2,87 %, livade 19.986 ha ili 29,50 %, panjake 39.062 ha ili 57,67 % i bare i
trstike 16 ha ili 0,02 %. U setvenoj strukturi oraninih povrina dolazilo je na ita
1.463 ha ili 21,73 %, povrtno bilje 2.768 ili 41,11 %, stono krmno bilje 1.462 ha
ili 21,71 % i neobraene oranice 1.040 ha ili 15,54 %. U strukturi povrina
itarica pod kukuruzom je bilo zasejano 1.250 ha, penicom 120 ha, rai 15 ha i
jema 46 ha. U strukturi povrina povrtnog bilja preovlauje krompir na 1.250
ha, pasulj na 100 ha i na ostalo povre otpada 638 ha. Kod stonog krmnog bilja
lucerka je zauzimala 330 ha, a ostalo stono krmno
bilje 1.132 ha. Inae, na jednog stanovnika u ovom delu severoistone Crne
Gore u proseku dolazi 0,95 ha obradivog zemljita. Kada se uporede rejoni,
odnosno tereni atraktivni za poljoprivredu, moe se zakljuiti da ovoliki broj
obradivih povrina po stanovniku, nije u skladu sa prirodnim potencijalima
prouavanog prostora.
Prema tome, poljoprivredno zemljite ne posedujemo u onolikoj meri kako to
esto mislimo i istiemo. Zato ovo nezamenljivo prirodno dobro treba brino da
uvamo i krajnje racionalno koristimo. Na alost, svake godine na stotine, pa i
hiljade hektara obradivih povrina nepovratno gubimo. Na mestima donedavnih
oranica u najpovoljnijim zonama za razvoj poljoprivrede, najee u okolini
gradskih naselja kao i na vanijim putnim pravcima, nikle su vikednice,
industrijske hale, skladita, stovarita, parkiralita, ak i deponije (vidi /14/

25
G.Rajovi Prirodne osnove za razvoj i razmetaj poljoprivrede...

str.17).Tako da su 1964. godine poljoprivredne povrine na prouavanom

prostoru obuhvatale 70.478 ha, 1994. 68.050 ha, 2000. 67.740. Dakle, u
posmatranom periodu poljoprivredne povrine su smanjene za 2.738 ha, tj. za
3,8 %, ili u proseku po 105 ha svake godine.
Zemljite se obino svrstava u obnovljive resurse. Ono ima mo regeneracije ali
ukoliko intenzitet obnavljanja ne prevazilazi tempo korienja, upotreba ovog
resursa moe biti vremenski ograniena. Erozija, deflacija, zaslanjivanje i uopte
zagaenje prirodne sredine veoma smajuje proizvodnu sposobnost zemljita.
Samo erozijom u ovom delu severoistone Crne Gore, od ukupne povrine
poljoprivrenog i umskog zemljita, prema podacima optinskih sekretarijata za
privredu, napadnuto je oko osamdeset hiljada hektara.Svakako dobar deo
povrina u srednjoj hipsometrijskoj zoni (drugom rejonu), na vrlo strmim
nagibima trebalo bi prestati obraivati i vratiti ga prvobitnim umama i
panjacima.Ovo ne samo da bi umanjilo eroziju i dovelo do uveanog prirasta
drvne mase, ve bi bilo od velikog vodoprivrednog, sanitarnog, rekreaciono -
turistikog i uopte ekonomskog znaaja(vidi /14/ str.17 ).
Prema tome, uvanju poljoprivrednog zemljita i poveanju njegove plodnosti, u
predstojeem periodu, neophodno je posvetiti posebnu panju. Racionalno
korienje mora biti u ii interesovanja privredne politike prouavanog prostora.
Stabilna i produktivna poljoprivredna proizvodnja podrazumeva primenu nauno
zasnovanih metoda u procesu kako eksploatacije, tako i u procesu njegove
zatite. Danas svakako raspolaemo znanjima i sredstvima koja su u stanju da
poljoprivredno zemljite uine plodnim (primer Danske), nego to ga je priroda
stvorila. Na alost, njive su nam napadnute pesticidima, kiselim kiama, tekim
metalima i drugim otrovima - to dovodi do oteenja poljoprivrednog zemljita i
smanjivanje njegove plodnosti (vidi /14/ str.18).

LITERATURA
1. Topografska karta 1:100.000 (1986) Listovi Ivangrad, Pe i Skadar.
Beograd: Vojnogeografski institut.
2. Radman,B.(1984) Mehanizacija kao faktor rejonizacije ratarske
proizvodnje i kategorizacije upotrebne vrednosti zemljita na nagnutim
terenima.Beograd:Zemljite i biljke,br.2.
3. Rajovi, G. (2005) Geografske osnove za razvoj privrede Gornjeg
Polimlja.Beograd: tamparija Vedes.
4. Simonovi,. (1980) Seoski stan. Beograd: Arhitektonski fakultet, PC-
sv.53.
5. Koji,B. (1980) Razvoj kue i kulture stanovanja u selima Srbije.
Beograd: Prosveta.
6. Kalezi,. (1976) Strukturne promjene na crnogorskom selu u XX
vijeku.Titograd: NIP Pobjeda.

26
 Industrija 4/2009.

7. Todorovi, M. (1985) Savremeni razvoj agrokompleksa u optini Gornji

Milanovac. Beograd: Geografski institut Jovan Cviji, knj.42.
8. ukanovi, D.(1967) Klima sreza Leskovac. Beograd: Nolit.
9. iri, M. (1991) Pedologija. Sarajevo: Zavod za udzbenike i nastavna
sredstva .
10. Grupa autora (1984) Razvoj poljoprivrede u Crnoj Gori do
2000.godine.Podgorica: Institut za drutveno -ekonomska istraivanja.
11. Miljkovi, N. S. (1996) Pedologija. Novi Sad: PMF Novi Sad.
12. Simonovi,.,Ribar,M. (1993) Ureenje seoskih teritorija i naselja.
Beograd: IVI.
13. Rajovi,G.(2009) Agroklimatski uslovi i izrada projekt plana za organsku
poljoprivredu severoistone Crne Gore. Ni: Drutvo ekonomista
Ekonomika, br.1-2.
14. Rakievi,T.(1989) Prirodni resursi SR Srbije, njihovo korienje i
zatita. Beograd: Geografski fakultet, sv.36.

27