1.

JAVA
Osnovni pojmovi
Java je platforma za izvravanje programskog koda i Java je programski jezik. Java kao platforma je
dizajnirana tako da to manje zavisi od specifinih karakteristika konkretnog raunarskog sistema,
odnosno da jednom napisan i preveden program moe da se izvrava na bilo kojoj platformi koja
podrava Javu. Dakle, kod napisan u Java programskom jeziku se ne prevodi u izvrni kod (exe) za
odreeni hardver, nego u izvrni kod (bajt kod class fajlovi) za Java Virtuelnu Mainu (JVM). Java
virtuelna maina izvrava bajt kod na platformi na kojoj je instalirana koristei dostupan hardver.
Java kao programski jezik je jezik opte namene za objektno-orijentisano programiranje.

Instalacija
Java instalacija dolazi u dva oblika: JDK (Java Development Kit) i JRE (Java Runtime Environment).
JRE je podskup od JDK i sadri samo alate da se izvrava prethodno razvijen i preveden Java kod (dakle,
ukljuuje i Java virtuelnu mainu - java). JDK pored alata za izvrenje prevedenog Java koda (bajt koda),
sadri i alate za razvoj aplikacija pisanih u Javi (ukljuuje i Java kompajler javac).
Provera da li je postoji java na raunaru. Otvorite konzolu i ukucajte:
java -version
Provera da li je postoji java kompajler na raunaru. Otvorite konzolu i ukucajte:
javac version
Ukoliko nije instaliran java jdk (javac -version), otii na sajt jave
(http://www.oracle.com/technetwork/java/javase/downloads/index.html) i tamo preuzeti najnoviju
verziju JDK (npr. Java JDK 7 update XY - XY je broj koji prodstavlja oznaku najnovije podverzije).
Preuzeti instalciju Jave koja odgovara Vaem operativnom sistemu (Windows, Linux, Mac OS...) i
njegovoj verziji (x86 ili x64).
U nastavku slede primeri odreenih instalacija:
Windows x86 naziv fajla jdk-7uXY-windows-i586.exe
Windows x64 naziv fajla jdk-7uXY-windows-x64.exe
Linux x86 naziv fajla jdk-7uXY-linux-i586.tar.gz
Linux x64 naziv fajla jdk-7uXY-linux-x64.tar.gz

< -------------------------------------Windows -------------------------------->

Za Windows OS duplim klikom pokreniti instalaciju jave i pratiti instalacioni vizard. Instalacioni folder Jave za
Windows operativne sisteme zavisi od njegove verzije (x86 ili x64) i najee je nalik:
C:\Program Files (x86)\Java\jdk1.7.0_XY\ ili
C:\Program Files\Java\jdk1.7.0_XY\
ekati dok instalacija ne zavri...
Za potebe ovog kursa neophodno je naem OS naznaiti putanje do instalacionog foldera Jave.
Postavljanje JAVA_HOME i PATH promenljive u Windows okruenju.
1. Desni klik mia na My Computer ikonu sa desktopa i selekcija stavke Properties.
o Zabeleka za Win 7 - Klik na Advanced System Setings
2. Klik na Advanced karticu.
3. Klik na Environment Variables dugme.
4. Pod stvakom System Variables, kliknuti dugme New.
5. Uneti naziv nove varijable JAVA_HOME.
6. Uneti vrednost varijable kao putanje do instalacionog foldera Java Development Kit.
o (kao na primer C:\Program Files (x86)\Java\jdk1.7.0_XY\).

1
 Zabeleka za windows XP korisnike - nekad se moe putanja skratiti tako da
Progra~1 = 'Program Files'
7. Dugme potvrde OK.
8. Izmeniti vrednost sistemske varijable Path tako da se na kraju doda vrednost
%JAVA_HOME%\bin;
; je separator vrednosti unutar varijable
9. Dugme potvrde Apply Changes.
10. Ponovo porenuti Windows. (obavezno)

Provera da li je JAVA_HOME postavljen. Otvoriti command promt i ukucajte SET JAVA_HOME. Ukoliko vidite
odgovarajuu putanju varijabla je postavljena. Ukoliko vidite naziv "Environment Variable JAVA_HOME not
defined", ponovite proceduru za unos odgovarajue varijable.
Provera da li je PATH postavljen da vidi %JAVA_HOME%\bin folder. Otvoriti command promt i ukucajte SET
PATH i proverite da li je PATH dobar.

< -------------------------------------Linux -------------------------------->

Za razliku od Windows platforme gde se na x64 bitnom OS moe instalirati 32 bitna Java, za Linux platforme to nije
sluaj. Kod Linux platforme obavezno se mora koristiti instalacija jave prilagoena verziji OS (x86 ili x64).
Prvi korak u instalaciji Jave je preuzimanje odgovarajue tar.gz arhive sa Oraklovog sajta i njeno smetanje u okviru
Home direktorijuma u folderu Downloads (~/Downloads). Pokrenuti komandnu liniju i pozicionirati se u okviru
pomenutog foldera.
Ekstrahovati sadraj tar.gz arhive koja sadri instalaciju Jave komandom tar:
(32bit)
tar -zxvf jdk-7uXY-linux-i586.tar.gz
ili
(64bit)
tar -zxvf jdk-7uXY-linux-x64.tar.gz
Posle ekstrakcije u okviru Downloads foldera bie kreiran folder jdk1.7.0_XY u kome se nalazi instalacija Jave.

Zatim je potrebno kreirati folder jvm/jdk1.7.0 na putanji /user/lib u kome e se biti smetena Java. Za kreiranje
foldera potrebno je poznavanje administratorskih privilegija (ifre). Kreiranje foldera sa administratorskim
privilegijama postie se komandom:
sudo mkdir /usr/lib/jvm/jdk1.7.0

Sledei korak zahteva prebacivanje instalacije Jave u novokreirani folder.

sudo mv ./jdk1.7.0_XY /usr/lib/jvm/jdk1.7.0

Da bi se koristila java u Linux sistemu potrebno je postaviti veze izmeu Linux sistema i instalacionog foldera Jave.
To se postie sledeim naredbama:
sudo update-alternatives --install "/usr/bin/java" "java" "/usr/lib/jvm/jdk1.7.0/bin/java" 1
sudo update-alternatives --install "/usr/bin/javac" "javac" "/usr/lib/jvm/jdk1.7.0/bin/javac" 1
sudo update-alternatives --install "/usr/bin/javaws" "javaws" "/usr/lib/jvm/jdk1.7.0/bin/javaws" 1

Pozivom komande java -version proveriemo da li je Java instalirana. esto se deava da Linux instalacija dolazi sa
ve preinstaliranom Javom (open Jdk). U prethodnom sluaju potrebno je naznaiti sistemu koju instalaciji Jave
da koristi kao primarnu. Upravljanje sa vie instalacija Jave postie se komandama
sudo update-alternatives --config java
Prethodna komanda e vratiti listu instalacija, gde se zadavanjem broja (koji se nalazi ispred eljene istalacije)
definie podrazumevana instalacija koja e se koristiti (u naem sluaju instalacija
"/usr/lib/jvm/jdk1.7.0/bin/java").

Ponoviti prethodno pomenuti postupak i za javac i javaws

sudo update-alternatives --config javac
sudo update-alternatives --config javaws

2
Vie o instalaciji Jave na Linux Ubuntu platformi proitajte blog. Vodite rauna da preuzmete najnoviju verziju
Oraklove Jave 7.
http://askubuntu.com/questions/55848/how-do-i-install-oracle-java-jdk-7

Kompajliranje i pokretanje Java koda

Kompajliranje java klasa iz konzole postie se komandom javac. Kao parametri poziva pomenutoj
komandi se prosleuje ime java klase, pri emu e rezultat biti odgovarajui .class fajl (mogu se
prosleivati i drugi parametri). Npr. izvravanjem komande javac Test.java nastae fajl Test.class.
Pokretanje java programa unutar Java virtuelne maina postie se upotrebom komande java Test.class.
Ukoliko je za kompajliranje ili pokretanje potrebno pristupiti i drugim klasama javac i java e te klase
traiti upotrebom CLASSPATH varijable. Za kompajliranje java fajlova i njihovo pokretanje na ovom
kursu koristiemo alat Eclipse koji nam ove radnje olakava.

2. Eclipse
Eclipse predstavlja open-source razvojnu platformu i skup aplikativnih okruenja za izgradnju softvera
(nije ogranien samo na Java aplikacije). U ovom momentu je verovatno vodee razvojno okruenje za
razvoj Java aplikacija.

Instalacija
Preuzeti program Eclipse sa naznaene adrese (verzija Eclipse Standard)
http://www.eclipse.org/downloads/
Preuzeti instalciju koja odgovara Vaem operativnom sistemu (Windows, Linux, Mac OS...) i njegovoj verziji (x86
ili x64).
U nastavku slede primeri odreenih instalacija:
Windows x86 naziv fajla eclipse-standard-kepler-SR1-win32.zip
Windows x64 naziv fajla eclipse-standard-kepler-SR1-win32-x86_64.zip
Linux x86 naziv fajla eclipse-standard-kepler-SR1-linux-gtk.tar.gz
Linux x64 naziv fajla eclipse-standard-kepler-SR1-linux-gtk-x86_64.tar.gz

< -------------------------------------Windows -------------------------------->

Otpakovati sadraj preuzete zip arhive (npr. eclipse-standard-kepler-SR1-win32.zip) na disku C: u folderu C:\UOOP
i promeniti naziv otpakovanog foldera sa eclipse na eclipseUOOPWin.
Na disku C: u folderu C:\UOOP kreirati direktorijum WorkspaceJava.
Pokrenuti aplikaciju eklipse preko C:\UOOP\eclipseUOOPWin\eclipse.exe i postaviti putanju radnog direktorijuma
Eklipse na C:\UOOP\WorkspaceJava
< -------------------------------------Linux -------------------------------->
Otpakovati sadraj preuzete zip arhive (npr. eclipse-standard-kepler-SR1-win32.zip) na u okviru Vaeg home
direktorijuma ~/UOOP i promeniti naziv otpakovanog fajla sa eclipse na eclipseUOOPLinux.
Na disku okviru home direkorijuma ~/UOOP kreirati direktorijum WorkspaceJava.
Pokrenuti aplikaciju eklipse preko komande sh ~/UOOP/eclipseUOOPLinux/eclipse i postaviti putanju radnog
direktorijuma Eklipse na ~/UOOP/WorkspaceJava

< ----- Podaavanje i provera Jave za program Eclipse----------------------------->

Predefinisano ponaanje Eclipse je da preuzima poslednju instaliranu verziju Jave kao aktuelnu za pokretanje i
kompajliranje Java programa.
Podeavanje instalacija JRE moe se postii u Eclipse programu odlaskom na
Window->Preferences->Java->Installed JREs
Podeavanje JDK i kompatibilnosti kompajlera u Eclipse programu odlaskom na
Window->Preferences->Java->Compiler

3
Kompatibilnost pokretanja i kompajliranja Java programa je bitna ukoliko je kod inicijalno pisan za jednu (npr. java
5) a pokuava se kompajlirati za drugu (npr. 7) verziju jave (razliite verzije Jave).
Pri kreiranju novog Java projekta, podeavanje Jave preuzee se iz podeavanja Eclipse. Podeavanja Jave mogue
je naknadno izvriti u okviru svakog Java projekta zasebno.

Okruenje:
Pokretanjem okruenja otvara se radni prostor (workspace). Za isti eclipse moe biti definisano vie
workspace-ova u kojima su definisana odreena korisnikova podeavanja. Radni prostor je mogue
organizovati na vie naina, odnosno, perspektiva (perspective) koje ukljuuju odreeni skup alata i
specijalizovane su za razliite namene (desni gornji ugao eclipse alata; perspektive: Java - razvoj
standardnih java aplikacija, Jave EE - proireno standardno okrenje koje se npr. moe koristiti za razvoj
web apliacija, PyDev - razvoj python aplikacija, Debug - okruenje za debagovanje/traenje greaka).

Radni prostor Java perspektive sastoji se od pogleda: PackageExplorer (prikazuje listu projekata koji se
nalaze u radnom prostoru i hijerarhiju Java resursa u okviru projekata), Outline (prikazuje listu atributa i
metoda klase koja se edituje), Problems (prikazuje tabelu greaka i upozorenja vezanih za izvorni kod),
Console (prikaz poruka na ekran za pokrenuti java program) i Editor (zauzima centralni deo povrine
radnog prostora). Pogledi koji se nalaze u odreenoj perspektivi se mogu prilagoditi potrebama i
navikama programera. Mogu se dodavati novi ili brisati postojei pogledi iz perspektiva, a mogu se i
menjati veliine i poloaj pogleda unutar radnog prostora. Novi pogledi se dodaju iz opcije glavnog
menija Window->Show view.

Rad sa projektima
Programski kod se organizuje unutar projekata. Projekat se sastoji od hijerarhije klasa (u skladu sa
pravilima definisanja paketa u Java programskom jeziku) i drugih datoteka (npr. slika, txt fajlova,
konfiguracionih datoteke itd.). U okviru radnog prostora moe da bude definisano vie projekata. Projekat

4
moe da bude otvoren (ikonica otvorena fascikla) ili zatvoren (ikonica plava zatvorena fascikla). Samo
otvoreni projekti su aktivni, tj. nad njima je jedino dozvoljen rad u eklipsi. Zatvoreni projekti ne mogu da
se menjaju jer nisu aktivni (ali se i dalje nalaze u lokalnom fajl sistemu). Poeljno je zatvarati nepotrebne
projekte jer se na taj nain oslobaaju zauzeti memorijski resursi i podiu performanse Eclipse okruenja.

Kreirati svoj prvi java projekat pokretanjem vizarda FileNewJava Project. Dodeliti vrednost Test
kao ime projekta (pogledati sliku). Potom kliknuti na dugme Next pa na Finish.

Zatvaranje otvarenog projekta - Desni klik na projekat pa stavka Close Project. Projekat je zatvoren
ali ne i uklonjen iz okruenja.
Uklanjanje projekta iz okruenja - Projekte je mogue ukloniti logiki i fiziki iz radnog prostora.
Uklanjanje se postie desnim klikom na selektovani projekat pa stavka Delete.
Otvaranje postojeeg projekta - Prebaciti folder postojeeg projekta u radni direktorijum
WorkspaceJava. Pozvati opciju FileImportGeneral Existing project into Workspace i kliknuti
na dugme Next. Na dugmetu Browse postaviti putanju do radnog direktorijuma WorkspaceJava. Iz
liste ponuenih projekata odabrati onaj koji se importuje. Klik na dugme Finish.

5
 Rad sa paketima
Paketi predstavljau hijerahijsku organizaciju fajlova po folderima i podfolderima. Paketi se kreiraju
pokretanjem vizarda desni klik na src folder NewPackage i zadavanjem njegovog imena. Kreirati
nekoliko novih paketa pod nazivom vezbe1.podpaket , vezbe2, vezbe3.podpaket. Kroz operativni sistem
otii na lokaciju projekta i istraiti sadraj foldera src. U pakete se dodaju Java klase. Mogue je
promeniti naziv paketa, kopirati klase iz jednog paketa u drugi ili obrisati klase. Imena paketa treba da
budu jedinstvena ne na nivou projekta nego na globalnom nivou. Pored paketa u projekte se mogu
dodavati i folderi, tekstualni fajlovi, klase, itd.

Rad sa Java klasama

Kreirati svoju prvu Java klasu pokretanjem vizarda desni klik na paketNewClass. Dodeliti vrednost
HelloWorld kao ime klase (pogledati sliku) i selektovati opciju public static void main. Potom kliknuti na
dugme Finish.

Nakon toga u centralnom editoru otvara se HelloWorld klasa u kojoj se nalazi i public static void main
metoda. Metoda main je mesto odakle poinje izvrenje programa.

Eclipse nudi i autocomplete, odnosno omoguava Vam da unesete deo naredbe i pritisnete Ctrl+Space
nakon ega je ta naredba zavrena. Na primer: unutar main metode napiite syso i pritisnite Ctrl+Space i
Eclipse e Vam napisati System.out.println(); Unutar zagrada napiite Hello world!.

Kompajliranje i pokretanje
Kompajliranje se obavlja automatski, ali se ovakvo ponaanje Eclipse-a moe i promeniti putem opcije iz
glavnog menija Project->Build automaticaly. Ako se ova opcija iskljui postaju aktivne opcije Build All i
Build Project. Podrazumevano ponaanje Eclipse-a je da kreira bin folder u projektu u kojem smeta class
fajlove koji se dobijaju kompajliranjem. Ovaj bin folder se ne vidi iz Package Explorer pogleda, ali se

6
vidi iz proizvoljnog file browser-a, a takoe se moe videti i iz Eclipse okruenja putem Navigator
pogleda (Window->Show view).
Pokretanje programa se bira iz padajue liste koja se dobija desnim klikom na klasu u Package Explorer
pogleda. U padajuoj listi postoji opcija Run As -> Java Application ijom selekcijom se vri pokretanje
Java virtuelne maine i u njoj izvrenje main metode selektovane klase. U projektu moe postojati
proizvoljno mnogo klasa koje imaju main metodu, ali se pokree main metoda selektovane klase (one na
kojoj je uraen desni klik). Preica za ovu akciju je Alt+Shift+X, nakon ega je potrebno pritisnuti J.
Nakon ovoga se izvrava main metoda selektovane klase. Eclipse ima mnogo preica, a njihova lista se
moe videti (a i menjati) putem opcije Window -> Preferences -> General -> Keys.
Metoda main moe imati i listu ulaznih parametara koji se mogu proslediti prilikom pokretanja programa
putem opcije iz padajue liste koja se dobija desnim klikom na klasu u Package Explorer pogleda: Run As
-> Run Configurations

Debug
Eclipse okruenje poseduje posebnu perspektivu za debug-ovanje aplikacije (otkrivanje greaka u
aplikaciji) koja prua mnotvo mogunosti. Postoji mnogo dostupnih tekstova o debug-ovanju Java koda
pomou Eclipse-a kao to je na primer: http://www.vogella.com/tutorials/EclipseDebugging/article.html,
ili materijal Eclipse debug.pdf koji se takoe nalazi meu materijalima ovog kursa.

Plug-ins
Eclipse okruenje je otvorenog koda ali i otvorene arhitekture i vrlo ga je lako proiriti. Postoji mnotvo
proirenja za Eclipse, a neke od njih ete i raditi tokom ovog kursa (Subclipse). Instaliranje novog
dodatka se moe postii opcijom glavnog menija Help->Install New Software (to nije jedini nain za
instaliranje, ali je najei). Potreban Vam je update site nekog dodatka (Na primer:
http://subclipse.tigris.org/update_1.10.x). Postoje i sajtovi koji sadre listu dodataka za Eclipse kao to je:
http://marketplace.eclipse.org/.