Strunii lanak UDK

Goran Rajovi

Rasprostranjenost i osnovne odlike genetskih

tipova zemljita u severoistonoj Crnoj gori sa
posebnim osvrtom na ekonomske aspekte
valorizacije
Rezime: U radu se razmatra rasprostranjenost i osnovne odlike genetskih tipova
zemljita severoistone Crne Gore sa posebnim osvrtom na ekonomske aspekte
valorizacije, na primeru optina Berane, Andrijevica i Plav. Automorfna i hidromorfna
zemljita imaju razliite proizvodne mogunosti. Sa porastom nadmorske visine i
pogoravanjem drugih prirodnih uslova, smanjuje se produktivna sposobnost pedolokog
pokrivaa. Kada se posmatra razvijenost zemljinih tipova u vertikalnom proseku, oitije
je da se produktivniji zemljini tipovi vezuju za matrine supstrate od neogenih
sedimenata do kvartarnih. Iznad gornje granice razvijenosti neogenih sedimenata ulazi se
u pojas umskih i livadskih zemljita. Ekonomski aspekti valorizacija ukazuju na
mogunosti iskoriavanja zemljita u poljoprivredne, turistike, industrijske svrhe.
Prouavani prostor raspolae znaajnim zemljinim resursima. Meutim, savremeno i
budue korienje zemljinih resursa zahteva novi prilaz koji treba da omogui primenu
nauno zasnovanih metoda kako u procesu korienja, tako i u procesu njegove zatite.
Kljune rei: severoistona Crna Gora, automorfna zemljita, hidromorfna zemljita,
ekonomska valorizacija, zemljini resursi.
Summary: The paper discusses the distribution and genetic characteristics of the basic
types of land northeast of Montenegro, the example of the municipality of Berane, Plav
and Andrijevica. Automorphic and hydromorphic, plots have different production
capacities. With increasing altitude and deterioration of other natural conditions, reduces
the productive capacity of soil cover. Observing the development of soil types in the
vertical average, is more obvious to more productive land types associated with the
matrix substrates of neogene sediments and Quaternary. Above the upper limit of
development of neogene sediments enters the belt of forest and meadow land. Economic
aspects of evaluation indicated the possibility of a land use in agriculture, tourism,
industrial purposes. These areas has significant land resources.However, contemporary
and future use of land resources requires a new approach that should enable the
application of scientifically based methods to use in the process and in the process of its
protection.
Keywords: North-eastern Montenegro, automorphic soil, hydromorphic soil, economic
evaluation, land resources.

Rad je primljen 21.januara 2010. godine i na zahtev recenzenata, bio je jednom

na reviziji kod autora

dkgoran.rajovic@gmail.com
261
G.Rajovi Rasprostranjenost i osnovne o dlike genetskih tipova...

1. UVODNE NAPOMENE

remda je o severoistonoj Crnoj Gori, na primeru optina Berane,

P Andrijevica i Plav objavljen vei broj naunih i strunih radova iz razliitih

naunih disciplina, relativno malo njih tretira rasprostranjenost i odlike
genetskih tipova zemljita. Dosadanja istraivanja pedolokog sastava
najveim delom bila su orjentisana na vee prostorne celine (biva
Jugoslavije,Crna Gora), a manje na regione ili ua podruja. To se istovremeno
odnosi i na razmatrani prostor, koji u ovom smislu, koliko je nama poznato, nije
do sada kompleksno analiziran sa savremenom klasifikacijom zemljita na
redove, klase i tipove. Obavljena istraivanja imala su vie parcijalan karakter,
jer su vrena u sklopu drugih analiza ili su se po svom obuhvatu ograniavala
samo na neke aspekte, ocene pedolokog pokrivaa (proizvodnih pogunosti,
naina korienja, melioracije i sl.). Polazei od iznetih postavki, zapaanja i
konstatacija, prilikom ocene pedolokog pokrivaa, suoili smo se sa jednom
tekoom koju u celosti nismo mogli ukloniti. Ona proistie iz injenice to
postojea literatura i pedoloka karta (razmera 1:50.000) sa savremenom
klasifikacijom zemljinih tipova obuhvata optinu Berane i manji deo optina
Andrijevica i Plav. Zbog toga su u narednom prikazu bila nuna znatna
generisanja i izvoenje odreenih zakljuaka, i to pre svega na bazi matinog
supstrata kao vanog pedogenetskog faktora. Ova okolnost nee znatnije uticati
na valjanost zakljuaka, onako kako smo ih utvrdili. ime potvrujemo jasno
formulisan stav J.T.Coppocka i L.F.Gebbetta(vidi/24/str.29): Ne postoji idealna,
za sve upotrebljiva klasifikacija, za razliite potrebe e se i klasifikacije
razlikovati. Tako na primer, kategorije prikazane na karti razmera 1: 100.000
bie drugaije od onih na karti 1: 10.000 .... Slino ovome, pedoloke karte koje
se rade za neku zemlju u celini, dae vei znaaj korienju zemljita za
poljoprivredu i umarstvo....Sa druge strane, klasifikacija naina korienja
zemljita pravljena za velika urbana podruja, tei da obuhvati i prikae veliku
raznovrsnost u korienju prostora u urbanim podruijima.Uz navedena
ogranienja pokuaemo da sistematizujemo zemljite prema savremenoj
klasifikaciji razvrstana na redove, klase i tipove. Na prouavanom prostoru
zastupljena su dva tipa reda pedolokog pokrivaa i to automorfna i hidromorfna
zemljita sa svojim varijacijama (vidi/15/str.132-143). Ekonomski aspekti
valorizacija ukazuju na mogunosti iskoriavanja zemljita u poljoprivredne,
turistike, industrijske svrhe. Severoistona Crna Gora, na primeru optina
Berane, Andrijevica i Plav raspolae znaajnim zemljinim resursima. Meu
njima svakako, poljoprivredno zemljite ima najveu ekonomsku vrednost. Zato
njegovo korienje mora biti plansko i racionalno.

2. AUTOMORFNA ZEMLJITA

Automorfna zemljita karakterie vlaenje atmosferskim talozima, a perkolacija

vode je slobodna, bez dueg zadravanja vode na nepropusnom horizontu i bez

262
 Industrija 3/2011.

suficitnog vlaenja.U okviru ovog reda na razmatranom prostoru zastupljene su

etiri klase sa vie tipova zemljita. U posebnu klasu mogu se izdvojiti
antropogena zemljita (vidi/15/str.133).
Prva klasa automorfnih zemljita obuhvata nerazvijena i slabo razvijena (A - S
profila)( vidi/11/str.153-166).Na prouavanom prostoru, izdvajaju se sledei
tipovi: litisoli, sirozemi i koluvijalni nanosi.
Litosol su nerazvijena zemljita obrazovana na stenama koje u procesu
mehanikog raspadanja daju kameniti detritis. Dubina ovog zemljita varira
zavisno od mesta obrazovanja. Na zaravnjenim terenima razmatranog prostora
su plia (10-20 cm), a na padinama, usled gravitacionog premetanja, moe
doi do akumulacije znatno dubljih slojeva (sipara). Ova zemljita se odlikuju
ekstremnom propustljivou za vodu i gotovo potpunom nesposobnou
zadravanja vode, pa su ekoloki ekstremno suva stanita u ovom delu
severoistone Crne Gore izloena jakom zagrevanju ,tj.siromana su
pristupanim hranljivim materijama.U takvim uslovima na razmatranom prostoru
raste specifina vegetacija kamenjara i toila, koja nema zatvoren sklop, ve se
javlja u vidu pojedinanih izolovanih bunova. Ovaj tip zemljita obuhvata male
povrine na Bjelasici (Crna glava, Strmi pad, Bjelogrivac, Zekova glava), na
Prokletijama (Ilijina glava, Tomova glava) i na Zelatinu. Uglavnom su zemljita
minimalne plodnosti i nemaju umsko-privredni znaaj ali su znaajna zbog
zatite prirode (vezivanje sipara). Prema tome, umska vegetacija u ovom delu
severoistone Crne Gore moe imati melioracionu ulogu, a za tu svrhu dolaze u
obzir kserotermne, oligotrofne vrste kao i bagrem koji je izuzetno pogodan za
vezivanje krenjakih sipara (vidi/23/str.193-194).
Sirozemi su nerazvijena i slabo razvijena zemljita obrazovana na eruptivnim
stenama razmatranog prostora, odnosno, to su zemljita zrnaste strukture koja
daju gnus kriljcima, pearima, laporcu, jako laporovitim krenjacima i
kristalastim dolomitima. Granulometrijski sastav ovih zemljita varira od
glinovitog na laporcu, do peskovitog na kristalastim dolomitima i kriljcima, dok
na eruptivnim stenama dominira frakcija krupnog peska i sitnog ljunka
(vidi/23/str.199-201). U proizvodno ekolokom smislu postoji znatna razlika
izmeu pojedinih formi sirozema u ovom delu severoistone Crne Gore.
Sirozemi na laporcu su najvanije varijante, euritine su i stoga pogodne za
poljoprivrednu proizvodnju. Najee za vonjake a dosta esto i za travnjaka.
Melioracionim merama najvanije je zaustavljanje procesa erozije, ime se
obezbeuje akumulacija humusa i porast plodnosti (vidi/11/str.157). Na
razmatranom prostoru ova zemljita moemo nai na Prijedolskoj glavi, afi,
Konjskom brdu, estevercu, Crnom vrhu i Tureoj glavi. Dubina zemljita zavisi
od vrste stena pa su sirozemi na laporcu obino dublji nego na laporovitim
krenjacima i eruptivnim stenama.
Koluvijum se obrazuje u ovom delu severoistone Crne Gore u podnoju padina
gde se akumulira materijal zemljita i stena koji se erodira iz gornjih delova
padine.Na razmatranom prostoru ova zemljita se samo mestimino javljaju u
vidu uskih pojaseva na kontaktu renih delova i potoka, odnosno vezana su za
mesta akumulacije krupnijih frakcija deluvijalnih tvorevina.

263
G.Rajovi Rasprostranjenost i osnovne o dlike genetskih tipova...

Prisustvo estica razliitih frakcija utie na slojevitost zemljita poboljavajui

vodno-fizike osobine. Koluvijum je zastupljen u dolini Trepanske reke, Lucu,
Docu, Veliki, Lugama."Uz odreene agrotehnike i antierozivne mere
potencijalno je plodan i na njemu se moe organizovati poljoprivredna
proizvodnja (povre, umska vegetacija)" (vidi/4/str.12-13).
Za drugu klasu ( A - S profila) automorfnih zemljita karakteristian je
kontinuirano razvijen i morfoloko uoljiv humusni horizont (vidi/11/str.159). Ovu
klasu na razmatranom prostoru ine etiri tipa: kalkomelanosol , rendzina,
rankeri i smonice.
Kalkomelanosol nazvan je i planinska crnica.Na razmatranom prostoru obrazuje
se na tvrdim krenjacima i dolomitima (paleozojski krenjaci i dolomiti), na
mestima gde erozija zemljita dovodi do ogoljavanja krenjakih stena. U
inicijalnim stadijumima razvoja njihova dubina iznosi svega nekoliko cm, a u
potpunoj zrelosti dostie do 30 cm. Crnice kao plitka zemljita imaju malu
sposobnost zadravanja vode. Zato biljke koje rastu na crnicama u ovom delu
severoistone Crne Gore zavise u velikoj meri od koliine i rasporeda
atmosferskih taloga, ime moe da se kompenzuje pedoklimatska suvoa
crnice. Na crnici se nalaze ume hrasta medunca, jele, smreve ume, ume
belog i crnog bora i klekovine bora. Velike povrine krenjakih crnica u
planinskim krajevima razmatranog prostora nalaze se pod travnom vegetacijom.
Crnica se u ovom delu severoistone Crne Gore javlja na Prokletijama
(Velunica, Komljen, Karanfil, Beli, Bor), na Bjelasici (Turjak, Bjelogrivac, uka)
i Drenovoj glavici.
Rendzina se obrazuje na supstratima kao to su laporci, laporoviti krenjaci i
dolomiti. Rendzine na laporcu su po pravilu zemljita brdskog reljefa
razmatranog prostora i to zaobljenih formi, dok su na dolomitu vezane za strme
nagibe iznad sedamsto metara. Dok su rendzine na dolomitu ilovaste peskue,
rendzine na laporcu su najee glinovite. Iz toga proizilazi da rendzine na
dolomitu imaju mali poljski vodni kapacitet, duboku vodopropustljivost i da su
stoga esto suva i topla stanita. Laporne rendzine, i pored glinovitog sastava,
zahvaljujui dobro razvijenoj zrnastoj strukturi imaju u humusnom horizontu
povoljne vodno vazdune osobine. Meutim, u dubljim delovima profila slojevi
laporca nisu propustljivi za vodu i slabo se dreniraju, zato su ova zemljita
umereno vlana (vidi/23/str.205). Rendzine na laporcu omoguuju deblje
zakorenjavanje drvea i preteno se koriste u poljoprivrednoj proizvodnji
(vonjaci, travnjaci). Pogodne su za sve vrste umskog drvea osim onih koje su
osetljive na visok sadraj aktivnih karbonata. Podlone su eroziji i klizitima.
Rendzine na dolomitu pogodne su za umske zajednice. Na razmatranom
prostoru javljaju se na: Troglavi, Zekovoj glavi, Crnakoj glavi (Bjelasica); Carini,
Sumoru, Ogoreloj glavi (Komovi); Plovi, Veliki kr, Jerinja glava, Crnogora,
Tomova glava, Greben, Tatarija, Visitor, Gole, Trojan i tit.
Rankeri spadaju u planinska zemljita sa oskudnijim proizvodnim
mogunostima. Limitirajui faktor produktivnosti ovih zemljitaje na razmatranom
prostoru je dubina. To su plitka (oko 20 cm) i genetski nerazvijena zemljita
siromana glinom. Javljaju se na eruptivnim i nekim metamorfnim stenama u

264
 Industrija 3/2011.

ovom delu severoistone Crne Gore(amfibolit, serpentin, kvarcit). Samo duboki

euritini rankeri, i to u povoljnim klimatskim uslovima, predstavljaju bolja umska
stanita. Javljaju se na Bogievici, Velikom hridu, Provom kru, na Paklenoj
izmeu Bistrice i Konjske reke, everinske i Trepanske, na Divjaku, Jankovoj
glavi, Suvoj glavi, Sjekirici, Omarskoj glavi. Preteno su obrasla umskim i
livadsko-panjakim zajednicama.

Karta 1. Tipovi zemljita u severoistonoj Crnoj Gori, na primeru optina

265
G.Rajovi Rasprostranjenost i osnovne o dlike genetskih tipova...

Berane, Andrijevica i Plav

Smonice su obrazovane na jezerskim sedimentima, na zaravnjenim i blago

nagnutim reljefnim povrinama, Rasprostranjene na podnoju Petnjika,
Budimlje, Police, Velike, Ulotine. Srednje i duboke forme smonice imaju teak
mehaniki sastav i nepovoljne vodno-vazdune osobine. Sadraj humusa u
humusno-akumulativnom sloju je u granicama srednje do duboke obezbeenosti
(2,5-3,5%). Mestimino, na jezrskim sedimentima razmatranog prostora javljaju
se posmeene smonice koje predstavljaju prelaz ka zemljitima kambinog tipa.
Nekarbonatne smonice u ovom delu severoistone Crne Gore lakeg su
teksturnog sastava i povoljnijih vodno-fizikih osobina. Generalno posmatrano,
smonice i pored nepovoljnih fizikih i vodno-fizikih svojstava spadaju u
potencijalno plodna zemljita za veinu poljoprivrednih kultura.Meutim, mala
vodopropustljivost i oteana obrada oteava gajenje poljoprivrednih kultura na
ovom zemljitu. Nepovoljna vazduna svojstva i teksturni sastav poboljava se
zimskim oranjem, primenom organskih ubriva i uvoenjem u plodored
leguminoza (pre svega deteline) i trava. Zbog male propustljivosti, optimalan
nain navodnjavanja bio bi putem vetake kie, kap po kap i subrigacijom. Na
smonici najbolje uspeva suncokret ali i raznovrsne poljoprivredne kulture.
Treu klasu automorfnih zemljita ine kambina zemljita ( A - (V) - S) i (A - (V)
- R) profila koje odlikuje pojava kambinog horizonta (B) koji nalee na rastresiti
supstrat ili na kompaktni sistem (vidi/11/str.153). Na razmatranom prostoru
zastupljena su tri tipa kambinih zemljita: euritini kambisol, distrini kambisol i
kalkokambisol.
Euritini kambisol je vezan za suvlje i ocednije delove renih terasa i delove uih
fluvio-denudacionih povri useenih u jezerskim sedimentima i kristalastim
kriljcima. Stoga euritini kambisol zauzima znatne prostore na Prevjanskom
brdu, meudolinske kose Zagradske, Suice, Rmuke, s leve strane Velike
reke, Komarae, ali i meudolinske kose izmeu manjih renih tokova. Sem
toga, ovo zemljite obuhvata i deo razmatranog prostora gde se kao matini
supstrat javljaju neutralne i bazine eruptivne stene i sl. Na perioditima ova
zemljita zauzimaju preteno strme padine do 1000 m n.v. Osnovna
karakteristaka euritinog kambisola na prouavanom prostoru je smea boja,
duboke forme, relativno bogastvo u humusu i azotu, kao i intenzivno erodovanje.
U poreenju sa smonicama, euritini kambisol je neto siromaniji humusom (1-
3%), ali povoljnih vodno-vazdunih osobina, to omoguava gajenje raznovrsnih
kultura. Voarske kulture daju kvalitetne plodove i prinose, pa se euritini
kambisol svrstava u tipino voarska zemljita. Agrotehnikim merama (duboko
oranje, upotreba organskih i mineralnih ubriva i sl.) i zatitom od erozije
produktivna sposobnost euritinog kambisola znatno se
poveava(vidi/23/str.218).
Distrini kambisol obrazuje se na kvarcno-silikatnim supstratima s malom
koliinom bazinih katjona (peare, glinci, kristalasti kriljci, kisele eruptivne
stene). Obino su rasprostranjena u humidnim oblastima (godinje padavine
iznose iznad 700 mm), u kojima se bazini katjoni lake ispiraju

266
 Industrija 3/2011.

(vidi/23/str.221).Distrini kambisol je zemljite brdsko-planinskih krajeva

razmatranog prostora, gde preteno zauzima severne (strmije) padine. Prirodnu
vegetaciju ovih zemljita ine raznovrsne liarske, etinarske i meovite ume,
pa ih stoga mnogi nazivaju smeim umskim zemljitima. Iskrene povrine sa
ovim zemljitem najee se koriste kao panjaci i livade, a ree za gajenje
krompira, ovsa, jema i rai, uz obaveznu fertilizaciju. Obuhvataju gotovo itav
brdsko-planinski obod (deo Bora, Konjskog kra, Zeletina, Visitora, s leve i
desne strane Kutske reke, Balja, Pieva, Sjekirice, Mokre planine, Divjaka,
Kreva, Prosjana, Turjaka, Drezge i Vlahova) izgraene od kriljaca i peara.
Veliki nagibi na kojima se distrino zemljite javlja, nepropustljivost matinog
supstrata (kristalasti kriljci, glinci), povean udeo skeleta i neadekvatno
korienje u poljoprivredi, su faktori koji poveavaju erozivne procese.
Korienje distrinog kambisola za intenzivno gajenje poljoprivrednih kultura
zahteva istovremenu primenu antierozivnih mera (terasiranje, obrada po izohipsi
i sl.). Uz takvu pripremu, distrini kambisol pogodan je za voarsku proizvodnju.
Kalkokambisol vezan je iskljuivo za tvrde i iste krenjake i dolomite. U
planinskim krajevima razmatranog prostora kalkokambisol najee zauzima
srednje visinske pojaseve i neto blae nagibe. Maksimalna dubina ukupnog
profila retko prelazi 60 mm, a prelaz zemljita u stenu je otar i neujednaen, jer
stena mestimino izbija na povrinu, a na bliskom rastojanju mogu da se jave
pukotine kroz koje se zemljite prostire duboko u krenjak. Reim vlanosti ovog
zemljita dosta je zavistan od spoljnih uslova koji reguliu proticanje i gubitak
vode. Plia zemljita u suvljim krajevima razmatranog prostora i u niim
pojasevima, naroito na prisojnim padinama, su
suvlja stanita hrastovih i bukovih uma sa hrastom kitnjakom i crnim grabom, a
vrlo esto su na takvim zemljitima koncentrisane umske goleti. Kalkokambisoli
u veim krajevima su stanita bukve, jele i smre. Obuhvataju vrh Karaule, deo
Vezirove brade. Bora i Kofiljae (Prokletije)(vidi/15/str.137).
etvrtu klasu zemljita ine eluvijalno-iluvijalna zemljita (A - E - V - S ili A - E -
V - R profila)(vidi/11/str.162).Na razmatranom prostoru izdvajaju se tri tipa
lesovirano-ilimerizovanim zemljitem: luvisol, podzol i brunipodzol.
Luvisol zauzima blage reljefne forme i esto predstavlja prelaz ka slabo
izraenom pseudogleju. Nastala su na terasama i jezerskim tvorevinama u
kojima je prisutan ilovasto glinovito-peskoviti sloj. Lesovirano-ilimerizovana
zemljita na razmatranom prostoru mestimino se javljaju u dolini Lima (atari
sela Dragosava, Mate, Zaostra, Velie, Crvljevine).
U zavisnosti od stepena ispravnosti gline izdvajaju se slabo, srednje i jae
ilimerizovana zemljita. Zbog toga, u zavisnosti od varijeteta zemljita,
proizvodni potencijal ovih zemljita je razliit - najvei je na zemljitima koja za
podlogu imaju ilovasto-glinovite tvorevine, a slabiji na peskovima.Sem toga,
proizvodnu vrednost sniava poveana kiselost, nizak sadraj fosfora i srednja
obezbeenost humusom (vidi/23/str.226). Klasifikacijom, upotrebom fosfatnih
ubriva i primenom dubokog oranja proizvodni potencijal ilimerizovanih zemljita
moe se znatno poveati. U postojeem razmetaju poljoprivredne proizvodnje
za ova zemljita su vezane itarice i leguminoze, ume bukve, jele i smre.

267
G.Rajovi Rasprostranjenost i osnovne o dlike genetskih tipova...

Podzol je zemljite hladnijih i vlanijih delova razmatranog prostora i nalazi se u

viim planinskim pojasevima (obino iznad 900 m), gde je srednja godinja
temperatura nia od 7 C. Supstrati na kojima se obrazuju podzoli su kvarcni
peari i peskovi, kvarciti, ronjaci, kisele eruptivne stene i filiti. Prirodnu
vegetaciju podzola ine najee ume sa smrom, belim borom, ali se podzol
moe nai i pod bukvom i brezom, a kao sekundarna vegetacija obino se
javljaju borovnica i vrijesak. Obuhvata planinske pojaseve Mokre planine,
Cmiljevice, Crnog kra i mali deo Bjelasice (Turija).
Brunipodzol je veoma srodan podzolu nastao na kvarcnim supstratima (kisele
eruptivne stene i kristalasti kriljci). Brunipodzol je kiselo zemljite s vrlo niskim
stepenom zasienosti bazama.Brunipodzol ima sline vodno-vazdune osobine,
ali neto vii nivo trofinosti nego podzol. Zato se na ovom zemljitu, pored
smrinih, nalaze i bukove ume, meovite ume bukve, jele i smre i ume
molike (na Prokletijama). Proizvodna vrednost ovih zemljita je neto vea nego
podzola, nalaze se na Javoritu, Kofiljai.
Kao posebna klasa automorfnih zemljita izdvajaju se antropogena zemljita
koja su obradom izmenila svoje prvobitno svojstvo.Na razmatranom prostoru se
od antropogenih zemljita javlja rigosol. Nastao je rigolovanjem razliitih tipova
zemljita. Rigolovanjem se poboljavaju vodno-fizika i morfoloka svojstva i
omoguava lake ukorenjivanje (npr. voe). Rigolovano zemljite (zemljite
intenzivnih vonjaka) na razmatranom prostoru vezano je za blage reljefne
forme kotlinskog i obodnog pobra i najee su na njemu intenzivni vonjaci
(atari sela Dolac, Luge, Ulotina, Velika). Zemljite intenzivnih vonjaka na
razmatranom prostoru zauzima male povrine, tako da na priloenoj pedolokoj
karti nije prikazano(vidi/15/str.138-139).

3. HIDROMORFNA ZEMLJITA

Drugi red (red B) ine hidromorfna zemljita. Za hidromorfna zemljita

karakteristino je povremeno ili trajno prekomerno vlaenje u celom, ili pak
gornjem, odnosno donjem delu profila (vidi/11/str.166). Pored atmosferskog
taloga, na stalni ili povremeni viak vlage u ovim zemljitima, utiu jo i
podzemne i poplavne vode. Na razmatranom prostoru zastupljene su etiri
klase hidromorfnih zemljita: epiglejna, hipoglejna, fluvijalna i tresetna zemljita.
Prvu klasu hidromorfnih zemljita ine epiglejna zemljita, zastupljena
pseudoglejem i stagnolejom.
Pseudoglej odlikuje povremeno prekomerno vlaenje gornjeg zemljinog
horizonta, pa se svrstava u hidromorfna zemljita. Najee se sree na blagim
nagibima talasasto-breuljkastih reljefnih oblika Paklene, Prosjana, Bukovica,
kao i za staru aluvijalnu terasu Zloreice, s leve strane Dapsike reke, s desne
strane Vrbike reke itd. Pseudoglej je vezan najee za stare aluvijalne i
jezerske terase. Na razmatranom prostoru vezan je za hrastove ume, poev od

268
 Industrija 3/2011.

kserofitne zajednice cera i sladuna do mezofilnih zajednica kitnjaka i obinog

graba, pa ga ak nalazimo i pod lunjakovim umama. U viim pojasevima
pseudoglej se ree javlja i to pod smrom i jelom. Kada je pseudoglej gola
povrina i objekat poumljavanja, tretira se kao i poljoprivredno zemljite i
zahteva melioracione mere. Sutina melioracije je u regulisanju vodno-
vazdunog reima,tj. da se smanji duina trajanja mokre faze, a produi vlana.
Nekad se to moe postii dubokim oranjem, ime se sputa nivo nepropusnog
sloja. Tek posle regulisanja vodnog reima, fertilizacija moe dati maksimalni
efekat. Pri izboru vrsta za poumljavanje treba raunati na vrste sa veom
stergijom prodiranja korena (hrast, grab, jela i u nekim sluajevima beli bor), a
izbegavati smru koja je zbog osetljivosti na nedostatak kiseonika i povrinsko
irenje korena podlona vetroizvalama(vidi/23/str.241).Ovo zemljite je vrlo
podlono eroziji, jer je prakastog sastava, a slaba mo upijanja vode dovodi
lako do obrazovanja povrinskih tokova vode i pojave erozije. Za vreme vlane
faze (zima-prolee) poljoprivredne kulture imaju suficit vlage i nedostatak
kiseonika, pa ova zemljita nisu pogodna za ozime itarice i rane prolene
kulture (npr.krompir i sl.). Nasuprot tome, tokom suve faze poljoprivredne kulture
imaju nedovoljnu koliinu vlage za normalan razvoj i postizanje optimalnih
prinosa.
Stanoglej se obrazuje u uslovima koji omoguavaju trajnu stagnaciju zaslojne
vode i to samo lokalno u visokoplaninskim krajevima razmatranog prostora.
Odlikuje se malom biolokom aktivnou, izrazitim nedostatkom kiseonika u
reizosferi, nepovoljnim fizikim i hemijskim osobinama. Stoga stagnoglej spada
u ekoloki nepovoljna i malo produktivna zemljita. U prirodnim uslovima na
ovom zemljitu se mogu nai breza i smra. Prema tome, bez melioracije
stagnoglej se moe smatrati praktino neproduktivnim zemljitem. Zbog
zauzimanja malog prostora na priloenoj pedolokoj karti nee biti prikazano.
Drugu klasu hidromorfnih zemljita ine hipoglejna zemljita eneglej, semiglej i
amfiglejnim zemljitem.
Eneglej. Na ovo zemljite veliki uticaj ima stepen mineralizacije podzemnih
voda, koje mogu biti slabo mineralizovane do karbonatne. Ako je voda slabo
mineralizovana, javljaju se mahovine i otrice, smra, breza i dr., dok na engleju
s jako mineralizovanim vodama dolaze otrice, ae i dr.(vidi/23/str.247).
Eneglej je preteno glinovito zemljite,tj. trajno vlano na kojem biljkama
nedostaje kiseonik. Na razmatranom prostoru javlja se u ataru sela Kralje.
Hidrotehnikim melioracijama koje se svode na sniavanje nivoa podzemne
vode dobijaju se dobra poljoprivredna zemljita koja mogu da se koriste vie
godina bez fertilizacije, zahvaljujui mineralizaciji akumuliranog humusa.
Semiglej je livadsko zemljite, i pripada i hidromorfnim i automorfnim
zemljitima.
Amfiglejna zemljita najee se javljaju na starim renim terasama. U
melioraciji ovih zemljita glavni problem su povrinske vode. Ova zemljita sa
kombinovanim vodnim reimom svrstana su u hipoglejna jer je ukupni vodni
reim blii hipoglejnoj nego epiglejnoj klasi. Moe se nai na starim aluvijalnim
ravnima i terasama Zloreice.

269
G.Rajovi Rasprostranjenost i osnovne o dlike genetskih tipova...

Treu klasu hidromorfnih zemljita ine fluvijalna i fluvioglejna zemljita od kojih

se istiu fluvisol i humofluvisol.
Fluvisol u pedolokom pokrivau razmatranog prostora predstavlja po
proizvodnoj vrednosti najznaajniji poljoprivredni tip zemljita. Na ovom tipu
zemljita koncentrisan je vei deo proizvodnje povra. Fluvisol se javlja u
aluvijalnim ravnima Lima, Ljue, Komarae, Kratice, ekularske, Kaludarske,
Dapsike reke i Ljenice, a mestimino i u erozivnim proirenjima manjih renih
tokova (Grnara, Vrulje, urike reke). Aluvijalno zemljite je nastalo taloenjem
razliitog materijala mineorolokog i mehanikog sastava poplavnim vodama
reka.Zato je mineralno-hemijski sastav aluvijalnih zemljita veoma heterogen, pa
se stoga na razmatranom prostoru izdvaja vie podtipova i varijeteta ovog
zemljita. Prema mehanikom sastavu i udelu skeleta izdvajaju se ljunkovite,
peskovite i glinovite forme.Procenat humusa je razliit kod pojedinih tipova i
varira od 1,3-4%. Ova zemljita obino su obezbeena dovoljnom koliinom
kalijuma, dok je lako pristupani fosfor deficitaran. Na ovom zemljitu mogue je
gajenje veine poljoprivrednih kultura. Na aluvijalnim zemljitima, i pored velike
plodnosti, usled nepovoljnih mikroklimatskih uslova (opasnost od ranih prolenih
mrazeva i rose), oteano je gajenje voa. Povoljan teksturni sastav i velika
vodopropustljivost omoguava primenu razliitih naina navodnjavanja
(povrinsko navodnjavanje, vetaka kia, kap po kap, subirigacija).
Humofluvisol kao samostalni genetiki tip ima profil (A-S-G) (vidi/11/str.174). Na
razmatranom prostoru ovaj tip zemljita mestimino se javlja u depresijama
centralnih delova aluvijalnih ravni veih reka. Vee povrine pod ovim
zemljitem javljaju se u dolini Lima izmeu Dolca i Berana, Budumlje, Petnjika,
Dae, Luca, Vinicke, Trepe.
Za razliku od aluvijalnih zemljita ovo zemljite ima potpuno razvijen humusno-
akumulativni horizont sa visokim udelom humusa (2-5%). Proizvodna vrednost
je determinisana fiziko-hemijskim osobinama, ali i sloenim reimom vlaenja.
Humofluvisol je pogodan za gajenje poljoprivrednih kultura, ali zbog
prekomernog vlaenja u prolee nije pogodan za ozime itarice, detelinu,
lucerku itd. Prekomerno vlano fluvijativno-livadsko zemljite razmatranog
prostora je obraslo razliitim travnim zajednicama.
etvrtu klasu hidromorfnih zemljita ine tresetna zemljita i to jedan tip -
planohistosol.
Planohistosol obrazuje se u reljefnim depresijama u kojima voda trajno stagnira
iznad povrine zemlje. Prirodnu vegetaciju ine trska, rogoz, evar i dr., a od
umske vegetacije mogu se sresti jova i barska vrba. Nalaze se oko Plavskog,
Ridskog, Ursulovakog, ikog i Peia jezera. Planohistosol je potencijalno
bogat hranljivom materijom, pa se moe neposredno koristiti kao organsko
ubrivo, a moe se obogaivati kompostiranjem i dodavanjem mineralnih
ubriva. Uz ogovarajue mehaniko-tehnie mere moe se dobiti produktivno
zemljite za razliite poljoprivredne kulture (travnjaci, povre, pa ak i vonjaci),
a na njemu izvrsno uspeva i topola.

270
 Industrija 3/2011.

4. EKONOMSKI ASPEKTI VALORIZACIJE ZEMLJITA

Prethodna analiza zemljinih tipova razmatranog prostora ukazuje da se

razlikuju po dubini profila i fiziko-hemijskim osobinama, pa prema tome i
proizvodnoj sposobnosti. Te razlike su esto prisutne na veoma malom prostoru
(npr. izmeu susednih parcela) u okviru istog genetskog tipa zemljita. Takoe,
niz primenjenih agrotehnikih mera moe uticati na fiziko-hemijske osobine i
proizvodni potencijal zemljita. Meliorativnom obradom se otklanjaju primarni
nedostaci odreenih tipova zemljita. Tako npr. dubokim oranjem i podrivanjem
zemljita koje imaju nepovoljne kompaktne horizonte (luvisol, pseudoglej,
podzol), zemljini sloj se razrauje i homogenizira do odreene dubine;
unoenjem treseta pomou plugova u dublje slojeve pri emu se smanjuje
preterana perkolacija vode u njima. Takve mere obino imaju trajne efekte, jer
se njima manje ili vie menjaju primarna svojstva zemljita. Osim toga, redovna
obrada se primenjuje i zbog setve, borbe protiv korova, zbog unoenja ubriva i
zbog drugih potreba (vidi/22/).S druge strane, zemljita koja su teeg
mehanikog sastava, tj. ona koja sadre vei procenat gline, tee proputaju
vodu. Ona vodu slabije upijaju, ali je dosta dobro dre, zbog toga su ona u
prolee lepljiva i dosta teka za obradu, to iziskuje primenu snane
mehanizacije pri obradi.Tipian predstavnik zemljita ovakvih osobina je
smonica.Takve vodne osobine uslovljavaju da vodopropusna zemljita imaju
dobre vazdune osobine, a vodonepropusna (glinovita) loe vazdune osobine.
Obe ove osobine mogu se otkloniti dubokim i pravovremenim oranjem, uz
pomo traktorske mehanizacije. To se na razmatranom prostoru danas redovno
ini svuda gde su razvijeni ovi zemljini tipovi.Sledea mera za popravku
proizvodnih svojstava odnosi se na humifikaciju i gajenje leguminoza (deteline i
lucerke) u plodoredu. Iako su u osnovi, ove mere usmerene na poveanje
sadraja humusa i azota u zemljitu, njihovom primenom popravljaju se i
strukturne osobine zemljita.Mogunost mehanike obrade ograniava se samo
na ona zemljita iji sklop profila to dozvoljava, s obzirom na dubinu, sadraj
skeleta, kamenitost i dr. Osim toga, obradu ograniava i nagib terena, jer se ve
na nagibima iznad 3 moe pojaviti erozija zemljita, pa je u takvim sluajevima
potrebna obrada na terase, dok se nagibi preko 10-15 po pravilu ne obrauju. I
najzad, mehanika obrada, pored pozitivnih efekata, moe imati i negativne
posledice, kao to su pojaana erozija, gubitak plodnosti, kvarenje strukture i dr.
Svi ovi faktori moraju da se uzmu u obzir pri planiranju obrade zemljita
(vidi/22/). Meutim, terenska opaanja kazuju da se krmno bilje uvodi u plodored
radi popravke strukture zemljita i njegovog obogaivanja azotom.Mineralna
ubriva delimino se koriste u rejonu intenzivne ratarske proizvodnje i na
zemljitima loijeg boniteta. Nesrazmera izmeu primene mineralnih i organskih
ubriva (stajnjaka) je oita. ubrenje stajnjakom karakteristino je jedino za
domainstva koja gaje vei broj grla stoke. Dugovremenim korienjem samo
vetakih ubriva zemljite se cementuje, to ga ini tekim za obradu, jer se
time naruava osnovna struktura tla.Trajni efekat u poboljanju fiziko-
mehanikih svojstava imaju mere kojima se postie poboljanje zemljine
strukture. Njihova sutina je da podstakne stvaranje zrnastih agregata kao
najpovoljnijeg oblika zemljine strukture. U tu svrhu primenjuje se klasifikacija,

271
G.Rajovi Rasprostranjenost i osnovne o dlike genetskih tipova...

kojom se postie koagulacija koloida i obrazovanje mikroagregata (vidi/22/). Ova

mera nije izgubila na aktuelnosti u odnosu na potrebu melioracije prirodnih
panjaka i livada
Ekonomske aspekte valorizacije zemljita, moemo sagledati prema " Pravilniku
o osnovama za bontiranje i merilima za rasporeivanje zemljita u bonitetne
klase i podklase, Republike geodetske uprave Crne Gore (vidi/20/), kao i (vidi
kratu 1), to e rei da u ovom delu severoistone Crne Gore izdvajamo:
Zemljita prve bonitetne klase koja se sreu u Beranskoj, Andrijevikoj i
Polimskoj kotlini. Ona su razvijena na oceditijim poloajima u aluvijalnoj
ravni Lima, Ljenice, Brzave, Kaludarske i Dapsike reke, kao i sa leve
strane toka Lima uzvodno od Andrijevice (izmeu Luga i Murina).
Zemljita druge bonitetne klase sreu se u Plavsko-Gusinjskom basenu,
Andrijevikoj kotlini (Zloreica, Kratica) i na niim terasama doline Lima
u Beranskoj kotlini, na njenoj desnoj obali.
Treoj bonitetnoj klasi pripadaju zemljita na istonoj i zapadnoj polovini
neogenog pobra u Beranskoj kotlini, zatim na neogenom pobru
Andrijevike kotline, po dnu Polimske kotline, na tersama Lima, juno od
toka u Plavsko-Gusinjskom basenu.
Zemljita etvrte bonitetne klase karakteristina su za najvie delove
neogenog pobra Dapsike, Kaludarske, ekularske, Kratice i
Zloreice u kotlinama, u neposrednoj dolini Lima.
Zemljita prve etiri bonitetne klase vezana su iskljuivo za jezerske slatkovodne
sedimente i kvartarne naslage kao matini supstrat. Primenjene agrotehnike
mere na zemljitima ovih klasa daju najbolje rezultate, te su ona pogodna za
gajenje raznovrsnih poljoprivrednih kultura i na njima je mogua upotreba tzv.
kompletne linije mehanizacije za pojedine poljoprivredne biljke. Za aluvijalne
ravni reka Beranske, Andrijevike i Polimske kotline vezana su flivijalna zemljita
koja su sa proizvodnog aspekta najznaajnija za mogue gajenje veine
poljoprivrednih kultura. Na renim terasama Beranske, Andrijevike i Polimske
kotline kao dominantni zemljini tipovi razliitih proizvodnih mogunosti javljaju
se smonice, gajnjae, pseudoglej i amfiglej. Prema prirodnim pogodnostima
aluvijalne ravni reka i rene terase pogodne su za intenzivnu poljoprivrednu,
naroito ratarsku proizvodnju (vidi /18/str.22). Plavsko - Gusinjska kotlina ima
sline karakteristike kao Beranska, Andrijevika i Polimska. Karakterie je
visinski pojas do 948 m n. v., ali je i ovde mogua upotreba tzv. kompletne linije
mehanizacije za pojedine poljoprivredne kulture. Dominantni tip zemljita je
fluvisol, mestimino prisutan distrini kambisol, euritini kambisol, podzol,
planohistol (Plavsko jezero). Razliiti varijateti gajnjae omoguavaju voarsku
proizvodnju. Plavsko-Gusinjska kotlina pripada II klasi, tkz. veoma pogodnog
zemljita za poljoprivrednu proizvodnju (vidi/18/str. 22 ).
Za reku Lim i njegove pritoke interesantan je i veoma primenljiv koncept i ideja
proizvodnje ribe, prvenstveno pastrmke. Pored postojeeg ribnjaka u Bue
postoje uslovi za razvoj malih ribnjaka i na drugim lokalitetima du Lima i pritoka.
Kao ograniavajui faktor ovde treba imati u vidu promenljivi nivo voda, zatim

272
 Industrija 3/2011.

opasnost od zamuivanja, jer kao to je poznato radi se o bujinim vodama. U

sutini treba konstatovati da je geoprosr izuzetno pogodan za mini ribnjake, to
bi kao i mini farme posebnom studijom trebalo ispitati, tj. utvrditi njihov mogui
broj, zatim rezultate koji se mogu oekivati i druge znaajne parametre. Takoe,
postoje veoma povoljni uslovi i za ratarstvo, to podrazumeva irenje povrina
pod povrtarskim i pojedinim kulturama industrijskog bilja. Na veoma skromno
zastupljenim oranicama moe se uz primenu veih koliina stajnjaka, uvoenje
odgovarajuih plodoreda i bolju obradu zemljita, postii vea proizvodnja
krompira i krmnih itarica. Osim toga neophodno je preduzeti odgovarajue
mere za zaustavljanje trenda opadanja oraninih povrina, i to poveanjem
nivoa opremljenosti domainstava savremenom mehanizacijom, posebnom za
proizvodnju, transport i konzerviranje kabaste krme. Sprovoenje programa
komasacije, radi otklanjanja dosadanjeg stanja velike usitnjenosti i
isparcelisanosti obradivih povrina, takoe je jedan od uslova za ozdravljenje
ratarstva.
Zemljita pete i este bonitetne klase vezana su za podzolasta i
skeletoidna zemljita na istaknutim reljefnim poloajima. Ona su
posebno karakteristina za Plavsko-Gusinjski basen, i severozapadni
deo razmatranog prostora. U stanju prirodne plodnosti, uz odgovarajuu
agrotehniku, zemljita ovih klasa mogu se optimalno koristiti za
voarsku proizvodnju. Uzgoj voa obavljao bi se na svim pogodnim
parcelama, uz osnovni uslov obezbeenja efikasne saobraajne
povezanosti, brzog transporta veoma osetljivih proizvoda. Zbog
izdiferenciranosti prirodnih uslova, optimizacija u iskoriavanju
proizvodnog potencijala moe se postii intenziviranjem ovarske i
govedarske proizvodnje. Krajnji cilj bilo bi dostizanje voarsko -
stoarskog pravca, sa ravnomernim ueem oranica, vonjaka i
prirodnih travnjaka u korienju poljoprivrednih povrina. Kako bi se
ostvario ravnomerni razvoj svih sektora poljoprivredne proizvodnje,
neophodno je uspostavljanje ravnotee izmeu razvoja ratarstva,
voarstva i stoarstva na nivou poljoprivrednih gazdinstava,
zemljoradnikih zadruga i poljoprivrednih preduzea. Veoma je vana i
podrka nadlenih dravnih organa u vidu sigurnog plasmana
poljoprivrednih proizvoda, kao i povoljnih kredita.
Zemljita sedme i osme bonitetne klase su livadsko-umska i prostorno
su vezana za matine supstrate starijih geolokih formacija u grai
oboda kotlina i planina. Zemljita sedme klase su uglavnom na
silikatnim podlogama (gornjokrednim pearima, permskim pearima i
kristalastim kriljcima), dok su zemljita osme bonitetne klase uglavnom
razvijena na jako karstifikovanim krenjacima. S obzirom da prirodne
umske i zeljaste asocijacije ne pokazuju visoke zahteve u pogledu
kvaliteta zemljita, zemljita ove klase bi i ubudue trebalo koristiti
jedino za ove namene.
Celokupna poljoprivredna proizvodnja se mora oslanjati na stoarstvo.
Razmatrani prostor je prava brdsko - planinska oblast, a najvei deo
poljoprivrednog zemljita ine livade i panjaci (59.048), to prua izvanredne

273
G.Rajovi Rasprostranjenost i osnovne o dlike genetskih tipova...

uslove za razvoj stoarstva. Na ovom prostoru se mogu intenzivno gajiti goveda,

ovce, svinje, koze, ivina, pelinja drutva i proizvoditi znaajne koliine mesa,
mleka, jaja, meda. S obzirom na prirodne uslove i oskudicu radne snage, u
najblioj budunosti prioritet treba da dobije stimulisanje proizvodnje goveeg
mesa, pre svega putem poveanja stonog fonda rasa pogodnih za panjaki
nain dranja, odnosno putem sezonskog tova mlaih grla do odreene teine.
U tim okvirima se uspeno moe razvijati i pratea proizvodnja kravljeg mleka,
odnosno ovarstvo preteno orjentisano na trinu proizvodnju jagnjeeg mesa.
Naa istraivaka evidencija, temeljena na slinim istraivanjima sprovedena od
strane A.Videnovia (vidi/3/), ukazuje da na zemljitima sedme i osme bonitetne
klase, postoje izvanredne, ali neiskoriene mogunosti za ekstezivno
stoarstvo. Takve ideje su zaete na ovim prostorima (farme ovaca i krava). Pri
tome se uz graevinske radove, planira i nabavka odgovarajue opreme,
poljoprivredne mehanizacije namenjene proizvodnji i pripremi stone hrane kao i
nabavka dela osnovnog zapata, iom bi se reprodukcijom postupno zamenjivala
postojea grla. Ovakva domainstva bi potom mogla da proizvode sireve i druge
mlene proizvode po dobijenoj standardizovanoj tehnologiji, sa specifinom
ambalaom itd. Proizvodi bi vremenom, mogli da budu zatieni znakom, pa ak
i oznakom zdrave hrane. Uspeno privreivanje ovakvih mini farmi
podrazumeva savrenu organizaciju i koordinaciju, a u svakom sluaju
postojanje centara za mleko, sir i sl, sabirnog karaktera. Lokacija ovarskih,
govedarskih, ako im dodamo i svinjskih i kozijih i drugih farmi, odreena je
prirodnim uslovima i stabilnou stanovnitva. U tom smislu, bila bi neophodna
studija analize specifinosti, sa aspekta izgradnje i lociranja mini farmi, kao i
vrste stoarske proizvodnje, zatim prepopruljivih kapaciteta i ispitivanja
mogunosti kooperativne proizvodnje za vee kapacitete.
Flora uma i panjaka je obogaena raznim vrstama lekovitih biljaka i jestivih
gljiva. Posebno su znaajne neke vrste peurki, umske jagode, maline,
drenjine, ipurak, borovnica, klekove bobice. Veina njih zauzima visoko mesto
u narodnoj medicini, farmaceutskoj proizvodnji, to je veoma znaajno sa
stanovita turistikog razvoja. Lekovito bilje obiluje svojom raznolikou,
fizioloko-farmakolokim delovanjem, te kvantitetom zdrave sirovine, prua
nesluene mogunosti u razvoja zdrastvenog i edukacionog turizma. Od ranog
proljea pa sve do najkasnije jeseni, u umama, livadama, rastu mnoge vrste
makromiceta, meu kojima su veinom jestive i lekovite. Mnoge od njh su sa
najviim nutricionim vrijednostima.Ne treba zaboraviti i lekovite biljke kao to su
spori, kantarion, majina duica, pelin koje se koriste kao ajevi.Zahvaljujui
rasprostranjenim umama, panjacima i livadama pejzai su raznovrsni i
slikoviti, to daje znaajne ekoloke i turistike vrednosti. Livade i panjaci su
prekrivene sonom planinskom travom i livadskim cveem, tako da zajedno sa
umskim povrinama daje posebnu pejzano-dekorativnu
vrednost(vidi/19/str.194).
Najzad, zahvaljujui geolokoj grai u Beranskoj kotlini, nalaze se znaajne
rezerve mrkog uglja i lignita, koje pruaju izvanredne uslove za razvoj rudarstva,
to bi na svoj nain uticalo na celokupan privredni ivot razmatranog prostora.
Ugalj Beransko-Polikog basena rasprostranjen je u svim delovima kotline

274
 Industrija 3/2011.

(Budimlja, Petnjik, Zagorje, Polica, Beran Selo, Dolac). Ukupne rezerve uglja
iznose 176.231.197 tona. Na osnovu petrografskog i hemijskog sastava, kao i
makroskopskih karakteristika, ugalj Beransko - Polikog basena je preteno
izgraen od detrit -teksita, koji pokazuje osrednji stepen karbonifikacije. Srednji
sadraj petrografskih komponenti uglja daje 86,6 % detrit - teksita, 3 % detrit -
gela i 10,3 % tekstil - gela. Iz podataka tehnike analize moe se videti da ugalj
sadri 16 - 20 % vlage, 10 - 17 % pepela, do 2 % sumpora, 45-50 % koksa, oko
30 % fih-s, oko 35 % isparljivih i preko 52 % sagorljivih materija. Pri tome,
toplotni efekat uglja dostie do 16.700 KJ (GTE), odnosno 13.400 KJ (DTE)
(vidi/12/str. 359-364). Program razvitka proizvodnje uglja u Beranskoj kotlini
(rezerve lignita i mrkog uglja 180.000.000), izazvale bi intenzivno pregrupisanje i
integraciju industrijskih preduzea, to bi uslovilo i potrebu proirivanja
kapaciteta (Beran Selo, Dolac). Ako svemu ovome dodamo da u miocenskoj
ugljonosnoj seriji sedimenata Beranskog basena postoje neprocenjive rezerve
laporca koji sadri izvesnu koliinu karbonatnih sastojaka. Naime, laporca
naroito ima na desnoj strani Lima, preteno na Polici, Jasikovcu, ali i u zaseoku
uraka (optina Andrijevica-paleozojski sedimenti). Ovi laporci po svojim
kvalitetima odgovaraju zahtevima cementne industrije. Prema podacima V. M.
Lutovca samo od rezervi na Jasikovcu mogla bi se obezbediti proizvodnja za
dvesta godina, ako bi se godinje proizvodilo 80.000 tona (vidi/2/).
Na razmatranom prostoru nalaze se i otkrivene su pojave i leita sledeih
metala: olova, cinka, bakra, gvoa i pirita. Pojave olova i cinka su otkrivene
istono od Konjuha na desnoj strani reke Peruice na lokalitetu Stalak.
Ispoljavaju se na povrini od oko 2 km. Pored olova i cinka u Konjusima se javlja
i bakar. Na desnoj strani reke Lima u podruju Sjekirice izmeu Kostrea i
Omarske glave otkrivene su takoe, pojave olova i cinka. Na istonim padinama
planine Bjelasice u irem podruju Zabra i estaverca u paleozojskim
(permskim) sedimentima otkrivene su: piritske, pirotinske i sfaleritsko-piritske
ice. Pojave bakra konstatovane su pored Konjuha i u potoku Stalak. Pojave
gvoa su otkrivene u podruju planine Bjelasice na veem broju lokalnosti:
Kurikue, Lubnice, Zekova glava, Crna glava, Strmi pad, Konjusi (lokalitet Klina),
a pojave pirita se zapaaju na planini Bjelasici: Zekova glava, Kurikue,
Lubnica, Crni Vrh (vidi/6/str.16-63).
Od nemetalinih mineralnih sirovina na razmatranom prostoru, javljaju se leita
graevinskog materijala: ljunak, pesak i ukrasni kamen. Brojna leita ljunka i
peska nalaze se u koritu reke Lima (Plav, Andrijevica, Berane). Samo kod
Bandovia Mosta, koliine ljunka i peska, raspoloive za godinju eksploataciju
procenjuju se na oko 100 - 120.000 m. U ovom delu severoistone Crne Gore
se nalaze i kamenolomi u krenjacima trijasa. Postoje izvesne koliine
graevinskog kamena, koji se moe eksploatisati lokalno, ali su uslovi za trajnu
eksploataciju nepovoljni. Kada je u pitanju eksploatacija i prerada mermera i
ukrasnog kamena, treba naglasiti da postoji vie lokaliteta razliitog
arhitektonskog graevinskog kamena i mermera, od kojih su najznaajniji:
lokalitet Trebaka rijeka, Seoce, Pievska rijeka, Babov potok, Pelinjak,
oljevica. Na brdu oljevica, nalazi se leite arhitektonsko - graevinskog
kamena. Beli mermerasti krenjak na povrini terena, zahvata povrinu od oko

275
G.Rajovi Rasprostranjenost i osnovne o dlike genetskih tipova...

3000 m, a debljina mu iznosi oko 30 m, dok sivi mermerasti krenjak, zahvata

povrinu od oko 30.000 m i ima debljinu oko 50 m. Proraunate rezerve sivog
mermera B + C1 kategorije, iznose 2.223.000 m.Rezerve belog i sivobelog
mermera, pripadaju C1 kategoriji i iznose oko 60.000 m.Ukrasni kamen ovog
leita je veoma dekorativan, odlino se polira, pri emu postie visok sjaj. S
obzirom na svoja fiziko - mehanika svojstva kamenoljevice, moe se
koristiti za proizvodnju ploa za oblaganje horizontalnih i vertikalnih povrina,
objekata u gradjevinarstvu(vidi/14/). Meutim, ipak istraivanju mermera nije
posveena dovoljna panja i pored toga to se razmatrani lokalitet, posle Prilepa
i Aranelovca, moe smatrati kao jedno od znaajnih u bivoj Jugoslaviji
(vidi/10/).Divni mermer sa oljevice valjalo bi valorizovati u umetniko-
turistikoj manifestaciji,Mermer i zvuci. Daleko bi nas odvelo isticanje, kakvo
bogastvo predstavljaju i kakve sve mogunosti bi mermeri i mermerne bree,
pruile ovom delu severoistone Crne Gore, za njegov privredni razvoj.

5. UMESTO ZAKLJUKA

Severoistona Crna Gora, na primeru optina Berane, Andrijevica i Plav

raspolae znaajnim zemljinim resursima. Meu njima svakako, poljoprivredno
zemljite ima najveu ekonomsku vrednost. Razume se, ma koliko potencijali
poljoprivrednog zemljita bili veliki, oni nisu neogranieni i neiscrpni. Zato
njihovo korienje mora biti plansko i racionalno. Utoliko vie to se u pogledu
korienja poljoprivrednog zemljita razmatrani prostor u pogledu korienja
poljoprivrednog zemljita suoava sa etiri krupna problema:
1. Ekstenzivnim nainom korienja zemljita sa ekstenzivnom setvenom
strukturom;
2. Relativno malom veliinom poseda privatnih gazdinstava (sa prosekom od
oko tri hektara), to predstavlja znaajnu prepreku da poljoprivrednici postanu u
veoj meri robni proizvoai; 3.Smanjeno unoenje organske materije i nizak
nivo korienja organskog ubriva, posebno stajnjaka;
4. Degradacija zemljita.
Ekstenzivna proizvodnja i pored svih zalaganja nauke u proteklih nekoliko
decenija za izmenom strukture u pravcu radne i profitno intenzivne proizvodnje,
se neostvaruje. Oranine povrine smanjene su sa 8.440 ha u 1964. godini na
6.773 ha u 2000. godini, odnosno za 1.667 ha. Ovi trendovi se lako
objanjavaju, jer naputanje obradivih povrina ogleda se i kroz poljoprivrednu
delatnost starakih domainstava koja vie nisu u stanju da se bave tekim
ratarskim poslovima (vidi/9/str.114). Istine radi, poveane su povrine pod
vonjacima za 117 ha, ali su postojei zasadi zastareli, neujednaenog sortnog
sastava, niskog prinosna, nekvalitetni i nedovoljno profitabilni - to je takoe,
pokazatelj ekstenzivnosti proizvodnje. U ekstenzivnoj proizvodnji nedovoljno je
korienje mineralnih ubriva. Primera radi, prema Z..erkovi (vidi/7/str.112)

276
 Industrija 3/2011.

u Crnoj Gori se troi oko 61 kg mineralnih ubriva po hektaru to je za oko 3,7

puta ispod proseka za Evropu. Iz datog pregleda za Crnu Goru moemo
pretpostaviti da je potronja mineralnih ubriva na razmatranom prostoru
zanemarljiva. Slino je i sa navodnjavanjem. U svetu se prema B.Gulanu
(vidi/5/), navodnjava 15 odsto obradivih povrina. Kod nas svega - jedan odsto.
Zbog svega toga imamo niske prinose svih useva, na razmatranom prostoru.
Primera radi, ukupna proizvodnja u periodu 1964 - 2000. godina bila je u
smanjenju, od 6.034 tone (kukuruz), 2.551 tone (penica), 50 tone (ra), 686
tona (jeam), 5.762 (krommir), na 964 (kukuruz), - (penica), 9 tona (ra) , 26
tona (jeam) i 4.571 (krompir). Uz smanjene prosenog prinosa, od 1,9 t/ha
(kukuruz),1,5 t/ha (penica), 0,9 t/ha (ra), 1,0 t /ha (jeam), 5,2 t/ha (krompir) s
tim to statstika ne belei prinos za pasulj, na 1,3 t/ha (kukuruz), 1,0 t/ha
(penica), 0,6 t/ha (ra), 0,6 t/ha (jeam) na 0,4 t/ha ( krompir) i 0,2 t/ha
(pasulj)(vidi/16/str.36).
Usitnjen posed - prepreka za veu produktivnost, robnu proizvodnju i
konkurentnost. Nalazimo se u drutvu evropskih regiona sa najusitnjenijim
posedom. Prosena veliina privatnih poljoprivrednih gazdinstava na
razmatranom prostoru je 6,19 ha. Meutim, ako se uzmu u obzir obradive
povrine, onda se prosena veliina privatnih poljoprivrednih gazdinstava
smanjuje na 2,91 ha. Razlozi se nalaze u ve tradicionalnoj agrarnoj strukturi,
neregulisanom naslednom pravu, nedovoljno osmiljenoj zemljinoj politici. Na
primer, prema J.Baboviu i saradnicima (vidi/1/str.297), u Evropskoj uniji
prosena veliina poseda se kree oko 34 hektara. Ohrabruju zalaganja kod
ukrupnjavanja zemljita, koja se vide u Nacrtu zakona o poljoprivrednom
zemljitu i u Strategiji razvoja poljoprivrede Crne Gore. U tim dokumentima
detaljnije se razrauju mere koje treba da prevaziu postojeu posedovnu
strukturu.
Organska materija: ima izuzetno vanu ulogu u odravanju strukture zemljita,
poboljanju njegovih hemijskih, biolokih, mehanikih i fizikih svojstava, veoma
bitnih za razvoj korenovog sistema i uspeno gajenje biljaka. Prethodna analiza
zemljinih tipova razmatranog prostora ukazuje da se razlikuju po dubini profila i
fiziko-hemijskim osobinama, pa prema tome i proizvodnoj sposobnosti. Te
razlike su esto prisutne na veoma malom prostoru (npr. izmeu susednih
parcela) u okviru istog genetskog tipa zemljita. Takoe, niz primenjenih
agrotehnikih mera moe uticati na fiziko-hemijske osobine i proizvodni
potencijal zemljita.Dakle, na razmatranom prostoru, gotovo sva zemljita imaju
nepovoljne hemijske osobine i nizak sadraj hranljivih materija(vidi/17/str.212).
Nepovoljne hemijske osobine oituju se u slaboj i srednjoj obezbeenosti
fosforom i kalijumom, kao i poveanoj kiselosti. Poveana kiselost nije
karakteristina samo za prirodno kisela (npr. distrini kambisol) ve i za zemljita
intenzivne poljoprivredne proizvodnje gde se ne koriste organska, ve visoke
doze fiziolokih kiselih ubriva.Naime, u proteklih nekoliko decenija drastino je
smanjen broj stoke, a samim tim i proizvodnja stajnjaka. Prema zvaninim
statistikim podacima broj svih kategorija stoke drastino se smanjuje.Tako na
primer u 1994.godini smo imali 41.506 goveda, 4.264 svinja, 68.534 ovaca,
92.261 ivine. U 2001. godini imamo 29.992 goveda, 2.470 svinja, 44.352 ovaca

277
G.Rajovi Rasprostranjenost i osnovne o dlike genetskih tipova...

i 80.667 ivine. Drastino smanjenje broja stoke ne samo da ima negativne

posledice po razvoj poljoprivrede razmatranog prostora u celini ve i na
plodnost zemljita. Jer, je smanjena proizvodnja stajnjaka, vanog organskog
ubriva ija uloga je u poboljanju plodnosti i bogatstva zemljita praktino
nezamenljiva. Smanjenje broja grla stoke uslovljava i smanjenje potreba za
poveanjem povrina pod krmnim biljem, takoe, vanim usevom koji utie na
poboljanje bogatstva i plodnosti zemljita - posebno gajenje leguminoznih
biljaka.
Degradacioni procesi izazvani su delovanjem prirode i oveka. U degradacione
procese izazvane delovanjem prirode spadaju poplave, podzemne vode, erozije,
vetrovi, sua... Veliki vodostaji na Limu i njegovim pritokama i pored znatne
poumljenosti njegovog sliva posledica je velike raslanjenosti terena i preteno
nepropustljive podloge u njemu, to ini da se kinica i snjenica brzo slivaju i
izazivaju nagli porast vodostaja u jesen i proljee. Tada naizgled i beznaajni
potoici pri iole jakoj kii prave pravu pusto i nanose velike tete
poljoprivrednim povrinama. Pored toga, sliv Lima se odlikuje i neujednaenim
vodostajima i malim proticajima-leti, upravo zbog krenjake podloge, koja
uslovljava podzemno oticanje voda. Kao pokazatelj nedovoljne koliine vlage
moe se uzeti i hidrotermiki kojeficijent, izraunat po metodi S. T.Seljaninova
(vidi/8/str.74). Po ovoj metodi hidrotermiki koeficijent u Plavu iznosi 0, 9 a u
Beranama 1,3, to ukazuje na nedostatak vlage i potrebe za navodnavanjem.
Kada se ovi parametri dovedu u vezu sa indeksom sue, proizilazi da su jul i
avgust meseci kada je na prouavanom prostoru neophodno navodnjavanje
poljoprivrednih povrina. Merdijanski pravac pruanja Limske doline od juga
prema severu uslovio je dominaciju severnog vetra u Beranama 140 promila i
junog u Plavu 140 promila. Vetrovi iz severnog pravca sniavaju zimi
temperaturu vazduha i na taj nain ugroavaju proizvodnju rasada u
plastenicima i ozime useve. Sa aspekta poljoprivredne proizvodnje negativno
dejstvo imaju i vetrovi iz junog kvadranta. Naime, tokom vegetacionog perioda
isuuju zemljite i poveavaju transpiraciju kod poljoprivrednih kultura. Erozija
izaziva gubitak plodnog zemljita, humusa - hraniva, pogorava njegova
svojstva i smanjuje plodnost zemljista. Samo erozijom u ovom delu
severoistone Crne Gore, od ukupne povrine poljoprivrenog i umskog
zemljita, prema podacima optinskih sekretarijata za privredu, napadnuto je
oko osamdeset hiljada hektara. Prema tome, uvanju poljoprivrednog zemljita i
poveanju njegove plodnosti, u predstojeem periodu, neophodno je posvetiti
posebnu panju. Racionalno korienje mora biti u ii interesovanja privredne
politike prouavanog prostora.Odnosno, svaka parcela i svaki hektar obradivog
zemljita moraju imati svoje mesto u privrednom i prostornom planu. Pre svega,
mora postojati jedinstven metod ocene vrednosti kvaliteta zemljita. Samo na
osnovu tane inventarizacije postojeih zemljinih resursa, utvrivanjem boniteta
zemljita i racionalnom teritorijalnom organizacijom agroindustrijskih kompleksa,
mogue je snabdeti stanovnitvo sigurnom i kvalitetnom ishranom. Danas,
svakako raspolaemo znanjima i sredstvima koja su u stanju da poljoprivredno
zemljite uine plodnim (primer Danske), nego to ga je priroda stvorila. Na
alost, njive su nam napadnute pesticidima, kiselim kiama, tekim metalima i
drugim otrovima - to dovodi do oteenja poljoprivrednog zemljita i

278
 Industrija 3/2011.

smanjivanje njegove plodnosti (vidi/21/str.17-18).Koliko u reavanju problema

moemo biti efikasni, zavisi i od stepena u kojem se primenjuju dostupni podaci,
informacije i znanja u reavanju problema. O strukturi upravljanja znanjem,
opirnije (vidi/25/str.114-115). Stoga su procesi kreiranja, prikupljanja,
transformacije,uvanje i prenos znanja od kljunog znaaja za kreiranje strune
radne snage.Potencijali za stvaranje novog, kao i za uobliavanje i prenos
postojeeg znanja koji stoje na raspolaganju poljoprivrednom sektoru su
znaajni.Tu pre svega mislimo na razvijenu mreu institucija, u koje se ubrajaju
fakulteti, akreditovani instituti, sistem savetodavnih strunih slubi i
dr.(vidi/13/str.206).

LITERATURA

1. Babovi,J. i saradnici (2005) Agrobiznis u ekolokoj proizvodnji

hrane.Novi Sad: Poljoprivredni fakultet.
2. Borii,R.,Lutovac,M.V.,Petri,D.(1967) Ivangradska komuna.Ivangrad:
Radniki univerzitet.
3. Videnovi,A.(1996) Crna Trava.Beograd: "Zadubina Andrejevi".

4. Grupa autora (1984) Razvoj poljoprivrede u Crnoj Gori do 2000.

godine.Titograd: Institut za drutveno-ekonomska istraivanja.
5. Gulan,B.(2005) Zemljite resurs budunosti. Agropres: Udruenje
novinara za poljoprivredu, odabrani tekstovi. Dostupno preko http://
www.agropres.org.rs ( 21.12 2010).
6. Grupa autora (1982) Pregled mineralnih sirovina.Beograd :Savezni
geozavod.

7. erkovi,.Z. (1992) Strategija razvoja poljoprivrede u finkciji privrednog

razvoja.Beograd: Institut za ekonomiku poljoprivrede.
8. ukanovi, D.(1967) Klima sreza Leskovac. Beograd: Nolit.

9. Kalezi, .(1976) Strukturne promjene na crnogorskom selu u XX

vijeku.Titograd: NIP Pobjeda.
10. Lutovac, V. M.(1973) Andrijevica -osobenosti geografskog poloaja i
inioci razvitka.Osnivanje i razvitak Andrijevike kole 1863-1973.
Andrijevica:Osnovna kola Bajo Joji.
11. Miljkovi, N. S. (1996) Pedologija.Novi Sad: PMF.
12. Nikoli,P.,Dimitrijevi,D.(1990)Ugalj Jugoslavije.Beograd
:Pronalazatvo.

279
G.Rajovi Rasprostranjenost i osnovne o dlike genetskih tipova...

13. Nikoli,V.,Filipovi,S.,Miljkovi,M.(2010)Potencijali poljoprivredno-

prehrambenog sektora Srbije. Beograd: Ekonomski institut, "Industrija"
No.4.

14. Optina Andrijevica (2010) Sadraj prostornog i urbanistikog

plana.Dostupno preko: http://www.andrijevica.me (21.12 2010).
15. Rajovi,G.(2005) Geografske osnove za razvoj privrede Gornjeg
Polimlja. Beograd: tamparija Vedes".
16. Rajovi,G. (2009) Agrarne promene pod uticajem depopulacije i
komparativne prednosti i ogranienja za razvoj agrara u severoistonoj
Crnoj Gori. Ni: Drutvo ekonomista Ekonomika br.6.
17. Rajovi,G.(2010) Structure and trends of soil usage in Montenegro,
Journal Montenegrina, Podgorica :Natural History Museum of
Montenegro, Journal Montenegrina No.9(2).
18. Rajovi,G.(2009) Prirodni uslovi za razvoj i razmetaj poljoprivrede
severoistone Crne Gore.Beograd: Ekonomski institut, "Industrija" No.4.
19. Rajovi,G.(2010) Prirodni uslovi za razvoj i razmetaj turizma u
severoistonoj Crnoj Gori.Beograd: Ekonomski institut, "Industrija" No.4.
20. Republika geodestska uprava: Osnovna svojstva i obeleja pojedinih
bonitetnih klasa.Slubeni glasnik RCG,br.17/94,Podgorica.
21. Rakievi,T.(1989) Prirodni resurski SR Srbije, njihovo korienje i
zatita:Beograd:Geografski fakultet,sv.36.
22. Spasojevi,M.(1989) Ekonomsko-geografska valorizacuja prirodnih
uslova i resursa sa posebnim osvrtom na Podniavlje,doktorska
disertacija(rukopis).Beograd: GF PMF.

23. iri, M.(1991) Pedologija.Sarajevo:Zavod za udzbenike i nastavna

sredstva.
24. Coppock,J.T. Gebbett,L.F.(1978) Land use and town and contry
planning.Ohvord: Royal statistical society and SSRC Reviews of UK
Statistical Sources&Pergamon Pres.
25. Cvijanovi,J.(2004) Organizacione promene.Beograd: Ekonomski
institut.

280