Serverski operativni sistemi dolaze sa velikim brojem usluga (servisa) i dodatnih programa.

Dunost adminstratora sistema je da odredi koje usluge su potrebne da se koriste, da ih

omogui i pravilno podesi. Nepotrebne usluge, koje se u sistemu ne koriste ne treba
omoguavati jer to predstavlja potencialni rizik po bezbednost celog sistema. Takoe, usluge
koje nam trebaju a ne znamo da ih pravilno konfiguriemo, bolje je iskljuiti nego nepravilno
podesiti i omoguiti drugima da uu u na sistem.

Podeavanje i prilagoavanje aplikacija nije u potpunosti posao korisnika. Veina kompanija

podrava politiku da se ne dozvoli instaliranje aplikacija za koje dozvolu nije dao
administrator sistema. Dva osnovna razloga za to su: bezbednost sistema i nelegalno
korienje kopiranog (piratskog) softvera. U doba kada se u raunarskom svetu svakog dana
pojavljuju neki zaraeni softveri (virusi, crvi, trojanci, ...), postoji velika verovatnoa, da se
nekim neovlaenim programom narui integritet celokupnog sistema. Takoe, cilj je i da se
kontrolie potencijalno instaliranje nelegalnog softvera. Kako je administrator sistema
najodgovorniji za pouzdan rad sistema kao i korienje legalnog softvera, jasno je da on
treba da preduzme sve potrebne mere da obezbedi pouzdan i legalan rad sistema. Ba zbog
toga gotovo svi administratori sistema se slau da kod administriranja sistema vai jedno
surovo ali zlatno pravilo: to se manja prava daju korisnicima to je sistem bezbedniji,
pouzdanije radi, a samim tim je smanjen posao administratora.

Svaki korisnik u mrei mora da ima svoj korisniki nalog. Isti vai i za raunar koji ima
raunarski nalog na mrenom sistemu. Prilikom pravljenja naloga administrator razmatra
potrebe korisnika u pogledu politike lozinki, prava koja treba dodeliti tom korisniku sistema,
sa kojim programskim paketima mu dozvoliti da radi, koliki prostor na disku ima taj nalog,
kojim datotekama mu omoguiti pristup i kakav, u kom vremenskom periodu mu omoguiti
rad itd. Ako ima vie slinih korisnika bolje napraviti grupni nalog koji e vaiti za sve njih.
Donoenje ovih i nekih drugih odluka, deo je dunosti administratora sistema i upravljanja
korisnikim nalozima.

Svaki mreni operativni sistem sadri i veliki broj dodatnih servisa i usluga koje nudi
klijentima kao to su PRINT, FTP, WEB, i MAIL servisi. Teko je zamisliti neku mrenu
instalaciju koja ne podrava ove dodatne usluge. Broj tih usluga sve vie raste tako da nije
redak sluaj da se vide i mnogi multimedijalni servisi kao to su IP telefonija, IP televizija i
video konferencije. Ovde moemo da svrstamo i instaliranje VPN (Virtual Private Network),
koja omoguava da u okviru zajednike mrene strukture budu postaviljene i privatne
mree. Na toj mrei bie samo oni raunari za koje administrator da odobrenje, dok e sva
ostala infrastruktura ostati potpuno nepromenjena.

Ovaj zadatak spada iskljuivo u nadlenost administratora. Samo on moe da napravi

rezervne kopije kao i da pomou njih povrati sistem. To pred njim postavlja novi zadatak
jer je potrebno da se napravi celokupna strategija pamenja i vraanja podataka koja
podrazumeva sledee: ta, koliko esto, kako, gde i kada pamtiti rezervne kopije.

Podeavanje sistema je stalan proces u kome se koriste razne dijagnostike alatke kao i alati
za nadgledanje rada sistema. Neke od odluka donose se pri samoj instalaciji sistema a neke
je potrebno doneti nakon odreenog perioda rada. Pravilno nadgledanje omoguava
administratoru sistema da na vreme otkrije neke nepravilnosti u radu i pravovremeno ih
otkloni. Pored toga mnogi dijagnostiki programi mogu da nam ukau na lo rad neke od
komponenti koju tada treba preventivno zameniti da ne bi potpuno otkazala.
Bezbednost raunara i integritet podataka jedan je od najvanijih zadataka administracije
sistema. On mora da obezbedi da se podaci sa raunara ili mree ne otete, bilo to iz razloga
da otkae neka hardverska komponenta, bilo grekom u podeavanju sistema, namernom ili
sluajnom grekom korisnika sistema ili pak zlonamernim upadom spolja. Stepen zatite
sistema umnogome zavisi od toga na kojoj se mrei nalaze nai raunari, od osetljivosti
podataka kao i potreba za koje se oni koriste. Zatita sistema moe biti fizika i tehnika. Pod
fizikom bezbednou podrazumevamo da raunar radi u optimalnim vremenskim
uslovima, da ga obezbedimo od fizikog pristupa neovlaenih lica kao i da spreimo
njegovo mogue fiziko oteenje. Tehnika bezbednost podrazumeva podizanje softverskih
barijera (firewall) i proxy servera, koje treba da spree neovlaeni pristup spolja, kao i da
onemogue korienje sumnjivih sajtova na Internetu. Sprovoenje bezbedonosnih mera je
trajan proces. Postoji uvena izreka da je jedino potpuno bezbedan raunar onaj koji nema
nikakvih podataka, nije prikljuen na nikakvu mreu, nije prikljuen na elektrino napajanje i
nema prikaene nikakve ulazne ureaje (mi i tastaturu).