Originalni nauni lanak UDK 502.131.1:338.48(497.

16)

Goran Rajovi

Prirodni uslovi za razvoj i razmetaj

turizma u severoistonoj Crnoj gori

Rezime: U radu se razmatraju prirodni uslovi za razvoj i razmetaj turizma severoistone

Crne Gore, na primeru optina Berane, Andrijevica i Plav. Prirodne turistike vrednosti se
prema osnovnim osobenostima i vrstama turizma koje uslovljavaju mogu podeliti na:
geomorfiloke, klimatske, hidrografske i biogeografske. Kombinovanjem povoljnih i
ograniavajuih faktora izdvojili smo tri rejona koji se meusobno razlikuju prema
stepenu pogodnosti prirodnih uslova za razvoj turizma. Savremeno i budue korienje
prirodnih resursa u turistike svrhe zahteva novi prilaz koji treba da bude u skladu sa
koncepcijom odrivog razvoja, tj. sadanje generacije treba da planiraju i stvaraju sebi
odgovarajui kvalitet ivotne sredine, no, ovo pravo moraju zadrati i naredne
generacije.
Kljune rei: Severoistona Crna Gora, turizam, geomorfoloke karakteristike,
klimatske karakteristike, hidrografske karakteristike, biogeografske karakteristike,
turistiki rejoni, odrivi razvoj.
Summary: Paper deals with natural conditionals for development of tourism in north -
eastern Montenegro and municipalities Berane, Andrijevica and Plav. Natural tourism
validity is to prime originality and category tourism who dictates might separate on:
geomorphology, climatic, hydrograph and biogeography. Combining bargain and restrain
factors disport are three rayons who natural conditionals for evolution tourism are for
each other variety to stadium accommodation. Contemporary and future the use natural
resource in tourism function demand new access who should be in keep with idea
sustainable development, id est. recently generation we have planning and production to
themselves receptacle quality environment, this interest needs keep and the following
generation.
Keywords: North-eastern Montenegro, tourism,geomorphology characteristics, climatic
characteristics, hydrograph characteristics, biogeography characteristic, tourism rayons,
sustainable development

Rad je primljen 4.februara 2010. godine

Beograd, e-mail jelica.ilic@sbb.rs

G.Rajevi Prirodni uslovi za razvoj i razmetaj turizma u severoistonoj ...

1. UVOD

amere su nam skromne, a prostor za detaljnu analizu ogranien. Stoga

N ne pretendujemo da iscrpimo ovu problematiku ve ovim tekstom elimo

pruiti mali doprinos prouavanju turizma na severoistoku Crne Gore, u
optinama Berane, Andrijevica i Plav. U tom smislu uinili smo pokuaj da,
putem analize geomorfolokih karakteristika, klimatskih, hidrografskih i
biogeografskih i faktora koji ih uslovljavaju, izdvojimo tri rejona koji se
meusobno razlikuju prema stepenu pogodnosti prirodnih uslova za razvoj
turizma. Prihvatajui takav kriterijum, nametnula nam se potreba da umesto
zakljunih razmatranja ukaemo i na koncepciju odrivog razvoja. Zavisno od
toga postavlja se pitanje izmene i poloaja turizma kao pratioca privrednog
razvoja. Jer ne samo da turizam prouavanog prostora omoguava privredni
razvoj preko prirodnih uslova koje ima u tom razvoju, ve isto tako njegov
preobraaj u moderne oblike privreivanja predstavlja sam razvoj. Meutim,
ovim radom se ukazuje samo na deo, istina bitnih, pitanja vezanih za turizam
ovog dela severoistone Crne Gore, dok se neka druga prouavanja, poput onih
o antropogenim vrednostima, drutvenim faktorima i drugim, takoe, od
izuzetnog znaaja sa gledita naunih saznanja i radi pravilnog usmeravanja
svih drutvenih akcija i mera turistike politike. Naravno, ona nisu predmet ovog
rada.

2. GEOMORFOLOKE KARAKTERISTIKE

Reljef razmatranog prostora postao je tektonskim nabiranjem stena pod uticajem

fluvio -denudacionih, krakih i glacijalnih procesa. Na osnovu tektonskih oblika
reljefa na dananju konfiguraciju terena uticale su spoljanje sile, oblikujui reljef
u ijoj su geolokoj strukturi zastupljene stene razliitih istorijsko - geolokih
perioda: kriljci, peari, krenjaci, laporac, glina, pesak, kao i magmatski izlivi.
Oblici reljefa svojom visinom i konfiguracijom, ekspozicijom padina, kao i pod
uticajem razliitih osobina podloge (ume, livade, litisoli, oranice, vonjaci), ine
prirodnu osnovu razmatranog prostora raznolikom, a koje mogu biti od znaaja
za formiranje turistike ponude. Pored toga, krenjaki tereni sa peinama
pogodni su za razvoj speleolokog turizma (Mitrova, Dzupanova, Bezimena
peina)(za detaljnije upoznavanje geomorfolokih karakteristika, odnosno
valorizacije morfometrijskih obeleja za zimski turizam razmatranog prostora
vidi/1/ str.161-168).
Najrasprostranjeniji i najznaajniji geomorfoloki turistiki motiv ovog dela
severoistocne Crne Gore,predstavljaju planine. Radi boljeg razumevanja
turistikog vrednovanja planina razmatranog prostora, realnija slika se dobija
ukoliko se posluimo prouavanjem S. Nikolia (vidi/2/). Po S. Nikoliu
(vidi/2/str.125-153), na razmatranom prostoru izdvajamo sledee turistike zone:
Bjelasicu, visokoplaninski masiv Komova, Beransku prostornu zonu i planinski
sistem Prokletija.

184
 Industrija 4/2010.

Bjelasica predstavlja manju, vrlo homogenu planinsku turistiku regiju, jasno

ogranienu rekom Lim do planinskog prevoja Trenjevika. To je zona visokih
turistikih mogunosti, naroito za zimske sportske aktivnosti i letnju rekreaciju.
Po znaaju je iza Durmitora, mada je po stepenu turistike atraktivnosti turistika
regija u razvoju . Ta atraktivnost poiva na mnotvu prirodno - motivskih
jedinica (nacionalni park Biogradska gora, Malo i Veliko iko, Malo i Veliko
Ursulovako, Peia jezera).
Visokoplaninski masiv Komova, predstavlja morfoloki sasvim izdvojenu
turistiku mikroregiju. Komovi su gorostasna dvojna planina, najveeg stepena
atraktivnosti, koja svojim vertikalama deluju nadmono i izazovno za planirane i
sve ljubitelje prirode. Planina je bogata vegetacijom, divljai, vodom i skijakim
terenima, ali relativno dobro otvorena prema saobraajnicama (Plav - Andijevica
- Mateevo - Podgorica), koja predstavlja najkrai turistiki pravac, mada ne i
najkvalitetniji.U neposrednom susedstvu su joj turistiki kompleksnije i skijaki
vrednije planine Bjelasica, Visitor i Prokletije, pa ona objektivno zaostaje u
turistikom vrednovanju za ovim planinama. S toga Komove treba sauvati kao
vaan ekoloki, hidroloki i turistiki potencijal za budunost. Njihovo turistiko
aktiviranje bi, iz ovih razloga, trebalo da kree postepeno preko seoskog i lovnog
turizma i planinarenja, a pod uticajem razvoja turizma susednih regija .
Beranska turistika zona, zahvata delove razliitih prostornih celina, meusobno
funkcionalno povezanih. ini je deo Beranske kotline i planina Cmiljevica.
Odlikuje se bogatim umskim ekosistemima, pejzaima, pogodnim skijakim
terenima u uslovima za razvoj seoskog turizma. Funkcionalnu povezanost ove
zone obezbeuje kontinentalni deo Jadranske magistrale sa tranzitnim
prometom. I Berane u ovoj zoni dobija turistiku funkciju, i to zbog tranzitnog
prometa ovom magistralom i dolinom Lima, kao i zbog uloge logistikog oslonca
i nosioca materijalne osnove razvoja turizma ove zone, ali i uloge nosioca
planinskog turizma na delu Bjelasice.
Planinski sistem Prokletija, ima izrazito velike turistike vrednosti, a praktinih
uslova za organizovanje turizma, u dananjim uslovima, vrlo malo zbog
saobraajnih i graninih ogranienja. Zato ih je mogue rezervisati kao ekoloki
potencijal na nacionalni park i postepeno aktivirati na perifernim delovima. Deo
Prokletija se moe aktivirati u okviru razvoja razmatranog prostora, a blie se
moe defeinisati kao Plavsko - Gusinjska turistika regija, tzv. prokletijska
koljka. Njenu osnovu ine Plavsko jezero i pitoma dolina Ljue, a ograuju je
moni planinski bedemi Prokletija i Visitora, sa velikim mogunostima za sve
oblike planinskog turizma, a prvi inicijativni centar zimskog turizma bie planinski
masiv Bor - Kofiljaa. Prema tome, ovo je jedno funkcionalno zaokruena
turistika prostorna celina sa odlinim mogunostima za razvoj rekreativnog
letnjeg i zimskog sportskog turizma, ali tek na poetku turistikog razvoja, koji e
zahtevati velika ulaganja za razvoj zimskih skijakih sportova.
Najznaajniji prirodni potetencijal, razmatranog prostora ine morfoloske
osobine predela.Naime, u ovom delu severoistone Crne Gore (vidi/3/str.37-38),
izdvajamo priblino devet visinskih pojaseva sa ekvidistancom od 200 m, a
visinske pojaseve grupisali smo u tri hipsometrijske zone:

185
G.Rajevi Prirodni uslovi za razvoj i razmetaj turizma u severoistonoj ...

Nia hipsometrijska zona (do 1100 m)

Srednja hipsometrijska zona (od 1100 do 1700 m)
Via hipsometrijska zona (iznad 1700 m).
Nia hipsometrijska zona obuhvata kotline i niske predele srednje planinskog
reljefa do 1100 m.n.v.Ovaj je prostor zbog specifine konfiguracije terena
pogodan za aktivni odmor iregeneraciju telesne snage. Prua brojne mogunosti
bavljenja sportom i rekreacijom kome dodatno pridonose i zdravi prirodni
elementi ouvane ivotne sredine. Glavne prednosti ove zone lee u kombinaciji
od rekreativnog hodanja do plivanja, preko jedrenja na dasci do ronjenja i
podvodnog ribolova. Ozelenjeni ambijent i ouvana ruralna obiljeja u
kontinentalnom delu ove zone, pogodna su za tihi odmor u okrilju izvornog
seoskog ambijenta. Takoe, njome su stvoreni posebni oblici mikroreljefa od
kojih su znaajne rene doline koje predstavljaju osnovne pravce pruanja
vanijih puteva. Jedna od brojnih mogunosti za aktivni odmor je povratak
prirodi kroz ribolov. Ribolov je najrazvijeniji na reci Lim i Plavskom jezeru.
Privlanost vode za sportski ribolov upotpunjuju i pritoke Lima.
Srednja hipsometrijska zona obuhvata predele koji se uvlae uz doline
planinskih reka u srednji planinski reljef, odnosno nie predele visokog
planinskog reljefa do 1700 m. Na planu turistike valorizacije u pogledu
definisanja konkretnih radova na terenu u ovoj zoni nije mnogo uraeno. Sa
turistikog stanovita, prirodni uslovi u ovoj zoni su takvi da se i ona moe
razviti u znaajne zimske sportsko - rekreativne i turistike centre. Ova zona sa
istim kontinentalnim i planinskim vazduhom ima izrazito terapeutsko
delovanje.Upravo se tome pripisuje poznata krepkost i dugovenost njezina
stanovnitva. Turistiki je najafirmisaniji Turjak.Raspolae spektrom privlanih
sadraja, dobrom prometnom infrastrukturom i zadovoljavajuim smjetajnim
kapacitetima. Privlana snaga ove zone nije samo posledica njezine
upeatljive fizionomije, ve i bujne prirodne energije kojom se odlikuje. Prostrane
livade i panjaci su iznad umskog pojasa, znaajne za proizvodnju zdrave
hrane, tj. za razvoj turizma.
Visoka hipsometrijska zona obuhvata predele iznad 1700 m n.v. Predstavlja
najsloeniju i najmarkantniju celinu u kojoj se izotravaju kontrasti i dramatika
predela. Obuhvata: Mokru planinu (1933 m n.v.), Cmiljevicu (1963 m n.v.),
Visitor (2015 m n.v.), Bjelasicu (2122 m n.v.), Komove (2211), Prokletije ( 2371
m n.v). Bez stalnih itelja, saobraaja, predstavlja oazu istog vazduha, naroito
leti sa sveim vazduhom, koji opija i ini je retkom kutkom u kome ovek
zaboravlja na vreme i brige. Ova zona je bogati lovni rezervat, stanite
raznovrsne autohotne i pernate divljai. Ouvana priroda i pogodni ekoloki
faktori u ovoj zoni uslovljavaju da se u ovoj prostornoj celini zadri i sauva veliki
broj reliktnih, edeminih i drugih retkih biljnih vrsta, veoma interesantnih i
znaajnih za botaniku nauku. Bogastvo biljnog uslovilo je i bogastvo
ivotinjskog sveta. Za razvoj turizma od znaaja je i postojanje mogunosti lova
u ovoj zoni u kojima postoji divlja interesantna za ulov, kao to su medvedi,
divokoze, srne, divlje svinje i dr. Stie se utisak da je perifernost poloaja,
ograniavajui faktor turistike valorizacije. Sa turistikog stanovita ova zona
186
 Industrija 4/2010.

pogodna je za vidikovce, planinarenje, alpinizam, izletnike punktove.

3. KLIMATSKE KARAKTERISTIKE

Teritorija razmatranog prostora je relativno mala po povrini. Ali, s obzirom na

geografske faktore koji utiu na formiranje klime, ona je raznovrsna i sloena.
Otuda je klima u turistikim zonama razliita.Ove razlike uglavnom nastaju pod
uticajem reljefa i atmosferske cirkulacije. Idealni klimatski uslovi za turizam,
rekreaciju, sport, odmor postojali bi tamo gde kia ne pada, gde je uvek
prijatno toplo i sunano... gde nikada nije previe vlano... i gde vetar samo
arlija(vidi/4/str.341). Meutim, ovako idealan klimat nigde ne postoji na zemlji,
pa naravno ni na razmatranom prostoru.

Karta 1. Visinske zone severoistone Crne Gore, na primeru optina

Berane, Andrijevica i Plav

187
G.Rajevi Prirodni uslovi za razvoj i razmetaj turizma u severoistonoj ...

Klima ovog dela severoistone Crne Gore ima umereno kontinentalni i planinski
karakter(na teritoriji optina Berane, Andrijevica i Plava merenje meteorolokih
elemenata vri se u Beranama i Plavu, pa se na osnovu merenja meteorolokih
elemenata u Beranama izvode zakljuci o stanju klime i na teritoriji optine
Andrijevica).
Srednja godinja temperatura vazduha u periodu od 1969. do 1991.godine,
iznosila je 7,3C u Plavu i 8,0C u Beranama. Po pojedinim godinama
naznaenog perioda varirala je izmeu 7,7 C (Plav) i 8,5C (Berane). Prema
vertikalnom gradijentu sa porastom nadmorske visine, srednja godinja
temperatura vazduha se sniava i iznosi: na 670 m n.v. 8,0C,1000 m n.v.
7,0C, 1.200 m n.v. 6,4 C, 1.400 m n.v. 5,8 C, 1600 m n.v. 5,2 C, 1800 m n.v.
4,6 C, 2000 m n.v. 4,0C.
Period sa srednje mesenim negativnim temperaturama traje dva meseca u
Plavu: decembar (- 0,7C), januar (-2,2 C); a u Berane jedan mesec ( januar-
1,9C).Pored toga, srednje temperaturne vrednosti aprila (8,0C - Berane, 6,8 C
-Plav), maja (12,2C - Berane, 11,3 C - Plav), septembra (13,8 C - Berane,
11,9 C -Plav), i oktobra (8,6C - Berane, 8,2C -Plav ), indiciraju topliju jesen
od prolea to pogoduje produetku turistike sezone.
Apsolutno najvie temperature vazduha nalaze se izmeu 31,3C (Plav) i 32,6C
(Berane). Amplituda apsolitno minimalnih temperatura vazduha se kree od -
19,4C (januar - Berane) do - 20,7C(januar - Plav). Apmplituda apsolutno
maksimalnih (jul - Berane 32,6 C) i apsolutno minimalnih (januar: Plav -20,7 C)
iznosi 53,3C, ukazuje na veoma izraene kontinentalne uticaje na formiranje
klimatskih prilika u Beranama i Plavu, odnosno planinskih (vidi vertikalni
gradijent).
Srednje maksimalne temperature vazduha su najvie za vreme leta (avgust:
23,5C - Plav; 24,3C - Berane), a najnie za vreme zime (januar: - 6,5 C Plav;
januar:- 6,1 C Berane) i vaan su element zadravanja snenog pokrivaa.
Plav (januar:- 6,5 C , februar: - 6,3 C) ima neznatno nie temperature od
Berana (januar: - 6,1C, februar - 6,0C). Godinja amplituda srednje
maksimalnih i srednje minimalnih temperatura vazduha iznosi 11,1C u Plavu i
11,8 C u Beranama.
Broj dana u godini sa temperaturom vazduha jednakom i niom od 0C je
izmeu 99,3C (Plav) i 104,9C(Berane). Ovaj podatak je znaajan sa aspekta
zimsko - sportske sezone jer pospeuje zadravanje snenog pokrivaa. Prema
podacima iz Atlasa klime SFRJ(vidi/5/), sneni pokriva se na najviim
vrhovima planina poinje obrazovati poetkom oktobra i na tim visinama, on
traje do polovine juna, tj. 8 - 9 meseci u godini. Na visini od priblino 1500 m,
sneni pokriva se poinje obrazovati poetkom ili sredinom oktobra, a traje do
kraja maja, dok se na visini od priblino 1000 m sneni pokriva poinje
obrazovati polovinom novembra, a poslednji dan sa trajanjem snenog
pokrivaa je kraj druge dekade aprila.
Za turistiku valorizaciju znaajan je i srednji broj dana sa snenim pokrivaem
debljine preko 10 cm i preko 30 cm, kao minimalne, odnosno, srednje pogodne

188
 Industrija 4/2010.

debljine snega za bavljenje zimskim sportovima. Srednji broj dana sa snenim

pokrivaem preko 10 cm kree se oko 32 dana na priblino 900 m n.v., preko 60
dana na 1000 m n.v.,120 dana na 1500 m n.v do 150 dana na visini od oko
2000 m n.v. Broj dana sa snegom preko 30 cm je: na 900 m n.v. proseno 14,5
dana, na 1200 m n.v. oko 30 dana, dok je na visinama iznad 1500 m n.v.
njegovo trajanje preko 70 dana, a na visinama oko 2000 m n.v. oko 160 dana.
Broj dana sa snegom preko 50 cm na oko 600 m n.v. je oko 4, na 900 m n.v. je
oko 8 dana, na 1200 m n.v. 13 dana, a na 1500 m n.v. 18 dana. Dakle,
optimalne snene uslove za zimske sportove na razmatranom prostoru imaju
visinski pojasevi iznad 1500 m.
Broj dana u godini sa temperaturom vazduha jednakom i viom od 25 C,
kree se od 49,6 dana (Plav) do 63,5 dana (Berane). Ovaj podatak je
interesantan zato to sa ostalim vrednostima temperature i insolacije
omoguava rekreativne vrednosti klime na razmatranom prostoru.
Relativna vlanost vazduha je procentualni odnos izmeu postojee i mogue
vlanosti pri odreenoj temperaturi. Srednja godinja relativna vlanost
vazduha iznosi 68 % u Plavu i 67 % u Beranama. Leti (juli i avgust), srednja
mesena relativna vlanost u popodnevnim satima (14 h) u Beranama je
ispod 45 % a u Plavu ispod 46 %. Nasuprot tome, niske vrednosti relativne
vlanosti tokom aprila se kreu od 62% (Plav) do 63 % (Berane). Razlika izmeu
najvee i najmanje srednje mesene vrednosti iznosi 16 % u Plavu i 19 %
u Beranama.
Oblanost se izraava u desetinama neba pokrivenog oblacima i jasno utie
na estetski izgled pejzaa, ali i na raspoloenje ljudi, odnosno bezbedno
odvijanje saobraaja. Oblanost na razmatranom prostoru ima prosenu
godinju vrednost, u pokrivenosti 8,1/10 iznad Plava i 9,0 /10 iznad Berana.
Najmanja prosena pokrivenost neba od 3,4/10 je u julu u Plavu i u istom
mesecu i u Beranama, s tim to je vea i iznosi 4,4 /10. Vea oblanost je u
zimskim mesecima i kree se od 10,2 /10 u Plavu do 12, 4 /10 u Beranama.
Srednja godinja koliina padavina u ovom delu severoistone Crne Gore
kree se od 863 mm u Beranama, 1152 mm u Andrijevici, 1209 u Plavu,1351 u
Gusinju do 1698 mm u Vusanju. Sem to se padavine prostorno neravnomerno
izluuju, njihovo izluivanje tokom godine takoe, pokazuje oscilacije.
Maksimum padavina je u januaru (Berane-132mm, Gusinje-169mm), novembru
(Andrijevica -142 mm, Vusanje - 214mm, Plav -156 mm), a glavni minimum je u
julu (Berane - 50 mm, Andrijevica - 65mm, Plav - 64 mm, Gusinje - 61mm,
Vusanje - 87mm). Dakle, godinja koliina padavina opada u pravcu severa
tako da Berane imaju dva puta manju koliinu padavina od Vusanja.
Iz osmatranja insolacije na meteorolokoj stanici u Beranama, zakljueno je da
je njena godinja vrednost 1790 asova, sa maksimumom u avgustu (267) i
minimumom u decembru (56). Pored jula, vie od 200 asova na dan suneve
insolacije ima avgust (267). Vie od 100 asova imaju mart (118), april (171),
maj (192), jun (184), septembar (189), oktobar (145).

189
G.Rajevi Prirodni uslovi za razvoj i razmetaj turizma u severoistonoj ...

Prema vrednostima godinje estine pravaca vetrova i tiina, najveu

uestalost imaju tiine - 410 promila (Berane), 520 promila (Plav). Merdijanski
pravac pruanja Limske doline od juga prema severu uslovio je dominaciju
severnog vetra u Beranama 140 promila i junog u Plavu 140 promila. Jaina
vetrova izmeu 1,6 i 2,6 u Plavu, ne predstavlja ograniavajui faktor za razvoj
turizma, dok se to nemoe rei za Berane, gde se jaina vetrova kree izmeu
1,9 i 3,7.
Iz svega navedenog moemo zakljuiti, da je ovaj deo severoistone Crne Gore
turistiko sredite umereno - kontinentalne i planinske klime.

4. HIDROGRAFSKE KARAKTERISTIKE

Hidroloke turistike vrednosti razmatranog prostora, predstavljene su

termomineralnim izvorima, rekama, jezerima i izvorima. Svrstavaju se u
komplementarne turistike vrednosti i daju osnovnu fizionomiju pejzau.
U vezi sa termomineralnim izvorima, javlja se i termin retke vode. To su one
vode koje se prilikom kretanja kroz stenovite mase zemljine kore
mineralizovale, obogatile retkim elementima i organskim materijama, kojim se
razlikuju od obine vode za pie. Na razmatranom prostoru postoji jedan mali
broj termomineralnih izvora ali kako su neistraeni tako nisu ni valorizovani.
Meu njima panju zasluuje, termomineralni izvor u selu Kralje.Uzimajui u
obzir klasifikaciju (vidi/6/str.26), kao i minimum materija i gasova za uvtvrivanje
podzemne vode u grupu mineralnih, termomineralni izvor u selu Kralje, pripada
sumporovitim vodama. To su one vode u kojima je se granica izmeu slatke i
mineralne vode kree oko 0,001, a minimum za uvrivanje u termomineralne
vode 0,010, to upravo odgovara parametrima ovog pukotinskog izvora.
Svakako ovom kao i drugim termomineralnim izvorima treba posvetiti
posebnu panju i raditi na njihovoj turistikoj valorizaciji.
Iskustva i prouavanja su dokazali da termomineralne vode pogoduju u leenju i
rehabilitaciji kardiovaskularnih bolesti, obolenja respiratornih organa, obolenja
hepatobilijarnog trakta i pankreasa, kod bolesti gastrointestinalnog trakta,
metabolizma, bolesti bubrega i mokranih puteva, ginekolokih obolenja,
neuropsihijatrijskih bolesti, konih bolesti, deijih obolenja. Spoj ovog sa svakim
drugim komplementarnim (pozitivnim) turizmom znai progres u valorizaciji
termomineralnih voda (vidi/7/str.36-37).Treba imati u vidu da je ove izvore
mogue koristiti i u druge svrhe, prvenstveno sportsko - izletnike i
manifestacione.
Glavni hidrografski objekat razmatranog prostora je Lim i njegove brojne vee
pritoke (Zloreica, Kratica, Gradinjica, ekularska reka, Bistrica, Ljua,
urika, Komaraa) i manje (Velika, Murinska, Vinicka, Dapsika, Ljenica i
2
dr.). Sliv Lima zahvata povrinu od 2557 km . Od toga, razmatranom prostoru
2
pripada oko 1304,1 km , odnosno oko 51% celokupne povrine sliva. Lim izvire
iz Plavskog jezera i tee kroz razmatrani prostor na duini od 57 km i ukupan

190
 Industrija 4/2010.

pad mu je 265 m, odnosno 6 m/km. Maksimalni srednji meseni vodostaj je u

maju na obe stanice Plav (106 cm) i Beranama (184 cm). Minimalni srednji
meseni vodostaji javljaju se u septembru - Plav (48 cm) i Berane (89 cm).
Srednja godinja amplituda vodostaja je kod Plava je 58 cm, a kod Berana 95
cm. Apsolutne amplitude su veoma izrazite i daju Limu karakter prave bujice.
Apsolutna amplituda iznosi na stanici Plav 251 cm, a na stanici Berane 577 cm.
Najvei srednje meseni proticaj na Limu je u maju kod Plava i iznosi 40,6
m/s, a kod Berana 82,2 m/s. Godinji proticaj na Limu kod Plava iznosi 17,8
m/s, a kod Berana 37,4 m/s. Najvea srednje mesena temperatura reke Lima
je na obe stanice u avgustu - Plav 16,4 C, - Berane 17,2C. Najmanja srednje
mesena temperatura je kod Plava u januaru (2,4C), a kod Berana u februaru
(3,2C). Godinja temperatura vode Lima kod Plava iznosi 8,1C, a kod Berana
8,4C.
Turistika privlanost Lima poiva na pogodnim temperaturama vode u letnjim
mesecima, kao osnova kupaline sezone, koja na odgovarajuim punktovima
moe trajati od 30 do 90. Uz to, Lim protie pored gradski naselja Plava,
Andrijevice, Berana, ivopisnih sela, useca klisuru Sutjeska, a na ulazu u
Tivransku klisuru ini prostor nepresunim izvorom inspiracije.U neposrednom
priobalnom pojasu Lima ima arheolokih nalazita, srednjovekovnih utvrda,
crkava, Manastir urevi Stupovi, ostaci manastira udikovo, skroman deo
spomenikog naslea. Ograniavajui faktor razvoja turizma na Limu predstavlja
stepen zagaenosti njegove vode. Postojei rezultati zagaenosti nisu dovoljno
sagledani sa aspekta inplikacija na razvoj turizma. Na Limu i u njegovom
neposrednom priobalnom pojasu, mogue je razvijati izletniki, manifestacioni,
tranzitni, ribolovni turizam. Lim moe biti pravi raj i uutak za splavarenje i kajak.
Razvoj ovih aktivnosti potenciran je dovoljnom koliinom vode Lima, ali i
njegovim prosenim padom Plav - Murino (87 m), Murino - Andrijevica (75 m),
Andrijevica - Berane (85 m). Na istim ovim profilima, srednji godinji proticaj
vode na Limu kod Plava iznosi 17,8 m/s, a kod Berana 37,4 m/s.
Oteavajuu okolnost, predstavlja injenica da za pritoke Lima nema
hidrolokih osmatranja i merenja, tako da uoptavanja ne daju rezultate.
Smatramo da bi trebalo pristupiti izradi novog registra popisa vodotoka. Ovako
izgraen katastar reka, mogao bi svakom buduem turistikom korisniku da
prui neophodne informacije o renom slivu kao i svakom manjem podslivu u
okviru prouavanog sliva. Na osnovu toga mogla bi se vrednovati razmatrani
prostor za odreene turistike svrhe, tj. tano razvrstati njihove delove,
prostorno ograniiti delatnosti u tom prostoru, definisati odreene vidove zatite
itd. Organizovanjem monitoringa precizno bi se utvrdile posledice komunalnih i
industrijskih uticaja i promena. Prema tome, neophodno je kontinuirano
ispitivanje reka. Bez obostranih analiza, inioca i pokazatelja reima, praktino
je nemogue prouavati reim reka .
Razmatrani prostor bogat je i jezerima, uglavnom lednikog porekla: Plavsko,
Ridsko, Visitorsko, Peia, Veliko i Malo iko,Veliko i Malo Ursulovako. Zbog
stihijskog razvoja turizma na ovim hidrografskim objektima, nedostatka
statistikog praenja pojava i procesa, teko ih je uporedivati sa drugim
turistikim vrednostima i odrediti njihovo mesto u turistikom prometu. U
191
G.Rajevi Prirodni uslovi za razvoj i razmetaj turizma u severoistonoj ...

dosadanjem razvoju turizma ovi motivi nisu posebno uvaavani. Nedostatak

dokumentacionog materijala o temperaturama vazduha, osunanosti,
padavinama, visini i trajanju snenog pokrivaa, oblanosti i vetrovima,
temperaturi vode predstavlja posebnu tekou donoenja najboljih zakljuaka i
konkretnijih predloga znaajnijih za razvoj turizma.
Prouavajui planinska jezera Crne Gore, S. Stankovi (vidi /8/str.124-157),
izmeu ostalog, ukazuje na limnoloke karakteristike jezera na razmatranom
prostoru. Ponimo redom.
Plavsko jezero se nalazi na nadmorskoj visini od 906 m. Zahvata povrinu od 2
km i zapreminu od 7.690.950 m. Najvea dubina jezera je 9 m. Najvia
srednja mesena temperatura jezera je u avgustu (16,2 C), a najniu srednje
mesenu temperaturu vode ima januar (3,1C). Minimalne mesene vrednosti
temperature povrinskog sloja kreu se od 3,0C (januar) do 15,0C (avgust). Za
razliku od ovih, maksimalne mesene temperature u toku zime iznose 4,6C
(februar), a u avgustu dostiu i do 17C. Najvei srednje meseni vodostaj
jezero ima u maju (110 cm) a najmanji u oktobru (47 cm). Godinji vodostaj
iznosi 72 cm. Kvalitetnom hemijskom analizom utvreno je da sadri: 4,0 mg/l
nitrata, 71,7 mg/l sulfata, 53,62 mg/l kalcijuma, 4 mg/l silicijum-dioksida, 5,76
mg/l magnezijuma i 5,28 mg/l ugljen - dioksida.Tragova gvoa i amonijaka
nema. Ukupna tvrdoa vode je 6,16 dH, a karbonantna 5,6dH. Reakcija vode
je alkalna, jer je Rh =7,5. Bazinu reakciju uslovljava hidroksilni jon OH koji
nastaje u procesu razlaganja krenjaka. Providnost vode iznosi 4,2 m .
Ridsko jezero se nalazi na nadmorskoj visini od 1970 m. Zahvata povrinu od
2 3
33.3762 m , a zapreminu od 62.897 m . Najvea dubina jezera je 5,1 m.
Temperatura vode u julu i avgustu je iznad 15C, a temperatura vazduha od 17 -
21C. Maksimalni vodostaji se javljaju u prolee i kasnu jesen, a minimum u leto
i zimu. Godinja amplituda vodostaja iznosi 1,5 m. Boja jezera nad pliim
delovima je svetlozelena, a nad dubljim neto tamnija. U jezerskoj vodi ima 4
mg/l nitrata, 4 4 mg/l hlorida, 5,61 4 mg/l magnezijuma i 1 4 mg/l silicijum -
dioksida. Ukupna tvrdoa vode je 0,8 dH, to znai da je izvanredno laka.
Providnost vode iznosi oko 3 m.
Visitorsko jezero se nalazi na nadmorskoj visini od 1.820 m. Zahvata povrinu
2
od 4.212 m ,a zapreminu od 9.857 m. Minimalni vodostaju su u avgustu i
septembru, a maksimalni u julu i avgustu. Glavna karakteristika ovog Jezera je
da se voda brzo zagreva i brzo hladni, to je posledica manje koliine vode,
koja je gotovo nepokretna. Boja jezera je izraena u nijansama od svetlozelene
do tamnozelene. Po hemijskom sastavu rastvorenih supstanci, voda jezera ima
suvi ostatak 115 mg/l, a reakcija vode je neutralna, jer je Ph 7,3. U vodi nema
nitrata, amonijaka, mangana i ugljen - dioksida. Maksimalna providnost 3,2 m .
Peia jezero se nalazi na nadmorskoj visini od 1.820 m. Zahvata povrinu od
37.400 m i zapreminu od 120.936 m.Temperatura povrinskog sloja vode
tokom leta je od 14C do 17C, dok prema dubini opada do 6C. Voda jezera je
zelenkaste boje. Od hemijskih osobina jezerske vode treba istai neutralnu
reakciju (Ph7,1), potpuno odsustvo nitrata, amonijaka, gvoa i
mangana.Maksimalna providnost iznosi 3,2 m .
192
 Industrija 4/2010.

Veliko iko jezero se nalazi na nadmorskoj visini od 1.660 m. Zahvata povrinu

od 29.080 m a zapreminu od 34.476 m. Temperatura povrinskog sloja vode
tokom leta dostie oko 20C. U toku zime jezero je pod ledom.Boja vode je
svetlozelena.Hemijskom analizom vode utvreno je da je njena reakcija alkalna,
jer je Ph8,1. Maksimalna providnost iznosi 2,2.
Malo iko jezero zahvata povrinu od 6.200 m i nalazi se na nadmorskoj visini
od 1.780 m. Temperatura povrinskog sloja vode je oko 20C, dok je tokom
zime pod ledom i snegom.Voda je ukasta.Po hemijskim osobinama voda
jezera slina je vodi Velikog jezera. Maksimalna providnost iznosi 1,2 m.
Veliko Ursolovako jezero se nalazina nadmorskoj visini od 1.895 m. Zahvata
povrinu od 12.200 m i zapreminu od 35.320 m. Temperatura povrinskog
sloja vode kree se od 12C do 14C. Brzo opadanje temperature vode sa
dubinom posledica je slabe pokretljivosti vode i proticanja hladne izvorske
vode.Hemijska analiza ukazuje da je njena reakcija neutralna. Maksimalna
providnost iznosi 6,5 m .
Malo Ursulovako jezero se nalazi na nadmorskoj visini od 1.760 m. Zahvata
povrinu od 5.000 do 10.000 m , a zapreminu od 4.000 do 8.000
m.Temperatura povrinskog sloja jezerske vode izosi oko 17C.Voda junijeg
dela jezera je hladnija ija je temperatura 8C. Providnost vode iznosi 1,1 m .
Na razmatranom prostoru, meu hidrografskim objektima, u smislu turistike
vrednosti, poseban znaaj imaju izvori. Meu najznaajnije izdvajamo:
Manastirsko vrelo, Aluge, Zagorsko vrelo, Meria vrelo, Krkori, Pipuran, Aluvion,
Ali - Paini izvori, Dobru Vodu, Ledeni izvor, Rua, Bajrovia izvor, Dragova
voda, Savino oko itd. Upravo hipsometrijski poloaj ovih i drugih izvora koji se
javljaju u meudolinskim kosama, sa valorizacionog aspekta potencira njihovo
znaenje, posebno ako se uporede sa slinim krakim terenima.

5. BIOGRAFSKE KARAKTERISTIKE

Za izgled pejzaa razmatranog prostora, od posebnog su znaaja biogeografske

karakteristike.One obuhvataju biljni i ivotinjski svet i ispoljavaju se kao direktna
i indirektna turistika vrednost, tj. imaju naglaena rekreativna, estetska,
zdravstvena, kuriozitetna, endemska i znamenita svojstva turistike privlanosti.
Biljni svet razmatranog prostora sainjava umska i travna vegetacija.U niim
delovima zastupljene su hidrofilne ume vrbe, topole, jove, graba, hrasta, cera,
bukve, breze, javora. Pojas bukve najece se javlja u vidu etiri podpojasa:
brdska bukva (na manjim nadmorskim visinama), planinska uma bukve na
visinama 1000 - 1300 m n.v., subalpska bukova uma na visini veoj od 1800
m sa dominacijom smrevih uma. Uz pojedine planinske strane proteu se
visokoplaninske ume molike i munike.Iznad ovoga pojasa zastupljena su
prostranstva belog i crnog bora. Pojedine umske sastojine ini i bor krivulj, ije
prostiranje prelazi 2000 m n.v., odnosno klekovina bora prestaje iznad 2200 m.

193
G.Rajevi Prirodni uslovi za razvoj i razmetaj turizma u severoistonoj ...

Na pojedinim mestima ima pojava inverzije, to je posledica temperaturnih

inverzija i razliite ekspozicije terena.
Uee uma u ukupnoj povrini razmatranog prostora iznosi 62.432 ha ili
42,02 %.Posmatrano po uzgojnim kategorijama, dominiraju ureene (visoke,
niske i zatitne). Od ukupnih povrina na ureene ume otpada 56.643 ha ili
85,76%, a na neureene 9.075 ha ili 14,24 %.Ukupna drvna masa procenjuje se
na 13.882.516 m, od ega se u ureenim nalazi 11.515.912 m, odnosno 82,92
% ukupne drvne mase, a u neureenim 2.367.324 m ili 17,08 %.Godinji prirast
uma procenjuje se na 190.934 m. Do veih umskih sastojina dopiru umski
putevi: Berane - Kaludra, Marseni Rijeka - ekular, Berane - Jelovica, Lubnice -
Kurikue, Andrijevica -Trenjevik, Trenjevik - Lisa i dr.
Uzimajui u obzir stanine prilike i fitocenoloki sastav, travni pokriva
razmatranog prostora moemo podeliti na: dolinske livade na prevlanim
stanitima, planinske (brdske) livade i panjake preteno vezane za pojas
hrastovih uma i planinske panjake koji dopiru do najviih vrhova
planina.Ukupna povrina livada i panjaka iznosi 59.048 ha od ukupne
poljoprivredne povrine.Flora uma i panjaka je obogaena raznim vrstama
lekovitih biljaka i jestivih gljiva.Posebno su znaajne neke vrste peurki, umske
jagode, maline, drenjine, ipurak, borovnica, klekove bobice.Na razmatranom
prostoru registrovano je oko 60 lekovitih biljnih vrsta. Veina njih zauzima
visoko mesto u narodnoj medicini, farmaceutskoj proizvodnji, to je veoma
znaajno sa stanovita turistikog razvoja. Lekovito bilje obiluje svojom
raznolikou, fizioloko-farmakolokim delovanjem, te kvantitetom zdrave
sirovine, prua nesluene mogunosti u razvoja zdrastvenog i edukacionog
turizma. Od ranog proljea pa sve do najkasnije jeseni, u umama, livadama,
rastu mnoge vrste makromiceta, meu kojima su veinom jestive i
lekovite.Mnoge od njh su sa najviim nutricionim vrijednostima.Ne treba
zaboraviti lekovite biljke kao to su spori, kantarion, majina duica, pelin koje
se koriste kao ajevi.Zahvaljujui rasprostranjenim umama, panjacima i
livadama pejzai su raznovrsni i slikoviti, to daje znaajne ekoloke i turistike
vrednosti i ini razmatrani prostor atraktivnim. Livade i panjaci su prekrivene
sonom planinskom travom i livadskim cveem, tako da zajedno sa umskim
povrinama daje posebnu pejzano-dekorativnu vrednost. Pojas uma je
posebno zanimljiv kao ivotni prostor raznovrsne divljai, ptica, riba i insekata
tj.predstavlja turistiki biser sa jedinstvenim prirodnim lepotama i neokrnjenom
prirodom.Sa turistikog aspekta raspolae znaajnim resursima i
predispozicijama za razvoj raznih vidova turizma kao to su: lovni, ribolovni,
avanturistiki, adrenalinski.Na prvo mesto stavlja se lovni i ribolovni turizam. U
tom pogledu razmatrani prostor raspolae sa veoma istom prirodom i
bogatstvom flore i faune. ume su veoma bogate kako sitnom tako i krupnom
divljai i s tog aspekta je veoma interesantna turistika destinacija za razvoj
lovnog turizma.Turistika ponuda mogla bi da obuhvata pojedinane i grupne
aramane za odstrel sitne i krupne divljai: medved, srna, divokoza, divlja svinja,
vuk, lisica, zec, veverica, tetreb, jarebica, divlja patka, kuna, jazavac, i dr. Reke
i jezera su bogata ribom (pastrmka, lipljan, potona mrena, gaovica, pe,
tuka).Radi unapredenja ribljeg fonda a naroito salmonidnih vrsta sprovode se
akcije kontinuiranog poribljavanja.Pored vetakog poribljavanja, jedna od mera
194
 Industrija 4/2010.

unapredenja ribljeg fonda je i utvrdivanje ribljih plodita za salmonidne vrste riba.

Najvanija riblja plodita su na Limu, Ljui i Plavskom jezeru. Za ribolovni
turizam bilo bi nuno elaborirati i prezentovati postojee stanje i na temelju
toga uvida izraditi smernice i program daljeg razvoja kao odrivog turizma na
razmatranom prostoru. Sportskim ribolovom se bavi se oko 800 registrovanih
sportskih ribolovaca i rekreativaca. Taj nemali broj ljudi koji redovno boravi u
prirodi treba uz pravilnu edukaciju, iskoristiti kao vaan i nezaobilazan inilac
njegovog ouvanja.Uz sportsko - ribolovni turizam, isto kao i uz lovni, valja
nadovezati prvenstveno seosko - turistiku ponudu u obliku prenoita,
specijaliteta domae kuhinje i slinoga, ugostiteljsku ponudu s noenjem u
hotelu ili lovakim i umarskim objektima.

6. TURISTIKI REJONI

Ocena prirodnih uslova za cilj ima izdvajanje homogenih teritorijalnih celina sa

odreenim stepenom pogodnosti ili ogranienja za odreene vidove razvoja
turizma. Na osnovu geomorfolokih, klimatskih, hidrolokih i biogeografskih
karakteristika, mogue je na razmatranom prostoru izdvojiti podruja sa
razliitim pogodnostima za razvoj turizma. Kombinovanjem povoljnih i
ograniavajuih faktora izdvojena su tri relativno homogena rejona za razvoj
turizma.
I Rejon - vezan je za Beransku, Andrijeviku, Polimsku i Plavsko-Gusinjsku
kotlinu i niske predele srednje planinskog reljefa do 1100 m n.v. U okviru ovog
rejona mogu se izdvojiti prostorne celine nieg hijerarhijskog ranga:
Podrejon aluvijalnih ravni reka, renih terasa, jezerskih sedimenata Beranske,
Andrijevike i Polimske kotline (podrejon A) raspolae najpovoljnijim prirodnim
uslovima za razvoj letnjeg turizam. Ovaj podrejon, odreen letnjom turistikom
sezonom ima obeleje izrazite sezonske pojave zbog klime ili bolje reeno
temperature vazduha. Srednja temperatura vazduha u ovom podrejonu tokom
jula i avgusta kree se oko 18C , a srednje temperature vazduha preko 20C,
ne moe se uzeti kao apsolutno pravilo. Pre svega, to je domicilno stanovnitvo
relativno dobro aklimatizovano na temperaturne uslove rene vode koji
odgovaraju prosenoj vrednosti jednakoj ili veoj od 15C. Sezona kupalinog
turizma na odgovarajuim rekreativnim punktovima moe trajati od 30 do 90
dana.Ta injenica se ne moe ignorisati bez obzira to se radi o temperaturnim
uslovima koji do jedne relativno skromne mere pogoduju razvoju kupaline, a
samim tim i razreavaju rekreativne funkcije priobalnog stanovnitva.U odnosu
na rekreativno korienje raspoloivog potencijala ovog podrejona, vrednosnu
ocenu mogue je izvesti sa aspekta pogodnosti veslakih sportova, posebno
kajaka na brzim vodama. Razvoj ovih aktivnosti je potenciran skoro garantovano
dovoljnom koliinom vode koja protie tokom Lima, ali i prosenim padom
(Murino - Andrijevica ukupan pad 75 m, Andrijevica - Berane 85 m). Na istim
ovim profilima, registrovan je i srednji godinji proticaj vode koji odgovara
potrebama kajakarenja kao jednog od vidova sportsko - rekreativnih aktivnosti.
195
G.Rajevi Prirodni uslovi za razvoj i razmetaj turizma u severoistonoj ...

Vodoplaninski tokovi u ta Lim spada (izuzev u sektoru kroz Beransku kotlinu)

mogu se koristiti za kajakatvo na brzim vodama. Veslanje, jedrenje,
kajakarenje, etanje i izletniki turizam mogui su na rekama ovog rejona. Da bi
letnji turizam bio razvijeniji neophodno je kombinovanje sa tzv. turizmom
specifinih interesovanja. Veliki broj ruralnih naselja nalazi se u renim
dolinama - pritoka Lima i njihov ouvani ekosistem, osnov su za formiranje
vanpansionske ponude. One su nesumljivo respektabilan potencijal za budui
razvoj turizma i kao takve pruaju mogunosti upranjavanja razliitih: sportsko -
rekreativnih aktivnosti, pogodnosti za boravak i rehabilitaciju, pogodnosti za
razvoj turizma posebnih potreba: seoski, lovni, ribolovni, izletniki, peaenje u
prirodi pored reka - u neposrednoj blizini su sela sa atraktivnim prirodnim
ambijentom. Najvei deo ovih resursa je neiskorien. Mada, na osnovu
opredeljenja itelja, postoji spremnost za ulaganje i razvoj turizma, posebnih
interesovanja. Najznaajnije tradicionalne sportske manifestacije su: vrela zima
u brdima koje se odravaju u mesecu januaru, februaru, martu u Beranama,
smotra folklora u maju u selu Kraljima kod Andrijevice ...
Podrejon koji obuhvata Plavsko - Gusinjsku kotlinu (podrejon B). Ovaj podrejon
omoguava razvoj letnjeg turizma. Srednja temperatura vazduha tokom jula i
avgusta kree se oko 17C, relativna vlanost vazduha je oko 66%, a
temperatura vode oko 16C. Kupalina sezona traje oko 45 dana. Dovoljna
koliina vode koja protie tokom Lima i prosean pad Plav - Murino (87 m),
3
srednje godinji protacaj vode (na Limu kod Plava iznosi 17,8 m /s) odgovaraju
potrebama kajakarenja. Veslanje, jedrenje, etnja, podvodni sport i sportski
ribolov mogui su na Plavskom jezeru.Takoe, postoje solidni uslovi za razvoj
nekih sportsko - rekreativnih aktivnosti u periodu zimske turistike
sezone.Upravo tada se pod uticajem negativnih temperaturnih vrednosti (koja
traje oko 30 - 60 dana), iju bi povrinu, izuzev nekih delova Plavskog jezera,
trebalo koristiti kao prirodno klizalite uz prethodno detaljna i studiozna
osmatranja pojave, debljine, kvaliteta i nosivosti leda kao hidroloke pojave
prisutne tokom zimske turistike sezone. Najznaajnije tradicionalne sportske
manifestacije su: Montenegro-Winter kup, auto trke koje se odrzavaju u januaru
mesecu, Jedriliarska regata Kup Plavskog jezera poetkom jula, sportovi na
vodi tokom jula i avgusta (skokovi u vodu, takmienje kajaka, preplivavanje
Plavskog jezera...). Istaknimo i Etno-selo Kula Damjanova kao pravo odredite
za svakog zaljubljenika netaknute prirode i odmora. Selo je udaljeno od Plava
oko 1 km.
Podrejon visokih predela nisko - planinskog reljefa i niskih predela srednje -
planinskog reljefa do 1100 m n.v (podrejon C). Sa stanovita turizma ovaj
podrejon prua povoljne uslove za odmor, rekreaciju, izletniki ili tranzicioni
turizam. Pogoduje aneminim osobama, licima premorenim od intelektualnog
rada, rahitinoj deci, osobama sa visokim ili niskim pritiskom, neurasteniarima,
astmatiarima, itd.(vidi/9/str.335-336). Interesantn detalj moe biti i sumporovita
voda u selu Kralje.
II Rejon - vezan je za pojas od 1100 - 1700 m n.v., mestimino ispresecan
duboko useenim renim dolinama. Sa stanovita turizma ovaj rejon prua
mogunosti razvoja zdravstveno - leilinog i sportsko - rekreativnog turizma.
196
 Industrija 4/2010.

Umereno i neznatno je pogodan za razvoj zimskog turizma, koje pruaju

prostori: Cmiljevice, Vezirove brade, deo Kofiljae, Bjelasice i Komova. Srednja
visina padavina (snega) je od 101 cm do 130 cm. Visinski pojas iznad 1300 m
n.v. smatra se relativno pogodnim sa aspekta alpskih skijakih disciplina.
Poseban znaaj ima zimski sportsko - rekreativni centar Lokve udaljen od
Berana 15 km. Nalazi se na planini Cmiljevici, na 1335 do 1675 m n.v.,
neposredno uz magistralni put Podgorica - Skoplje - Beograd.Centar raspolae
raznovrsnim terenima koji mogu zadovoljiti sve zahteve skijaa, kako poetnika
tako i vrsnih skijaa. Opremljen je iarom dvosedenicom koja se na vrhu
nastavlja sa dva ski - lifta, ukupnog kapaciteta 1000 skijaa na sat.
Dvosedenica izvlai skijae sa platoa ispred hotela Lokve na 1336 m n .v. do
krajnje stanice koja se nalazi na 1560 m n.v., sa kapacitetom 960 skijaa na sat.
Ski liftovi (Sidro i Beby) polaze sa 1510 m i idu do 1630 m n.v. sa kapacitetom
900 polazaka na sat.Ukupan opseg duine staza je 5 km, a visinska razlika je
280 m (vidi/10/).Na nadmorskoj visini oko 1500 m u podnoju Vasojevikog
Koma nalazi se i Etno katun tavna koji prua izvanredne uslove za odmor,
rekraciju i sport. Pomenimo i Veliko iko jezero sa velikim mogunostima za
razvoj izletnikog i letnjeg turizma jer je temperatura vazduha leti oko 14 -
15C, a temperatura vode 20C. U zimskom periodu jezero je pod ledom pa se
moe koristiti kao prirodno klizalite uz prethodnu detaljnu proveru.
III Rejon - obuhvata visoki planinski pojas iznad 1700 m n.v. Ovaj rejon je
najpogodniji za razvoj skijakih sportova, planinarstva, alpinizma i dr. Prema
studiji OECD, samo optina Plav raspolae izvanrednim smuarskim terenima
na kojima je mogue izgraditi oko 38,92 km smuarskih staza, to ini oko 65,59
% skijakih potencijala republike(vidi/11/). U ovoj zoni se nalazi est jezera
(Ridsko,Visitorsko,Peia, Malo iko,Veliko i Malo Ursulovako). Stepen
turistike valorizacije jezera nije zadovoljavajui, i ako uslovljavaju sportsko -
rekreativni, sportsko - manifestacioni, kulturno - manifestacioni, stacionirani,
izletniki turizam.Interesovanje za zadovoljavanje sportsko - rekreativnih vidova
turistikih kretanja, najbolje nam kazuje M.Boinovi(vidi/12/str.3): Otkriven
iznenada i tek malo upoznat, Karanfil, zaista predstavlja najlepe to se moe
videti u moru planinskih veneca od Tolmina do evelije. Na slian nain je
S.Vatovac(vidi/13/str.79-80), fasciniran planinskim vrhovima Prokletija: Koliko
muka, napora i istrajnosti zahteva put na snene vrhove.Koliko uiva ovek kad
slobodan i sa vrha gleda pod sobom ostala brda i doline, reke i sela. Svi napori
uspona, pa bili oni i ogromni, isezavaju pred zadovoljstva i uivanja.Osnove
turistike vrednosti proistiu iz njihove rekreativne funkcije, lepote pejzaa,
kuriozitnosti pejzaa i pruaju osnovu da se valorizuju sa neposrednim i daljim
okruenjem to bi prualo mogunosti za bogat i raznovrstan boravak turista.
Poznato je da boravak na ovim visinama pogoduje sportistima, zdravim
osobama, ali i kod mnogih obolelih normalizuje stanje poboljanjem
odbrambene moi organizma.

197
G.Rajevi Prirodni uslovi za razvoj i razmetaj turizma u severoistonoj ...

Karta 2.Rejonizacija prirodnih uslova prema stepenu pogodnosti za razvoj

i razmetaj turizma u severoistonoj Crnoj Gori, na primeru optina
Berane, Andrijevica i Plav

198
 Industrija 4/2010.

7. UMESTO ZAKLJUKA

Celokupni odrivi razvoj ovog dela severoistocne Crne Gore se u osnovi moe
posmatrati kroz tri osnovna parametra koji se nuno i na adekvatan nain mogu
kombinovati:
Drutveno - kulturni koji predstavlja skup aktivnosti koje oivljavaju
drutveno tkivo i kulturu razmatranog prostora;
Ekoloki koji nuno sadri aktivnosti koje nanose minimalnu tetu
okolini (flora, fauna, voda, tlo, zagaenje), te donosi korist okolini na
najbolji mogui nain, kroz zatitu i ouvanje prirodnih dobara i
prirodne batine;
Ekonomski koji ukljuuje aktivnosti koje kontinuirano doprinose
ekonomskom blagostanju lokalne zajednice, vlasnika, zaposlenih,
stanovnitva itd.(vidi/14/).
Postavlja se pitanje: Na koji nain iskoristiti potencijale prirodnih resursa
razmatranog prostora, da budu ekoloki prihvatljivi, dugorono odrivi, a da sve
to na neki nain intenzivira drutveno - kulturni i ekoloko-ekonomski
ivot?Razume se, ma koliko prirodni turistiki potencijali razmatranog prostora
bili veliki, oni nisu neogranieni i neiscrpni.Zato njihovo korienje mora biti
plansko i racionalno.ime potvrujemo jasno formulisani stav V.Vasovi i
R.Bioanina Sadanje generacije treba da planiraju i stvaraju sebi odgovarajui
kvalitet ivotne sredine, no, ovo pravo moraju zadrati i naredne generacije.U
skladu sa koncepcijom odrivog razvoja oekuje se da kultura rada poiva na
humanim principima ekoloko ekumenske i drutvene efikasnosti.Put u ekoloko
opravdano drutvo jeste naa neophodna potreba, ali i obaveza(vidi/15/str.68-
69). Stoga je neophodno utvrditi prirodno- turistiki resurski potencijal sve tri
turisticke zone, ustanoviti sposobnost njihove reprodukcije i samopreiavanja,
kao i mogunosti poveanja produktivnosti pojedinih resursa,to je preduslov za
racionalno korienje prirodne sredine i njenu zatitu (vidi/16/str.16).
U mnogim evropskim regionima,a sve vie i na razmatranom prostoru, su
prepoznati razliiti oblici turizma s kojima se postiu upravo svi ovi uinci, to se
posebno odnose na:
Turizam u prirodi koji se odnosi se na sve delatnosti koje direktno ili
indirektno zavise od prirodnog okruenja i prirodnih atrakcija i
predstavlju aktivnosti kao to su planinarenje, etanja prirodom,
biciklizam, slobodno penjanje i sl.,
Eko turizam predstavlja kombinaciju boravka u prirodi sa elementima
kulturne tradicije svakog ruralnog i urbanog naselja.
Omoguuje pozitivno iskustvo posetiocima i domainima, donosi
financijsku korist lokalnom stanovnitvu, podie pozitivan odnos prema
lokalnoj, ivotnoj i socijalnoj klimi,

199
G.Rajevi Prirodni uslovi za razvoj i razmetaj turizma u severoistonoj ...

Ruralni turizam odnosi se na sve vrste odmora i aktivnosti koje su izvan

urbanih turistikih sredita (Berana, Andrijevice i Plava), a tei
upoznavanju seoske kulture i stila ivota stanovnitva odreenog
lokaliteta sa mogunou smjetaja i hranu na seoskim domainstvima,
ukljuujui i rekreativno sportske aktivnosti ,
Termin zelenog turizma upotrebljava se za sve to je vezano s prirodnim
okruenjem i kulturnim nasleem. Obeleja i ciljevi zelenog turizma su
mudro koritenje prirodnih resursa - zemljita, vode i energije,
prevencija zagaenja prirodne sredine i zatita i ouvanje bioraznolikosti
(vidi/14/).
Na koji nain pokrenuti, razviti i u stvarnost pretvoriti ideju o nekom od
prethodno opisanih oblika turizma, ili jo bolje kombinaciju istih, da bi se pri tome
postigli svi uinci odrivog razvoja, te na pravi nain koristili prirodno - turistiki
resursi razmatranog prostora? Jedna od osnovnih karakteristika brdsko -
planinskih prostora, u koje svakako spada i razmatrani, je velika raznovrsnost
prirodnih uslova u njima koji se esto, na malim rastojanjima, meu sobom
sutinski razlikiju i razliito utiu na ivot i privrednu delatnost ljudi, pa je
neophodan diferencijalni prilaz pri valorizaciji prirodne sredine svakog
konkretnog lokaliteta (vidi/17/str.14). Savremeni turista traga za iskustvima koji
mu pruaju oseaj bliskosti sa prirodnim vrednostima i lokalnom
zajednicom.Svaka turistika destinacija koja ima nameru da privue ovakve
posetioce mora zatititi svoje resurse uz naglaavanje oseaja integracije sa
lokalnom zajednicom. Planiranje u upravljanje destinacijom treba da pokae
koristi od ekoturizma za razmatrani prostor i lokalnu zajednicu. Planiranje
izgradnje tzv. ekodestinacije zavisi od socijalnih i ekolokih faktora, planiranja
prostora, regulative koja spreava naruavanje osetljivih ekosistema, uee
lokalne zajednice u procesu razvoja kompleta standarda i dugotrajnog
monitoringa (vidi/18/str.32). Svi koji ive kao turisti i koji ive od turizma moraju
to uvideti.Trebalo bi razvijati i unapreivati oblike turizma koji bi donosili
najvie koristi svim sudeonicima - turistima, njihovim domainima, turistikim
preduzeima - a da to ne bude povezano sa nepodnoljivim nepovoljnim
posledicama,napose ekolokim i drutvenim (vidi/19/str.106).
U svemu tome, treba konstatovati da je neophodna studija analize osnovnih
ciljeva zatite i odrivog razvoja koja bi trebalo da sadri sledee:
ouvanje biodiverziteta prirodnih vrednosti;
ekoloku valorizaciju razmatranog prostora, stepenovanje zatite i
zoniranje;
uspostavljanje istraivakih projekata u funkciji zatite i razvoja;
praenje stanja- uspostavljanje informacionog sistema;
korienje za potrebe obrazovanja, kulture,odmora,rekreacije;
uspostavljanje programa odrivog razvoja turizma,korienje uma;

200
 Industrija 4/2010.

poljoprivrednog zemljita, lovne i ribolovne faune,sporednih umskih

proizvoda;
program za razvoj sela;
ureenje i opremanje prostora(vidi/20/str.307).
Vrlo bitna stvar za napomenuti je da u izradi Studije korienja prirodno -
turistikih resursa razmatranog prostora, nuno moraju uestovati svi oni kojih
se tie konkretno prirodno dobro, a to su: predstavnici lokalnih samouprava,
javne ustanove, lokalno stanovnitvo, razvojne agencije na lokalnom,
regionalnom i republikom nivou, turistike organizacije Berana, Andrijevice,
Plava kao i republika, strunjaci iz razliitih naunih disciplina: geografi,
ekonomisti, ekolozi, prostorni planeri, sociolozi, biolozi, i dr. Istovremeno,
neophodno je sprovesti edukaciju domicilnog stanovnistva za potrebe turizma,
pre svega, mlade populacije kao interesne grupe, koja je zainteresovana za ovaj
vid razvoja u cilju opstanka na razmatranom prostoru.

LITERATURA

1.Rajovi,G.(2007) Evaluation og the morphometric attributes for tourism in

Gornje Polimlje. Podgorica:Natural History Museum of Montenegro, Journal
Montenegrina No.5.
2.Nikoli,S.(2000) Priroda i turizam Crne Gore.Podgorica: Republiki Zavod za
zatitu prirode.
3.Rajovi,G.(2005) Geografske osnove za razvoj privrede Gornjeg Polimlja.
Beograd: tamprija Vedes.
4.Smit,K.(1978) Osnovb prikladnoi meteorologii. Leningrad: Misl
5. Atlas kilme SFRJ(1978) Beograd: Hidrometeoroloka sluba SFRJ
6.Leko,T.M.,erbakov,A.,Joksimovi,M.H.(1922) Lekovite vode i klimatska
mesta u Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca.Beograd:Ministarstvo narodnog
zdravlja.
7.Markovi,.J.(1979) Termalno-mineralne vode Jugoslavije.Beograd: GI PMF.
8.Stankovi,M.S.(1975) Planinska jezera Crne Gore.Titograd: Druvo za nauku i
umjetnost, knj.5.
9.Duki,D.(1981)Klimatologija.Beograd: Nauna knjiga.
10. Dostupno preko http://www.beranetown.com
11. Dostupno preko http://www.optinaplav.com
12.Boinovi,M.(1960) Masif Karanfil.Zagreb: Kroz planine, br.16.
13.Vatovac,S.(!938) U Prokletijama.Zagreb: Hrvatski planinar.

201
G.Rajevi Prirodni uslovi za razvoj i razmetaj turizma u severoistonoj ...

14. Dostupno preko http://www.centar-jls.com

15.Vasovi,V.,Bioanin,R.(2007) Odrivi razvoj.Beograd: Ecologica, No - 49.
16.Rakievi,T.(1989)Prirodni resurski SR Srbije, njihovo korienje i
zatita:Beograd:Geografski fakultet,sv.36.
17.Vasovi,M.(1984) Problemi valorizacije i zatite prirode u nasim
planinama.Beograd:Zatita prirode,br.38.
18.Mitrovi,R.Lj.(2007) Turizam kao faktor razvoja, regionalne saradnje i kulture
mira na Balkanu. Ni: Drutvo ekonomista Ekonomika, br.3-4.
19.Kripendorf,J.(1986). Putujue oveanstvo. Zagreb: Sveuilina naklada
Liber i Zavod za istraivanje turizma.
20. Kuzmanovi,J.(2000) Park prirode Stara planina.Beograd: Sluba za zatitu
ivotne sredine JPSrbija ume.

202