Master Rad - Dzenita Muric - Screencasting Alati

UNIVERZITET U KRAGUJEVCU
FAKULTET TEHNIKIH NAUKA AAK
MASTER RAD
iz predmet
Alti i tehnologije z elektronsko uenje
Rukovodilc rd: Student MAS:

Dr Dnijel Miloevi, vanr. prof. Denita Muri
Br. indeks: 912/2012
k, 2013.
Primena screencasting alata u nastavi informatike i rac unarstva u
osnovnoj s koli
UNIVERZITET U KRAGUJEVCU
FAKULTET TEHNIKIH NAUKA AAK
MASTER RAD
Primena screencasting alata u nastavi
informatike i raunarstva u osnovnoj koli
Rukovodilc rd: Student: MAS:

Dr Dnijel Miloevi, vanr. prof. Denita Muri
Br. indeks:912/2012
k, 2013.
1
osnovnoj s koli
Primena screencasting alata u nastavi

informatike i raunarstva u osnovnoj koli
Rezime
U ovom radu se nalaze opisani screencasting alati za korienje u nastavi

prvenstveno informatike i raunarstva u osnovnoj koli, ali i u obrazovanju uopte.
Screencasting alat Camtasia Studio kao alat za kreiranje interaktivnih video sadraja je
naao iroku primenu u obrazovanju. Primena screencasting alata u nastavi i te kako
utiu na poboljanje kvaliteta nastave. Uz korienje screencasting video sadraja,
uenici su, na jedan nain, povezaniji sa svojim nastavnikom, vreme i mesto nisu
ogranieni, to su pozitivne strana ovog vida uenja. U ovom radu screencasting alat
Camtasia Studio je detaljno opisan (poev od zahteva, instalacije, kreiranja video
sadraja pa sve do objavljivanja video sadraja). Takoe su opisani prednosti i nedostaci
primene screencasting alata.
Takoe, sprovedeno je i istraivanje koliko su nastavnici i uenici upoznati sa
ovim vidom uenja, kao i koliko im se dopada ovaj vide nastave i uenja.
Kljune rei: screencasting alati, video sadraji, interaktivna nastava, screencast,

nastava informatike i raunarsva.
2
osnovnoj s koli
Application of screencasting tools in teaching

informatics in primary school
Summary
In this work is said about screencasting tools that are used in teaching, mainly
informatics in primary school, but in teaching at all. Screencastin tool Camtasia Studio
is widely used in teaching as a tool for creating interactive video applications
screencasting tools. Using screencasting tools in teaching improves a lot the quality of
teaching while using screencasting video applications, students are in a way, related to
the teachers, time and place aren't limited, so it's an advantage of this kind of learning.
In this paper, screencasting tool Camtasia Studio is been described in details(starting
with demands,instaling video applications, it's creating, until video applications,
annoucement at the end. Here are also described the advantages and disadvantages of
using screencasting tools.
It has also been made a research on are the teachers and students informed about
this kind of learning, and do they like it, or not.
Key words: screencasting tools, video content, interactive learning, screencast, teaching
informatics.
3
osnovnoj s koli
SADRAJ
1. Uvod....................................................................................................................................7
2. Pojam i vrste screencasting alata........................................................................................9
3. Camtasia Studio................................................................................................................15
3.1 Camtasia Studio zahtevi.............................................................................................15
3.2 Instalacija Camtasia Studio........................................................................................16
3.3 Kreiranje video sadraja.............................................................................................21
3.4 Uvoz medija sa drugih lokacija..................................................................................22
3.5 Video montaa............................................................................................................22
3.6 Biblioteka...................................................................................................................23
3.7 Komentari uz pomo oblaka (callouts)......................................................................24
3.8 Zumiranje (Zoom and pan)........................................................................................24
3.9 Zvuk (audio)...............................................................................................................25
3.10 Prelazni elementi (transitions)................................................................................25
3.11 Efekti kursora (Cursor Effects)...............................................................................26
3.12 Naracija (voice narration).......................................................................................26
3.13 Kreiranje videa (video record)................................................................................27
3.14 Natpisi (captions)....................................................................................................28
3.15 Kviz (quizzing).......................................................................................................29
3.16 Opcije izvetaja kviza (Quiz Reporting Options)...................................................30
3.17 Markeri - Tabela sadraja (Marker/Table of contents)...........................................31
3.18 Objavljivanje kreiranih video sadraja (Publishing Your Finished Video)............33
4. Primena Screencasting alata u obrazovanju......................................................................35
4.1 Predlozi za korienje screencasting tehnologije u obrazovanju...............................38
5. Primena screencasting alata u nastavi informatike i raunarstva......................................39
5.1 Pedagoke mogunosti sa screencastingom...............................................................41
6. Prednosti i nedostaci primene screencasting alata u nastavi.............................................42
7. Opta pravila kreiranja video sadraja..............................................................................44
7.1 Preporuke u kreiranju interaktivnih sadraja.............................................................45
7.2 Kreiranje interaktivnih sadraja.................................................................................46
8. Kreiranje nastavne jedinice prema Addie modelu............................................................50
8.1 ANALIZA NASTAVNE JEDINICE..........................................................................50
8.1.1Analiza......................................................................................................................50
4
osnovnoj s koli
8.2 Ciljevi i predvieni ishodi...............................................................................................52

8.3 DIZAJN NASTAVNE JEDINICE..................................................................................53
8.3.1 Obim nastavne jedinice............................................................................................53
8.3.2 Isporuka....................................................................................................................53
8.3.3 Ciljevi i zadaci nastavne jedinice.............................................................................54
8.3.4Materijali (sredstva)..................................................................................................55
8.3.5 Ko je ukljuen..........................................................................................................55
8.3.6 Administracija i anketiranje.....................................................................................55
8.3.7 Veze..........................................................................................................................55
8.4 KREIRANJE...................................................................................................................56
8.5 PRIMENA.......................................................................................................................56
8.6 EVALUACIJA................................................................................................................56
9.Organizacija istraivanja........................................................................................................57
9.1 Problem istraivanja........................................................................................................57
9.2 Predmet istraivanja...................................................................................................57
9.3 Cilj i zadaci istraivanja.............................................................................................58
9.4 Varijable.....................................................................................................................58
9.5 Hipoteza istraivanja..................................................................................................59
9.6 Metode istraivanja....................................................................................................59
9.7 Tehnike istraivanja....................................................................................................59
9.8 Uzorak........................................................................................................................60
9.9 Tok istraivanja..........................................................................................................60
10. Rezultati istraivanja......................................................................................................62
10.1 Psiholoki i pedagoki aspekti u primeni interaktivnog sadraja u nastavi..................64
10.2 Rezultati zavrnog anketiranja......................................................................................67
11. Zakljuak........................................................................................................................70
12. Literatura........................................................................................................................72
Prilozi........................................................................................................................................74
Lista tabela................................................................................................................................81
Lista slika..................................................................................................................................81
Lista grafika..............................................................................................................................82
5
osnovnoj s koli
1. Uvod
Kontinuirano snimanje pokrenutih softverskih aplikacija na ekranu sa

mogunou dodavanja audio komentara predstavlja screencasting i na taj nain
oblikuje materijal koji se moe koristiti za kreiranje multimedijalnih uputstava
(Richardson, 2006). Pojam screencasting je relativno nov i prvi put se spominje 2004.
godine kada ga je upotrebio kolumnist Jon Udell koji uvodi novi pristup kreiranja
dokumentacije i edukacije korisnika (Wikipedia, 2008). ta je screencasting zapravo
najlake je shvatiti kada se pogledaju primeri uraenih video zapisa. Screenshoot
(prikaz ekrana) je statika slika ekrana raunara u jednom trenutku dok je screencasting
medij koji obuhvata video zapis dogaaja na ekranu tokom odreenog vremena. Audio
zapis u screencasting-u moe biti zvuk iz aplikacije koja se prikazuje, naracija onoga ko
prezentuje ili ak pozadinski zvuk iz neke druge aplikacije.
Dakle, screencast je digitalno snimanje ekrana raunara, takoe poznat kao
hvatanje HD ekrana, koji esto sadri audio naracije. Iako termin Screencast datira
iz 2004., proizvodi kao to su Lotus ScreenCam korieni su ve 1994. Oni su pravili
velike fajlove i imali ograniene mogunosti za ureivanje. Noviji proizvodi podravaju
vie kompaktnih formata datoteka kao to je Adobe Flash i imaju vie sofisticirane
funkcije za ureivanje koje omoguavaju promene u sekvenci, kretanje mia, i audio.
Screencasts su korisni za demonstraciju i nastavne softverske funkcije. Kreiranje
Screencasta pomae predavaima ili bilo kojim drugim osobama koje ele da pokau
svoj rad. Screencasts su korisno sredstvo za obine korisnike softvera, kao na primer, da
pomogne report bagova ili da pokae drugima kako dati zadatak se ostvaruje u
odreenom softverskom okruenju. Screencasts su odline alatke za uenje kako da
koriste kompjutere, a takoe se koristi da korisnici raunara lako shvate kako se koriste
odreeni softveri kroz Screencasts[ CITATION SCr13 \l 9242 ]1.
Uz pomo screencasting alata mogue je proizvesti razliite formate zapisa koji
se postavljaju na neku web adresu a korisnici mogu pristupiti i gledati na mrei.
Screencasting alati se sve vie koriste u obrazovanju kao izvor nastavnog
materijala. Sve su brojnije studije o korienju ovog oblika nastavnog materijala a jedna
od studija (Winterbottom, 2007) pokazuje da uenici imaju visoko pozitivno mieljenje
o primeni screencasting medija gde se za najveu prednost istie velika fleksibilnost ali
i mogunost ponovnog gledanja lekcija.
6
osnovnoj s koli
Raunari se danas sve vie koriste u nastavi, obzirom da tradicionalna nastava ne

moe da zadovolji potrebe savremenog drutva. Ono to se posebno istie jeste da i
nastavnici (predavai) i aci moraju biti aktivni kako bi gradivo bilo privlanije. Zbog
toga je bitno da nastavnici koriste raunar u svojoj nastavi, kako bi sebi olakali, ali i
usmerili svoje ake kako bi se ta injenica promenila.
Primena screencasting alata u nastavi je zaista raznovrsna. Naravno,
screencasting alati ne mogu zameniti tradicionalnu nastavu ali svakako predstavljaju i te
kako dodatni nastavni materijal i omoguavaju praktino poduavanje.
Naravno, ukoliko se nastavnici odlue za korienje tutorijala u nastavi, mogu i
koristiti gotove sadraje koje pronau na internetu. Meutim, velika je verovatnoa da ti
tutorijali ne mogu u potpunosti zadovoljiti obrazovne ciljeve tako da je poeljno da
nastavnik sam kreira svoje tutorijale kako bi prilagodio svojim acima a sve u cilju da
pomogne svojim acima u uenju.
Mnogi misle da je kreiranje tutorijala prilino komplikovano. Meutim, usled
usavravanja IT odnosno novih softvera, kreiranje tutorijala postaje sve lake a
nastavnici samim tim samostalno upravljaju nastavnim procesom.
U ovom radu e se govoriti o primeni screencasting alata u nastavi informatike i
raunarstva u osnovnoj koli, ali i bie prikazan rad u screencasting alatu CAMTASIA
koji je jedan od najpoznatijih i najpopularnijih screencasting alata.
7
osnovnoj s koli
2. Pojam i vrste screencasting alata
Alati koji snimaju video zapis svega to se dogaa na ekranu zajedno sa

zvunim signalom predstavlja screencasting. Zahvaljujui tome, vrlo je jednostavno
napraviti edukativne ili demo filmove. Snimanje sadraja i generisanje video zapisa nisu
jedine mogunosti screencasting alata. Oni bolji i poznatiji alati nude mnoge druge
mogunosti kao to su dodavanje raznih objekata i elemenata u film a sve u cilju da bi
korisnicima bilo dodatno olakano snalaenje i praenje sadraja. Veina screencasting
alata se koriste za kreiranje edukativnog softvera. Veoma je bitna veliina video zapisa
zbog distribucije preko Interneta ali takoe se ne sme gubiti na kvalitetu, odnosno mora
postojati odreeni nivo. Ovo su zapravo neki osnovni zahtevi koje screencasting alati
moraju ispunjavati.
Postoje dve osnovne vrste screencasting alata. Snimanje video zapisa na celom
ekranu i alati koji povremeno uzimaju screenshoot (na primer svaki put kada se dotakne
odreeni taster na tastaturi ili klikom mia) a kasnije se prikazuje putanja mia preko
serije odraenih slajdova. Ono to je bitno napomenuti jeste da veina programa koji
snimaju periodino ekran to rade automatski jer je vrlo teko sinhronizovati rad na
raunaru i u pravo vreme aktivirati snimanje ekrana.
Naalost, veina screencasting alata su komercijalni, a cena im nije ba pristupana.
Postoje i besplatne verzije koje su prilino funkcionalne ali jednostavno su neuporedivo
loije od onih komercijalnih verzija.
Screencasting alati bazirani na web-u (nije potrebna instalacija)
Tabela 1. Screencasting alati bazirani na web-u [ CITATION IanOzsvald \l

9242 ]2
Softver Cena Mogunosti
ScreenToaster Besplatan poseduje hosting
Screenr Besplatan besplatan, poseduje

hosting, baziran na Javi,
Twitter mogunosti
Screencast-o-matic Besplatan besplatan, poseduje
8
osnovnoj s koli
hosting, baziran na Javi
ScreenCastle Besplatan besplatan, poseduje hosting

Besplatni screencasting alati
Tabela 2. Besplatni screencasting alati [ CITATION EducauseTabele \l 9242 ]3

Naziv softvera Platforma Kompanija Ogranienje Online
pri snimanju Tutorij
al
Jing PC & Mac TechSmith 5 minuta Online

Tutorijal
Screenr PC & Mac Screenr 5 minuta Online

Tutorijal
Screencast-o-Matic PC Screencast-o- 5 minuta Online

Matic Tutorijal
Pro Verzija Bez
ogranienja ($12/god)
CamStudio PC & Mac CamStudio Najvie 10 minuta Forum i

FAQ
Komercijalni screencasting alati
Tabela 3. Komercijalni screencasting alati [ CITATION EducauseTabele \l 9242 ]3

Softver Platforma Kompanija Cena
Camtasia Studio PC & Mac TechSmith $299.00
iShowU HD Pro Mac shinywhitebox $59.95
Adobe Captivate PC & Mac Adobe $299.00 (Student-Nastavnik verzija)
ScreenFlow Mac ScreenFlow $99.00
Neki od najee korienih screencasting alati su:
Adobe Captivate
9
osnovnoj s koli
CamStudio
Jing
Wink
TipCam
BB FlashBack Express
Krut
Camtasia Studio
Adobe Captivate je program koji uz samo snimanje ekrana omoguuje i izradu

kvizova, simulaciju rada u programu, demonstracije i slino, korak po korak ili kroz
video zapis i na taj nain ubrza kreiranje materijala. Usled tih mogunosti izuzetno je
popularan za izradu on-line kursova i testova. Koristei Adobe Captivate naroito u
domenu edukacije sa raunarskim aplikacijama, mogue u vrlo kratkim vremenskim
rokovima kreirati materijale visokog kvaliteta, bez znanja o programiranju.
Slika 1 - Logo Adobe Captivate
(http://www.softicons.com/free-icons/application-icons/oropax-icon-set-by-878952)
Zbog svojih karakteristika kao to je na primer jednostavnost(vrlo je jednostavan

za korienje i kreiranje sadraja) i u potpunosti se uklapa sa drugim Adobe
tehnologijama. Naalost, nije besplatan[ CITATION AdobeCaptivate \l 1033 ]4.
CamStudio je open source program za Windows platforme. Ono to izdvaja
CamStudio jeste mogunost snimanja dela ekrana fiksnih dimenzija u odnosu na
10
osnovnoj s koli
trenutnu poziciju pokazivaa (u meniju potrebno je ukljuiti opciju Enable Autopan).

Izlazni format CamStudia je AVI ili SWF.
Slika 2 - Logo CamStudio-a
(http://www.techknowl.com/wp-content/uploads/blogger/522-camstudio-logo-new.gif)
Ukoliko se napravi video u AVI formatu vrlo lako moe se naknadno pretvoriti u
SWF (Flash animaciju) pomou programa SWF Producer koji dolazi u sklopu
CamStudia. Prilikom kreiranja SWF datoteke mogue je odrediti hoe li se u SWF
datoteku ukljuiti i kontrole za pokretanje / zaustavljanje videa gde korisnik prilikom
pregledavanja sadraja moe zaustaviti video u odreenom trenutku i nastaviti gledanje
od tog trenutka. CamStudio takoe nudi mogunost dodavanja anotacija unutar videa. U
toku snimanja mogue je napraviti pauzu kako bi se dodale anotacije (taster za
pauziranje i nastavak snimanja je F8). Anotacije mogu biti veoma korisne ukoliko uz
video ne postoji i zvuk koji bi pratio snimak [ CITATION AdobeCaptivate \l 1033 ]4.
Jing je jedan od besplatnih screencast alata koji je zauzeo 27 mesto u 100
najboljih alata za e-uenje. Jing je program koji je uvek spreman za instant snimanje
slika ili videa na raunaru, kao i objavljivanje istog na Internetu. Koorporacija
Techsmith je vlasnik softvera Jing i jedna je od vodeih u oblasti screencasting-a. Ono
to ga zaista ini posebnim jeste to to je Jing besplatan a dodatne opcije ne kotaju
mnogo[ CITATION Jing \l 9242 ]5.
Slika 3 - Logo Jing-a
(http://c4lpt.co.uk/Top100Tools/jing-logo.gif)
Wink (slika 4) je takoe besplatan programski alat za snimanje sadraja i

dogaanja na ekranu i kreiranje prezentacija i tutorijala u kojima se mogu opisati delovi
drugih programa kao i rad u njima. Postoji mogunost dodavanja tekstualnih, grafikih i
11
osnovnoj s koli
audio komentara unutar kreiranih video zapisa, u cilju boljeg objanjenja koncepta i
primene opisanog programa[ CITATION Wink \l 9242 ]6.
Slika 4 - Logo Wink-a
(http://codersforchrist.com/cs/blogs/nick/attachment/30.ashx)
TipCam (slika 5) je dobar program sa kojim je vrlo lako snimiti sadraj ekrana
u video zapis, sa mogunou dodavanja glasa a onda sve distribuirati u .flv format
(Flash Video) i na taj nain snimak je prilagoen za gledanje na Internetu. Cilj TipCama
jest da svima omogui jednostavno snimanje video-uputa, bez puno podeavanja, na
veoma jednostavan nain pa se za ovaj alat ne moe rei da moe sluiti u profesionalne
svrhe[ CITATION TipCam \l 9242 ]7.
Slika 5. Logo TipCam-a
(www.i1-win.softpediastatic.com/screenshots /thumbs/TipCam-thumb.png)
BB FlashBack Express (slika 6) u tri jednostavna koraka mogue je napraviti

veoma dobre tutorijale (snimanje, uvanje, deljenje). Vrlo jednostavno snimanje
aktivnosti na display-u, audio, pa ak i video a onda se moe sauvati kao flash ili AVI
datoteka. Veoma jednostavno upload-ovanje na youtube ali i druge web stranice za
deljenje videa. BB Flash Express moe da stvori visoko kvalitetne tutorijale, bez uticaja
na performance raunara, ak i na slabijim raunarima. Dakle, veoma je jednostavan za
korienje, a opcije na prozoru su samo one koje su potrebne. Ideln z testirnje
upotrebljivosti, monitoring i slinim plikcijm. Moe se pokrenuti i zustviti
snimnje u odreeno vreme, ili kd se pokrenu odreene plikcije - posebno pogodn
z snimnje onljn dogja i vebinra. Prua irok spektar podeavanja, mogunost
balansiranja kvaliteta i veliine. Nedostatak: ogrniv veliinu dtoteke
tutorijala[ CITATION BBFlashBack \l 9242 ]8.
12
osnovnoj s koli
Slika 6. Logo BB FlashBack Express-a
(http://d2o7bxkrmlo7l2.cloudfront.net/bbimages/FBEBox-Name2.jpg)
Krut (slika 7) je besplatni alat koji omoguava izradu video tutorijala na bilo
kojoj platformi a osim video datoteke takoe moe snimati i posebne datoteke za video i
audio u .MOV i .WAV fromatu. Posebne opcije ovog alata su i pokretno podruje za
snimanje, opciono snimanje pokazivaa mia, vremenski kontrolisano snimanje kao i
mogunost pregleda tokom snimanja[ CITATION Krut \l 9242 ]9.
Slika 7. Logo Krut-a
(http://krut.sourceforge.net/pics/krut_main.png)
Camtasia Studio (slika 8) je jedan od najskupljih programa u svojoj klasi, ali

opravdava svoju cenu u svakom pogledu. Camtasia Studio je namenjen za snimanje,
ureivanje i razmenu viskoko kvalitetnih zapisa. To je alat koji je u vlasnitvu iste
kompanije kao i alat Jing.
Slika 8. Logo Camtasia Studio-a
(http://www.hdmediaconverter.com/images/camtasia-Studio-logo.jpg)
Ono to ga ini posebnim i to se izdvaja naroito je opcija Zoom-n-Pan koja

omoguava fokusiranje i poveanje dela ekrana tu gde korisnik odredi. Uz pomo ovog
13
osnovnoj s koli
alata mogue je napraviti interaktivne video tutorijale sa mogunou klikom na ispisani

link, tabele sadraja, pretraivanje i jo mnogo toga. Vrlo je lako deljenje sadraja gde
gledaoci mogu da gledaju tutorijale bilo kada, bilo gde[ CITATION Camtasia \l 9242 ]
10.
14
Na osnovu podataka o navedenim screencasting alatima, zakljuujem da je Jing, u svojoj
brani kao besplatan alat, apsolutno na prvom mestu. Nakon Jing-a, alat koji svakako zasluuje da
se spomene jeste CamStudio.
Zato video tutorijal praviti? Zato jer se video integrisao u dananju svakodnevnicu, kako u
obrazovanju, tako i u kompanijama. Svakako je i bolje odgledati video, nego samo uti ili proitati
rei. Jedan video tutorijal postaje internacionalan, kao vizuelno sredstvo stie mnogo veu publiku,
tj. gledanost.
U nastavku ovog rada screencasting alat Camtasia Studio bie detaljno opisan.
3. Camtasia Studio
Camtasia Studio je screencasting alat koji pravi video zapis ekrana u realnom vremenu, sa
mogunou dodavanja zvuka. Ovaj video snimak moe se deliti na sajtu ili ak distribuirati putem
e-mail-a. Uz pomo Camtasia Studio vrlo je lako napraviti video zapis gde uenici imaju
mogunost bilo kada da koriste video tutorijal i na taj nain unaprede svoje znanje. Video koji se
napravi visokog je kvaliteta sa jasnim audio zapisom ali i raznim alatima za editovanje napravljenog
video zapisa.
Camtasia je odlian alat za snimanje, naraciju i anotaciju, uz PowerPoint lekcije ili bilo koji
drugi digitalni medij. ak i ukoliko korisnik prvi put radi u ovom screencasting alatu, vrlo lako e
poeti, jer je vrlo jednostavan.
Camtasia daje nastavniku skoro savreno reenje za izradu video tutorijala odnosno lekcija
na vrlo lak nain motiviui uenike sa mogunou da i roditelji dobiju informacije o nastavnom
gradivu, tako da se na taj nain moe poboljati uenje. Za ovaj softver se moe rei da je
pametan, uz pomo njega uenici mogu brzo uiti, sa dobrom perspektivom.
Camtasia Studio tedi vreme predavaima, a gledaocima omoguava veoma dobar
interaktivni sadraj kojem mogu pristupiti uvek.
4 Camtasia Studio zahtevi
Minimalni zahtevi:
Microsoft Windows XP SP3, Windows Vista, ili Windows 7
Microsoft DirectX 9 ili novija verzija
Microsoft .NET 4.0 Client Profile
Dual-Core Processor minimum, Quad-Core Processor ili jai procesor
2GB RAM minimum, 4GB RAM ili jaa RAM memorija
2GB hard-diska za instalaciju programa
Dimenzija ekrana sa rezolucijom 1024x768 ili vea rezolucija
Preporuuju se kompatibilna zvuna kartica sa Windows OS, mikrofon i zvunici
Specifini zahtevi:
Camtasia Studio dodatak za PowerPoint zahteva PowerPoint 2007 ili 2010 (32 bit)
Uvoz .MOV i proizvodnja .MOV i .m4v zahteva Apple QuickTime 7.2 ili noviju verziju
Kamera za video snimanje zahteva USB Web kameru. Snimanje uivo sa DV kamere nije
podrano
Integracija sa Camtasia Relay zahteva Camtasia Relay Client Recorder

GPU akceleracija zahteva DirectX 9 kompatibilni video adapter sa 128 MB video memorije
ili vie i Pixel Shader 2.0 ili noviji[ CITATION ZahteviCamtasia \l 9242 ]11.
5 Instalacija Camtasia Studio
Camtasia Studio se moe preuzeti sa oficijalne stranice TechSmith

http://www.techsmith.com/camtasia.html. Za poetak, najbolje je izabrati probnu verziju koja se
moe koristiti besplatno 30 dana od dana prve instalacije. Svakako, kasnije, postoji mogunost
kupovine.
Kao to se vidi na slici 9, potrebno je upisati email adresu i izabrati operativni sistem. Klikom na
Windows verziju zapoinje preuzimanje. Kada se preuzimanje zavri, instalacija moe da pone (slika
10).
Slika 9. - Poetak instalacije
Klikom na dugme Next, dobijamo prozor u kom moramo prihvatiti pravila ukoliko elimo
da se instalacija nastavi (slika 10).
Slika 10. - Prihvatanje pravila
Sledei prozor koji se dobija je pitanje licence (slika 11). Ako se izabere Free Trial, klikom
na Next otvara se prozor gde se moe izabrati instalacioni folder ili moe i ostati onaj po default-u
(slika 12).
Slika 11. - Licenca

Slika 12. - Instalacioni folder
Klikom na Next dobija se prozor u kom se moe izabrati da li da se Camtasia instalira sa

dodatkom za PowerPoint ili ne (slika 13).
Slika 13. - PowerPoint dodatak

Sledi, poslednji korak. Klikom na Next, dobija se obavetenje da je instalacija spremna za
instaliranje i moe se izabrati da li da se Camtasia otvori nakon zavretka ili ne, da li da se kreira
preica na radnoj povrini i da li da se instalira aktivna biblioteka (slika 14).
Slika 14. - Instalacija aplikacije spremna
Klikom na Next, instalacija zapoinje (slika 15).
Slika 15. - Proces instalacije

Proces instalacije je zavren i moe se pokrenuti Camtasia Studio. Pre samog poetka,
dobija se prozor koji prikazuje koliko jo dana je ostalo probne verzije (slika 16).
Slika 16. - Preostali broj dana probne verzije
Interfejs Camtasia-je je vrlo jednostavan i vrlo lako se moe zapoeti sa radom (slika 17).
Slika 17. - Interfejs Camtasia Studio

6 Kreiranje video sadraja
Klikom na dugme Record the screen iz gornjeg levog toolbar-a poinje snimanje (slika 18),
uz veb kameru i / ili mikrofon. Camtasia e snimiti svoj ekran, ili bilo koji drugi deo ekrana koji se
odabere.
Slika 18. - Snimanje ekrana
Zatim, pojavljuje se prozor gde se moe izabrati deo ekrana gde se moe podesiti ta se eli
snimiti. Ovde se mogu podesiti kamera i mikrofon (slika 19).
Slika 19. - Podeavanje ekrana, kamere i/ili mikrofona
Klikom na dugme Record, snimanje poinje. Klikom na dugme Stop, sadraj e se snimiti. Takoe
sadraj se moe izbrisati ili se ponoviti snimanje, moe se i pauzirati preko tastera F10 na tastaturi (slika 20).
Slika 20. - Poetak snimanja
Savet: Pre snimanja, koristiti iz menija Effects a zazim Annotation Add Caption natpise
kako bi se obeznedio tekst sa snimanjem. Ovo je odlina ideja za poboljanje jedne prezentacije.
Altenativno, postoji i transkript ili drugi pisani oblik za video sadraje za uenike sa telesnim
invaliditetom ili jednostavno nisu u mogunosti da uju video prezentaciju.
7 Uvoz medija sa drugih lokacija
Dugme Import media u gornjem levom uglu (slika 22) se koristi da bi se pronale slike ili
audio snimci iz drugih izvora. Na primer, moe se izabrati .MP3 fajl za dodavanje muzike (mora se
voditi rauna o autoskim pravima) ili se jednostavno moe sauvati kao slike u PowerPoint-u. Bez
obzira na vrstu medija, Camtasia Studio e sigurno podrati.
Slika 21. - Umetanje medija
8 Video montaa
Svoj video je relativno lako sastaviti koristei podruje Timeline na dnu Camtasia Studio
interfejsa. Moe se provuku stavke iz Clip Bin-a, ili uz pomo oblasti Tools (alatke), u vremenskoj
liniji, nakon ega se moe prevui na player traku vertikalno kroz video kako bi se videli odreeni
okviri. Alati na raspolaganju takoe omoguavaju zumiranje na odreenom delu na video snimku,
moe se izabrati i isecanje video segmenata, kopiranje i nalepljivanje odreenih segmenata ili ak
ponitanje ili ponavljanje radnji (slika 22).
Slika 22. - Pregled Timeline-a
Druge mogunosti na dnu oblasti Tools odgovaraju razliitim funkcijama, a u Camtasia

Studio-u ima mnogo funkcija, ukljuujui biblioteke Clip Art i Audio (zvuni efekti), zumiranje i
funkcije u tranziciji, audio i efekti kursora na ekranu, mogunost dodavanja naslova u okviru svog
videa, snimanje glasovne i video naracije, sposobnost dodavanja samo-ocenjivanja kviz ili anketu,
pa ak i mesto za rad sa slikom u efekata za slike i tekstualne natpise.
9 Biblioteka
Biblioteka sadri nekoliko audio snimaka, slike i video zapise koji su besplatni i mogu se
dodati u svoje video kreacije (slika 23).
Slika 23. - Biblioteka

10 Komentari uz pomo oblaka (callouts)
Mogue je dodavanje oblaka raznih oblika i veliina za ispisivanje svojih komentara. Ovo je
jako korisno kada elimo da skrenemo panju uenicima na odreene pojmove (slika 24).
Slika 24. - Oblaci
11 Zumiranje (Zoom and pan)
Opcija Zoom and pan omoguava zumiranje video sadraja, ukljuujui i smart focus koji
automatski se fokusira na vane stavke na ekranu, na primer automatski zumira mesto gde se nalazi
kursor mia na ekranu (slika 25).
Slika 25. Zumiranje

12 Zvuk (audio)
Opcija audio omoguava podeavanja za zvuk, ukljuujui poveanje ili smanjenje tona, ak
se moe i pokuati da se smanji buka u pozadini, optimizovati glasovne naracije (slika 26).
Slika 26. - Podeavanja zvuka
13 Prelazni elementi (transitions)
Opcija Transitions (slika 27) omoguava dodavanje zanimljivih prelaza izmeu klipova i
scena u video snimku. Vrlo je jednostavno prevlaenje u vremenskoj liniji izmeu scena ili klipova
gde je potrebno.
Slika 27. Prelazi
14 Efekti kursora (Cursor Effects)
Opcija Cursor Effects omoguava da se kursor mia istakne na ekranu u toku video
demonstracija (slika 28).
Slika 28. - Efekti kursora
15 Naracija (voice narration)
Voice narration omoguava kreiranje posebnog audio zapisa na primer na glas to je

idealno za korienje u PowerPoint slajdovima tako da se moe bilo dodati glas nekom video
snimku koji ranije nije snimljen (slika 29).
Slika 29. Naracija
16 Kreiranje videa (video record)
Video record omoguava kreiranje videa ili video i audio sadraja uz pomo web kamere.
Slino kao i sa dodavanje govora (voice narration) moe se dodati slika ili video ak i naknadno
(slika 30).
Slika 30. - Kreiranje videa
17 Natpisi (captions)
Captions omoguava nalepljivanje (paste) ili pisanje natpisa za video. Captions su idealni za
poboljanje dostupnosti videa i vrlo je preporuljivo korienje ove opcije a takoe i ti natpisi su
poput beleki sa predavanja za uenike kada gledaju multimedijalnu lekciju (slika 31).
Slika 31. - Natpisi
18 Kviz (quizzing)
Quizzing omoguava kreiranje interaktivnih kvizova i anketa unutar videa. Odlian alat za
proveru znanja. Kreiranje kviza ili ankete je veoma jednostavno u Camtasia Studo-u. Dovoljno je
samo kliknuti na Add Quiz a zatim pratiti uputstva kako bi se dodala pitanja po potrebi. Kao to se
vidi na slici 32, postoje razliiti tipovi pitanja (viestruki izbor, popunjavanje praznine, kratak
odgovor i tano/netano). Pri kreiranju kvizova u Camtasia tutorijalu mora se voditi rauna da bude
u formatu .MPEG-4, .FLV ili .SVF kako bi kviz zadrao funkcionalnost. Veina dostupnih formata
za produkciju su bazirani na fleu izuzev za CD/DVD opcije.
Slika 32. - Kviz

19 Opcije izvetaja kviza (Quiz Reporting Options)
Za pristup ovoj opciji, u Camtasia Studio-u, izabrati Produce and Share Button > Custom
production settings > Next > MP4 - Flash / HTML 5 Player > Next > Video Options > Next > Marker
Options > Next > Quiz Reporting Options (slika 33).
Izvetaj rezultata kviza odnosno testa moe se dobiti kroz email ili putem SCORM-a (Learning
Management System - LMS).
Slika 33. - Opcije izvetaja kviza

Tabela 4. - Opis izvetaja kviza
Opcije Opis
Izvetaj kviza koristei SCORM (Report quiz Obezbeuje upakovanu eLearning lekciju sa
results using SCORM) videom koristei SCORM. Klikom na dugme
Options mogu se izabrati SCORM eLearning
manifest opcije.
Izvetaj rezultata kviza kroz email (Report quiz Uneti ispravnu email adresu osobe za primanje
results through email) izvetaja rezultata, a zatim potvrditi istu.
Rezultati kviza se alju primaocu jednom
dnevno, ako novi podaci postoje preko Camtasia
kviz slube.
Neispravno uneta adresa kasnije se ne moe
promeniti.
Identitet uenika/korisnika (Viewer Identity) Uneti ime i e-mail uenika koji radi test /
ispitivanje ili dozvoliti uenicima da preuzmu
test / istraivanje anonimno.
20 Markeri - Tabela sadraja (Marker/Table of contents)
Za pristup ovoj opciji, izabrati Camtasia Studio > Produce and Share button > Custom
production settings > Next > MP4 - Flash / HTML 5 Player > Next > Video Options > Next >
Marker Options (slika 34).
Slika 34. - Ukljuivanje tabele sadraja
Markeri automatski kreiraju navigaciju kroz video. Kada se ekira opcija Table of Contents
u videu, markeri se pojavljuju kao interaktivni hiperlinkovi u tabeli sadraja (slika 35).
Za izmenu i prilagoavanje tabele sadraja, izabrati eljene opcije:
Number marker entries - Broj tabele sadraja koje se unose redom u produkciji tabele
sadraja;
Table of contents initially visible Provera prikazivanja tabele sadraja. Ukoliko nije
ekirana opcija, korisnik/uenik prilikom gledanja e morati da ukljui tabelu sadraja preko
dugmeta na video kontroleru.
Rename Za preimenovanje sadraja, dva puta kliknuti na naziv i otkucati novo ime. Ili,
jednostavno, kliknuti jednom na stavku i kliknuti na dugme RENAME.
Slika 35. - Tabela sadraja
Fixed Left Tabela sadraja e se pojaviti sa leve strane u videu.

Fixed Right Tabela sadraja e se pojaviti sa desne strane u videu.
Marker Display Text with thumbnail: tabela sadraja prikazuje i sliice i tekst; Text
Only: prikazivanje samo teksta; Thumbnail only: tabela sadraja prikazae samo sliice.
21 Objavljivanje kreiranih video sadraja (Publishing Your Finished Video)
Pre samog objavljivanja video tutorijala, potrebno je odluiti koji nain distribucije je
potreban: web, cd/dvd. Nakon odluivanja distribucije videa, potrebno je odluiti koji format bi
bio najbolji za to, posebno nain isporuke. Camtasia video sadraje je mogue sauvati u sledeim
formatima: .MPEG-4 video, .AVI, Macromedia Flash (.SVF), Windows Media (.WMV),
KickTime, Macromedia Flash (.FLV), RealMedia (.RM) Camtasia RealPlayer(.CAMV) ili kao
.GIF animaciju, MP3 Audio.
MPEG-4 video (.MP4) - Odlian kvalitet, mala veliina fajla. Podran od veine pregledaa i
novijim smart telefonima i tabletima. Najbolji format za deljenje je upravo ovaj format.
Nedostaci: nije podran u svim pregledaima ukoliko Flash Player nije instaliran.
.AVI video fajl: .AVI se preporuuje za CD isporuke koji zahteva najvii kvalitet videa.
Nakon kreiranja .AVI fajlova, moe se koristiti Pack and Show kako bi bio kompatibilan sa
Camtasia Player-om i Codec za lako korienje na CD-ROM-u. .AVI fajl se takoe moe
izmeniti naknadno koristei Camtasia ili neki drugi program koji podrava naknadne
izmene. To je vrsta formata koji e originalni video sauvati kao posle snimanja sa
Camtasia.
Macromedia Flash (.SVF) film fajl: format .SVF datoteka moe da se koristi za video zapise
koji traju 3-5 minuta. Ovaj format datoteke je dobar za korienje ukoliko se eli video
tutorijal upload-ovati na internet tako da je podran od strane veine web pregledaa.
Takoe, bie potrebne Flash plug-in kako bi se pregledao ovaj video.
Windovs Media (.WMV) streaming medija fajl: Format .WMV fajl stvara manje veliine
datoteka i radi dobro za due video snimke. Ne mora se ak ni gledati preko Micrsosoft
Windows Media Player-a.
QuickTime (.MOV) video zapis: QuickTime je pogodan za korisnike MAC operativnog
sistema. QuickTime stvara kvalitetne video fajlove sa malo veim veliinama datoteka. Za
pregled video zapisa zahteva QuickTime Player.
Adobe Flash video (.FVL) fajl: .FLV zahteva Macromedia Flash MX 2004 Professional
kako bi proizveo ovaj video format. .FLV stvara odline video snimke koji se mogu dodati
na baziranim flesh projektima.
RealMedia (.RM) medija datoteka: RealMedia je prikladan za vee pokrete ekrana tokom
snimanja. RealMedia stvara manje video fajlove sa blagim gubitkom video kvaliteta. Za
pregled video zapisa zahteva RealPlayer.
Camtasia za RealPlayer (.CAMV) medija datoteka: .CAMV je pogodan za male pokrete
ekrana snimka. .CAMV fajlovi koriste Techsmith video kompresiju i audio kompresiju
RealMedia, to dovodi do visokog video i audio kvaliteta. Za pregled video zapisa zahteva
RealPlayer i Camtasia za RealPlayer dodatak.
.GIF animacija fajl: Animirani .GIF se preporuuje za proizvodnju kratkih video snimaka
koji se lako mogu upload-ovati na web stranicu ili postaviti u PowerPoint za reprodukciju
tokom prezentacije.
.MP3 audio Odlian zvuk, mala veliina fajla. Naravno veliki nedostatak je taj to je
podran samo audio a ne i video[ CITATION FormatiCamtasia \l 9242 ]12.
4. Primena Screencasting alata u obrazovanju
E-uenje i uenje na daljinu je brzo prihvatila screencasting. Screencasting nudi mnogo

prednosti za e-uenje. Prvo, nastavnici mogu predstaviti resurse uenja za studente kojima se moe
pristupiti bilo kada sa bilo koje lokacije koja ima pristup Internetu. Drugo, studenti mogu da vide
animacije ekrana u svom ritmu, to olakava samo-usmereno uenje. Tree, ova tehnologija
pomae u oseaju povezanosti izmeu uenika i nastavnika.
Screencasting moe poveati procene uenikog rada. Nastavnici mogu da koriste
screencasting da opiu zato su odreene greke, naglasiti najbitnije i dati predloge. Nastavnici
takoe mogu da koriste ovu tehnologiju za remedijaciju. Na primer, ako je nekoliko uenika iz
matematike imao problem a na odreenom zadatku, onda nastavnik moe da pokae kako se resave
ovaj zadatak kroz scrreencasting[ CITATION TechPulse \l 9242 ]13.
Primena screencasting alata u obrazovanju je velika. Nastavnici na veoma lak nain mogu
kreirati interaktivne sadraje, koji ne samo da e biti edukativni ve e i biti zanimljivi za ake. Uz
pomo screencasting alata nastavnici zapravo demonstriraju eljeni sadraj kao na primer tutorijal o
korienju Office paketa ili nekog drugog softvera koji se koristi u osnovnoj koli. Osim to aci
imaju mogunost da na asu pregledaju tutorijal, prednost screencasting alata jeste to aci takoe
mogu i tom tutorijalu pristupiti od svoje kue kada i koliko god ele a sve u cilju sticanja novih
vetina i znanja.
Ono to je bitno istai jeste da, zahvaljujui lakoj primeni screencasting alata, uenici i sami
mogu da kreiraju multimedijalne sadraje po uputstvima nastavnika, objave ali i dele iskustvo sa
svojim vrnjacima gde im se na taj nain poveava kreativnost ali i motivacija.
Video zapisi nam daju mogunost za dodatni materijal, ili pak dopunski. Sadraj nastavnog
predmeta se na taj nain obogauje, a pogodan je za sve uenike, ali i za uenike sa posebnim
potrebama jer takvi uenici uvek imaju mogunost da i od kue pogledaju nastavni materijal,
odnosno video zapis. Screencasting alati daju nastavi specijalni vizuelni element, pa se nastava oe
poboljati, postati aktivnija nego inae. Treba napomenuti da nastavnik moe menjati svoj video
zapis, mogu se izbaciti neki nepotrebni elementi, ili pak se naglasiti jedan deo koji nastavnik smatra
da je jako bitan a sve u cilju da prezentacija odnosno video zapis bude lak za praenje.
Screencast u nastavi moe obuhvatiti mnoge multimedijalne elemente - muziku, zvune
efekte, zvuk i grafiku - zajedno sa tekstom, inei da se sadraj svake teme anguuje dok takoe
poboljava razliite modalitete uenja. Mayer-ova teorija multimedijalnog uenja sugerie da
animirane prezentacije koje imaju odgovarajui audio komponentu, u sutini pokretne slike i zvuk,
obezbeuju efikasniju iskustvo uenja vise nego tradicionalni alternativa (npr. niz nepokretnih slika
u pratnji opisnog teksta) .
Screencasting je postalo bitno nastavno sredstvo na Internetu. Postoji nekoliko prednosti
kako za nastavnika tako i za uenika. Za nastavnika screencast je efikasan i efektivan nain koji
opisuje korak-po-korak nastavnu jedinicu, objanjavajui odreeni pojam, ili predstavljajui
PowerPoint prezentaciju sa naracijom. Nastavnici imaju mogunost da jezgrovito ralane
prezentacije jer svaka screencast lekcije se moe menjati. Ukljuivanje video predavanja u onlajn
okruenjima, kao to su screencasting, moe imati pozitivne efekte u uenju uenika i moe da bude
pedagoki ekvivalent svojim licem-u-lice (face to face) instrukcija kolegama.
Za uenike, screencasting omoguava da ue na primeru, vide na primeru korak-po-korak
sekvencu u detalje ili pregledavanje Screencast videa direktno u vezi sa sadrajem asa. Pored toga,
studenti mogu da gledaju screencast video bilo kada, bilo gde i ima potpunu kontrolu nad lekcijama,
to znai da moe da razmotri bilo koji deo prezentacije po potrebi. Screencasts se isporuuje preko
streaming-a ili se moe preuzeti u celosti za kasniji pregled.
Sposobnost pauziranja ili pregleda sadraja takoe daje uenicima mogunost da se kreu
sopstvenim tempom, to nije uvek izvodljivo u uionici. Screencast je odlian za one uenike
kojima je potrebno samo zvuno ili samo vizuelno objanjanje. Screencasting je savren medij da
objasni teke tehnike koncepte za svakoga ko se malo slabije snalazi. Nastavnici mogu da koriste
screencasting u raznim aktivnostima za razne druge uionice kao to su pregledanje sadraja lekcija
i predstavljanje onlajn predavanja i profesionalni razvoj [ CITATION MayerovaTeorija \l 9242 ]14.
Screencasting u nastavi mogu upotrebljavati i uenici. Peterson (2007) objanjava da se
screencast video moe koristiti kao dopuna klasinim materijalima za uenje ili za detaljna
objanjenja uenicima [ CITATION Screencasting \l 9242 ]15.
Screencasting videom nastavnik moe uputiti uenike na vane delove prezentacija.
Stvaranjem repozitorija takvih videa omoguuje se uenicima fleksibilnost u uenju jer mogu
iznova pregledavati lekcije i priseati se nauenog.
Kada uenici naprave video zapis, nastavnici imaju mogunost ispravljanja ili dodavanja
komentara.
Kao negativna strana screencastinga u nastavi istie se nedostatak interaktivnosti.
Fotografija, film i video su pasivni segmenti nastave po Mikiu (2001)[ CITATION Screencasting \l
9242 ]15.
Screencasting ne zamenuje face to face nastavu ve samo prua dodatni nastavni materijal
koji ima mnogo potencijala za primenu u nastavnoj praksi.
U online uionici, fakultet mnogo ulae da aktivira, zainteresuje svoje studente na daljinu i
izgradi jak oseaj akademske zajednice u elektronskom okruenju. Screencasting moe biti efikasan
i jednostavan nain da se to uradi. Screencasting omoguava snimanje digitalnog videa svega onoga
to se radi na radnoj povrini raunara, a veina screencasting alata omoguava i zvuk tokom video
snimanja. Mogunosti korienja za screencasting su beskrajne, a ona obuhvataju pruanje kursa
orijentacije, isporuku nastavnih predavanja, pruanje povratne informacije, i podsticanje studentske
saradnje.
Obezbeivanje orijentacije kursa: Predstavnik fakulteta moe napraviti kratak Screencast
da obezbedi dobrodolicu i vizuelnu orijentaciju kursa. Ovo moe biti posebno korisno za nove
online uenike. Profesor se moe prijaviti na online uionici kao student i snimiti "turneju" kursa,
ukljuujui kako da preuzme zadatke, gde da proveri ocene.
Izvetaj nastavnih predavanja: Screencasting takoe omoguava nastavniku priliku da
obezbedi neku direktnu nastavu u online uionici. Primer toga je kada nastavnik matematike u
screencast-u pokazuje neki problem dok objanjava korake, ili nastavnik informatike moe objasniti
komplikovan proces, a vizuelno se prikazuje u screencast-u ta se deava.
Obezbeivanje povratne informacije studenta: Screencasting moe biti veoma efikasan
alat za davanje povratne informacije. To je odlian nain da imaju asinhroni "konferenciju" sa
uenicima o njihovom radu. Sposobnost za nastavnika da obezbedi narativne komentare dok
pokazuje korekcije na raunaru ekrana albama na najrazliitijim stilovima uenja i preferencijama.
Podsticanje meusobne komunikacije i rada studenata: vana odlika onlajn uenja u
mnogim odeljenjima se javlja kada se uenici podstiu da dele svoj rad, screencasting je upravo
znaajan za ovo podsticanje. U Screencast, uenici mogu artikulisati ono to su nauili i tako
objasne svoj proces rada. Pored toga, uenici koji vide animacije ekrana mogu da naue jo vie od
objanjenja svojih vrnjaka, a nastavnik na ovaj nain moe da izvri dragoceno formativno
ocenjivanje to je svakako veoma dobro.
Uenici pozitivno reaguju na primenu screencasting na svojim asovima. Oni veruju da
dodaje vanu dimenziju toku, a ono to personalizovani pristup screencasting moe da ponudi je jo
jedna prednost[ CITATION Primenauobrazovanju \l 9242 ]16.
4.1 Predlozi za korienje screencasting tehnologije u obrazovanju
Ova tehnologija je pogodna za pruanje podrke uenicima, posebno na daljinu uenika, sa

snagom vizuelnih i audio komponenti, mogunost dodavanja teksta, koji takoe koristi onima koji
nisu u mogunosti da koriste audio izlaz.
Jedan od primera je upotreba screencastinga za tehnike specijalnosti, gde vizuelna
demonstracija zaista moe pomoi za razumevanje.
Screencasting podrazumeva video snimanje ekrana raunara uz glas. Moe se koristiti da
pokae razliite kompjuterske programe, kako da izvri analizu podataka i da daje povratne
informacije o proceni, kako pojedinano tako i u klasi kao celini. Camtasia ili drugi screencasting
alati su korieni za kreiranje video zapisa kako doi do reenja problema, ukljuujui opte
povratne informacije. Dobijeni video fajlovi mogu biti dostupni preko virtuelnih okruenja za
uenje ili na spoljnim sajtovima koji daju studentima pristup sat na "mini predavanja" i omoguava
im da koriste povratne informacije na vreme i mesto po svom izboru.
Korienje screencasing tehnologije za davanje povratne informaciju o proceni, na primer,
za pismene procene ili procene e-portfolio, kombinujui audio sa vizuelnim. Screencasting moe da
se koristi za pokazivanje reenja za formativna pitanja vrednovanja sa predmetnim oblastima poput
matematike, informatike, fizike.
Uenici mogu da koriste animacije ekrana kao izlaz da pokau svoje uenje i razvoj,
stvarajui dokaze za e-portfolio kao i razvijanje njihovih IK vetina.
Veb pretraiva obezbeuje pristup razliitim online resursima za razliite screencasting
tehnologije i takoe primere kako se oni koriste u obrazovanju.
Obezbeivanje povratne informacije je istaknuto kao kljuna oblast za unapreenje nastave
u visokom obrazovanju posle nedavnih rezultata nacionalne studentske ankete (eng. National
Student Survey). Dok povratne informacije mogu biti obezbeene u razliitim oblicima, kako opte
i specifine za pojedine studente, esto postoji potreba da se obezbede opte povratne informacije
na itav razred bez primenjivanja ograniavanja vremena[ CITATION HEAcademy \l 9242 ]17.
5. Primena screencasting alata u nastavi informatike i

raunarstva
Screencasting moe biti odlian nain da se pokae uenicima sa osnovnim kompjuterskim

vetinama kako da postignu bolje rezultate na svojim raunarima. U sluaju potencijalnog
zbunjujueg procesa, ukoliko se dobro uradi, screencasting ilustruje dobro tehniki i na nain koji je
lake razumeti nego samo tekst. Screencasting lekcije se prave snimanjem i pripovedanjem na
ekranu raunara tako to se snimi bukvalno svaka aktivnost koja se odradi.
Takoe, screencasting se koristi za objanjavanje ili ilustrovanje jednostavnijih zadataka
kako bi uenici ili pak nastavnici shvatili pojedine zadatake. Takvi zadaci mogu biti: pristupanje
online kursu, preuzimanje materijala sa internet, pretraivanje baza podataka biblioteka,
formatiranje teksta u dokumentu, izmene teksta u dokumentu[ CITATION
theHronicalOfHigherEducation \l 9242 ]18.
Screencasting moe da se koristi kao dodatak tradicionalne nastave. Potencijalna korist
ukljuuje i obezbeivanje dodatnih sredstava za radoznale uenike ili da predstavi detaljno reenje
ukoliko ponestane vremena na asu. Osim toga, nekada se desi da aci ele objanjenje za odreeni
problem koji imaju i to spada u kategoriju "zanimljivo uenicima", najbolje je napraviti video
tutorijal gde to uenici mogu pogledati i kod svoje kue.
Takoe, screencasting tutorijali su takoe pogodni za rad u grupi. Umesto to bi ekali
reenje, oni e pre na osnovu tutorijala pokuavati da pronau sami reenje. Ponekad postoji vie
ispravnih naina reavanja problema, ali nedovoljno vremena da se odeljenju pokae svaki nain.
Uz pomo screencasting tutorijala, uenici mogu sami izabrati koji nain ele nauiti i primenjivati.
Screencasting moe pomoi kada uenici rade zadatak kui i zatrae pomo nastavniku putem e-
pote. Na mnoga pitanja je teko odgovoriti putem mejla, ali zato ukoliko se napravi screencasting
tutorijal sa najee korienim pitanjima bie veoma efikasan nain odgovaranja na uglavnom sva
pitanja uenika. Screencasting lekcije su veoma vani resursi za sve uenike. A naravno, prednost
za nastavnika je kada mnogo uenika postavlja ista ili slina pitanja [CITATION DrSeanMoseley \l
9242 ]19.
Video sadraji se mogu koristiti u uionici kako bi podigli interesovanje i angaovali
uenike. Postoje mnoga istraivanja koja pokazuju da video sadraji u nastavi poboljavaju uenje.
Prednosti video tutorijala odnosno lekcija je u tome to se lekciju mogu arhivirati, sadanje sloene
teme, i procedura pamenja slika, procesa, razvoj atmosfere, raspoloenja, moe se u velikoj meri
poboljati u toku uenja. Danas, zbog obilnih resursa na internetu, moemo lako integrisati video
sadraje u nastavu[ CITATION VideoSadraji \l 9242 ]20.
Stvaranjem virtuelnih uionica omoguava se uenicima da ue sopstvenim tempom kada
imaju vremena koristei video tutorijale. Prednosti uenja u uionici nisu u iskustvu i sposobnosti
nastavnika koji e da pokae ideje i teorije, nego u tome da te ideje i teorije moe i zna objasniti.
Screencasting, ili deljenje virtuelnoe radne povrine preko video prezentacije daje mogunost da ta
ista lekcija bude omoguena svim uenicima da gledaju putem Interneta. Screencasting je lako
dostupan svima i sa nekoliko alatki jednostavno kreator se moe biti spreman za kreiranje
sopstvenih prezentacija odnosno lekcija.
Za primenu screencasting alata u nastavi postoji nekoliko prednosti kako sa strane korisnika,
tako i za kreatora. Za korisnika, screencast omoguava da ui, vidi primer, vidi svaki korak u
detalje. Uenje kroz primere i korake omoguava da se obrati panja na specifine delove u
lekcijama. Mogunost da se pauzira ili vrati unazad daje korisnicima odnosno gledaocima mo da
se kree kroz gradivo sopstvenim tempom. I to je zapravo ono to se u uionici ne moe nikad
postii. Za samog kreatora, screencasting nudi mogunost da se objasni u detalje, bez ponavljanja,
prekidanja od strane uenika ili kao to je to slulaj u knjigama gde su isprekidani koraci.
Kombinacijom audio i video sadraja sa svojim iskustvima u uionici, kreator dostavlja jasnu i
potpunu instrukciju, informaciju[ CITATION RazlozZaScreencasting \l 9242 ]21.
esto, kada uenici napiu beleke u toku predavanja, nastavnik time obezbeuje povratne
informacije ueniku. To moe biti licem u lice putem razgovora izmeu nastavnika i uenika. Ili,
nastavnik moe napisati beleke i predati svojim uenicima.
U nekim situacijama, screencasting alati obezbeuju dodatne pogodnosti kako za nastavnika
tako i za uenika. Prednosti korienja screencasting alata ukljuuju injenicu da nastavnik moe da
kae mnogo vie u kratkom vremenskom periodu u odnosu kada bi uenici pisali beleke dok
nastavnik predaje. Na taj nain, uenik uje prepoznatljivi glas svog nastavnika to ima vie smisla
nego u napisanim reenicama u sveskama.
Dakle, screencasting alate je korisno upotrebljavati za pruanje povratne informacije
uenicima, moe se koristiti za objanjavanje uenicima kako da urade razne zadatke a sve u cilju
poboljanja kvaliteta nastave i vee motivisanosti uenika. Osim toga, lekcije koje se odrade u
screencasting alatu dele se sa svima ili pak samo sa onima sa kojima nastavnik ili uenik eli
podeliti, na primer samo putem email-a, na kolskim blogovima ili sajtovima[ CITATION
CamtObrazovanje \l 9242 ]22.
5.1 Pedagoke mogunosti sa screencastingom
Tabela 5. - pedagoke mogunosti sa screencastingom [CITATION PedagoskeMogucnosti \l 9242 ]23
Nastavne aktivnosti Objanjenje

Najava i uenje Prezentacija dobrodolice za student, predstavljanje predmeta,
karakteristike, sistem upravljanja. Obezbeivanje reenja poznatih
problema ili obavetenja o auriranom sadraju aktivnosti.
Uvodni deo o Omoguava uenicima da se ukljue u sloenim temama u
predstojeem gradivu odeljenju, tako da nastavnici imaju vie vremena za uenike kada
bude re o tome licem u lice ili putem sinhronih mrea.
Poetak rasprave Dodavanje screencast videa na blog ili forum da podstakne
diskusiju.
Utvrivanje koncepta Pomo uenicima da identifikuju i razumeju problematini sadraj
i integriu ove ideje sa prethodnim znanjem tako da dobro
razumeju
Procena objanjenja i Poetna objanjenja, odgovori na najee postavljana pitanja ili
povratne informacije obezbeivanje eaudio-vizuelni povratne informacije grupama
(timski rad).
Pokazivanje Pokazivanje kako se koristi softver ili pokazivanje sloenog
(demonstracije) procesa baziranog na slici i pruajui korak-po-korak govorna
objanjenja.
Pristupanost Obezbeivanje pristupa aktivnostima uenja za studente sa
invaliditetom i drugi koji bi mogli imati koristi od materijala, ali ne
mogu da prisustvuju lice-u-lice prezentaciji npr. uenici na daljinu.
Ponovno korienje Ponovno korienje resursa gde generiki sadraj pokriva osnovne
koncepte, dostupan u vie od jedne jedinice, na itavom toku ili u
nekoliko disciplina.
Rutinska obuka za veliki Obezbeivanje informacija o sistemu upravljanja institucije, uenje
broj uenika (npr. Blackboard) ili drugim institucijama irom sistema.
Dodavanje aktivnih, Obezbeivanje vee raznovrsnosti u poduavanju i uenju resursa
vizuelnih elemenata na za podrku uenju i poboljanje angaovanosti studenata.
raspoloive resurse
6. Prednosti i nedostaci primene screencasting alata u

nastavi
Screencasting obezbeuje jednostavan nain da se proiri bogat sadraj kako uenicima na

daljinu, uenicima sa invaliditetom tako i svim uenicima koji imaju bilo koji drugi razlog ali
jednostavno su spreeni da budu u koli ili im jednostavno u toku uenja kui nije neto jasno.
Tehnologija takoe nudi jednostavan nain pruanja fiksnih lekcija, lekcije u screencasting-
u su konzistentne i uvek se mogu ponoviti ukoliko ima neeg nejasnog. Screencasting lekcije su
aktivni, vizuelni elementi za resurse dostupne bilo gde i bilo kada. Umesto da uenici ue iz
jednostavnih tekstova i beleaka, mogu jednostavno da prate, ponavljaju one delove koliko god puta
ele i na taj nain njihovo uenje postaje bolje, a motivacija je samim tim vea. U toku sluanja
lekcije, mogu da uju glas svog nastavnika i tako uju i vide gde trebaju da obrate panju. Osim
toga, za kreiranje i prikazivanje animacija ekrana nastavnik ne mora da bude nikakav IT ekspert,
screencasting alati su vrlo jednostavni za korienje, a ujedno i nastavnici imaju veliku slobodu u
odluovanja koju tehnologiju da koriste i samim tim nee zavisiti od IT strunjaka.
Zato je znaajan screencast? Screencast alati pruaju uenicima lekcije mogu da gledaju na
kada njima odgovara, onoliko esto koliko oni biraju, da pregledaju materijal ili da razumeju
koncepte, jednostavno ono to sami smatraju da im je teko. Uenici mogu zaustaviti i poeti
prezentacije odnosno lekcije, dajui im kontrolu nad time kako se odvija lekcija, koje mogu da
pomognu da prime razliite stilove uenja i brzine. ak prezentacije koje traju jedan sat ili vie
mogu da se snime na nekoliko fajlova. Screencasting takoe mogu da dodaju novu dimenziju
utvivanju gradiva. Umesto da se koristi referentna knjige za uenje ili je potrebno da se osvei
pamenje o osnovnom konceptu, najbolje je pristupiti biblioteci Screencasting alata i pogledati onu
lekciju koja je potrebna. Uz razumno ureivanje, nastavnik odnosno kreator moe ponovo da
preuredi lekciju, eliminie neprijatne ili nepotrebne delove, a doprinese da je uenik fokusiran na
prezentaciju odnosno lekciju koju je lako pratiti i na taj nain uenik e svoje vreme efikasno koristi
[ CITATION 7thingsAbtScreencasts \l 9242 ]24.
Screencasting nudi veliku dostupnost uenicima sa oteenjima sluha i uenicima koji
putuju. Pored toga, uenici koji ne dou u kolu mogu videti lekciju preko screencasta. Screencast
takoe prua lekciju koja je stabilna i konzistentna. Screencasting lekcije je lako napraviti, a ovaj
alat nudi nastavnicima drugi nain da komuniciraju sa svojim uenicima[ CITATION TechPulse \l
9242 ]13.
Jo jedna prednost Screencastinga je oseaj povezanosti sa nastavnikom. Iako uenik kui
gleda i slua nastavni materijal, ipak je ispred monitora kao u koli kad se nalazi ispred nastavnika.
Najoigledniji nedostatak screencasting-a je da nije interaktivan. Iako su neke lekcije
pogodne za fiksnu demonstraciju, druge nisu, i one ne bi trebalo da se ue sa screencastingom.
Osim toga, gledanjem i sluanjem lekcija mogu se i primetiti i upamtiti nebitne informacije, ne
mogu svi nastavnici napraviti video tutorijale odnosno lekcije tako da budu na jednom zavidnom
nivou i tada korienje screencasting alata moe biti neefikasan nain za prenos informacija. Da li
e to biti dobar tutorijal zavisi i od dobrog planiranja, samog snimanja lekcije ali i naknadnom
paljivom ureivanju tutorijala kada se primete nedostaci[ CITATION 7thingsAbtScreencasts \l
9242 ]24.
Iako su mnogobrojne prednosti screencasting-a, screencasting ipak ima svojih nedostataka.
Gledanje video sadraja zahteva posveenost vremenu. Jo uvek je velik broj onih koji nemaju
tehnikih mogunosti za gledanje video sadraja, a naroito u ekonomsko slabim zemljama.
Za kreatora su takoe jako bitni i tehniki uslovi kako bi kreiranje jedne lekcije bilo uspeno
izvedeno. Iako audio i video kvalitet ne mogu biti podjednako vani kao i sam sadraj lekcije,
svakako da moe ugroziti ili unaprediti jednu nastavnu jedinicu.
7. Opta pravila kreiranja video sadraja
Kreiranje video sadraja je u sutini veoma jednostavno. Ali, postoje neka opta pravila kreiranja
video sadraja koja se moraju potovati ukoliko se eli dobiti jedan ozbiljan video sadraj. Neka od
tih pravila su:
Na samom poetku tutorijala potrebno je identifikovati video sadraj, odnosno dati mu naziv
koji ga najblie odreuje.
Ne trebaju se sve greke otkloniti iz video sadraja, potrebno je odluiti i shvatiti da li je to

manja ili vea greka. Prikazivanje uenicima kako da identifikuju i isprave greke to moe
biti znaajna prednost sa screencastingom. Naknadno ureivanje greke moe trajati mnogo
due nego to se ponekad moe misliti.
Moe se stopirati sekundu ili dve u toku snimanja. Ureivanje postaje mnogo lake ako
sadraj dolazi u delovima koji se mogu lako razdvojiti ako je potrebno.
Ukoliko kreator video sadraja ima mali ekran za hvatanje (tablet, laptop) potrebno je to i
iskoristiti jer je lake raditi sa ta skrin(eng. touch screen).
Potrebno je odabrati very quit postavku ukoliko se snimaju audio komentari. Mikrofoni
mogu ak i snimiti klik na tastaturi ili neki zvuk. koji u toku kreiranja tutorijala, kreator
tutorijala moda nee primetiti ali kada bude proveravao tutorijal i te kako e primetiti.
Moda bi bilo najbolje da se audio zapis pravi posle pravljenja video sadraja.
Zvuk ak ne mora ni biti ukljuen. Ukoliko se ima bilo kakvih problema sa audio zapisima
najbolje je i ne poinjati nita. Pisani komentari i beleke mogu potencijalno obezbediti
vrstu smernica koju audio zapis normalno daje. Ukoliko je potrebno da se neto pomeri gore
ili dole, gledaocu je potrebno jasno pokazati ta treba da uradi. Ukoliko kreator nije paljiv,
gledaocu e biti veoma dezorijentisano. Shodno tome, pomeranje strane gore ili dole obino
je najbolje ukoliko se koristi pejd ap(eng. PAGE UP) ili pejd daun (eng. PADE DOWN)
[CITATION DrSeanMoseley \l 9242 ]19.
7.1 Preporuke u kreiranju interaktivnih sadraja
Camtasia Studio omoguava kreiranje interaktivnih sadraja, koji e omoguiti uenicima

lake savladavanje gradiva.
Sedam koraka do uspenog kreiranja video tutorijala, odnosno lekcija:

1. Sadraj jako bitan. Ukoliko se nema ta predstaviti, onda screencast zapravo i ne postoji.
U veini sluajeva, screencast je napravljen tako da naui proces ili tehniku a moe to biti i
skup ideja iz publike. Ukoliko se ne moe zadrati panja publike, screencast je napravljen
beskorisno. Pri biranju teme, poeti sa oblastima koje su u okviru sopstvene baze znanja i
koje se mogu obraditi za predvieno vreme.
2. Planiranje moe se isplanirati ali i ne mora. Ali je svakako dobro ukoliko se isplanira.
Planiranjem se dolazi do odlinih koraka i onoliko koliko se isplanira sa sadrajem, takav e
biti i tutorijal.
3. Crveno dugme ukoliko je prethodni korak bio dobar, u ovom koraku ne bi trebalo da se
pojave problemi, naprotiv, bie veoma lako. Ono to ne treba zaboraviti jeste da se govori
razumljivo, nekim tempom koji e biti prijatan za uenike, jasno govoriti kako ne bi dolo
do ikakve zabune. Audio i video sadraji se mogu i naknadno dodati ali sve to zahteva
dodatno ureivanje i moe se odraziti na kvalitet nastavnih lekcija ukoliko ne radi pravilno.
4. Pregledanje video sadraja Proveriti da li su sluajno neki koraci izostavljeni i da li tok
prezentacije ima smisla. Bitno je da to uenici mogu sa lakoom pratiti. Ukoliko se pronau
nepravilnosti, moe se izmeniti ili moda opet snimiti odreeni deo.
5. Izmena ureivanje . Ukoliko je potrebno, urediti video sadraj u skladu sa sopstvenim
standardima. Mogu se ukljuiti razni prelazi, efekti
6. Objavljivanje izvoz video sadraja sa podeavanjima koja najbolje odgovaraju. Da li se
objavljuje na nekom sajtu ili pak ostaje na hard disku.
7. Distribuiranje videa Postoji nekoliko opcija za objavljivanje. Lini blog, sajt ili putem
korienja RSS Feed-a ili jednostavno korienje screencast.com, youtube.com ili
revver.com [ CITATION RazlozZaScreencasting \l 9242 ]21. U prilogu P7 je spisak servisa
za distribuiranje video sadraja.
7.2 Kreiranje interaktivnih sadraja
U okviru Camtasia Studio prilikom kreiranja video sadraja koriste se markeri (Slika 36).
Slika 36. - Markeri
Svrha markera jeste omoguavanje kreiranja tabele sadraja, tako to e se obeleiti delovi
video. Obeleavanje delova videa, omoguava se kreiranje tabele sadraja ime se daje mogunost
uenicima da se kreu kroz dati video sadraj i time omogui navigacija radi uspenijeg
savladavanja nastavne materije.
Osim tabele sadraja, omogueno je kreiranje kviza, ime se prua mogunost uenicima da
nakon to pregledaju video sadraj, provere koliko su usvoji nastavnu materiju. Kreiranje kviza je
omogueno uz pomo opcije Kviz (engl. Quizzing) (Slika 37).
Slika 37. - Kreiranje kviza
U kvizu se mogu koristiti 4 tipa pitanja i to viestruki izbor, popunjavanje praznine, kratak
odgovor i tano/netano.
Nakon uspeno kreiranog video sadraja sa tabelom sadraja i kvizom, vri se postavljanje
tog video sadraja na Screencast.com (slika 38.)
Slika 38. - Logo Screencast-a
Postavljeni sadraj e imati tabelu sadraja, koja e omoguiti navigaciju i laki pregled
video sadraja, pogotovo u sluaju da uenici ele da ponovo pregledaju pojedine delove videa i
time lake savladaju nastavnu materiju (Slika 39).
Slika 39. - Video sadraj sa tablelom sadraja
Na kraju pregleda video sadraja uenici e raditi kviz (Slika 40).
Slika 40. - Kviz kreiran u Camtasia studio
Nakon odgovora uenicima je data povratna informacija, koju predava sam definie u toku
kreiranja kviz. Obino moe biti samo da je odgovor Taan ili Netana, ali sam predava moe dati
i drugaije povratne informacije (Slika 41).
Slika 41. - Povratne informacije u kvizu
Tu je i primer pitanja sa kratkim odgovorom (Slika 42).
Slika 42. - Tip pitanja sa kratkim odgovorom

8. Kreiranje nastavne jedinice prema Addie modelu
8.1 ANALIZA NASTAVNE JEDINICE
8.1.1 Analiza
Pomo i dopuna tradicionalnom uenju je svakako uz pomo informaciono-komunikacionih

tehnologija (IKT) to svakako pomae uenicima i nastavnicima da lake savladaju gradivo.
Teimo drutvu obrazovanih, fleksibilnih i kreativnih ljudi koji moraju imati mogunost da
se obrazujui ue tokom celog svog ivota. Ovaj cilj se moe postii korenitim promenama u
obrazovnom sistemu. Znaajna promena jeste uvoenje i potpuna primena IKT u nastavnom
procesu gde se poveava uspeh, zadovoljstvo, motivacija ali se i reavaju problemi, razvijaju
vetine, originalnost u miljenju, aci odnosno studenti postaju kreativniji sa vie informacija. Ne
samo da je process uenja uspeniji, jednostavno je i nastava dinaminija, interesantnija jer uenje
dobija jedan novi oblik.
Primena savremene IKT u nastavi nije sama po sebi cilj. Mogunosti koje otvara primena
savremene tehnologije moraju biti najpre metodiki obraene, pa tek onda primenjene u konkretnim
nastavnim okolnostima. Pravu svrhu IKT u nastavi imae ako uspe da istakne posebnosti predmeta
ili pojava, ijim se prouavanjem nastavnici i uenici bave, ako pobolja kvalitet nastave i uenje
uini efikasnijim.
Klasina nastava u osnovnoj koli Vuk Karadi u Novom Pazaru u pojedinim predmetima
je dopunjena online aktivnostima kako bi uenicima bilo efikasnije, privlanije za uenje.
Primena IT u nastavi ima veliki znaaj i vane pedagoke efekte za nastavnika i uenika. Osim
toga, primenom IKT izmeu uenika i nastavnika uenje postaje bogatije i raznovrsnije a i dobija na
kvalitetu pa i samo znanje postaje trajnije. Komunikacija uenika se takoe poboljava.
Osnovna kola Vuk Karadi u Novom Pazaru poseduje jedan raunarski kabinet koji je u
potpunosti opremljeni za odravanje nastave informatike i raunarstva a na raunarima su instalirani
svi potrebni programi. Hardverska oprema je prikazana u tabeli 6.
Tabela 6 Hardverska oprema
Proces nastave
Raunarski kabinet 1 kabinet
Intel Pentium 2,2 Ghz 30 raunara
Intel Pentium 2,6 Ghz 30 raunara
Intel Core 2 duo 5 raunara (NComputing)
Mrea
LAN mrea Da / Switcher
Internet 10Mb/s / Router
Web server Ne / Intel Quad core
Periferni ureaji
Video bim projector 3
tampa 4
Skener 2
Ovaj predmet je namenjen uenicima petog i estog razreda osnovne kole Vuk
Karadi u Novom Pazaru u cilju njegove uspenije realizacije.
Planirani period realizacije je u toku II polugodita, kolske 2013/2014. godine.
8.2 Ciljevi i predvieni ishodi
Cilj obrazovno - vaspitnog rada izbornog predmeta informatika i raunarstvo je da se

uenici osposobe za samostalno korienje raunara.
Zadaci obrazovno-vaspitnog rada:
-upoznavanje uenika sa primenom raunara u razliitim oblastima ljudske delatnosti;
-razvijanje interesovanja za primenu raunara u svakodnevnom ivotu i radu;
-podsticanje kreativnog rada na raunaru;
-osposobljavanje za rad na raunaru.
Nastavne teme koje se izuavaju u 5. razredu su:
Operativni sistem (14 asova)
Rad sa tekstom (14 asova)
Uvod u multimedij (8 aosva)
Ishodi su:
Uenici znju d koriste pomone komnde u obrdi tekst: kretnje, pomernje ekrn,
zumirnje i birnje (selekcij) tekst.
Uenici znju d koriste pomone komnde tj. predrdnje z obrdu tekst
Uenici znju d selektuju tekst
Uenici znju d primene opcije Klipbord (Cut, Copy, Paste) u dokumentu.
Uenici znju d oblikuju (formtirju) slov (font) u tekst procesoru
Uenici znju d koriste dijlog Font.
Uenici znju d koriste, kroz prktin rd, tehniku promene izgled krkter (promen
veliine, boje, vrste font).
8.3 DIZAJN NASTAVNE JEDINICE
8.3.1 Obim nastavne jedinice
Namena:
Aktivnosti su koncipirane i osmiljene tako da predstavljaju nadogradnju vebi koje se

odvijaju u raunarskom kabinetu i mogu tei paralelno sa asovima redovne nastave. Podrazumevan
je nastavni materijal dizajniran u skladu sa planom i programom vebi za predmet informatika i
raunarstvo.
Kontrolne take:
Kraj II tromeseja (kraj marta):
Analiza aktivnosti u toku prve polovine tromeseja (1-5 nedelje)
8.3.2 Isporuka
Sadraj
Program ovog predmeta predstavlja dopunu tradicionalne nastave predmeta Informatika
i raunarstvo i realizovae se kroz usvajanje znanja i ovladavanje vetinama u programu
Microsoft Word.
Metoda
Osnovne aktivnosti realizovae se van uionice, u vremenu van nastave. Aktivnosti
obuhvaene ovim asom realizovae se tako to e uenici gledati online video lekciju
napravljenu u screencasting alatu.
Vreme obuke
Period: januar.
Problemi i mogunosti
Postoji mogunost da jedan mali deo uenika iz tehnikih razloga nee moi da prati
online nastavu, zbog nemogunosti pristupa internetu. Posebna panja bie odvojena takvim
uenicima za vreme redovne nastave gde e moi da koriste kolske raunare.
8.3.3 Ciljevi i zadaci nastavne jedinice

Materijalni ciljevi i zadaci:
Upoznavanje i napredovanje sa radom u MS Word-u
Usvojanje znnj o prvljenju izmen u kreirnom dokumentu.
Opismenjavanje uenika za rad sa programima za obradu teksta.
Funkcionalni ciljevi i zadaci:

Osposobljavanje za uspeno sluenje Power Designer, Razvijanje sposobnost praktinog
stvaranja, odnosno da realizuju sopstvene ideje prema sopstvenom planu rada to
pregledniji dijagrami toka podataka, dijagrami konteksta, itd.
Usavravanje steenih znanja i vetine i njihova.
Razvijanje vetina da se informacije samostalno pronalaze i koriste na pravi nain.
Osposobljavanje za timski rad i saradnju medju studentima.
Osposobljavanje studenata za logiko shvatanje i primenu zajednikih komandi,
pronalaenje reenja za svoje projekte ime e ih unaprediti.
Vaspitni ciljevi i zadaci:
Podsticanje, negovanje i vrednovanje vannastavnih aktivnosti kroz online uenje.
Razvijanje oseanja za potovanje datih rokova, sistematski i permanentni rad.
Razvijanje smisla i sposobnosti za pravilno pisanje dokumenata.
Razvijanje oseanja za autentine estetske vrednosti teksta.
Uoavanje mogunosti ponitvnj nprvljenih izmen.
Vaspitavanje uenika za rad u duhu solidarnosti, zajednikog stvaranja i drugih
moralnih vrednosti.
8.3.4Materijali (sredstva)
Nastavna sredstva: Informatika i raunarstvo za peti razred osnovne kole, D. Marini,

D. Vasi, Zavod za udbenike i nastavna sredstva, Beograd 2010.
Dodatni materijal u vidu tekstova, pripremljenih tako da deluju zanimljivo, kako se rad
ne bi sveo na puko sreivanje dokumenta.
8.3.5 Ko je ukljuen
Nastavnik u nastavi je istovremeno i moderator, odnosno tutor.
8.3.6 Administracija i anketiranje
Administraciju screencasting lekcije vri moderator, odnosno nastavnik. Na kraju e

uenici raditi drugu anketu u kojoj e dati svoje miljenje.
8.3.7 Veze
Sadraj i aktivnosti predmeta usklaeni su Nastavnim planom i programom predmeta,

objavljenom u Prosvetnom glasniku.
8.4 KREIRANJE
Tema: Rad sa tekstom.

Jedinica: Izmene u dokumentu.
Platforma za realizaciju aktivnosti: Raunar sa pristupom internetu, softver MS Office - Word
2010.
U dogovoru sa nastavnikom, uenici su zapisali adresu na kojoj mogu pronai screencasting
video tutorijal, upoznali se sa planom aktivnosti i dogovorili se o nainu rada.
Mesto realizacije: Raunarski kabinet, online deo rada kod kue.
8.5 PRIMENA
Planiran termin za odravanje asova je jednom sedmino, po vaeem rasporedu. Online

aktivnost planirana je za dane vikenda.
Sposobnost da koriste naueno gradivo ili da primene naueno u konkretnim situacijama.
Pokretanje MS Word-a. Da bi mogli da nalepljujemo tekst u nekom dokumentu, prvo moramo da
oznaimo tekst zatim da kopiramo ili izreemo odreeni tekst.
8.6 EVALUACIJA
Uenici treba da shvate naine kako da izmene tekst u dokumentu. Misle da je MS Word
najlaki program za obradu teksta koji prua velike mogunosti. Svesni su da programi za obradu
teksta e im trebati u budunosti, kako obrazovanju tako i na poslu.
Zavrnom anketom se vri vrednovanje ostvarenosti predvienih ishoda predmeta, koju e
uenici popuniti tako to e sumirati miljenje, motivaciju, stav o aktivnostima na ovim asovima.
Evaluacija nastavne jedinice pokazae da li je predmet pogodan za implementaciju kao
dodatak klasinom modelu nastave.
9. Organizacija istraivanja
Ovo poglavlje se bavi uticajem savremenih metoda u nastavi u osnovnoj koli u uenju
informatike i raunarstva kako bi se saznala postignua uenika. Osim informatike i rauarstva,
ispitano je koliko su nastavnici i uenici spremni za primenu screencasting alata u nastavi.
Istraivanje je izvreno u osnovnoj koli Vuk Karadi u Novom Pazaru. Osim autora koji je
sproveo ovo istraivanje, uestvovali su i kolege koji predaju engleski i nemaki jezik, tehniko i
informatiko obrazovanje i matematiku.
9.1 Problem istraivanja
Istraivanje koje se sprovodi treba odgovoriti o mogunostima korienja screencasting alata

kao efekasno sredstvo u nastavnom procesu ali i eventualnim pozitivnim efektima na postignuima
uenika u nastavi informatike i raunarstva.
Istraivanje se sprovodi kako bi se utvrdilo koliko su aci zadovoljni postojeom nastavom,
koji vid uenja kod uenika je efikasniji i potrebno je ispitati da li se u koli mogu primeniti
savremene metode u nastavi odnosno da li je mogue kreirati nastavne sadraje sa screencasting
alatima.
Problem istraivanja se odnosi na pitanje da li tradicionalni sistem obrazovanja doprinosi
da uenici reavaju realne probleme, koliko screencasting alati utiu na efikasnost nastavnog
procesa u osnovnom obrazovanju i koliko su nastavnici motivisani u pripremi kreiranju obrazovnog
materijala korienjem screencasting alata za izradu interaktivnog sadraja i sposobnost uenika za
usvajanje nastavnog gradiva koji je kreiran uz pomo screencasting alata.
9.2 Predmet istraivanja
Primena screencasting alata u nastavi je predmet ovog istraivanja a sve u cilju poveanja
motivacije. Koje su mogunosti realizacije nastavnih sadraja uz pomo screencasting alata e se
upravo pokazati ovim istraivanjem.
U ovom radu se nalaze rezultati primene screencasting alata na asovima informatike i
raunarstva i utiaj na nastavni proces, kao i koliko su uenici zadovoljni ovakvom metodom
nastave.
9.3 Cilj i zadaci istraivanja
Na osnovu terorijskih razmatranja i primene savremenih metoda u nastavi u osnovnom

obrazovanju potrebno je ukazati na statistiki znaajne mogunosti podizanja nivoa postignua
uenika to je i osnovni cilj ovog istraivanja.
Ispitivanje i utvrivanje koliko u nastavi utie na razvoj intelektualnih vetina i sposobnosti
uenika kada se koriste dodatni interaktivni sadraji odnosno screencasting alati to je i drugi cilj
ovog istraivanja. Zapravo je potrebno utvrditi da li primenom screencasting alata uenici postaju
vie motivisani i da li e biti uspeniji u uenju i primeni nauenog.
9.4 Varijable
Prihvatanje savremenih nastavnih metoda u nastavi uz tradicionalni oblik uenja ali i

spremnost i mogunost nastavnika da te metode aktivno primenjuje u nastavi predstavlja glavnu
istraivaku varijablu. Pa je tako glavna varijalba ispitivana preko dve posebne varijable kao to
su zainteresovanost uenika za nastavu uz pomo screencasting alata, dodatni rad u cilju veih
postignua i procena informatike pismenosti i tehnike mogunosti za korienje screencasting
alata.
Psiholoka varijabla je svakako motivacija uenja, da li su uenici zadovoljni postignuem a
okruenje u koli i kod kue(posedovanje IKT) predstavlja sredinsku varijablu.
9.5 Hipoteza istraivanja
Hipoteza istraivanja treba da objasni koliko je znaajan uticaj na poboljanje nastavnog

procesa u obrazovanju kako uenika tako i nastavnika primenom screencasting alata za kreiranje
sadraja u nastavi.
9.6 Metode istraivanja
Metoda teorijske analize ispitivanje teorijskih znanja o savremenoj nastavi i nain

prilagoavanja u interaktivnim.
Deskriptivna metoda uenici i nastavnici e govoriti o svojim stavovima o korienju
screencasting alata.
Eksperimentalna primena koja pokazuje odnos uzrono-posledinih veza ali i odnos
izmeu hibridne nastave sa jedne strane i sa druge strane rezultata primene.
Komparativna metoda ova metoda slui za uporeivanje rezultata poetnog i zavrnog
ispitivanja znanja u eksperimentalnim grupama.
9.7Tehnike istraivanja
Tehnike koje se sprovode u ovom istraivanju su:

Tehnika anketiranja utvrivanje koliko uenici i nastavnici poznaju mogunosti
screencasting alata, ta za njih predstavlja prednost ili nedostatak o postojeoj nastavi ali i miljenja
uenika nakon korienja screencasting alata u nastavi.
Tehnika testiranja - Nakon primene screencasting alata u nastavi moemo utvrditi usvojena
znanja testiranjem.
Tehnike obrade podataka: Program koji je korien za obradu teksta jeste WORD, a
program za tabelarne proraune (grafikon) je Excel.Podaci su prikazani tabelarnoi grafiki (prilozi
P1, P2, P3, P5, P6).
9.8Uzorak
U ovom istraivanju uzorak ine dve dve grupe ispitanika:

uenici - 205 uenika osnovne kole Vuk Karadi u Novom Pazaru (uenici V i
VI razreda, ukupno 7 odeljenja),
nastavnici - 20 nastavnika (2 nastavnik informatike i raunarstva, 6 nastavnika
matematike, 4 nastavnika tehnikog i informatikog obrazovanja, 5 nastavnika
engleskog jezika i 3 nastavnika nemakog jezika iz O Vuk Karadi). Od
ukupnog broja nastavnika, 17 nastavnika se lino usavrava (struno usavravanje u
koli i van kole), to u procentima iznosi 85%. Od ispitanih nastavnika prosek
radnog staa je 15, 75 godina (od 4 do 36 godina radnog staa).
9.9Tok istraivanja
Prvo je sprovedena anketa za uenike i nastavnike a kasnije su odrana predavanja uz

pomo screencasting alata a potom je opet sprovedena anketa za uenike.
Anketa koja je je namenjena nastavnicima je ispitala spremnost nastavnika da prihvate
nove metode, koliko su upoznati sa radom u screencasting alatima, video sadrajima.
Prva anketa koja je namenjena uenicima ispitala je da li i koliko su zadovoljni uenici
dosadanjim nainom uenja, ta im je najtee u nastavi informatike, da li koriste raunar za uenje,
kakva im je motivacija, koliko im interaktivna nastava pomae u savladavanju gradiva, kao i
predloge za poboljanje nastave.
Video sadraji koji su napravljeni dostupni su uenicima. Nastavnici su upoznati sa online
video bibliotekama na stranici www.screencast.com. Uenici V i VI razreda su mogli da pristupaju
video tutorijalima na asu informatike ali i od svoje kue (7 odeljenja 205 uenika a od toga, 163
uenika su ispravno uradili prvu anketu, a 192 uenika drugu anketu, gde 128 uenika kod svoje
kue ima pristup internetu a 35 uenika su se izjasnila da nemaju pristup internet ili uopte nemaju
raunar u kui ali su svakako imali pristup raunaru i internetu u prostorijama kole i to svakakog
radnog dana u trajanju od jednog kolskog asa).
Nakon korienja screencasting video sadraja uenici su odradili jo jednu mini anketu i
naveli svoje utiske o ovakvom nainu uenja. Oni su izneli svoje miljenje o primeni interaktivnih
sadraja (screencasting alata) u nastavi, da li im se sviaju video tutorijali koji su im uvek dostupni i
da li na taj nain oseaju povezanost sa nastavnikom. Ovu anketu, anketu broj 1, od ukupno 205
aka V i VI razreda, uradilo je 163 uenika, odnosno 79,51%.
Rezultati anketiranja nastavnika su pokazali koliko oni zaista poznaju savremene metode u
nastavi odnosno ta su screencasting alati i da ak 78% od ispitanih nastavnika misli da bi im video
lekcije olakale rad sa svojim uenicima, ali i uenici bi postali motivisaniji i lake bi usvajali
nastavno gradivo.
U prilogu su navedene tri ankete kao i detaljni rezultati.
10. Rezultati istraivanja
Analiza rezultata istraivanja o primeni screencasting alata u nastavi bie prikazana u ovom
poglavlju. Rezultati anketiranja nastavnika bie prvo prikazani. Najpre se navode rezultati
anketiranja nastavnika. Od ispitanih nastavnika, 20% ne koristi raunar u pripremi nastave, 30% ne
koristi internet za pronalaenje zanimljivih sadraja.
Grafik 1. - Rezultati anketiranja nastavnika o korienju raunara i interneta
Dok ak 55% ispitanika nije uopte ulo za pojam screencasting alata, a samo 10%
ispitanika se izjasnilo da ponekad koristi screencast video sadraje u nastavi.
Grafik 2. - Rezultati anketiranja nastavnika o poznavanju pojmova
Dok sa druge strane 90% ispitanika misli da bi se kvalitet nastave poboljao kreiranjem
interaktivnih nastavnih sadraja.
Grafik 3. - Rezultati anketiranja nastavnika o kreiranju interaktivnih nastavnih jedinica

Grafik 4. - Rezultati anketiranja nastavnika o dosadanjem obliku nastave
10.1 Psiholoki i pedagoki aspekti u primeni interaktivnog sadraja u nastavi
Uz primenu screencasting video sadraja u nastavi motivacija kod uenika je daleko vie
izraena nego kada pohaaju samo tradicionalnu nastavu. Rezultati ankete, koju su radili posle
primene screencasting video sadraja, to i dokazuje. Rezultati prve ankete pokazuju da samo 26%
uenika odgovorilo da ui informatiku zato to eli dobru ocenu, a ak 62% zato to ih to stvarno
zanima.
Grafik 5. - Rezultati anketiranja uenika o vrsti interesovanja za informatiku
Jedan od psiholokih faktora u procesu uenja je svakako i linost uenika. Postoje uenici
koji oekuju stalnu komunikaciju, nadzor i stalno motivisanje od strane nastavnika kako bi doli do
reenja dok ima i onih uenika koji su manje zavisni od te komunikacije. U grafiku 5, vidi se da ak
56% uenika se obraa svom nastavniku za pomo, 22 % uenika pokuavaju sami da ree problem,
dok 13% uenika je odgovorilo da e potraiti pomo roditelja.
Grafik 6. - Rezultati anketiranja uenika o nainu savladavanja gradiva

Grafik 7. - Rezultati anketiranja uenika o komunikaciji i kolaboraciji
Na uspenost u uenju takoe utie i komunikacija izmeu uenika i nastavnika u toku asa,
kao i oblik rada. Rezultati ankete pokazuju da ak 72,39% uenika voli grupni rad, a 65,03%
uenika je odgovorilo da nastavnik informatike na asu trai i saradnju uenika.
Fleksibilnost screencasting video sadraja koji su dostupni bilo kada i na bilo kojem mestu
gde je dostupan Internet koji je sa pedagoke strane veoma bitan. Kada uenik ui ili radi domai
zadatak uz korienje screencasting video sadraja kao da ima nastavnika u svojoj blizini. Ono to
je jo bitno istai jeste da na ovaj nain postoji individualni pristup uenicima, dinamika, tempo i
koliina informacija u jedinici vremena se prilagoava individui a spoljne smetenje su svedene na
minimum (nedovoljno sampouzdanje uenika, strah, trema od nastavnika i svojih vrnjaka).
Grafik 8. - Rezultati anketiranja uenika o predmetu informatika i raunarstvo

Rezultati prikazani na grafiku 8 pokazuju koliko uenici vole predmet informatika i
raunarstvo, gde se ak neto vise od 80% izjasnilo da voli, dok neto vise od 61% uenika misli
da informatika nije teak predmet. Na grafiku se takoe vidi i da je uenicima nastava informatike
zanimljivija od ostalih predmeta, odnosno 65,64% uenika tako misli.
10.2 Rezultati zavrnog anketiranja
Nakon dve nedelje korienja screencasting video sadraja, svi uenici su odradili jo jednu
mini anketu (od ukupno 205 uenika V i VI razreda, ispravno je anketu popunilo 192 uenika,
odnosno 93,65%). U ovoj anketu uenici su se izjasnili o ovom, novom za njih, nainu uenja,
koliko im se svia nastava korienjem screencasting alata, da li su im screencasting video sadraji
pomogli u uenju. Zavrna anketa je navedena u prilogu (P3). Rezultati anketiranja su pokazali da
od 192 uenika koji su ispravno popunili anketu, 128 uenika ima pristup Internetu od kue,
odnosno 66,67%, a 64 uenika, odnosno 33,33% nema pristup ili uopte nam raunar, iako im je
bilo omogueno pristupanje screencasting video lekcijama u koli ukupno dve sedmice, svakog
radnog dana u trajanju od jednog kolskog asa.
U obe ankete, uenici su imali pitanje kada ima problem u savladavanju gradiva, ti e
koje daje razliite odgovore u poetnoj i zavrnoj anketi. U rezultatima prve ankete, 56% uenika se
izjasnilo da e potraiti pomo nastavnika, dok u zavrnoj anketi taj procenat se smanjio i iznosi
samo 25%. U prvoj anketi 22% uenika se izjasnilo da sami pokuavaju da pronau reenje bez
pomoi roditelja ili nastavnika ali u drugoj anketi se taj broj poveao na ak 65%. Ovi rezultati nam
govore i pokazuju da primena interaktivnih sadraja, odnosno screencasting video sadraja
poveavaju nivo motivacije kod uenika te samostalno rade i pronalaze reenja bez dodatne pomoi.
65.10%
70.00%
60.00%
50.00%
40.00% 25.52%
30.00%
20.00% 6.78% 2.60%
10.00%
0.00%
Kada ima problem u s avladavanj u gradiva, a postoj i video s adraj koj i je namenjen toj oblasti, ti
e :
Grafik 9. - Rezultati anketiranja uenika o nainu savladavanja gradiva primenom screencasting video
sadraja
Ono to je bitno istai jeste da su uenici shvatili pojam i namenu screencasting alata,
odnosno vie od 84% uenika se izjasnilo potvrdno, a preko 96% ispitanika misli da je nastava
informatike zanimljivija uz primenu screencastining video sadraja, dok 85% uenika bi voleli da
imaju mogunost, uz postojeu tradicionalnu nastavu, i e-uenja.
120.00%
100.00%
80.00%
60.00%
40.00%
20.00%
0.00%
Da li ti je poznat pojam i namena screencasting alata u nastavi?
Grafik 10. Rezultati anketiranja o screencasting alatima i video sadrajima
Sledei grafik (grafik 11) pokazuje da uenici misle da su screencasting video sadraji jednostavni,
pregledni, pogodni za uenje (vie od 90% uenika).
Da li su screencasting video sadraji jednostavni,

pregledni, pogodni za uenje?
9.38%
Da
Ne
90.62%
Grafik 11. Rezultati anketiranja uenika o pogodnostima screencasting video sadraja
Rezultati ankete pokazuju da 83% uenika se izjasnilo da su lekcije, u obliku video sadraja,
im pomogle u uenju, vie od 96% uenika bi radije koristili lekcije u obliku video sadraja i za
ostale predmete kao i da 98% njih misli da ih nastavnik upuuje gde mogu pronai nastavne video
sadraje (grafik 12).
120.00%
100.00%
80.00%
60.00%
40.00%
20.00%
0.00%
Da li bi radije koristio/la lekcije u obliku video sadraja i za ostale predmete?
Grafik12. Rezultati anketiranja uenika o korienju screencasting video sadraja
I, na samom kraju, sledi prikaz kojom ocenom su uenici ocenili nastavu korienjem
screencasting video sadraja. 12 uenika ne podrava korienje screencasting video sadraja,
odnosno nisu zadovoljni ovim vidom nastave, to u procentima iznosi 6,26%. 13% anketiranih
uenika je ovakvu nastavu ocenilo sa ocenom 2, odnosno 23 anketirana uenika dok neto vie od
21% ispitanika sa ocenom 3. 26% ispitanih uenika je korienje screencasting video sadraja u
nastavi ocenilo sa ocenom 4, a ak vie od 33% ocenom 5 (grafik 13).
33.85%
35.00%
30.00% 26.56%
25.00% 21.35%
20.00%
15.00% 11.98%
10.00% 6.26%
5.00%
0.00%
ocena 1 ocena 2 ocena 3 ocena 4 ocena 5
Koliko ti se svia nastava u kojoj se koriste screencasting video sadraji?
Grafik 13. Ocene uenika o korienju screencasting video sadraja u nastavi

11.Zakljuak
U ovom radu su opisane mogunosti i primena screencasting alata u obrazovanju.

Screencasting alati u kombinaciji sa tradicionalnom nastavom daju jednu sasvim novu dimenziju
uenju. Korienjem screencasting video sadraja u nastavi informatike i raunarstva dolazi do
poboljanja kvaliteta nastave, uenicima je lake zadrati panju, a njihova motivacija je na
zavidnom nivou. Osim toga, istraivanje je pokazalo da ovakav nain nastave bi trebao to vie da
se koristi pri uenju i drugih nastavnih predmeta kako bi dolo do poboljanja kvaliteta nastave.
Screencasting alat Camtasia Studio koji je korien za kreiranje video sadraja je uenicima
na veoma lak nain pokazao kako da dou do reenja problema. Video sadraji koji su dostupni
preko virtuelnih okruenja za uenje ili na spoljnim sajtovima omoguavaju uenicima pristup na
mini predavanja ak i od kue.
Svim nastavnicima, prvenstveno nastavnicima informatike, a zatim i matematike, tehnikog
obrazovanja kao i veini nastavnika razredne nastave moe da poslui ovaj rad kako bi unapredili
nastavu. U daljem delu rada bie prikazano kratko razmatranje svakog poglavlja.
U prvom delu ovog rada se govori uopte o screencasting alatima, data je njihova definicija,
gde se sve screencasting alati mogu koristiti kao i uopteno korienje alata u nastavi.
U drugom delu ovog rada se govori o pojmu i vrstama screencasting alata. Kako se dele
screencasting alati, da li je potrebna registracija, instalacija. Takoe je dat i tabelarni pregled
besplatnih i komercijalnih screencasting alata. Zatim su spomenuti neki od najee korienih
screencasting alata kao i osnovne njihove karakteristike prednosti i nedostaci.
Screencasting alat Camtasio Studio je u treem delu ovog rada koji je detaljno opisan. Poev
od Camtasia Studio zahteva za instalaciju (minimalni i specifini zahtevi). U radu je detaljno opisan
proces instalacije, kreiranje video sadraja, video montaa, dodavanje komentara, natpisa, kreiranje
markera odnosno tabele sadraja. Ono to Camtasio Studio ini posebnim jeste mogunost kreiranja
kviza ili anketa, a postoji i izvetaj koji sam kreator kviza moe dobiti putem meila.
etvrti i peti deo ovog rada prikazuje primenu screencasting alata u obrazovanju, koje su
mogunosti, uenicima se na ovaj nain moe olakati jer screencasting alati u nastavi donose
vizuelni element. Osim toga, nastavnici kada jednom kreiraju video sadraje mogu ih koristiti dugo,
mogu ak i menjati sadraj ukoliko ele. Navedeni su i predlozi za korienje screencasting alata u
nastavi, kao i pedagoke mogunosti sa screencastingom.
U estom delu ovog rada su opisane prednosti i nedostaci screencasting alata. Naravno,
screencasting alati imaju mnogo vie prednosti od nedostataka. Uenici imaju povean oseaj
povezanosti sa svojim nastavnikom ukoliko pri uenju koristi video sadraje koje je kreirao njihov
nastavnik.
U sedmom delu ovog rada opisana su neka osnovna pravila pri kreiranju video sadraja, kao
i dat je prikaz kako su kreirani markeri, tabela sadraja i kviz pri izradi video sadraja za uenike.
U poslednjem delu je dat prikaz sprovedenog istraivanja. Rezultati istraivanja pokazuju da
primena screencasting alata u nastavi informatike i raunarstva je poboljala kvalitet nastave,
uenici su bili paljiviji i sa veom motivacijom na asu nego inae. Uenici su prilino bili
zainteresovani za screencasting video sadraje, upoznati su sa svim prednostima i nedostacima ali
ipak bi rado prihvatili screencasting video sadraje ak i na ostalim predmetima a naroito na
asovima matematika, fizike, hemije i engleskog to su i rezultati ankete uenika. Rezultati druge
ankete uenika koju su radili posle susreta sa video sadrajima, nalaze se u prilogu P3.
U toku izrade ovog rada moe se videti da era digitalne nastave tek dolazi. Korienjem
interaktivne nastave uenicima se omoguava da u procesu uenja imaju aktivnu ulogu ali se i mora
i voditi rauna da se teorijsko znanje uenika primenjuje u praksi. Izvodjenje nastave uz pomoc
screencasting alata je jednostavnije, materijali su konstantno dostupni uenicima. Screencasting
alati takoe omoguavaju i testiranje, ime se prua mogunost da uenici samo provere nivo
savaladanosti date materije. Naravno, veoma je bitno da se ovo uvede i ostvari u naem
obrazovnom sistemu kako bi se sve ovo ostvarilo. Jer, time e se poboljati kvalitet nastave i uenja.
12. Literatura
x
[1] (2013, Decembar) SCrast. [Online]. http://scrast.net/
[2] Ian Ozsvald. (2013, Decembar) Screencast software. [Online].
http://thescreencastinghandbook.com/screencast-software/
[3] Michael F. Ruffini. (2013, Decembar) Educause. [Online].
http://www.educause.edu/ero/article/screencasting-engage-learning
[4] Kruno Golubi. (2013, Novembar) www.sistemac.srce.unizg.hr. [Online].
http://sistemac.srce.unizg.hr/index.php?
id=35&tx_ttnews[tt_news]=353&cHash=392ef30fbec2e146f83a16b07a191c74
[5] (2013, Novembar) www.c4lpt.co.uk. [Online]. http://c4lpt.co.uk/top100tools/jing/
[6] (2013, Novembar) www.onlinetrziste.com. [Online]. http://onlinetrziste.com/2012/08/7-
besplatnih-programa-za-snimanje-zaslona/
[7] (2013, Novembar) Online trite. [Online]. http://www.bug.hr/program/tipcam-15/86048.aspx
[8] (2013, Novembar) Blueberry software. [Online].
http://www.bbsoftware.co.uk/bbflashbackexpress/compareeditions.aspx
[9] (2013, Novembar) Krut. [Online]. http://krut.sourceforge.net/
[10] (2013, Novembar) Techsmith. [Online]. http://www.techsmith.com/camtasia.html
[11] (2013, Decembar) Experts. [Online].
https://experts.missouristate.edu/display/csvhelpdesk/Camtasia+Studio+8
[12] (2013, Decembar) The University of Texas at Dallas. [Online].
http://www.utdallas.edu/elearning/resources/documents/Camtasia%20-%20Producing.pdf
[13] (Januar, 2014) TechPulse. [Online].
http://techpulsehe.wordpress.com/2010/07/20/screencasting/
[14] Michael F. Ruffini. (2014, Januar) Educause. [Online].
http://www.educause.edu/ero/article/screencasting-engage-learning
[15] Jelena L., Snjeana i Vedrana Jelena B. (2013, Novembar) E Learning akademija. [Online].
http://elacd.carnet.hr/index.php/Course_Design_2011-2012_-_Grupa_A/Screencasting
[16] Dr Jacqueline Mangieri. (2014, Januar) Faculty Focus. [Online].
http://www.facultyfocus.com/articles/online-education/using-screencasting-to-engage-and-
build-community-with-online-learners/
[17] Katherine J Haxton and David J McGarvey (2011), "High Education Academy," Screencasting
as a means of providing timely, general feedback on assessment. New Directions, vol.
10.11120/ndir.2011.00070018 , no. 7, pp. 18-21, Januar 2014. [Online].
http://journals.heacademy.ac.uk/doi/abs/10.11120/ndir.2011.00070018?
prevSearch=screencasting&searchHistoryKey=
[18] (Januar, 2014) The hronical of higher education. [Online].
http://chronicle.com/blogs/profhacker/screencasting-101-the-definitive-guide/22738
[19] Dr Sean Moseley. (Januar, 2014) ASEE - American Society for Engineering Education.
[Online]. http://www.asee.org/public/conferences/20/papers/6491/view
[20] (2013, Decembar) Center for Teaching, Learning and Technology. [Online].
http://ctlt.weebly.com/screencasting.html
[21] Adam Hay. (2013, Decembar) Screencasting. [Online].
http://www.smashingmagazine.com/2008/08/19/screencasting-how-to-start/
[22] Malcolm Wilson. (2013, Decembar) ICT for teaching. [Online].
https://blogs.glowscotland.org.uk/fa/ICTFalkirkPrimaries/tag/screencast/
[23] Southern Cross University. (2014, Januar) Division of Teaching & Learning. [Online].
http://scu.edu.au/teachinglearning/download.php?doc_id=14036&site_id=301&file_ext=.pdf.
[24] (2013, Decembar) www.educause.edu/eli. [Online].
https://net.educause.edu/ir/library/pdf/ELI7012.pdf
x
Prilozi
P1. Primer ankete za nastavnike
P2. Anketa broj 1 za uenike
P3. Anketa broj 2 za uenike
P4. Rezultati zavrnog anketiranja uenika
Pitanje Odgovor V razred VI Ukupno Procenat
razred
Da li ti je poznat pojam i namena Da 83 79 162 84.37%
screencasting alata u nastavi?
Ne 21 9 30 15.63%
Da li ti se svia mogunost da uz Da 86 78 164 85.42%
postojei nain uenja ima i
mogunost e-uenja? Ne 18 10 28 14.58%
Da li je nastava informatike Da 99 87 186 96.87%
zanimljivija uz primenu
screencastining video sadraja? Ne 5 1 6 3.13%
Da li te nastavnik informatike Da 102 87 189 98.44%

upuuje gde moe pronai
nastavne video sadraje? Ne 2 1 3 1.56%
Kada ima problem u a)pokuati 66 59 125 65.10%

savladavanju gradiva, a postoji sam da
video sadraj koji je namenjen toj pronae
oblasti, ti e: reenje
b) pitati 8 5 13 6.78%
roditelje da
ti pomognu
c) pitati 27 22 49 25.52%
nastavnika
d) nita od 3 2 5 2.60%
navedenog
Da li su screencasting video Da 94 80 174 90.62%
sadraji jednostavni, pregledni,
pogodni za uenje? Ne 10 8 18 9.38%
Da li su ti lekcije u obliku video Da 82 79 161 83.85%
sadraja pomogle u uenju?
Ne 17 14 31 16.15%
Da li bi radije koristio/la lekcije u Da 100 85 185 96.35%
obliku video sadraja i za ostale
predmete? Ne 4 3 7 3.65%
Koliko ti se svia nastava u kojoj 1 7 5 12 6.26%

se koriste screencasting video 2 12 11 23 11.98%
sadraji? 3 23 18 41 21.35%
4 29 22 51 26.56%
5 33 32 65 33.85%
P5. Rezultati ankete broj 1 za uenike

Pitanje Odgovor V razred VI Ukupn Procena
razred o t
Da li voli predmet informatika i Da 72 59 131 80.36%
raunarstvo?
Ne 13 19 32 19.64%
Tvoja trenutna ocena iz 1 / / / /
informatike? 2 / / / /
3 2 4 6 3.68%
4 40 24 64 39.26%
5 51 42 93 57.05%
Da li je informatika teak Da 56 45 101 61.96%
predmet?
Ne 37 25 62 38.04%
zanimljivija uz primenu
screencastining video sadraja? Ne 27 29 56 34.36%
Zato te interesuje informatika? Zbog bolje ocene 13 29 42 25.77%
Zbog znanja 71 40 101 61.96%
Nita od 9 11 20 12.27%
navedenog
Ukoliko ti neto nije jasno u vezi a)pokuati sam 20 16 36 22.08%
gradiva, ti e: da pronae
reenje
b) obratiti se 12 9 21 12.89%
roditeljima
c) obratiti se 55 36 91 55.83%
nastavniku
d) obratiti se 4 6 10 6.14%
drugovima
e) neu se ni 2 3 5 3.06
potruditi
Da li koristi raunar za uenje? Da 69 63 132 80.98%
Ne 24 7 31 19.02%
Da li tvoj nastavnik informatike Ne, nikada 12 9 21 12.88%
trai vau saradnju na asu? Ponekad 24 12 36 22.09%
Uvek 57 49 106 65.03%
Da li ti se vie svia individualni Individualni rad 27 18 45 27.61%
rad ili grupni rad u nastavi? Grupni rad 66 52 118 72.39%
Da li ima pristup Internetu kod Da 70 66 136 83.44%
kue? Ne 23 4 27 16.56%
zanimljivija od ostalih predmeta? Ne 29 27 56 34.36
Da li bi radije koristio raunar i Da 80 62 142 87.12%
na asovima ostalih predmeta? Ne 13 8 21 12.88%
P6. Rezultati anketiranja nastavnika

Pitanje Mogui odgovor Procenat Ukupno
Da li koristite raunar u Nikad 20% 4
pripremi asova Veoma retko 10% 2
Povremeno 15% 3
bar jednom meseno 30% 6
Svakodnevno 25% 5
Da li koristite internet u Nikad 30% 6
pronalaenju zanimljivih Veoma retko 15% 3
sadraja Povremeno 20% 4
bar jednom meseno 15% 3
Svakodnevno 20% 4
Da li Vam je poznat pojam Nije mi uopte poznat 50% 10
screencast sadraji u nastavi uo/ula sam ali ne nisam 10% 2
siguran/a da znam znaenje
uo/ula sam i znam znaenje 20% 4
Poznat mi je i koristim screencast 10% 2
sadraje u nastavi
Poznat mi je i redovno kreiram 10% 2
sam screencast sadraje
Da li Vam je poznat pojam Nije mi uopte poznat 55% 11
screencasting alati? uo/ula sam ali ne nisam 10% 2
siguran/a da znam znaenje
uo/ula sam i znam znaenje 15% 3
Poznat mi je i ponekad koristim 10% 2
screencast alate
Poznat mi je i redovno koristim 10% 2
screencasting alate
Ocenite kvalitet postojee 1 15% 3
nastave u naoj zemlji 2 30% 6
3 25% 5
4 20% 4
5 10% 2
Ocenite kvalitet Vae nastave 1 30% 6
kada je u pitanju primena 2 15% 3
informacionih tehnologija u 3 20% 4
nastavi 4 20% 4
5 15% 3
Ocenite zainteresovanost i 1 35% 7
motivisanost uenika za rad u 2 30% 6
tradicionalnoj nastavi 3 20% 4
4 10% 2
5 5% 1
Da li mislite da kreiranjem Ne, nikako 0% /
interaktivnih nastavnih jedinica Nisam siguran/a 5% 1
bi se kvalitet nastave poboljao? Moda 0% /
Nastava bi se malo poboljala 5% 1
Nastava bi bila na mnogo veem 90% 18
nivou
Ocenite koliko je steeno znanje 1 15% 3
primenljivo u praksi 2 40% 8
3 15% 3
4 20% 4
5 10% 2
Ocenite udbenike koje koriste 1 15% 3
Vai aci 2 45% 9
3 25% 5
4 10% 2
5 5% 1
P7. Servisi za distribuiranje video sadraja
1. http://www.youtube.com
2. http://www.dailymotion.com
3. http://www.veoh.com
4. http://www.revver.com
5. http://www.vimeo.com
6. http://www.screencast.com/
7. http://www.myspace.com/video/user-videos
8. http://www.metacafe.com
9. http://www.break.com
10. http://www.tinypic.com
11. http://www.esnips.com
12. http://www.liveleak.com
13. http://www.ebaumsworld.com
14. http://www.vidmax.com
15. http://www.atom.com
16. http://www.flixya.com
17. http://www.dropshots.com
18. http://www.vidivodo.com
19. http://share.ovi.com
20. http://www.clipshack.com
21. http://www.vidipedia.org
Lista tabela
Tabela 1. Screencasting alati bazirani na web-u ...............................................................................9
Tabela 2. Besplatni screencasting alati ...........................................................................................10
Tabela 3. Komercijalni screencasting alati .....................................................................................10
Tabela 4. - Opis izvetaja kviza..........................................................................................................31
Tabela 5. - pedagoke mogunosti sa screencastingom .....................................................................41
Tabela 6 Hardverska oprema...........................................................................................................51
Lista slika
Slika 1 - Logo Adobe Captivate.........................................................................................................11
Slika 2 - Logo CamStudio-a...............................................................................................................11
Slika 3 - Logo Jing-a..........................................................................................................................12
Slika 4 - Logo Wink-a........................................................................................................................12
Slika 5. Logo TipCam-a..................................................................................................................12
Slika 6. Logo BB FlashBack Express-a..........................................................................................13
Slika 7. Logo Krut-a........................................................................................................................13
Slika 8. Logo Camtasia Studio-a.....................................................................................................14
Slika 9. - Poetak instalacije...............................................................................................................16
Slika 10. - Prihvatanje pravila............................................................................................................17
Slika 11. - Licenca..............................................................................................................................17
Slika 12. - Instalacioni folder.............................................................................................................18
Slika 13. - PowerPoint dodatak..........................................................................................................18
Slika 14. - Instalacija aplikacije spremna...........................................................................................19
Slika 15. - Proces instalacije...............................................................................................................19
Slika 16. - Preostali broj dana probne verzije....................................................................................20
Slika 17. - Interfejs Camtasia Studio..................................................................................................20
Slika 18. - Snimanje ekrana................................................................................................................21
Slika 19. - Podeavanje ekrana, kamere i/ili mikrofona.....................................................................21
Slika 20. - Poetak snimanja..............................................................................................................21
Slika 21. - Umetanje medija...............................................................................................................22
Slika 22. - Pregled Timeline-a............................................................................................................22
Slika 23. - Biblioteka..........................................................................................................................23
Slika 24. - Oblaci................................................................................................................................24
Slika 25. Zumiranje.........................................................................................................................24
Slika 26. - Podeavanja zvuka............................................................................................................25
Slika 27. Prelazi...............................................................................................................................25
Slika 28. - Efekti kursora....................................................................................................................26
Slika 29. Naracija............................................................................................................................26
Slika 30. - Kreiranje videa..................................................................................................................27
Slika 31. - Natpisi...............................................................................................................................28
Slika 32. - Kviz...................................................................................................................................29
Slika 33. - Opcije izvetaja kviza.......................................................................................................30
Slika 34. - Ukljuivanje tabele sadraja.............................................................................................32
Slika 35. - Tabela sadraja..................................................................................................................33
Slika 36. - Markeri..............................................................................................................................46
Slika 37. - Kreiranje kviza..................................................................................................................47
Slika 38. - Logo Screencast-a.............................................................................................................47
Slika 39. - Video sadraj sa tablelom sadraja...................................................................................48
Slika 40. - Kviz kreiran u Camtasia studio.........................................................................................48
Slika 41. - Povratne informacije u kvizu............................................................................................49
Slika 42. - Tip pitanja sa kratkim odgovorom....................................................................................49
Lista grafika
Grafik 1. - Rezultati anketiranja nastavnika o korienju raunara i interneta..................................62
Grafik 2. - Rezultati anketiranja nastavnika o poznavanju pojmova.................................................62
Grafik 3. - Rezultati anketiranja nastavnika o kreiranju interaktivnih nastavnih jedinica.................63
Grafik 4. - Rezultati anketiranja nastavnika o dosadanjem obliku nastave......................................63
Grafik 5. - Rezultati anketiranja uenika o vrsti interesovanja za informatiku..................................64
Grafik 6. - Rezultati anketiranja uenika o nainu savladavanja gradiva..........................................65
Grafik 7. - Rezultati anketiranja uenika o komunikaciji i kolaboraciji............................................65
Grafik 8. - Rezultati anketiranja uenika o predmetu informatika i raunarstvo...............................66
Grafik 9. - Rezultati anketiranja uenika o nainu savladavanja gradiva primenom screencasting
video sadraja.....................................................................................................................................67
Grafik 10. Rezultati anketiranja o screencasting alatima i video sadrajima..................................68
Grafik 11. Rezultati anketiranja uenika o pogodnostima screencasting video sadraja................68
Grafik12. Rezultati anketiranja uenika o korienju screencasting video sadraja.......................69
Grafik 13. Ocene uenika o korienju screencasting video sadraja u nastavi.............................69

Master Rad - Dzenita Muric - Screencasting Alati

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Master Rad - Dzenita Muric - Screencasting Alati

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

UNIVERZITET U KRAGUJEVCU

FAKULTET TEHNIKIH NAUKA AAK

Rukovodilc rd: Student MAS:

Rukovodilc rd: Student: MAS:

Primena screencasting alata u nastavi

U ovom radu se nalaze opisani screencasting alati za korienje u nastavi

Kljune rei: screencasting alati, video sadraji, interaktivna nastava, screencast,

Application of screencasting tools in teaching

8.2 Ciljevi i predvieni ishodi...............................................................................................52

Kontinuirano snimanje pokrenutih softverskih aplikacija na ekranu sa

Raunari se danas sve vie koriste u nastavi, obzirom da tradicionalna nastava ne

2. Pojam i vrste screencasting alata

Alati koji snimaju video zapis svega to se dogaa na ekranu zajedno sa

Tabela 1. Screencasting alati bazirani na web-u [ CITATION IanOzsvald \l

ScreenToaster Besplatan poseduje hosting

Screenr Besplatan besplatan, poseduje

Screencast-o-matic Besplatan besplatan, poseduje

hosting, baziran na Javi

ScreenCastle Besplatan besplatan, poseduje hosting

Tabela 2. Besplatni screencasting alati [ CITATION EducauseTabele \l 9242 ]3

Jing PC & Mac TechSmith 5 minuta Online

Screenr PC & Mac Screenr 5 minuta Online

Screencast-o-Matic PC Screencast-o- 5 minuta Online

CamStudio PC & Mac CamStudio Najvie 10 minuta Forum i

Komercijalni screencasting alati

Tabela 3. Komercijalni screencasting alati [ CITATION EducauseTabele \l 9242 ]3

Camtasia Studio PC & Mac TechSmith $299.00

iShowU HD Pro Mac shinywhitebox $59.95

Adobe Captivate PC & Mac Adobe $299.00 (Student-Nastavnik verzija)

ScreenFlow Mac ScreenFlow $99.00

Neki od najee korienih screencasting alati su:

Adobe Captivate je program koji uz samo snimanje ekrana omoguuje i izradu

Slika 1 - Logo Adobe Captivate

Zbog svojih karakteristika kao to je na primer jednostavnost(vrlo je jednostavan

trenutnu poziciju pokazivaa (u meniju potrebno je ukljuiti opciju Enable Autopan).

Slika 2 - Logo CamStudio-a

Slika 3 - Logo Jing-a

Wink (slika 4) je takoe besplatan programski alat za snimanje sadraja i

Slika 4 - Logo Wink-a

Slika 5. Logo TipCam-a

BB FlashBack Express (slika 6) u tri jednostavna koraka mogue je napraviti

Slika 6. Logo BB FlashBack Express-a

Slika 7. Logo Krut-a

Camtasia Studio (slika 8) je jedan od najskupljih programa u svojoj klasi, ali

Slika 8. Logo Camtasia Studio-a

Ono to ga ini posebnim i to se izdvaja naroito je opcija Zoom-n-Pan koja

alata mogue je napraviti interaktivne video tutorijale sa mogunou klikom na ispisani

4 Camtasia Studio zahtevi

Microsoft Windows XP SP3, Windows Vista, ili Windows 7

Microsoft DirectX 9 ili novija verzija

Microsoft .NET 4.0 Client Profile

Dual-Core Processor minimum, Quad-Core Processor ili jai procesor

2GB RAM minimum, 4GB RAM ili jaa RAM memorija

2GB hard-diska za instalaciju programa

Dimenzija ekrana sa rezolucijom 1024x768 ili vea rezolucija

Preporuuju se kompatibilna zvuna kartica sa Windows OS, mikrofon i zvunici

Integracija sa Camtasia Relay zahteva Camtasia Relay Client Recorder

5 Instalacija Camtasia Studio

Camtasia Studio se moe preuzeti sa oficijalne stranice TechSmith

Slika 9. - Poetak instalacije

Slika 11. - Licenca

Klikom na Next dobija se prozor u kom se moe izabrati da li da se Camtasia instalira sa

Slika 13. - PowerPoint dodatak

Slika 14. - Instalacija aplikacije spremna